15.3.2018.

1

Sistem ekološkog menadţmenta i

ekološki

standardi

Sve veća degradacija ţivotne sredine ogleda se:

-u narušavanju ljudskog zdravlja,

-ugroţavanju i nestanku pojedinih biljnih i

ţivotinjskih vrsta,

-zagađenju vode, vazduha i zemljišta,

-oštećenju prirodnih pejzaţa...

Upravo ti problemi podstakli su međunarodnu

zajednicu na donošenje strogih zakona te na praćenje, merenje i procenu šteta zagađenja ţivotne sredine i degradacije prirodnih resursa.

Sve češće moţemo čuti termin ekološki menadţment ili ekomenadţment i razne definicije šta se pod njim podrazumeva i šta je njegov sadrţaj.

U stranoj literaturi se češće koristi termin „environmental management“ mada se koristi i termin „ecological management“ ili „eco- management“.

Svi termini imaju slično značenje i odnose se na niz upravljačkih aktivnosti u vezi sa ekologijom, pa na taj način i u vezi sa ţivotnom sredinom, ali se termin envrionmental management vezuje sa upravljanje u rešavanju konkretnih problema vezanih za ţivotnu sredinu u konkretnoj oblasti (otpad, vode, vazduh...).

Termin eco-management se vezuje za upravljanje u pojedinim privrednim subjektima, a u kontekstu nastojanja da se kroz pivredne aktivnosti obezbedi poštovanje zahteva vezanih za stanje i uslove ţivotne sredine.

Postoji veoma veliki broj definicija ekološkog menadžmenta. Ako pod menadžmentom podrazumevamo proces kojim se usmerava, planira, motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost, onda bi pod ekološkim menadžmentom verovatno trebalo podrazumvati proces kojim se usmerava, planira, motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost u oblasti ekologije ili u vezi sa ekologijom ili na ekološki način ili radi ostvarivanja ciljeva koji se sastoje pre svega u domenu ekologije, itd.

Ekološki menadžment predstavlja sistem upravljanja zaštitom životne sredine s ciljem da se u industriji i drugim granama uspostavi sistematizovan pristup koji obezbeđuje da se razlozi koji se tiču životne sredine ugrade u biznis strategiju i praksu.

CILJEVI EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

Postoji više ciljeva ekološkog menadžmenta ali da su dva posebno važna:

1. opšti ciljevi vezani za zaštitu životne sredine kao što su održivi razvoj, pravo čoveka na zdravu životnu sredinu, kvalitet života, opstanak ekosistema, itd.

2. konkretniji ciljevi pojedinih subjekata privređivanja vezanih pre svega za samu suštinu tržišnog privređivanja – ostvarenje profita.

Koncept odrţivog razvoja Ideja održivosti je bila skicirana još pre tzv.

ekološke/envajronmentalne revolucije, pre skoro 40 godina, u izveštaju Rimskog kluba, pod nazivom „Granice rasta“. Taj dokument je oštro kritikovan, naročito od strane ekonomista. Iz tog razloga, „Granice rasta“ nisu imale primetan uticaj na međunarodnu i nacionalnu ekološku politiku.

Koncept održivog razvoja je nastao 1980. godine, kada je Međunarodno udruženje za zaštitu prirode i prirodnih resursa razvilo strategiju zaštite koja je imala osnovni zadatak „ostvarivanje održivog razvoja kroz zaštitu životnih resursa“

15.3.2018.

2

Savremeno shvatanje održivog razvoja je koncipirano u finalnom Izveštaju Svetske komisije za zaštitu životne sredine i razvoj iz 1987. godine, popularno nazvanom Brundtlandov izveštaj. Prema Izveštaju Brundtlandove komisije „održiv je onaj razvoj koji obezbeđuje zadovoljavanje sadašnjih potreba bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe“. Za razliku od „Granica rasta“, koje su isticale važnost redistribucije, Brundlandov izveštaj je shvaćen kao poželjan nastavak privrednog rasta i formulisao je politički prihvaljivu ideju održivog razvoja

Koncept održivog razvoja je tokom 1992. godine detaljnije razrađen u materijalima Svetske konferencije o životnoj sredini, održanoj u Rio de Žaneiru. Prema tim dokumentima, održivi razvoj znači kvalitativan rast, odnosno razvoj, koji je usklađen sa uslovima, ograničenjima i kapacitetom životne sredine, i koji treba da se odvija na način da se budućim generacijama ne pogoršavaju uslovi opstanka. Konceptom socijalne, ekonomske i političke održivosti naglašava se značaj unutar generacijske jednakosti i pravičnosti, dok je tzv. međugeneracijska jednakost i pravičnost od većeg značaja u prostorno-ekološkom shvatanju održivosti.

Oko opštih pricnipa i kriterijuma održivosti ne postoje neslaganja u naučnoj javnosti. Sporenja nastaju kada treba odrediti konkretne ciljeve i sredstva za realizaciju, jer u zavisnosti od interpretacije, naglašava se jedan aspekt održivosti, dok se ostali ignorišu, pri čemu dominantu ulogu imaju profitni i interesni aspekti.

Sa druge strane, održivost je višeslojni fenomen zbog koga dolazi do razmimoilaženja oko konkretnih ekološki usklađenih menadžment ciljeva.

Sa stanovišta menadžmenta preduzeća, održiv je onaj razvoj koji: omogućava kontinuiran ekonomski rast/razvoj; sadrži sklad socijalnog i ekonomskog razvoja preduzeća sa ekološko-prostornim kapacitetima/pragovima datog područja; socijalno prihvatljiv, odnosno doprinosi intenzivnijoj integraciji preduzeća u zajednicu i politički prihvatljivo, tj. odluka može biti predmet dogovora u zvaničnim institucijama i forumima.

Razumevanje održivosti zavisi od stepena razvijenosti ekonomije. Na problem održivosti se ne gleda na isti način u razvijenim i nedovoljno razvijenim zemljama. Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su posebno osetljive na ograničenja koja njihovom privrednom razvoju postavlja ubrzani rast populacije i nedostatak potrebnih resursa, najčešće tehnologije i kapitala. Mnoge od nerazvijenih zemalja već se suočavaju sa ozbiljnom oskudicom vode, hrane, poljoprivrednog zemljišta i energije. Ubrzan porast populacije ove probleme još više izoštrava. Međutim, ako se za cilj postavi globalno kretanje ka održivom razvoju, bogate zemlje su u obavezi da pruže pomoć nerazvijenim zemljama da izađu iz kruga nerazvijenosti koji ugražava budući razvoj. To je i zaključak Samita o održivom razvoju u Johanesburgu, 2002. godine. Taj Samit je pokazao da velika očekivanja izražena na Konferenciji o životnoj sredini u Rio de Žaneiru, nisu ni približno ispunjena. Uzroci neispunjenih očekivanja su nedostatak međunarodne saradnje, nedovoljno angažovanje interesnih grupa i slabi politički aranžmani. Na Samitu su se Vlade zemalja učesnica, saglasile i definisale široku lepezu konkretnih obaveza i ciljeva radi delotvornijeg rada na realizaciji koncepcija održivog razvoja.

EU

jedinstvenu šemu upravljanja i ocenjivanja očuvanja ţivotne sredine za potrebe svojih članica.

Ta šema je poznata kao EMAS/EMAR (Eco-Management and Audit Scheme/Regulation). Prema tim kriterijumima u Velikoj Britaniji je registrovan veliki broj organizacija koje su uspešno razvile svoje sisteme ekološkog menadţmenta. Velika Britanija je predvodnik i u primeni standarda ISO 14001.

Neki ciljevi su i formalno određeni.

Tako, na primer, prvi princip Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju eksplicitno formuliše da “ljudska bića imaju centralno mesto u brizi za održivi razvoj. Ona imaju pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom”.

Agenda 21, kao najširi globalni dokument usvojen na Svetskom samitu o životnoj sredini i održivom razvoju (Rio de Ženeiro, 1992), u glavi 30, koja je posvećena jačanju uloge biznisa i industrije, sadrži dva odvojena programa i to:

1. unapređivanje čistije proizvodnje i

2. unapređivanje odgovornosti preduzetništva.

15.3.2018.

3

Od ISO (najveća svetska organizacija koja se bavi razvojem i izdavanjem internacionalnih standarda) zatraženo je:

- da podigne nivo svojih aktivnosti na području zaštite životne sredine kako bi se odgovorilo na iskazane potrebe i ogromne ekološke izazove.

Ciljeve upravljanja zaštitom životne sredine je

moguće posmatrati i kroz ciljeve sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Tako se, prema EMAS (eng. Eco-Management and

Audit Scheme) Pravilu iz 2001, opštim ciljem smatra procena i unapređivanje ekološkog učinka neke organizacije i obezbeđenje relevantnih informacija javnosti i drugim zainteresovanim subjektima.

Šta je EMAS?

Sistem za upravljanje zaštitom ţivotne sredine

i šema provere (Eco-Management and Audit Scheme), omogućava dobrovoljno učešće

u šemi upravljanja zaštitom ţivotne sredine drţavama članicama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora.

Šema je u upotrebi od aprila 1995. Njena svrha je promovisanje neprekidnog

ocenjivanja i unapređenja aktivnosti u oblasti zaštite ţivotne sredine organizacija učesnica.

Istorijat EMAS-a

Odredba 1836/93 EMAS-a je prvi put uvedena u

julu 1993., kao alatka Evropske komisije za zaštitu ţivotne sredine i korak bliţe cilju zajednice – odrţivom razvoju. Od aprila 1995., organizacije su dobile mogućnost da na dobrovoljnoj osnovi primenjuju šemu EMAS-a, s tim što je učešće tada bilo ograničeno na ogranizacije koje koje posluju u domenu industrije.

1996., objavljen je EN ISO 14001 – međunarodni standard za sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine, koji je predstavljao dodatni korak ka postizanju EMAS-a. Tada je takođe primećeno da svi sektori imaju značajan uticaj na ţivotnu sredinu, kao i da će dobro upravljanje u svim sektorima imati pozitivan uticaj na ţivotnu sredinu.

Članom 14, zemljama članicama je dozvoljeno da prošire šemu na ostale privredne sektore i nekoliko drţava članica je iskoristilo ovu mogućnost i uspešno uvelo EMAS u te ostale sektore.

U članu 20 odredbe 1836/93 EMAS-a navodi se da šema EMAS-a mora biti ponovo ispitana najduţe 5 godina po njenom stupanju na snagu.

1997. započet je proces konsultacija u okviru koga su pomenute promene uzete u razmatranje. Komisija je usvojila predlog kroz tzv. proceduru zajedničkog odlučivanja, u koju su bile uključene ostale evropske institucije (Ekonomski i socijalni komitet, Savet regiona) i Evropski Parlament je stekao ravnopravno pravo učešća u procesu odlučivanja.

Nova odredba (EC) 761/2001 usvojena je 2001. (O.J. L114 , 24.4.2001, p.1). Njeni osnovni elementi su:

-proširenje okvira EMAS-a na sve privredne sektore, uključujući lokalne vlasti;

-integracija ISO14001 kao sistema upravljanja ţivotnom sredinom, kao obaveznog sistema koga je propisao EMAS, kako bi napredovanje od ISO 14001 ka EMAS-u bilo jednostavnije i kako bi se izbegle duple procedure; -usvajanje vidljivog i prepoznatljivog logoa, da bi registrovane organizacije efektivnije objavile svoje učešće u EMAS-u; -učešće zaposlenih u implementaciji EMAS-a;

-jačanje uloge izjave o zaštiti ţivotne sredine u cilju uvećanja transparentnosti prilikom komunikacije koja se tiče zaštite ţivotne sredine, između registrovanih organizacija, njihovih partnera i javnosti; i -paţljivije razmatranje posrednih efekata, uključujući kapitalne investicije, administrativne i planske odluke, procedura pri nabavkama, izbor i sastav usluga

Odredba se sastoji od 18 članova i 8 aneksa. Za

razliku od drugih standarda sistema upravljanja, aneksi čine deo odredbe. Drugim rečima, aneksi

nemaju samo informativni karakter i zahtevi navedeni u njima moraju biti ispunjeni.

Komisija je pripremila kratki dokument,

prevashodno na upotrebu vršiocima provere i nadleţnim organima, u kome su ukratko

predstavljene razne situacije u kojima se registrovane organizacije mogu naći u fazi

tranzicije, kao i način na koji se eventualni problemi mogu prevazići.

15.3.2018.

4

Zašto EMAS?

Opšti cilj Evropske komisije (izvršni organ EU), kako

je to definisano u Mastrihtskom ugovoru, jeste da "promoviše harmonični i ravnomerni razvoj

ekonomskih aktivnosti, odrţivi i neinflatorni rast, uz poštovanje ţivotne sredine… rast ţivotnog standarda i kvaliteta ţivota."

Šema ne zamenjuje postojeće zakonske regulative ni tehničke standarde, niti ukida, u bilo kom smislu,

duţnost kompanija da ispunjavaju svoje obaveze propisane tim regulativama i standardima.

U cilju postizanja odrţivog razvoja, koji je danas

integrisan u zadatke EU, potrebno je koristiti širi spektar legistative iz domena zastite ţivotne

sredine. VI akcijski program zaštite ţivotne sredine, nazvan: "Ţivotna sredina 2010. – Naša budućnost, naš izbor", podrţala je ovaj cilj i nastoji da bude

program koji "donosi i razvija legislativu u cilju prevazilaţenja prepreka i zalaţe se za njenu

implementaciju... a pri tome su njegove aktivnosti najviše usmerene ka mobilisanju strana zainteresovanih za ţivotnu sredinu i "ozelenjavanje"

trţišta".

Evropsko zakonodavstvo

Vrste evropskih propisa:

uredbe/regulative (regulations)

direktive (directives)

odluke/zaključci (decisions)

preporuke (recommendations)

mišljenja (opinions)

rezolucije (resolutions)...

U nekim drţavama članicama, instrumenti iz oblasti zaštite ţivotne sredine (odredbe, direktive, itd), predstavljaju osnovu za najveći deo vaţeće legislative iz oblasti zaštite ţivotne sredine. Uprkos svim direktivama i odredbama koje je usvojila Evropska komisija, kao i domaćim i međunarodnim aktivnostima na ovom polju, nivo kvaliteta ţivotne sredine se još uvek ne poboljšava onoliko brzo koliko su se neki nadali. Bivši evropski komesar za ţivotnu sredinu Margo Valstrum dala je sledeći komentar:

"…ne možemo rešiti probleme u vezi sa životnom sredinom tako što ćemo svake godine dodavati po nekoliko novih direktiva na postojećih 270 u okviru evropskog Zakona o životnoj sredini, naročito ne ukoliko kasnije otkrijemo da države članice nisu implementirale te direktive... potreban nam je širi spektar instrumenata kako bismo se uhvatili u koštac s najraznovrsnijim problemima iz ove oblasti …

Potrebni su nam instrumenti koji:

Unapređuju informisanje, podižu nivo svesti i posvećenosti kod građana i privrede;

Pokreću odgovarajuće inicijative u cilju poboljšanja zaštite životne sredine na tržištima; i

Osiguravaju integraciju politike zaštite životne sredine u druge politike."

Na nivou Evropske komisije, takav instrument se moţe prepoznati u EMAS-u, sistemu za upravljanje zaštitom ţivotne sredine i šemi provere.

Ko moţe da učestvuje u EMAS-u?

U prvo vreme, EMAS je bio namenjen samo kompanijama koje posluju u oblasti industrije. EMAS je kasnije proširio spektar, pa ga mogu koristiti sve organizacije koje imaju uticaja na ţivotnu sredinu. Stoga je šema otvorena za organizacije koje posluju u svim ekonomskim sektorima.

EMAS identifikuje različite tipove oblasti ekonomskih delatnosti uz pomoć "Statističke klasifikacije ekonomskih aktivnosti (NACE) kodova".

Da bi se neka organizacija registrovala, neophodno je da usvoji politiku o zaštiti ţivotne sredine kroz koju se obavezuje da će poslovati u skladu s odgovarajućom legislativom koja se tiče ţivotne sredine, kao i da će neprekidno unapređivati aktivnosti na zaštiti ţivotne sredine.

15.3.2018.

5

U organizaciji se vrši inicijalna analiza o zaštiti

ţivotne sredine. U skladu s rezultatima analize i politikom organizacije, utvrđuju se program i

sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine za tu organizaciju.

Revizija o zaštiti ţivotne sredine, koja pokriva sve aktivnosti date organizacije, mora se sprovoditi u revizorskim ciklusima ne duţim od tri godine. Na

osnovu revizorskih rezultata uspostavljaju se ciljevi i program po kome će oni biti postizani. Po izradi inicijalne analize o zaštiti ţivotne sredine,

kao i revizija ili revizorskih ciklusa, sastavlja se javna izjava o zaštiti ţivotne sredine.

NACE kodovi (A 1.1, A 1.1.1, A 1.1.2 itd ) NACE je skraćenica za "Nomenclature générale des activités

économiques dans les Communautés Européennes" – Opšta nomenklatura privrednih aktivnosti u evropskim drţavama - i predstavlja standard za klasifikovanje privrednih aktivnosti u EU.

Detalji o kodovima mogu se pronaći u Odredbi Saveta 3037/90 (amandman na odredbe 761/93 i 29/2002), NACE Rev 1. Po prethodnoj odredbi, šema je bila otvorena za sve industrijske sektore koji pokrivaju isključivo NACE kodove od 10 do 40. Sada EMAS II dozvoljava učešće organizacija iz svih privrednih sektora i ceo spektar NACE kodova je primenjiv.

U listi su navedeni NACE kodovi s najviše dve decimale iza zareza. Postoje NACE liste s mnogo detaljnijim prikazima, čak do 5 decimala iza zareza.

Kod EMAS-a, NACE kodovi se koriste za klasifikovanje registrovanih organizacija i akreditovanih vršilaca provere. Dogovoreno je da nadleţni organ koji registruje lokaciju i šalje informaciju EMAS-ovom informativnom pultu treba da prikuplja NACE informacije s najmanje jednom decimalom iza tačke. Treba napomenuti da ne zalaze svi nadleţni organi u istoj meri u detalje.

Koje drţave učestvuju u EMAS-u?

Odredba EMAS-a se odnosi na svih 28

drţava članica EU, kao i na 3 drţave članice Evropskog ekonomskog prostora –

Norvešku, Island i Lihtenštajn. S druge strane, sve zemlje kandidati su u procesu implementacije šeme, što je deo pripreme

za pristup EU.

Zašto učestvovati u EMAS-u?

U proteklih nekoliko godina, odgovornost prema zajednici

sve više dobija na značaju i postaje merilo dobrog upravljanja, a briga o ţivotnoj sredini je pozitivna i logična nadgradnja kod ove odgovornosti.

EMAS je osmišljen tako da pomogne organizacijama da odgovore na ovaj poziv, kao i da obezbedi podršku visokog rukovodstva delatnostima u vezi sa zaštitom ţivotne sredine.

Postoji jedan veoma ubedljiv poslovni razlog koji ide u prilog brizi o ţivotnoj sredini; otpaci i zagađenje, gde god da se pojave, najčešće su simptomi neefikasnog procesa proizvodnje. Stoga briga o ţivotnoj sredini pruţa mogućnost poboljšanja poslovanja.

Sve u svemu, učešće u EMAS-u treba da omogući organizaciji da stekne trţišnu prednost kroz poboljšanje odnosa zainteresovanih strana, da izvuče finansijsku korist zahvaljujući boljoj kontroli poslovanja i da uskladi poslovanje s trenutnom i budućom legislativom.

Koje su pogodnosti EMAS-a?

Shvatanje i uspeh EMAS-a u najvećoj meri zavisi od toga da li

šema moţe da obezbedi potencijalne pogodnosti, bez preteranog ulaganja ljudskih i finansijskih resursa.

Najčešće pogodnosti implementacije EMAS-a su:

S jedne strane, smanjenje troškova ulaganja, prevashodno nabavke, kroz smanjenje materijala, potrošnje energije i vode. S druge strane, smanjenje ili nepostojanje troškova za npr. odlaganje otpada ili otpadne vode. Ove prednosti nisu vidljive samo u industrijskom sektoru: kompanije koje se bave usluţnim delatnostima, univerziteti, javna administracija, sportske ustanove i ceo spektar organizacija u kojima je EMAS primenjiv mogu imati koristi od smanjenja potrošnje energije i resursa. Troškovi za vodu, struju, grejanje i kancelarijski materijal i opremu mogu biti značajno umanjeni uvođenjem EMAS-a.

Smanjenje rizika: smanjenje rizika u raznim oblastima povezanim sa zaštitom ţivotne sredine moţe takođe postati finansijska pogodnost, manji rizik moţe podići nivo poverenja zainteresovanih strana, investitora, osiguravajućih društava i finansijskih institucija.

Uvođenje sistema upravljanja zaštitom ţivotne sredine obično otkriva potencijalne prilike za uvećanje efikasnosti kod raznih aktivnosti u jednoj organizaciji.

Odrţan i/ili uvećan nivo konkurentnosti, zahvaljujući sposobnosti za ispunjavanje zahteva sve većeg broja klijenata, koji se tiču upravljanja zaštitom ţivotne sredine.

Sistematični pristup upravljanju zaštitom ţivotne sredine unaprediće sve aspekte poslovnog upravljanja.

Veća sposobnost prilagođavanja legislativi u vezi sa zaštitom ţivotne sredine.

Novi logo EMAS-a i verifikovana izjava o zaštiti ţivotne sredine predstavljaju dokaz stabilnog upravljanja zaštitom ţivotne sredine i brige o opštoj dobrobiti zajednice. Kao takva, oba sredstva podiţu ekološki profil organizacije i mogu se koristiti pri marketinškim aktivnostima da bi se poboljšali odnosi sa klijentima, partnerima i ostalim zainteresovanim stranama. Veće poverenje moţe dovesti do boljih odnosa sa zakonodavnim vlastima.

Postoje veliki izgledi da uključivanje zaposlenih u implementiranje šeme upravljanja zaštitom ţivotne sredine prouzrokuje viši stepen identifikovanja zaposlenih s kompanijom i njihovog učešća u dugoročnom razvoju organizacije.

15.3.2018.

6

U izveštaju koji je izradila ogranizacija EPE (European Partners for the Environment – Evropski partneri za zaštitu ţivotne sredine), a koji je zasnovan na razgovorima sa EPE članovima, kompanijama u fazi implementacije, MSP, nadleţnim organima, telima za standardizaciju i akreditovanim vršiocima provere, navedene su prednosti EMAS-a koje se tiču pronalaţenja onih kompanija koje su implementirale EMAS.

Koristi od implementiranja EMAS-a integracija; bolji sistemi; sistemski pristup; niţi troškovi i manje propisa; formalizovanje dobrog upravljanja zaštitom ţivotne sredine; nove poslovne mogućnosti; kredibilitet; uspostavljanje prioriteta; podizanje nivoa svesti zaposlenih; privlačenje investicija; team building i podizanje morala zaposlenih; poverenje klijenata; primena inovacija; konkurentna prednost; podizanje profila kompanije; bolji odnosi s klijentima, zajednicom, zakonodavcima i roditeljskom

kompanijom

Šta je EN ISO14001?

ISO, Međunarodna organizacija za

standarde, razvila je niz standarda i smernica u oblasti ţivotne sredine, koji su

zbirno poznati kao serija EN ISO 14000.

EN ISO 14001 je jedini sertifikovani

standard, dok ostali predstavljaju prateće smernice.

Potreba za prihvatanjem međunarodnog

standarda za SEM (Sistem Ekološkog Menadţmenta) nameće se kao

neminovnost.

Savezni zavod za standardizaciju usvojio je integralno standard ISO 14000 kao JUS

ISO 14000.

Serije Predmet Standardi

EN ISO 14000 Sistemi upravljanja

ţivotnom sredinom

EN ISO 14001

EN ISO 14004

EN ISO 14010 Smernice za reviziju u vezi

sa ţivotnom sredinom

EN ISO 14010

EN ISO 14011

EN ISO 14012

EN ISO 14020 Označavanje i deklaracije

u vezi sa ţivotnom sredinom

EN ISO 14020

EN ISO 14021

EN ISO 14012

EN ISO 14030 Ocenjivanje aktivnosti u

vezi sa ţivotnom sredinom EN ISO 14031

EN ISO 14040 Analiza ţivotnog ciklusa

EN ISO 14040

EN ISO 14041

EN ISO 14042

EN ISO 14043

EN ISO 14050 Termini i definicije EN ISO 14050

Trenutno najnapredniji standardi i smernice u seriji su:

Ekološko upravljanje kako ga definišu standardi ISO 14000 nije upravljanje ţivotnom sredinom već je upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima u preduzećima radi smanjenja uticaja na ţivotnu sredinu.

SEM predstavlja organizacionu strukturu, odgvornosti, prakse, procedura, postupaka i resursa za uvođenje i odrţavanje ekološke politike i ekoloških ciljeva neke organizacije.

Da bi neka organizacija mogla da pristupi uvođenju SEM-a uslov je da postoje propisi kojima se utvrđuju zahtevi u pogledu ZŢS (npr. Dozvoljena konc. zagađujućih materija u emisijama i imisijama)

Standardi iz oblasti ekološkog upravljanja, zasnovani na koncepciji odrţivog razvoja, treba da omoguće merenje uticaja privrede na ŢS.

ISO 14000 je dobrovoljni standard

Struktura ISO 14000

ISO 14000 je „rysk management“

standard, posvećen stavljanju „pod kontrolu“ rizika zagađenja ţivotne sredine.

EMS uspostavljava mehanizme koji vremenom smanjuju ove rizike i broj incidenata i jačaju pouzdanost

organizacije u ispunjenju zakonskih, i drugih zahteva zaštite ţivotne sredine

15.3.2018.

7

Struktura ISO 14000 Za izradu standarda na nivou ISO asocijacije

formiran je komitet TC 207 međunarodne organizacije za standardizaciju sa šest potkomiteta i to za standardizaciju onih oblasti koje se smatraju najkritičnijim.

Članovi potkomiteta su stručnjaci iz raznih zemalja, uglavnom iz onih zemalja koje su u toj oblasti najdalje dospele.

Ostale zemlje svoje primedbe i doprinose mogu da daju u proceduri donošenja ovih standarda.

Komiteti Tehnički komitet 207 je zadužen u veoma jasno propisanom

procesu da izrađuje, unapređuje i ažurira standarde ISO 14000.

Tehnički komitet TC 207 je započeo sa radom emitovanjem prvog izdanja standarda serije ISO 14000 odmah nakon što je Tehnički komitet TC 176 emitovao prvo izdanje standarda serije ISO 9000, još 1987. godine.

Dva komiteta, TC 176 i TC 207 su sinhronizovano radili izmene na standardima serije ISO 9000 i ISO 14000 radi jasnije kompatibilnosti dva standarda, ali su zajedno radili na formiranju zajedničkog standarda provere ISO 19011.

Sledstveno pravilima revidiranja na okvirno svakih 5 godina se obavlja konsultovanje sa uključenim nacionalnim telima za standardizaciju, gde se usaglašavaju izmene i unapređenja standarda (CD1, CD2, Final draft itd.).

Ovakvim postupkom je urađeno više izmena standarda serije ISO 14000, uključujući izmene 1994., 2000., 2004, 2009. itd.

Serija ISO 14000 se sastoji iz dva standarda:

1. ISO 14001, Sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine – Zahtevi,

i

2. ISO 14004, EMS(ekol. menadţ. u org.) – opšte smernice o principima, sistemima i tehnikama podrške.

Svrha ova dva standarda je: – ISO 14001, ocenjivanje menadţment sistema, i – ISO 14004, smernice za primenu zahteva standarda.

ISO 14004 sličan po sadrţaju sa ISO 14001, ali su svakom poglavlju pridodate smernice i ilustracije kako bi se olakšala primena ISO 14001.

Standard ISO 14001 ima koncepcijske sličnosti sa standardom ISO 9001, dok sa druge strane saradnjom autora (TC176/TC207), je postignuta jasna kompatibilnost proces proveravanja.

U načelu moţemo govoriti o dve grupe zahteva ova dva standarda po sličnosti: identični ili jako slični i srodni, i specifični za konkretan standard.

Gotovo identični ili slični zahtevi ISO 9001 i ISO 14001: – dokumentacija; – zapisi; – interna provera; – predstavnik rukovodstva; – preispitivanje rukovodstva; – itd.

Ovo omogućava integrisanje dokumentacije i menadţment sistema.

ISO 14001 definiše zahteve za upravljanje zaštitom ţivotne sredine.

Ispunjavanje ovih zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o poštovanju standarda i o efikasnom radu u skladu sa standardom.

Sistemi upravljanja zaštitom ţivotne sredine ISO 14001:2004 je upravljački alat koji omogućava organizaciji bilo koje veličine da:

identifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na ţivotnu sredinu,

poboljša odnos prema ţivotnoj sredini,

implementira sistematski pristup kojim će postizati ciljeve koji se odnose na zaštitu ţivotne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve.

Implementacija Sistema upravljanja zaštitom životne sredine može se odnositi na čitavu kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe kompanije.

Osnovni razlozi koji dovode do izražene potrebe za uvođenjem sistema zaštite životne sredine ISO 14001:2004 su:

-neprestano zagađivanje životne sredine, -strah od potpunog iscrpljenja prirodnih resursa, -nedostatak organizovanog i sistematskog praćenja posledica zagađenja, -povećana zainteresovanost javnog mnjenja za očuvanjem životne sredine, -zakonska rešenja, -posebni uslovi rada u ugroženim oblastima.

15.3.2018.

8

Prednosti implementacije sistema zaštite ţivotne sredine ISO 14001:

Smanjenje negativnih učinaka na ţivotnu sredinu, Smanjenje rizika od ekoloških katastrofa, Povećanje sposobnosti brze i efikasne intervencije, Poboljšani ugled i stvaranje poverenja kod zajednice, Kompetitivna prednost, Pravna sigurnost zbog poštovanja zakona o zaštiti ţivotne sredine, Lakše dobijanje ovlašćenja i dozvola od lokalnih i drţavnih vlasti, Bolje korišćenje energije i zaštita voda, paţljivo biranje sirovina i

kontrolisanu reciklaţu otpada, doprinosi smanjenju troškova i podiţe konkurentnost,

Smanjuje se finansijski teret zbog reaktivnih upravljačkih strategija kao što su popravke, čišćenja, plaćanje kazni zbog kršenja zakona,

Poboljšava se kvalitet radnih mesta i moral zaposlenih, Otvaraju se nove mogućnosti zapošljavanja na trţištima gde je vaţna

ekološka proizvodnja, Ekološki svesni klijenti poslovaće sa kompanijama, jer ističe svoju obavezu

prema očuvanju ţivotne sredine.

Usklađenost EMAS-a sa međunarodnim standardima

I EMAS i EN ISO 14001 imaju zajednički cilj, da

omoguće dobro upravljanje ţivotnom sredinom. Ipak, često ih smatraju konkurentima. Komisija je prepoznala da međunarodni standard za

sisteme upravljanja ţivotnom sredinom, EN ISO 14001, moţe obezbediti kamen temeljac za

EMAS. Usvajanje EN ISO 14001 kao sistema upravljanja omogućiće organizacijama da napreduju od EN ISO 14001 do EMAS-a, bez

dupliranja truda.

Koja je razlika između ISO14001 i EMAS-a? EMAS ide dalje od EN ISO 14001 na puno načina, zahteva inicijalni

pregled o zaštiti ţivotne sredine, aktivno učešće zaposlenih u implementaciji sistema EMAS, i javnu dostupnost relevantnih informacija.

Razlike uključuju: Preliminarni pregled: EMAS zahteva verifikovani inicijalni pregled

ţivotne sredine. ISO to ne zahteva. Javnu dostupnost: EMAS zahteva da politika, program, sistem

upravljanja ţivotnom sredinom i detalji aktivnosti organizacije budu javno dostupni kao deo izjave o ţivotnoj sredini. ISO zahteva samo da politika bude javno dostupna.

Revizije: EN ISO 14001 zahteva revizije, iako nije specifikovana učestalost revizije niti je detaljno navedena metodologija kao kod sistema EMAS.

Izvođači radova i dobavljači robe: EMAS je malo eksplicitniji u kontroli izvođača radova i dobavljača robe, zahtevajući da se primene pravila javne nabavke i da postupak angaţovanja izvođača radova i dobavljača robe bude u skladu s politikom zaštite ţivotne sredine koju organizacija sprovodi. EN ISO14001 zahteva da ugovarači i dobavljači budu obavešteni o relevantnim procedurama.

Obaveze i zahtevi: EN ISO14001 ne navodi do koje mere aktivnosti moraju da budu poboljšane. EMAS navodi da organizacije moraju da pokušaju da "smanje negativni uticaj na ţivotnu sredinu, do nivoa koji ne prelazi onaj koji je u skladu sa ekonomski odrţivom primenom najboljih tehnologija".

Faze uvođenja SEM u RO

Ekološka politika

Planiranje

Sprovođenje

Proveravanje

Preispitivanje

Kontinualno poboljšanje

Ekološka politika (EP) Izjava organizacije u namerama i principima koje

se odnose na njen celokupni ekološki učinak

Ekološki učinak: merljivi rezultati sistema ekološkog upravljanja dobijeni kontrolom ekoloških aspekata

Kontrolu obavlja data organizacija na osnovu svoje ekološke politike, opštih i posebnih ciljeva.

EP je polazni i glavni element SEM-a iz kog proizilaze svi ostali.

EP utvrđuje najviše rukovodstvo radne organizacije.

15.3.2018.

9

Zahtevi Da bi organizacija mogla da sertifikuje svoj sistem

ekološkog upravljanja njena EP mora da zadovolji šest glavnih zahteva utvrđenih u ISO-14001:

1. Da bude usaglašena sa zakonskim i drugim propisima koji se odnose na ŢS, kao i sa drugim propisima koje je RO propisala

2. Da odgovara prirodi i obimu aktivnosti RO, njenih proizvoda i usluga kao i njenih uticaja na ţivotnu sredinu

3. Da uključuje obavezu kontinualnog poboljšanja i sprečavanja zagađenja

4. Da obezbedi okvire za postavljanje i preispitivanje opštih i posebnih ekoloških ciljeva

5. Da bude dokumentovana, da se primenjuje, sprovodi i saopštava svim zaposlenima

6. Da bude dostupna javnosti

Iako je za sertifikaciju EMS-a potrebno ispuniti svih šest zahteva, najvaţniji je zahtev da ekološka politika bude usaglašena sa zakonskim i drugim propisima.

Ostali zahtevi mogu biti ispunjeni na različite načine i u različitom stepenu (npr. sve dok nema propisa o obaveznom recikliranju otpada organizacija moţe, ali ne mora da to uključi u ekološku politiku).

Isto vaţi i za dozvoljene koncentracije zagađujućih materija u ind. otpadnim vodama koje se ispuštaju u vodene tokove, kao i za dozvoljene emisije zagađujućih materija u vazduhu.

Standardom ISO 14001 ne utrvrđuju se apsolutni zahtevi u pogledu ekološkog učinka, već samo obaveza da ekološka politika bude usaglašena sa zakonskim i drugim propisima i da obezbeđuje kontinualno poboljšanje.

Planiranje Posle utvrđivanja EP, pristupa se planiranju. Najpre

se definišu ekološki aspekti koje RO moţe da kontroliše i na koje moţe da utiče.

Ekološki aspekt: element aktivnosti, proizvoda ili usluge RO koji moţe da bude u interakciji sa ţivotnom sredinom.

Zatim se identifikuju, ocenjuju i nivelišu ekološki uticaji.

Ekološki uticaj: Svaka promena ţivotne sredine (pogoršanje ili poboljšanje) koje je potpuno ili delimično rezultat aktivnosti date RO, njenih proizvoda ili usluga.

Na osnovu rezultata, identifikacije ekoloških aspekata i ekoloških uticaja, kao i zahteve iz postojećih zakonskih i drugih propisa, organizacija utvrđuje svoje opšte i posebne ciljeve.

Izrađuje se program ekološkog upravljanja u kome mora precizno da se utvrde:

1. Odgovornost svakog pojedinca (na svim funkcijama i svim nivoima) za postizanje opštih i posebnih ciljeva

2. Sredstva (tehnička, materijalna, finansijska) za postizanje ciljeva

3. Rokovi za postizanje ciljeva

Sve faze moraju biti dokumentovane

Sprovođenje (implementacija) Nakon prethodne dve faze pristupa se sprovođenju

EMS-a.

U ovoj fazi se moraju tačno definisati, dokumentovano saopštiti uloge, odgovornosti i ovlašćenja svakog pojedinca.

Obezbediti sredstva za sprovođenje i kontrolu EMS-a. Mora se obezbediti komunikacija između različitih nivoa organizacije i različitih funkcija, kao i komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama.

Organizacija mora da obavlja kontrolu svih postupaka i da bude spremna u slučaju opasnosti na izmene. Organizacija mora da vodi dokumentaciju EMS-a na način utvrđen standardom.

Proveravanje (ISO 14010,11,12)

Sastoji se od: - Monitoringa i merenja uticaja aktivnosti

organizacije (kao i njenih proizvoda i usluga) na ţivotnu sredinu

- Utvrđivanja neusaglašenosti i sprovođenje korektivnih i preventivnih mera

- Proveravanje samog EMS-a

Zahteva se sprovođenje dokumentovanih procedura monitoringa (praćenja) i redovnog merenja ključnih karakteristika njegovih aktivnosti, koji mogu imati uticaja na ŢS.

15.3.2018.

10

Monitoring i merenje se vrše u skladu sa standardima i zakonskim propisima.

Organizacija koja uvodi ekološki menadţment mora da identifikuje uzroke neusaglašenosti i

da sprovede odgovarajuće korektivne mere da bi se sprečila mogućnost ponavljanja

neusaglašenosti i da zapisuje sve promene pisanim procedurama koje su rezultat

korektivnih mera.

Proveravanje EMS-a se vrši periodično po

zadatim programima

Moţe ga obavljati osoblje RO ili osoblje sa

strane koje RO izabere

Preispitivanje

U određenim vremenskim intervalima

najviše rukovodstvo RO mora da preispituje EMS kako bi obezbedilo

njegovu kontinualnu podobnost i efikasnost.

Na osnovu rezultata preispitivanja,

ocenjuje se da li su potrebne promene ekološke politike, ciljeva i drugih sistema.

Potrebu za promenama uslovljavaju:

- Promene zakonskih i drugih propisa

- Promene zahteva zainteresovanih strana

- Izmene proizvoda i tehnologije

- Napredak u nauci i tehnici

- Iskustva stečena iz ekoloških incidenata

- Obaveza kontinualnog poboljšanja

Kontinualno poboljšanje Definiše se kao proces poboljšanja EMS-a radi

postizanja poboljšanja celokupnog ekološkog učinka u skladu sa ekološkom politikom organizacije

Ekološki učinak u sistemu ekološkog upravljanja odgovara kvalitetu proizvoda, ali se za razliku od ipitivanja kvaliteta proivoda (analiza samog proizvoda), ekološki učinak se moţe oceniti samo na osnovu analize ekološkog uticaja u toku njegovog celokupnog ţivotnog ciklusa (od sirovine, preko proizvodnje do otpada)

U EMS-u ne postoji konačan cilj, već samo

kontinualno poboljšanje moţe poboljšati ekološki učinak proizvoda, usluge.

Na osnovu rezultata ocenjivanja, ekološkog učinka EMS-a u odnosu na ekološku politiku, opšte i posebne

ekološke ciljeve, mogu se identifikovati mogućnosti poboljšanja.

Pri tome je potrebno da se:

- Identifikuju područja u kojima je moguće poboljšanje EMS-a koje dovodi do poboljšanja ekološkog učinka

- Odrede bitni uzroci neusaglašenosti i nedostataka

- Potvrdi efikasnost korektivnih i preventivnih mera

- Dokumentuju sve izmene u procedurama koje su rezultat poboljšanja postupaka

- Obavi upoređenje sa opštim i posebnim ekološkim ciljevima

15.3.2018.

11

Prednosti uvođenja ISO 14000

-Standarde ne treba shvatiti kao novu obavezu ili potencijalni uzrok povećanja troškova proizvodnje, već ih treba shvatiti kao pomoć da se ispune na najkvalitetniji način obaveze RO prema ŢS.

-Takođe, standardi su pomoć u prezentovanju zainteresovanoj javnosti angaţovanja RO na ZŢS i poboljšanju imidţa, kao i ostvarivanju prednosti na trţištu.

Prednosti su:

Poboljšanje imidţa u sredini u kojoj radi Mogućnost lakšeg dobijanja kreditnih linija

Ukoliko dođe do ekološkog incidenta mnogo lakše se rešavaju

Pozitivan imidţ u lokalnoj i široj upravi Povećano zadovoljstvo vlasnika RO sa

rukovodećom strukturom u firmi

Odgovarajuće uštede smanjenjem utroška materijala i energije po jedinici proizvoda

Pozitivan marketinški imidţ na spoljašnjem međunarodnom trţištu

Ekološko

obeleţavanje

Naša zemlja ima posebne interese na području

ZŢS naročito u pogledu ocenjivanja, saobraznosti proizvoda i u pogledu sistema

upravljanja.

Različite vaţeće šeme oko eko-obeleţavanja u razvijenim zemljama mogu stvoriti prepreke za

uvoz iz zemalja u razvoju (kao što je i naša zemlja), kao i zahtev svetskog trţišta za

sertifikaciju prema ISO-14000.

Od ISO u Riu na konferenciji je zatraţeno:

da u svoj program stavi pripremu standarda za usaglašavanje ekoloških znakova (eko-

labels), odnosno ekološkog obeleţavanja koje su stvorile različite organizacije za zaštitu potrošača u raznim zemljama, kako

bi se uklonile sve tehničke prepreke u trgovini koje su nastale usled upotrebe

prevelikog broja eko znakova

Cilj ekološkog označavanja je podsticaj ZŢS kroz odgovarajuću komunikaciju proizvođača i potrošača.

Upotreba ekoloških oznaka ima za cilj zaštitu životne sredine, sugerisanjem potrošačima da kupuju ekološki proizvod i podsticanjem proizvođača da proizvode takve proizvode.

Mehanizam delovanja moţe se objasniti na sledeći način: oznaka na proizvodu/usluzi koja pokazuje da taj proizvod/usluga u manjoj meri ugroţava ţivotnu sredinu treba, sa jedne strane, da motiviše ekološki svesnog potrošača da ga kupi, a porast potrošnje ovakvih proizvoda treba, sa druge strane da motiviše proizvođače na razvoj i proizvodnju pogodnijih proizvoda sa aspekta ţivotne sredine.

15.3.2018.

12

Zaštita životne sredine je jedno od glavnih pitanja o kojima se raspravlja širom sveta.

Eko-označavanje postaje medij promovisanja proizvodnje i potrošnje proizvoda koji imaju manje negativnih efekata u odnosu na konkurentske proizvode koji su dostupni na tržištu.

Eko-označavanje je jedan od načina da se potrošačima obezbede informacije o ekološkim karakteristikama proizvoda koje kupuju.

Sa jedne strane, postoje argumenti koji ukazuju na to da eko-oznake predstavljaju barijere u međunarodnoj trgovini.

Sa druge strane, veliki je broj autora koji navode da su programi eko-označavanja podsticaj za produbljivanje međunarodnih trgovinskih odnosa.

Veliku ulogu u procesu eko-označavanja imaju Svetska trgovinska organizacija i Međunarodna organizacija za standardizaciju.

Međunarodna organizacija ISO kao treća strana dodeljuje znakove ekološkog obeleţavanja. Pristupanje zahtevu za ekološkim obeleţavanjem proizvoda je dobrovoljna aktivnost proizvođača u čijoj proceduri razlikujemo dve faze:

-Prva faza: preko kriterijuma javnog mnjenja potrošača i stručnih institucija vrši izbor grupa proizvoda i uslova za dobijanje znaka. Ovi kriterijumi se izlaţu na verifikaciju javnosti. Kriterijumi se menjaju(dopunjuju) svakih par godina.

- Druga faza: se sastoji iz proceduralnih

aktivnosti pri čemu podnosilac za dobijanje znaka podnosi sve sertifikate o kvalitetu

robe, pregled postrojenja i odgovarajuće potvrde o nadoknadi za korišćenje eko znaka. Ovaj postupak je dosta skup, ali ga

trţišni uslovi uvaţavaju te ga sve više zemalja prihvata i u njima odgovarajući

proizvođači.

Tipovi eko označavanja 1. KRITERIJUM TREĆE STRANE kod koga

kriterijume provere definišu različite interesne grupe uz prisustvo javnosti. Dobijeni logotip ili eko-znak se moţe koristiti u određenm vremenskom periodu a njegov izbor vrši Upravni odbor

2. KRITERIJUM PROIZVOĐAĈKIH DEKLARACIJA: proizvođači sami daju deklaraciju o ekološkoj pozitivnosti proizvoda (npr. Biorazgradivosti, recikliranju, odlaganju itd.)

3. Bazira se na PROIZVODNIM

INFORMACIJAMA. Kvalifikovane informacije samog proizvođača, bez učešća nezavisnih

institucija kao što su one koje sprovode nacionalne eko-sertifikacije

15.3.2018.

13

Класификација означавања о заштити животне средине

Постоји известан број различитих приступа означавању о

заштити животне средине. У оквиру серије стандарда ISО 14020, као што је у претходном тексту напоменуто, до сада су поред стандарда ИСО 14020 припремљени и стандарди ISO 14021, ISO 14024 и ISO 14025, у оквиру којих су дефинисана три типа означавања о заштити животне средине:

Тип I - Добровољан, на вишеструким критеријумима заснован програм треће стране, у оквиру којега се додељује лиценца којом се ауторизује употреба ознака о заштити животне средине производа, којима се потврђује укупна погодност производа за животну средину у оквиру одређене категорије производа, а који је заснован на разматрању животног циклуса.

Тип II - Самодекларисање тврдњама о заштити животне средине - односи се на означавање о заштити животне средине које се врши без сертификације треће независне стране, од стране произвођача, увозника, дистрибутера, продаваца или било кога другог ко има користи од овакве тврдње.

Тип III - Добровољни програми за означавање засновани на квантификованим подацима о животном циклусу производа са аспекта животне средине, обезбеђених од стране произвођача, независно верификовани (нпр. од треће стране) и презентовани у облику низа категорисаних параметара у оквиру секторских група.

Danas nemački znak Plavi anđeo obuhvata oko 1000 proizvođača i preko 3500 proizvoda

Japan ima visok rejting eko-znakova.

Analiza ţivotnog ciklusa u programima eko-označavanja su jedan od osnovnih parametara za dobijanje prava označavanja. U Evropskoj Uniji u tu svrhu koristi se matrica 8*5 koja uzima u obzir 8 ekoloških polja u 5 faza ţivotnog ciklusa proizvoda kako bi se kvantifikovali značajni ekološki aspekti.

OZNAČAVANJE O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U R. SRBIJI Prvi napori u ovoj oblasti u našoj zemlji su učinjeni

donošenjem Zakona o sistemu zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije, u kojem je članovima 53. i 54. predviđeno utvrđivanje, odnosno dodela i oduzimanje “Ekološkog znaka”.

Znak se utvrđuje za proizvode namenjene opštoj potrošnji, procese i usluge, izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda, a dodelu prava na korišćenje znaka donosi Ministarstvo Zaštite Životne Sredine.

U martu 2016 godine je predstavljen i službeno objavljen „Pravilnik o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge“, "Sl. glasnik RS", br. 49/2016 čime su ispunjeni preduslovi za početak primene.

15.3.2018.

14

Ekološki znak Republike Srbije i

EU

Када је реч о вредновању и оцењивању производа, важно је напоменути да се оно данас односи на целокупан животни век, будући да се његов, више или мање, неповољан утицај на животну средину може сагледати само анализом свих животних фаза – од развоја, преко производње и примене, до одлагања након употребе (нпр. загађења подземних вода штетним састојцима отпада). У овом контексту треба споменути методу оцењивања животног циклуса (енг. Life Cycle Assessment) познатију као LCA метода, као једну од основних алатки која се примењује у области означавања о заштити животне средине.

Такође, чињеница је и да ниво одређених неповољних утицаја може бити драстично различит код различитих врста производа. Због тога је важан аспект развоја означавања о заштити животне средине фокусирање на посебне производне групе, што подразумева њихову идентификацију и развој посебних критеријума за оцењивање у оквиру производних група.

Развој међународних стандарда, где се пре свега мисли на серију стандарда ISO 14020, је дао, можда и, пресудан ниво кредибилности овом инструменту, кроз уређивање његове, иначе изузетно широке и разуђене, области деловања.

ПРАВИЛНИК

О БЛИЖИМ УСЛОВИМА И ПОСТУПКУ ЗА ДОБИЈАЊЕ ПРАВА НА

КОРИШЋЕЊЕ ЕКОЛОШКОГ ЗНАКА, ЕЛЕМЕНТИМА, ИЗГЛЕДУ И

НАЧИНУ УПОТРЕБЕ ЕКОЛОШКОГ ЗНАКА ЗА ПРОИЗВОДЕ,

ПРОЦЕСЕ И УСЛУГЕ

Овим правилником утврђују се ближи услови и поступак за добијање права на коришћење еколошког знака, елементи, изглед и начин употребе еколошког знака за производе и услуге.

Одредбе овог правилника не односе се на прехрамбене производе и пића, пољопривредне и друге производе добијене у складу са прописима којима се уређује органска производња, као и на фармацеутске производе и медицинску опрему

Начела доделе права на

коришћење еко-знака Начела на којима се заснива коришћење еко-знака су: • добровољност; • проверљивост, тачност, битност и јасност информација о

производима који су означени еко-знаком; • усаглашеност са националним прописима и националним и

међународним стандардима; • усклађеност поступка и захтева за доделу права на коришћење

еко-знака са захтевима међународног тржишта; • препознатљивост и мерљивост карактеристика производа који су

означени еко-знаком, засноване на научној методологији која је потпуна и свеобухватна у мери у којој даје резултате који су прецизни и поновљиви;

• свеобухватност животног циклуса производа; • инвентивност која доприноси заштити животне средине; • равноправност одређених облика организовања при

пријављивању, без обзира на њихову величину и делатност; • доступност информација о производима који су означени еко-

знаком; • отвореност учешћа свих заинтересованих страна; • пријатељски однос према природи; • допринос заштити здравља људи и заштити животне средине.

УСЛОВИ ЗА ДОДЕЛУ ПРАВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЕКО-ЗНАКА

• Право на коришћење еко-знака стиче се ако је производ произведен на територији Републике Србије, ако испуњава прописане критеријуме и ако је испуњен најмање један од следећих услова:

• да се смањује потрошња енергетских ресурса; • да се смањује емисија штетних и опасних материја у животну средину; • да се смањује производња отпада; • да се смањује потрошња природних ресурса; • да се користе секундарне сировине; • да се користе рециклирани или делимично рециклирани материјали; • да се смањује емисија буке и вибрација; • да се смањује емисија зрачења у животну средину; • да се овако добијени производи након употребе лакше разлажу, разграђују или

растављају; • да се овако добијени производи могу поново употребити; • да се овако добијени производи могу рециклирати; • да овако добијени производи имају мањи негативан утицај на животну средину од већ

постојећих на тржишту. • Еко-знак се не сме доделити супстанцама или препаратима који су

класификовани као веома токсични, токсични, опасни по животну средину, карциногени, токсични по репродукцију или мутагени, у складу са прописима којима се уређује класификација хемикалија.

• Изузетно, еко-знак може се доделити производу који садржи опасне материје, ако су према прописима концентрације опасних материја у границама дозвољених вредности.

15.3.2018.

15

Еко знак – групе производа

Групе производа и критеријуми истоветни су као за Еко знак ЕУ

• Средства за чишћење (детердженти за ручно и машинско прање),

• Текстилни производи (одећа и обућа), • Боје и лакови, • Електрични уређаји, • Чврсте покривке, • Намештај, • Кућни уређаји, • Покућство, • Мазива, • Папир, • Услуге...

ПОСТУПАК ЗА ДОБИЈАЊЕ ПРАВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЕКО-

ЗНАКА Подношење захтева • Захтев за доделу права на коришћење еко-знака (у даљем тексту: захтев) подноси

се министарству надлежном за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство), на обрасцу датом у Прилогу 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

• Захтев садржи: назив подносиоца захтева; назив производа за који се тражи додела еко-знака; разлоге и податке који упућују на испуњеност услова за доделу права на коришћење еко-знака.

• Уз захтев подноси се следећа документација: • извод из одговарајућег регистра; • опис производа и опис постигнутог унапређења у односу на сличне производе

других произвођача или на његове раније производе исте врсте; • техничка спецификација; • извештај о резултатима лабораторијских испитивања од стране акредитоване

лабораторије; • извештај о резултатима мерења од стране акредитоване контролне организације; • документ о резултатима испитивања, мерења и анализа, који потврђује испуњеност

прописаних услова; • делови пројектне документације који могу да послуже као доказ; • сертификат; • проспект; • друга документација која може бити од значаја за утврђивање испуњености

прописаних услва (према SRPS ISO 9001, SRPS ISO 14001, SRPS OHSAS 18001, CE знак).

Комисија

• За оцену испуњености услова за доделу права на коришћење еко-знака министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар) образује Комисију за утврђивање испуњености услова за доделу права на коришћење еко-знака (у даљем тексту: Комисија).

• Комисија је састављена од пет чланова од којих је један представник Министарства, један представник министарства надлежног за послове стандардизације, један представник Привредне коморе Србије задужен за област индустрије, један представник потрошача и један стручњак са листе стручњака утврђене за сваку групу производа посебно.

• Листу стручњака за одређене групе производа утврђује министар.

• Комисија доноси одлуке већином гласова чланова.

• Административно-техничке послове за потребе рада Комисије обавља Министарство.

Разматрање захтева • Захтев разматра Комисија, узимајући у обзир све фазе животног

циклуса производа.

• У поступку разматрања захтева Комисија може затражити мишљење организације стручне у области од значаја за утврђивање испуњености прописаних услова.

• Ако је захтев непотпун, Комисија може затражити од подносиоца захтева допуну у року од 15 дана од дана пријема захтева. Комисија може затражити од подносиоца захтева додатне податке, ако су потребни за доношење одлуке о додели права на коришћење еко-знака.

• На основу образложеног захтева подносиоца, Комисија може одлучити да су поједини подаци о производу пословна тајна. Подаци који се сматрају пословном тајном не смеју се злоупотребљавати.

• По окончању поступка разматрања захтева Комисија припрема извештај са предлогом акта и доставља га министру.

• Рок за припрему извештаја са предлогом акта је 90 дана од дана пријема захтева.

Одлучивање о додели права на

коришћење еко-знака

• На основу извештаја Комисије министар доноси акт о додели права на коришћење еко-знака у року од 10 дана од пријема извештаја.

• Право на коришћење еко-знака додељује се за период од три године.

• Проверу еколошког означавања врши Комисија.

Одузимање права на

коришћење еко-знака

• Право на коришћење еко-знака одузима се на начин и по поступку предвиђеним за доделу права на коришћење еко-знака у случају:

• ако производ престане да испуњава прописане услове у току периода за који му је еко-знак додељен;

• ако је за време трајања права на коришћење еко-знака дошло до еколошког удеса током било које фазе животног циклуса производа.

15.3.2018.

16

Употреба еко-знака • Еко-знак може се истицати на

производу, амбалажи и документацији везаној за производ, на местима која су лако видљива.

• Еко-знак се употребљава у виду логотипа, према потреби, на начин да је знак видљив, читљив и неизбрисив.

• Еко-знак се може користити у комерцијалне и рекламне сврхе.

Додела првог Еко знака • Тадашњи министар животне

средине и просторног планирања др Оливер Дулић доделио је на Међународном сајму грађевинарства "South-East Europe Belgrade Building Expo", први ЕКО ЗНАК Републике Србије Акционарском друштву за производњу грађевинског материјала „ПОТИСЈЕ КАЊИЖА" из Кањиже, за производе: „Вучени црепови, „Пресовани црепови" и „Производи за међуспратне конструкције".

Ekološko

inţenjerstvo Razmena toplote i mase

Veliki broj različitih toplotnih, mehaničkih i fizičko-hemijskih procesa se primenjuje u

ekološkom inţenjerstvu

Pored poznavanja jedinica, neophodno je

poznavanje zakona fizike (zakon o odrţanju mase i zakon o odrţanju energije)

Merne jedinice: dva sistema mernih jedinica Internacionalni Sistem jedinica (IS) i u Severnoj

Americi (USCS)

15.3.2018.

17

Tečnosti Koncentracija tečnosti prisutnih u vodi

određuje se odnosom mase supstance prema jediničnoj zapremini

Najčešće korišćene jedinice su mg ili mikrogram po litru mešavine ili u gramima po kubnom metru

ppm (part per milion)

1mg/l=1gr/m3=1ppm

ppb (part per bilion)

1ug/l=1 mg/m3=1ppb

Gasovi

Određivanje konc. zagađenja definiše se

zapreminskim odnosima.

Masa po jedinici zapremine (ug/m3,

mg/m3)

Jednačina stanja idealnog gasa

pV=nRT

R=8,314 J /mol K ili 0,082056 bar /K mol

Materijalni bilans Materija ne moţe nestati, ona moţe samo da

menja oblik

Zakon o odrţanju mase ukazuje na činjenicu da se prilikom odvijanja hemijske reakcije materija samo menja (formu) tj. Ona je neuništiva

Prvi korak u analizi fizičko-hemijskih procesa, korišćenjem zakona o odrţanju mase, je definisanje površine regiona na kome se vrši posmatranje.

Na supstanci koja ulazi u definisanu sredinu dešavaju se tri moguća događanja:

1. Deo supstance ostaje u sistemu nepromenjen (ili napušta sistem

nepromenjen)

2. Deo ostaje akumuliran u granicama sistema

3. Deo će biti promenjen u drugu supstancu u okviru granica sistema (npr. Promena CO

oksidacijom u CO2)

Izraz 3.6 najčešće razmatra sisteme u kojima je nivo razgradnje nula, nema radioaktivnog raspadanja, bakterijske razgradnje i sl.

Materije koje se ne menjaju u sistemu nazivaju se konzervativne supstance (npr. Teški metali u zemljištu)

Razgradnja organskog otpada u jezerima pripada procesima gde se materija menja u sistemu. Najčešći nivo razgradnje supstanci u posmatranom sistemu je vrlo mali, tako da se moţe zanemariti u tom slučaju zakon o odrţanju mase se moţe izraziti bez akumulacije:

Ulazni nivo= izlazni nivo

15.3.2018.

18

CsQs+CwQw=CmQm Nekonzervirani zagađivači

Hemijska zagađenja, biološka ili nuklearne

reakcije najčešće se ponašaju kao nekonzervativne (promenljive) supstance.

Ukoliko u radnim uslovima nema akumulacije zagađenja u sistemu odnosno jednako je nuli, a zagađivači su

promenjljivi izraz 3.6 ima oblik:

15.3.2018.

19

Energetski bilans Kao što je zakon o odrţanju mase neophodan za

analizu masenog bilansa pri protoku materijala tako za analizu protoka energije i analizu energetskog bilansa neophodno je koristiti i primeniti osnovne zakone termodinamike

I zakon termodinamike: objašnjava i definiše odrţanje energije

II zakon termodinamike: uprošćeno rečeno, kada se obavi neki rad uvek postoji neefikasnost u iskorišćenju energije. Deo koji nije iskorišćen u procesu naziva se otpadna energija. Kako i koliko ta energija utiče na ţivotno okruţenje je predmet izučavanja ekološkog inţenjerstva.

Sistem moţe biti otvoren ( protiče energija

imaterija) i zatvoren (protiče energija, a materija ne)

S obzirom na konzervaciju energije pri protoku kroz sistem moţe se prikazati:

Akumulacija energije predstavljena desnom stranom izraza 3.26 makroskopsi se usmerava na promenu kinetičke i potencijalne energije i mikroskopski na molekularnu promenu strukture sistema. Jedan deo ove energije se naziva UNUTRAŠNJA ENERGIJA i obeleţava se sa U. Ukupna energija E koja funkcioniše u sistemu moţe se opisati kao unutrašnja energija U, kinetička energija KE i potencijalna energija PE:

E=U+KE+PE

Kod termodinamičke analize gasova srećemo termodinamičku veličinu ENTALPIJE, koja se definiše kao:

H=U+pV

a često se naziva „toplotna akumulacija“ sistema.

Hvala na paţnji!