Sintaksa skripta

7/21/2019 Sintaksa skripta

http://slidepdf.com/reader/full/sintaksa-skripta-56d9a331eedaf 1/280

САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК II

СИНТАКСА

1



2



ИСПИТНА ПИТАЊА:

1. Синтаксичке јединице и синтаксичке функције

2. Независне реченице: општи појмови; обавештајне реченице3. Независне реченице: упитне, заповедне4. Независне реченице: жељне, узвичне; индиректне комуникативне

функције5. Специјане независне реченице6. !отврдне и одричне реченице7. "ипоо#ија реченица у ужем смису; основни реченични модеи;

проширива$е основни% модеа; #авни и зависни реченичниконституенти

8. Субјекат; #а#оски предикат9. &опуативни предикат: именски и приошки

10. 'екцијске допуне #а#оа: прави и неправи објекат11. &онструкције са допунским предикативом12. !риошке допуне и приошке одредбе13. (ктуени кваификатив14. )езичне реченице15. 'еченице са о#ичким субјектом16. *еа#ентизација: обезичене и пасивне реченице17. Сожени предикат18. +меничке синта#ме19. !ридевске и приошке синта#ме20. !артитивне и паукане синта#ме

21. (позитивне одредбе: апозитив и апозиција22. &он#руенција: општи појмови23. раматичка и семантичка кон#руенција у роду и броју24. &он#руенција с партитивним и пауканим синта#мама25. "радиционани и структураистички приступ анаизи

сожене реченице26. -ависне реченице: конституентске вредности, обеежја,

кореативи27. +зричне реченице28. .дносне реченице29. /ременске реченице; разичита значе$а зависни% реченица

с везником КАД30. 0совне реченице31. 0зрочне реченице; допусне реченице32. есне реченице; намерне и псеудонамерне реченице33. !оредбене реченице; поседичне реченице34. Напоредне конструкције: општи појмови35. Напоредни односи: саставни и закључни3, раставни36. Напоредни односи: супротни и искључни3, #радациони

4



37. 'аспоре5ива$е синтаксички% јединица и информативнаактуаизација реченице

38. +нформативна актуаизација зависносожени% реченица;распоре5ива$е синта#матски% конституената; распоре5ива$еенкитика

39. "екстуана ко%езија

II група питања

16 Синтаксичке функције и падежни систем; основне конституентскевредности именички% јединица

26 +меничке јединице с придевским значе$ем46 +меничке јединице с месним приошким значе$ем76 &онцептуаизација времена; именичке јединице с временским

значе$ем

86 +меничке јединице с начинским и узрочним значе$ем96 +меничке јединице с остаим приошким значе$има осим

месно#, временско#, начинско# и узрочно#36 !овезива$е падежа у систем; поиваентност падежа6 !редошко<падежне конструкције; предози који се

употребљавају с разичитим падежима=6 Номинатив и вокатив1>6 енитив без предо#а116 *атив без предо#а126 *атив с предозима146 (кузатив без предо#а

176 +нструмента без предо#а: приошка значе$а186 +нструмента без предо#а: функције рекцијске допуне,

а#ентивне одредбе ? допуне, предикатива196 раматичке кате#орије #а#оа: #а#оски вид16 раматичке кате#орије #а#оа: морфоошке кате#орије16 (псоутна и реативна значе$а #а#оски% времена1=6 .значава$е рад$е која се понавља2>6 (псоутни презент; презент у пасиву216 !резент за буду@ност226 !риповедачки презент246 одана значе$а презента

276 !ерфекат286 &р$и перфекат296 !усквамперфекат26 (орист и имперфекат26 Aутур први32=6 Aутур дру#и4>6 !отенција416 !отенција дру#и

7



426 +мператив446 +нфинитив476 а#оски приози486 Bта је то номинаизација; Bта је то реченична

кондензација; &ако се исказ CденоминаизујеD

496 !оседице номинаизације46 *екомпонова$е #а#оа46 !арцеација реченице

1. Синтаксичк !"ини# и синтаксичк

$унк#и!

Синтаксичк !"ини#

1. К%М&НИКАТИВНА РЕ'ЕНИ(А 'EFEН+G( 0 B+'E С+СH0,+С&(-3

синтаксичко<комуникативна јединица којом се иска)у!

#*+,ита, односно )а,р-на п+рука

састављена је од ниск +р$+синтаксички/ рчи, према

принципима синтаксичко# система:

Иван је испричао своје доживљаје са прошо!одиш"е!

е#ова"а.

$је е#ова"а испричао са доживљаје Иван прошо!одиш"е

своје

наведени примери показују важност распореда

конституентски% јединица у самом структуира$у реченице,

и даље, у рецепцији исте у процесу комуникације; иако се

оIе састоје од исти% речи употреIљени% у истом оIику,

само прва преноси цеовиту и јасну поруку3

&омуникативна реченица се из#овара, односно пише наначин који показује $ену комуникативну цеовитост:

13 & г+,+ру су за исказива$е комуникативне цеовитости

важни седе@и моменти:

16 'EFEН+FН( +Н".Н(G+J( која +0!"ињу! све речи у

цеину и показује завршеност реченице спу-тањ

8



г*аса на кра!у, показује с,р/у исказива$а реченице

оIавеште$е, пита$е ии заповест не@е имати исту

интонацију3 и, уз дру#а језичка средства, омо#у@ава

исп+а,ањ г+,+рник+,+г +#и+на*н+г ста,а

према садржини која се исказује6

26 'EFEН+FН+ (&GEН(" који показује шта је у датом

контексту н+,а и 0итна ин$+ра#и!а ии си#наише

емфазу истица$е, инсистира$е3 ии узвичност6

46 !(0-E којим се сгнтира рчни#а, што оакшава

саму перцепцију6

23 & писању је комуникативна реченица оIеежена

,*ики с*+,+ на почетку и од#оварају@им )а,р-ни

интрпунк#и!ски )нак+ тачка, упитник, узвичник, узмо#у@ност $и%ово# комIинова$а3 на крају; за перцепцију

су важни и )на#и )а сгтирањ рчни#: зарез,

тачка и зарез, двотачка, цртица и с6

26 ПРЕ2ИКАТСКА РЕ'ЕНИ(А 'EFEН+G( 0 0KE С+СH0, &H(0-(3

синтаксичка јединица формирана помо@у г*аг+*а у

3И'Н%М 45ИНИТН%М6 73А7%3СК%М %83ИК&

употреIљено# у $унк#и!и пр"иката

!редикатским реченицама означава се нека рад$а,

зIива$е, процес, ста$е и с, односно нека С+"0(G+J(:

%ре&е се проепшао. ' (а)ред је о#ишао на и)е#. * Ивана+ои !ава.

-а оIразова$е комуникативне реченице, тј6 цеовите

поруке, потреIно је да се искаже 0ар !"на пр"икатска

рчни#а, из#оворена са од#оварају@ом интонацијом,

9



односно написана са од#оварају@им завршним

интерпункцијским знаком6

&омуникативна реченица се може састојати и од ", и*и

,и- пр"икатски/ рчни#а: /реме се проепшао и

разред је отишао на изет6

0 зависности од Iроја предикатски% реченица у своме

саставу, комуникативне реченице мо#у Iити:

ПР%СТЕ, када се састоје од једне предикатске реченице

С3%9ЕНЕ када у своме саставу имају две ии више кауза

0 зависности од функције коју имају у комуникативној

реченици, предикатске реченице се дее на:

16 НЕЗАВИСНЕ ПРЕ2ИКАТСКЕ РЕ'ЕНИ(Е L предикатске

реченице које имају К%М&НИКАТИВН& 5&НК(ИЈ& и

сто#а мо#у Iити самостано употреIљене:

%ре&е се проепшао и ра)ред је о#ишао на и)е#.

26 ЗАВИСНЕ ПРЕ2ИКАТСКЕ РЕ'ЕНИ(Е L каузе које имају

К%НСТИТ&ЕНТСК& 5&НК(ИЈ& , односно представљају

саставни део неке више јединице, па нису довољне да

саме искажу цеовиту поруку:

Када се вре&е проепшао, ра)ред је о#ишао на и)е#.

;. СИНТА7МЕ

Синтаксичке јединице које подразумевају групу рчи

ме5усоIно повезани% +)нача,ањ !"н+г ист+г п+!а,

односно:

синта#ма је синтаксичка к+нструк#и!а која настаје када секонституентској речи додају одредIе ии допуне

Састоји се од седе@и% деова:



16 73АВНЕ РЕ'И ии (ЕНТРА L конститутивне речи која

представља *ксичк+ !)гр+ синтаг, а према чијој се

врсти одре5ује и врста саме синта#ме

нова -"и!а о ша/

26 ЗАВИСНИ< К%НСТИТ&ЕНАТА, који се мо#у подеити у

2 #рупе, па у зависности од поожаја који заузимају у

односу на центар имамо:

· специфичне %2РЕ28Е центра L испр" #авне речи

· %2РЕ28Е=2%П&НЕ центра L и)а #авне речи

0 зависности од врсте #авне речи, синта#ме се дее на:

1. ИМЕНИ'КЕ СИНТА7МЕ, чији је центар именица:-"и!а оша/

2. ПРИ2ЕВСКЕ СИНТА7МЕ, чији је центар придев: вро

)ани&љив

3. ПРИ3%>КЕ СИНТА7МЕ, чији је центар прио#: вро

пажљиво

4. 73А7%3СКЕ СИНТА7МЕ, чији је центар #а#о у

н*ичн+ #а#оском оIику: пажљиво !едај/и и&,

иси#рено доне#и од/-/

+меничке, придевске и приошке речи употреIљене саме и

именичке, придевске и приошке синта#ме мо#у се

посматрати заједно као именичке, придевске, односно

приошке јединице

?. РЕ' КА% СИНТАКСИ'КА ЈЕ2ИНИ(А

'еч је најнижа, еементарна синтаксичка јединица

-а синтаксу су важне М%Р5%СИНТАКСИ'КЕ РЕ'И,

односно ексеме посматране као одре5ена врста речи, у

одре5еном #раматичком оIику ако је реч променљива3

употреIљене за формира$е неке синтаксичке конструкције:



на с#о/

на предо! ,,на /по#ре+љен )а ор&ира"е предош-о'

падежне -онс#р/-ије на о-а#ив, са )наче"е&

оиранос#и на !ор"ој површини

столу )аједнич-а и&ениа &/ш-о! рода ,,с#о / о+и-/

о-а#ива једнине /по#ре+љена )а ор&ира"е предош-о'

падежне -онс#р/-ије на о-а#ив

7раатички +0*ик променљиве речи чине конкретне

врености $ени% морфоошки% оIички%3 кате#орија;

посматране по врстама речи, морфоошке кате#орије

из#едају овако:

13 +EН+GE: !(*EK номинатив, #енитив, датив6663 и )'.J

једнина, множина3

23 !'+*E/+: '.* мушки, женски, сред$и3, )'.J једнина,

множина3, !(*EK номинатив, #енитив, датив6663, /+*

одре5ени, неодре5ени3, С"E!EН !.'EMEN( позитив,

компаратив, суператив3, с тим што немају сви придеви

оIик вида, нити се сви пореде

43 H(.H+: H(.HС&+ .)H+& презент, перфекат,

футур6663, &("E.'+J( !."/'*Н.С"+?.*'+FН.С"+

потврдни оIик, одрични оIик3, H+GE прво, дру#о,тре@е3, )'.J једнина, множина3, '.* мушки, женски,

сред$и3, С"(NE актив, пасив3

Немају сви #а#ои наведене кате#орије; тако:

неични #а#оски оIици не познају кате#орије ица и

Iроја

род разикују само #а#оски оIици формирани од

радно# #6 придеваста$е имају само преазни #а#ои

&.НС"+"0EН"С&E и !..OНE 'EF+

-а формира$е и систематизацију синтаксички% јединица

посеIно је важна подеа речи на:

=



1. К%НСТИТ&ЕНТСКЕ РЕ'И L речи које означавају Iи@а,

предмете, својства, ситуације и с, па за%ваљују@и томе

представљају *ксичк+ !)гр+ синтаксички/

!"ини#а; такве су:

ИМЕНИ'КЕ РЕ'И: именице, именичке заменице, Iројевиса декинацијом сичном декинацији именица

ПРИ2ЕВСКЕ РЕ'И: придеви, придевске заменице, редни

и Iројеви са декинацијом сичном декинацији придева

ПРИ3%>КЕ РЕ'И: приози и непроменљиви Iројеви

73А7%3И

@. П%М%AНЕ РЕ'И L речи које се употреIљавају у)

синтаксичк !"ини# да к+нкрти)у!у њи/+,

$унк#и! и +"н+с и да оIееже и истакну разна

#раматичка значе$а; такве су: ПРЕ23%ЗИ, ВЕЗНИ(И

зависни и напоредни3, РЕ'(Е и П%М%AНИ 73А7%3И

Синтаксичк $унк#и!

Синтаксичке функције мо#у Iити:

16 К%М&НИКАТИВНЕ 5&НК(ИЈЕ које се остварују употреIом

од#оварају@и% врста типова3 предикатски% реченица и

од#оварају@е интонације, односно интерпункције

&омуникативну функцију имају:

&.0Н+&("+/НE 'EFEН+GE, којима се исказује комуникативно

цеовита порука

НE-(/+СНE !'E*+&("С&E 'EFEН+GE које суже за

реаизова$е комуникативни% реченица

&омуникативне функције су %8АВЕ>ТЕЊЕ ПИТАЊЕ

ЗАП%ВЕСТ и с*.

1>



26 К%НСТИТ&ЕНТСКЕ 5&НК(ИЈЕ се јављају у оквиру

предикатски% реченица ии синта#ми, а реаизују се:

13 именичким, придевским, приошким и #а#оским речима и

синта#мама у од#оварају@ем оIику

23 зависним реченицама

НајIитније конституентске функције су С&8ЈЕКАТ

ПРЕ2ИКАТ %8ЈЕКАТ и "руг 2%П&НЕ АТРИ8&ТИ

%2РЕ28Е...

Синтаксички оIик конституентске јединице је показатељ

$ене функције и значе$а у оквиру више јединице, тј6

представља $ен К%НСТИТ&ЕНТСКИ %83ИК

&онституентски оIик чине #раматички оIик ексичко# јез#ра

и помо@не и дру#е речи које су везане за употреIу

конституентски% јединица предози код именица, везници

код зависни% реченица3:

16 код именица: па"B, односно пр"*+-к+Cпа"Bнак+нструк#и!а

@6 код придева: к+нгрунтни +0*ик род, Iрој, падеж3,

не#де и при",ски ,и"

;6 код #а#оа: г*аг+*ски +0*ик и к+нгрунтни +0*ик

ице, Iрој род3, п+*арн+ст потврдност?одричност3

?6 код прио#а: ,рста за место, време6663

D6 код зависни% реченица: су0+р"инат+ри речи и изразикоји показују тип зависне реченице: везници и везнички

изрази, односне и упитне заменице и приози, неке

речце3, не#де и г*аг+*ски +0*ик

0 синта#мама:

функција центра: конституентске речи

11



зависни конституенти: конституентске речи

уже синта#ме

зависне реченице

@. Н)а,исн рчни#: +п-ти п+!+,иE

+0а,-та!н рчни#

НE-(/+СНE !'E*+&("С&E 'EFEН+GE су реченице $+риран +"

г*аг+*а у *ичн+ 4$инитн+6 г*аг+*ск+ +0*ику у функцији

предиката које иа!у к+уникати,ну $унк#и!у и сто#а мо#уIити самостано употреIљене

&омуникативна функција независни% предикатски% реченица

омо#у@ава са#оворнику да с/,ати н са+ са"рBа! п+рук

нг+ и #и који #оворник жеи да пости#не исказива$ем

комуникативне реченице

/рсте комуникативни% функција:

1. пруBањ +0а,-тња

@. п+ста,ањ питања

;. и)"а,ањ )ап+,сти

?. упуFи,ањ +*0 прк+ра пртњ

D. "а,ањ са,та и к+п*ината

12



G. )а/,аи,ањ

H. и)раBа,ањ сауч-Fа

Неке од наведени% комуникативни% функција су

7РАМАТИКА3ИЗ%ВАНЕ, тј6 за $и% постоје одре5ена #раматичкасредства, разврстана према типовима независни% реченица

Синтаксички сист н)а,исни/ пр"икатски/ рчни#а

састоји се од одре5ени% врста предикатски% реченица са

"+!+-+'(Н+ + A.'(HН+ С'E*С"/+( .)EHEKEН+

&.0Н+&("+/Н+ /'E*Н.С"+(

Најважнији типови независни% предикатски% реченица:

1. +0а,-та!н 4и)!а,н6 рчни# L Иван иде / ш-о/ 6

2. упитн рчни# L Да и је Иван с#и!ао

3. )ап+,"н 4ипрати,н6рчни# L а#вори про)ор

4. Bн 4+птати,н6 рчни# L ив &и +ио

5. у),ичн 4кск*аати,н6 рчни# L Аа је Иван

порас#ао

7раатичка +0*B!а независни% предикатски% реченица су

двојака:

код неки% врста: 73А7%3СКИ %83И(И

императив код заповедни% реченица ии модани кр$и

перфекат код жељни% реченица3

3ЕКСИ'КА СРЕ2СТВА:

16 &ПИТНЕ ИМПЕРАТИВНЕ и &ЗВИ'НЕ РЕ'(Е

14



и, да и, зар, нека, аа, да3

@6 &ПИТНЕ ЗАМЕНИ(Е и ЗАМЕНИ'КИ ПРИ3%ЗИ

ко, шта, који,чији; #де, куда, када, како, коико6663

НЕ2%СТАТАК П%СЕ8Н%7 %8Е3Е9ЈА сматра се посеIним

оIеежјем +0а,-та!ни/ рчни#а, јер је својствен само

овој врсти

%0а,-та!н 4и)!а,н6 рчни#

.Iавештајне реченице употреIљавају се за ПР&9АЊЕ

ИН5%РМА(ИЈЕ, па је $и%ова к+уникати,на $унк#и!а

%8АВЕ>ТЕЊЕ6

&ао што је ве@ речено, немају посеIно оIеежје, што и% ставља у

позицију НЕ&ТРА3Н%7 '3АНА СИСТЕМА C оне са+ +)нача,а!у

"ату ситуа#и!у, а интонација, односно интерпункција показује

каква им је комуникативна функција

!остоје 2 типа оIавештајни% реченица:

16 функција оIавеште$а оIеежена је спу-тањ г*аса на

кра!у иска)а у #овору, односно тачком у писа$у

Иван је дошао.

:ар-о је -/пио нове па#и-е.

26 функцији оIавеште$а придаје се ЕКСПРЕСИВНИ

КАРАКТЕР, тј6 показују се #оворникове емоције у вези

садржине саме реченице, уп+тр0+ у),ичн инт+на#и! у

#овору, односно узвичника у писа$у

Иван је дошао

;а&иси,<:ар-о је -/пио -оа

17



;.Н)а,исн рчни#: упитн )ап+,"н

&питн рчни#

0питне реченице су независне предикатске реченице које се

користе за П%СТАВАЊЕ ПИТАЊА, па је $и%ова +п-та

к+уникати,на $унк#и!а ПИТАЊЕ

0 #овору су оIеежене упитн+ инт+на#и!+ сиазна, посе

упитне речи донеке пада3, а у писа$у упитник+

!остоје седе@е врсте упитни% реченица:

16 %П>ТЕ &ПИТНЕ РЕ'ЕНИ(Е

реченице којима се тражи информација о томе "а *и с

"ата ситуа#и!а ра*и)у! и*и н, зIо# че#а је +сн+,ни

тип +"г+,+ра који за%тевају "а и*и н

$и%ова комуникативна функција је %П>ТЕ ПИТАЊЕ

#раматичка оIеежја:

&ПИТНЕ РЕ'(Е: и, да и, зар

1. рч#а 3И доази иза #а#оа у ичном оIику који

оIавезно стоји на почетку реченице: Доа)и и Иван

=е и Иван дошао

2. 2А 3И: Да и Иван доа)и

3. рч#а ЗАР даје упитној реченици експресивну

вредност:

ар Иван доа)и

18



@6 П%СЕ8НЕ &ПИТНЕ РЕ'ЕНИ(Е

реченице којима се тражи информација + са"рBини

нк+г "*а упитн рчни#, па је +сн+,ни тип

+"г+,+ра J иска) којим се са+п-та,а та са"рBина

комуникативна функција им је П%СЕ8Н% ПИТАЊЕ


16&ПИТНЕ ЗАМЕНИ(Е ко, шта, који, чији, какав,

коики

Ко је дошао ;Иван.<

26ЗАМЕНИ'КИ ПРИ3%ЗИ #де, куда, одаке, кад,

откад, како, коико

Кад је Иван дошао ;:аопре.<

46упитна инт+на#и!а, односно упитник

;6 2Е3И8ЕРАТИВНЕ &ПИТНЕ РЕ'ЕНИ(Е

реченице којима се постављају пита$а којима се н

траBи ин$+ра#и!а, ,F са,т и*и упутст,+, а

+"г+,+р на $и% се износи ипрати,н+ рчни#+

$и%ова комуникативна функција је 2Е3И8ЕРАТИВН%

ПИТАЊЕ


пр"икатска к+нструк#и!а 2А K ПРЕЗЕНТ

Да и да идем на од&ор ;Иди.<

>де да идем на од&ор ;Иди< на панин/.<

19



!оред пита$а које иуструју наведени типови упитни%

реченица, мо#у се издвојити и седе@е врсте пита$а:

?6 2ИСЈ&НКТИВНА ПИТАЊА на која је +"г+,+р L и)0+р !"нод две ии више +гуFн+сти, а може се јавити у оIику

пуко# потвр5ива$а ии одрица$а, ии пак у истом оIику

као фокаизовани реченични, односно синта#матски

конституент

Да и се :ар-о јавио ии није ;Да.<

Да и :ар-о доа)и / че#вр#а-, пе#а- ии с/+о#/ ;? с/+о#/.<

D6 К%М8ИН%ВАНА ПИТАЊА, која представљају к+0ина#и!у

п+с0н+г и "ис!ункти,н+г питања

Када се :ар-о јавио / че#вр#а-, пе#а- ии с/+о#/

Ко се јавио :ар-о ии не-о др/!и

G6 Е<% ПИТАЊА, која спадају у стратги!у ,+Lња "и!а*+га

@о"а апосиа са& се.

Иија Запослила си се?

@о"а Да. апосиа са& се.

1



Зап+,"н 4ипрати,н6 рчни#

-аповедне реченице су независне предикатске реченице којима

се П%2СТИ'Е у виду заповести, моIе, за%тева3 ии пак

ЗА8РАЊ&ЈЕ РЕА3ИЗ%ВАЊЕ оно#а што значи реченица, па се

$и%ова к+уникати,на $унк#и!а одре5ује као П%2СТИ(АЈ

+"н. ЗА8РАНА

.сновно #раматичко оIеежје ови% реченица је +0*ик

ИМПЕРАТИВА ии К%НСТР&К(ИЈА НЕКА K ПРЕЗЕНТ, често уз

употреIу узвичника

ДоAи * Bе-а Иван доAе * ДоAи.

/рсте императивни% реченица:

16 П%ТВР2НА ЗАП%ВЕ2НА РЕ'ЕНИ(А ЗА 2ИРЕКТН&

ЗАП%ВЕСТ

комуникативна функција: 2ИРЕКТНА ЗАП%ВЕСТ

оIеежја: П%ТВР2НИ ИМПЕРАТИВ K &ЗВИ'НИК ииТА'КА

К/пи нове па#и-е.C

@6 ЗАП%ВЕ2НА РЕ'ЕНИ(А ЗА ИН2ИРЕКТН& ЗАП%ВЕСТ

комуникативна функција: ИН2ИРЕКТНА ЗАП%ВЕСТ

оIеежја: ПРЕЗЕНТ K &ЗВИ'НИК ии ТА'КА

Bе-а :ар-о -/пи нове па#и-е.

;6 ЗАП%ВЕ2НА РЕ'ЕНИ(А ЗА СТР%7& ЗАП%ВЕСТ

комуникативна функција: СТР%7А ЗАП%ВЕСТ

оIеежја: ПРЕЗЕНТ и*и ПЕР5ЕКАТ K &ЗВИ'НИК

1



Да с&ес#а -/пишC си с&ес#а -/пио нов/ свес-/

?6 ПР%<И8ИТИВНЕ РЕ'ЕНИ(Е

заповедне реченице којима се )а0рању! ра*и)а#и!а

оно#а што значи реченица, а чија је +сн+,нак+уникати,на $унк#и!а ЗА8РАНА


1. %2РИ'НИ ИМПЕРАТИВ: Bе о#варај про)ор

конструкција НЕКА K %2РИ'НИ ПРЕЗЕНТ

НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А:

Bе-а Иван не доа)и

2. НЕМ%Ј=НЕМ%ЈТЕ=НЕМ%ЈМ% K ИН5ИНИТИВ?2А K

ПРЕЗЕНТ:

Bе&ој дира#иC да дираш #/ -"и!/

комуникативна функција:

1< 2ИРЕКТНА ЗА8РАНА L Bе о#варај про)ор

2< ИН2ИРЕКТНА ЗА8РАНА L Bе-а :ар-о не доа)и

3< СТР%7А ЗА8РАНА L Да се нис#е &а-и

?.Н)а,исн рчни#: Bн у),ичнE

ин"ирктн к+уникати,н $унк#и!

9н 4+птати,н6 рчни#

Независне предикатске реченице којима се ИСКАЗ&ЈЕ 9ЕА да

до5е до остваре$а оно#а што значе, па се $и%ова

к+уникати,на $унк#и!а може одредити као 9ЕА

+"н+сн+ ПРИ9ЕКИВАЊЕ 83А7%С3%В К3ЕТВА и

с6

1=



раматичка оIеежја:

16 М%2А3НИ КРЊИ ПЕР5ЕКАТ ии конструкција НЕКА=2А K

ПРЕЗЕНТ

26 у),ична инт+на#и!а, односно узвичник

ивеиCBе-а живеCДа живе &адени

Bе-а +ољи по+еди

ив &и +ио

>ро& !а спаио

&),ичн 4уск*ичн кск*аати,н6 рчни#

Независне предикатске реченице којима се п+ка)у! П%СТ%ЈАЊЕ

ЕМ%(И%НА3Н%7 СТАВА према ономе што значи реченица, а

$и%ова +п-та к+уникати,на $унк#и!а је ЕКСПРЕСИВН%

ИСКАЗИВАЊЕ РЕ'ЕНИ'Н%7 СА2Р9АЈА

/рсте узвични% реченица:

16 А2МИРАТИВНЕ РЕ'ЕНИ(Е


16 2ИВЕЊЕ '&MЕЊЕ & ВЕЗИ СА ИНТЕНЗИТЕТ%М

СИТ&А(ИЈЕ

Аа се :ар-о /пашио * Ка-о се :ар-о /пашио

@6 ИЗНЕНАMЕЊЕ '&MЕЊЕ ИЗАЗВАН% СА2Р9ИН%М

5%К&СА

Dи и си #о

@6 РЕТ%РСКЕ &ЗВИ'НЕ РЕ'ЕНИ(Е


%П>ТЕ и*и П%СЕ8Н% РЕТ%РСК% ПИТАЊЕ узвично

потврдно ии одрично твр5е$е под привидом пита$а3

Ко се #о!а не +и се#ио P Свако Iи се то#а сетио63

2>



#раматичка оIеежја реторски% узвични% реченица:

16 &ПИТНЕ РЕ'(Е да и, и, зар

26 &ПИТНЕ ЗАМЕНИ(Е И ПРИ3%ЗИ ко, шта, који666#де,

кад, какав666

46 С&ПР%ТНА П%3АРН%СТ од оне која се жеи потврдити

ии одре@и

узвичне реченице су Iиске експресивним оIавештајним и

експресивним упитним реченицама, аи се од $и% разикују по

томе што им је експресивност г*а,на карактристика, а не

само додатна што је сучај са остраа два наведена типа

Ин"ирктн к+уникати,н $унк#и!

то су комуникативне функције независни% предикатски%

реченица уп+тр0ни/ )а иска)и,ањ +"рLн+г

г+,+рн+г чина )а к+!и 0и +0ичн+ 0и*а уп+тр0на нка

"руга ,рста н)а,исни/ рчни#а

за%ваљују@и овом својству упитне реченице мо#у вршити

комуникативну функцију заIране ии моIе

:ожеш и &и по)ај&и#и оов-/

аш#о #о радиш

@а&о дирни #о

21



D.Сп#и!а*н н)а,исн рчни#

Независне реченице које својом синтаксичк+ к+нструк#и!+

при*аг+Lа,а!у $+ру*а#и!у п+рук к+уникати,н+!

ситуа#и!и, односно контексту, као и одре5еним експресивним

потреIама #оворника

А/#о Eво А/#о+/са

Dишина Bапоље

Bеваљаче ;F Dи си неваљао<

Bе;Bе ради #о<

Да. ;Gо)наје& #о! чове-а.<

.ве реченице су *и-н к+уникати,н+ су,и-ни/ !)ички/

*ната, чиме се постиже к+н+ична $+ру*а#и!а

комуникативна функција усмерава и допу$ава

са#оворникову интерпретацију поруке

специјаним независним реченицама мо#у се преносити са+

сп#и!а*н п+рук са одре5еним комуникативним

функцијама и само у од#оварају@им усовима, пре све#а у

усн+! к+уника#и!и

по својој синтаксичкој конструкцији то су П%ТП&НЕ

РЕ'ЕНИ(ЕNNN

ексичко јез#ро ови% реченица није #а#о у ичном оIику,

ве@ најчеш@е ини#а, ре5е при", и*и при*+г и*и

22



п+!"ин рч#; ако се као $и%ово ексичко јез#ро јави

г*аг+* он је употреIљен у н*ичн+ +0*ику L инфинитиву

синтаксички оIик специјани% реченица оIу%вата:

7РАМАТИ'КИ %83ИК 3ЕКСИ'К%7 ЈЕЗ7РА

ако је у пита$у именица, најчеш@е стоји у оIику

номинатива ии вокатива, мада се може јавити и у неком

зависном падежу3

П%М%AНЕ РЕ'И

речца H+, показне речце E/., EН., E".3

ИНТЕРП&НК(ИЈ&, односно +Н".Н(G+J0

&омуникативне функције:

1< &ЗВИ'Н% &П%З%РЕЊЕ L А/#о

2< &ЗВИ'НИ К%МЕНТАР L @#рашно! и вре&ена

3) П%ТВР2НИ и*и %2РИ'НИ %27%В%Р

G.П+т,р"н и +"ричн рчни#

!редикатске реченице мо#у означавати РЕА3ИЗ%ВАЊЕ и*и

НЕРЕА3ИЗ%ВАЊЕ дате рад$е, што се постиже уп+тр0+

П%ТВР2Н%7 и*и %2РИ'Н%7 %83ИКА 73А7%3А

На основу ово#а својства предикатске реченице се дее на:

16 П%ТВР2НЕ РЕ'ЕНИ(Е, које означавају ра*и)+,ањ

ра"њ

Dа"а је о#иша / по)ориш#е.

24



@6 %2РИ'НЕ РЕ'ЕНИ(Е, које означавају нра*и)+,ањ

ра"њ

Dа"а није о#иша / по)ориш#е.

/рсте не#ира$а:

I. Пра са"рBини само# не#ира$а:

1. %П>ТЕ 4Т%ТА3Н%6 НЕ7ИРАЊЕ L не#ира се ситуа#и!а у

#*ини

:ар-о није -/пио -"и!/.

@. П%СЕ8Н% 4ПАР(ИЈА3Н%6 НЕ7ИРАЊЕ L не#ира се !"на

к+п+ннта ситуа#и!

.вај тип не#ира$а оIеежен је из#овара$ем дато#

конституента појачаним, одн6 к+нтрасти,ни рчнични

ак#нт+

:ар-о није -/пио књигу ;не!оCвеCно свес-/<.

II. Пра начину +ст,арња не#ира$е може Iити:

16 5ИНИТНА НЕ7А(ИЈА L #а#о стоји у одричном оIику

:ар-о не вои ја+/-е, не!о -р/ш-е.

26 К%НСТИТ&ЕНТСКА НЕ7А(ИЈА < користи се у сучајевима

када се жеи иста@и -та с ра*и)у! уст+

к+нститунта на који се односи посеIно не#ира$е

:ар-о је -/пио не књигу , не!о свес-/ 6 P арко је купио

свеску, не к$и#у63

раматичке карактеристике:

• Наг*а-на +"рична рч#а ,,НEQQ стоји испр"

к+нститунта чи!и с са"рBа! нгира

• 'еченица има п+т,р"ну к+нструк#и!у аи са не#ираним

конституентом истакнутим п+!ачани рчнични

ак#нт+

27



III. 2В%СТР&К% НЕ7ИРАЊЕ

&п+тр0+ +"рични/ )ани#а и при*+га нико, ништа,

ничији, никакав, ни#де, никад, никако6663 показује се да се

садржај реченице не односи на ни на један дати сучај

!ри томе се нгира и г*аг+*, чиме се показује да се дата

ситуација уопште не реаизује

Bиједан од &оји др/!ова не вои ја+/-е.

Hн ниш#а не )на.

IO. ЕКСП3ЕТИВН% НЕ7ИРАЊЕ

Не#ација која на +сн+,у сис*а рчни# ни! п+тр0на,

аи се ипак јавља

аврши/ #ај посао до- се он ;не< вра#и.

O. СИНТА7МАТСКА НЕ7А(ИЈА

Не#ација којом се нгира синтагатски к+нститунт:

:иан је -/пио једне не нарочи#о епе па#и-е.

28



H.Тип+*+ги!а рчни#а у уB сис*уE +сн+,ни

рчнични +"*иE пр+-ири,ањ +сн+,ни/

+"*аE г*а,ни и )а,исни рчнични

к+нститунти

'EFEН+G( 0 0KE С+СH0 кауза3 је синтаксичка јединица

којом се +)нача,а +"рLна ситуа#и!а

"ипичан оIик каузе је ПРЕ2ИКАТСКА РЕ'ЕНИ(А, тј6

реченица формирана од г*аг+*а у *ичн+ 4$инитн+6

г*аг+*ск+ +0*ику, употреIљеном у функцији предиката, при

чему такав #а#о:

13 ину! ситуа#и!у

23 к+нкрти)у! ситуацију на ,рнск+C+"а*н+ п*ану

43 припису! ситуацију су0!катск+ п+!у

0 оквиру предикатски% реченица мо#у@е су седе@е

конструкције:

29



16 АКТИВНА 3И'НА К%НСТР&К(ИЈА, #де се вршиац рад$е

исказује ка+ су0!кат, а г*аг+* к+нгруира са $им у ицу,

Iроју и роду, укоико дати #а#оски оIик разикује род:

:ар-о чи#аCје чи#ао -"и!/.

@6 8ЕЗ3И'НА К%НСТР&К(ИЈА, #де се вршиац рад$е н

иска)у!, ве@ само подразумева, а #а#о стоји у 0)*ичн+

+0*ику:

H #о&е се чес#о !овори.

;6 ПАСИВНА К%НСТР&К(ИЈА, у којој је суIјекат п+!а који се у

акти,н+! к+нструк#и!и исказује +0!кт+:

Dа -"и!а је дос#а чи#ана.

Dа -"и!а се дос#а чи#а.

.стаи оIици каузе:

16 СПЕ(ИЈА3НЕ НЕЗАВИСНЕ РЕ'ЕНИ(Е

'еченице које на!у пр"икат, чије је *ксичк+ !)гр+

ини#а, ре5е придев, прио# ии потврдна, односно

одрична речца

.ве реченице својом синтаксичком структуромприа#о5авају формуацију поруке #оворној ситуацији

Eво а/#о+/са

@6 8ЕЗ3И'НЕ 4ИМПЕРС%НА3НЕ6 РЕ'ЕНИ(Е

!редикатске реченице $+риран +" 0)*ични/

4ипрс+на*ни/6 г*аг+*а, тј6 #а#оа који именују

ситуације код који% не постоји директан носиац ситуације

@вие. * @ви#ао је.

Hдјаданп/# се ра)ведри, па се опе# )ачас нао+ачи.

раматичке карактеристике Iезични% реченица:

2



+"суст,+ су0!кта

0)*ични +0*ик г*аг+*а, тј6 46 H+GE JE*Н+НE

С'E*NE '.*(3

.СН./Н+ 'EFEН+FН+ .*EH+

-а су0!катск+Cпр"икатск рчни# карактеристични су

$и%ови #авни конституенти L С&8ЈЕКАТ и ПРЕ2ИКАТ

=асна се ше#а. * =асна /чи.

=асна је па&е#на.

е5утим, постоје и суIјекатско<предикатске реченице којима

су0!кат и пр"икат нису "+,+ни за цеовито

означава$е дате ситуације

=асна је -/пиа -"и!/.

=асна је с#авиа -"и!/ на пои/

0 наведеним примерима значе$е #а#оа допу$ено је

дру#им конституентима L 73А7%3СКИМ 2%П&НАМА, од

који% је најтипичнија допуна +0!кат

8р+! н+п/+"ни/ рчнични/ к+нституната зависи од

типа ситуације означене реченицом, тј6 +" г*аг+*а

4пр"иката6 који око сеIе окупља и повезује дру#е

реченичне чанове; ово својство #а#оа назива се

73А7%3СКА ВА3ЕН(А и на основу $е разикујемо:

16 ЈЕ2Н%ВА3ЕНТНЕ 73А7%3Е L за%тевају само суIјекат

26 2В%ВА3ЕНТНЕ 73А7%3Е L за%тевају суIјекат и оIјекат

46 ТР%ВА3ЕНТНЕ 73А7%3Е L за%тевају суIјекат, оIјекат и

допуне

'еченични конституенти који се јављају уз #а#о оIично се

распоре5ују тако да:

2



1. се са"рBа! рчни# иска)у! постепено, тј6

пр+грси,н+

@. конституенти који су смисаоно т-њ п+,)ани стоје

!"ан у) "руги што оакшава с%вата$е смиса поруке6

0 српском језику важан је распоред реченични%

конституената у +"н+су на г*аг+*; тако, типичан сучај

суIјекатско<предикатске реченице има седе@е компоненте:

16 3ЕВА ВА3ЕН(А L суIјекат испред #а#оа3

26 2ЕСНА ВА3ЕН(А L допуне иза #а#оа3

'азикују се две врсте допуна:

16 %8АВЕЗНЕ 2%П&НЕ L =асна је -/пиа -"и!/ 6

26 5АК&3ТАТИВНЕ 2%П&НЕ L =асна чи#а ;-"и!/<6

!'.B+'+/(NE .СН./Н+R .*EH(

!оред реченични% конституената чија је употреIа

ре#уисана модеима ваенце, у реченици се мо#у јавити и

%2РЕ28Е L конституенти којима се пруBа "+"атна и )ат+

н+0а,)на ин$+ра#и!а о месту, времену начину, узроку,

циљу666 реаизова$а ситуације

Најчеш@е врсте одредIи:

1. одредIа )а ст+ L Иван је #ееонирао / -/па#и/.

2. одредIа )а ,р L Иван је ј/че #ееонирао.

3. одредIа )а начин L Иван је +р)о с#и!ао.

4. одредIа )а у)р+к L Иван је -аснио )+о! /#а-&ие.

!осеIан тип одредIе је АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ којим

се износи карактристика су0!катск+г и*и +0!катск+г

п+!а акту*на у ситуацији означеној реченицом

:ар-о се вра#ио са #ренин!а /&оран.

:ар-о је )а#е-ао +ра#а +оесно!.

2=



H(/Н+ + -(/+СН+ 'EFEН+FН+ &.НС"+"0EН"+

73АВНИ рчнични к+нститунти, који мо#у са+ста*н+

+0ра)+,ати суIјекатско<предикатску реченицу, јесу:

16 С&8ЈЕКАТ, као независни конституент реченице

26 ПРЕ2ИКАТ, као центрани конституент реченице

ЗАВИСНИ рчнични к+нститунти се јављају само у)

г*а,н реченичне чанове, и оIично се дее у две #рупе:

16 2%П&НЕ

26 %2РЕ28Е

P.Су0!катE г*аг+*си пр"икат

Су0!кат

НЕЗАВИСНИ реченични конституент којим се означава

Н%СИ3А( СИТ&А(ИЈЕ именоване и приписане предикатом

&онституентске јединице и $и%ов оIик

"о је ИМЕНИ'КА ЈЕ2ИНИ(А именица, именичка синта#ма,

именичка заменица3 у Н%МИНАТИВ&

4>



именица: @не! је пре-рио доине и равна поља6

именичка синта#ма: >р/н/ паа е#"а -иша6

упитно<односне заменице К% и >ТА=>Т%, као суIјекти

јављају се са+ у упитни рчни#ама:

Ко доа)и I#а се +еи / !ори )ееној

при",ск !"ини# у функцији суIјекта:

Jо!а# једе -ад ое, а сиро&а -ад &оже

Bаши е по+еди#и. * Dа-ви /ве- до+ро проа)е

Два с/ доша. * Gрви /)е реч.

&ао аркирана ,ари!анта може се јавити суIјекат уВ%КАТИВ&

%ино пије Краљеви/ :ар-о.

Aункцију суIјекта мо#у вршити још и :

1. 73А7%3 & ИН5ИНИТИВ& L И!ра#и је )а+авно. G/ши#и је

ш#е#но.

2. ЗАВИСНА РЕ'ЕНИ(А L Ко рано рани две срее !ра+и.

@ви&а је јасно да је он са!ао.

Синтаксичка важност суIјекта

Пр"икат к+нгруира са су0!кт+ L :иан је дошао. Девој-е

с/ с#и!е6

СуIјекат к+нтр+*и- к+р$рнтн "*+, у реченици

РЕ53ЕКСИВИЗА(ИЈ%М

деови реченице који упу@ују на појам означен суIјектом јављају се у оIику повратне заменице сеIе?свој3

:ар-о прича о Иван/. * :ар-о прича о себи.

:ар-о је дошао са Gе#рови& +ра#о&C својим +ра#о&C његовим

+ра#о&.

41



Семантичке уо#е суIјекта

ВР>И3А( РА2ЊЕ L :ар-о )ида -//.

Н%СИ3А( СТАЊА L :ар-о је поспан.

%НАЈ К%ЈИ СЕ КРЕAЕ=МИР&ЈЕ L :ар-о #рчи. :ар-о седи6

2АВА3А(=7%В%РНИК L :ар-о је по)ај&ио др/!/ оов-/ 6

:ар-о је ре-ао др/!/ да доAе.

%ПА9А' L :ар-о је ч/о #реса-6

СРЕ2СТВ% L Лопта је ра)+иа про)ор.

есто суIјекта у реченици

&ада је суIјекат н+си*а# рчничн прспкти,

распоре5ује се на п+чтак реченице: :ар-о је /шао / со+/.

&ада је суIјекат $+кус доIија презентативну реченичну

перспективу и наази се на кра!у реченице: Hнда је / со+/

/шао :ар-о.

7*аг+*ски пр"икат

(ЕНТРА3НИ реченични конституент којим се "ата ситуа#и!а

ИМЕН&ЈЕ К%НКРЕТИЗ&ЈЕ и ПРИПИС&ЈЕ С&8ЈЕКТ&

&онституентска јединица и оIик:

73А7%3 & 3И'Н%М 4$инитн+3, потврдном ии одричном

оIику, који кон#руира са суIјектом

Hичним оIиком ситуација се к+нкрти)у! на ,рнск+

п*ану ии се показује +"а*ни карактр ситуа#и!она сене исказује као стварна, ве@ се показује однос #оворника

према $еној реаизацији3

П+т,р"ни, односно +"рични +0*ик+ показује се да и се

#овори о реаизацији ситуације ии се она пориче

42



И)0+р+ *и#а и 0р+!а показује се да и се ситуација

приписује #оворнику, са#оворнику ии пак ицу ван

комуникације, односно једном ицу ии више $и%

Иван #рчи. * Иван је #рчао. * Иван е #рча#и.

:ар-о +и /#ао. * K/#и

:ар-о не /#и.

!о своме саставу #а#оски предикат може Iити:

1. ПР%СТ L када је исказансамо !"ни г*аг+*ски +0*ик+

Hн је о#п/#овао. * @/не !реје.

@. С3%9ЕН L када се састоји +" ",а *ична г*аг+*ска +0*ика,

од који% један не исказује одре5ену ситуацију у смису

информативне цеовитости:

Dо &ора& да -аже&. * еи& о#ии на од&ор. * Gочео је да

чи#а.

а#ои који не исказују ситуацију у смису информативне

цеовитости мо#у се разврстати у две #рупе:

16 М%2А3НИ 73А7%3И, који означавају г+,+рник+, ста,

пра !+- у,к нра*и)+,ан+! ра"њи; то су #а#ои&ои, &ора#и, #е#и, с&е#и, #ре+а#и...

26 5АЗНИ 4АСПЕКТ&А3НИ6 73А7%3И, који означавају $а)у

ра*и)а#и! г*аг+*ск ра"њ; то су #а#ои поче#и,

почи"а#и, нас#ави#и, нас#авља#и, прес#а#и, прес#аја#и...

.Iа типа непотпуни% #а#оа "+пуњу!у с г*аг+*иа

к+нкртн+г )начња, који се јављају у оику:

16 ИН5ИНИТИВА

26 К%НСТР&К(ИЈЕ 2А K ПРЕЗЕНТ

аркиране варијанте #а#оско# предиката:

44



1. П%Н%ВЕНИ ПРЕ2ИКАТ: :ар-о ради, радиC ради и радиC

ради и, ради.

2. ПРЕ2ИКАТ ИЗРЕ'ЕН &ЗВИК%М: а+а * +/ / вод/.

Q.К+пу*ати,ни пр"икат: ински и при*+-ки

К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТ је реченични конституент којим се:

суIјекатском појму припису! нк+ СВ%ЈСТВ%:

:ар-о је с#/ден# C вредан C први.

47



суIјекатском појму припису! ПРИ3%>КИ СА2Р9АЈ:

:ар-о је овде6

суIјекатски појам И2ЕНТИ5ИК&ЈЕ: :ар-о је онај с#/ден# /

павој ја-ни6

Саста, копуативно# предиката:

13 73А7%3СКИ 2Е% ПРЕ2ИКАТА СП%НА К%П&3А3

конституентска јединица: к+пу*ати,ни г*аг+*

ЈЕСАМ=8ИТИ

конституентски оIик:

*ични финитни3, п+т,р"ни и*и +"рични г*аг+*ски

+0*ик, к+нгрунтан са суIјектом

Иван је +ио с#/ден#. * :арија није +иа вредна6

П+т,р"ни +0*ик пр)нта оIично има нк*итички

+0*ик

Aункција:

16 !овезује суIјекат и дру#и део предиката

26 &онкретизује то повезива$е на временско<моданом

пану и на пану потврдности?одричности

:ар-о +и +ио овде ;да &оже<. * :ар-о није овде. * :ар-о

е с#ии.

@6 К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТИВ

16 ИМЕНСКИ К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТИВ

&онституентске јединице:

1. ПРИ2ЕВСКЕ ЈЕ2ИНИ(Е придеви, придевскесинта#ме, редни Iројеви, придевске заменице6 у

Н%МИНАТИВ&, кон#руентне са суIјектом у роду и

Iроју

ако разикује род, придев стоји у неодре5еном

виду3

48



Иван је вредан. ' Иван је вео&а вредан.

Иван је наш. * Иван је први.

@. ИМЕНИ'КЕ ЈЕ2ИНИ(Е именице, именичке

синта#ме, именичке заменице3, у н+инати,у којесе користе и )а к,а*и$ик+,ањ и )а

и"нти$ик+,ањ су0!кта

:ар-о је с#/ден#. * :ар-о је вредни с#/ден#.

:ар-о је онај с#/ден# / павој ја-ни. * =а са& :ар-о.

;. ИМЕНИ'КЕ ЈЕ2ИНИ(Е у )а,исн+ па"Bу ии

предошко<падежној конструкцији са

КВА3ИТАТИВНИМ ЗНА'ЕЊЕМ

Dо пи#а"е је од веи-е важнос#и.

Dај и& је / +оји.

Aункција: %ЗНА'АВАЊЕ СА2Р9АЈА К%ЈИ СЕ

ПРИПИС&ЈЕ С&8ЈЕКТ&

@6 ПРИ3%>КИ К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТИВ

.значава сну ,рнску и*и ситуа#и+ну

к,а*и$ика#и!у која се приписује суIјекту

&онституентске јединице и оIик:

16 ПРИ3%>КА ЈЕ2ИНИ(А прио#, приошка

синта#ма3 ЗА МЕСТ% ВРЕМЕ и*и НА'ИН ста$е3

Gредава"е је с/#ра. * (ади#и је #еш-о.

26 ИМЕНИ'КА ЈЕ2ИНИ(А СА А2ВЕР8ИЈА3НИМ

ЗНА'ЕЊЕМ

:ар-о је на п/#/. * :ар-о је са &но&. * К"и!а је )а

:ар-а6

49



1R.Рк#и!ск "+пун г*аг+*а: пра,и и нпра,и

+0!кат

РЕК(ИЈА је појава да #а#ои, именице, придеви и неки приози

ка+ "+пуну траB иничку !"ини#у у )а,исн+ па"Bу

ии предошко<падежној конструкцији; #а#ои који траже такву

допуну називају се РЕК(ИЈСКИ 73А7%3И, а спој рекцијско##а#оа и рекцијске допуне је РЕК(ИЈСКА К%НСТР&К(ИЈА

Иван се а#ио посла6

Најопштији тип рекцијски% #а#оа су ПРЕ3АЗНИ

4ТРАНЗИТИВНИ6 73А7%3И, који означавају:

4



СТВАРАЊЕ=&НИ>ТАВАЊЕ:)ида#иCср/ши#и -//, писа#и

пис&о, испи#и вод/

ПР%МЕН& ПА(ИЈЕНСА: поправи#и са#, с-ра#и#и р/-аве,

про+/ди#и +ра#а

ПР%МЕН& МЕСТА ПА(ИЈЕНСА: подии оп#/, и)вади#и

&ара&и/

*опуна ови% #а#оа је ПРАВИ %8ЈЕКАТ

!'(/+ .)JE&(" је рк#и!ска "+пуна пр*а)ни/ г*аг+*а,

односно појам који се #а#оским процесом нп+ср"н+ и у

#*ини ангаBу! ка+ паси,ан ии у пасивној уози

"о је ИМЕНИ'КА ЈЕ2ИНИ(А & АК&ЗАТИВ& 8ЕЗ

ПРЕ23%7А

Иван по)наје орана. * Иван је -/пио -"и!/.

/аријанте:

1. ПАРТИТИВНИ %8ЈЕКАТ, који показује да је појам означен

оIјектом са+ "*иичн+ +0у/,аFн )начњ

г*аг+*а и који стоји у оIику ПАРТИТИВН%7 7ЕНИТИВА

?)&и -оача. * Донеси &е-а.

@. %2РИ'НИ ПРАВИ %8ЈЕКАТ, који постоји као поседица

некадаш$е# правиа у свим совенским језицима које је

наа#ао употреIу #енитива у) пр*а)н г*аг+* у

+"ричн+ +0*ику

Bије ре-ао ни речи. * Bиса& о-а с-опио.

*анас се употреIа #енитива у оваквим сучајевима

о#раничава на устан и)ра) и "+пуња,ањ г*аг+*а

ИМАТИ

и&а#иCне&а#и вре&ена, нова, срее...<

0з поједине преазне #а#ое употреIа право# оIјекта је

5АК&3ТАТИВНА, при чему су ови #а#ои %8АВЕЗН%

4



НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А; такви су #а#ои писа#и, пева#и,

чиа#а#и, јес#и, пи#и...

:ар-о чита ;новинеC-"и!/<. * :ар-о је прочитао -"и!/.

НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ је рк#и!ска "+пуна нпр*а)ни/

рк#и!ски/ г*аг+*а

"о је ИМЕНИ'КА ЈЕ2ИНИ(А & РЕК(ИЈСК%М %83ИК&,

односно Iио ком зависном падежу, с тим што се акузатив и

окатив јављају у оквиру поједини% предошко<падежни%

конструкција

Најчеш@и конституентски оIици:

1. ПАРТИТИВНИ 7ЕНИТИВ: најес#и се е+а, а#и#и се

поса

2. А83АТИВНИ 7ЕНИТИВ: осо+оди#и се с#раа, сеа#и

се &адос#и

3. %2 K 7ЕНИТИВ: од/дара#и од о-оине

4. %К% K 7ЕНИТИВ: о#и&а#и се о-о наседс#ва

5. 2АТИВ 8ЕЗ ПРЕ23%7А: радова#и се по+еди

6. ПРЕМА K 2АТИВ: оадне#и пре&а не-о&е

7. НА K АК&ЗАТИВ: ичи#и на оа

8. & K АК&ЗАТИВ: /вери#и се / ис#ин/

9. ЗА K АК&ЗАТИВ: )аа!а#и се )а равноправнос#

10. % K АК&ЗАТИВ: о!реши#и се о )аве#

11. ИНСТР&МЕНТА3 8ЕЗ ПРЕ23%7А: +ави#и се спор#о&

12. СА K ИНСТР&МЕНТА3: од/!овачи#и са од!оворо&

13. ЗА K ИНСТР&МЕНТА3: ж/де#и )а срео&

4=



14. НА2 K ИНСТР&МЕНТА3: јади-ова#и над с/д+ино&

15. % K 3%КАТИВ: !овори#и о епо#и

16. & K 3%КАТИВ: /жива#и / рад/

17. НА K 3%КАТИВ: ежа#и на -реве#/

2В%РЕК(ИЈСКИ 73А7%3И су преазни #а#ои који за%тевају

", рк#и!ск "+пун, а два најважнија типа ови% #а#оа су:

1. 73А7%3И 2АВАЊА L да#и, поса#и, /р/чи#и...

2. 73А7%3И СА%П>ТАВАЊА L реи, јави#и, пор/чи#и...

.Iа типа #а#оа допу$ују се НЕПРАВИМ %8ЈЕКТ%М &

2АТИВ& и ПРАВИМ %8ЈЕКТ%М & АК&ЗАТИВ& 8ЕЗ ПРЕ23%7А

да#и сес#ри -"и!/ * поса#и пис&о прија#ељ/

јави#и вес# надреAено& * /чи#и де#е пес&/

11.К+нструк#и! са "+пунски пр"икати,+

"о су конструкције којима се ИМЕНИ'К%М П%ЈМ& П%М%A&

73А7%3А припису! +"рLни инички и*и при",ски

са"рBа!

:ар-о је пос#ао расејан. * Др/!ови с&а#рај/ :ар-а одични&

-ошар-аше&.

-Iо# своје сичности са копуативним конструкцијама, ове

конструкције се често уIрајају у именски предикат у ширем

смису; оно што и% разикује од именско# предиката јесте тип

г*аг+*а који се овде користе

7>



Срж ови% конструкција представљају НЕПРАВИ

К%П&3АТИВНИ 4СЕМИК%П&3АТИВНИ6 73А7%3И, односно

г*аг+*и нп+тпун+г *ксичк+г )начња преко који% се

садржај именичке ии придевске јединице приписује

суIјекатском ии оIјекатском појму,

*а и @е дати садржај Iити приписан су0!катск+ и*и

+0!катск+ п+!у зависи +" катг+ри! р+"а кориш@ено#

#а#оа; тако:

ПРЕ3АЗНИ 73А7%3 → садржај се приписује %8ЈЕКТ&

НЕПРЕ3АЗНИ 73А7%3 → садржај се приписује С&8ЈЕКТ&

2+пуна сик+пу*ати,ни/ г*аг+*а је 2%П&НСКИПРЕ2ИКАТИВ, па се састав ови% конструкција може

с%ематски приказати као:

семикопуативни #а#о S допунски предикатив

*.!0НС&+ !'E*+&("+/ је иничка и*и при",ска

!"ини#а која "+пуња,а пр*а)ни и*и нпр*а)ни

сик+пу*ати,ни г*аг+*, чиме се њн са"рBа! п+ср"н+припису! су0!кту, +"н+сн+ +0!кту

&онституентски оIик:

16 уз НЕПРЕ3АЗНЕ СЕМИК%П&3АТИВНЕ 73А7%3Е:

• Н%МИНАТИВ=ИНСТР&МЕНТА3 уз #а#ое

пос#а#иCпос#аја#и, )ва#и се, на)ва#иCна)ива#и се,

про)ва#и се

@ве#ан/ роди#ељи )ов/ Lеа. * Др/!ови с/ !а про)ваииијо&6

• ИНСТР&МЕНТА3=ЗА KАК&ЗАТИВ уз #а#о про!аси#и се

@а&овољно се про!асио -раље&C )а -раља.

26 уз ПРЕ3АЗНЕ сик+пу*ати,н г*аг+*:

71



• Н%МИНАТИВ=ИНСТР&МЕНТА3 уз #а#ое )ва#и,

про)ва#и, на)ва#и, на)ива#и

• ИНСТР&МЕНТА3=ЗА K АК&ЗАТИВ уз #а#ое с&а#ра#и,

про!аси#и, про!ашава#и, и)а+ра#и, пос#ави#и,

и&енова#и...

1@.При*+-к "+пун и при*+-к +"р"0

*а Iи информација која се приписује суIјекту Iиа потпуна,

значе$е п+!"ини/ нпр*а)ни/ г*аг+*а мора се +0а,)н+

к+нкрти)+,ати *.!0НС&. JE*+Н+G. с од#оварају@имприошким значе$ем, односно ПРИ3%>К%М А2ВЕР8ИЈА3Н%М

2%П&Н%М

:ар-о с#ан/је / сои#ер/ 6

одредIа за место3

:ар-о се понаша прис#ојно.

одредIа за начин3

Mа- #ежи с#о -ио!ра&а.

одредIа за меру3

Hва справа с/жи )а -оше"е #раве6 одредIа

за намену3

ПРИ3%>КЕ 4А2ВЕР8ИЈА3НЕ6 2%П&НЕ су !"ини# са

при*+-ки )начњ којима се "+пуња,а!у г*аг+*и

+"рLн+г )начња, а које мо#у Iити исказане:

1. ПРИ3%>К%М ЈЕ2ИНИ(%М прио#ом, приошом

синта#мом3:

=а с#ан/је& овде. * :ар-о се осеао вео&а до+ро.

@. ИМЕНИ'К%М ЈЕ2ИНИ(%М у зависном падежу ии

предошко<падежној конструкцији С ПРИ3%>КИМ

ЗНА'ЕЊЕМ:

72



К"и!е с/же )а чи#а"е. * Дошао је пре два дана.

!риошке допуне јављају се у) ПРЕ3АЗНЕ 73А7%3Е

КРЕТАЊА, када се $и%ово )начњ тич +0!катск+г п+!а:

:ар-о је /+аио оп#/ / -ош. * :ар-о је с#авио -"и!/ на с#о.

ПРИ3%>КЕ %2РЕ28Е су !"ини# са при*+-ки )начњ

којима се пружа "+"атна ин$+ра#и!а о месту, времену,

начину, узроку, циљу666 реаизације ситуације означене

реченицом ии неичном #а#оском јединицом

Aунција приошки% одредIи је да пруB 2%2АТН&

ИН5%РМА(ИЈ& о ситуацији означеној предикатом, суIјектом и

допунама

"о су 5АК&3ТАТИВНИ К%НСТИТ&ЕНТИ реченица ии неични%

#а#оски% јединица који пр+-иру!у +сн+,ну ин$+ра#и!у

исказану чановима реченични% модеа

Иван је ;ј/че < #ееонирао :ар-/ ;)+о! /#а-&ие <.

*а Iи се окарактерисао допринос приошке одредIе значе$у

реченице ии неичне #а#оске јединице треIа навести и $ено

приошко значе$е, тј6 да и се ради о:

.*'E*)+ EС"(: К/пиа са& -"и!е / -"ижари пре-о п/#а

ш-ое.

.*'E*)+ /'EEН(: @#и!ао је ј/че. Lео! дана је +иа )е

воље.

.*'E*)+ Н(F+Н(: Bе-а &е и#но о-рене, важно је.

.*'E*)+ 0-'.&(: %ра#ии с/ се )+о! оше! вре&ена.

!о својој п+,)ан+сти са г*аг+*+, приошке одредIе се дее

на 2 типа:

16 %П>ТЕ %2РЕ28Е, које н )а,ис +" типа г*аг+*ск+г

)начња, ве@ од чи$енице да одре5ују ситуацију, одн6 $ену

74



реаизацију, Iуду@и да се подразумева да је та реаизација

окаизована, да се врши у одре5ено време и на одре5ени

начин, да је нечим проузрокована и с6

%ра#ии с/ се )+о! оше! вре&ена. * @#и!ао је ј/че.

26 П%СЕ8НЕ %2РЕ28Е, које су ус*+,н )начњ г*аг+*а,

по чему су сродне са допунама 6

=асна иде -/и. T одредIа за правац уз #а#ое крета$а

Bи-оа се уморио од #рча"а. T одредIа за узрок, уз #а#ое

који значе ста$е

77



1;. Акту*ни к,а*и$икати,

4атри0утск+Cпри*+-ка +"р"0а пр"икатски

атри0ут при,рни атри0ут6

'еченични конституент којим се иска)у! нека

КАРАКТЕРИСТИКА С&8ЈЕКАТСК%7 И3И %8ЈЕКАТСК%7

П%ЈМА АКТ&Е3НА у ,р ра*и)+,ања ситуа#и! означене

#а#оом; кваификацијом то# појма п+ср"н+ с

к,а*и$ику! и сама ра"ња

(ктуени кваификатив су0!кта:

:ар-о се вра#ио са #ренин!а одично припре&љен. * Dа"а јес#и!а прва.

(ктуени кваификатив +0!кта:

Иван је +ра#а )а#е-ао +оесно!. * ?ве- с&о је виAаи о-р/жен/

др/!ариа&а6

(ктуени кваификатив је НАЈ'Е>AЕ %2РЕ28А, тј6 $име се

и)н+си н+0а,)на, додатна информација, аи се уз неке

#а#ое, као на пример уз #а#о оставити понаша КА%

2%П&НА:

Bи-о/ с&о ос#авии оше распоожено!C/ оше&

распооже"/.

!ошто је повезан са реаизова$ем ситуације, актуени

кваификатив може доIити и $унк#и!у при*+-к+г типа:

НА'ИНСКИ АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ L Корачао јепо!н/#е !аве.

ВРЕМЕНСКИ АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ L =ош -ао де#е

се досеио / Jео!рад.

&ЗР%'НИ АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ L ас#ао са&

неод/чан.

78



(ктуени кваификатив може Iити изречен:

1. ПРИ2ЕВСК%М ЈЕ2ИНИ(%М придевом, придевском

синта#мом, придевском заменицом ии редним Iројем3

к+нгрунтн+ са су0!кт+, односно +0!кт+ у роду,

Iроју и падежу неодре5ени вид3

:ар-о се вра#ио са #ренин!а одично припре&љен6

@. ИМЕНИ'К%М ЈЕ2ИНИ(%М у )а,исн+ па"Bу ии

предошко<падежној конструкцији СА ПРИ2ЕВСКИМ

ЗНА'ЕЊЕМ

пример

;. ИМЕНИ'К%М ЈЕ2ИНИ(%М & Н%МИНАТИВ&, односно

АК&ЗАТИВ& са рч#+ КА%

(адио је / ир&и -ао &енаNер.

Де#е#о& је дошао и) сеа6 T ар/аични +0*ик у

ИНСТР&МЕНТА3&

1?. 8)*ичн рчни#

4ипрс+на*н 0су0!катск рчни#6

'еченице формиране +" 73А7%3А & НЕ&ТРА3Н%М %83ИК&, тј6

у 46 ицу једнине сред$е# рода3 које +)нача,а!у П%ЈАВ&

СТАЊЕ ПР%(ЕС који се реаизују 8ЕЗ &'Е>AА С&8ЈЕКТА

@ви#ао је. * @вие.

0 односу на суIјекатско<предикатску реченицу, као типично#

модеа предикатске реченице у српском језику, Iезичне

реченице се разикују:

16 %2С&СТВ%М С&8ЈЕКТА, из че#а проистиче и

26 %2С&СТВ% К%Н7Р&ЕН(ИЈЕ, па се јавља

79



46 73А7%3 & НЕ&ТРА3Н%М %83ИК&, уместо у кон#руентном

@ви#ао је. * Дани с/ сви#аи C ора је сви#аа.

!ошто неутрани оIик не показује разику у ицу, назива с и

8ЕЗ3И'НИ 4ИПЕРС%НА3НИ6 %83ИК

.ве предикатске реченице мо#у имати:

1. 73А7%3СКИ ПРЕ2ИКАТ

'еченице су формиране +" 8ЕЗ3И'Н%7 4ипрс+на*н+г6

73А7%3А у функцији предиката

"акви су #а#ои: сванути/свањавати, смркавати/смри

се/смарачити се, севати, грмети, дувати, п!у"тати,

наоблачити се, ра#ведрити се, отоплити, #а$леднети...

Данас ја-о д/ва. * =/че је )ааднео. * и&и се рано

с&р-ава.

@. ПРИ3%>КИ ПРЕ2ИКАТ

'еченице су формиране од приошко# предиката са

ПРИ3%ЗИМА ЗА СТАЊЕ, какви су: топло, $ладно,

вруе, спарно, #агу"!иво...

Данас је #опо. * Hвде је )а!/шљиво.

Oадно је. * Jио је ја-о адно.

1D. Рчни# са *+гички су0!кт+

7



3%7И'КИ 4СЕМАНТИ'КИ6 С&8ЈЕКАТ је иничка !"ини#а

у ЗАВИСН%М ПА2Е9& #енитиву, дативу ии акузативу3 којом

се именује појам о коме се #овори у реченици

:ар-/ се спава. * :ар-/ се и!раа -ошар-а.

Hочички суIјекат може означавати:

1. Н%СИ%(А СТАЊА * :ар-а +ои )/+.

2. П%ЈАМ 'ИЈЕ СЕ П%СТ%ЈАЊЕ ТВР2И=П%РИ'Е L Bе&а&

вре&ена6

раматички оIик:

1. 2АТИВ 8ЕЗ ПРЕ23%7А L :ар-/ је по)ио. :ар-/ др#и

р/-а.

2. АК&ЗАТИВ 8ЕЗ ПРЕ23%7А L :ар-а је с#ра. :ар-а +ои

)/+.

3. 7ЕНИТИВ 8ЕЗ ПРЕ23%7А L Jие &а!е . Данас и&а -ише.

датив и акузатив Iез предо#а L у реченицама које означавају

ПСИ<%3%>КА И 5ИЗИ%3%>КА СТАЊА, односно процесе

везане за осоIу означену о#ичким суIјектом

#енитив Iез предо#а L у Е7ЗИСТЕН(ИЈА3НИМРЕ'ЕНИ(АМА, формираним од #а#оа +("+?)+"+

'еченице са о#ичким суIјектом мо#у Iити:

16 8ЕЗ3И'НЕ, са #а#оским предикатом L :ар-/ се спавао.

приошким предикатом L :ар-/ је досадно.

26 3И'НЕ, суIјеатско<предикатске реченице L :ар-/ севај/

очи.

0 овим реченицама п+ст+!и граатички су0!кат и иако

предикат са $им кон#руира, сантичка и ин$+рати,на

прспкти,а рчни# се формира пра *+гичк+, а не

према #раматичком суIјекту

7



1G. 2агнти)а#и!а: +0)*ичн и паси,н

рчни#

2ЕА7ЕНТИЗА(ИЈА је начин формуиса$а реченице који

подразумева НЕИСКАЗИВАЊЕ ВР>И%(А РА2ЊЕE ипак,

$е#ово п+ст+!ањ с п+"ра)у,а

%8ЕЗ3И'ЕНЕ РЕ'ЕНИ(Е

4рчни# са 0)*ичн+ к+нструк#и!+6

-а разику од Iезични% реченица које су формиране од

имперсонани% #а#оа и које не подразумевају постоја$е

одре5ено# носиоца дате ситуације, оIезичене реченице су

$+риран +" 3И'НИ< 73А7%3А, те се у $и%овом

садржају П%СТ%ЈАЊЕ ВР>И%(А РА2ЊЕ П%2РАЗ&МЕВА,

при чему су ип*и#ирани н+си+#и ситуа#и! J +с+0

Bе-ада се ре#-о п/#овао6 P Uуди су некада ретко путоваи63

.не су заправо %8ЕЗ3И'ЕНА ВАРИЈАНТА С&8ЈЕКАТСК%C

ПРЕ2ИКАТСКЕ РЕ'ЕНИ(Е,од које се разикују:

1. НЕИСКАЗИВАЊЕМ С&8ЈЕКАТСК%7 П%ЈМА

@. НЕ&ТРА3НИМ %83ИК%М 73А7%3А који се наази у

П%ВРАТН%М %83ИК&

7=



раде се у#авном +" НЕПРЕ3АЗНИ< 73А7%3А, док је за

преазни #а#о карктеристичнија пасивна конструкција

ИЗ&ЗЕТАК су п+,ратни г*аг+*и са $аку*тати,ни

+0!кт+

када пацијенс није изречен реченица се може

оIезичити3

Dа -"и!а је / сред"е& ве-/ дос#а чи#ана.

-наче$е и употреIа оIезичени% реченица:

1. %ЗНА'АВАЊЕ &%П>ТЕН%7 и*и К%3ЕКТИВН%7

ВР>И%(А

До #о! &ес#а се #еш-о с#иже. * ? ово& рес#оран/ се до+ро једе.

@. %ЗНА'АВАЊЕ К%НКРЕТН%7 К%3ЕКТИВН%7

ВР>И%(А

? ш-ои се прича о предс#ојеој /#а-&ии. * Bа свад+и се

дос#а певао6

;. %М%7&AАВАЈ& 8ЕЗ3И'Н& 5%РМ&3А(ИЈ&

Крее се / два. * Hвде се не п/ши.

Vврсте оIезичени% реченица3W

1. НЕ%2РЕMЕН%3И'НЕ РЕ'ЕНИ(Е L Dе+е #раже. Донеи с/

рижидер6

2. &%П>ТЕН%3И'НЕ РЕ'ЕНИ(Е L Идеш #а-о од -/е, а

све &исиш да и си све о+авио.

ПАСИВНЕ РЕ'ЕНИ(Е

4рчни# са паси,н+ к+нструк#и!+6

8>



*еа#ентизација рчни#а са пр*а)ни г*аг+*иа у

функцији предиката врши се уп+тр0+ ПАСИВА, који може

Iити:

16 ПАРТИ(ИПСКИ L са трпним придевом

26 РЕ53ЕКСИВНИ L повратна речца се S #а#о у активу,

кон#руентан са суIјектом

К%НСТР&К(ИЈЕ СА ПАРТИ(ИПСКИМ ПАСИВ%М

&арактеристике:

13 Су0!кт+ иска)ан па#и!нс

23 7*аг+* ! у +0*ику паси,а

43 (#енс, ако је уопште наведен, исказан је А7ЕНТИВН%М

%2РЕ28%М, тј6 +"р"0+ )а иска)и,ањ ,р-и+#а

ра"њ

Gиси с/ на!раAени од с#ране жирија6 : Kири је

на#радио писце63

"ипичан оIик а#ентивне одредIе:

%2 4СТРАНЕ6 K ИМЕНИ'КА ЈЕ2ИНИ(А & 7ЕНИТИВ&

К%НСТР&К(ИЈЕ СА РЕ53ЕКСИВНИМ ПАСИВ%М

&онструкције у којима је су0!кт+ иска)ан па#и!нс, а

г*аг+* је у +0*ику р$*кси,н+г паси,а

Зании, књиг с ра"+ чита!у6 : Uуди радо читају

занимљиве к$и#е63

.ве конструкције се користе )а иска)и,ањ ситуа#и! са

&%П>ТЕНИМ и*и К%3ЕКТИВНИМ А7ЕНС%М који се

односи на +с+0

81



0потреIом пасивни% конструкција реченица доIија ПАСИВН&

ПЕРСПЕКТИВ&, тј6 пруBа ин$+ра#и!у + па#и!нсу, те се

сто#а пасивне реченице користе да се као носиац реченичне

информације искаже пацијенс

1H. С*+Bни пр"икат

0 српском језику постоје ",а типа нп+тпуни/ г*аг+*а:

16 М%2А3НИ 73А7%3И, који +"а*и)у!у )начњ г*аг+*а

к+!и с "+пуњу!у, тј6 показују да се дата ситуација не

износи као реана, не#о ка+ ситуа#и!а к+!а с +B

+ра /+F... ра*и)+,ати

"акви су #а#ои: морати, мои, смети, $тети само када

се комIинује са конструкцијом да S презент3, као и Iезични

#а#о требати

@6 5АЗНИ 4АСПЕТ&А3НИ6 73А7%3И, којима се п+ка)у!

$а)а ра*и)а#и! г*аг+*ск+г са"рBа!а, тј6 да и се ради

о $еном почетку, наставку ии завршетку

"акви су #а#ои: почети/почињати,

наставити/настав!ати, престати/престајати .сновна карактеристика оIа ова типа #а#оа је $и%ова

СЕМАНТИ'КА НЕП%ТП&Н%СТ L то су #а#ои непотпуно#

значе$а и као такви онои за%тевају допуну

&онструкција непотпуно# модано# ии фазно#3 #а#оа и

$е#ове допуне назива се С3%9ЕНИ ПРЕ2ИКАТ

82



Иван је #ео да -/пи -ар#е )а +иос-оп. ' Иван жеи -/пи#и нови

а/#о&о+и.

Иван је почео писа#и пис&о. * Иван је нас#авио да пише пис&о.

Сожени предикат је конструкција састављена од:

1. М%2А3Н%7 и*и 5АЗН%7 2Е3А, исказано# моданим?

фазним #а#оом у ичном оIику

@. 2%П&НСК%7 2Е3А, исказано# г*аг+*+ пун+г )начња у

оIику ин$инити,а ии пр)нта к+нгрунтн+г са

,)ник+ "а

Са $а)ни г*аг+*иа комIинују се само г*аг+*и

НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А

Иван је почео да препис/јеC$препише )ада#а-.

Сожени предикат се може јавити у свим типовима реченица:

+ван %о@е да Iуде најIољи 5ак6 +"а*и)+,ани

ински пр"икат3

+ван мора Iити овде у пет сати6 +"а*и)+,ани

при*+-ки пр"икат3

!очео је да сви@е6 аспктуа*и)+,ана

0)*ична рчни#а3

. томе не сме да се прича6 +"а*и)+,ана 0)*ична

к+нструк#и!а3

!осао мора Iити завршен6 +"а*и)+,ана паси,на

к+нструк#и!а3

( осим то#а, модане ии фазне конструкције се употреIљавају и

у н*ични г*аг+*ски !"ини#аа:

Иван је причао, не прес#ај/и да !еда / :ар-а6

1P. Иничк синтаг

84



СИНТА7МА је синтаксичка к+нструк#и!а која настаје када се

конституентској речи додају одредIе ии допуне

Састоји се од седе@и% деова:

46 73АВНЕ РЕ'И ии (ЕНТРА L конститутивне речи која

представља *ксичк+ !)гр+ синтаг, а према чијој се

врсти одре5ује и врста саме синта#ме


76 ЗАВИСНИ< К%НСТИТ&ЕНАТА, који се мо#у подеити у 2

#рупе, па у )а,исн+сти +" п+*+Bа!а који заузимају у

односу на центар имамо:

· специфичне %2РЕ28Е центра L испр" #авне речи:


· %2РЕ28Е=2%П&НЕ центра L и)а #авне речи: нова

-"и!а о ша/

ИМЕНИ'КЕ СИНТА7МЕ су синта#ме чији је #нтар ини#а, а

за чије се зависне конституенте употреIљава заједнички назив

АТРИ8&ТИ

Iиро-а пољана и)а наше -/е

@#ара -/а на периерији

Пра саста,у и +0*ику к+нститунтск !"ини# атриIути

се мо#у подеити на 4 ужа типа:

1. К%Н7Р&ЕНТНИ 4ПРИ2ЕВСКИ6 АТРИ8&ТИ

при",ск !"ини# придеви, придевске синта#ме,придевске заменице, редни Iројеви3 чији се садржај

приписује именичком појму означеном центром

синта#ме, при чему се то приписи,ањ $+ра*н+

+0*Bа,а к+нгрун#и!+ у роду, Iроју и падежу

доIра?вро доIра?$ена?прва к$и#а

87



к$и#а доIра за опушта$е

Сваки тип придевски% речи има специфичну уо#у у

формира$у значе$а именичке синта#ме:

каратри)+,ањ иничк+г п+!а L ве@инапридева, нарочито описни

и"нти$ик+,ањ иничк+г п+!а L прави

присвојни придеви и присвојне заменице

.ве разике у функцији и значе$у кон#руентни%

атриIута одражавају се и у карактеру везе са

именичким појмом; у зависности од карактера те везе

да и је теш$а ии пак ма$е тесна3 одре5ује се

распоред кон#руентни% атриIута

@. ПА2Е9НИ АТРИ8&ТИ

ини# и иничк синтаг у неком )а,исн+

па"Bу, са ии Iез предо#а

врсте:

16 па"Bни атри0ути са ПРИ2ЕВСКИМ ЗНА'ЕЊЕМ

исказују садржај који се приписује именичком

појму ка+ к,а*и$ика#и!а и*и к+нкрти)а#и!а

припа"ања

од#оварају на пита$а какавW, од че#аW, чијиW,

које врстеW

Nе&пер сиве +оје, жена риAе -осе, #ашна од -оже,

-"и!а Dа"е Gе#рови

@6 па"Bни атри0ути са ПРИ3%>КИМ ЗНА'ЕЊЕМ

атриIути са )начњ ста ,рна начина

у)р+ка #иа... који се везују за г*аг+*ск и

с*ичн ини#

88



ода)а- / природ/, сас#ана- / с/+о#/, вож"а

а/#о+/со&, радос# )+о! по+еде, -"и!а на с#о/...

у наведеним примерима функцију падежно#

атриIута с приошким значе$ем врши именица,

аи је +гу ,р-ити и при*+)и, пре све#а )аст+ и ,р L п/#ова"е наниже

;6 РЕК(ИЈСКИ ПА2Е9НИ АТРИ8&ТИ

допу$авају именицу п+ка)у!уFи са чи !

п+,)ан+ њн+ р*а#и+н+ )начњ

с#ра од е#е"а, оданос# идеаи&а, сеа"е на

&ин/а вре&ена

0 ком @е се зависном падежу и са којим @епредо#ом стајати рекцијски падежни атриIут

зависи од рекције именице која се допу$ава

;. АТРИ8&ТИВИ

Нарочити тип одредIе именица којима се врши "ирктн+

приписи,ањ са"рBа!а ини# ии именичке

синта#ме #нтру синтаг

п#иа сеиа, пшение +еие, -а&ена #е&еља...

(триIутивом, тј6 дру#ом именицом у низу суBа,а с

)начњ #нра синта#ме

.Iеежја везе кваификативне именице са именицом коју

кваификује:

13 '(С!.'E* L стоји ИЗА #нтра

23 П%2&2АРАЊЕ & ПА2Е9& И 8Р%Ј&

зIо# то#а зависни конституент може стајати и уноминативу који је назависни падеж3

/рсте атриIутива:

89



13 Титу* на)и,и ср+"ст,а и "руг к,а*и$ика#и!

које се исказују именицама распоре5еним и)а ина

пр)ина на)и,а )аниања и с6

!осподин Bи-оа, !осподин дире-#ор, проесор

Gе#рови, +а+а %иш"а...

у неким сучајевима кваификативна именица се не

ме$а, па се изме5у $е и #авне именице у зависном

падежу пише цртица:

)аIа<ара, IаIа<аре, IаIа<ари6663

23 На)и,и књига час+писа утнички/ "*а

у"руBња ра)*ичити/ институ#и!а и с6

ро&ан Jеснио, новине Gои#и-а, о#е :ос-ва...

Aункцију атриIутива може вршити и )а,исна рчни#а:

чове- -о!а с&о /по)наи * наред+а да се -рее

8



1Q. При",ск и при*+-к синтаг

Најчеш@е се формирају +" %ПИСНИ< ПРИ2ЕВА и ПРИ3%7А

ЗА НА'ИН, који су ве@ином изведени од описни% придева, те од

ПРИ3%7А ЗА К%3И'ИН&

"о су к,а*и$икати,н рчи којима се исказују карактеристике

именички%, односно #а#оски% појмова, и то карактеристике

које се у#авном мо#у јављати у ра)*ичит+ стпну

4интн)итту6

авна средства за пр#и)ирањ стпна "ат +с+0ин су:

1. ПРИ3%ЗИ ЗА МЕР&, те НА'ИНСКИ ПРИ3%ЗИ који унутар

синта#ме врше функцију одредIени% речи, односно

)а,исни/ ча*н+,а

вро до+ар ;чове-<

вро до+ро ;!овори ран/с-и<

@. !ошто кваификативне речи показују осоIине променљиво#

интензитета, оне се мо#у поредити, па представљају

п+р"и, рчи

*ру#и начин карактериса$а $и%ово# значе$а јесте

&П%ТРЕ8А П%РЕ28ЕНЕ К%НСТР&К(ИЈЕ, која може

иустровати:

13 П%РЕMЕЊЕ П% ЈЕ2НАК%СТИ, чији су еементи:

К,а*и$икати,на рч у п+)ити,у

П+!а са к+!и с п+р"и: именички конституент у

+0*ику:

Н%МИНАТИВА коме прет%оди п+р"0ни ,)ник

КА%

8



+р)C+р)о -ао &/"а

предошко<падежне конструкције П%П&Т K

7ЕНИТИВ

+р)C+р)о поп/# &/"е

23 П%РЕMЕЊЕ П% НЕЈЕ2НАК%СТИ, чији су еементи:

К,а*и$икати,на рч придев ии прио#3 у

к+парати,у

П+!а са к+!и с п+р"и: именички конституент

исказан конструкцијама:

%2 K 7ЕНИТИВ +ржиC+рже од &/"е

НЕ7% K Н%МИНАТИВ +ржиC+рже не!о &/"а

а који има $унк#и!у +0а,)н п+р"0н

"+пун

0 придевским и приошким синта#мама јављају се и дру#и

зависни конституенти:

;. ИМЕНИ'КЕ ЈЕ2ИНИ(Е & ЗАВИСН%М ПА2Е9&, односно

предошко<падежној конструкцији

с&ешан до с/)а, весео )+о! /спеа

дае-о од !рада, )аједно са сес#ро&

&ада придев, односно прио# показују нку р*а#и!у

и)Lу #нтра синтаг и )а,исн+г ч*ана исказано#

именичким појмом, зависни конституент се исказује

РЕК(ИЈСК%М 2%П&Н%М, чији конституентски оIик

зависи од рекције дато# придева, одн6 прио#а

дос#ојан не-о!аCнече!а, поносан на не-о!аCнеш#о

;пос#/пи#и< ра)ичи#о од не-о!аCнече!а, са!асно са нечи&

?. -ависни конституенти ови% синта#ми мо#у се исказати и

ЗАВИСН%М К3А&З%М

свес#ан да је по!решио

8=



@R. Партити,н и паука*н синтаг

ПАРТИТИВНЕ СИНТА7МЕ

синта#ме чији је #нтар ПАРТИТИВНА РЕ', односно реч са

партитивним деоним3 значе$ем; то може Iити:

1) ПАРТИТИВНА ИМЕНИ(А, тј6 именица која означава део

ии скуп

9>



парче е+а, не-оиина љ/ди

2) 8Р%ЈНА РЕ', тј6 %СН%ВНИ 8Р%Ј изузев Iројева један,

два, три, четири3

пе# с#оиа, седа& па#/ља-а, иљаде !одина

3) З8ИРНИ 8Р%Ј ии 8Р%ЈНА ИМЕНИ(А НА CИ(А

пе#оро дее, пе#ориа /чени-а

%) ПРИ3%7 ЗА К%3И'ИН& L &но!о /чени-а, дос#а

вре&ена

На синтаксичком пану партитивна реч је центар синта#ме

који )а/т,а ПАРТИТИВН& 2%П&Н&, односно инички

к+нститунт у +0*ику партити,н+г гнити,а

На семантичком пану важнија је ини#а=иничка

синтага у партити,н+ гнити,у, јер се $оме исказује

појам о коме је реч, што утиче на кон#руенцију

Пра ,рсти партити,н рчи, партитивне синта#ме се

дее на:

1. ИМЕНИ'КЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТА7МЕ L ве-на +ео!

е+а

@. 8Р%ЈНЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТА7МЕ * десе# девоја-а

;. ПРИ3%>КЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТА7МЕ L &но!о нови

идеја

ПА&КА3НЕ СИНТА7МЕ

Синта#ме са пауканим значе$ем, односно синта#ме чији је

#нтар ИМЕНИ(А & %83ИК& ПА&КА3А

ПА&КА3 .)H+& Н( <(3 је, по пореку, остатак старедвојине који данас +)нача,а а*и 0р+! т!. а*ину 4@C?6

"о је заправо ,ари!анта н+инати,а аку)ати,а и

,+кати,а н+Bин именица у-к+г и ср"њг р+"а, која

се употреIљава када уз именицу стоји Iрој два, три ии

четири

91



(нтар паукане синта#ме је ИМЕНИ(А док су )а,исни

ч*ан+,и ови% синта#ми 8Р%ЈЕВИ два, оIа, оIадва, три,

четири, са функцијом к+нгрунтни/ паука*ни/ атри0ута:

два нова пис&а, двај/ седи с#араа

Iрој два?оIа?оIадва?три?четири је по својим #раматичкимосоIинама придевска реч која кон#руира са именицом уз

коју стоји3

*анас се паукане синта#ме с, рL ња!у п+

па"Bиа, нарочито када су уп+тр0н са

пр"*+)иа

@1. Ап+)ити,н +"р"0: ап+)ити, и ап+)и#и!а

(позитивне одредIе XYZ6 а[[\]^_̂ L додати, приожити3 су

ИЗ2В%ЈЕНЕ %2РЕ28Е којима се одре5ени садржај

идентификација, кваификација3 "ирктн+ припису!

при",ск+ и*и иничк+ п+!у

:ар-о је ра)!оварао са нови& /чени-о&, одични& -ошар-аше&.

Bај+ољи, :ар-ов, )ада#а- +ио је на!раAен.

Bа с#ании и је че-ао Иван, са веи-и& ране& на еAи&а.

"ако5е се мо#у јавити и у) ПРИ3%>КЕ К%НСТИТ&ЕНТЕ

Dо је +ио пре-ј/че, на :ар-ов роAендан.

Hвде, / нашој /чионии, поне-ад је вро адно6

АП%ЗИТИВ

Најчеш@е ПРИ2ЕВ и*и ПРИ2ЕВСКА СИНТА7МА

к+нгрунтна у роду, Iроју и падежу са инички п+!+

к+ с "+"а!

92



ако придев разикује вид, а стоји у номинативу ии $ему

једнаком акузативу, употреIљава се само у неодре5еном

виду3

:иан, /&оран од пешаче"а, сео је да се од&ори.

Aункцију апозитива може вршити и ИМЕНИ(А и*и

ИМЕНИ'КА СИНТА7МА у к,а*и$икати,н+ )а,исн+

па"Bу, са ии Iез предо#а

=аснина &ач-а, да-е на-ос#решене од с#раа, са-риа се

под -реве# 6

АП%ЗИ(ИЈА

ИМЕНИ(А и*и ИМЕНИ'КА СИНТА7МА у ИСТ%М

ПА2Е9& као и чан коме се додаје

Jео!рад, !авни !рад @р+ије, ежи на /ш/ две ре-е.

ивео је / Jео!рад/, !авно& !рад/ @р+ије, до своје #рее

!одине.

-наче$е апозиције може Iити:

13 КВА3И5ИКАТИВН% L :ар-о је ра)!оварао са нови& /чени-о&, одични& -ошар-аше&.

23 ЗНА'ЕЊЕ 2%2АТНЕ И2ЕНТИ5ИКА(ИЈЕ, када се

управни појам означава на дру#ачији начин

Jео!рад, !авни !рад @р+ије, ежи на /ш/ две ре-е.

!ошто нису ч*ан+,и синтаг, ве@ "+"ат !"ини#,

апозитивне одредIе се у #овору издвајају пау)аа, а у писа$у

)ар)иа

94



.ва осоIеност су#ерише да је појам на који се апозитивне

одредIе односе довољно идентификован Iез $и%ове употреIе,

што показују и седе@и примери у којма је су0!катски п+!а

и)+ста,н ии и)рчн нк*итички +0*ик+ *ичн

)ани#:

?&оран од пешаче"а, сео је да се од&ори.

:ар-о ме је, /&орно! од пешаче"а, посао да се

од&ори&.

(позитивне одредIе , нарочито када су употреIљене уз

суIјекатски појам, а стоје испред предиката, мо#у имати и

додатно, &ЗР%'Н% ЗНА'ЕЊЕ:

?&оран од пешаче"а, :иан је сео да се од&ори.

P !ошто је Iио уморан од пешаче$а, иан је сео да се

одмори63

97



@@. К+нгрун#и!а: +п-ти п+!+,и

К%Н7Р&ЕН(ИЈА 4С3А7АЊЕ6 је појава која $+ра*н+

+0*Bа,а приписи,ањ садржаја при",ски/ рчи и

г*аг+*а иничк+, односно )аничк+ п+!у

*ру#им речима:

&он#руенција +)нача,а +р$+синтаксичк ,) изме5у

кон#руентне речи?синта#ме и именичко# конституента који

усовљава контроише3 изIор конкретне вредностикон#руентни% кате#орија у синтаксичким конструкцијама

синта#ми и реченици3

Eементи кон#руенције:

16 К%Н7Р&ЕНТНЕ РЕ'И L придевске речи и #а#ои

26 К%НТР%3%РИ К%Н7Р&ЕН(ИЈЕ L именице и заменице

46 К%Н7Р&ЕНТНЕ КАТЕ7%РИЈЕ: (3 при",ски/ рчи L род,

Iрој, падеж

)3 г*аг+*ски/ рчи L ице, Iрој и

род3

"ипови кон#руенције

&он#руентност наведени% врста речи може Iити:

1. 7РАМАТИ'КА К%Н7Р&ЕН(ИЈА, када се са#а$е врши п+

+0*ику

@. СЕМАНТИ'КА К%Н7Р&ЕН(ИЈА, када се са#а$е врши п+

)начњу

остварује се са#а$ем ексичко# садржаја реченични%

деова који ступају у ме5усоIне односе и показују смисаоно

јасан и о#ичан исказ који преноси поруку у комуникацији

98



Са#а$е речи у реченици врши се према $и%овом ексичком

значе$у и према смису оно#а што оне самостано и у

синтакасичким конструкцијама означавају; таквим везама речи

и реченични% деова оIезIе5ује се сантичка к+нгрун#и!а,

а истовремено са $еним успоставља$ем ме5у деовима

реченице успоставља се и граатичка к+нгрун#и!а

К+нгрун#и!а при",ски/ рчи

&он#руенција чанова именичко# конституента остварује се

на два начина:

1. К%%Р2ИНИРАЊЕМ НАП%РЕ2Н%7 %2Н%СА:

:иан и Gе#ар чи#ај/ -"и!/.

Hна и&а /N+ени- и прир/чни-.

@. К%Н7Р&ЕНТНИМ ВЕЗАМА ПРИ2ЕВСКЕ РЕ'И СА

73АВНИМ '3АН%М СИНТА7МЕ:

адан ве#ар * адне с#р/је' адно подне+ље

&он#руентност зависно# чана у именичкој синта#ми

остварује се с*агањ у р+"у 0р+!у и па"Bу

#раматичка кон#руенција3, као и с*агањ у )начњу и

сис*у њни/ ч*ан+,а семантичка кон#руенција3

2,+!ака к+нгрун#и!а атри0ута са ини#+ јавља се у

саде@им сучајевима:

у) ини# нп+"у"арн+г граатичк+г и

прир+"н+г р+"а:

веи-и воAа једнина, мушки род3, веи-е воAе

једнина, женски род3

у) ",+р+"н ини#:права /#аиа * прави /#аиа

у) )0ирн ини#: ра+ра +раа * дра!а /н/чад

у) 0р+!н ини#: највреднија #ројиа

К+нгрун#и!а г*аг+*а

99



а#оски предикат се са суIјектом у,к саже у *и#у и

0р+!у, а у Р%2& само у сучајевима када је предикат

исказан соженим #а#оским оIиком, оIразованим помо@у

радно# ии трпно# #а#оско# придева

:ар-о с#/дира / Jео!рад/.

:ар-о је с#/дирао / Jео!рад/, до- је Ивана радиа / Bово&

@ад/ 6

.Iеежја кон#руенције:

1. 3И'НИ НАСТАВАК ЈЕ2НИНЕ

@. НАСТАВАК ЗА Р%2

&ада суIјекат садржи ,и- ини#а ра)*ичит+г р+"а, тј6када је реч о НАП%РЕ2Н%Ј С&8ЈЕКАТСК%Ј

К%НСТР&К(ИЈИ, предикат има +0*ик н+Bин у-к+г

р+"а:

:ој др/! и "е!ова сес#ра с/ +ии на е#ова"/.

0 сучајевима када се у напоредној суIјектаској

конструкцији на5у именице ист+г р+"а, предикат са $има

кон#руира у р+"у и 0р+!у:

:ој др/! и "е!ов +ра# с/ +ии на &ор/.

:оја др/!ариа и "ена сес#ра с/ +ие на &ор/.

=арад и ја!"ад с/ с-а-/#аа ивадо&.

0 8ЕЗ3И'НИМ РЕ'ЕНИ(АМА и РЕ'ЕНИ(АМА СА

3%7И'КИМ С&8ЈЕКТ%М предикат је у нутра*н+

+0*ику, односно у 46 ицу једнине сред$е# рода

@ви#ао је.

Jио је -ише6

0з ИМЕНИ(Е СА НЕП%2&2АРНИМ ПРИР%2НИМ И

7РАМАТИ'КИМ Р%2%М мо#у@а је ",+!ака к+нгрун#и!а:

Hдељенс-и с#арешина је /шао / ра)ред. * Hдељенс-е

с#арешине с/ /шеCс/ /ши / ра)ред.

9



P/#аиа је о#ишаоCо#иша. * P/#аие с/ о#ишиCо#ише.

0з З8ИРНЕ ИМЕНИ(Е предикат оIично стоји у н+Bини,

а*и се користи и +0*ик !"нин

:оја /н/чад с/ о#ишаCје о#иша на &оре.

0з %СН%ВНЕ 8Р%ЈЕВЕ "+ ?, када стоје уз именице мушко#

и сред$е# рода предиакт је у н+Bини

Dри воаC#ее#а с/ прода#а6

0з %СН%ВНЕ НЕПР%МЕНИВЕ 8Р%ЈЕВЕ предиакт стоји у

оIику једнине, мада се може употреIити и +0*ик

н+Bин:

Gе# /чени-аC/чениа је поожио прије&ни испи# 6

9



@;. 7раатичка и сантичка к+нгрун#и!а у

р+"у и 0р+!у

7РАМАТИ'КИ И ПРИР%2НИ Р%2

0 свакој од именски% врста речи постоје +р$+*+-к

+)нак )а р+", као #раматичку кате#орију засновану на

разици поа у природи

раматика српско# језика разикује појмове и термине

#раматички и природни род

7РАМАТИ'КИ Р%2 именица је #раматичка кате#орија која

се одре5ује на +сн+,у граатички/ карактристика

ини#, тј6 њн "к*ина#и!, па су тако:

Ини# граатичк+г у-к+г р+"а оне именице чији

се номинатив једнине завршава ну*ти наста,к+,

односно су#асником у терминоо#ији традиционане

#раматике

;висо-<)ид, ;с#ари< !рад, ;еп< &/ш-ара

Ини# граатичк+г Bнск+г р+" оне именице чији

се номинатив једнине завршава наста,к+ Jа

;наша< -/а, ;с/ва< #рава, ;&ада< жена

Ини# граатичк+г ср"њг р+"а оне именице чији

се номинатив једнине завршава наста,#иа J+ и*и J

;"иово< сео, ;&ирно< &оре, ;живано< де#е

9=



На основу ове кате#орије иманице српско# језика разврстане

су ? "к*ина#и+н ,рст:

` декинациона врста: именице мушко# и сред$е# рода

`` декинациона врста: именице сред$е# рода

``` и `a декинациона врста: именице женско# рода

ПРИР%2НИ Р%2 ИМЕНИ(А је *ксичк+Cсантичка

катг+ри!а која има знатне реперкусије на #раматички род,

а која се одре5ује на +сн+,у )начња саме именице:

Прир+"ни у-ки р+" имају именице са )начњ

+с+0а=!"инки у-к+г п+*а: ;"е!ов< о#а, ;вредан<

/чени-, ;с#рашан < ав

Прир+"ни Bнски р+" имају именице које означавају

+с+0у=!"инку Bнск+г п+*а: наша< &ај-а, ;вредна<

/чениа, ;)еена< жа+а

Прир+"ни ср"њи р+" имају именице са )начњ

*а"уна#а, људски% ии животи$ски%: ;"иово< чедо,

;епо< де#е, ;ж/#о< пие

+зме5у #раматичко# рода именице и поа $оме означено#

Iи@а постоји систатска ,)а, донеке дефинисанадекинационим врстама именица; ме5утим, у неким

сучајевима постоји нс*агањ и)Lу граатичк+г р+"а,

одре5ено# према промени именице, и прир+"н+г р+"а,

одре5ено# према поу означене јединке

0 сучајевима нп+"у"арања граатичк+г и прир+"н+г

р+"а кон#руентна реч се може са#ати са:

16 раматичким родом, када #оворимо о 7РАМАТИ'К%Ј

К%Н7Р&ЕН(ИЈИ, односно о С3А7АЊ& П% %83ИК&:

26 !риродним родом, када #оворимо о СЕМАНТИ'К%Ј

К%Н7Р&Е(ИЈИ, односно С3А7АЊ& П% ЗНА'ЕЊ&:

Најважнији сучај неподударности #раматичко# и природно#

рода представљају ини# III "к*ина#и+н ,рст које

>



означавају +с+0 у-к+г п+*а; реч је о именицама

#раматичко# женско# а природно# мушко# рода, односно:

16 )а!"нички ини#аа типа слуга, судија, га#да,

војвода...

26 ,*астити ини#аа типа &икола, 'ови(а, тева,

*ера...

& !"нини мо#у@а је само сантичка к+нгрун#и!а

Hнај с/дија је дошао6

& н+Bини је )аступни!а граатичка

к+нгрун#и!а, мада се са#а$е може вршити и п+

)начњу

Hне с/дије с/ доше. * Hни с/дије с/ доши6

!оред ова два типа именица, ``` декинационој врсти припадају

и именице које се односе и на *и#а у-к+г и на *и#а

Bнск+г п+*а, типа пијани(а, кукави(а, скитни(а, будала,

у$ода, му"терија... код који% су и у једнини и у множини

мо#у@а +0а типа к+нгрун#и!, када је $има +)начна +с+0а

у-к+г п+*а:

Hна пијаниа је доша. * Hне пијание с/ доше.

Hнај пијаниа је дошао. * Hни пијание с/ доши.

7РАМАТИ'КИ И РЕА3НИ 8Р%Ј

!оред граатичк+г 0р+!а, који зависи +" +0*ика

ини#а, за кон#руенцију је у неким сучајевима важан и

РЕА3АН 8Р%Ј, заснован на 0р+!у +)начни/ п+!+,а

Нп+"у"арањ ове две кате#орије карактеристично је пре

све#а за оне )0ирн ини# к+! с уп+тр0а,а!у и

ка+ суп*ти,на н+Bина де(а, браа, че!ад, унучад,

пилад...)

-Iирне именице имају само оIике једнине, а означавају

скуп појмова, тј6 више појмова узети% као цеина; неке

1



зIирне именице, првенствено оне на <ад функционишу и

као множински оIик од#оварају@и% именица које немају

оIик системске множине дете, Iрат, чељаде, унуче,

пие6663, те су сто#а Iројиве петоро деце, троје

чељади6663

-а кон#руенцију је Iитно да су овакве зIирне именице п+

граатичк+ 0р+!у у !"нини, аи им је ра*ни 0р+!

н+Bина

&он#руенција:

1. З8ИРНЕ ИМЕНИ(Е које се ме$ају п+ ЈЕ2НИНИ III

ВРСТЕ, типа де(а, браа

Атри0ут се саже п+ +0*ику, као и "+ пр"иката

к+!и ра)*ику! р+" и стоје у !"нини Bнск+г

р+"а

2+ пр"иката у *ичн+ +0*ику кон#руира п+

)начњу, даке стоји у н+Bини

@ва деа с/ доша. * Hна +раа с/ певаа6

+сти је сучај и са иманицама 7%СП%2А

В3АСТЕ3АDа !оспода ид/ на прије&.<, осим у

сучајевима када су употреIљене ка+ пра, )0ирн

ини#, када и #а#о у ичном оIику стоји у

!"нини:

? #о& др/ш#в/ вас#еа живи /до+но6

2. З8ИРНЕ ИМЕНИ(Е НА JА2, које се ме$ају п+

ЈЕ2НИНИ IO ВРСТЕ, типа че!ад:

Атри0ут и "+ пр"иката к+!и ра)*ику! р+"

сажу се п+ +0*ику !"нина Bнски р+"3

7*аг+* у *ичн+ +0*ику се може са#ати и п+

+0*ику и п+ )начњу

@ва чељад је дошаCс/ доша.

2



@?. К+нгрун#и!а са партити,ни и паука*ни

синтагаа

!ри са#а$у кон#руентни% речи са партитивним и пауканим

синта#мама у функцији суIјекта јавља се некоико типова

кон#руенције

ПАРТИТИВНЕ СИНТА7МЕ

авна карактеристика ово# типа синта#ми јесте

нп+"у"арн+ст $и%ове синтаксичк структур и )начња

центар синта#ме је Iрој, аи је за значе$е саме синта#ме

Iитна именица у функцији допуне3, из че#а проистиче

ПРАВИ3Н%СТ &П%ТРЕ8Е %8А ТИПА К%Н7Р&ЕН(ИЈЕ

!артитивне синта#ме са НЕПР%МЕНИВИМ %СН%ВНИМ

8Р%ЈЕВИМА, односно ПРИ3%ЗИМА ЗА К%3И'ИН& мало,

много, неколико...

7раатичка к+нгрун#и!а: пошто су у пита$у

непроменљиви Iројеви, који за кон#руенцију

4



представљају непроменљиве речи , кон#руентне речи

стоје у ЈЕ2НИНИ СРЕ2ЊЕ7 Р%2А

*ет љ/диCженаCписа&а је дошо.

&еколико љ/диCженаCписа&а је дошо.

Сантичка к+нгрун#и!а: Iуду@и да Iрој увек означава

више од једно# појма јавља се МН%9ИНА а р+"

+"г+,ара р+"у ини#:

+ни$ пе# љ/ди с/ до"ли. * +ни$ пе# жена с/ до"ле.

+ни$ не-ои-о писа&а с/ до"ла.

Атри0ут се саже са именицом п+ )начњу, док је у

пр"икату мо#у@е са#а$е и са именицом и са

Iројем?прио#ом и п+ +0*ику и п+ )начњу

!артитивне синта#ме са З8ИРНИМ 8Р%ЈЕВИМА

7раатичка к+нгрун#и!а: кон#руентне речи стоје у

оIику ЈЕ2НИНЕ СРЕ2ЊЕ7 Р%2А, а предикат

кон#руира са 0р+!

+но двоје дее је до"ло.

Сантичка к+нгрун#и!а: када су зIирне именице

допу$ене именицом која означава *и#а ра)*ичит+г

п+*а, предикат се саже са именицом п+ +0*ику и п+

)начњу

Двоје /чени-а је до"ло. * Двоје /чени-а су до"ли6

!артитивне синта#ме са 8Р%ЈНИМ ИМЕНИ(АМА НА CИ(А

именице природно# мушко# рода с реаним Iројем множине,које се ме$ају по ``` декинационој врсти, а имају #раматички

женски род у једнини3

Атри0ут је оIавезно у 9ЕНСК%М Р%2&, даке

граатички к+нгруира са оIиком Iројне именице

7



2+ пр"иката у *ичн+ +0*ику сантичкикон#руира са синта#мом

2+ пр"иката к+!и ра)*ику! р+" саже се са Iројном

именицоми п+ +0*ику и п+ )начњу

+на двојиа /чени-а с/ дошаCдоши.

ПА&КА3НЕ СИНТА7МЕ

!аукане синта#ме са ини#аа у-к+г р+"а одикују се

оIиком на Lа, па Iи, п+ граатичк+ с*агању, атриIут и

део предиката који разикује род тако5е треIао да стоје у

+0*ику паука*а, док Iи, п+ сантичк+ с*агању,

треIао да се јави +0*ик н+Bин у-к+г р+"а

+на дваCо+аCо+адваC#риCче#ири чове-а с/ до"ла Cдоши.

&он#руентни атриIут саже се п+ +0*ику

*ео предиката који разикује род саже се п+ )начњу

*ео предиката у ичном оIику саже се и п+ +0*ику и п+

)начњу

&ада је у пауканим синта#мама употреIљена ини#а

Bнск+г р+"а који нема посеIан оIик за паука

кон#руенција се врши на уоIичајен начин, иустрован

примером:

+не две жене су до"ле6

&ада су упита$у ини# ср"њг р+"а, паукани оIик и

оIик множине сред$е# рода $+ра*н+ с п+"у"ара!у:

+на #ри пис&а су стигла.

8



@D.Тра"и#и+на*ни и структура*истички приступ

ана*и)и с*+Bн рчни#

Тра"и#и+на*ни приступ основна подеа реченица јесте п+ саста,у; по том

критеријуму реченице се дее на:16 пр+ст C оне које имају са+ !"ан пр"икат, а које се

дее на:13 пр+стCнпр+-ирн C имају само субјекат и предикат23 пр+стC пр+-ирн < имају још неки чан

26 с*+Bн C које настају Cкада се ", и*и ,и- пр+сти/и*и пр+сти/ пр+-ирни/ рчни#а, од који% свакаизражава по једну мисао, Lус+Sн+ тако п+,Bу да чине једну цеинуDС*+Bн рчни# "а с "* на:16 н)а,исн+с*+Bн J сожене реченице састављене од

две ии више прости% ии простопроширени% реченицастоје у нап+р"н+ +"н+су; у ана*и)и,независносожене реченице "* се на ", и*и ,и-н)а,исни/ рчни#а

@6 )а,исн+с*+Bн L сожене реченице које се састоје од#авне 4упра,н6 рчни# и рчни# к+!а !"+пуња,а и*и +"рLу!, те стоји у )а,исн+ +"н+супрема управној реченици; у ана*и)и, зависносоженереченице "* се на г*а,ну=упра,ну исп+р"н=)а,иснкритеријум подее је однос ме5у реченицама којесачи$авају сожену реченицу, а који може битинапоредан ? независан ии зависан3

9



"ермином н)а,исн рчни#, даке, означавају се

CпростеD3 рчни# унутар с*+Bн к+! су меусо-нон)а,исн60 скаду с тим теоријским приступом, у шкоској праксисожене реченице се усправним цртама дее на CпростеD6

"ако би се, на пример, реченица До- &/ је !оворио, деча- !а је !едао право / очи и пас !а је ра)/&ео анаизираа наседе@и начин: До- &/ је !оворио, C деча- !а је !едао право / очи C и пас !а је ра)/&ео6"ермином ве)ни- импицира се управо овакав приступ, јерсе подразумева да се CпростеD реченице ве)/ј/ једна задру#у L независно од то#а у каквом су ме5усобном односуда и су напоредне ии је једна подре5ена3

Структура*истички приступ термин реченица има два значе$а:

16 означава к+уникати,н+Cсинтаксичку #*ину која се у#овору обеежава инт+на#и!+, а у писа$у ,*икис*+,+ на п+чтку и +"г+,ара!уFи )нак+

интрпунк#и! на крају L то је к+уникати,на

рчни#а;26 означава синтаксичку јединицу која је +ргани)+,ана +к+

пр"иката L то је пр"икатска рчни#а6!редикатске реченице подељене су п+ $унк#и!и, и томкритеријуму, оне мо#у бити:13 н)а,исн које иа!у к+уникати,ну $унк#и!у $има

се обавештава, пита, заповеда итд63; поштопредстављају завршену, цеовиту поруку, мо#у да стојесаме

23 )а,исн, које иа!у $унк#и!у ч*ана, конституентанеке више јединице, био да је виша јединица независна

реченица, нека дру#а зависна реченица ии чак синта#мата је функција, даке, конституентска3; оне непредстављају завршену поруку и зато не мо#у да стојесаме

"ермин н)а,исна рчни#а, даке, сад је стекао сасвимдру#ачије значе$е6 Са #едишта структуре, зависна





@G.За,исн рчни#: к+нститунтск ,р"н+сти+0*B!а

к+р*ати,и

Сист пр"икатски/ рчни#а је компексан систем који

оIразују ра)*ичит ,рст пр"икатски/ рчни#а, тј6 реченицаформирани% од #а#оа у ичном финитном3 оIикуупотреIљено# у функцији предиката, а које мо#у Iити:16 НЕЗАВИСНЕ L реченице које означавају неку ситуацију аи

тако да се тим означава$ем пости#не неки комуникативни

=



циљ; Iуду@и да се $има реаизује нека к+уникати,на$унк#и!а оне мо#у Iити самостано употреIљене

26 ЗАВИСНЕ L реченице које имају к+нститунтску ,р"н+стунутар више јединице: независне реченице, зависне реченицеии синта#ме

.Iа наведена типа предикатски% реченица +0ра)у!у ,*аститп+"сист унутар система предикатски% реченица L системзависни%, тј6 систем независни% реченца6

ЗАВИСНЕ 4С&8%Р2ИНАРНЕ <ИП%ТАКСИ'КЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су

предикатске реченице које имају к+нститунтску $унк#и!у,односно које представљају саставни део више јединице, па нису"+,+н "а са +0ра)у!у к+уникати,ну рчни#у.

СИСТЕМ ЗАВИСНИ< РЕ'ЕНИ(А представља скуптипи)ирани/ ,рста зависни% реченица; састоји се од седе@и%типова:1. ИЗРИ'НЕ РЕ'ЕНИ(Е L Иван &и је јавио да е :ар-о дои6

2. %2Н%СНЕ РЕ'ЕНИ(Е J Ко #и је #о ре-ао, си!/рно је са!ао63. МЕСНЕ РЕ'ЕНИ(Е J Bиче !де !а не сеј/ 6%. ВРЕМЕНСКЕ РЕ'ЕНИ(Е J Када :ар-о +/де дошао, ии е&о /

+иос-оп.. &ЗР%'НЕ РЕ'ЕНИ(Е J Gош#о !а је +оеа !ава, није дошао.. &С3%ВНЕ РЕ'ЕНИ(Е J А-о :ар-о +/де дошао, одвеш/ !а /

+иос-оп.0. 2%П&СНЕ РЕ'ЕНИ(Е J Дои е иа-о се ра)+оео.. НАМЕРНЕ РЕ'ЕНИ(Е J :ар-о је дошао да види +а-/ .. П%РЕ28ЕНЕ РЕ'ЕНИ(Е J >едао нас је -ао да нас први п/#

види.

1. П%С3Е2И'НЕ РЕ'ЕНИ(Е J :ар-о је #а-о +р)о с#и!ао дас&о се сви )ач/дии.

у оквиру наведени% врста постоје ужи, конкретни типови3

Свака од наведени% врста зависни% предикатски% реченица имасвоје +"рLн+ )начњ и са њи п+,)ан к+нститунтск$унк#и!, као и п+с0на +0*B!а која је разикују од дру#и%типова, а која оIу%ватају зависне везнике, речце, упитно<односнезаменице, прио#е, као и #а#оске оIике

&онституентске вредности

!остоје 4 типа конституентски% вредности:

16 ИМЕНИ'КА ВРЕ2Н%СТ L и)ричн рчни# најчеш@е

оIјекат3 и инск +"н+сн рчни# суIјекат и оIјекат3

>



26 ПРИ2ЕВСКА ВРЕ2Н%СТ L при",ск +"н+сн рчни#,

са функцијом атриIута ии апозитивне одредIе

46 ПРИ3%>КА ВРЕ2Н%СТ L +ста*и наведени тип+,и

предикатски% реченица, са најчеш@ом функцијом одредIе

.Iеежја зависни% реченица

&онкретни тип зависне реченице оIеежен је, пре све#а,

п++Fни рчиа и и)ра)иа и*и рчиа к+! иа!у п++Fну

$унк#и!у

.вакве речи називају се С&8%Р2ИНАТ%РИ, Iуду@и да показују

зависни карактер реченица

СуIординатори:

1. ЗАВИСНИ ВЕЗНИ(И и ВЕЗНИ'КИ СП%ЈЕВИ

да, кад, док, по"то, чим, јер, ако, иако, мада, како...

пре него "то, након "то, као "то, него "то, него да...

@. ВЕЗНИ'КИ ИЗРАЗИ

и# ра#лога "то, у случају да, под условом да, с об#иром

4на то) "то...

;. РЕ'(Е СА 5&НК(ИЈ%М ВЕЗНИКА

ли, да ли , нека

?. %2Н%СНЕ И &ПИТНЕ ЗАМЕНИ(Е и ПРИ3%ЗИ

ко, "та, који, какав, колики, чији...

где, куда, како, одакле, докле, откад, докад, колико...

0 појединим типовима зависни% реченица вољне, усовне,

намерне3 важан је и 73А7%3СКИ %83ИК

&ореативи зависни% реченица

&ореативи су упу@ивачке деиктичке3 речи чијом се

факутативном употреIом може П%ЈА'АТИ и ИСТАAИ ВЕЗА

1



више јединице и зависне реченице; то су оIици п+ка)ни/

)ани#а и при*+га који +"г+,ара!у )начњу и $унк#и!и

)а,исн рчни#:

?#а-&иа се )авршиа ; онако < -а-о се и оче-ивао.

Дошао је ; онај < чове- о -о&е с&о ра)!овараи.

Кад !а /по)наш, ; тад < еш про&ени#и &ишље"е о "е&/ 6

!ошто није пунозначна реч к+р*ати, стич )начњ сп+аVV

J Iио и) ,ан!)ичк ситуа#и! Iио из !)ичк+г к+нткста:

:иан с#ан/је тамо. пра@ено #естом којим се упу@ује на

неки еемент ванјезичке ситуације3

:иан с#ан/је тамо !де је и раније с#ановао6

Сантичка ,)а к+р*ати,а и )а,исн рчни# осикава се

и на синтаксичком пану, када ова два еемента чине синтагу у

којој је к+р*ати, г*а,на рч, а )а,исна рчни#а њг+,а

+"р"0а:

:иан с#ан/је тамо !де је и раније с#ановао6

.вакве синта#ме специфичне су по томе што се из $и% +Bи)+ста,ити #нтар, односно кореатив, управо зIо# то#а што

није пунозначна реч:

:иан с#ан/је !де је и раније с#ановао6

*а зависна реченица чини синтаксичку цеину с кореативом,

најIоље се види у синтагаа са п+с*"ични рчни#аа

ка+ п+с*"ични "+пунаа к+р*ати,у, када се кореатив н

+B и)+ста,ити:

Hна пева тако да сви вое да је с/шај/.

Са кореативима су ср+"н:

16 3И'НЕ ЗАМЕНИ(Е којима се супституи- прт/+"н+

и)",+!на именичка зависна рчни#а која се односи на

+с+0у

2



Ко др/!о&е ја&/ -опа, ; он < са& / "/ пада6

@6 ИМЕНИ'КИ &П%ТРЕ8ЕНЕ П%КАЗНЕ ЗАМЕНИ(Е у

!"нини ср"њг р+"а којима се упу@ује на изричну

реченицу у ширем смису

Да и је :ар-о -/пио нова -оа, ; то < ни-о није )нао.

Дис-/#оваи с/ о томе да и је :ар-о )ас/жио на!рад/.

0потреIа овакви% кореатива нарочито је важна у

сучајевима иустрованим дру#им примером, #де се падежним

оIиком ии предошко<падежном конструкцијом прецизира

уо#а садржаја зависне реченице у оквиру више конструкције

&ореативи су ,аBни и )а интрпунк#и!у L ако у реченици ии

синта#ми постоји кореатив који показује да седи зависнареченица, ии ако се такав кореатив уопште може додати

зависна реченица је тесно везана за вишу јединицу и н с с

+",а!ати )апт+

+нтерпункција у зависносоженим реченицама

+ако има функцију конституента више јединице зависносожене

реченице3 зависна реченица се осе@а као п+с0на #*инаунутар #*ин, што се нарочито уочава тамо #де се зависна

кауза издваја запетама ии паузама као $ен засеIан се#мент

13 ИЗ2ВАЈА СЕ ЗАПЕТАМА:

1. зависна реченица у ИНВЕРЗИЈИ

Када је )авршио посао, оран је -рен/о -/и.

@. -ависна реченица &МЕТН&ТА изме5у деова више

реченице

оран је, -ад је )авршио посао, -рен/о -/и.

;. -ависна реченица 2%2АТА (Е3%Ј прет%одној реченици

:ар-о је до+ио на!рад/, ш#о је све о+радовао.

4



@6 М%9Е с и)",+!ити ЗАПЕТАМА

+"р"0на #ависна речени(а: оран је пошао -/и ;,< -ада

је )авршио посао6

;6 НЕ %2ВАЈА с ЗАПЕТАМА"+пунска зависна реченица која је тсн+ п+,)ана са

прет%одним деом реченице: :ар-о је ре-ао да иде / +иос-оп.

7



@H. И)ричн рчни#

ИЗРИ'НЕ РЕ'ЕНИ(Е у ширем смису3 су врста зависни%

предикатски% реченица којима се и)рич са"рBа! нк

ситуа#и! +)начн г*аг+*+, што им даје иничку

к+нститунтску ,р"н+ст

"+!.H.+J(

0 оквиру изрични% реченица у ширем смису разикују се 4 ужа

типа:

16 2ЕК3АРАТИВНЕ РЕ'ЕНИ(Е изричне реченице у ужем

смису3

-ависне предикатске реченице којима се са+ и)рич

са"рBа! неке ситуације

:ар-о је ре-ао да е дои.

раматичка оIеежја:

13 ВЕЗНИК 2А: :ар-о је причао да се епо провео на

е#ова"/ 6

23 ВЕЗНИК КАК%, који може Iити:

син+ниан са везником да:

:ар-о је причао како се епо провео на е#ова"/.

додати нијансу ново# значе$а у) г*аг+*

+паBања, када се жеи иста@и да је опажа$е

усрн+ на т+к ра"њ:

:ар-о је ч/о како се не-и љ/ди сваAај/ 6

@. ЗАВИСН%C&ПИТНЕ РЕ'ЕНИ(Е

'еченице које имају +0*ик а*и н и $унк#и!у упитни/

рчни#а, а које допу$ују #а#ое:

8



траBња ин$+ра#и!: пи#а#и, ра)&ишља#и...

пруBања ин$+ра#и! реи, саопш#и#и, јави#и...

сти#ања и п+с"+,ања ин$+ра#и!: ;са<)на#и,

ч/#и...

Gи#ааC(е-аCR/а са& ш#а се десио.

.Iеежја:

13 &ПИТНЕ РЕ'(Е 2А 3И и 3И, када је информационо

тежиште зависно<упитне реченице саа ра*и)а#и!а

$оме означене ситуације:

Иван је пи#ао да и је :ар-о до+ио на!рад/ 6

23 &ПИТНЕ ЗАМЕНИ(Е и ПРЕ23%ЗИ ко, шта, који; #де,

када, како3, када се истиче са"рBа! нк+г "*а

рчни#:

оран је ре-ао -о је до+ио на!рад/.

оран је са)нао )аш#о је :ар-о до+ио на!рад/.

+ у декаративним, и у зависно<упитним изричним реченицама

г*аг+*ска ,рна с уп+тр0а,а!у РЕ3АТИВН%, и то у односу

на временску ситуацију виче реченице6

;. М%2А3НЕ 4В%3&НТАТИВНЕ6 РЕ'ЕНИ(Е

+зричне реченице +"а*н+г карактра, тј6 реченице

које не означавају реану ситуацију, ве@ ситуацију чија се

реаизација наре5ује, жеи, панира и с, а којима се

најчеш@е, "+пуњу!у +"а*ни г*аг+*и #а#ои који

показују ични став према реаизацији рад$е3:

а#ои који изражавају )ап+,ст )а/т, +*0у L

нареди#и, )аповеди#и, )а#ева#и, #ражи#и, &ои#и,

преда!а#и666 од који% настају ИМПЕРАТИВНЕ

ИЗРИ'НЕ РЕ'ЕНИ(Е:

За$тевао је да &/ вра#и& -"и!/.

9



а#ои који означавају Bу L жее#и, ж/де#и,

вое#и... од који% настају 9ЕНЕ ИЗРИ'НЕ

РЕ'ЕНИ(Е:

5елим да иде& на од&ор.

*ру#и модани #а#ои L намеравати, планирати,

настојати, поку"авати...

*оку"ала сам да &/ о+јасни& )ада#а- и)

&а#е&а#и-е.

.Iеежја:

16 ВЕЗНИК 2А K ПРЕЗЕНТ: :ар-о &и је ре-ао да &/

вра#и& -"и!/ .

@6 РЕ'(А НЕКА, ако се ради + *и#у к+! н учст,у!

у к+уника#и!и:

:ар-о је пор/чио Иван/ не-а &/ вра#и -"и!/.

Синтаксичке функције изрични% реченица

1. Најважнија синтаксичка функција изрични% реченица је

2%П&НСКА 5&НК(ИЈА, првенствено функција ИЗРИ'Н%7ПРАВ%7 %8ЈЕКТА, уз #а#ое:

МИ>ЕЊА: Иван је мислио да је :ар-о о#ишао -/и6

7%В%РЕЊА: Иван је рекао да је :ар-о о#ишао -/и6

%ПА9АЊА: Иван је видео да је :ар-о о#ишао -/и6

%СЕAАЊА: Иван је 6елео да оде -/и6

@. Aункција НЕПРАВ%7 %8ЈЕКТА, уз #а#ое са непреазномрекцијом

7а#ми"!ао је ;о #о&е< да оде -/и.

*омирио се ;са #и&< да ни!де нее о#ии.

;. Aункција ИЗРИ'Н%7 АТРИ8&ТА у именичкој синта#ми



)а#ев да се -"и!е вра#е / +и+ио#е-/

жеља да оде на од&ор

?. 2%П&НСКИ '3АН ПРИ2ЕВСКЕ СИНТА7МЕ

свес#ан да је по!решио

/верен / #о да је )а-аснио

D. Aункција С&8ЈЕКТА

Да се -рене / шес# са#и, ;#о< сви&а од!овара6

@аопш#ено је да / пе#а- нее +и#и нас#аве6

0правни и неуправни #овор

%сн+,на $унк#и!а изрични% рееченица је "а прнсу са"рBа!

упра,н+г г+,+ра, што показују седе@и примери:

:ар-о је ре-ао Иван/ ,,Дои / с/#ра -од #е+е.

:ар-о је ре-ао Иван/ да е седее! дана дои -од "е!а.

НЕП%СРЕ2НИ 4&ПРАВНИ 2ИРЕКТНИ6 7%В%Р < #овор се наводи

"+с*+,н+, репродукова$ем одре5ене комуникативне реченице,

стављене у на,+"ник, док су п+"а#и + к+уникати,н+ акту

исказани п+с0н+ рчни#+ која сужи као оквир за

наво5е$е #овора први пример3

П%СРЕ2НИ 4НЕ&ПРАВНИ ИН2ИРЕКТНИ6 7%В%Р L #овор се

наводи ка+ са"рBа! акта г+,+рња означено# вишом јединицом

а исказано# изричном реченицом оно#а типа који од#овара

комуникативној функцији, нпр6 оIавеште$е је исказано

декаративном реченицом дру#и пример3

'азичити типови изрични% реченица од#оварају разичитим

комуникативним функцијама:



%8АВЕ>ТЕЊЕ W 2ЕК3АРАТИВНА ИЗРИ'НА РЕ'ЕНИ(А

ПИТАЊЕ W ЗАВИСН%C&ПИТНА РЕ'ЕНИ(А

ЗАП%ВЕСТ W ИМПЕРАТИВНА ИЗРИ'НА РЕ'ЕНИ(А

9ЕА W 9ЕНА ИЗРИ'НА РЕ'ЕНИ(А

+нтерпункција

(ко изрична реченица стоји на почетку реченице, по правиу о

ин,р)и!и +",а!а се )апт+

Да је Иван до+ар др/!, #о сви )нај/.

(ко изрична реченица стоји на крају реченица, она се ка+

"+пунска реченица н +",а!а )апт+

Иван је ре-ао да е дои.

0коико у овим сучајевима и)+стан )а,исни ,)ник

правопис нааже ста,ањ ",+тачк на $е#ово место

Иван је ре-ао дои е.

@P. %"н+сн рчни#

%2Н%СНЕ 4РЕ3АТИВНЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су зависне предикатске

реченице чији се са"рBа! +"н+си на инички ч*ан г*а,н

рчни# ии пак на #*у рчни#у

Иван и&а нови рачунар -оји је по-он од "е!ови роди#еља6

Ко рано рани две срее граби.

"ипоо#ија:

=



1. %2Н%СНЕ РЕ'ЕНИ(Е СА ИМЕНИ'К%М

К%НСТИТ&ЕНТСК%М ВРЕ2Н%>A&

'еченице које означавају +с+0 пр"т и п+!а, и

које се пре све#а употреIљавају у типични инички

$унк#и!аа суIјекат, прави оIјекат3

.Iеежја:

ИМЕНИ'КЕ %2Н%СНЕ ЗАМЕНИ(Е К% >ТА=>Т%

Aункције:

1) С&8ЈЕКАТ: Ко рано рани две срее !ра+и6

2) ПРАВИ %8ЈЕКАТ: I#о -ажеш да /радиш данас,;#о<

не ос#ављај )а с/#ра.

3) НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ: Gричао је ;о оно&е< ш#о !а је

&/чио6

%) 3%7И'КИ С&8ЈЕКАТ: Ко рано рани, "е&/ се ео дан

спава.

) АП%ЗИТИВ:

:ар-о и Иван с/ се посваAаи, ш#о је све и)ненадио.

:ар-о и Иван с/ се по&ирии, че&/ с/ се сви

о+радоваи6

функцију апозитива врше односне реченице са

заменицом што?шта3

5унк#и! нпра,+г +0!кта и *+гичк+г су0!кта

односне реченице са именичком вреднош@у врше

)а/,ау!уFи к+р*ати,иа, односно показним

заменицама и приозима који од#оварају значе$у и

функцији цее зависне реченице

.ве односне реченице неретко се употреIљавају ,)ан

)а од#оварају@е иничк )ани# и п+иничну

=>



)ани#у СВЕ; ове заменице ксп*и#итн+ п+ка)у!у

прир+"у иничк+г )начња

вако -о је !едао #ај и& ре-ао је да је одичан.

До!одио се не"то че&/ се ниса& надао.

=еси и спре&ио све ш#о је по#ре+но.

@. %2Н%СНЕ РЕ'ЕНИ(Е СА ПРИ2ЕВСК%М

К%НСТИТ&ЕНТСК%М ВРЕ2Н%>A&

-ависне реативне реченице чији се са"рBа! припису!

инички п+!+,иа на које се односе

0 оваквим односним реченицама постоје ; типа ,) са

именичким појмом:

16 .дносна реченица се односи на И2ЕНТИТЕТ

ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА, што се оIеежава:

ЗАМЕНИ(%М К%ЈИ: Hво је куа -оја &и се

допада6

ЗАМЕНИ(%М 'ИЈИ: Hво је млади чиј/ си сес#р/

/по)нао.

ЗАМЕНИ'КИМ ПРИ3%ЗИМА ЗА МЕСТ% И ВРЕМЕ

72Е КА2А:

Dо је куа !де с&о д/!о живеи. ;F/ -ојој с&о д/!о

живеи<

Dо је +ио оне године -ада с&о се /по)наи.

ВЕЗНИК%М >Т% Додај &и он/ -"и!/ ш#о си је

ј/че -/пио6

@6 .дносна реченица се односи на КАРАКТЕРИСТИКЕ

ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА, што се оIеежава:

%2Н%СН%М ЗАМЕНИ(%М КАКАВ:

=1



Bи-ада ниса& видео 4онакав) рачунар -а-ав и&а

Иван.

;6 .дносна реченица се односи на %8ИМ и*и

2ИМЕНЗИЈЕ ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА, и тада се

употреIљава ЗАМЕНИ(А К%3ИКИ:

Д/!о ниса& видеа ;онои-/< куу -ои-/ они и&ај/.

Aункције:

Наведени тип односни% реченица може се двојако

везивати за именичку јединицу:

16 као АТРИ8&Т, када значе$е односне реченице

иа рстрикти,ну $унк#и!у у односу на

именички појам, тј6 када сужи да се значе$еименичко# појма о#раничи и тако идентификује

Gоди!ао је ;он/< руку / -ојој је држао #ее!ра&6

26 као АП%ЗИТИВ, када садржај односне реченице

пруBа "+"атну ин$+ра#и!у у вези са

именичким појмом коме се додаје

Gоди!ао је ;десн/< руку, / -ојој је држао #ее!ра&.

Ра)*ику изме5у атриIутске и апозитивне употреIеодносни% реченица иуструје:

16 М%7&AН%СТ=НЕМ%7&AН%СТ &П%ТРЕ8Е

К%РЕ3АТИВА

@6 ИНТ%НА(ИЈА +"н+сн+ ИНТЕРП&НК(ИЈА

при атри0утск+! уп+тр0и јавља се кореатив и

на пау)а у #овору, док се при ап+)ити,н+!

=2



уп+тр0и кореатив не јавља аи су )ар)и

+0а,)ни3

.ва разика може Iити вро важна у поступку

интерпретације саме информације:

И!рачи до&ае! #и&а -оји с/ одично и!раи

испраени с/ апа/)о&6

апаузом су испра@ени само они и#рачи који су

одично и#раи3

И!рачи до&ае! #и&а, -оји с/ одично и!раи,

испраени с/ апа/)о&.

сви и#рачи су одично и#раи и сви су испра@ени

апаузом3

=4



@Q. Врнск рчни#E ра)*ичита )начња

)а,исни/

рчни#а с КА2

ВРЕМЕНСКЕ 4ТЕМП%РА3НЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су зависне

предикатске реченице које имају ,рнск+ )начњ, те се

најчеш@е употреIљавају као %2РЕ28А ВРЕМЕНА ии

%2РЕ28А МЕРЕ ВРЕМЕНА

.Iееежја:

1. ВРЕМЕНСКИ ВЕЗНИ(И кад, док, по"то, чим,

откад, откако

2. ВЕЗНИ'КИ СП%ЈЕВИ након "то, тек "то, само

"то, пре него/но "то

>Т% ТЕК >Т% L значе$е временске реченице !",а !

)ап+ч*+ када се јавиа н+чки,ана ситуа#и!а

означена вишом реченицом

'ИМ L значе$е нп+ср"н п+стри+рн+сти

/ременске реченице имају 2 основна приошка значе$а:

1. ВРЕМЕНСК% ЗНА'ЕЊЕ & &9ЕМ СМИС3&

право временско значе$е3

одре5ује ,р ра*и)+,ања ситуа#и! означене

вишом реченицом, па се мо#у формуисати ка+ +"г+,+р

на питањ КА2X

0 оквиру ово# значе$а разикују се ; ,рнска +"н+са

ра*и)+,ања ситуа#и! више реченице према

реаизова$у ситуације означене временском реченицом:

16 ИСТ%ВРЕМЕН%СТ 4СИМ&3ТАН%СТ6

=7



.Iеежја: везници КА2 и 2%К

Кад са& се враао -/и, -/пио са& новине.

До- с&о се ше#аи, среи с&о с#аро! др/!а.

@6 П%СТЕРИ%РН%СТ

Ситуација исказана вишом реченицом реаизује се

НАК%Н реаизације ситуације означене временском

реченицом

ситуа#и!а ,рнск р. W ситуа#и!а ,и- р.6

.Iеежја: КА2 П%>Т% 'ИМ НАК%Н=ТЕК=САМ%

>Т%

Кад са& )авршио посао, о#ишао са& / ше#"/.

Rи& са& и)аша и) -/е, почеа је да пада -иша.

Dе- ш#о са& сеа, не-о је по-/ао на вра#а.

;6 АНТЕРИ%РН%СТ

Ситуација више реченице реаизује се ПРЕ

реаизације ситуације временске реченице

ситуа#и!а ,и- р. W ситуа#и!а ,рнск р63

.Iеежја:

16 ПРЕ НЕ7%=Н% >Т%:

авршиа са& посао пре не!о ш#о је пао &ра-.

@6 КА2 и 2%К при чему се антериорност показује

дру#им средствима: речцом /EO, оIиком

!H0С&/(!E'AE&"(

КадCдо- са& )авршиа посао, ве је био пао

&ра-.

@. ЗНА'ЕЊЕ МЕРЕ ВРЕМЕНА

16 /ременске реченице са ,)ник+ 2%К K 73А7%3

НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А

=8



!оказују да ситуација више реченице тра! ист+

к+*ик+ и ситуација означена зременском реченицом

ситуа#и!а ,и- р. Y ситуа#и!а ,рнск р.6

Gа&#и/ #о до- са& жив.

0 овим реченицама мо#у се јавити и везнички спојеви

СВЕ 2%К 2%К 7%2, са $унк#и!+ "+"атн+г

исти#ања, појачава$а

@6 /ременске реченице са ,)ник+ 2%К K СВР>ЕНИ

73А7%3 & %2РИ'Н%М %83ИК&

.дре5ују )а,р-ну грани#у тра!ања ситуа#и!

више реченице

Hс#а/ овде до- се :ар-о ;не< вра#и.

0 оваквим реченицама оIично се употреIљава

ксп*ти,на 4су,и-на6 нга#и!а која не ме$а

значе$е реченице

.Iеежја: 2%К СВЕ 2%К 2%К 7%2

;6 /ременске реченице са син+нини ,)ни#иа

%ТКА2 %ТКАК%

!оказују п+чтну грани#у тра!ања ситуа#и! више

реченице, ии почетну #раницу при+"а у к+ F

с +на ра*и)+,ати

H#-ад се пресеио, ре#-о !а виAа&.

H#-а-о се пресеио, видео са& !а са&о једанп/#.

ЗАВИСНЕ К3А&ЗЕ СА ВЕЗНИК%М КА2

!оред ,рнск+г )начња ка+ +сн+,н+г, мо#у имати и

седе@а значе$а:

1. &ЗР%'Н% ЗНА'ЕЊЕ, на које указује мо#у@ност замене

везника кад везником !.B".

=9



Bе &о!/ да ради& -ад са& +оес#ан.

Кад си се најео чо-оаде, није ни ч/до ш#о не &ожеш да

р/чаш.

@. %2РЕ28А ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА у оквиру ип*и#иран+"н+сн рчни#

666срN+а ;-оја се јави< -ад се #е жеље не исп/не

;. ИМЕНИ'К% ЗНА'ЕЊЕ у $унк#и!и С&8ЈЕКТА, уз

предикате виши% реченица који значе пси/+*+-к+

стањ=расп+*+Bњ , су0!кти,ну пр+#ну, к+нтар

@&е#а &и -ад &е не с/шаш.

Pоше је -ад се не )на -о је )а ш#а од!оворан.

временске реченице се јављају у функцији суIјекта јер

од#оварају на пита$е BтаW3

?. ЗНА'ЕЊЕ ИЗНЕНА2НЕ ПРЕ&РАЊЕН%СТИ из

перспективе #оворника у приповеда$у

Bиса& ни пра! од !о/+арни-а пре-орачиа, -ад &и је и)над

!аве прн/а п#иа.

D. ЗНА'ЕЊЕ НА73Е ПР%МЕНЕ П%СТ%ЈЕAЕ7 СТАЊА,односно ПРЕ%КРЕТА СИТ&А(ИЈЕ

Dа&ан с&о сиши до по#о-а, -ад )ап/а и) ш/&е.

=



;R. &с*+,н рчни#

&С3%ВНЕ 4К%Н2И(И%НА3НЕ П%7%28ЕНЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су

зависне предикатске реченице којикма се +)нача,а ус*+, )а

ра*и)+,ањ ситуа#и! означене вишом реченицом, па имају

$унк#и!у %2РЕ28Е &С3%ВА

.Iеежја:

16везници АК% &К%3ИК% КА2 2А

26г*аг+*ски +0*ик

/ажна карактеристика ови% реченица, као и читаве

зависносожене реченице, јесте да су М%2А3НЕ, јер +)нача,а!у

/ип+ттичку ситуа#и!у

"ипоо#ија:

I. Пра +ст,ари,+сти ус*+,а, усовне реченице се дее на:

1. РЕА3НЕ &С3%ВНЕ РЕ'ЕНИ(Е

.значавају ус*+, к+!и ! ра*ан и +ст,ари,, тј6

реаизација такво# усова, иако неизвесна, може се

реано очекивати

А-о до+ије& пре&иј/, -/пи/ а/#о.

=



?-ои-о +/де& до+ио пре&иј/, -/пи/ а/#о.

До+ије& и пре&иј/, -/пи/ а/#о.

.Iеежја:

везници АК% и &К%3ИК%

речца 3И

@. П%ТЕН(ИЈА3НЕ &С3%ВНЕ РЕ'ЕНИ(Е

.значавају ус*+, к+!и ! +ст,ари, а*и н и акту*ан,

ии је $е#ово остваре$е мао вероватно

Кад +и до+ио пре&иј/, -/пио +и а/#о.

Да до+ије& пре&иј/, -/пио +и а/#о.

.Iеежја:

/езник 2А K П%ТЕН(ИЈА3=ПРЕЗЕНТ #а#оа

СВР>ЕН%7 ВИ2А

.ве реченице имају и)ра)ит+ /ип+ттичан карактр, тј6

карактер претпоставке, а не про#нозе ис%ода, што се

о#еда у уп+тр0и п+тн#и!а*а у ,и-+! рчни#и

;. ИРЕА3НЕ &С3%ВНЕ РЕ'ЕНИ(Е

.значавају ус*+, који је иреаан, односно који н п+ст+!и

и ни! п+ст+!а+, те се $има износи контрафактуана

претпоставка L претпоставка супротна стварним

чи$еницама

Да и&а&CКад +и и&ао а/#о, не +и и!рао на /#рији.

Да са& до+ио пре&иј/, -/пио +и а/#о.

.Iеежја иреани% усовни% реченица:

/езник 2А K ПРЕЗЕНТ г*аг+*а НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А

==



/езник КА2 K П%ТЕН(ИЈА3 г*аг+*а НЕСВР>ЕН%7

ВИ2А

/езник 2А K ПЕР5ЕКАТ

П%ТЕН(ИЈА3 у ,и-+! рчни#и

II. Пра ,рну ,аBња ус*+,а, усови исказани усовним

каузама дее се на:

1. СА2А>ЊИ &С3%В

@. 8&2&AИ &С3%В

;. ПР%>3И &С3%В

?. СВЕВРЕМЕНСКИ &С3%В

& РЕА3НИМ РЕ'ЕНИ(АМА мо#у се јавити:

16 8&2&AИ &С3%В презент?футур дру#и3:

А-о добијем C будем добио пре&иј/, -/пи/ а/#о6

&ао подврста Iуду@е# усова издваја се ЕВЕНТ&А3НИ

8&2&AИ &С3%В L употреIом потенцијаа су#ерише се

маа вероватно@а остварива$а усова: А-о би &е не-о

тра6ио, )ови &е

: реани Iуду@и усов: (ко ме неко Iуде тражио, зови меb3

@6 СА2А>ЊИ &С3%В презент3

А-о је :ар-о / ш-ои, прене/ &/ пор/-/ 6

;6 ПР%>3И &С3%В перфекат3

А-о си #аборавио -ар#е, &орае&о да се вра#и&о по "и.

&ао подврста прошо# усова употреIљено# у реанимусовним реченицама јавља се ПР%>3И РЕЗ&3ТАТИВНИ

&С3%В који означава Iитно стањ наста*+ и),р-њ

ра"њ г*аг+*а у пр$кту које тра! и у са"а-њ+сти:

А-о је :ар-о до"ао / ш-о/, прене/ &/ #вој/ пор/-/ 6

?6 СВЕВРЕМЕНСКИ &С3%В кваификативни презент3

1>>



Када се !вожAе #агрева, оно се шири6

& П%ТЕН(ИЈА3НИМ РЕ'ЕНИ(АМА може се јавити 8&2&AИ

&С3%В

Кад +и до+ио пре&иј/, -/пио +и а/#о.

Да до+ије& пре&иј/, -/пио +и а/#о.

& ИРЕА3НИМ РЕ'ЕНИ(АМА може се јавити:

16 СА2А>ЊИ &С3%В презент3

Да имам а/#о, не +и и!рао на /#рији6

@6 ПР%>3И &С3%В перфекат3

Да сам добио пре&иј/, -/пио +и а/#о6

М%ТИВА(И%НЕ РЕ'ЕНИ(Е L А-о ве нееш да радиш, не&ој +ар

др/!и&а да с&е#аш.

;1. &)р+чн рчни#E "+пусн рчни#

&ЗР%'НЕ 4КА&ЗА3НЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су зависне предикатске

реченице са узрочним )начњ које се употреIљавају као%2РЕ28А &ЗР%КА

.Iеежја:

1. узрочни везници ЈЕР КАК% >Т% П%>Т%

@. везнички спојеви ЗАТ% >Т% СТ%7А >Т% 8&2&AИ 2А

Bиса& и)аша напоље јер пада -иша.

Gош#о пада -иша, не/ и)аи напоље.

Bаљ/#ио се ш#о !а нис/ )ваи. ;неор&ани с#и<

%ра#и &и +ееш-е )а#о ш#о спре&а& испи#.

Ка-о нис&о и&аи др/!о реше"е, прива#ии с&о "е!ов предо!.

К/пии с&о јој вее +/д/и да нис&о и&аи више нова.

1>1



2%П&СНЕ 4К%Н(ЕСИВНЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су зависне предикатске

реченице са "+пусни )начњ, тј6 реченице које показују да

се ситуација означена вишом реченицом +ст,ару! упрк+с

+н+ -т+ )начи )а,исна рчни#а; дру#им речима,

ситуација зависне каузе представља смет$у за реаизацију

више реченице, аи се она ипак реаизује

/рше функцију 2%П&СНЕ %2РЕ28Е

.Iеежја:

1. везници ИАК% МА2А ПРЕМ2А

@. везнички изрази &ПРК%С Т%МЕ >Т% И П%РЕ2 Т%7А >Т%

;. к+/)и,на рч#а ИПАК, која стоји и)а "+пусн к*ау) и

истиче $ену смисаону везу са вишом реченицом

Иа-о је пож/рио, ; ипак < није с#и!ао на вре&е.

:ада је +ио +оес#ан, дошао је / ш-о/.

Jио је адно пре&да је сијао с/неC/пр-ос #о&е ш#о је сијао

с/не6

!ошто изме5у ситуације допусне каузе и више реченице п+ст+!и

пр+ти,рчн+ст, односно супротност, садржај зависносожене

реченице у којој је допусна кауза на почетку може се изре@и и

С&ПР%ТНИМ НАП%РЕ2НИМ РЕ'ЕНИ(АМА К%Н(ЕСИВН%7

%2Н%СА

Gож/рио је, аи ;ипа-< није с#и!ао на вре&е6

;@. Мсн рчни#E нарн и псу"+нарн

рчни#

1>2



МЕСНЕ РЕ'ЕНИ(Е су зависне предикатске реченице које имају

сн+ при*+-к+ )начњ и најчеш@е се употреIљавају у

функцији %2РЕ28Е МЕСТА

.Iеежја:

.дносно<упитни при*+)и за место 72Е К&2А КАМ%

%2АК3Е 2%К3Е

Bиче !де !а не сеј/.

>де је не-ада +иа едина, ниче ново насеље.

Ишао је -/да с/ !а но!е носие.

Gрешао је #а&о ода-е је и&ао +ољи по!ед на и!раиш#е6

Са оваквим реченицама често се употреIљавају сни

при*+-ки к+р*ати,и L Т& ТАМ% Т&2А и с6

+нтерпункција:

есна реченица у ин,р)и!и оIавезно се +",а!а

)апт+

&ада је месна реченица распоре5ена и)а ,и- !"ини#употреIа зареза је $аку*тати,на и зависи од

информативне важности реченице

(ко је уп+тр0н к+р*ати, запета се н ста,а

НАМЕРНЕ 45ИНА3НЕ6 РЕ'ЕНИ(Е су зависне предикатске

реченице које п+ка)у!у #и и*и с,р/у пр"у)иања ра"њ

у вишој реченици, тј6 показују да је рад$а више реченице

предузета ради остварива$а оно#а што значи зависна кауза

Aункције:

16 %2РЕ28А ЗА (И L ?)ео је #а-си -а-о +и с#и!ао на

вре&е6

1>4



26 2%П&НА ЗА (И L :ар-о је о#ишао да спава6

.Iеежја:

1. /езник 2А K ПРЕЗЕНТ=П%ТЕН(ИЈА3

@. /езник КАК% K П%ТЕН(ИЈА3

;. %2РИ'НИ П%ТЕН(ИЈА3 K рч#а 3И

!о своме значе$у намерне реченице су М%2А3НЕ јер не

означавају реану ситуацију, ве@ ситуа#и!у к+!а тк тр0а

"а с ра*и)у! пр"у)иањ ра"њ више реченице

уп+тр0а п+тн#и!а*а као индикатор модано# значе$а3

"ипоо#ија:

Пра $унк#и!и коју врше у вишој јединици намерне

реченице мо#у Iити:

1. %2РЕ28ЕНЕ НАМЕРНЕ РЕ'ЕНИ(Е

Пр+-иру!у информацију више реченице тако што

п+ка)у!у да $ена рад$а има одре5ени #и односно

реченице које врше функцију %2РЕ28Е (ИА

.Iеежја:

16 В)ник 2А K ПРЕЗЕНТ=П%ТЕН(ИЈА3

@6 В)ник КАК% K П%ТЕН(ИЈА3

Gож/рио је да не #акасни C не би #акаснио.

Gопео се на с#ои/ -а-о би +оље видео.

;6 %2РИ'НИ П%ТЕН(ИЈА3 K рч#а 3И, када се

жеи показати да је ра*и)а#и!а ситуа#и!нарн рчни# ни),сна

?)ео је #а-си не би и стигао на вре&е6

Су0!кат у овим намерним реченицама н +ра 0ити

исти као суIјекат више реченице:

1>7



; 8и <Gошаљи пис&о авионо& да +и ;писмо < +рже

с#и!о.

@. 2%П&НСКЕ НАМЕРНЕ РЕ'ЕНИ(Е

2+пуња,а!у г*аг+* кртања, тј6 $има се постоја$енамере при предузима$у крета$а ве@ подразумева, а

намерном каузом се ксп*и#ира са"рBина т

нар те имају функцију 2%П&НЕ ЗА (И

:ар-о је сишао да -/пи новине6

да овакве реченице допу$ују #а#о крета$а и суже

експицира$у показује +гуFн+ст њи/+, )ан

+0*ик+ ин$инити,а L :ар-о је о#ишао спава#и63

-а разику од одредIени% намерни% реченица којемо#у Iити потврдне ии одричне, а мо#у Iити

распоре5ене испред, изме5у и иза дру#и%

конституената више јединице, допунске намерне

реченице су &ВЕК П%ТВР2НЕ и н +гу ста!ати

испр" #авне реченице, а су0!кат ! !"нак

су0!кту г*аг+*а кртања

"ипичан оIик: 2А K ПРЕЗЕНТ

ПСЕ&2%НАМЕРНЕ РЕ'ЕНИ(Е

-ависне предикатске реченице које иа!у +0*ик нарни/

рчни#а 2АK ПРЕЗЕНТ=П%ТЕН(ИЈА33 аи које иска)у!у

)ас0ну ра"њу која се само надовезује на рад$у више

реченице н г+,+рFи ни-та + њ+!

(ас#аи с/ се, да се више ни-ада не сре#н/ 6

:о-ра"а је /писао с#/дије &/)и-е / :инен/, да +и и )авршио / (и&/.

*а су ове реченице са+ при,и"н+ )а,исн показује

мо#у@ност $и%ове замене н)а,исн+ к*ау)+ у

нап+р"н+ +"н+су

1>8



(ас#аи с/ се и више се ни-ада нис/ среи6

:о-ра"а је /писао с#/дије &/)и-е / :инен/, а )авршио и

/ (и&/.

Са намерним реченицама повезује и% чи$еница да+)нача,а!у "аи ра),+! нк ситуа#и!, те да рад$а

$има исказана с*"и )а ра"њ+ ,и- рчни#;

ме5утим:

намерна кауза L ра),+! "ат ситуа#и! ! п*аниран

псеудонамерне каузе L ра),+! "ат ситуа#и! ! ра*ан

+ст,арн

0век стоје на кра!у #* к+уникати,н рчни# и

%8АВЕЗН% се ИЗ2ВАЈАЈ& ЗАПЕТ%М

1>9



;;. П+р"0н рчни#E п+с*"ичн рчни#

НА'ИНСК%CМЕРНЕ РЕ'ЕНИ(Е су зависне каузе којима се

исказује начин ра*и)а#и! нк ситуа#и! ии пак

стпн=к,а*итт нк +с+0ин и*и п+!а,, тако што се:

п+ка)у! П%2&2АРН%СТ НА'ИНА=МЕРЕ с нк+п+!а,+

Hн ради она-о -а-о &оже.

Hн ради онои-о -ои-о &оже.

НА'ИН=МЕРА П%РЕ2И са нчи "руги

?радио је #о ;она-о< -ао ш#о с&о &/ ре-и.

Hн је +ољи не!о ш#о &исиш6

иска)у! РАЗ3И'ИТ%СТ НА'ИНА=МЕРЕ у +"н+су на

н-т+

Hн је др/!ачији не!о ш#о &исиш.

?радие #о др/!ачије не!о ш#о с&о &/ ре-и.

иска)у! П%С3Е2И(А НА'ИНА=МЕРЕ

Hна #а-о пева да сви вое да је с/шај/.

Hн #ои-о ради да ни-ада није -од -/е.

иска)у! ЗА >ТА ! МЕРА 2%В%НА

Hн ради довољно да +и до+ро живео.

Довољно је /д да #о /ради.

1>



&ао ", )ас0н ,рст начинско<мерни% реченица издвајау се

!.'E*)EНE и !.СHE*+FНE реченице

П%РЕ2Е8ЕНЕ РЕ'ЕНИ(Е су зависне каузе које показују сачи ! +н+ -т+ с п+р"и !"нак+ и*и с*ичн+, +"н+сн+ +"

чга ! ра)*ичит+, те мо#у Iити:

1. П%РЕ28ЕНЕ РЕ'ЕНИ(Е ЗА ЈЕ2НАК%СТ 4С3И'Н%СТ6

Aункција: П%РЕ28ЕНЕ %2РЕ28Е, рL П%РЕ28ЕНЕ

2%П&НЕ

.Iеежја:

16 /езнички спојеви КА% >Т% поре5е$е са ра*н+ситуа#и!+3,

КА% 2А поре5е$е са

/ип+ттичк+ ситуа#и!+3

@6 !риози КАК% и К%3ИК%

0 вишој реченици јављају се разни к+р*ати,и: %НАК%

%Н%3ИК% ТАК% ИСТ% ТАК%...

Gос#/пио је ;она-о< -ао ш#оC-а-о &/ је +ио речено.

:ар-о ис#о #а-о до+ро и!ра -ошар-/ -ао ш#о Иван и!ра

/д+а.

>едао нас је -ао да нас први п/# види.

Gо&о!и с&о &/ -ои-о с&о &о!и.

@. П%РЕ28ЕНЕ РЕ'ЕНИ(Е ЗА НЕЈЕ2НАК%СТ

4РАЗ3И'ИТ%СТ6

Aункција: !.'E*)EН( *.!0Н(

.Iеежја:

1>



везнички спојеви НЕ7%=Н% >Т% поре5е$е са ра*н+

ситуа#и!+3

НЕ7%=Н% 2Апоре5е$е са

/ип+ттичк+ ситуа#и!+3

Dај и& је +ољи не!оCно ш#о &исиш.

?&орио са& се више не!оCно да са& ео дан радио.

%ои !а више не!оCно да &/ је +ра#.

0 зависносоженим реченицама са овим типом

поредIени% реченица увек постоји неки ПРИ2ЕВ и*и

ПРИ3%7 & К%МПАРАТИВ&, ии пак

ПРИ2ЕВИ=ПРИ3%ЗИ 2Р&7А'ИЈИ=2Р&7А'ИЈЕ, чије

значе$е ип*и#ира ра)*ичит+ст и сто#а се морајудопунити поредIеном допуном за неједнакост

)уду@и да имају "+пунски карактр, испред ови%

реченица се НЕ &П%ТРЕ8АВА ЗАПЕТА

&ао посеIан тип поредIени% реченица за неједнакост

мо#у се издвојити тзв6 РЕ'ЕНИ(Е ЗА ИЗРАЗИТ&

НЕЈЕ2НАК%СТ, са везницима А КАМ%3И А

НЕКАМ%3И, које заправо показују #радациони тип

напоредно# односа

П%С3Е2И'НЕ 4К%НСЕК&ТИВНЕ6 РЕ'ЕНИ(Е

-ависне предикатске реченице којима се иска)у!

п+с*"и#а начина ра*и)+,ања нк ситуа#и!, односно

кваитета?степена неке осоIине ии појаве

"о су с,+!,рсн ксп*ика#и! са"рBа!а

карактеристични% компоненти и имају функцијуП%С3Е2И'НЕ 2%П&НЕ

.Iеежја:

16 ,)ник 2А

@6 к+р*ати,и у вишој реченици: приози ТАК% Т%3ИК% и

1>=





Hн је #ои-о +р) да !а не &ожеш прес#ии.

Hн је с/више +р) да !а &ожешC +и !а &о!ао прес#ии.

;?. Нап+р"н к+нструк#и!: +п-ти п+!+,и

НАП%РЕ2НА 4К%%Р2ИНАТИВНА6 К%НСТР&К(ИЈА је

синтаксичка конструкција коју чине ", и*и ,и-

$унк#и+на*н+ нап+р"ни/ !"ини#а које су п+,)ан

+"рLни тип+ нап+р"н+г +"н+са, оIеежено#

од#оварају@им језичким средствима

Е*нти напоредни% конструкција:

1. ЈЕ2ИНИ(Е C '3АН%ВИ К%НСТР&К(ИЈЕ

@. $и%ови НАП%РЕ2НИ %2Н%СИ и 2ИСТРИ8&(ИЈА

;. ТИП НАП%РЕ2Н%7 %2Н%СА

111



?. %8Е3Е9ЈЕ %2Н%СА

0 напоредном односу, као јединице напоредне конструкције, мо#у

се на@и:

16 НЕЗАВИСНЕ ПРЕ2ИКАТСКЕ РЕ'ЕНИ(Е у оквирунапоредносожене независносожене3 реченице

Иван је и&ао -ар#е )а /#а-&и/, аи је ос#ао -од -/е.

Gошао је / ш-о/ и понео -"и!е.

0 оквиру напоредносожене комуникативне реченице +0ичн+

се јављају н)а,исн рчни# ист ,рст, тј6 реченице које

реаизују исти тип #оворно# акта два ии више оIавеште$а,

пита$а и с63

<тр+$унк#и+на*н нап+р"н ,) су ретке, аи

постоје:

Gож/ри, ии еш )а-асни#и

Дошао је, па !а пи#ај )а саве#

26 СИНТА7МЕ, у оквиру напоредне координативне3 синта#ме

:ој +ра# и "е!ова сес#ра с/ ш-ос-и др/!ови6

46 М%Р5%СИНТАКСИ'КЕ РЕ'И, у оквиру напоредне синат#ме

:ар-о је по)вао Bи-о/, Ивана и орана.

!ри том треIа на#асити да у напоредним конструкцијама н

п+ст+!и +"н+с на"рLн+сти L еементи ови% конструкција су

п+тпун+ ра,н+пра,ни, односно еементи исте вредности

"ипови напоредно# односа

Напоредне конструкције су Iазиране на СИСТЕМ&

НАП%РЕ2НИ< %2Н%СА, тј6 на одре5еном Iроју типизирани%

напоредни% односа и $и%ови% оIеежја

Најважнији напоредни односи мо#у се сврстати у 4 #рупе:

112



1. САСТАВНИ %2Н%СИ, који повезују пара**н и

Lус+0н+ саг*асн ч*ан+,, а чија су оIеежја везници

И ПА ТЕ НИ НИТИ

Hн не #рчи ни#и "е!ов др/! с-аче. * :ар-о и Иван /че6

@. РАСТАВНИ %2Н%СИ, који повезују Lус+0н+

а*трнати,н ч*ан+,, а чије је оIеежје везник И3И

Ии -/пи аа#, и ос#ави )ана#.

;. С&ПР%ТНИ %2Н%СИ, који повезују Lус+0н+ к+нтрастн,

противречне чанове, а чија су оIеежја везници А А3И

ВЕA НЕ7% Н% ПА ИПАК

Дошао је, аи није донео пис&о. * Bије дошао Иван, ве

:ар-о6

.вим типовима додају се још:

?. ЗАК&'НИ %2Н%СИ, у којима се "руги ч*ан+

п+ка)у! )акучак који седи из прво# чана, оIеежени

везницима 2АК3Е ПРЕМА Т%МЕ

Pас#е с/ се вра#ие проее је, да-е, #/ 6

D. ИСК&'НИ %2Н%СИ, у којима се са"рBина "руг+г ч*ана

искучу! из оно#а што је означено првим чаном, а чија су

оIеежја везници, односно везнички спојеви САМ% 4>Т%6

ТЕК 4>Т%6 ЈЕ2ИН% 4>Т%6

@ви с/ се вра#ии / сео, са&о је он нас#авио п/#.

G. 7РА2А(И%НИ %2Н%СИ 4%2Н%СИ СТЕПЕН%ВАЊА6, који

истовремено показују пара**н+ст и ра)*ичит+ст Lуч*ан+,иа истичу@и дру#и чан односа, што је оIеежено

везничким спојевима НЕ САМ% 4>Т%=2А6 А КАМ%3И 42А6

ии везницима НЕ7%=ВЕA=Н%

Bе са&о ш#о је па&е#ан, не!о је и о+ра)ован6

&ао +0*B!а нап+р"ни/ +"н+са јављају се:

114



НАП%РЕ2НИ ВЕЗНИ(И и, па, те, ни, нити, ии, а, аи, ве@,

не#о, но

ВЕЗНИ'КИ СП%ЈЕВИ И ИЗРАЗИ па ипак, не само што, а

камои да, тек што666

РЕ'(Е И НИ 2АК3Е ИПАК, које показују постоја$е и

природу напоредности

ПА&ЗЕ=ЗАПЕТЕ интонација?интерпункција3, при чему је

опште правио за употреIу зареза при се#ментира$у

напоредни% конструкција:

ЗАРЕЗ ЈЕ %8АВЕЗАН КА2А НАП%РЕ2НИ ВЕЗНИК

ИЗ%СТАНЕb

;D. Нап+р"ни +"н+си: саста,ни 4и )акучни6раста,ни

САСТАВНИ 4К%П&3АТИВНИ6 %2Н%С

I. МLу н)а,исни рчни#аа

Саставни односи јављају се ме5у реченицама чија је

са"рBина ист+г сра, тј6 ситуација означена дру#омреченицом сиса+н+ ! пара**на са ситуацијом прве

реченице, ии се на $у наставља

=асна седи )а с#оо& и пише.

=асна седи )а с#оо&, чи#а -"и!/ и води +ееш-е6

117



=асна је приша про)ор/ и )а#вориа !а6

авно оIеежје саставно# односа је ВЕЗНИК И, а означавају

#а и везници ПА ТЕ НИ НИТИ

К%НСТР&К(ИЈЕ СА ВЕЗНИК%М И

%т,+рн к+нструк#и!, јер мо#у имати и више од два

чана, тј6 Iрој чанова им није о#раничен

у $има се везник + јавља само и)Lу п+с*"ња ",а

ч*ана, док се и)Lу +ста*и/ чанова ставља )ар)3

Иван се с-ија, -и)а и и!ра о-еј.

Пара**и)а две реченице може се сигна*и)+,ати

уп+тр0+ РЕ'(Е И испред од#оварају@е# се#ментапрве реченице, при чему )апта ни! п+тр0на ук+*ик+

на п+с0н+г исти#ања:

Иван се ; и < с-ија и -и)а6

(ко се у наIраја$у испр" с,ак+г ч*ана конструкције

употреIи ,)ник И доIија се ЕМ5АТИ'КИ

П%3ИСИН2ЕТ којим се истиче важност свако# чана низа;

тада се )ар) употреIљава и)Lу с,и/ ч*ан+,а

Иван се и -и)а, и с-ија, и и!ра о-еј.

&ао стиска варијанта јавља се истица$е чанова низа

употреIом АСИН2ЕТА, односно +"суст,+ ,)ника, што

ствара утисак н)а,р-н+г на0ра!ања

Иван се с-ија, -и)а, и!ра о-еј.

.сновно правио интерпункције:

Испр" ,)ника И н уп+тр0а,а с )апта, осим у

сучајевима када се жеи да се тај чан конструкције

издвоји ии истакне

Иван је пришао про)ор/ и )а#ворио !а.

Иван је -/пио нови рач/нар, и није се по-ајао.

118



К%НСТР&К(ИЈЕ СА ВЕЗНИ(ИМА НИ=НИТИ

.ви везници се употреIљавају у рчни#аа +"ричн+г

)начња

И)а везника Н+"+ #а#о стоји у п+т,р"н+, а и)а

везника НИ у +"ричн+ +0*ику

оран се не -и)а ни#и се с-ија.

оран се ни#и -и)а ни#и с-ија.

оран се ни не -и)а ни не с-ија.

К%НСТР&К(ИЈЕ СА ПА и ТЕ

16 .значавају и)ра)ит+ )начњ у)аст+пн+сти

4сук#си,н+сти6

:ар-о је ;најпре< свра#ио -од орана;,< па је о#ишао на

#ренин!6

.вде ,)ник ПА има )начњ И K %Н2А ЗАТИМ

@6 .значавају 4у)р+чн+C6 п+с*"ични +"н+с Lурчни#аа, и тада имају вредност И K ЗА>Т% ТАК%

G/# је +ио )а-рчен, #еCпа нис&о с#и!и на вре&е6

+нтерпункција: испр" ови% везника )ар) се н +ра

уп+тр0ити, аи се ипак вро често, дру#и чан одваја од

прво#6

II. МLу к+нститунски рчиа

Саставни однос јавља се и ме5у конституентским јединицамаречима, синта#мама, зависним реченицама3 када имају

нап+р"ну к+нститунтску $унк#и!у у +к,иру ист ,и-

!"ини#, односно када имају еквиваентну конституентску

вредност

данас и с/#ра ' / сред/ и / пе#а- ' данас и / пе#а-

119



оран #е је #ражио и -ада је -рен/о на посао и -ада се

вра#ио -/и6

&ао подврста саставно# односа често се наводи закључни однос

ЗАК&'НИ 4К%НК3&ЗИВНИ6 %2Н%С

&арактеристичан је за напоредне конструкције у којима се

дру#ом реченицом износи )акучак к+!и пр+истич и)

са"рBин пр, рчни#

*ру#а реченица је асин"тска, аи се закључни однос може

експицирати ЗАК&'Н%М РЕ'(%М 2АК3Е ии пак

и)ра)+ ПРЕМА Т%МЕ

Pас#е с/ се вра#ие проее је, дакле, #/.

Bи-оа није нашао -ар#е према томе, нее&о ии /

по)ориш#е.

!ошто на ,)ника употреIљава се неки од

интерпункцијски% знакова L ", тачк тачка )апта

РАСТАВНИ 42ИСЈ&НКТИВНИ6 %2Н%С

!овезује реченице којима се износе а*трнати,н

ситуа#и!, а оIеежје му је ,)ник И3И

оран е ;ии< дои ии #ееонира#и. .д атернативни% ситуација на!ч-F с ра*и)у! са+

!"на, но ако се односе на разне приике ии се свака

приписује само деу вршиаца онда се с, ра*и)у!у

2ИСТРИ8&ТИВНА РЕА3ИЗА(ИЈА3

11



+ ове конструкције су у прин#ипу +т,+рн, а везник +H+

се може понављати, при чему је интрпунк#и!а с*ична

интерпункцији саставни% к+нструк#и!а са И

;G. Нап+р"ни +"н+сиE супр+тни 4и искучни6

гра"а#и+ни

С&ПР%ТНИ 4А3ТЕРНАТИВНИ6 %2Н%СИ

11



!овезују реченице ме5у чијим садржајима п+ст+!и

нп+"у"арн+ст, супр+тн+ст а оIеежја ово# односа су

везници А А3И НЕ7% ВЕA Н% ПА ИПАК

:ар-о је о#ишао, а Иван је ос#ао.

:ар-о је свра#ио -од орана, аи !а није )а#е-ао -од -/е.

оран није дошао, не!оCвеCно се јавио #ееоно&6

ВЕЗНИК А

Најчеш@е +0*Bа,а к+нтраст ии п+ка)у! да ситуација

дру#е реченице пр"ста,а н-т+ ра)*ичит+ у односу на

прет%одну реченицу, када је приметно и),сн+

"+"ири,ањ са саста,ни +"н+с+:

оран је најпре прива#ио по)ив, а онда се предо&исио.

;оран је најпре прива#ио по)ив, па се онда предо&исио.<

ВЕЗНИК А3И

Најтипичнији супротни везник који оIеежава више врста

односа:

16 К%Н(ЕСИВНИ 42%П&СНИ6 %2Н%С, који показује да се

на основу садржине прве реченице н 0и +чки,а*а

са"рBина "руг рчни#; поред везника (H+ овај

однос оIеежава и ,)ник Н%, уз које се може јавити и

рч#а ИПАК, као и ,)нички сп+! ПА ИПАК

Dа"а се није осеаа до+ро, аи је ;ипа-< о#иша /

ш-о/.

Dа"а се није осеаа до+ро, па ипа- је о#иша / ш-о/.

@6 К%МПЕЗАТИВНИ %2Н%С, којим се са"рBа! "ругреченице у0*аBа,а и*и нутра*и- $кат

са"рBа!а пр, реченице

оран није дошао, аи се јавио #ееоно&6

ВЕЗНИ(И НЕ7%=Н%=ВЕA

11=



0потреIљавају се кад се пр,+ рчни#+ реаизација неке

ситуације п+рич зIо# че#а је #а#о у одричном оIику,

док се "руг+ рчни#+ показује к+!а с ситуа#и!а

ра*и)у! уст+ њ

Иван није о#ишао на и)е#, не!оCве је ос#ао -од -/е.

В)ник Н% може Iити:

1< СИН%НИМАН са ,)ник+ А3И, када се и)а $е#а н

с јавити нк*итика: :ар-о је свра#ио до Ивана, но

није !а )а#е-ао6

2< СИН%НИМАН са ,)ни#иа НЕ7% и ВЕA, када #а

нп+ср"н+ с*"и нк*итика: оран није свра#ио, но

се јавио #ееоно&.

+нтерпункција:

· Супротне напоредне реченице се у,к и)",а!а!у

)апт+, управо зIо# сво# супротно# значе$а

· .д ово# правиа +"ступа се у сучајевима када се жеи

истаFи 0*иск+ст рчни#а у којима је употреIљен

,)ник А са саста,ни рчни#ааоран је најпре прива#ио по)ив а онда се предо&исио.

ИСК&'НИ 4ЕКСК3&ЗИВНИ6 %2Н%С

Jавља се у напоредној конструкцији у којој се са"рBа! "руг

рчни# искучу! и) )начња пр,, што је оIееженовезницима и везничким спојевима САМ% 4>Т%6 ЈЕ2ИН%

4>Т%6 и рL ТЕК 4>Т%6

@ви с/ се вра#ии -/и, са&о је оран нас#авио п/#.

Pе#о је +ио с/во, са&о ш#о је поче#-о& ав!/с#а падаа

-иша.

12>



& пр,+! рчни#и се оIично наази нека рч +п-тг и*и

+"ричн+г )начња, ии се такво значе$е подразумева,

чиме се ука)у! на #*+,ит+ст значе$а те реченице, док се

"руг+ рчни#+ та #*+,ит+ст суBа,а

Сичан ефекат сужава$а значе$а прет%одне реченицепостиже се и уп+тр0+ ЕК(ЕПТИВНЕ РЕ'ЕНИ(Е L

)а,исн рчни# )а и)у)иањ са везничким спојевима

%СИМ >Т% и СЕМ >Т%

? со+и је вадаа #ишина, оси& ш#о се ч/о -/а"е )идно!

са#а6

Испр" "руг рчни# +0а,)н+ се ставља )ар)

7РА2А(И%НИ %2Н%СИ

0 #радационим конструкцијама истиче се "руги ч*ан

к+нструк#и! нар+чити п+,)и,ањ са пр,и ч*ан+

2 најважнија типа:

16 дру#и чан се истиче на#ашава$ем да се не реаизује

само рад$а прве реченице, ве@ и садржај дру#е L

РЕА3ИЗ&Ј& СЕ СИТ&А(ИЈЕ %8Е РЕ'ЕНИ(Е

Bе са&о ш#о је па&е#ан не!о је и о+ра)ован.

Bе са&о ш#о није дошао не!о се није ни и)винио6

-а овај тип #радационо# односа карактеристична је

к+нструк#и!а НЕ САМ% >Т%=2А...

НЕ7%=ВЕA=Н%... И=НИ

+ако се дру#а реченица на#ашава у овој конструкцији

на +",а!ања )апт+

@6 *ру#и чан се истиче ип*и#ирани п+рLњ са

пр,и ч*ан+, што је означено везничким спојевима А

121



КАМ%3И 42А6 ии ар%аичним А НЕКАМ%3И 42А6, при

чему се у првој реченици чст+ јавља рч#а И и*и НИ

=а +и по&о!ао и непо)на#о& чове-/, а -а&ои не/

по&ои прија#ељ/.

Hн ни не ра)/&е не&ач-и, а -а&ои да !а !овори

.вај тип напоредни% реченица сродан је зависним

поредIеним реченицама за изузетну неједнакост

&од оIа типа конструкција постоји СМИСА%НА ПАРА3Е3Н%СТ

МЕM& РЕ'ЕНИ(АМА, аи се инсистира на садржају дру#е

122



;H. Расп+рLи,ањ синтаксички/ !"ини#аE

ин$+рати,на акту*и)а#и!а рчни#

&омуникативна реченица је највиша синтаксичка јединица којом

се преноси цеовита поруке, те се као $ена доминантна осоIина

издваја ИН5%РМАТИВНА (Е3%ВИТ%СТE дру#им речима, то је

јединица која има од#оварају@у комуникативну функцију, која

са#оворнику омо#у@ава да у цеости с%вати смисао поруке која се

преноси

.ва јединица је састављена +" ни)а +р$+синтаксички/ рчи,

тј6 представља ниску морфосинтаксички% речи сожени% према

принципима синтаксичко# система:

Иван је испричао своје доживљаје са прошо!одиш"е!

е#ова"а.

$је е#ова"а испричао са доживљаје Иван прошо!одиш"е

своје

наведени примери показују ,аBн+ст расп+р"а

к+нститунтски/ !"ини#а у самом структуира$у реченице, и

даље, у рецепцији исте у процесу комуникације; иако се оIе

састоје од исти% речи употреIљени% у истом оIику, само прва

преноси цеовиту и јасну поруку3

Синтаксички сист ргу*и- расп+рLи,ањ синтаксички/

!"ини#а, при чему су основна правиа:

1. Ј"ини# к+! чин синтагу распоре5ене су !"на у)

"ругу, Iуду@и да је $и%ова ме5усоIна повезаност теш$а од

смисаоне повезаности са дру#им чановима

; своје доживљаје; са прошо!одиш"е! е#ова"а3

@. За,исни к+нститунти се распоре5ују пра типу

к+нститунтск !"ини# и $еној к+нкртн+! $унк#и!и

кон#руентни атриIути стоје испред именице, а падежни

атриIут стоји иза $е3

124



;. Енк*итик н +гу ста!ати на п+чтку рчни#, ве@ се

мо#у јавити тек иза прве на#ашене речи ии иза везника

?. Рчнични к+нститунти суIјекат, предикат, прави оIјекат3

распопре5ују се так+ "а $+рира!у +"рLну РЕ'ЕНИ'Н&

ПЕРСПЕКТИВ&, која подразумева исказива$е чановаседе@им редом:

13 ИМЕНИ'КИ К%НСТИТ&ЕНТ који је носиац реченичне

перспективе, односно ТЕМА означава појам о коме је реч3

23 ПРЕ2ИКАТСК% ЈЕЗ7Р% 4РЕМА6, односно #а#о и $е#ове

рекцијске допуне које се приписују датом именичком

конституенту, најчеш@е суIјеку

С%ематски приказ: ТЕМА K РЕМА

&п+тр0+ +,ак, прспкти, постиже се одре5ена

П%СТ&ПН%СТ односно ПР%7РЕСИЈА у пр)нт+,ању

рчничн+г са"рBа!а, која омо#у@ава са#оворнику да најпре

сазна о коме је појму реч, да Iи се након то#а $е#ова паж$а

усмериа на предикатско јез#ро

Наведена правиа представљају на!типични!и расп+р"

рчнични/ ч*ан+,а у процесу формира$а реченице у српском језику, и карактеристични су за предикатску реченицу

формирану од преазно# #а#оа у функцији предиката; то

ме5утим ни! и !"ини +гуFи расп+р":

0 српском језику #раматички оIик именичке јединице

номинатив, акузатив3 омо#у@ава да се суIјекат и оIјекат

идентификују Iез оIрира како су распоре5ени; акшем

идентификова$у суIјекта доприноси и кон#руенција #а#оа

са $им

Иван је /дарио :ар-а. * Иван је :ар-а /дарио. * ?дарио је

Иван :ар-а. * ?дарио је :ар-а Иван. * :ар-а је Иван /дарио. *

:ар-а је /дарио Иван.

СуIјекат, предикат, оIјекат и остаи реченични конституенти

мо#у се С3%8%2Н% РАСП%РЕMИВАТИ, тј6 заузимати разна

127



места реченици, што не значи да се они распоре5ују Iез икакви%

правиа

!ри том, треIа напоменути да је распоред конституената у

оквиру реченице соIоднији од распореда конституената у

синта#ми, #де је мо#у@ност распореда ма$е ии више о#раничена

.д реченични% конституената, за%ваљују@и $и%овом соIодном

распоре5ива$у, мо#у се формирати ра)*ичит рчничн

прспкти,, што зависи од то#а на коме је реченичном чану

к+н#нтрисана н+,а ин$+ра#и!а, тј6 5%К&С

ИН5%РМАТИВН% ТЕ9И>ТЕ3:

:ар-а је /дарио 9:;&. ;Ко је /дарио :ар-а<

Иван је /дарио <;7=;. ;Ко!а је /дарио Иван<

:ар-а је >;79+ 9:;&. ;I#а је +ио са :ар-о&<

Носиац реченичне перспективе најчеш@е је суIјекат, као #авни

именички конституент реченице, аи то може Iити и неки дру#и

конституент, попут оIјекта ии предикатско# јез#ра6

&омуникативне вредности реченица и $и%ови% конституената у

тесној су вези са комуникативном ситуацијом у којој се реченице

употреIљавају, а и са језичким контекстом, зIо# че#а се може

#оворити о информативној актуеизацији реченице

ИН5%РМАТИВНА АКТ&Е3ИЗА(ИЈА РЕ'ЕНИ(Епредставља пр+#с у коме се рчни#и и њни

к+нститунтиа при"а! +на ин$+рати,на ,р"н+ст коју

они тр0а "а иа!у у акту*н+! к+нкртн+! к+уникати,н+!

ситуа#и!и

+нформативна актуеизација пр"икатски/ рчни#а је

сигна*исањ ин$+рати,н ,) рчничн+г са"рBа!а са

к+нкртн+ к+уникати,н+ ситуа#и!+ укучу!уFи и #и

њн+г ка)и,ања и г+,+рник+, +#и+на*ни ста,

+нформативна актуеизација п+ка)у! саг+,+рнику који је

п+!а у #нтру г+,+рник+,+г интрс+,ања која се

128



ин$+ра#и!а + "ат+ п+!у пруBа и на чу ! тBи-т

4$+кус6 са+г ка)и,ања

-а реаизова$е информативне актуеизације важни су:

1. РАСП%РЕ2 РЕ'ЕНИ'НИ< '3АН%ВА

@. %8РАЗ%ВАЊЕ РЕ'ЕНИ'НЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

46 РЕ'ЕНИ'НА ПР%З%2ИЈА, односно реченична интонација и

реченични акценат

Наведена средства суже и )а сти*ск+ ,арирањ

информативно# ефекта L за%ваљују@и посеIном начину из#овора,

као и посеIном распореду, поједини деови реченице се мо#у

иста@и, а може се показати и #оворников суIјективни однос

према информацији:

Иван је /дарио * <;7=;6 T садржај фокуса је нешто

неочекивано

употреIа стиске паузе испред

фокуса3

<;7=; је /дарио Иван6 T узIу5еност зIо# информације

исказане фокусом

инверзија, употреIа узвичне интонације3

+нформативна актуеизација се не тиче само оIавештајни%

предикатски% реченица, ве@ и дру#и% врста независни%

предикатски% реченица, аи и зависни% кауза:

Да и је Иван /дарио <;7=; * Bе, не!о Bи-о/.

Да и је :ар-а /дарио 9:;& * Bе, не!о Bи-оа.

Да и је Иван >;79+ :ар-а * Bе, са&о !а је !/рн/о.

А-о Иван +&@@ =A9B> , )ови &е. * А-о 9:;& донесе -"и!/,

)ови &е6

Jедан од важни% начина информативно# актуеизова$а реченице

јесте 5%КА3ИЗА(ИЈА неко# реченично# ии синта#матско#

129



чана, која се јавља када са+ !"ан +"рLни к+нститунт

н+си н+,у и*и 0итну ин$+ра#и!у

"ада тај конституент представља 5%К&С 4ИН5%РМАТИВН%

ТЕ9И>ТЕ6 реченице, што се оIеежава:

1. И)ра)ити рчнични ак#нт+

@. 'аспоре@ива$ем НА КРАЈ& рчни# у ве@ини сучајева3

"ипови фокуса:

16 Ин$+ра#и!а иска)ана н$+ка*и)+,ани "*+

реченице је ,F п+)ната и*и с ањC,и- п+"ра)у,а,

те је само оквир за исказива$е фокаизоване информације:

Dа"а с#ан/је бли#у "коле. * :ар-о живи у Cеограду .

:ар-о одлично и!ра -ошар-/. * :ар-о се вра#ио куи тек

у 11 сати.

Bа!рад/ је до+ио <арко. ;)а иден#ии-аиј/ с/+је-а#с-о!

пој&а<

26 5+ка*и)а#и!а која се јавља у +"г+,+риа на питања

п+ста,на упитни )ани#аа и при*+)иа, када је

информативан са+ ч*ан к+!и +"г+,ара упитн+! рчи, док

су остаи деови реченице редундантни и ма%ом се

еидирају:

I#а си -/пио * ;К/пио са&< књигу 6

Кад си -/пио -"и!/ * ;К"и!/ са& -/пио< јуче.

46 5+ка*и)а#и!а к+нститунта у +псгу нга#и! питања

и*и к+нтраста:

оран не с#/дира право ;не!о &едиин/<.

12



I#а си -/пио * Када си -/пио -"и!/ T &ПИТНИ

5%К&С3

оран с#/дира &едиин/, а =еена ари#е-#/р/ 6 T

К%НТРАСТИРАЊЕ 5%К&СА3

76 &),ична $+ка*и)а#и!а, када је за #оворника оно што

означава неки чан посеIно важно, неоIично, неочекивано

ии изазива Iио какву +#и+на*ну рак#и!у:

оран је -/пио ;*< ауто

Дошао је ;*< 9ван

Сви наведени типови фокуса мо#у се исти#ати у #овору

п+!ача,ањ рчничн+г ак#нта и уп+тр0+ кспрси,н

пау), која се у писа$у оIеежава цртом

+стица$е узвично# фокуса постиже се и АНТИ(ИПАТИВН%М

ИНВЕРЗИЈ%М, тј6 иска)и,ањ фокуса 0*иB п+чтку и*и на

са+ п+чтку рчни#, што му није уоIичајено место:

;P. Ин$+рати,на акту*и)а#и!а

)а,исн+с*+Bни/ рчни#а: расп+рLи,ањ

синтагатски/ к+нститунатаE расп+рLи,ањ

нк*итика

ИН5%РМАТИВНА АКТ&Е3ИЗА(ИЈА ЗАВИСН%С3%9ЕНИ<

РЕ'ЕНИ(А

12



0 зависносоженим реченицама, тј6 у реченицама у којима

постоји конституент исказан зависном реченицом,

информативна актуеизација се врши на основу принципа

који важи и за просте предикатске реченице:

16 Ин$+рати,на акту*и)а#и!а су0!кта

=о рано рани две срее !ра+и6

Носиац перспективе: суIјекат

.Iјекат фокаизован антиципативном инверзијом у

односу на #а#о *ве сре@е #раIи L ко рано рани6

· СуIјекат је фокаизован, при чему се $е#ова

информативна вредност истиче употреIом експресивне

паузе, односно црте

@6 Ин$+рати,на акту*и)а#и!а +"р"0 ,рна

=ада се враао куи и# "коле, :ар-о је срео орана.

:ар-о је, када се враао куи и# "коле, срео орана6

· +нформативна функција временске реченице: уводни

одредIени конституент; она је део пита$а:

Bта се десио када се арко вра@ао ку@и из шкоеW

арко је срео -орана кад се вра@ао ку@и из шкое6

Врнска рчни#а ! $+ка*и)+,анаb

· -ависносожена реченица има карактер пита$а:

&ада је арко срео -оранаW

/ременска реченица је од#овор на пита$е

арко је испред #радске IиIиотеке срео -орана ,3када се вра@ао ку@и из шкое6

· +нформативна функција временске реченице:

додатна одредIа времена

· -ависносожена реченица је довољно

информативна и Iез временске реченице

12=



Расп+рLи,ањ синтагатски/ к+нституната

.сновни принцип: СВИ 2Е3%ВИ СЕ 7Р&ПИ>& ЗАЈЕ2Н%,

односно оIразују !"инст,н сгнт у оквиру више

јединице, а $и%ов распоред зависи од типа синта#ме и $ене

укључености у информативну актуеизацију реченице

.сновни распоред L заснива се на седе@а 2 принципа:

1. СПЕ(И5И'НЕ %2РЕ28Е придевске и кон#руентне

речи; приози за начин и меру3 распоре5ују се ИСПРЕ2

73АВНЕ РЕ'И, док +ста*и зависни конституенти доазе

и)а

рна #ор+а од -оже' она #ор+а -оја ежи на с#о/

вео&а одан др/!ови&а * вео&а дае-о од ш-ое

пажљиво чи#а#иCчи#ај/и -"и!/

@. (ко су испред ии иза #авне речи два ии више зависни%

чанова, оIично су неки од $и% уB ,)ани )а г*а,ну

рч и ст+! 0*иB њ+!, а "руги су при$рни!и, те

стоје 0*иB п+чтку и*и кра!у синтаг

· !ридевске заменице су при$рни! не#о придеви

оваCне-а нова -"и!а

· СуIјекатски и оIјекатски #енитив су т-њ ,)ани

)а ини#у од дру#и% падежни% јединица

писа"е "тампе о сино"е& -онер#/

· .дносна реченица се увек наази на кра!у синтаг

-"и!а о ша/ коју си ми по#ајмио

Расп+рLи,ањ нк*итика

14>



Eнкитике су речи које на!у ак#нат, не#о се из#оварају

заједно са акцентованом речи иза које стоје и са којом

оIразују ак#натску #*ину

0 српском језику енкитике су:

16 ннаг*а-ни +0*и#и #енитива L акузатива и датива

*ични/ )ани#а

26 ннаг*а-ни +0*и#и г*аг+*а !са 0ити и /тти

46 рч#а 3И

!остоји некоико о#раниче$а у $и%овом распоре5ива$у; оне

НЕ М%7& СТАЈАТИ на почетку реченице, иза предо#а, иза

изразите паузе односно интерпункцијско# знака3 нити мо#у

Iити одвојене од #а#оа ако су распоре5ене иза $е#а

С дру#е стране, енкитике се М%7& &МЕТАТИ изме5у

чанова синта#ме

? недељ/, Иванов се +ра# враа и) војс-е.

!равиа распоре5ива$а:

13 %"а/ ИЗА П%'ЕТКА к*ау): ? недељ/ се Иванов +ра#

враа и) војс-е6

+зузетак: ак+ с п+чтни ч*ан рчни# +сFа ка+

и)",+!н енкитика се распоре5ује Iиже #а#оу

? недељ/ ;,< Иванов +ра# се враа и) војс-е.

? недељ/ ;,< Иванов се +ра# враа и) војс-е.

23 &ада у предикатској реченици постоје упитн и +"н+сн

рчи, )а,исни ,)ни#и и нап+р"ни ,)ни#и енкитике

се распоре5ују ИЗА њи/:

Када се Иванов +ра# враа и) војс-е * Иванов +ра#, -оји

се / недељ/ враа...

Иван је ре-ао да се "е!ов +ра# / недељ/ враа и) војс-е.

:ар-ов +ра# је још / војси, аи се Иванов +ра# / недељ/

враа и) војс-е.

141



РЕ'(А 3И:

16 'аспоре5ује се ИЗА упитни/ рчи и и)а ,)ника

Да ли је Иван дошао * А-о ли &е не-о #ражи, )ови &е

@6 0 упитним реченицама у којима нема упитне речи доази

ИЗА г*аг+*а у *ичн+ +0*ику

Доа)и ли Иван * =е ли Иван дошао

;6 0 узвичним реченицама стоји ИЗА $+куса, који је на

почетку реченице

&ада у реченици има ,и- нк*итика оне се распоре5ују

)а!"н+, тј6 чине нпркинути ни)

Да ли си по-а)ао :ар-/ ов/ -"и!/ * Да, по-а)ао сам му је.

Да ли ме је не-о #ражио

@/#ра е&о им се јави#и.

142



;Q. Ткстуа*на к+/)и!а

ТЕКСТ&А3НА К%<ЕЗИЈА 4П%ВЕЗАН%СТ6 је поступак

п+,)и,ања рчни#а пут +"г+,ара!уF $+ру*а#и!рчнични/ са"рBа!а:ар-о је по)вао Ивана и орана на /#а-&и/.:ар-о је #ееонирао Иван/ и оран/ и по)вао и$ на /#а-&и/.0 дру#ом наведеном примеру, поред синтаксичко#, постоји итекстуано повезива$е импицирано: ниска)и,ањ су0!кта "руг пр"икатск рчни#

)ас0н+ рч!у он се са+ п+"ра)у,а на основукон#руентно# оIика #а#оа и суIјекта прет%однереченице3

ниска)и,ањ +0!ката "руг к*ау) на $и% се упу@ује

)ани#+ и/3 ниска)и,ањ п++Fн+г г*аг+*а подрезумева се да је

исти као у првој реченици3

↓

Aорма дру#о# примера при*аг+Lна ! !)ичк+ к+нткстуи тако је пости#нута текстуана ко%езија ме5у од#оварају@им језичким изразима+стовремено је !)ичка $+ра рчни# !"н+ста,ни!а ик+н+ични!а

"ипови текстуане везе:

16 П%ЈАМ ! сп+нут П%ЗНАТ и) прт/+"н+г к+нткста,

при чему су #авна језичка средства за оIеежава$е ово#

типа везе:

· Ана$+рски уп+тр0н при",ск )ани# %ВАЈ

ТАЈ %НАЈ, као и *ичн )ани# у нк*итичк+

+0*ику гнити,а "ати,а и аку)ати,а

тесна веза се показује неизрица$ем номинатива ичне

заменице у функцији суIјекта, Iуду@и да кон#руентниоIик #а#оа упу@ује на појам о коме се #овори3

· П+ка)н )ани# и при*+)и %В2Е Т& %Н2Е ТАМ%

ТА2А %Н2А %ВАК% ТАК% %В%3ИК% %Н%3ИК%...

144



@6 *ати појам није раније споменут, ве@ је ИН5%РМАТИВН%

Н%В у контексту, што се оIеежава уп+тр0+ при",ски/

)ани#а НЕКИ и НЕКАКАВ

&П&AИВА'КЕ РЕ'И су речи којима се упу@ује на неизречени

појам ии пак на појам који је ве@ споменут у прет%одном деуреченице, односно текста;

/еза која постоји изме5у дато# појма и упу@ивачке речи, односно

израза назива се К%РЕ5ЕРЕНТНА ВЕЗА

0 ин#вистици кореферентне везе се +)нача,а!у

П%НАВАЊЕМ ИН2ЕКСА супскрипта3, односно маим совима

атинске аIецеде, почев од сова c:

Ø[ти]i Gоди!ни -"и!е j, Ø[ти]i с#ави и j на с#о и Ø[ти]i и)а)и

напоље6

'азикују се ", ,рст упуFи,ања:

16 2ЕИКСА L упу@ива$е на неку компоненту #оворне ситуације

26 АНА5%РА & >ИРЕМ СМИС3&, која може Iити:

13 ана$+ра у уB сис*у L упу@ива$е на прет%одни

контекст

23 ката$+ра L упу@ива$е на пото$и контекст

Ткстуа*на к+/)и!а Lу к+уникати,ни

рчни#аа:

НА2РЕ'ЕНИ'НЕ (Е3ИНЕ су комуникативне, односно

текстуане цеине шире од комуникативне реченице, које су

)асн+,ан на сиса+н+! и прагатичк+! п+,)ан+сти Lу

к+уникати,ни рчни#аа, као и на типу текста пасуси,

строфе3

-а успоставља$е текстуане ко%езије користе се #раматичка и

поједина ексичка средства која се називају текстуани

конектори:

147



НА2%ВЕЗИВА'КИ ВЕЗНИ(И: везници који стоје на почетку

комуникативне реченице и повезују је са прет%одним контекстом

и, а, аи, јер3

148



!ример анаизе везано# текста:

13 Gоред +р)о! во)а #рчи др/&о& сеос-и пас. 23 :ад и п/с#, ј/ри ш#о

!а но!е носе643Dа-о не-ои-о се-/нда, па онда )ас#аје не&оно6 73

%иди& !а са&о још -ао #ач-/ -оја се -рее. 83 И ишче)ава6

13 < презентативна реченична перспектива:1. +дентификова$е сцене: поред +р)о! во)а ; др/&о&<2. +зноше$е рад$е као начина манифестова$а јунака на сцени:

#рчи3. !резентира$е јунака: с#ари пас фокус3

23 < а3 неисказива$е суIјекта → анафорска функцијаупу@ива$е на прет%одни

контекст3 I3 акузатив ичне заменице у енкитичком оIику: !а →анафорска ко%езија

43 < а3 формана еизија #а#оа анафорски прио# такоI3 везник па оIеежава синтаксичку везу ме5у каузама:саставниоднос са

значе$ем сукцесивности неисказива$е суIјекта

анафорски прио# онда прецизира значе$е напоредно# везника

па

73 < предикат /идим #а3 упу@ује на учесника комуникацијеаутора3

енкитички оIик акузатива ичне заменице су#еришеанафорску везу са

суIјектом прет%одни% реченица речца још ствара ко%езивни ефекат: подразумева прет%одно

траја$е ситуације

83 < осамостаљена односна зависна реченица са атриIутском

функцијом; прекид синтаксичке, аи не и текстуане везе:

надовезивачки везник + на почетку

149



II 7Р&ПА ПИТАЊА

С+Н"(&С( !(*EK( + H(.HС&+R

.)H+&(

14



14



1. Структура и сантичка уп+тр0а па"BаE

+сн+,н

к+нститунтск ,р"н+сти инички/

!"ини#а

+меничке јединице именице, именичке синта#ме, иманичке

заменице3 мо#у се употреIити у ве@ини реченични% и

синта#матски% функција:

'еченичне функције:

1. С&8ЈЕКАТ L Sа- C%редни Aа- Cон је дошао.

2. К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИАКТИВ L :иан је Aа-Cодичан

Aа-6

3. ПРИ3%>КИ ПРЕ2ИКАТИВ L :иан је / ш-ои6

4. ПРАВИ %8ЈЕКАТ L :иан чи#а ј/чераш"е

новине Cсваш#а6

5. НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ L :иан се +ави спор#о&6

6. 2%П&НСКИ ПРЕ2ИКАТИВ L :иан је пос#ао одичан

-ошар-аш6

7. ПРИ3%>КА 2%П&НА L К"и!а је на с#о/ 6

8. АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ L Корачао је по!н/#е

!аве6

9. 3%7И'КИ С&8ЈЕКАТ L :ар-/ је )адр#аа р/-а6

Синта#матске функције:

1. ПА2Е9НИ АТРИ8&Т L Nе&пер сиве +оје, о!рада од

дрве#а

2. АТРИ8&ТИВ L п#иа сеиа, +а+а :ара

14=



3. АП%ЗИТИВ L @#ара, +ед и /&оран, седе на -реве# 6

4. АП%ЗИ(ИЈА L Jео!рад, !авни !рад @р+ије, ежи под

Авао&6

5. ПАРТИТИВНА 2%П&НА L ве-на +ео! е+а, -о&ад#-анине

6. ЗАВИСНИ '3АН ПРИ2ЕВСКЕ СИНТА7МЕ L с&ешан до

с/)а

7. ЗАВИСНИ '3АН ПРИ3%>КЕ СИНТА7МЕ L /+р)о на-он

/#а-&ие

0 свакој од наведени% функција именичка јединица има

+"г+,ара!уFи к+нститунтски +0*ик L ПА2Е9 односно

ПРЕ23%>К%CПА2Е9Н& К%НСТР&К(ИЈ&, па су за употреIуименички% јединица важни синтаксичке конструкције и

предошко<падежни систем

+нформација коју пружа падеж може Iити:

16 С"'0&"0'Н(

26 СE(Н"+F&(

46 &.0Н+&("+/Н( вокативb3

СТР&КТ&РНА ВРЕ2Н%СТ ПА2Е9А је конституентска

употреIна3 вредност падежно# система којом се

и"нти$ику! $унк#и!а к+нститунта

Jра# че-а сес#р/ 6

+меница ,,IратQQ употреIљена је у функцији суIјекта, што је

означено оIиком номинатива, док се функција право#

оIјекта сестру3 оIеежава оIиком акузатива Iез

предо#а

СЕМАНТИ'КА 4ЗНА'ЕЊСКА6 ВРЕ2Н%СТ ПА2Е9А је

конституентска употреIна3 вредност падежно# система којом

се п+ка)у! )начњ к+! с !а,а у +к,иру синтаксичк

$унк#и!

Hов-а је на с#о/C/ с#о/.

17>



Hов-а се наа)и на с#о/C/ с#о/.

Hов-а е се на с#о/C/ с#о/ )а!/+и#и ;&еA/ папири&а<

!редошко<падежне конструкције ,,у?на стоуQQ

употреIљене су у ра)*ичити синтаксички$унк#и!аа приошки предикатив, приошка допуна,

приошка одредIа3 и у сва три примера иа ист+ +п-т

)начњ L значе$е места; при том, оIе конструкције имају

своје конкретно месно значе$е:

Н( S H.&("+/ L оцираност на #ор$ој површини

0 S H.&("+/ L оцираност у унутраш$ости појма

+ падеж и предози суже да п+каBу +"рLн+

)начњ које дату именичку јединицу п+,)у! са+статк+ синтаксичк к+нструк#и!

%сн+,н к+нститунтск ,р"н+сти инички/ !"ини#а

Структурн+ и сантичк+ уп+тр0+ па"Bа и

пр*+-к+Cпа"Bни/ к+нструк#и!а настају инички

к+нститунти ра)*ичити/ уп+тр0ни/ ,р"н+сти које се

мо#у #руписати у некоико основни% типова:

1. ИМЕНИ'КА 4Н%МИНА3НА6 ВРЕ2Н%СТ

+меничке јединице употреIљене у синтаксичкој

функцији су0!кта и +0!кта као најтипичнији%

именички% функција, зазим рк#и!ски/ "+пуна,

партити,н "+пун и *+гичк+г су0!кта

!адежи који суже за исказива$е ови% функција

називају се инички и*и пра,и па"Bи

@. ПРИ2ЕВСКА ВРЕ2Н%СТ

&онституенти са придевском вреднош@у иска)у!у

ра)н тип+, +"р"0ни/ )начња која се

приписују именичким појмовима

171



!ридевско конституентско значе$е имају именичке

јединице чије се значе$е приписује неком

именичком појму ка+ к,а*итт, +"рLи,ањ

атри! +" к+! ! та! п+!а, +"рLи,ањ

припа"ања и с6

На функционаном пану такви конституенти

су:АТРИ8&ТИ К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТИВИ

2%П&НСКИ ПРЕ2ИКАТИВИ АКТ&Е3НИ

КВА3И5ИКАТИВИ АП%ЗИТИВИ

;. ПРИ3%>КА 4А2ВЕР8ИЈА3НА6 ВРЕ2Н%СТ

&онституенти са приошком вреднош@у и)ричу

сна ,рнска начинска у)р+чна... )начња

којима се, пре све#а, +"рLу!у г*аг+*и, аи која

мо#у имати и дру#а значе$а

?. ПРЕ2ИКАТИВНА ВРЕ2Н%СТ

Инички 4и при",ски6 к+нститунти

употреIљени у $унк#и!и к+пу*ати,н+г и

"+пунск+г пр"икати,а, а у оIику н+инати,а,инструнта*а ии к+нструк#и! )а K аку)ати,

D. АПЕ3АТИВНА ВРЕ2Н%СТ

!риписује се са+ ,+кати,у који нема синтаксичку,

ве@ к+уникати,ну $унк#и!у

172



@. Иничк !"ини# са при",ски

к+нститунтски )начњ

!ридевско конституентско значе$е имају иничк !"ини#чије се )начњ припису! нк+ иничк+ п+!у као

к,а*итт, +"рLи,ањ атри! од које је тај појам,

+"рLи,ањ припа"ања и с6

На функционаном пану такви конституенти су:

АТРИ8&ТИ L жена риAе -осе, с#ра од е#е"а, -а&ен #е&еља

К%П&3АТИВНИ ПРЕ2ИКАТИВИ L Dо пи#а"е је од веи-е

важнос#и.

2%П&НСКИ ПРЕ2ИКАТИВИ L @а&овољно се про!асио

-раље&6

АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВИ L (адио је / ир&и -ао

&енаNер6

174



АП%ЗИТИВИ < :ач-а, да-е на-ос#решене од с#раа, са-риа

се под -реве#.

Па"Bни +0*ик, односно пр"*+-к+Cпа"Bна к+нструк#и!а

показује придевско значе$е

!адежи којима се исказује придевско значе$е:

1. КВА3ИТАТИВНИ 7ЕНИТИВ

.мо#у@ава да се неки именички појам +"р"и

к+нкрти)+,ањ ,р"н+сти нк+г њг+,+г

карактристичн+г с,+!ст,а

девој-а рни очиј/, чове- висо-о! рас#а, #ечнос#

нео+ично! &ириса

својство је исказано именицом у #енитиву, а $е#ова

вредност спецификује се употреIом придева који

представља информационо тежиште3

@. ПРИСВ%ЈНИ 7ЕНИТИВ

!адежни оIик којим се иска)у!у с, ,рст +"н+са

и)Lу ",а иничка п+!а почев од право#

припада$а па до разичити% апстрактни% веза

оов-а Dа"ине др/!арие, -/а &о!а оа, пес&е Десан-е

:а-си&ови

!остоје две врсте посесивно# #енитива:

1< С&8ЈЕКАТСКИ 7ЕНИТИВ који исказује н+си+#а

ситуа#и! означене именицом: пева"е п#иа, ш/&

#ааса

2< %8ЈЕКАТСКИ 7ЕНИТИВ којим се исказује п+!а

+0у/,аFн ситуа#и!+: !еда"е #ееви)ије, +ер+е!рожAа

%0а типа посесивно# #енитива се употреIљавају у

атри0утск+! $унк#и!и уз именице које значе рад$у,

процес, до#а5а$е и с6

;. К%НСТР&К(ИЈА %2 K 7ЕНИТИВ

177



&ористи се )а иска)и,ањ гра"и,н+г )начња:

ва)а од -рис#аа, шешир од са&е, вра#а од !вожAа...

?. К%НСТР&К(ИЈА 8ЕЗ K 7ЕНИТИВ

.мо#у@ава карактри)а#и!у иничк+г п+!а

+"суст,+, односно изостанком неке осоIине:

ј/на- +е) &ане и с#раа, )и&а +е) сне!а, прича +е) -раја

D. К%НСТР&К(ИЈА СА K ИНСТР&МЕНТА3

+менички појам се карактри- присуст,+ +"н+сн+

п+с"+,ањ нк +с+0ин:

чове- са сиви& -ач-е#о&, ша са реса&а

.ва конструкција може Iити син+нина са

к,а*итати,ни гнити,+ када с*уBи )а

карактри)а#и!у неки% специфични% аспеката

именичко# појма:

девој-а са рни& очи&а Cрни очиј/, чове- висо-о!

рас#аC$чове- са висо-и& рас#о&

G. К%НСТР&К(ИЈА & K 3%КАТИВ

&ористи се за иска)и,ањ ,и- тип+,а

карактристика попут пра, +с+0ин ии

карактристичн+г стања:

чове- / п/ној сна)и, ро&ан / нас#ави&а

178



;. Иничк !"ини# са сни при*+-ки

)начњ

ПРИ3%>КА 4А2ВЕР8ИЈА3НА6 ЗНА'ЕЊА су +"р"0на

)начња која се тичу места, времена, начина и с6

МЕСНА ПРИ3%>КА ЗНА'ЕЊА тичу с ста 4пр+ст+ра6 а

мо#у #руписати у некоико најопштији% типова:

1. 3%КА(И%НА ЗНА'ЕЊА која показују да се нки п+!а

на*а)и, односно да се нка ситуа#и!а ра*и)у! на

+"рLн+ сту

!редошко<падежне конструкције за исказива$е окационо#

значе$а:

16К+нструк#и! са 7ЕНИТИВ%М и пр"*+)иа

П%РЕ2 КРАЈ К%2 2% 83ИЗ& ИЗНА2

ИСП%2 ИСПРЕ2 ИЗА ИЗМЕM& К%2

4ИЗ6ВАНHр&ан с#оји поредC-рајC-одCдоC+и)/ вра#а.

@и-а виси и)над -реве#а. * :ач-а се са-риа испод

-реве#а.

:ар-о седи испредCи)а ИванаCи)&еA/ Ивана и Dа"е.

179



:ар-о с#ан/је -од роди#еља. ' @#адион је ;и)<ван !рада6

@6К+нструк#и!а &З K АК&ЗАТИВ

Hр&ан с#оји /) вра#а6

;6К+нструк#и! са ИНСТР&МЕНТА3%М и

пр"*+)иа НА2 П%2 ПРЕ2 ЗА МЕM&

Pа&па виси над с#оо&. * :ач-а спава под с#оо&.

Дрво рас#е предC)а -/о&. * (ечни- се наа)и &еA/

ос#аи& -"и!а&а6

?6К+нструк#и! са 3%КАТИВ%М и пр"*+)иа &

НА П%

Gапири еже наCпоC/ с#о/ 6

@. Мсн+ )начњ )а %2РЕMИВАЊЕ КРЕТАЊА, којима

се спецификује:

16 ПРАВА( КРЕТАЊА и*и МЕСТ% ЗАВР>ЕТКА

КРЕТАЊА:

13 П%РЕ2 КРАЈ 2% К%2 83ИЗ& ИЗНА2 ИСП%2

ИСПРЕ2 ИЗА ИЗМЕM& ВАН 2% K 7ЕНИТИВ

:ар-о је с#авио с#ои/ поредC-рајC-одCдоC+и)/

про)ора.

:ар-о је о+есио си-/ и)над -реве#а. * :ач-а је е!а

испод -рве#а.

:ар-о је сео испредCи)а ИванаCи)&еA/ Ивана и Dа"е.

:ар-о је о#ишао -од е-араCдо про)ораCван !рада.

23 КА ПРЕМАE К K 2АТИВ

арко је кренуо ка?према вратима6 правац3

арко је дошао к мени6 место завршетка крета$а3

17



43 НА & % НА2 П%2 ПРЕ2 ЗА МЕM& K АК&ЗАТИВ

:ач-а се попеа на дрво. * ?шао је / со+/. * H+есио је

си-/ о е-сер. * Bеднео се над &ап/. * @а-рио се под

с#о. * @#и!ао је пред +иос-оп. * @ео је )а с#о. * @#ави

ов/ -"и!/ &еA/ ос#ае -"и!е.

@6МЕСТ% П%'ЕТКА КРЕТАЊА 4А83АТИВН%

ЗНА'ЕЊЕ6

13 ИЗ С %2 K 7ЕНИТИВ

И)ашао је и) со+е. * @ишао је с дрве#а. * Hд&а-ни се

од про)ора.

;6П&ТАЊА КРЕТАЊА

16 П%РЕ2 КРАЈ МИМ% ИЗМЕM& ИСП%2 ПРЕК% 2&9

K 7ЕНИТИВ

Gроши с/ поредC-рајC&и&о &/)ејаCи)&еA/ &/)еја и

по)ориш#а.

Gроши с/ испод подвож"а-аCпре-о &ос#а.

Iе#аи с&о се д/ж о+ае.

@6 КР%З &З НИЗ K АК&ЗАТИВ

Gроши с&о -ро) пар-. * @ишао је ни) с#епение. *

Gопео се /) с#епение6

;6 ИНСТР&МЕНТА3 8ЕЗ ПРЕ23%7А

Iе#аи с&о о+ао&C/ио&Cпар-о&.

?6 П% K 3%КАТИВ

Iе#аи с&о по /ииCпо о+аиCпо пар-/.

&од наведени% предошко<падежни% конструкција посеIно је

важно уочити +п+)и#и! к+! наста!у уп+тр0+ ра)*ичити/

па"Bа с исти пр"*+)иа:

17



НА=%=&EНА2=П%2=ПРЕ2=ЗА=МЕM& K АК&ЗАТИВ одре5ују

ст+ )а,р-тка кртања уз #а#ое кртања и дру#им

речима са значе$ем крета$а

НА=%=& K 3%КАТИВ и НА2=П%2=ПРЕ2=ЗА=МЕM& K

ИНСТР&МЕНТА3: *+ка#и+н+ )начњ уз #а#ое ир+,ања

&онструкције %2=2% K 7ЕНИТИВ показују п+чтну и )а,р-ну

грани#у кртања:

Dрчао је од ш-ое до -/е.

(Iативне конструкције С4А6=ИЗ K 7ЕНИТИВ од#оварају

конструкцијама с предозима Н( и 0 L повезује и% )начњ

п+,р-ин, односно унутра-њ+сти:

с#ави#и -"и!/ наC/ ор&ан, /)е#и -"ис/ саCи) ор&ана

?. К+н#птуа*и)а#и!а ,рнаE иничк !"ини# с ,рнски )начњ

&ате#орија времена је апстрактни нтитт који се може

разумети са+ п++Fу та$+р, те постоје разичити

та$+рички с#нари!и који суже конкертизацији времена:

1. ВРЕМЕ ЈЕ РЕMАЊЕ 2%7АMАЈА +"н+сн+ ВРЕМЕНСКИ<

ЈЕ2ИНИ(А

!о овој концепцији, "+гаLа!и и ,рнск !"ини# су

пр"ти на шта указује Iројивост именица као $и%ово#

означитеља L именице разикују оIике једнине и множине,

а уз $и% се мо#у употреIити редни Iројеви и заменице сви,

сваки

17=



два дана, пе# !одина, седа& ве-ова, #реи &иениј/&

@ва-о!а дана /с#аје / седа& са#и.

.ви предмети чине усрни ни): временски предмети

ре5ају се пра р"+с*"у "+гаLања тако што се прворе5ају они који су се до#одии раније, а седе и% они који су

се до#одии касније

?&е#нос# и#а симболи#ма и натурали#ма о-рее се

опе# -асии&а6

!ошто се оваквим ре5а$ем низ непрекидно продужава тако

да стано иде напред ВРЕМЕ ! 3ИНЕАРН% КРЕТАЊЕ

&НАПРЕ2, односно 3ИНИЈА &СМЕРЕНА %2 ПР%>3%СТИ

КА 8&2&AН%СТИ,што су#ерише $е#ову

!"н+"ин)и+на*н+ст

отегнути се -ао !адан дан, +и#и дуг -ао !адна

!одина

,рнск !"ини# заправо су +"сч#и на т+!

,рнск+! *ини!и, који мо#у Iити ра)*ичит "уBин и

ра)*ичит+г ра)ака

9#меу #а два до!аAаја протекло је десе# !одина6

@. П%СТ%ЈАЊЕ ЈЕ КРЕТАЊЕ П% ВРЕМЕНСК%М П&Т& к+!и с

ч+,к крF ИЗ ПР%>3%СТИ & 8&2&AН%СТ

.ва концепција ч+,ка представља ка+ "инаичн+г док

се ,р посматра ка+ статична катг+ри!а

(ади од ј/#ра до &ра-а.

!ри том, ,рнск !"ини# су са"рBати, а

постоја$е је изаже$е из једно# периода<садржитеља у

дру#и: И) дана / дан све више о#опљава.

*о#а5аји ии временски одсечци мо#у Iити на ра)*ичит+

раст+!ању +" са"а-њг трнутка, при чему се

п+сатрач наази на месту које је одре5ено са"а-њи

трнутк+ +крнут 0у"уFн+сти и проце$ује растоја$е

изме5у сеIе и разни% до#а5аја< места на временској инији:

18>



Bије дае-о од нои. ?даљене и &ие /спо&ене

;. 2%7АMАЈИ и ВРЕМЕНСКЕ ЈЕ2ИНИ(Е к+!и 'ИНЕ НИЗ ЈЕС&

ПРЕ2МЕТИ & П%КРЕТ& к+!и с крFу ИЗ 8&2&AН%СТИ кач+,ку к+!и ст+!и & СА2А>ЊЕМ ТРЕН&ТК& и у*а)и у

пр+ст+р и)а ч+,ка +"н+сн+ & ПР%>3%СТ

Иде нова !одина. * Доа)и )и&а. * Bас#/пај/ нова вре&ена.

Bије &о!ао да се с/очи са они& ш#о даа)и.

Наведени метафорички сценарији Lус+0н+ су п+,)ани:

прва два подразумевају да је ,р *инарн+ и ин/рнтн+усрн+

у дру#ом и тре@ем ч+,к и ,р ња!у Lус+0ни

п+*+Bа!, тј6 кре@у се једно у односу на дру#о, као и поожај

човека: у оIа сучаја он је окренут е5има према прошости, а

ицем према Iуду@ности6

-а и)раBа,ањ ,рнски/ )начња употреIљава се некоикопадежа Iез предо#а:

13 ВРЕМЕНСКИ 4ТЕМП%РА3НИ6 7ЕНИТИВ: #о!а дана, сва-о!

ј/#ра, проше среде, седее! априа, прошо! е#а...

23 АК&ЗАТИВ: #ај дан, #/ но, ис#о вече...

43 ИНСТР&МЕНТА3: средо&, сва-и& дано&, -раје& проше

!одине...

/ременско значе$е имају и седе@е пр"*+-к+Cпа"Bнк+нструк#и!:

16 ПРЕ=П%С3Е=НАК%Н=&%'И=&СРЕ2=ПРЕК%=%К%=%2=2% K

7ЕНИТИВ

преC/очиCна-онCпосе /#а-&ие, пре-о е#а, /сред нои, о-о

Bове !одине, од среде, до пе#-а

181



@6 НА=ПРЕ2=КР%З=ЗА K АК&ЗАТИВ

на пра)ни-, пред /#а-&и/, -ро)C)а један са#

;6 &=П%=% K 3%КАТИВ

/ посед"е& #рен/#-/, по вечери, о Bовој !одини

+менице и именичке синта#ме које се употреIљавају са

временским приошким значе$ем чст+ и са +)нача,а!у

нки ,рнски п+!а: дане у недељи, месеце, деове дана666

D. Иничк !"ини# с начински и у)р+чни

)начњ

НА'ИНСКА ЗНА'ЕЊА

!од начином врше$а #а#оске рад$е подразумевају се

ра)ни аспкти ра*и)+,ања ситуа#и! који се мо#у

сматрати $еним карактеристикама: $ен к,а*итт, начин

и),+Lња, учста*+ст, +"н+с ,р-и+#а пра ,р-њу

рад$е и с6

!адежи и предошко<падежне конструкције са начинским

значе$ем:

16 8ЕЗ K 7ЕНИТИВ: ради#и +е) прес#ан-а, ии +е) ж/р+е...

@6 НА K АК&ЗАТИВ: спре&и#и се на +р)ин/, ви-а#и на сав

!ас...

;6 ИНСТР&МЕНТА3: !овори#и шапа#о&, дои #р-о&...

182



?6 & K 3%КАТИВ: паа#и / ра#а&а, приповеда#и / прво&

и/...

D6 П%=ПРЕМА K 3%КАТИВ: пос#/пи#и поCпре&а пан/

&ада се +"р"0а ср"ст,а н уп+тр0а,а "а сп+каB и)0+р !"н+г +" +гуFи/ тип+,а ср"ста,а за

реаизацију рад$е она карактерише и начин изво5е$а

рад$е, тј6 иа ,р"н+ст +"р"0 )а начин:

п/#ова#и авионо&, написа#и пис&о е&ијс-о& оов-о&...

!риошко начинско значе$е има и именичка јединица чија

је функција НА'ИНСКИ АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ

актуена карактеризација носиоца ситуације преази и на

карактеризацију реаизације саме ситуације3

!еда#и не-о!а ра)!орачени очиј/, с#аја#и по!н/#е !аве...

&ЗР%'НА ЗНА'ЕЊА

-а исказива$е узрочни% приошки% значе$а постоји

некоико предошко<падежни% конструкција, ве@ином са

аIативним3 #енитивом:

1) З8%7 K 7ЕНИТИВ L +п-т у)р+чн+ )начњ

и)!/+и#и /#а-&и/ )+о! оше и!ре, ос#а#и -од -/е )+о!

на)е+а...

2) &С3Е2 K 7ЕНИТИВ L исказују +к+*н+сти к+! "+,+"

"+ 4н6ра*и)+,ања ситуације

)а-асни#и /сед поедие, не пое#е#и /сед &а!е

3) %2 K 7ЕНИТИВ L за исказива$е ра)ни/ $акт+ра к+!и

у)р+ку!у разичита ста$а ии спречавају реаизацију

неке ситуације

др#а#и од )и&е, /&ре#и од !ади, не виде#и од &а!е

%) ИЗ K 7ЕНИТИВ L за и)н+-њ п+"сти#а!а за неки

поступак

/чини#и неш#о и) &рж"е, и) )а+ави, и) о+ес#и...

184



) ЗА K АК&ЗАТИВ L исказива$е разо#а за рад$у као

неку ,рсту рак#и!: осве#и#и се )а /вред/, на!ради#и

)а одичан /спе

G. Иничк !"ини# са +ста*и при*+-ки

)начњиа 4+си ,рнск+г сн+г

начинск+г и у)р+чн+г6

ЗНА'ЕЊЕ (ИА:

+"р"0а #иа

РА2И K 7ЕНИТИВ L Доша је / Jео!рад ради ече"а6

П% K 7ЕНИТИВ L H#ишао је по е-ара6

ЗНА'ЕЊЕ НАМЕНЕ:

+"р"0а нан

ЗА K АК&ЗАТИВ * Hв/ -"и!/ са& -/пио )а +ра#а6

ЗНА'ЕЊЕ СРЕ2СТВА:

+"р"0а ср"ст,а

ИНСТР&МЕНТА3 L +/нио !а је своји& од!оворо&6

А7ЕНТИВН% ЗНА'ЕЊЕ: одредIа вршиоца

а#ентивна одредIа3

%2 4СТРАНЕ6 K 7ЕНИТИВ L Gро!ашен је нај+ољи& од

с#ране др/!ова6

ИНСТР&МЕНТА3 L =едрииа је +иа !о"ена ја-и& ве#ро&6

С%(ИЈАТИВН% ЗНА'ЕЊЕ: +"р"0а "ру-т,а

4с+#и!ати,на +"р"0а6 СА K ИНСТР&МЕНТА3 L Иван је дошао са др/!ови&а6

ЗНА'ЕЊЕ %К%3Н%СТИ:

+"р"0а +к+*н+сти

П% K 3%КАТИВ L H#п/#оваи с/ по нои.

187



ПРИ K 3%КАТИВ L Rи#ао је при све#ос#и свее.

ПРИ3ИК%М K 7ЕНИТИВ L @реи с&о се прии-о&

о#вара"а и)ож+е.

ЗНА'ЕЊЕ МЕРЕ:+"р"0а р

АК&ЗАТИВ 4МЕРЕ6 L Hс#ао је на &ор/ недељ/ дана6

ИНСТР&МЕНТА3 J Gисао је са#и&а6

2%П&СН% ЗНА'ЕЊЕ 4К%Н(ЕСИЈА6

к+н#си,на +"р"0а

&ПРК%С K 2АТИВ L Авион је пое#ео /пр-ос &а!и6

&ПРК%С K 7ЕНИТИВ L Авион је пое#ео /пр-ос &а!е6

П%РЕ28ЕН% ЗНА'ЕЊЕ:

одредIа поре5е$а

П%П&Т K 7ЕНИТИВ 4ЗА ЈЕ2НАК%СТ6 L Hн #рчи поп/#

ве#ра.

%2 K 7ЕНИТИВ 4ЗА НЕЈЕ2НАК%СТ6 L Hн је +ржи од &/"е.

ЕКС(ЕПТИВН% ЗНА'ЕЊЕ:одредIа изузима$а

%СИМ=СЕМ K 7ЕНИТИВ L @ви с/ доши оси&Cсе& Bи-ое6

С&ПСТИТ&ТИВН% ЗНА'ЕЊЕ:

супститутивна одредIа

4&6МЕСТ% K 7ЕНИТИВ L ?&ес#о :ар-а дошао је "е!ов

+ра# 6

!оједина од наведени% значе$а додирују се са раније

описаним, нпр6 #и и агнс са у)р+к+, ср"ст,+ и

"ру-т,+ са начин+, ра са начин+ ,рн+ и

ст+, +к+*н+ст са ,рн+ и начин+

188



H. П+,)и,ањ па"Bа у систE п+*и,а*нтн+ст

па"Bа

ПА2Е9И су +р$+синтаксичка катг+ри!а инички/ рчи

која ре#уише $и%ову уп+тр0ну ,р"н+ст у рчни#и

. падежима се #овори као о одре5еном систему зато што сваки

падеж, тј6 чан система, има своје п+с0н типи)иран

,р"н+сти којима се разикује од остаи% чанова система

Сваки падеж у систему има своје %П>ТЕ 473АВН%6 ЗНА'ЕЊЕ,

тј6 значе$е под које мо#у да се подведу сва $е#ова посеIназначе$а

На основу опште# значе$а сви падежи се дее у 2 #рупе:

13 НЕЗАВИСНИ ПА2Е9И: номинатив и вокатив

23 ЗАВИСНИ ПА2Е9И: #енитив, датив, акузатив,

инструмента, окатив

Н%МИНАТИВ

авно значе$е: +0*Bа,ањ су0!кта, тј6 независно#

реченично# конституента

"о је нутра*ни па"B, односно падежни оIик који се

употреIљава када треIа са+ ин+,ати нки п+!а

В%КАТИВ

авно значе$е: скртањ паBњ и "+)и,ањ

0потреIа вокатива ! н)а,исна +" синтаксичк структурреченице

7ЕНИТИВ

.пште значе$е: ТИ(АЊЕ, које оIу%вата три ужа значе$а

189



16 П%ТП&Н% ТИ(АЊЕ 4припа"ањ6 L посесивни #енитив

26 2Е3ИМИ'Н% ТИ(АЊЕ L партитивни #енитив

46 ТИ(АЊЕ П% П%РЕК3& L аIативни #енитив

2АТИВ

.пште значе$е: нана и упра,н+ст

АК&ЗАТИВ

авна функција: +0*Bа,ањ пра,+г +0!кта, тј6 допуне

преазни% транзитивни%3 #а#оа

ИНСТР&МЕНТА3

.пште значе$е: ЗАЈЕ2НИ(А; оIу%вата два ужа значе$а:

16 СРЕ2СТВ% инструнта*н+ )начњ3 L инструмента

Iез предо#а

26 2Р&>ТВ% с+#и!ати,н+ )начњ3 L са S инструмента

3%КАТИВ

авно значе$е: сн+

0потреIљава се у,к са пр"*+)иа

Исти па"B може оIеежити ра)*ичит $унк#и! и иска)ати

ра)*ичита )начња, односно падежи српско# језика су

5&НК(И%НА3Н% и СЕМАНТИ'КИ П%3ИВА3ЕНТНИ

поиваентност падежа испољава се као

П%3И5&НК(И%НА3Н%СТ L уп+тр0а у ,и- $унк#и!а и као

П%3ИСЕМИЈА L ,и-струк+ )начњ3

0потреIне вредности падежа српско# језика:

I. Н%МИНАТИВ

1. граатички су0!кат

@. пр"икати,

18



;. нпр+ни,и атри0ут

II. 7ЕНИТИВ

1. нпра,и +0!кти и рк#и!ск "+пун у синтагаа

@. *+гички су0!кат 4+0*ик партити,н+г гнити,а6

;. партити,на ,ари!анта пра,+г +0!кта

?. пра,и +0!кат у) пр*а)н г*аг+* у +"ричн+

+0*ику

D. п+сси,н+ при",ск+ )начњ

G. к,а*итати,н+ при",ск+ )начњ

H. ,рнск+ при*+-к+ )начњ

III. 2АТИВ


@. *+гички су0!кат

;. р#ипи!нт

?. "ати, интрс+,ања=тички "ати, J синтаксички

р"ун"антни па"B с кспрси,н+ у*+г+

IO. АК&ЗАТИВ

1. пра,и +0!кат

@. ,рнск+ )начњ

;. )начњ р

O. ИНСТР&МЕНТА3


@. пр"икати,

;. )начњ ср"ст,а

?. )начњ начина

D. )начњ ста

18



G. )начњ ,рна

H. )начњ р

P. )начњ агнса

&п+тр0на ,р"н+ст па"Bа, умно#оме, зависи +"

сантичк+г 4)начњск+г6 типа ини#, односно именичке

синта#ме употреIљене у датом падежу, нарочито када се

исказује неко придевско ии приошко значе$е, нпр6

адверIијана значе$а инструментаа Iез предо#а:

ноже& L ср"ст,+, шапа#о& L начин, /ио& L ст+, средо& L

,р, са#и&а < ра

иако стоје у истом оIику, свака наведена именица има

разичито приошко значе$е3

Насупрот томе, па"Bи са чист+ структура*н+ ,р"н+-Fу

номинатив и акузатив право# оIјекта3 мо#у се применити на

с,аку ини#у 0) +граничња

83%КИРАНИ ПА2Е9И па"Bи са +0а,)н+ +"р"0+3 су

падежи при",ск+г и*и при*+-к+г )начња који +ра!у

иати +"р"0у, Iуду@и да је она оIично носиац #авне

информације; такви су:

К,а*итати,ни гнити,

Тп+ра*ни гнити, и аку)ати,: #о!а дана ' $дана, #ај дан

' $дан

Инструнта* са начински )начњ, ако именица у

свом значе$у нема компоненту кваитета: шапа#о&, аи

$!асо& ;#ии& !асо&<

18=





-а%ваљују@и употреIи предо#а мо#у@е је "и$рн#ирати и

к+нкрти)+,ати )начња )а,исни/ па"Bа и додати им н+,

сантичк ,р"н+сти

.д сви% зависни% падежа једино се *+кати, се употреIљава

са+ са пр"*+)иа док се остаи зависни падежи мо#уупотреIити и Iез предо#а

Највише предо#а стоји са #енитивом; мно#и предози ст+!

са+ с !"ни падежом, аи се нки с*аBу и са ",а па"Bа,

при чему мо#у:

I. ЗА2Р9АТИ ИСТ% ЗНА'ЕЊЕ

1. Пр"*+)и у на + K аку)ати, и *+кати,

са аку)ати,+: конструкција има А2Е3АТИВН%ЗНА'ЕЊЕ усмереност, досеза$е циља3

@#ави пис&о / ио-/Cна с#о. * H-ачио је шечир о

чиви/-6

са *+кати,+: конструкција има 3%КА(И%Н%

ЗНА'ЕЊЕ

Gис&о је / иоиCна с#о/. * Iешир виси о чиви/-/.

@. Пр"*+)и на" п+" пр" )а Lу K аку)ати, и

инструнта*

са аку)ати,+: конструкција има А2Е3АТИВН%

ЗНА'ЕЊЕ

H-ачио је си-/ над -реве#. * :ач-а се )ав/-а под с#о.

* @#и!ао је пред +иос-оп. * @#ави ов/ -"и!/ &еA/ ос#ае

-"и!е. * а&а-ао је )а /!ао.

са инструнта*+: конструкција има 3%КА(И%Н%ЗНА'ЕЊЕ

С*ика ,иси на" кр,т+. J Мачка *Bи п+"

кр,т+. J 2р,+ раст пр"=)а куF+. J Рчник с

на*а)и Lу +ста*и књигаа.

191



&онструкције са предозима и)на" исп+" испр"

и)а и)Lу и гнити,+ имају А2Е3АТИВН% и

3%КА(И%Н% ЗНА'ЕЊЕ у примерима:

@и-а висиCH-ачии с&о си-/ и)над -реве#а. * :ач-а

ежиCсе )ав/-а испод -реве#а. * Gродавниа јеCа&а-ао је и)а /!а6

односно А83АТИВН% ЗНА'ЕЊЕ 4ст+ п+чтка

кртања6 у примерима:

:ач-а је ис-очиа исподCи)а -реве#аCи)&еA/ ор&ана и

с#оа6

II. ИМАТИ РАЗ3И'ИТ% ЗНА'ЕЊЕ

1. Пр"*+г п+ K аку)ати, и *+кати,

Са аку)ати,+: ЗНА'ЕЊЕ (ИА L Дои е по &ене на

с#ани/ 6

Са *+кати,+: ЗНА'ЕЊЕ МЕСТА :рвие с/ рас/#е по

с#о/ 63

ЗНА'ЕЊЕ ВРЕМЕНА Дои е по

?с-рс/ 63

ЗНА'ЕЊЕ НА'ИНА Gос#/пии с&о понареAе"/ 63

ЗНА'ЕЊЕ %К%3Н%СТИ Oодао је д/!о

по -иши63

@. Пр"*+г с4а6 K гнити, и инструнта*

Са гнити,+: А83АТИВН% ЗНА'ЕЊЕ ?)&и -"и!/ са

с#оа63

Са инструнта*+: С%(ИЈАТИВН% ЗНА'ЕЊЕ GоAи

са &но&63

;. Пр"*+г у K гнити, и аку)ати,=*+кати,

Са гнити,+: ЗНА'ЕЊЕ предо#а К%2 ? :иие

д/!е #репавие63

192



Са аку)ати,+ и*и *+кати,+: ЗНА'ЕЊЕ МЕСТА

К"и!а није / иои, с#ави је / ио-/ 63

&ао и падежни оIици, и пр"*+)и с +"*ику!у

П%3ИСЕМИЈ%М, односно вишеструким значе$ем, што нарочитоважи за најзначајније предо#е, као на пример:

!редо# С4А6 K ИНСТР&МЕНТА3, који може означавати

2Р&>ТВ% са &ај-о&3, НА'ИН >оворио је са с/)а&а /

очи&а63, КАРАКТЕРИСТИК& ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА девој-а са

рни& очи&а3 ии Iити РЕК(ИЈСКА 2%П&НА Hд/!овачио је

са од/-о&.3

!редо# & K 3%КАТИВ, који може означавати МЕСТ% К"и!а

је / с#о/ 63, ВРЕМЕ Дои е / подне3, НА'ИН Gа#иеш / ра#а&а3, КАРАКТЕРИСТИК& ИМЕНИ'К%7 П%ЈМА чове- /

п/ној сна)и3 ии Iити РЕК(ИЈСКА 2%П&НА /&ерен / пи/ 3

!о функцији предозима су Iиски ПРИ3%>КИ ИЗРАЗИ,

најчеш@е формирани +" ини#у )а,исн+ па"Bу са и*и

0) пр"*+га:

Т%К%М=& Т%К& ЗА ВРЕМЕ П%В%2%М П%М%A& &

С3&'АЈ& & (И& ИЗ РАЗ3%7А ЗАВИСН% %2 ИЗ&ЗЕВ,

који за%тевају +0*ик гнити,а

ЗА<ВА&Ј&AИ, који тражи оIик "ати,а

С %8ЗИР%М НА 8ЕЗ %8ЗИРА НА, који за%тевају оIик

аку)ати,а

& СК3А2& СА & ВЕЗИ СА, који за%тевају оIик

инструнта*а

!редози не суже само за конкретизацију падежно# значе$а у

оквиру предошко<падежне конструкције, ве@ и заАНА3ИТИ'К& 2ЕК3ИНА(ИЈ& оIеежава$е значе$а које се

нормано исказује падежом Iез предо#а3; ово је сучај при

употреIи предо#а са3 за оIеежава$е инструментано#

значе$а у нпр+ни,и партити,ни синтагаа:

Gос/жио се речнии&аC са пе#Cне-ои-о речни-а

194



ПА2Е9НА СИН%НИМИЈА

-а поједина значе$а и функције постоје синонимни падежи и

предошко<падежне конструкције:

7ЕНИТИВ Y %2. K 7ЕНИТИВ: +оја#и се )&ијаCод )&ија

ИНСТР&МЕНТА3 Y ЗА K АК&ЗАТИВ: про!аси#и

по+едни-о&C)а по+едни-а

7ЕНИТИВ Y СА K ИНСТР&МЕНТА3: девој-а паве -осеCса

паво& -осо&

П%С3Е=НАК%Н K 7ЕНИТИВ: посеCна-он /#а-&ие

ЗА=КР%З K АК&ЗАТИВ: дои )аC-ро) један са#

П%РЕ2=КРАЈ K 7ЕНИТИВ: дрво поредC-рај -/е

е5у падежним синонимима мо#у постојати +"рLн

ра)*ик које се тичу:

16 ни!анси у )начњу:

&онструкција ПРЕ K 7ЕНИТИВ има временско )начњ

прт/+Lња пре ра#а3, док конструкција ПРЕ2 K

АК&ЗАТИВ подразумева и )начњ нп+ср"н+сти

пред ра# 3

&онструкција П%РЕ2 K 7ЕНИТИВ има )начњ 0*и)ин

поиа поред вра#а3, а конструкција &З K АК&ЗАТИВ

подразумева и )начњ при0и!н+сти #и- /) вра#а<

а#о сти"ти с може Iити допу$ен +0*ик+

7ЕНИТИВА, када је именички појам разо# за стид

@#идео се сво! понаша"а3 ии к+нструк#и!+ %2 K

7ЕНИТИВ, када се стид осе@а у односу на именички

појам @#идео се од сво! прија#еља3

Сично је и са #а#оом п+агати који када се допуни

оIиком 2АТИВА подразумева пружа$е Iио какве

помо@и Gо&а!ао је +ра#/ да по-оси3, а када се допуни

оIиком АК&ЗАТИВА, првенствено се миси на

финансијску помо@ Gо&а!ао је +ра#а нове&3

197



@. $рк,нтн+сти уп+тр0:

Пр*а)ни г*аг+*и у одричном оIику се мо#у допунити

+0*ик+ с*+,нск+г гнити,а, аи је ч-Fи аку)ати,

0) пр"*+га

а#о п+стати се може допунити оIицима

инструнта*а ии ч-F н+инати,а

Q. Н+инати, и ,+кати,

Н%МИНАТИВ

Независни падеж

%сн+,ни +0*ик именске речи ,ан њн синтаксичк

$унк#и! у том оIику реч се наводи као одредница у

речнику3

Синтаксичке функције:

16 7РАМАТИ'КИ С&8ЈЕКАТ као најважнија функција

Иван је дошао. * Gада -иша.

0право зIо# ове функције номинатив и јесте независни

падеж: суIјекат је независни реченични конституент од

ко#а, посредно ии непосредно, зависе све остае речи у

реченици

@. ИМЕНСКИ ПРЕ2ИКАТИВ

Иван је /чени-CвреданCпрви.

;. 2%П&НСКИ ПРЕ2ИКАТИВ

&ао допуна уз #а#ое типа постати?постајати, остати,

чинити се, звати се3, прозвати се3, направити се3 и с6

Jавља се именска јединица у номинативу:

Gе#ра )ов/ Gера. * Dа-о је Gера пос#ао !о&ан.

198



0 овој функцији може се, истина ре5е, употреIити и +0*ик

инструнта*а:

Dа-о је Gера пос#ао !о&ано&.

0потреIа оIика номинатива у) П%РЕ28ЕН& РЕ'(& КА%

(ко се конструкција &(. S Н.+Н("+/ развије у

п+р"0ну рчни#у номинатив у $ој врши функцију

суIјекта ии именско# деа предиката:

:ар-о ради -ао рв. ; F ... -ао ш#о ради рв.<

Hн и)!еда -ао а-ро+а#а. ;F ... -ао ш#о и)!еда

а-ро+а#а.<

.ва конструкција може вршити $унк#и!у акту*н+г

к,а*и$икати,а:

Као де#е се досеио / Jео!рад6

Н+инати, у сп#и!а*ни н)а,исни рчни#аа

Неке специјане независне реченице мо#у се остварити

као именичка јединица у номинативу:

Gожар * %а#ра * @ра&о#а

&ада се овакве реченице развију у предикатске реченице

јединица у номинативу има функцију суIјекта ии

именско# предикатива:

И)+ио је пожар * Dо је сра&о#а

В%КАТИВ

+меничка јединица у овом независном падежу ни! "+

рчничн структур; $унк#и!а вокатива није синтаксичка,

ве@ к+уникати,на L овај падежни оIик сужи за

2%ЗИВАЊЕ СКРЕТАЊЕ ПА9ЊЕ %8РАAАЊЕ

СА7%В%РНИК&

199



↓

/окатив има АПЕ3АТИВН& &П%ТРЕ8Н& ВРЕ2Н%СТb

Иване, доAи * Oое&о и, део, напоље

)уду@и да се апе може упутити само живом Iи@у, употреIа

неживи% појмова у оIику вокатива спада у

прс+ни$ика#и!у:

@#ој#е, !аије арс-е * Bови !раде, сједиш на -рај &ора

>а-о поље, ијепо #и си.

+ако се у мно#им сучајевима оIиком вокатива открива коме

се скре@е паж$а на ситуацију означену реченицом, вокатив

остаје .)H+& /(Н 'EFEН+GE, зIо# че#а је карактеристично$е#ово ИЗ2ВАЈАЊЕ ЗАРЕЗИМА ии у),ични#иа када има

карактер узвика:

Gош#овани др/же Gри&ио са& %аше пис&о...

/окатив може вршити $унк#и!у су0!кта, односно инск+г

пр"икати,а једино у сучајевима допу$ава$а потреIно#

Iроја со#ова, тј6 из ВЕРСИ5ИКА(ИЈСКИ< П%ТРЕ8А у

народној поезији:

%ино пије Краљеви/ :ар-о... * :иси јадан да је !орс-и в/че

.ваква употреIа вокатива мо#у@а је зIо# то#а што је, поред

номинатива, !"ини н)а,исни па"B у српском језику

В+кати, у сп#и!а*ни н)а,исни рчни#аа

Специјане независне реченице са $унк#и!+ 2ИРЕКТНЕ

&ЗВИ'НЕ КВА3И5ИКА(ИЈЕ мо#у се остварити у виду

именичке јединице у оIику вокатива:

Bеваљаче ;ни<један<

19



1R. 7нити, 0) пр"*+га

.Iиком #енитива означавају се П%ЈМ%ВИ к+! г*аг+*ска

ра"ња САМ% 2Е3ИМИ'Н% %8&<ВАТА, односно на шта се

односи појам означен #енитивом, па се као $е#ово опште

значе$е издваја ЗНА'ЕЊЕ ТИ(АЊА

Gре-иде &и се ана сеа"а.

H+јасни и& с#вар опш#е по#ре+е.

0 оквиру опште# значе$а јављају се ; уBа )начња:

1. П%СЕСИВН% L значе$е П%ТП&Н%7 ТИ(АЊА

4ПРИПА2АЊА6

@. ПАРТИТИВН% L значе$е 2Е3ИМИ'Н%7 ТИ(АЊА

;. А83АТИВН% L значе$е ТИ(АЊА П% П%РЕК3&

при чему је свако од наведени% значе$а исказано посеIном

врстом #енитива:

I. П%СЕСИВНИ 4ПРИСВ%ЈНИ6 7ЕНИТИВ је оIик

#енитива којим се означава п+!а к+ н-т+ ПРИПА2А,

односно +"н+с:

13 ,*асни-т,а:

-/а с#аро! проесора, свес-а &оје др/!арие

23 аут+ра=т,+р#а пра "*у:

пес&е S/ре =а-шиа, ро&ан р/с-о! &ајс#ора

43 ср+"ника сара"ника "руга:

19



прија#ељ &о! +ра#а, /правни- )а#вора

73 #*ин пра "*+,иа:

поче#а- п/#а, пра&енови -осе,

83 пра расп+*+Bњу +сFању с,+!ст,у:

ра+рос# &/чени-а, )наи не!одова"а

II. ПАРТИТИВНИ 42Е%НИ6 7ЕНИТИВ је оIик #енитива

којим се показује да је појам у #енитиву САМ% 2Е3ИМИ'Н%

%8&<ВАAЕН г*аг+*ск+ ра"њ+, те као такав "+пуњу!

с, рчи к+! +)нача,а!у "*иичн+ ти#ањ:

не-ои-о по/чни речи, оса& дана, -о&ад е+аT очи п/не

с/)а, си# све!аT Bа-оси #раве. * Bес#а пара, нес#а прија#еља.* R/о са& да и&а#е поса.

III. А83АТИВНИ 7ЕНИТИВ и*и 7ЕНИТИВ ТИ(АЊА,

којим се означава п+!а +" к+га н-т+ П%ТИ'Е, од ко#а се

нешто &2ААВА ии %2ВАЈА:

Деа с/ се пашиа непо)на#о! с#ара. * :ани се орава

поса. * R/вај се )&ије.


16 НЕПРАВИ %8ЈЕКТИ и РЕК(ИЈСКЕ 2%П&НЕ у

синтагаа:

0з г*аг+* к+!и )нач п+ти#ањ, какви су клонити се,

сеати се, ослободити се, одреи се, чувати се,

стидети се и с, користи се а0*ати,ни гнити, као

$и%ов НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ:

19=



:ои& #е, -ада одеш #а&о, -они се невоље. * @еао се #о!

с/сре#а нејасно, -ро) &а!/. * Hдреи / се сина )+о!

сра&о#е -ој/ на& је нанео.

0з г*аг+* чи! )начњ ип*и#ира "*иичн+ст,

какви су најести се, #а6елети се, латити се, наслу"атисе и с, користи се партити,ни гнити, као $и%ов

НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ:

Gрејео се вр/е! е+а. * Bа-/повао је )е&ље. * Bа-оси

#раве до- није паа -иша. * ажеео се они проени

нои, -ада ва)д/ одише свежино&.

&ао РЕК(ИЈСКА 2%П&НА при",а пун, сит, вредан,

достојан, 6е!ан, свестан, гладан, 6едан и с6 користи

се оIик партити,н+г гнити,а:

очи п/не с/)а, народ си# ра#а, вредно спо&ена, жељна

&ира и #ишине, свес#ан преваре, дос#ојан пожр#вова"а

@. 3%7И'КИ С&8ЈЕКАТ

+сказује се оIиком партити,н+г гнити,а:

а ов/ предс#ав/ не&а -ара#а6

;. ВАРИЈАНТЕ ПРАВ%7 %8ЈЕКТА

0з пр*а)н г*аг+* у +"ричн+ +0*ику у функцији

%2РИ'Н%7 ПРАВ%7 %8ЈЕКТА наази се именска

јединица у оIику с*+,нск+г гнити,а:

Bије још речи про!оворио. * H-а није с-опио. * Bе !реши

д/ше. * Bије &о!ао се+и наи &ес#а.

*анас се употреIа #енитива у оваквим сучајевима

о#раничава на устан и)ра) и "+пуња,ањ г*аг+*аИМАТИ

0з #а#ое #де се "*иичн+ст +0у/,атања ра"њ+

+чита,а у ,)и са +0!катск+ "+пун+, као и уз

#а#ое бити, имати, нестати, требати у значе$у Iити

потреIан3, $тети у значе$у Iити потреIан,жеети3 у

1>



функцији ПАРТИТИВН%7 ПРАВ%7 %8ЈЕКТА

употреIљава се именска јединица у оIику партити,н+г

гнити,а

Доиваше се+и вина. * R/о са& да и&а#е поса.

Jио је !/жве и пес&е. * Bес#а пара, нес#а прија#еља. *

Dре+ао &/ је вре&ена да се снаAе. * Gа&е#и се ое

вре&ена.

76 ПАРТИТИВНА 2%П&НА у партити,ни синтагаа:

у функцији партитивне допуне јавља се именска јединица у

партити,н+ гнити,у уз:

ПРИ3%7Е=ПРИ3%>КЕ ИЗРАЗЕ ЗА К%3И'ИН&:

не-ои-о по/чни речи, &но!о па&е#и, неш#о -ае,

&ао паж"е и љ/+ави

НЕПР%МЕНИВЕ %СН%ВНЕ и З8ИРНЕ 8Р%ЈЕВЕ и

8Р%ЈНЕ ИМЕНИ(Е:

с#о др/!и с#вари, оса& дана, десе#а- даса-а,

пе#ориа &/ш-араа

ИМЕНИ(Е К%ЈЕ ЗНА'Е К%3И'ИН& и*и МЕР&:

че#а -о"ани-а, веи-е -апље )ноја, -о&ад е+а,

недеља дана

D. П%СЕСИВН% ПРИ2ЕВСК% ЗНА'ЕЊЕ

.во значе$е оIу%вата ра)*ичит +"н+с и)Lу ",а

иничка п+!а, од право# припада$а до разни%

апстрактни% веза, а најтипичније се исказује оIиком

П%СЕСИВН%7 7ЕНИТИВА:

-/а &о!а деде, припове#-е Pа)е Pа)аревиа, садржај

-"и!е, и)ра) иа

&ао засеIне врсте посесивно# #енитива, које се јављају у

АТРИ8&ТСК%Ј 5&НК(ИЈИ уз ини#4на!ч-F

11



г*аг+*ск6 к+! +)нача,а!у пр+#с ра"њу "+гаLањ,

издвајају се:

13 С&8ЈЕКАТСКИ 7ЕНИТИВ, којим се иска)у!

н+си*а# ситуа#и! означене именицом:

ш/& #ааса, доа)а- проеа, &ирис веа, одје-

прошос#и, )аа)а- @/на, пад авиона...

свака синта#ма са суIјекатским #енитивом може се

проширити у предикатску реченицу, тако да +,а!

+0*ик п+стан су0!кат, доIивши оIик номинатива:

Dааси ш/&е. * Lвее &ирише63

23 %8ЈЕКАТСКИ 7ЕНИТИВ, којим се исказује п+!а

к+!и ! +0у/,аFн ситуа#и!+ означеној #а#оскомименицом:

дарива"е просја-а, +ер+а !рожAа, љ/+и#ељ -о-е и

вина, при-а) ро&ана, про/чава"е садржаја, осеа"е

живо#а

синта#ме са оIјекатским #енитивом мо#у се проширити

у предикатске реченице у којима овај оIик врши

$унк#и!у +0!кта, доIивши оIик акузатива Iез

предо#а: U/ди +ер/ !рожAе. * Де#аљно је про/чио

садржај63

0пркос сичностима изме5у суIјекатско# и оIјекатско#

#енитива, ме5у $има постоји доста јасна разика:

Су0!катски гнити, означава ПРИПА2АЊЕ СИТ&А(ИЈЕ

њи +)начн+ п+!у, док се +0!катски гнити,+

означава &ЗАЈАМН%СТ ПРИПА2АЊА L оIјекат припада

рад$и, као што рад$а припада оIјекту

%0!катски гнити, изражава прави однос и ка+ "+пунаупра,н+! рчи представља прави падеж, док

су0!катски гнити, има +"р"0ну $унк#и!у, па се

може употреIљавати напоредо са придевом пева"е

п#иа п#ичје пева"е3

G. КВА3ИТАТИВН% ПРИ2ЕВСК% ЗНА'ЕЊЕ

12



КВА3ИТАТИВНИ 7ЕНИТИВ је падеж који омо#у@ава

да се неки именички појам одреди к+нкрти)+,ањ

,р"н+сти нк+г њг+,+г карактристичн+г аспкта:

деча- веи-и рни очиј/, чове- седе -осе, двориш#е

неправино! о+и-а, љ/ди со+одна сра, #ечнос# нео+ично! &ириса...

&ао кате#орија која указује на осоIину предмета?појма овај

#енитив врши функцију ИСК&'ИВЕ %2РЕ28Е, са којом

се употреIљава у с*уB0и АТРИ8&ТА ПРЕ2ИКАТИВА

и*и АКТ&Е3Н%7 КВА3И5ИКАТИВА:

Gа&е#ан си, аи вре#не нарави. * Gо!н/#е !аве с#оји и

/#и.

&ада је распоре5ен даље од именице и везан за #а#о,

сужIа кваитативно# #енитива приIижава се приошкој:

Gо&ои / ва& дра!е воље. * :о!а +и #и &ирне д/ше

реи.

83%КИРАНИ ПА2Е9: уз именицу у кваитативном

#енитиву мора се јавити придев, тј6 иманица мора имати

одредIу

H. ВРЕМЕНСК% 4ТЕМП%РА3Н%6 ПРИ3%>К%ЗНА'ЕЊЕ

+сказује се оIиком ВРЕМЕНСК%7 4ТЕМП%РА3Н%76

7ЕНИТИВА који врши функцију %2РЕ28Е ВРЕМЕНА

Gрви недеља ниса& ни о че&/ &исио. * Lее !одине ишао

је / ш-о/. * =едне е#"е вечери не+о се о#ворио.

/реме у току које# се врши рад$а може се исказати и

временским #енитивом именица чије основно значе$е нијевременско, када је приметна ни!анса начинск+г )начња:

Dрај/ ео! п/#а. ;F до- #раје п/#, с#ано до- п/#/ј/<

14



11. 2ати, 0) пр"*+га

*атив је ПА2Е9 НАМЕНЕ, тј6 оIик самостани% речи у коме

стоји и п+!а к+ с н-т+ нању!, коме је нешто

+крнут+, односно упра,н+

0потреIљава се &З 73А7%3Е КРЕТАЊА, са значе$ем:

16 А2Е3АТИВН%СТИ 4усрн+сти "+с)ања #иа3

+ти"ао је е-ар/. * :ратио се породии. * 9дем -/и. * H-опонои ра#и"ли су се -/а&а.

&ада је #и кртања нка +с+0а, у савременом језику оIик

датива заме$ује се конструкцијом к+" K аку)ати,

+ти"ао је -од е-ара.

@. %КРЕН&Т%СТИ &ПРАВЕН%СТИ

+кренуо се про)ор/ и //#ао.

;. ПРИ83И9АВАЊА (И&

#а#ои са пр$икс+ приC, ии #а#о бли6ити се3

!римакао је стоицу о#ради да Iи мо#ао Iоље да види6

*ри"ао је про)ор/ и д/+о-о /дан/о.

.Iиком датива се оIеежава и ст+ на*аBња 0*и)у

нк+г +0!кта, при чему се п+"ра)у,а прт/+"н+

кртањ посматрача до то# оIјекта:

А бли6е &ор/ рас#е -а-#/с6


I. НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ, уз #а#ое:

1. који означавају 2АВАЊЕ &П&AИВАЊЕ НАМЕЊИВАЊЕ

17





а#ои типа помагати, саветовати, плаати, слу6ити

имају ",+!аку рк#и!у L "ати, 0) пр"*+га ии

аку)ати, 0) пр"*+га, када имају и нешто дру#ачије

значе$е:

*+<;B;89 &@=+<@ 4не"то) L са оIиком датива имазначе$е пома#ати у сваком смису: Gо&а!ао је +ра#/ да

поправи а/#о&о+и6

*+<;B;89 &@=+B; 4нечим) L са оIиком акузатива има

значе$е материјане помо@и, пре све#а у новцу Gо&а!ао

је +ра#а нове&6

2. НЕПРЕ3АЗНЕ 73А7%3Е који значе &СМЕРЕН%СТ, какви су

#а#ои асистирати, досадити, бе6ати, ма$нути,

пра"тати, на#дравити, сметати, угаати, судити,и#винити се...

*рилагодио се о-онос#и&а. * ивила &/ се и чудила /

ис#о вре&е. * Bе #ре+а се д/!о и#лагати с/н/.

а#ои судити, сметати уместо датива мо#у имати и

"+пуну у +0*ику аку)ати,а 0) пр"*+га, аи са

"ругачи!и )начњ:

>989 &@=+B; L са допуном у акузативу има значе$е

проце$ивати неко#а: U/де #ре+а судити по деи&а, а непо речи&а6

>989 &@=+<@ L са допуном у оIику датива има

значе$е изожити неко#а судском поступку: удио &/ је

с/дија Gе#рови.

II. 5&НК(ИЈА РЕК(ИЈСКЕ 2%П&НЕ уз:

1. ИМЕНИ(Е к+! )нач %2РЕMЕНИ ТРЕН&ТАК & РАЗВ%Ј&

НЕКЕ СИТ&А(ИЈЕ, какве су крај, #авр"етак, почетак

И #/ је +ио крај наши& невоља&а.

19



@. 73А7%3СКЕ ИМЕНИ(Е, када оIик датива а*трнира са

+0*ик+ аку)ати,а у функцији право# оIјекта #а#оима

од који% су дате именице изведене:

допуна #е-с#/ ;доп/ни#и #е-с#<, посета +оеснии&а

;посе#и#и +оесни-е<, #амена по-варено& де/ ;)а&ени#ипо-варени део<

;. ПРИ2ЕВЕ к+!и +)нача,а!у РЕ3АТИВН& %С%8ИН&,

односно осоIину која је таква само за неко#а ии у односу

на неко#а?нешто; такви су придеви бли#ак, ду6ан,

доступан, одан, примерен, привр6ен, подло6ан,

покоран, потребан, сличан, склон, веран...

Gо нарави је сличан +ра#/. * ?ве- је +ио склон пи/. *

=ован је одан и привр6ен роди#ељи&а.

?. ПРИ3%7Е и),"н +" на,"ни/ при",а:

Vинансијс-а средс#ва се -орис#е сагласно одред+а&а

@#а#/#а.

%ас# је пос#/пиа противно а-он/.

D. ПРИ3%>КИ ИЗРАЗ ЗА<ВА&Ј&AИ настао од #а#оа

за%ваљивати3 који има два значе$а:

13 ЗНА'ЕЊЕ %К%3Н%СТИ која ++гуFа,а ра*и)а#и!у

ситуа#и!, када се може парафразирати са у) п++F:

За$ва!ујуи /&ор/ чове- &оже пре+роди#и и нај#ежа

ис-/ше"а. ;F ?) по&о /&ора...<

23 &ЗР%'Н% ЗНА'ЕЊЕ, када је именица #а#оска ии

придевска и када се може парафразирати у)р+чн+

)а,исн+ рчни#+:

За$ва!ујуи )на"/ с#рани је)и-а, он се а-о снаа)и / све#/. ;F Gош#о )на с#ране је)и-е...<

III. 5&НК(ИЈА 3%7И'К%7 С&8ЈЕКТА

*атив има функцију о#ичко# суIјекта када у $ему стоји

ини#а к+!а +)нача,а '%ВЕКА КА% Н%СИ%(А НЕК%7

1



СТАЊА $и)и+*+-ка стања +сFа!и=+сFања

расп+*+Bња ,+а=Bња п+тр0а утисак пр+#на и

др3

'еченице у којима се јавља о#ички суIјекат у оIику

датива мо#у Iити:

1< 0)*ичн: @пава &и се. * ева &и се.

2< *ичн, које као суIјекат имају:

ини#у у н+инати,у: =ед/ &и се -оачи.

ин$инити,ну синтагу: @ад на& се ваља вра#и#и /

прошос# 6

и)ричну рчни#у: @виAа &/ се да п/#/је по све#/ 6

IO. 5&НК(ИЈА РЕ(ИПИЈЕНТА

РЕ(ИПИЈЕНТ је синтаксички н+0а,)ан рчнични

ч*ан којим се исказује п+!а на!ч-F *ичн+ст к+га стич ситуа#и!а иска)ана у рчни#и, а који се може

одредити као ПРИМА3А( СИТ&А(ИЈЕ

Aункцију реципијента ,р-и иничка !"ини#а, најчеш@е

енкитички оIик ични% заменица, у оIику ПРИСВ%ЈН%7

4П%СЕСИВН%76 2АТИВА, који означава ра)*ичит ,рст

прис,+!н+г +"н+са:

1< +"н+с ПРИПА2НИ>ТВА: К/а јој је дае-о одавде.

присвојни датив може означавати и стано и

привремено васништво: >де &и је оов-а коју сам

јуче купила C -ој/ си &и малопре купила3

2< +"н+с А&Т%РСТВА: Dо &/ је нови ро&ан6

1



3< +"н+с (Е3ИНЕ и 2Е3А: (/-а &/ је повреAена /

сао+раајној несреи6

'еципијентом може Iити исказано посесивно значе$е у

+"н+су на +0!катски и*и су0!катски п+!а:

Gоправии с/ на& #ееви)ор.

оран/ се по-варио а/#о.

&ао посеIне врсте датива, поред посесивно# датива, мо#у се

издвојити и:

1. ЕТИ'КИ 2АТИВ, којим се посредно, преко садржаја

реченице, иска)у! 0*и)ак $аи*и!арни ста, г+,+рникапра саг+,+рнику

"о је синтаксички р"ун"антан +0*ик, својствен #оворном

језику6

!о правиу је у пита$у нк*итички +0*ик )ани# пр,+г

и*и "руг+г *и#а !"нин рL н+Bин:

Ка-о си &и I#а &и радиш

Аа си &и порас#ао

?Aе& #и ја #а-о / со+/, -ад и&а& ш#а виде#и :оје #и де#е

седи и /чи

@. 2АТИВ & ЗАК3ЕТВАМА, односно датив који се

употреIљава у устани и)ра)иа којима се неко

заки$е ии некоме за%ваљује:

Oваа %а&.

Dа-о је, час#и &и.

Bе-а &/ је сава и ваа

1=



1@. 2ати, с пр"*+)иа

*атив је зависни падеж чије је основно значе$е ЗНА'ЕЊЕ

НАМЕНЕ и*и &ПРАВЕН%СТИ

0потреIљава се са:

16 предозима К КА ПРЕМА &ПРК%С НАС&ПР%Т

@6 предошким изразом & С&СРЕТ

ПРЕ23%ЗИ К КА ПРЕМА K 2АТИВ

16 0з г*аг+* кртања са )начњ усрн+сти:

9"ли су )аједно -C-аCпре&а /а)/.

*ливао је -аCпре&а с/про#ној о+аи.

0з овакве #а#ое може се употреIити и к+нструк#и!а &

С&СРЕТ K 2АТИВ, при чему "ати,+ +)начна ини#а

ину! +с+0у и*и прс+ни$ик+,ани п+!а, а општу

ситуацију карактерише нара усп+ста,ања к+нтакта са

појмом именице у дативу:

/рни& -ора-о& кренуо је / с/сре# с#аро& прија#ељ/.

Hд/чно и ра+ро кренуо је / с/сре# недаа&а -оје &/

предс#оје6

26 0з г*аг+* +крнут+сти, упра,н+сти

нагнут+сти #иу:

+кренуо је !ав/ пре&а п/+ии и !асно ре-ао...

%рови панина у#ди6у се -а не+/.

&агнуо се пре&а "ој и неш#о јој шапн/о

.

К K 2АТИВ

1>



1. 0з г*аг+* кртања и *ичну )ани#у к+!а +)нача,а

+с+0, са значе$ем а"*ати,н+сти:

@/#ра +ис&о обоји(а до"ли - ва&а6

0 савременом језику ова конструкција заме$ује секонструкцијом К%2 K АК&ЗАТИВ Доши +ис&о с/#ра -од

вас63

2. и"и+атска к+нструк#и!а: примати/у#имати не"то к

ср(у

КА K 2АТИВ

.ва конструкција користи се ка+ рк#и!ска "+пунанпр*а)ни г*аг+*иа типа те6ити, стремити и

ини#аа типа те6ња, стрем!ење, корак, пут, #аокрет

?ве- је те6ио -а /спе/ / -аријери.

Jио +и #о корак -а де&о-ра#ији.

ПРЕМА K 2АТИВ

.ва конструкција се користи ка+ рк#и!ска "+пуна:

1. именицама типа див!ење, интересовање, !убав, мр6ња,

по"товање, са6а!ење, 4не)поверење...

Hсеаа је д/+о-/ !убав и по"товање пре&а роди#ељи&а.

И)ра)ио је неповерење пре&а сви&а.

2. придевима типа благ, добар, !уба#ан, па6!ив, учтив,

толерантан, немаран, строг, сумњичав, #а$валан666

Hн је добар и па6!ив пре&а сви&а.

Jио је строг пре&а сво&е син/.

3. а#оима типа односити се, пона"ати се, у) "+пуну )а

начин

11



*она"ао се пре&а -о&шија&а вро срдачно.

+дносио се пре&а с#рани&а адно и +е) пош#ова"а6

НАС&ПР%Т K 2АТИВ

!редо# насупрот означава да су ",а +0!кта +крнута !"ан

пра "руг+, одаке се развија и апстрактн+ )начњ

супр+тста,ања:

@едео је )а с#оо& нас/про# председни-/ ваде.

Bас/про# све&/ #о&е с#оји седее...

&ПРК%С K 2АТИВК%Н(ЕСИВНА %2РЕ28А

!редошко<падежна конструкција са "+пусни )начњ,

односно са значе$ем концесије појам означен именичком

јединицом не спречава реаизацију ситуације3

Авион је пое#ео /пр-ос &а!и.

?пр-ос #еш-оа&а, /спеи с&о да )аврши&о посао на вре&е.

&ада се уп+тр0и са г*аг+*ск+ ини#+, ова конструкција

к+н"н)у! "+пусну )а,исну рчни#у

?пр-ос сви& нас#оја"и&а, ниса& /спео да привои& се+е на

#а-в/ врс#/ реда.

;F ?пр-ос #о&е ш#о са& нас#ојао...<

0потреIљена и)а ини# су#ерише извесну кспрси,н+ст:

@#а+инос#, на&а /пр-ос насов3

12



1;. Аку)ати, 0) пр"*+га

!адежни оIик који се користи за +)нача,ањ п+!а &

(Е3ИНИ %8&<ВАAЕН%7 73А7%3СК%М РА2Њ%М, односно

појма на који се у цеини односи СТАЊЕ 0!'(/Н. H(.H(,

зIо# че#а је $е#ова +сн+,на $унк#и!а L 5&НК(ИЈА

ПРАВ%7 %8ЈЕКТА


I. Aункција ПРАВ%7 %8ЈЕКТА уз:

16 ПРЕ3АЗНЕ 73А7%3Е који мо#у, аи не морају, за%тевати

још неку допуну, а који означавају:

СТВАРАЊЕ=&НИ>ТАВАЊЕ :ар-о је са)идаоCср/шио

-// 63

ПР%МЕН& ПА(ИЈЕНСА :ар-о је поправио са# 63

ПР%МЕН& МЕСТА ПА(ИЈЕНСА :ар-о је и)вадио

&ара&и/ ;и) Nепа36

САВ3А2АВАЊЕ НЕК%7 ПР%СТ%РА :ар-о је пре#рчао /и/ 3,

при чему се, та$+рички и ,р ра)у ка+

пр+ст+р Gреспавао је ео дан.3

0з #а#ое ",+!ак рк#и! какви су лагати, саветовати,

слу6ити, судити, помагати, као допуна се може јавити

иничка !"ини#а у:

аку)ати,у 0) пр"*+га по&а!а#и не-о!а нечи&3

"ати,у 0) пр"*+га по&а!а#и не-о&е неш#о3

при чему постоји и),сна ра)*ика у )начњу6

26 акузатив ИМЕНИ(А К%ЈЕ ЗНА'Е РА2Њ& врши функцију

право# оIјекта уз:

14



1) 5АЗНЕ 73А7%3Е почети/почињати,

наставити/настав!ати, престати/престајати3 када се

читава конструкција може заменити фазном

конструкцијом

&аставио је ше#"/ посе -рае! ра)!овора сапо)нани-о&.

;F Bас#авио је ше#а#иCда ше#а...<

2) #а#ое предло6ити, тра6ити, молити, одобрити,

волети, трпети, слу"ати, чути... односно #а#оима

омести, о4не)могуити, условити, и#беи,

обе#бедити666 када #а#оска именица к+н"н)у!

и)ричну )а,исну рчни#у:

*редло6ио је на+ав-/ нове опре&е. ;F Gредожио је

да се на+ави<

+бе#бедили су прево) п/#ни-а. ;F ... да се п/#нии

преве)/.<

3) 0 оквиру 2ЕК%МП%Н%ВАН%7 73А7%3А, као "+пуна

г*аг+*иа +п-тг )начња дати, вр"ити,

и#дати...)

9#вр"ио је анаи)/ сви приспеи /)ора-а.;Анаи)ирао је...<

46 НЕПРЕ3АЗНЕ 73А7%3Е који се !а,а!у КА% ПРЕ3АЗНИ,

за значе$ем учинити да се уради оно што $и%ово основно

значе$е казује:

До+ре -о"е поље& #аигра"е. ;)аи!ра#иFна#ера#и -о"е

да )аи!рај/<

>ос#а седе / чео #рпе)е. ;седеFс&ес#и#и !ос#а на

на&е"ено &ес#о<

II. 5&НК(ИЈА 3%7И'К%7 С&8ЈЕКТА

(кузатив се може употреIити у функцији о#ичко#

суIјекта, када је овим оIиком +)начн н+си*а# стања, а

17



када г*аг+* +)нача,а $и)и+*+-ки пр+#с у ор#анизму

:ариј/ +ои !ава63 ии неко пси/ичк+ стањ :ар-а је

с#ра.3

'еченице са о#ичким суIјектом у оIику акузатива мо#у

Iити:

13 0)*ичн: @ева &е / еAи&а6

23 *ичн, са #раматичким суIјектом који означава:

и)а)и,ача стања: (ад/је !а "ен /спе 6

"+ т*а=+рган на к+ с ани$сту! дато

ста$е: Gе-/ &е очи6

III. 5&НК(ИЈА %2РЕ28Е=2%П&НЕ ЗА ВРЕМЕ

16 Врнски 4тп+ра*ни6 аку)ати, је акузатив

којим се означава ,р ,р-ња ра"њ, односно који

има ,рнск+ )начњ у уB сис*у именичка

синта#ма доази као од#овор на пита$е &адW3

+меница која стоји у овом падежу )а/т,а +"р"0у

Iокирани падеж3

'едно ј/#ро срео са& !а / а/#о+/с/.

9сто вече с/ се по&ирии.

оже се заменити +0*ик+ тп+ра*н+г гнити,а:

=едно! ј/#ра срео са& !а / а/#о+/с/. * Gо&ирии с/ се

ис#е вечери6

26 .Iиком акузатива може се изразити и )начњ р

,рна, када именичка синта#ма и овде ја оIавезна

одредIа3 доази као од#овор на пита$е &оико ду#оW

Bис&о се видеи е/ )и&/ 6 %2РЕ28А

МЕРЕ ВРЕМЕНА

@ас#ана- је #рајао ео ј/#ро6 2%П&НА ЗА

МЕР& ВРЕМЕНА

IO. 5&НК(ИЈА %2РЕ28Е=2%П&НЕ ЗА МЕР&

18



.сим мере времена, оIиком акузатива се мо#у исказати и

"руг ,рст р:

Wена -/а вреди чи#аво +о!а#с#во.

2%П&НА

Gо&ерио се -ора- напред6

%2РЕ28А

.Iик акузатива се може на@и и у при*+-ки и)ра)иа )а

+"рLи,ањ г*аг+*ск ра"њ:

Ид/ р/-/ под р/-/. * Иши с/ но!/ пред но!/. * @#ајаи с/ ра&е /)

ра&е.

Наведени примери мо#у се тумачити као ,рста *ипс: Ид/

;с#ављај/и< но!/ пред но!/.

1?. Инструнта* 0) пр"*+га: при*+-ка

)начња

+нструмента Iез предо#а је падежни оIик чије је +сн+,н+

)начњ ЗНА'ЕЊЕ СРЕ2СТВА= %Р&MА којим се вршиац

користи да Iи оIавио неку рад$у која се, по правиу, врши на

неком трпиоцу

0потреIљен Iез предо#а има ИНСТР&МЕНТА3Н% ЗНА'ЕЊЕ

!остоје 2 типа:

I. СПР%В%2НИ'КИ ИНСТР&МЕНТА3

означава п+!а с к+!и агнс, у тренутку врше$а рад$е,

усп+ста,а !"инст,+

именица у спроводничком инструментау може означавати:

1. "+=+рган ч+,к+,+г т*а: ?дарио !а је но!о& /

с#о&а-6

19



2. пр"т=атри!у к+!а с к+ристи у трнутку

,р-ња ра"њ: @ече е+ веи-и& ноже&. *

Gе #ре+а под&а)а#и /ље&6

3. пр,+)н+ ср"ст,+: Bа посао иде -ои&а.

%. апстрактни п+!а иска)ан г*аг+*ск+ ини#+

к+!а к+н"н)у! )а,исну рчни#у с везничким

спојевима ти -т+=так+ -т+: И!рач Gар#и)ана

-аж"ен је )а+рано& и!ра"а на једној /#а-&ии. ;F...

#и&е ш#о &/ је )а+ра"ено...<

Vес#ива је о#ворен проје-ијо& и&а Gедра

А&одовара. ;F ...#а-о ш#о је при-а)ан...<

. атри!у=атри!а* у) г*аг+* #аливати, $ранити

се, пунити... ка+ и г*аг+* послу6ити:

Oрани се +иљно& рано&. * Gос/жиа је !ос#е -ао&6

& ртки с*уча!,иа у оIику спроводничко#

инструментаа јавља се и и 0иFа; такви су сучајеви у

)ак*т,аа:

К/не& #и се Jо!о& да ниса& -рив. * а-еа се својо&

део&.

II. %М%7&AИВА'КИ ИНСТР&МЕНТА3

.значава појам који, у тренутку врше$а рад$е, н чини

!"инст,+ са агнс+, ве@ је са+ п++Fн+ ср"ст,+ у

врше$а рад$е:

=авио на& је радосн/ вес# #ееоно&.

U/ди &исе да се све &оже -/пи#и нове&.

.вим типом инструментаа може се +)начити граLа уз#а#ое типа правити, #идати, градити, аи је у овом

значе$еу данас ч-Fа уп+тр0а к+нструк#и! +" K

гнити,:

Gрави &а-е#е е!о'-о-а&а. ;од е!о'-о-и<

1



ПРИ3%>КА ЗНА'ЕЊА ИНСТР&МЕНТА3А

1. ЗНА'ЕЊЕ НА'ИНА ВР>ЕЊА РА2ЊЕ

%2РЕ28А ЗА НА'ИН

0з именицу у инструментау М%РА СТАЈАТИ %2Р28А, а

ако не стоји онда је саа ини#а так,а да се нкак,а

+"р"0а у $еном значе$у п+"ра)у,а:

>оворио је #ии& !асо&. * ?ве- је одао а!ани& -ора-о&.

>овориа је шапа#о&. * H#ишао је #р-о&.

На овај начин настаи су приози крадом, кри"ом,

силом, "иром, листом...

0 инструментау стоји АПСТРАКТНА и*и 73А7%3СКА

ИМЕНИ(А која к+н"н)у! )а,исну рчни#у с

,)ник+ так+ -т+

,,@евер је реа!овао поваче"е& и) ео! пос#/п-а. F...

#а-о ш#о се пов/-ао...

Rанови ?правно! од+ора од/ч/ј/ о #о&е веино&

!асова. F ...#а-о ш#о -ао -ри#ериј/& /)и&ај/...

Начинско значе$е са НИЈАНС%М МЕРЕ=К%3И'ИНЕ

иуструју седе@и примери:

%ра#ио &/ је ис#о& &еро&. * %оео +и сви& сре& да је #о

&о!/е.

Hди-ова"а с/ се деиа ша-о& и -апо&.

@. &ЗР%'Н% ЗНА'ЕЊЕ

%статак некада веома раширено# у)р+чн+гинструнта*а, чији се тра#ови данас очитавају у

изразима неким чудом, пуким случајем, сти(ајем

околности, силом прилика, среом, гре"ком

овим изразима се упу@ује на спет оконости које су

узроковае ситуацију3

1



Bесреа се до!одиа "е!ово& -ривио&. * Gос#ао је

председни- вољо& !раAана.

@а&о не-и& ч/до& -/а није срав"ена са )е&љо&6

0зрочно значе$е има и А83АТИВНИ ИНСТР&МЕНТА3који има $унк#и!у "+пун )а у)р+к

оно што се казује #а#оом реченице редовно потиче од

појма у инструментау3

Ко&е )а-он ежи / #оп/)/ #ра!ови &/ с&рде нечовјеш#во&6

;. ЗНА'ЕЊЕ НАМЕРЕ

&ада у инструментау стоји ини#а посао, а г*аг+*

+)нача,а кртањ инструмента има )начњ нар,односно $унк#и!у +"р"0 #иа

H#п/#овао је / Jео!рад посо&. ;F ... да +и о+авио посао<

?. МЕСН% ЗНА'ЕЊЕ

%2РЕ28А МЕСТА

.Iик инструментаа којим се +)нача,а ст+ и*и

путања кртања назива се ПР%СЕК&ТИВ

!росекутив се употреIљава у) г*аг+* кртања и, по

правиу, означава и)"уBни пр+ст+р ии је путања п+

њу пра,+*ини!ска

@ва-о вече ше#ај/ о+ао&Cпар-о&.

Bе+о& се проо&ио праса-.

!онекад се у оIику просекутива осе@а ни!анса )начња

+руLа=ср"ст,а

=едно& п/#а"о& се про+ио на !авни др/&.

D. ВРЕМЕНСК% 4ТЕМП%РА3Н%6 ЗНА'ЕЊЕ

1=



&ада инструмента означава време постоји пр"ста,а +

пр+т+ку ,рна, која се реаизује у#авном на два

начина:

16 %ЗНА'АВАЊЕ МЕРЕ ВРЕМЕНА 4К+*ик+ "уг+X6

+меница у инструментау, по правиу, н +B "а

+)начи сас,и кратк при+" какви су секунд,

минут3 и у,к стоји у оIику н+Bин

Дани&аC&есеи&а није и)а)ио и) -/е.

>одина&а је свраао / ис#/ -аан/.

@6 %ЗНА'АВАЊЕ ВРЕМЕНА & &9ЕМ СМИС3& 4Ка"X6

!рвенствено се односи на учста*+стп+!а,и,ања у ,рну, а у инструментау стоје

на)и,и "ана у н"и, у,к у оIику !"нин

Bедељо& ид/ -од роди#еља на р/ча-.

Инструнта*и иманица #ора, јутро, дан, но

данас се осе@ају ка+ при*+)и, при чему представа

о протоку времена може Iити из#уIљена:

оро& је о#ишао / р-в/. * =/#ро& рани и п/#/је напосао.

+меничка јединица у оIику инструментаа може вршити

функцију ВРЕМЕНСК%7 АКТ&Е3Н%7 КВА3И5ИКАТИВА

а+оравио са& -а-о се девој-о& )ваа Jоројеви-а6

*анас је инструмента у овој функцији "+ста р"ак, а као

$е#ова супститу#и!а јавља се к+нструк#и!а КА% KН%МИНАТИВ ии пак ЗАВИСНА РЕ'ЕНИ(А:

а+оравио са& -а-о се -ао девој-аC-ад је +иа девој-а )ваа

Jоројеви-а.

1=>



1D. Инструнта* 0) пр"*+га: $унк#и!

рк#и!ск "+пун агнти,н

+"р"0="+пун пр"икати,а

+нструмента Iез предо#а је падежни оIик чије је +сн+,н+

)начњ ЗНА'ЕЊЕ СРЕ2СТВА= %Р&MА којим се вршиац

користи да Iи оIавио неку рад$у која се, по правиу, врши на

неком трпиоцу

!остоје 2 типа:

1. СПР%В%2НИ'КИ ИНСТР&МЕНТА3

означава појам с којим а#енс, у тренутку врше$а рад$е,успоставља јединство

?дарио !а је но!о& / с#о&а-. @ече е+ веи-и& ноже&.

Bа посао иде -ои&а.

@. %М%7&AИВА'КИ ИНСТР&МЕНТА3

.значава појам који, у тренутку врше$а рад$е, не чини

јединство са а#енсом, ве@ је само помо@но средство у

врше$а рад$е: =авио на& је радосн/ вес# #ееоно&.

U/ди &исе да се све &оже -/пи#и нове&.


16 5&НК(ИЈА РЕК(ИЈСКЕ 2%П&НЕ уз:

`6 73А7%3Е:

1< дириговати, доминирати, господарити, користити

се, манипулисати, управ!ати, слу6ити се,

4по#а)бавити се, трговати...

1=1



?реAаје& #ре+а пажљиво руковати. * :ој о#а тргује

свио&.

Gред/)ее со+одно распола6е инансијс-и&

средс#ви&а.

23 поносити се, $валити сеE о6енити 4се)E обиловати,

#рачити:

*оноси/Fвали се својо& део&. * +6енио се &адо&

девој-о&.

?ве- је #рачио оп#и&и)&о&. * К"и!а обилује

при&ери&а.

43 дру#е #аа#ое када +)нача,а п+!а к+!и ! "+

нк+г 0иFа и крF с њг+,+ ,+н+ и*ир$*ксн+ ра"њ+:

Gажљиво !а је с/шао и климао !аво&. * @ве вре&е је

(упкао но!о&.

<а$ала је &ара&ио&Cр/-о& / )на- по)драва.

``6 ПРИ2ЕВЕ:

16 #адово!ан, #аморен, #буњен, обрадован, #анесен,

#ау#ет, спутан... који означавају ч+,к+,+

пси/+*+-к+ стањ=расп+*+Bњ

Задово!ан је своји& радо&. * Gо#п/но је #буњенси#/аијо&.

+брадован "ени& доас-о&, с-очио је са с#оие.

2) богат, сирома"ан, оскудан

1=2



@пана је рана богата !вожAе&. * Dај -рај је

сирома"ан р/до&.

```6 73А7%3СКЕ ИМЕНИ(Е изведене од наведени% #а#оатачка `<>1 и `<>23

руковање апара#о&, располагање вре&ено&...

*анас се инструмента као допуна #а#оим и придевима

употреIљава у устани и)ра)иа као што су: =лонуо је

ду$ом. G *омерио је памеу. G :исок је растом. G &е "али

се 6ивотом.

.вде инструмента гу0и па"Bни карактр, аи н и

сантичку ,)у са својим основним значе$ем:

Bе шаи се !аво&6 значе$е инструментаа оIјекта3

Gа#иеш !аво&6 значе$е средства3

@. 5&НК(ИЈА А7ЕНТИВНЕ %2РЕ8Е=2%П&НЕ

+нструмента може означавати и ВР>И%(А РА2ЊЕ, што

је сучај у:

ПАСИВНИМ К%НСТР&К(ИЈАМА, када има $унк#и!у

агнти,н +"р"0 ии агнти,н "+пун

Hс#рво је насељено /!авно& с#ароседеои&а.

ПРИ2ЕВСКИМ СИНТА7МАМА, када врши функцију

агнти,н "+пун

@ељаи е до+и#и одш#е#/ )а с/шо& /ниш#ене /севе6

0 својству вршиоца рад$е а#енса3 појављују се:

13 %С%8Е, када је појам означен инструментаом у

н+Bини, а стоји уз #а#ое опколити, настанити,

населити:

1=4



Hс#рво је насељено /!авно& с#ароседеои&а.

@ва#ио је да је о-р/жен неис#о&ишљении&а6

23 НАЗИВИ ПРИР%2НИ< П%ЈАВА гром, муња, ватра,

вода, буји(а, су"а, сти$ија3

Bа с/ро& пропан-/ с#оји &/"о& опаљен !р&.

@ељаи е до+и#и одш#е#/ )а с/шо& /ниш#ене /севе6

43 АПСТРАКТНИ П%ЈМ%ВИ у новинарском

функционаном стиу

Gосова"е је оп#ереено +ројни& про+е&и&а.

73 ПРАВНА АКТА, у административном стиу:

Dа &а#ерија је ре!/исана ?с#аво& и а-оно&.

Bачин инор&иса"а предвиAен је @#а#/#о&.

83 !ојмови који су ИЗАЗИВА'И=П%2СТРЕКА'И СТАЊА

означено# трпним3 придевом

Hра+рен /спео&, нас#авио је вредно да ради.

Lе/ но са& се пре)нојавао препављен ч/дни&

е&оија&а6

;. 5&НК(ИЈА ПРЕ2ИКАТИВА

+нструмента може вршити функцију 2%П&НСК%7

ПРЕ2ИКАТИВА уз #а#ое 4у)чинити, 4на)правити 4се),

прогласити, на#вати 4се), сматрати, о(енити...

Gраве !а /ди& и на)ивај/ -/-авио&.

Hд/-/ с/ про!асии неважео&6

0 функцији К%П&3АТИВН%7 ПРЕ2ИКАТИВА инструмента

је данас р"ак:

1=7



Bовс-и &/ је не-о вре&е +ио /)оро&6

1G.7раатичк катг+ри! г*аг+*а: г*аг+*ски ,и"

7*аг+*ски ,и" је к*аси$ика#и+на 4ин/рнтна6

граатичка катг+ри!а #а#оа L видски икови нису

+0*и#и !"н+г ист+г г*аг+*а, ве@ се ознака траја$а

ситуације, односно $ена свршеност ии несвршеност

припису! с,ак+! г*аг+*ск+! *кси п+на+с+0

&ате#орија #а#оско# вида спада у сантичку п+!а,у која се

назива АСПЕКТ&А3Н%СТ

(спектуаност је П%ЈМ%ВНИ СА2Р9АЈ који се тиче то#а

как,а ! ра"ња к+!а с пр"ста,а и начина на к+!и с

пр"ста,а

#а#ои скочити и скакати означавају ра)*ичит

ра"њ, док #а#ои радити и урадити н +ра!у

1=8



+)нача,ати ра)*ичит ра"њ, ве@ и% мо#у са+

ра)*ичит+ п+сатрати: прву у $еном току, а дру#у као

завршену3

0 српском језику овај појмовни садржај је

7РАМАТИКА3ИЗ%ВАН, односно постао је #арматичкакате#орија #а#оа, па саа *кса "а! п+"атак + ,и"ск+

)начњу6

!оред #а#оско# вида, аспектуаност изражавају "руги

*нти у оквиру реченице и $а)ни 4аспктуа*ни6 г*аг+*и

На +сн+,у катг+ри! г*аг+*ск+г ,и"а #а#ои у српском

језику подељени су у две веике #рупе:

1. 73А7%3И СВР>ЕН%7 ВИ2А

@. 73А7%3И НЕСВР>ЕН%7 ВИ2А

!оред $и% у српском језику постоји и и),стан 0р+!

2В%ВИ2СКИ< 73А7%3А који имају исту г*аг+*ску +сн+,у, а

чије се ,и"ск+ )начњ ра)у и) к+нткста; такви су

#а#ои чути, телеHонирати, вечерати ручати...

НЕСВР>ЕНИ 4ИМПЕР5ЕКТИВНИ6 73А7%3Иозначавају ра"њу у њн+ тра!ању, ии пак п+н+,ну

ра"њу

@а#и&а с/ ше#аи о+ао&. * P/п-ао је но!о&.

На +сн+,у карактра ра"њ коју означавају Стеванови@ је

несвршене #а#ое подеио на:

16 ТРАЈНЕ 42&РАТИВНЕ6, који значе "уB и*и краF

нпрки"н+ ,р-њ рад$е

@6 &'ЕСТА3Е 4ИТЕРАТИВНЕ6, који означавају ра"њ к+! с

,р- н+граничин+ у цеини, а*и са прки"иа

1=9



СВР>ЕНИ 4ПЕР5ЕКТИВНИ6 73А7%3И означавају

ра"њу ка+ #*ину ии пак нки п+с0ан трнутак у њн+

тра!ању

.дикује и% к+пактна ,рнска к+нтура која не

дозвољава да се издвоји неки $ен део, па тако, иако рад$а

означена свршеним #а#оом може трајати одре5ено време ми

је н +B+ "*ити:

#адр6ати се * адржао се #а&о два &есеа.

;$Gочео је да се )адржи #а&о два &есеа.<

!ри том, веики Iрој свршени% #а#оа на никак, ,) )а

)а,р-а,ањ ра"њ; такви су #а#ои видети, реи,

устукнути, слагати, ударити...

0 оквиру свршено# вида Стеванови@ издваја седе@е видске

икове:

1< П%'ЕТН%CСВР>ЕНИ, који значе с,р-ни трнутак

п+чтка ра"њ, иза ко#а рад$а може трајати и

нео#раничено: апевао је не-/ народн/ пес&/.

2< ЗАВР>Н%CСВР>ЕНИ, који означавају )а,р-так ра"њ

пре ко#а је она мо#а трајати и нео#раничено ду#о: Bај)ад,

-/а је и)!ореа.

3< ТРЕН&ТН%CСВР>ЕНИ, који значе ра"њу к+!а с #*а

и),р-и у !"н+ трнутку: адиан, он са&о седе.

4< НЕ%2РЕMЕН%CСВР>ЕНИ, који значе с,р-ни трнутак

ра"њ и и),сн+, дуже ии кра@е, њн+ ,р-њ:

Коначно, деа с/ се )аи!раа6

!остоје ",а +сн+,на )начња с,р-н+г, односно несвршено#

вида:

I. СВР>ЕНИ 73А7%3И типичн+ +)нача,а!у

ЈЕ2Н%КРАТН& РА2Њ& а НЕСВР>ЕНИ

П%Н%ВЕН& РА2Њ&

1=



:ар-о је проше !одине свакога дана доа)ио на а-/#е#.

:ар-о је и јуче дошао на а-/#е#.

ИЗ&ЗЕ(И од ово# правиа мо#у се подеити у две #рупе:

16 СВР>ЕНИ 73А7%3И иска)у!у П%Н%ВЕН& РА2Њ&:

када се означава пи)+"ичн+ п+на,ањ у

са"а-њ+сти, при чему се ка+ +сн+,ни п+ка)ат

пи)+"ичн+сти употреIљава при*+-ки и)ра)

.н нас п+нка" оIи5е6

Доа)и и он још /ве- средом -од "е Gа... доAе.

када се исказује да је р)у*тат ра"њ +ст,арн,тј6 да је рад$а успешно приведена крају:

*онекад се са+ пивач /дави / овој д/+о-о/&нос#и.

када се жеи унети ни!анса *ичн+г ста,а према

рад$и:

>век се -од "е!а пре-ине -оона.

при $атичн+ п+т#рта,ању "+гаLа!н+г

карактра рад$е:

Gо ео дан се не враа -/и * и)ј/#ра оде, /вече се

вра#и6

овде се у виду понавља$е рад$е има поновљена

рад$а као представник скупа, па се може #оворити о

синг"+/и3

26 НЕСВР>ЕНИ 73А7%3И иска)у!у ЈЕ2Н%КРАТН&

РА2Њ&:

када рад$а ни! с-тна у +"рLну тачку на

,рнск+! ра,ни, не#о јој се допушта да заузме Iио

коју тачку у низу тачака:

1=



=е и =ан-о доа)ио данас P да и је уопште

доазио, Iио када3

Доа)ио је и пи#ао је )а #е+е6 Pпојавио се у Iио

које време3

е5утим, ка"а ! ,р "+*аска тачн+ +"рLн+,

рад$а се мора означити с,р-ни г*аг+*+:

И&а не-и сас#ана- / 11 и &иси& да е дои.

;$И&а не-и сас#ана- / 11 и &иси& да е доа)и#и.<

у ипрати,у, за изрица$е )ап+,сти са и)ра)ит+

нгати,ни +#и+на*ни на0+!:

а#варај про)ор, про&аја * а#варај про)ор ве једно&

&ада императив значи учти,+ п+"сти#ањ моIа,

савет, упутство3 рад$а се означава с,р-ни

г*аг+*+:

:ои& #е, )а#вори про)ор. * ?Aи#е. ; ?а)и#е<

II. СВР>ЕНИ 73А7%3И +)нача,а!у "а ! РЕЗ&3ТАТРА2ЊЕ %СТВАРЕН а нс,р-ни са+ ину!у

ра"њу НЕ КАЗ&Ј&AИ НИ>ТА % 2%СЕ7Н&Т%СТИ

РЕЗ&3ТАТА, што усовљава седе@е синтаксичке појаве:

1. ПР%МЕНА 73А7%3СКИ< %2РЕ28И

Rи#аа са& -"и!/ три сата C (ело послеподне.

Gрочи#аа са& -"и!/ #а три сата C једно послеподне6

@. 5АК&3ТАТИВН% ИЗРИ(АЊЕ ПРАВ%7 %8ЈЕКТА

0з $аку*атати,н+ пр*а)н нс,р-н г*аг+*

употреIа право# оIјекта ни! +0а,)на

I#а радиш * Rи#а& ; књигу <CGише& ; писмо <.

1==



&ада се употреIи $аку*тати,н+ пр*а)ни с,р-ни

г*аг+*, прави оIјекат се +ра и)рFи

Gрочи#аа са& књигу . * Bаписаа са& писмо.

изоставља$е пораво# оIјекта у овим сучајевимамо#у@е је само онда када је он ве@ изречен у

прет%одном конттексту: Да и си прочи#аа е-#ир/ *

Да, прочи#аа са&.3

Нс,р-ни пр*а)ни г*аг+*и инт*ктуа*ни/ и

к+уникати,ни/ ра"њи као допуну мо#у имати

само ,,татску "+пунуQQ, док $и%ови с,р-ни

парња#и за%тевају и "+пуну нп+ср"н+гса"рBа!аVV

:исиа је о њему .

Gо&исиа је о њему не"то ру6но.

;. ПРИР%2А ПРАВ%7 %8ЈЕКТА

С,р-ни г*аг+*и за%тевају одре5ен,

СПЕ(И5ИК%ВАН ПРАВИ %8ЈЕКАТ

Данас са& написаа једно писмо/два писма.

0з нс,р-н г*аг+* може се употреIити и

н+"рLни НЕСПЕ(И5ИК%ВАНИ ПРАВИ %8ЈЕКАТ

Данас са& писаа писма/једно 4Iнеко) писмо.

?. ПР%МЕНА ЗНА'ЕЊА И СИНТАКСИ'КЕ 5&НК(ИЈЕ

+сте речи имају разичита значе$а и синтаксичке

функције у зависности од то#а да и су употреIљене са

#а#оом свршено# ии са #а#оом несвршено# вида:

<ало је чи#ао6 +"р"0а р ,рна L означава

кратк+ ,р3

2>>



<ало је прочи#ао6 пра,и +0!кат L означава а*и

"+ књиг3

Cр#о је #рчао6 +"р"0а )а начин L IрзоP/итр+3

Cр#о је пре#рчао с#а)/ 6 +"р"0а р ,рна L )а

кратк+ ,р3

2>1



1H.7раатичк катг+ри! г*аг+*а: +р$+*+-к

катг+ри!

М%Р5%3%>КЕ 4%83И'КЕ6 КАТЕ7%РИЈЕ су #раматичке

кате#орије за чије вредности постоје п+с0ни граатички

+0*и#и, најчеш@е посеIни наставци за оIик

!оред вида као касификационе кате#орије #а#ои имају

седе@е .'A.H.B&E &("E.'+JE:

73А7%3СКИ %83ИК

0 зависности од то#а "а *и ра)*ику!у *и#а прво, дру#о и

тре@е ице једнине и множине3, #а#оски оIици се дее у 2

скупине:

1. 3И'НИ 45ИНИТНИ6 73А7%3СКИ %83И(И

.Iици из који% се види к+! с *и#у припису!+"рLна ситуа#и!а означена #а#оском основом, те

зIо# то#а мо#у вршити функцију предиката

Пра )начњу дее се на:

16 73А7%3СКА ВРЕМЕНА чије је основно значе$е

+)нача,ањ ,рна ,р-ња ра"њ L $има се

рад$а смешта у прошост, садаш$ост ии Iуду@ност

Са"а-њу ра"њу означава ПРЕЗЕНТ

8у"уFу ра"њу означава 5&Т&Р ПРВИ

Пр+-*у ра"њу означавају ПЕР5ЕКАТ и КРЊИ

ПЕР5ЕКАТ А%РИСТ ИМПЕР5ЕКАТ и

П3&СКВАМПЕР5ЕКАТ

2>2



а#оска времена имају 2ЕИКТИ'К& 5&НК(ИЈ&

у >ИРЕМ СМИС3&, Iуду@и да указују на време

врше$а неке рад$е у +"н+су на трнутак г+,+рња6

@6 73А7%3СКЕ НА'ИНЕ 4М%2&СЕ6 који исказују

пр,ас/+"н+ +"а*на )начња, тј6 означавају

ира*ну ра"њу, и уз то, оIично, и +"н+с

г+,+рника=п+!а +)начн+г су0!кт+ пра так,+!

ра"њи

а#оски начини су П%ТЕН(ИЈА3 П%ТЕН(ИЈА3

ПР%>3И ИМПЕРАТИВ и 5&Т&Р 2Р&7И

!одеа ични% #а#оски% оIика на #а#оска времена и

#а#оске начине није стриктна јер дозвољава

и)раBа,ањ +"а*ни/ )начња г*аг+*ски,рниа и оIратно L ,рнски/ )начња

г*аг+*ски начиниа

/реме и начин спадају у семантичке кате#орије

темпораности, односно моданости:

ТЕМП%РА3Н%СТ је семантичка кате#орија која се тич

,рна у к+! с с-та нка ситуа#и!а; исказује се

#а#оским временима, #а#оским приозима,

приозима, падежима и предошко<падежним

конструкцијама са временским значе$ем, као и зависним

временским реченицама

М%2А3Н%СТ је семантичка кате#орија која се тиче

начина на к+!и ! "ата ситуа#и!а пр"ста,на L да

и је дата као реана ии као иреана; исказује се

#а#оским начинима, моданим речцама и изразима

можда, вероватно, по свој приици6663, моданим#а#оима и значе$ски сичним речима морати, мо@и,

%тети666мо#у@е, нужно6663, као и неким зависним

реченицама усовним, намерним и с3

@. НЕ3И'НИ 4ИН5ИНИТНИ6 73А7%3СКИ %83И(И

2>4



.Iици који н ра)*ику!у *и#а, те су сто#а нетипични за

#а#ое

"акви су: ИН5ИНИТИВ, као именски оIик #а#оа,

73А7%3СКИ ПРИ3%ЗИ 47ЕР&Н2И6 L СА2А>ЊИ и

ПР%>3И, као приошки оIици #а#оа и 73А7%3СКИПРИ2ЕВИ 4ПАРТИ(ИПИ6 J РА2НИ и ТРПНИ, као

придевски оIици #а#оа

7РАМАТИ'К% 3И(Е И 8Р%Ј

раматичко 3И(Е је +0*ичка катг+ри!а заснована на

оIичком оIеежава$у учесника у #оворној ситуацији:

ПРВ% 3И(Е означава #оворника, г+,+рн+ *и#

2Р&7% 3И(Е означава са#оворника *и# са к+!и с

г+,+ри

ТРЕAЕ 3И(Е означава п+!а +"сутан и) круга г+,+рника

и саг+,+рника

#раматичке кате#орије ица јављају се у +0*и#иа

ЈЕ2НИНЕ и МН%9ИНЕ, који чине +0*ичку катг+ри!у

8Р%ЈА

#а#ои у ичном #а#оском оIику мо#у стајати у свакомод ица једнине и множине ;чи#а&, чи#аш, чи#а * чи#а&о,

чи#а#е, чи#ај/<

#а#ои у неичном #а#оском оIику не разикују ица, а

0р+! разикују г*аг+*ски при",и L радни видео, видеи3

и трпни виAен, виAени3

КАТЕ7%РИЈА Р%2А

.Iичка кате#орија рода заснована је на разици поа уприроди и разикује оIичке наста,к )а М&>КИ

9ЕНСКИ и СРЕ2ЊИ Р%2

'од разикују они с*+Bни г*аг+*ски +0*и#и у чији

састав уази г*аг+*ски при",; такви су ПЕР5ЕКАТ

2>7



П3&СКВАМПЕР5ЕКАТ 5&Т&Р 2Р&7И П%ТЕН(ИЈА3 и

П%ТЕН(ИЈА3 ПР%>3И

КАТЕ7%РИЈА СТАЊА

Сви #а#ои у ичном оIику имају %83ИКЕ АКТИВА дошао је, видео је3, а пр*а)ни #а#ои имају + %83ИКЕ

ПАСИВА ви5ен је3

КАТЕ7%РИЈА П%3АРН%СТИ

0 зависности од то#а да и означавају реаизова$е ии

нереаизова$е именоване ситуације #а#ои у ичном оIику,

#а#оски приози и инфинитив мо#у стајати у П%ТВР2Н%М

и*и %2РИ'Н%М %83ИК&

;чини& * не чини&, чинеи * не чинеи, чини#и * не чини#и <

"ермин поарност заснован је на чи$еници да потврдност и

одричност представљају кеај$е вредноси

2>8



1P.Апс+*утна и р*ати,на )начња г*аг+*ски/

,рна

-а одре5ива$е значе$а #а#оски% времена важне су ",

тачк на ,рнск+! *ини!и:

1. ТРЕН&ТАК 7%В%РЕЊА L тренутак у коме г+,+рник

и)рич с,+! иска), који на временској инији представља

тачку к+!а ра)",а!а пр+-*+ст +" 0у"уFн+сти

@. ТРЕН&ТАК 2%7АMАЊА L тренутак у коме се +ст,ару!

ситуа#и!а

& )а,исн+сти +" +р!нтисан+сти ра"њ пра трнутку

г+,+рња значе$а #а#оски% времена мо#у Iити (!С.H0"Н(

ии 'EH("+/Н(

АПС%3&ТН% ЗНА'ЕЊЕ имају она #а#оска времена која

+)нача,а!у ра"њу +р!нтисану пра трнутку г+,+рња;тако:

ПРЕЗЕНТ опште значе$е: истовременост са неким

тренутком3 има апсоутно значе$е ако означава

ИСТ%ВРЕМЕН%СТ са ТРЕН&ТК%М 7%В%РЕЊА:

>право !еда& -ро) про)ор и ра)&ишља&.

2>9





антри+рн+ст у +"н+су на 0у"уFи трнутак:

Данас се одржавај/ и)+ори и јавнос# е ве сутра

са)на#и -о је по+едио.

'еативни перфекат се по правиу наази у )а,иснирчни#аа6

&ада је у вишој реченици употреIљен г*аг+* у пр$кту

ии неком "руг+ пртрита*н+ +0*ику, а ситуација

зависне реченице треIа да Iуде ист+,рна са

ситуацијом више реченице, у зависној реченици тр0а

уп+тр0ити пр)нт6 у српском језику нема са#а$а

времена3

:исио са& да деа ид/ / ш-о/.

$:исио са& да с/ деа иша / ш-о/.

перфекат зависне реченице значио Iи прет%о5е$е $ене

рад$е рад$и више реченице3

РЕ3АТИВНИ 5&Т&Р ПРВИ означава:

п+стри+рн+ст у +"н+су на нку пр+-*у ситуа#и!у:

:ио &/ бе"е ш#о е -апе#ан дои6

п+стри+рн+ст у +"н+су на нку 0у"уFу ситуа#и!у:

=а у градит +јеа &анас#ира, !дје е живје# &но!и

-а/Aери6

реативно значе$е овде ни! +чиг*"н+: није

си#урно да #оворник има представу о Iуду@ности у

односу на Iуду@у, а не у односу на садаш$у рад$у

!ред поменути% тачака на временској инији, тј6 тренутка

#оворе$а и тренутка до#а5а$а, за одре5ива$е #а#оско#

времена важан је и тре@и тренутак L ТРЕН&ТАК

РЕ5ЕРЕН(ИЈЕ, који +"рLу! к+нкртн+ ст+ трнутка

"+гаLања у оквиру прошости садаш$ости ии Iуду@ности

2>



*ру#им речима:

Трнутак "+гаLања тренутак у коме се остварује ситуација3

и"нти$ику! с +"н+с+ пра:

16 Трнутку г+,+рња, када се "* НА'Е3Н% СМЕ>ТА упрошост?садаш$ост? Iуду@ност

26 Трнутку р$рн#и!, када се "* К%НКРЕТН% СМЕ>ТА

у прошост? садаш$ост?Iуду@ност

"ренутак референције иуструју седе@и примери:

%раај/ се прекосутра. * >право ода)и&. * вако јутро

доа)и на посао.

K/#ао је док смо се ми препирали.

(ко се трнутак г+,+рња и трнутак "+гаLања п+к*апа!у,

тренутак референције се +0ичн+ н ксп*и#ира посеIним

језичким средствима:

:иан ; ба" сада < једе прасе#ин/ 6

(ко се тренутак #оворе$а и тренутак до#а5а$а н п+к*апа!у,

тренутак референције се иска)у!:

:иан једе прасе#ин/ неде!ом.

а#о, при том, може Iити:

16 РЕ5ЕРЕН(ИЈА3Н% &П%ТРЕ8ЕН, када означава рад$е

к+! с ,)у!у )а !"ну тачку на временској оси

26 НЕРЕ5ЕРЕН(ИЈА3Н% &П%ТРЕ8ЕН, када означава и

ра"њ к+! с п+на,а!у у садаш$ости, прошости и

Iуду@ности3

2>=



1Q.%)нача,ањ ра"њ к+!а с п+на,а

'ад$а се може понављати:

`6 РЕ7&3АРН%:

1. апс+*утн+, када се поновљена рад$а р"+,н+

+ст,ару!

@. у) ,нтуа*на +"ступања, када се поновљена

рад$а +0ичн+ +ст,ару!

``6 НЕРЕ7&3АРН%:

1. $рк,н#и!ски +"рLн+, када се поновљена

рад$а чст+=ртк+ +ст,ару!

@. пи)+"ичн+, када се поновљена рад$а п+нка"+ст,ару!, Iез фреквенцијске димензије

+зме5у потпуне ре#уарности и изразите епизодичности

постоји чита,а ска*а +гуFн+сти изражена приозима

редовно G обично G углавном G нејче"е G често G рее G

ретко G понекад

21>



(ко ни! ни-та п+с0н+ рчн+ о томе какво је понавља$е у

пита$у, п+"р)у,а с да је 4п+тпун+ и*и уг*а,н+6

ргу*арн+:

Gосе р/ч-а се од&ара. * Hн /с#аје и)ј/#ра / шес# 6

Насупрот томе, пи)+"ичн+ст с +0а,)н+

ксп*и#ираb

П%НАВАЊЕ РА2ЊЕ & СА2А>Њ%СТИ

-а означава$е рад$е која се понавља у садаш$ости мо#у се

употреIити и свршени и несвршени #а#ои

1. НЕСВР>ЕНИМ 73А7%3%М према очекива$има3оIеежава се:

13 ргу*арн+ п+на,ањ:

Hн нас редовно о+иа)и. * Каја на& с/+о#о& доноси сир.

23 п+на,ана ра"ња к+!а п+"ра)у,а ни)

п+!"иначни/ ра"њи:

H+ично се враа -/и нас&ејан и доноси вее.

@. СВР>ЕНИМ 73А7%3%М који уноси додатна значе$а3

означава се:

13 пи)+"ичн+ п+на,ањ, при чему је #а#оски вид

само прете@е средство, а #авни п+ка)ат

пи)+"ичн+сти је:

+"г+,ара!уFи при*+-ки и)ра):

Hн нас понекад о+иAе. * Каја на& понекад донесе

сир6

инт+на#и!а и пр+)+"и!а:

Доа)и и он још /ве- средо& -од "е Gа... доAе.

211



23 !"на п+н+,на ра"ња у)та ка+ пр"ста,ник

скупа:

+бично се вра#и -/и нас&ејан и донесе вее6

На овај начин се $атички п+т#рта,а "+гаLа!никарактр ра"њ, па уп+тр0а с,р-н+г #а#оа има

сти*ски карактр: рад$а се свршеним #а#оом

износи сиковито и упечатљиво6

43 ргу*арн+ п+на,ана ра"ња чи!и ! р)у*тат

+ст,арн, односно која је успешно приведена крају:

Данас )е&љораднии обично више од поовине

)асејани површина о+ер/ -о&+ајни&а.

>век се -од "е!а пре-ине -оона.

!оред то#а што износи рад$у сиковитије од

несвршено# пар$ака, свршени #а#о уноси и ни!ансу

*ичн+г ста,а према рад$и6

73 Ј"н+кратн ра"њ у с,ак+! +" инстан#и

п+на,ања:

Jи-, #ај /ве- ова-о прво -ора-не, па онда с#оји и

пре&ишља.

.вде не Iи Iио мо#у@е употреIити насвршени #а#о

корача3 јер Iи он аутоматски означио једнократну

рад$у у свакој од инстанци које означава прио# увек;

насупрот томе, Iик направи само један корак

ТРА2И(И%НА3НИ ПРИСТ&П ПРЕЗЕНТ& ЗА П%НАВАЊЕ

РА2ЊЕ

)еи@ и Стеванови@ су сматраи да је презент којим се

означавају понављане рад$е р*ати,ни пр)нт; тест који

они приме$ују јесте L да и је мо#у@е употреIити #а#ое оIа

вида а да се при том значе$е не промени:

реа -р/ш-а са&а пада ;-ад је )реа< C падне ;-ада са)ри<.

212



Кад се &е#а )а!реје, он се ;ра<шири.

Gосе )и&е доа)и CдоAе проее6

е5утим, чини се да се "истинк#и!а апс+*ути, : р*ати,

н +B принити на исти начин на поновљену као на једнократну рад$у6

&од поновљене рад$е имамо две временске иније:

трнутак г+,+рња припа"а !"н+! а п+на,ањ с

,р-и на "руг+! пара**н+! *ини!и.

#оворник зна да време проази, тј6 да се две иније

кре@уједна у односу на дру#у и да се однос изме5у " и

остваре$а рад$е ме$а; он зна да се " периодично покапа

са тачком на дру#ој инији, на којој се рад$а понавља3

↓

!онављане рад$е су и даље домен презента јер се ра"ња

при+"ичн+ п+к*апа са Т7 к+!и ! )а г+,+рника

са"а-њи6

-Iо# п+ст+!ања ", *ини! ово значе$е изази из оквира

апсоутива?реатива6

П%НАВАЊЕ РА2ЊЕ & ПР%>3%СТИ

'ад$а која се ргу*арн+ п+на,а у пр+-*+сти може Iити

означена:

16 ПЕР5ЕКТ%М НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А, када се може, аи и

не мора, подразумевати да се рад$а понавља и даље, у

садаш$ости

н је "/ сва-о! че#вр#-а посеивао ;ш#о, /ос#ао&, и данасчини<.

26 П%ТЕН(ИЈА3%М СВР>ЕНИ< И НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А,

када је реч о ,+#ирању усп+на, те се неизIежно

импицира да саопштено ,и- н ,аBи:

Hн +и "/ сва-о! че#вр#-а посеиваоCпосе#ио.

214



П%НАВАЊЕ РА2ЊЕ & 8&2&AН%СТИ

'ад$а која @е се понављати у Iуду@ности може Iити изречена

САМ% НЕСВР>ЕНИМ 73А7%3%М, јер Iи свршени #а#оаутоматски означио једнократну рад$у везану за један, тачно

одре5ен тренутак у Iуду@ности:

Dај е доа)и#и. ; Dај е дои ;с/#ра / пе#.<

@R.Апс+*утни пр)нтE пр)нт у паси,у

АПС%3&ТНИ ПРЕЗЕНТ означава ситуацију нап+р"ну са

трнутк+ г+,+рња, тј6 ситуацију која траје у тренутку

#оворе$а

217



I#а радиш * @еди& и чи#а& -"и!/ 6

Ситуација означена апсоутним презентом п+ч*а ! пр

трнутка г+,+рња и н )на !+! с )а,р-так, зIо# че#а

може Iити исказана САМ% НЕСВР>ЕНИМ

73А7%3ИМА

0 сучају апсоутно# презента тренутак #оворе$а се

покапа са тренутком до#а5а$а, па се трнутак

р$рн#и! +0ичн+ н ксп*и#ира посеIном одредIом;

ипак, одредIа се +B употреIити ак+ с п+к*апањ

B*и нар+чит+ истаFи >право седи& и чи#а& -"и!/ 63 и

тада може унти ни!ансу !+- нк+г )начња: E#о, сад све

)на#е6

.дредIе тренутка референције мо#у се користити и за

одре5ива$е:

13 ,,3ЕВЕVV ВРЕМЕНСКЕ 7РАНИ(Е ситуа#и!, односно

трнутка +" к+га ситуа#и!а тра!:

Ки/ #е жеље носи& / се+и од детињства.

&акон његовог повратка живи&о &ирније.

23 2ЕСНЕVV ВРЕМЕНСКЕ 7РАНИ(Е ситуа#и!, у

примерима:

>о&ан Ив-ови до сада +рани до+ро.

о овог тернутка све #ече по пан/.

при чему на пр#и)н+г +"рLња кра!њ грани#

траја$а ситуације, ве@ се само ип*и#ира њн

наста,ак у Iуду@ности

ако Iи се презент наведени% примера заменио оIиком

перфекта L До ово! #рен/#-а све је #е-о по пан/ L

уочио Iи се да перфекат експицира да ситуација не

укључује ", те да је наставак одвија$а ситуације у

Iуду@ности неизвестан3

Пр)нт укучу! Т7 и ++гуFа,а наста,ак ра"њ у

0у"уFн+сти6

218



(псоутно значе$е има и пр)нт к+!и иска)у!

ста*н ситуа#и!, одн6 својства, презент који се

традиционано назива КВА3И5ИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТ

Ситуација означена кваификативним презентом +0у/,атаТ7, а $ена *,а грани#а је ии нп+)ната ии п+рна

"у0+к+ у пр+-*+ст, тоико да мисимо да је дата

ситуација одувек важиа:

@ава се /ива / Д/нав.

Jрада &/ по-рива !р/ди.

Jедна од такви% стани% ситуација јесте и да се н-т+ на*а)и

у нк+ тксту и*и с*и#и L ситуација је стана у том смису

што важи сваки пут када се текст прочита ии сика по#еда:

? ово& ро&ан/ Lр"анс-и пише о сео+а&а. * Bа #ој сии -раљ

држи &ач.

&ваификативни презент може означавати и сп+с+0н+сти:

Hн одично !овори ран/с-и.

ПРЕЗЕНТ & ПАСИВ& се користи за означава$е:

`6 ЈЕ2Н%КРАТНИ< РА2ЊИ:

1. & АПС%3&ТН%М ПРЕЗЕНТ& једнократне рад$е исказују

се искучи,+ р$*кси,ни паси,+ нс,р-ни/

г*аг+*а:

? Кне)':иаиовој /ии !ради се нова посовна )!рада6

.д неки% #а#оа н+гуF ! напра,ити +,ака, паси,

L настао Iи повратни #а#о Jра#а спасава&. ≠ Jра# се

спасава63

@. & ПРИП%ВЕ2А'К%М ПРЕЗЕНТ& једнократне рад$е се

мо#у исказати и р$*кси,ни и парти#ипски

паси,+, са пр)нт+ #а#оа 0и,ати и 0ити=0у":

%/-ов превод Bово! )авје#а 1847.+ива ана#е&исан /

р-вени& -р/!ови&а.

219



Арапин, -оји је #ада спавао / ра&/, +/де оп#/жен )а

/+ис#во.

``6 П%Н%ВЕНИ< РА2ЊИ:

16 РЕ53ЕКСИВНИ ПАСИВ L чеш@и

Hво пи#а"е се постав!а све чеше и о)+иљније6

26 ПАРТИ(ИПСКИ ПАСИВ презент #а#оа 0и,ати K

трпни при",3

:еA/ на&а се не-е осе#љиве с#вари пре/#-/ј/ ии

)а#аш-авај/ и #и&е +ивај/ ис-љ/чене и) наше -/#/ре.

Jивши чанови по!решно +ивај/ иден#ии-овани са

наприја#ељс-и нас#ројени& поједини&а.

када Iи се уместо партиципско# употреIио рефексивни

пасив, он Iи Iио идентичан са повратним #а#оом па Iи

се реченица мо#а по#решно разумети: Jивши чанови

по!решно се иден#ии-/ј/ са наприја#ељс-и нас#ројени&

поједини&а63

.ве конструкције су карактеристичне за новинарски и

научни језик, #де реченица мора Iити прецизна

46 ПАРТ(ИПСКИ ПАСИВ презент #а#оа 0ити=0у" Kтрпни при",3

:еA/ ова&а /ве- ован +/де оди-ован.

.ва конструкција се #ради г+т+,+ искучи,+ +"

с,р-ни/ г*аг+*а и оIично се тумачи као пасивни оIик

футура дру#о#

@1.Пр)нт )а 0у"уFн+ст

.Iиком презента може се означити СИТ&А(ИЈА к+!а F с

%СТВАРИТИ & 8&2&AН%СТИ, када презент има РЕ3АТИВН%

ЗНА'ЕЊЕ

21



ситуација није орјентисана према ", ве@ у неки Iуду@и

тренутак из ко#а #оворнок #овори3

а#о у оIику презента М%РА 8ИТИ НЕСВР>ЕНV, а да је реч

о Iуду@ој ситуацији експицира се:

при*+-к+ +"р"0+

к+нткст+=г+,+рн+ ситуа#и!+

V ако Iи се овакав презент заменио оIиком футура прво#

оIично Iи се употреIио од#оварају@и свршени #а#о3

!резентом за Iуду@ност изражава се:

16 7+,+рник+,+ 'ВРСТ% &ВЕРЕЊЕ СИ7&РН%СТ &

4ИЗ6ВР>ЕЊЕ РА2ЊЕ у Iуду@ности, ии пак #оворникованамера да нешто учини:

А-о &и је не доведеш, на #е+и не&а !аве.

Gе#ар с#иже си!/рно, чврс#о је о+еао.

Hда)и& -/и и не враа& се више ова&о.

Наведени примери, формирани од несвршени% #а#оа,

указују на р*ати,н+ )начњ #оворник се из " сеи у

неки Iуду@и тренутак и Iуду@у рад$у посматра као садаш$у

у односу на тренутак у коме се наази3 са !ак+

+"а*н+ к+п+ннт+ за помера$е #оворника из "

у Iуду@ност неоп%одан је суIјективни став #оворника, тј6 став

уверености, си#урности да @е се нешто десити3

26 РА2ЊА К%ЈА СЕ М%9Е П3АНИРАТИ, чије ,р-њ )а,иси

+" нчи! ,+:

%раа се )а дан, два.

Gоче#-о& априа и) ш#а&пе и)а)и "е!ова нова -"и!а.

@/#ра је с/+о#а. * %ашар #раје до /#ор-а.

21



.во значе$е је чеш@е од прет%одно# и у $ему је +"а*н+

)начњ с*а0и! и)раBн+, чак и вро Iедо, зIо# че#а се

тра"и#и+на*н+ сатра р*ати,ни

+з наведени% примера насу@ује се да се "+н

са"а-њ+сти -ири тако да +0у/,ата и "+ 0у"уFн+стишто је мо#у@е зIо# моданости која се своди на

панира$е Iуду@е ситуације36 .вим се импицира да

Iуду@ност није даеко, практично се може досе#нути из

"

+ста Iуду@а рад$а може Iити исказана и презентом и

футуром првим, аи иска)ана пр)нт+ +на !

ПСИ<%3%>КИ 83И9А

0 најве@ем Iроју сучајева презент за Iуду@ност се +B)анити $утур+, аи то нг" ни! +гуF, првенствено

када су +)начн ситуа#и! које @е се 0) икак, суњ

+ст,арити, на основу ут,рLн к+н,н#и!:

@/#ра је ;$е +и#и< с/+о#а.

Hве !одине ?с-рс је ;$е +и#и< 27. априа.

21=



@@.Прип+,"ачки пр)нт

ПРИП%ВЕ2А'И 4НАРАТИВНИ=ИСТ%РИЈСКИ6

ПРЕЗЕНТ је презент којим се прича!у "+гаLа!и и)

пр+-*+сти:

'еданпут иде с#ари а&иNа -о не-и с#ари &андарин.

Dај о+ичај до+ија &аа у доба (енесансе и пос#епено се

преноси на !раAанс-и с#аеж.

*а рад$а припада прошости показују ,рнск +"р"0

и*и к+нткст6

0 приповедачком презенту оIично се јављају НЕСВР>ЕНИ

73А7%3И и то & НИЗ%ВИМА

на овај начин се читаац?сушаац као посматрач уводи у

ситуацију о којој се саопшатава, тј6 $ему се су#ерише да се

оIрео у својеврсној садаш$ости3

Низови несвршени% #а#оа при том +)нача,а!у:

22>



1. ИСТ%ВРЕМЕНЕ РА2ЊЕ

Lрно!ора ве)е и -и#и све +рже и +рже, а -//чари пра#е

пес&/ -ао сопс#вен/, епш/ и све#иј/ с/д+ин/.

@. С&К(ЕСИВНЕ РА2ЊЕИ @р+и -ре/. Gреа)е /+)ани& одо& Dопи/ и о!ран-е

Копаони-а.

када Iи се овде презент заменио оIиком перфекта

променио Iи се и #а#оски вид, па Iи рад$е Iие

приказане не као процеси у току, ве@ као цеине3

.вакви низови несвршено# презента често се НАЈАВ&Ј&

А%РИСТ%М, који сужи томе да се п+ри прича, а мо#у се и

ЗАВР>ИТИ А%РИСТ%М, чиме се прича п+крF "а:

Gаве #астаде и наслони се на дрен. Jоре више не

распо)наје. Hни седе / !о&ииа&а и п/ше. @ве &а"е и #ише

!оворе...

Gаве нишани ие &/ се и)д/ж/је, десно о-о п/#/је ни) ев,

с#аје на нишан и #ражи сре по!/рено& Bе&/ ш#о и)а дрена

провир/је и п/а и) а/#о&а#а. Gрс# на о+арач/ се са& по&ера.

Bе&а поа-о пада. Gав/ сре #адр$та и он д/+о-о у#да$ну .

(орист приповеда$у даје "инаичн+ст и кспрси,н+ст.

0место аориста, на почетку ии на крају низа, може стајати и

ПРЕЗЕНТ СВР>ЕНИ< 73А7%3А:

На п+чтку ни)а , презент свршено# #а#оа покре@е и

поставља читаоца као посматрача у дату ситуацију:

221



>пије да, коракне први од/чно / +ео све#о ;Hд&а се

/#р"/је пос#епено ж/#о све#о / !радииш#/ и он -ао да

поа-о осепљ/је <, &ора се с&еши#и, повачи се -ро)

ор-ес#ар...

На кра!у ни)а презент свршено# #а#оа оIеежавазавршетак једне наративне цеине и сужи за помера$е

приче:

Rе-а& да се појави. Bе приа)и &и. Bосе &е / а&+/ан#/ на

-он#ро/ и сп/ш#ај/ &е на с#о угледам новине.

Низови несвршено# презента мо#у остати и 0) +к,ира6

0 приповеда$у се мо#у јавити и НИЗ%ВИ СВР>ЕН%7

ПРЕЗЕНТА, када се до#а5аји приказују као на#ашено

динамични; ра"њ приказане на овај начин &ВЕК су

С&К(ЕСИВНЕ:

И) -/и"е, срео&, допре /па"е, и пре-ине &/чни &/-. Ана

о#рчи...

ПРИР%2А ПРИП%ВЕ2А'К%7 ПРЕЗЕНТА:

0 итератури се сре@у разичита мишље$а о природи

приповедачко# презента:

16 РЕ3АТИВНИ Стеванови@, Станојчи@3

26 ТРАНСП%ЗИ(ИЈА & ПР%>3%СТ, као занче$е разичито од

реативно# по "анаси@у, који ово мишље$е заступа,

реативни презент постоји само у зависним реченицама3

46 РЕ3АТИВНИ, са+ када су у пита$у НЕСВР>ЕНИ73А7%3И к+!и %ПИС&Ј& СИТ&А(ИЈЕ Садојеви@3

Насупрот $ему: 8ЕЗВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ који означава

рад$е које припадају основном приповедачком низу, тј6

ра"њ к+! ња!у стањ ствари; такви су:

222



8ЕЗВРЕМЕНСКИ &П%ТРЕ8ЕН ПРЕЗЕНТ

НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А:

Hд 1848. почи"е проповед ,,нове на/-е &еA/ @р+и&а.

Каравеов / своји& -ри#ич-и& чани&а /с#аје про#ив

идеаис#ич-е ес#е#и-е, аи !авни посао и)води@ве#о)ар :ар-ови.

&ВЕК 8ЕЗВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ СВР>ЕНИ< 73А7%3А

Кад се наврши !одина, он доAе !осподар/ и )апиш#е да

&/ па#и ш#о &иси да је )ас/жио.

ПРИП%ВЕ2АЊЕ ЗАМИ>ЕНИ< 2%7АMАЈА

Кад се сврши ра#, ш#о / да се на/жива&. ?)&е& ча&а,

спре&и& с/в/ ран/ )а не-ои-о дана, /ди/ )а пеа"е ри+е и

-рене& ни) :орав/...

/рста приповеда$а која је ситрична прип+,"ању

пр+-*и/ "+гаLа!а, у којој се приповедачки презент јавља

са+ у ни)+,иа с,р-ни/ и нс,р-ни/ г*аг+*а, при

чему:

16 НЕСВР>ЕНИ ПРЕЗЕНТ омо#у@ава да се ситуа#и!а

прати у њн+ т+ку

@6 СВР>ЕНИ ПРЕЗЕНТ омо#у@ава да се паBња чита+#а

п+ра с !"н ра"њ на "ругу

Вр у коме се одвијају до#а5аји о којима се приповеда је

ЗАМИ>ЕН%, што импицира да се дати до#а5аји мо#у,

аи и не морају, остварити у Iуду@ности

224



@;. М+"а*на )начња пр)нта

одана значе$а +)нача,а!у ИРЕА3Н& РА2Њ&, и уз то,

оIично, и %2Н%С 7%В%РНИКА=П%ЈМА означено# суIјектомпрема таквој рад$и

ЗНА'ЕЊЕ ЗАП%ВЕСТИ има:

1. пр)нт употреIљен са ЗАП%ВЕ2Н%М РЕ'(%М НЕКА

&ека :ар-о од&а доAе. * Ко не &оже да иде, нека ос#ане.

.вако употреIљен презент је к+п*нтаран ипрати,у,

јер се односи на ица која не учествују у комуникацији ии на

ица која нису идентификована; употреIљава се САМ% у ;.3И(& !"нин и н+Bин

@. пр)нт употреIљен са ВЕЗНИК%М 2А

Ис-рено да &и -ажеш -а-ав са& ја чове-.

Gосе +ор+е десе#ари да &и поднес/ и)веш#ај.

227



.вакав презент може се употреIити у СВАК%М 3И(&, а,

осим то#а, +" ипрати,а с ра)*ику! и по томе што:

13 и)раBа,а стр+Bу )ап+,ст која искључује савет ии

упутство које се може исказати само императивом3:

Да се па)иш. * Gа)и се. C Да /Aеш. * ?Aи#е.

Jочи/ ч/вај#е на адно& &ес#/ 6 не може презентb3

23 +B иати карактр пр"*+га:

Да по!еда&о писане и)воре. * Gо!едај&о писане и)воре.

@а&о ов/ по#ер/ да пре#рпи&о.

43 +B иска)и,ати )ап+,ст и*и п+"сти#а! нау0*аBн начин при чему #оворник исказује и *ичну

)аинтрс+,ан+ст за то да са#оворник изврши рад$у:

Да ч/је& ш#а оеш. ;F Кажи ш#а оеш<

Да #е види& на -онеренији. ;F ДоAи на -онерениј/<

Пр)нт са ,)ник+ "а се употреIљава и & %П>ТИМ и

П%СЕ8НИМ 2Е3И8ЕРАТИВНИМ ПИТАЊИМА, којима се не

тражи оIавеште$е, ве@ савет ии упутство, а накоје је

од#овор императивна реченица:

;Да и< Да &/ се јави& * I#а да ради& * Када да доAе&

ЗНА'ЕЊЕ ПИТАЊА % &ЗР%К& НЕВР>ЕЊА РА2ЊЕима %2РИ'НИ ПРЕЗЕНТ, уг*а,н+ с,р-ни/ г*аг+*а у

упитним реченицама

I#о не седнеш * аш#о &и, +ра#е, не доAеш

.вим презентом износи се ситуа#и!а која п+"р)у,а 0ар ",

ст,ари:

1. К+нстату! с ни),р-н+ст нк ра"њ у Т7

@. Сугри- с и),р-њ "ат ра"њ

228



М+"а*н+ )начњ презент има и у седе@им врстама

ЗАВИСНИ< РЕ'ЕНИ(А:

16 у &С3%ВНИМ РЕ'ЕНИ(АМА које ину!у ситуа#и!у к+!а

ни! ст,арна, па је самим тим модана и ситуација

надре5ене каузе:

Да &/ -аже& ис#ин/, не +и &/ +ио прија#но. ;F А-оCКад +и

&/ ре-ао...<

26 у П%РЕ28ЕНИМ РЕ'ЕНИ(АМА са везничким спојевима КА%

2А НЕ7% 2А којима се врши п+рLњ са /ип+ттички

ситуа#и!аа:

>едао нас је -ао да нас први п/# види.

%ои !а више не!о да &/ је +ра#.

46 у ВРЕМЕНСКИМ и %2Н%СНИМ РЕ'ЕНИ(АМА у којима се

презент свршени% #а#оа може заменити оIиком футура

дру#о#:

КадCRи& )аврши& посао, и)аи / / ше#"/.

Ко доAе, епо !а доче-ај.

76 у НАМЕРНИМ РЕ'ЕНИ(АМА које исказују !+- у,к

нра*и)+,ану ситуа#и!у чија је свр%а исказана вишом

реченицом:

?)ео је #а-си да с#и!не на вре&е.

Gаве по)ва ?ч/ и >во)дена да се до!оворе.

0место презента овде се +B употреIити п+тн#и!а* ?)ео

је #а-си да +и с#и!ао на вре&е3, а уз #а#ое свесно

предузето# крета$а и када је суIјекат исти у оIе реченице,

да S презент се може заменити инфинитивом :ар-о јео#ишао да спаваCспава#и3

86 у М%2А3НИМ ИЗРИ'НИМ РЕ'ЕНИ(АМА, и то у:

ИМПЕРАТИВНИМ ИЗРИ'НИМ, када презент "+пуњу!

г*аг+* к+!иа с иска)у! )ап+,ст )а/т, +*0а у

управном #овору презент се ме$а императивом3:

229



а&оио &е је да &/ по&о!не&. ;а&оио &е је ,,Gо&о)и

&и<

:ар-о је ре-ао Иван/ да &/ вра#и поче. ;(е-ао &/ је

%ра#и &и поче<

9ЕНИМ ИЗРИ'НИМ, када се презентом "+пуњу!у

г*аг+*и к+!иа с иска)у! Bа жеети, жудети,

воети3:

:ар-о је жеео да с#/дира &едиин/.

&ада је суIјекат исти у оIе реченице, да S презент се

може заменити ин$инити,+:

:ар-о је жеео с#/дира#и &едиин/ 6

5унк#и!и "+пун #а#оима намеравати, планирати,

настојати, трудити се, поку"авати и с:

:ар-о је по-/шао да наAе -ар#е )а /#а-&и/.

@?. Пр$кат

%СН%ВН% 4АПС%3&ТН%6 ЗНА'ЕЊЕ

.сновно значе$е перфекта је ЗНА'ЕЊЕ

РЕЗ&3ТАТИВН%СТИ, тј6 )начњ пр+-* ра"њ чије

п+с*"и# ,аB у трнутку г+,+рња, по коме се

перфекат разикуке од остаи% претеритани% времена

На ово указује и начин творIе перфекта L он се #ради од:

1. презента помо@но# #а#оа јесам?Iити, који означава

,)у пр+-* ра"њ са са"а-њи трнутк+

@. радно# #а#оско# придева, који означава ра"њу

4и)6,р-ну у пр+-*+сти

22



0 свом основном значе$у перфекат пр"ста,а са"а-њ

стањ ка+ п+с*"и#у пр+-*и/ "+гаLа!а, зIо# че#а се

може сматрати варијантом садаш$ости, а не прошости

На то указује и +гуFн+ст уп+тр0 при*+га СА2А уз

перфекат:

ада са& довољно јео. ;F @ада са& си#.<

*а перфекат означава резутативност проше рад$е у

садаш$ости види се из п+рLња са +0*ик+

п*уск,апр$кта који значи да поседице означене

рад$е више не важе3 у оквиру минимани% парова реченица:

:ара се /даа )а не-о! правни-а. ;F :ара је и сада /да#а<

:ара се +иа /даа )а не-о! правни-а. ;F :ара сада није

/да#а<

!ошто је значе$е успешно# завршетка рад$е

карактеристично за свршени вид #а#оа, перфекат има

р)у*тати,н+ )начњ пр с,га када се #ради од

с,р-ни/ г*аг+*а, мада се сре@у и примери

РЕЗ&3ТАТИВН%7 ПЕР5ЕКТА НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А:

>едај !а. И!рао се / +а#/ 6

акценат је на $е#овом из#еду, као поседици која и даље

важи3

0 по#еду означава$а резутативности несвршени #а#ои

се ипак разикују од свршени% употреIљени% у истом

значе$у:

H#вории с&о про)ор6 прозор је и сада отворен3

Jии с&о о#вории про)ор6 прозор више није отворен3

H#вараи с&о про)ор6 не зна се да и је прозор сада отворен

ии не3

↓

22



Нс,р-ни г*аг+* ! НЕ&ТРА3АН у п+г*"у

ин$+ра#и! + р)у*тати,н+сти, а ми само на основу то#а

што није употреIљен свршени #а#о закључујемо да

непосредни резутати дате рад$е више не важе

е5утим, пр+-*а ра"ња ! ипак +ста,и*а нкп+с*"и#: пример H#вараи с&о про)ор &оже се нас#ави#и

< 666па је )а#о сада / со+и адно6

НЕСВР>ЕНИ 73А7%3И имају значе$е П%СРЕ2НЕ

РЕЗ&3ТАТИВН%СТИ, док СВР>ЕНИ импицирају

НЕП%СРЕ2Н& РЕЗ&3ТАТИВН%СТ

!ерфекат има резутативно значе$е и у оним сучајевима

када р)у*атати,н+ст не ,аBи за тренутак #оворе$а, ве@

)а СИТ&А(ИЈ& К%ЈА СЕ П%НАВА:

Кад с/ се сва#ови на-/пии и на-и#ии, с#вар сва# и по)ива

да поA/ &адино& до&/.

овде Iи се перфекат мо#ао заменити презентом свршени%

#а#оа, аи Iи се из#уIио значе$е резутативности3

'езутативно значе$е има и КВА3И5ИКАТИВНИ

ПЕР5ЕКАТ који означава ра)*ичит )атчн ситуа#и!

и*и стања која су мо#а настати посе стварне иизамишљене рад$е, односно процеса у прошости:

>рад се савио поред о+ае -ао шарена !/сениа.

А сеа се -ао пере рас/а по равнии.

& нки пририа из приповеда$а +,ак,а

р)у*тати,н+ст с +"н+си на пр+-*+ст, тј6 важи у неком

прошом тренутку, што су#ерише контекст ии оIик

приповедачко# презента:Испод панинс-и -оса / недо!ед се пр/жио прос#рано

поље

%еAе &/ се сас#ае на че/, а оне рне очи севај/.

22=



РЕ3АТИВНИ ПЕР5ЕКАТ СА РЕЗ&3ТАТИВНИМ

ЗНА'ЕЊЕМN

%ЗНА'АВАЊЕ ПР%>3Е РА2ЊЕ КА% 'ИЊЕНИ(Е

0 развоју значе$а перфекта п+!а р)у*тати,н+сти најпре

+0у/,ата:

16 и),р-ну ра"њу у пр+-*+сти, Iез оIзира на време

$ене реаизације

26 стањ к+! ! и)а т ра"њ +ста*+,

да Iи ,рн+ +!ача+ пр,и *нт, док је дру#и из#уIио

важност до те мере да данас више није неоп%одан; так+ !пр$кат п+ч+ "а +)нача,а пр+-*у ра"њу ка+

чињни#у

.вакав перфекат може се на@и у прип+,"ању #де ун+си

ирни!и т+н од аориста ии наративно# презента:

Jр)о је ра)/&ео и +р)о се при+рао.

:иа је )ас#ао, и)вадио &ара&и/ и о+рисао Bенадово ие,

)а#и& !а /)ео )а р/-/ и повео !а -/и.

& прип+,"ању перфекат се употреIљава:

1. ка+ &В%2НИ %83ИК & НАРА(ИЈИ

@. )а &В%MЕЊЕ Н%ВЕ С3ИКЕ перфекат свршено# #а#оа3

к+!а с ра)раLу!:

13 НИЗ%М НЕСВР>ЕН%7 ПРЕЗЕНТА:

Pие је приљ/+ио чврс#о /) ише и &ад/ -ор/. Dеш-о

је и)држа#и #ои-/ сас# / #о& поожај/. А девој-а не

престаје да и!ра.

24>



23 НИЗ%М СВР>ЕН%7 ПРЕЗЕНТА, када пр$кат

+)нача,а п+чтн+ стањ ка+ +0!а-њњ "а

ак#и!:

Аи арев син није #ео ни-а-о с/ша#и, не!о у#ме

новаа )а п/#а, у#ја"е сво!а -о"а, па пое / све#.

;. )а %ЗНА'АВАЊЕ РА2ЊЕ К%ЈА ТРАЈЕ & ПР%>3%СТИ

користи се пр$кат нс,р-ни/ г*аг+*а:

:аи /жеже свее и на&а се по-а)аше девој-е, #е с/

певае, -/ае се и и!рае све до поа нои.

ПЕР5ЕКАТ НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А употреIљава се за

+)нача,ањ ситуа#и! к+!а ! тра!а*а у нк+ пр+-*+

трнутку, када су је +паBа*и наратор ии ице о којем јереч:

Gод "и& с/ се ширие прос#ране панинс-е иваде... =едан

широ- ева- сп/ш#ао се и)&еA/ два -о&с-а +рда.

РЕ3АТИВН% ЗНА'ЕЊЕ

0потреIљен у нки ,рстаа )а,исни/ рчни#а пре

све#а изричним и +"н+сни3 перфекат има реативнозначе$е L означава ра"њу к+!а ! пр+-*а у +"н+су на

нки "руги трнутак, а не на тренутак #оворе$а

"ај "руги трнутак, у односу на који је рад$а проша,

+)начн ! пр"икат+ ,и- рчни#:

@ад је до#нала да с/ се "ени пресеии.

Данас се одржавај/ и)+ори и јавнос# е ве с/#ра са#нати -о

је по+едио.

'еативни перфекат са !ак+ +"а*н+ к+п+ннт+

изражава ситуа#и!у у чи! ! +ст,арњ г+,+рник у,рн

за%ваљују@и тој уверености #оворник се сеи из " у неки

Iуду@и тренутак и посматра ситуацију као ве@ остварену3

241



%о) иде +р)о, с#и!и с&о )а десе# &ин/#а P стижемо?сти@и

@емо3

ПЕР5ЕКАТ ПАСИВА

1. &онструкција ЈЕСАМ=8ИТИ K ТРПНИ ПРИ2ЕВ

.ва конструкција се интерпретира на 2 начина:

13 ка+ К%П&3АТИВНА, ако је3:

трпни при", ни! наста+ +" пр*а)н+г г*аг+*а:

:ар-о је неш#о )а&ишљен.

трпни при", и)гу0и+ сантичку ,)у са

г*аг+*+:

Hн је /чен, па !а сви ене.

трпни при", ст+!и у нап+р"н+ +"н+су са

+0ични при",+:

К/е с/ о-речене и прос#ране.

г*аг+* ! с,р-н а +"р"0а ука)у! на тра!ањ

и*и п+на,ањ ра"њ:

@о+а је (елог дана до+ро осве#љена.

Jиро је понекад )а#ворен.

23 ка+ ПАСИВНА, када:

242



ра"ња ! ,рнски ,)ана )а пр+-*+ст п++Fу

+"р"0:

I-оа је летос о-речена.

ок је камион стајао, /-радена је ро+а.

агнс с ксп*и#итн+ иска)у!:

Gар#и)анов #ренер је опо&ен/# од помоног судије.

М%2А3НИ ПЕР5ЕКАТ

0потреIљен са ,)ник+ "а, перфекат означава ЗАП%ВЕСТ

и*и ЗА8РАН&, !+- стр+Bу +" +н к+!а с и)ричпр)нт+:

*а си сместа изашаоb

*а се сучајно ниси помериоb

& ус*+,ни рчни#аа перфекат означава ПР%>3И

НЕ%СТВАРИВ &С3%В:

Да с&о &о!и, по&о!и +и с&о &/.

Да је #а вес# на вре&е при&љена, +ио +и све др/!ачије.

@D. Крњи пр$кат

КРЊИ ПЕР5ЕКАТ је +0*ик пр$кта 8ЕЗ П%М%AН%7

73А7%3А, тј6 оIик који на п++Fни г*аг+* а не оIик који

је настао испушта$ем помо@но# #а#оа ради постиза$а

244



текстуане ко%езије, какав је подвучени оIик у примеру: Доши

с/ на& !ос#и и донеи вее63

0 својој основи кр$и перфекат има иста )начња ка+ и +0*ик

пун+г пр$кта, аи иа и с,+! сп#и$ичн+сти, уг*а,н+

сти*ск прир+"6

РЕЗ&3ТАТИВН% ЗНА'ЕЊЕ

за исти#ањ Н%ВИНЕ НЕ%'ЕКИВАН%7 2%7АMАЈА,

односно за и)раBа,ањ ЕМ%(И%НА3Н%7 СТАВА према

неком до#а5ају:

@#и!и на& !ос#и

-Iо# ово# значе$а новине кр$и перфекат је по#одан за

новинске насове којима треIа да се скрене паж$а читаоца

на текст6

у п+с*+,и#аа к+!иа с к+нтари- АКТ&Е3НИ

2%7АMАЈ:

Bаша вреа )а-рп/.

Доши дивљи, па ис#ераи пи#о&е6

%ЗНА'АВАЊЕ САВРЕМЕНЕ РА2ЊЕ ии РА2ЊЕ к+!а

с СТА3Н% П%НАВА, #де се може заменити оIиком

презента

I#о -оев-а )аљ/љаа, #о &о#и-а )а-опаа.

>де ажа о&р-а, #/ и осван/а.

& ПРИП%ВЕ2АЊ&

16 &ао &В%2НИ 73А7%3СКИ %83ИК у НАРА(ИЈИ, када ст,ара

с*ику п+чтн ситуа#и! у којој @е се затим нешто

дешавати:

247



Jио једно& један ар и и&ао #ри сина.

%иа !не)до #иа ас#авиа.

26 &ада се прип+,"а у пр)нту, кр$и перфекат означава да

је РА2ЊА ПРЕТ<%2И3А ситуа#и!аа иска)анипр)нт+, те да њни р)у*тати ВА9Е у ТРЕН&ТК&

ВР>ЕЊА РА2ЊИ ПРЕЗЕНТА:

Кад #а&о доA/, онда одсједн/ -о"е, па се &ао од&оре, а

ве)ирс-и синови спре&ии вечер/ и све!а дос#а.

А2МИНИСТРАТИВНА &П%ТРЕ8А

&р$им перфектом се и)н+си к+ ! нки п+са+ ура"и+:

@ р/с-о! превео :иован >иши6

& 0и+гра$и!аа када треIа укратк+ са+п-тити

на!0итни! чињни# из нечије# живота:

(оAен / Jео!рад/. @#/дирао -"ижевнос# / Bово& @ад/.авршио -асичн/ иоо!иј/. H+јавио ро&ане...

М%2А3НИ КРЊИ ПЕР5ЕКАТ

0 Bни 4+птати,ни6 н)а,исни рчни#аа за

исказива$е жеље, односно у #оворним чиновима

83А7%С3%ВА П%З2РАВА НАЗ2РАВАЊА К3ЕТВЕ:

ивеи * ив +ио * Bи-ад срее не&аи

&С3%ВН% М%2А3Н% ЗНА'ЕЊЕ у конструкцијама са

п+на,ањ:

Jежао, не +ежао * нееш /#еи.

248



први пут у потврдном, дру#и пут у одричном оIику3

&р$и перфекат се употреIљава и у нар+"н+! п+)и!и ради

постиза$а потреIно# Iроја со#ова, па је +," њг+,ауп+тр0а СТВАР 5%РМЕ:

Кад :о&чио опа)ио војс-/...

@G. П*уск,апр$кат

%П>ТЕ ЗНА'ЕЊЕ

!усквамперфекат означава ПР%>3& РА2Њ& чији !

РЕЗ&3ТАТ 8И% АКТ&Е3АН у пр+-*+сти

.пште значе$е се може конкретизовати на два начина:

16 Р)у*тат ра"њ означене пусквамперфектом ВА9И

& ВРЕМЕ ВР>ЕЊА НЕКЕ 2Р&7Е ПР%>3Е

РА2ЊЕ која садеди и која је означена неким дру#им

претеританим временом:

249



Jа-о"и +је/ прион/е очи /) &анас#ир, #е се препаде

-ад &но!и !асови )а!рајаше.

Gопес-/ +еше /!асио свее на -авир/ и свира"е

напа&е#.

2+гаLа! иска)ан п*уск,апр$кт+ може Iити

ситуа#и+ни $+н на који се наса$а даље приповеда$е:

Jии с&о се с/чајно среи пред )!радо& А-аде&ије. Bо!а

!а је +оеа па се оса"ао на ш#ап. И)!едао је вро с#ар

и /&оран.

Ра"ња +)начна пр$кт+ може Iити п+с*"и#а

ра"њ +)начн п*уск,апр$кт+:

Jио се #о!а ј/#ра о-и)н/о и пао сиа)еи ни) с#епение6

26 Р)у*тат ра"њ означене пусквамперфектом

П%НИ>ТЕН ЈЕ НЕК%М 2Р&7%М ПР%>3%М

РА2Њ%М, те не важи у садаш$ости:

Gоши с&о +ии, аи нас је једна па#роа скренула с

п/#а.

Кад са& ч/а да је ве поожио први испи#, ја са& се +иа

о+радоваа, аи с/ &и )а#и& ре-и да је одустао одос#аи испи#а, па је и &оје радос#и нес#ао.

Ра"ња к+!а "акту*и)у! ра"њу п*уск,апр$кта

при том не мора Iити исказана, ве@ с +B и

п+"ра)у,ати:

Hн је / проши пе#а- +ио на)е+ао, ;аи &/ је ве / недељ/

+ио +оље<

%2Н%С ПЕР5ЕКАТ : П3&СКАВАМПЕР5ЕКАТ

&ада се ова два оIика са#едају у оквиру минимани%

парова реченица јасно се уочава $и%ово разичито

значе$е:

24



пр$кат L р)у*тат ра"њ ! акту*ан у трнутку

г+,+рња

=а са& !а с#авиа на с#о. ;... оеш и !а, &ои& #е,

доне#и<

п*уск,апр$кат J $кат ра"њ ! у Lу,рну

п+ни-тн

=а са& !а +иа с#авиа на с#о. ;... &ора да !а је не-о

с-онио<

!ерфекат и пусквамперфекат +гу +)нача,ати ра"њу

к+!а с +"игра*а у ист+ трнутку у пр+-*+сти;

разикују се у п+г*"у р)у*тати,н+сти "ат ра"њ6

РЕЗ&3ТАТИВН& СЕМАНТИК& п*уск,апр$ктасу#ерише чи$еница да се овај #а#оски оIик у#авном

#ради +" с,р-ни/ г*аг+*а

резутативност пусквамперфекта односи се на р)у*тат

к+!и ,аBи у пр+-*+сти3

НА73А>АВАЊЕ АНТЕРИ%РН%СТИ ЈЕ2НЕ ПР%>3Е

РА2ЊЕ & %2Н%С& НА 2Р&7&

0 оваквом значе$у пусквамперфекат се оIично користи у

к+0ина#и!и са +"г+,ара!уF+ ,рнск+ +"р"0+ L

означава$е %роноо#ије врши се и #а#оским оIиком и

датом одредIом:

=ад је стекла кредит , с#а"е се на #ржиш#/ ве +ио

и)&енио6

=ад сам ја до"ла, они с/ +ии о#иши6 прво су они отиши,па сам ја доша3

Кад са& ја доша, они с/ о#иши6 L прво сам ја доша, па су

они отиши3

24



&ада је /р+н+*+ги!а "+гаLа!а !асна на +сн+,у

уп+тр0н+г ,)ника, оIик п*уск,апр$кта може

Iити РЕ2&Н2АНТАН, тј6 заменљив перфектом:

*ре него "то са& ја доша, они с/ ;+ии< о#иши.

Сична је ситуација и у +"н+сни рчни#аа, у којима

пр"икат иска)у! ра"њу к+!а прт/+"и ра"њи ,и-

рчни# L временски прио# је довољан да означи

%роноошки однос ме5у рад$ама:

Hс#аа &/ је са&о +о&+а -ој/ је раније ;+ио< /)ај&ио.

%ЗНА'АВАЊЕ РА2ЊИ К%ЈЕ С& СЕ ВР>И3Е

НАП%РЕ2% СА НЕК%М 2Р&7%М РА2Њ%М &

ПР%>3%СТИ па и П%С3Е ЊЕ:

0 оваквим сучајевима тр0а п+траBити -ири к+нткст, на

основу ко#а се види да п*уск,апр$кат у,к +)нача,а

прт/+Lњ дру#ој рад$и:

Каж/ да је једанп/# исе-ао не-а-ве D/р-е, па &/ је )а#о +ио

од/)е#о -апе#анс#во ... но посе по$вата др/!е D/р-е и о#е и&а

не-а-ве -а&ие, #е &/ се )а#о опе# повра#и.

"радиционано се у #раматици сматра да је пусквамперфекат,

п+-т+ +)нача,а ра"њу к+!а прт/+"и дру#ој прошој рад$и,

у,к р*ати,н+ уп+тр0н6

е5утим,

!усквамперфекат увек означава ра"њу к+!а ! ПР%>3А у

+"н+су на Т7, па се може сматрати да &ВЕК иа АПС%3&ТН%

ЗНА'ЕЊЕ

@H. А+рист и ипр$кат

А%РИСТ

24=



0 свом %СН%ВН%М ЗНА'ЕЊ& аорист означава

2%9ИВЕНЕ ПР%>3Е РА2ЊЕ независно од то#а да и

су се оди#рае:

13 &ПРАВ%: Испаде &и и) р/-е6

23 НЕКА2 РАНИЈЕ & ПР%>3%СТИ: Деа одоше / !рад, а

&и с#арији још живи&о / се/ 6

(орист је у г+,+ру р"ак и "+Bи,а,а с ка+

кспрси,ан, стиски маркиран у односу на перфекат:

R/C%иде и #о са#оворнику се скрF паBња на н-т+

н+0ичн+3

Oодаа са& ео дан, о#падоше &и но!е6 изрица$е

+#и+на*н+г ста,а3

0 оIику аориста на!ч-F се употреIљавају СВР>ЕНИ

73А7%3И, аи се мо#у употреIити и нс,р-ни

& ПРИП%ВЕ2АЊЕ аорист уноси нарочиту Bи,+ст

"инаичн+ст а када се јави & НИЗ%ВИМА исказује

сук#си,н ра"њ:

@ проеа се :орава и)и. Gопави "иве и иваде /

доини, љ/ди се исеише и) -/а / поље и на +р)ин/ с-епаше од пр/а и +а#а -ои+е...

.Iиком аориста као и свршено# презента3 често се

прки"а!у НИЗ%ВИ СВР>ЕН%7 ПРЕЗЕНТА, при чему може

означавати и наг*+ и)нна"н+ њањ +к+*н+сти:

Hна ломи дијаде&е, +рошеве, о!рие и једе и, гута

и с &/-о& и с&ешни& !ри&аса&аT одједно& се #рже.

Прип+,"ачки а+рист се +0ичн+ сатра р*ати,ни, аи

#а неки узимају и ка+ апс+*утни, Iуду@и да означава

пр+-*+ст у +"н+су на Т76

& П%С3%ВИ(АМА #номски3 аорист +)нача,а РА2Њ&

к+!а с П%НАВА, односно ра"њу к+!+ с прк+

п+!"иначн+г иска)у! н-т+ +п-т сине#до%а3, зIо#

че#а је овакав начин именова$а нарочито сиковит:

27>



Два оша /+ише :иоша.

Ко се ди&а не нади&и, #ај се ва#ре не о!реја6

мо#у@ност исказива$а кваитативним презентом, одн6

футуром првим3

0 неким посовицама а+рист се употреIљава ка+ к+нтар

к+нкртн+г "+гаLа!а, ка"а +)нача,а "+Bи,ну пр+-*у

ра"њу:

ДоAоше дивљи, па ис#ераше пи#о&е.

(орист који се користи за %ЗНА'АВАЊЕ 8&2&AЕ

РА2ЊЕ оIично се сматра +"а*ни, Iуду@и да је

#оворник уIе5ен да @е се рад$а о којој је реч до#одити:

Gа, &ај-о, &и одос&о, почеа је оан)ива.

Jежи#е, и)!и+ос&о.

.вде је употреIа аориста у начеу иста као употреIа

презента и перфекта за Iуду@ност: за%ваљују@и уверености

да @е се ситуација остварити #оворник се премешта из " унеки Iуду@и тренутак и #овори из $е#а, посматрају@и дату

ситуацију као прошу у односу на тај Iуду@и тренутак из ко#а

#овори L РЕ3АТИВН% ЗНА'ЕЊЕ СА ЈАК%М М%2А3Н%М

К%МП%НЕНТ%М

ИМПЕР5ЕКАТ

.вај #а#оски оIик нестао је из ве@ине народни% #овора, а

у к$ижевном језику је у ишчезава$у

0 оIику имперфекта мо#у стајати САМ% НЕСВР>ЕНИ

73А7%3И

271



0 свом %СН%ВН%М ЗНА'ЕЊ& имперфекат се

употреIљава да +)начи РА2ЊЕ и СТАЊА к+!а су ТРАЈА3А

& ПР%>3%СТИ, а које је г+,+рник 2%9ИВЕ%:

Bе-о #е )ваше испод про)ора.

Gија/ не-а-ви раднии / -авани.

& ПРИП%ВЕ2АЊ& имперфекат се користи за

означава$е ситуа#и!а к+! су тра!а* у пр+-*+сти у

трнутку ка"а и/ ! пр#пира+ наратор ии јунак рад$е:

Gред на&а се прос#ираше непре!една равниа.

(иAи &/ +ри )а#ис-ива/ но)дрве и допира/ до /шиј/.

=ере =о)ов =ер-ови +јеше ш#апоно!, вра#а -ао / диво-о)е, !аве о-р/!е и #врде, да је &о!ао "о&е

+/-ов/ !ав/ ра)+и#и6

& П%С3%ВИ(АМА имперфектом се к+нтари-

ст,арни "+гаLа! који у тренутку #оворе$а припада

прошости:

Кад се синова же"аше, с#риа не пи#ашеT а -ад се

ра)же"аше и с#рин/ припи#иваше.

0 примерима из с,ак+"н,н+г !)ика имперфекат се

користи )а у0*аBа,ањ иска)а:

Hда-е %и +ес#е P .даке стеW3

Ка-о се )вас#е P &ако се зоветеW3

#оворник некада раније упознао са#оворника; импицира

компоненту доживљености3

@P. 5утур 4пр,и6

АПС%3&ТНИ 5&Т&Р

272



0 свом основном, апсоутном значе$у футур +)нача,а

РА2Њ& к+!а с %2И7РА3А П%С3Е Т7 +"н+сн+ &

8&2&AН%СТИ:

@едее ш-ос-е !одине радие&о на ново& про!ра&/.

Dи еш др/!/ п/ш-/ на+ави#и Cа / р/-е :анд/шиа

%/-аC+ие сва-а п/ш-а /+оји#а.

)уду@а ситуација може Iити исказана и пр)нт+

нс,р-ни/ г*аг+*а, у седе@им сучајевима:

13 &ада се изражава ч,рст+ у,рњ сигурн+ст у

4и)6,р-њ ра"њ у Iуду@ности: Gе#ар с#иже си!/рно,

чврс#о је о+еао6

23 &ада се изражава ра"ња к+!а с +B п*анирати, којазависи од нечије воље: %раа се )а дан, два6

РЕ3АТИВНИ 5&Т&Р

Aутур има реативно значе$е када означава:

16 РА2Њ& к+!а F с "+г+"ити П%С3Е НЕК%7

ПР%>3%7 ТРЕН&ТКА, означено# неким

претеританим временом:

Hнај ис#и -оји е -асније / Eвропи над+и#и Аваре,

био је /де срее / :есопо#а&ији.

:ачвани се поди!н/ и /даре на Uешни/, но прије

не!о ш#о е /дари#и пои#опијају се.

Ситуа#и!а +)начна $утур+ припа"а пр+-*+стиN

.вакав футур најчеш@е се користи у прип+,"ању, зIо#

че#а се назива прип+,"ачки $утур6

@. 8&2&AН%СТ & %2Н%С& НА НЕКИ 8&2&AИ ТРЕН&ТАК

=а / !ради# +јеа &анас#ира, !дје е 6ивјет

&но!и -а/Aери6

Р*ати,н+ )начњ футура овде ни! +чиг*"н+ јер

није си#урно да #оворник има представу о Iуду@ности у

274



односу на Iуду@у, а не у односу на садаш$у рад$у, када

Iи имао апсоутно значе$е

%ЗНА'АВАЊЕ П%НАВАНЕ РА2ЊЕ

Aутур се користи да означи рад$е које се понављају:

16 & 8&2&AН%СТИ, када се рад$а може исказати са+

нс,р-ни г*аг+*иа свршени #а#о Iи аутоматски

означио једнократну рад$у која је везана за тачно

одре5ени тренутак у Iуду@ности3

Dај е доа)и#и.

26 & СА2А>Њ%СТИ, када футур "+"а! )начњу и),сну

кспрси,н+ст: #оворнику се чини да се рад$а тоико

редовно врши да је он си#уран да @е се вршити и у

Iуду@ности:

Hви дана ре#-о еш срес#и весео ие * све је

#/жно.

Ко прс# да, и р/-/ е да#и.

.Iиком футура мо#у се означити и нчи!и п+ступ#и

типични за ту осоIу: Bи-ад #и он не с-ида п/ш-/ с

ра&ена. А пошао / "ив/, а / дрва, а / вино!рад, сва-аде је поне#и.

М%2А3НА ЗНА'ЕЊА

)уду@и да означава ситуацију која још није реаизована, футур

ако доIија модана значе$а од који% су најважнија:

1. ЗНА'ЕЊЕ ЗАП%ВЕСТИ

-аповест изречена футуром +-три!а ! +" +н иска)ан

ипрати,+, а може се назвати н+п+)и,+)ап+,-Fу:

@ад еш се епо и)вини#и )а #о ш#о си ре-ао.

@. ЗНА'ЕЊЕ ПРЕТП%СТАВКЕ

277



Gре е +и#и ис#ина да је Jаши /)ео неш#о +осанс-и

)е&аља.

;. ЗНА'ЕЊЕ НАМЕРЕ

0 овом значе$у првенство има оIик презента, а футур секористи ка"а уп+тр0а пр)нта ни! +гуFа:

Да и сиа)и#е на седеој с#ании * Bе сиа)и&, аи

/ сии.

значе$е презента у дру#ој реченици је кваификативно L

означава да #оворник иначе не сиази на тој станици;

оIиком футура оIеежена је $е#ова намера да овај пут

си5е, а употреIљен је зато што оIик презента ве@ постоји3

?. ЗА ИЗРА9АВАЊЕ РАЗ3И'ИТИ< НИЈАНСИ <ТЕЊА=9ЕЕМ%7&AН%СТИ СПРЕМН%СТИ у ус*+,ни рчни#аа:

А-о еш &ене с/ша#и, #о да не чиниш.

А-о се ја поред %аше @ве#ос#и не/ по&ои, -о е.

А-о еш п/с#и#и - на&а наше! +ара#, ии е&о6

D. ЗА &83А9АВАЊЕ ИСКАЗА

13 $+р+ пртп+ста,к:

Gа да видиш, и нее +и#и #а-о. R/јеш и -а-о се чи#ава

че#а //#аа6

23 $+ра*ни п+рањ у 0у"уFн+ст:

а&оие&о наше! са!оворни-а да на& -аже неш#о о

#о&е6

G. & 2Е3И8ЕРАТИВНИМ и РЕТ%РСКИМ ПИТАЊИМА:

Ка-о / !а пи#а#и -ад је он дае-о од &ене

Ко е "и одвра#и#и -ад неш#о на/&е

@Q. 5утур "руги

278



0 #раматици футур дру#и се ра)*ичит+ к*аси$ику!:

1. као у,к р*ати,н+ г*аг+*ск+ ,р

@. као г*аг+*ски начин

.ваква разичита с%вата$а проистичу и) ра)*ичити/ )начња

која овај #а#оски оIик може имати

"реIа напоменути да с*ичан г*аг+*ски +0*ик п+ст+!и и у

дру#им језицима L то је $утур г)актни 4антри+рни6 којим се

означава рад$а која са становишта неко# Iуду@е# тренутка

вреди као проша

ен!. X YZ[\\ Y]]^ Z[_` a`[b cZ` d]]e. * +и/ прочи#ао3

0 српском језику ситуација се промениа у односу на таквозначе$е

5&Т&Р 2Р&7И ка+ РЕ3АТИВН% 73А7%3СК% ВРЕМЕ

Aутур дру#и +)нача,а ра"њу к+!а ! ПР%>3А са стан+,и-та

нк+г 0у"уFг трнутка, а која се може вршити:

1. & 8&2&AН%СТИ, када се овај #а#оски оIик не може

заменити оIиком свршено# презента:

А-о +род не с#и!не на вре&е, нее&о !а више че-а#и, не!о

е&о /ј/#р/ пои / /-/, па +/де и дошао, наи е&о !а

#а&о6

@. & ПР%>3%СТИ

(ко Iуде иош прешао *рину, иоша @у на мејдан

зазвати6

)ојим се, да се не Iудем узауд трудио око вас6

;. & СВА72А>Њ%СТИ

Кад се сви же#еои /ва#е, онда онај п/с#и са&-е, па се

љ/+е, -о се с -и& +/де /ва#ио6

279



.вде ни ра"ња према којој се рад$а футура дру#о# означава

као проша, н па"а у 0у"уFн+ст; веза изме5у $и% уопште

није футурска

*анас се рад$а која је са #едишта неко# Iуду@е# тренутка

свршена +0ични! иска)у! пр$кт+, који чу,а и),+рнур)у*тати,н+ст $утура "руг+г6

5утур "руги НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3А означава рад$у која @е

се дешавати:

16 ПРЕ "руг 0у"уF ра"њ, када је футур дру#и )ана )а

пр$кат на п+"руч!у 0у"уFн+сти:

Ка-о +/деш /чио, она-о еш и )на#и.

26 ИСТ%ВРЕМЕН% са "руг+ 0у"уF+ ра"њ+:

I#о се више +/де&о пеи, даље е&о виде#и.

0 источним #оворима $утур "руги и)!"начн ! са пр)нт+

с,р-ни/ г*аг+*а к+!и +)нача,а 0у"уFу ра"њу:

Rи& са)на&C+/де& са)нао -о је по+едио, о+авес#и/ вас.

5&Т&Р 2Р&7И ка+ 73А7%3СКИ НА'ИН

!о правиу футур дру#и се употреIљава у )а,исни

рчни#аа, пре све#а ,рнски, ус*+,ни и +"н+сни

'ад$е изражене овим #а#оским оIиком имају везу са неким

дру#им рад$ама, и та ,)а тк тр0а "а с +ст,ари у

0у"уFн+сти, при чему ра"ња )а,исн рчни# треIа да седо#оди:

1. ПРЕ ра"њ ,и- рчни#:

Rи& ја +/де& по!едао, почни и #и да !едаш.

@. ЗА ВРЕМЕ ра"њ ,и- рчни#:

27



Кад ја +/де& по!едао, !едаеш и #и.

;. П%С3Е ра"њ ,и- рчни#:

Кад ја +/де& по!едао, #и еш се ве на!еда#и.

Ра"њ иска)ан $утур+ "руги нису само зависне, ве@ су

чст+ и <ИП%ТЕТИ'НЕ L није извесно да и @е се оне уопште

остварити, ии, ако %о@е, када @е, како, у којој мери и с6 .во се

најјасније види при поре5е$у оIика футура дру#о# са футуром

првим:

Rове-а -оји е дои ова&о #ре+а епо да доче-а#е.

посетиац је познат, а посета извесна3

Rове-а -оји ова&о +/де дошао #ре+а епо да доче-а#е.

не зна се ни ко, ни да и @е до@и3

!ри том, ра)*ика у )начњу ип*и#ира и ра)*ику у

$унк#и!и односне реченице:

:оја сес#ра, -оја е вас с/#ра посе#и#и, донее ва& пис&о6

ап+)ити,3

:оја сес#ра -оја вас с/#ра +/де посе#иа, донее ва&

пис&о6 атри0ут3

*анас се $утур "руги и пр)нт с,р-ни/ г*аг+*а

употреIљавају син+ниичн+; у неким сучајевима, ипак, иа

ра)*ик:

Bоси& ер-/ од&а / а&+/ан#/T а-о е-ар ве +/де с#и!ао,

&ои/ !а да је при&и пре-о реда.

екар је сти#ао пре нас; реч ве@ даје значе$е прошо#

до#а5аја3

Bоси& ер-/ од&а / а&+/ан#/T а-о е-ар с#и!не, +ие

до+ро.

екарев доазак @е настати касније, док Iудемо у

амIуанти3

27



*анас су у*+гу +)нача,ања с,р-н+сти ра"њ у 0у"уFн+сти

преузее помо@не речи L ,)ни#и и рч#N

Aутур дру#и се јавља и у НЕЗАВИСНИМ РЕ'ЕНИ(АМА:

Иди по!едај, &ожда #и се +/де допао.

оданост футура дру#о# је у ск*а"у са +"а*н+-Fу рч#

М%92А, а уместо футура дру#о# овде се мо#у употреIити и:

16 пр)нт с,р-ни/ г*аг+*а: :ожда #и се допадне6

26 $утур пр,и, са нешто дру#ачијом нијансом :ожда е #и се

допас#и6

27=



;R. П+тн#и!а*

а#оски начин чија су %СВН%ВНА ЗНА'ЕЊА М%2А3НАL он ра"њу не с-та у простор реано#, ве@ у пр+ст+р

пртп+ста,н+г, тј6 оно#а што Iи се мо#о остварити у

Iуду@ности

Најважнија модана значе$а:

1. ЗНА'ЕЊЕ М%7&AН%СТИ

Најекспицитније је изражено кад у потенцијау стоји

#а#о мо@и, па је моданост исказана и #раматички и

ексички:

Bе вои& !а, па ипа- &/ не +и &о!ао направи#и #а-в/

спе#-/.

Др/-чије &и не +и вероваи.

@. ЗНА'ЕЊЕ 9ЕЕ

Најекспицитније је изражено кад у потенцијау стоји

#а#о жеети, па је моданост исказана и #раматички и

ексички:

Bе +и жееа да ва& с&е#а&

(адије +и иша / ше#"/, не!о ш#о +и радиа.

& ра)г+,+рн+ !)ику радни г*аг+*ски при", +B0ити и)+ста,н:

=а +и једн/ -а/.

;. ЗНА'ЕЊЕ СПРЕМН%СТИ НА ВР>ЕЊЕ НЕКЕ

РА2ЊЕ

28>



@-ин/о са& -ош/љ/, с-ин/о +и и -ож/.

Gро#ив ножа и ова +и се више +ориа.

?. ЗНА'ЕЊЕ НА7АMАЊА

Нарочито када је у потенцијау #а#о ре@и:

Gо с&еш-/ +и ре-ао да си )адовољан.

D. ЗНА'ЕЊЕ &ВЕРЕН%СТИ

Jоље +и &/ +ио с#о п/#а да је /&ро.

Ко"/ +и реп ишч/пао -ои-о је снажан.

G. ЗНА'ЕЊЕ НАМЕРЕ

.Iично у нарни рчни#аа:

@еи с/ +и)/ ва#ре да +и се &ао /!рејаи.

@еи с/ +и)/ ва#ре не +и и се &ао /!рејаи.

H. ЗНА'ЕЊЕ &С3%ВА

0 ус*+,ни рчни#аа за исказива$е:

п+тн#и!а*н+г 0у"уFг ус*+,а: А-о +и &и све епоо+јаснио, &ожда +и ра)/&еа.

са"а-њг ира*н+г ус*+,а: Кад +и чове- )нао !де е

пас#и, сео +и.

!отенција може означавати и М%2А3НА ЗНА'ЕЊА &

ПР%>3%СТИ, #де се може заменити оIиком потенцијаа

прошо#:

Да с#е пож/рии, с#и!и +ис#е на вре&е.

Wе!ов/ спре&нос# да +/де с/ров још ј/че +и на)вао

од/чнош/.

!отенција се употреIљава уст+ пр)нта ра"и

&83А9АВАЊА НЕК%7 ЗНА'ЕЊА, да Iи исказ Iио учтивији:

281



O#еа +и да вас неш#о )а&ои&6 : Rо@у да вас замоим

нешто3

а&оиа +и вас неш#о6 : -амои@у вас нешто63

ВРЕМЕНСК% ЗНА'ЕЊЕ

!отенција има временско значе$е ка"а +)нача,а ра"њу к+!а

с П%НАВА3А у ПР%>3%СТИ; реч је о п+тн#и!а*у

с,р-ни/ и нс,р-ни/ г*аг+*а који су искучи,+ ,а)ани )а

прип+,"ањ:

.н Iи $у свако# четвртка посетио?посе@ивао6

реч је о ,+#ирању усп+на, чиме се импицира да наведенарад$а више не важи3

;1. П+тн#и!а* "руги

282



П%ТЕН(И%НА3 2Р&7И 4ПР%>3И6 је #а#оски начин којим се

означава г+,+рник+, ста, пра нра*и)+,ан+!

ситуа#и!и к+!и ! ,аBи+ у пр+-*+сти

&ао 73А7%3СКИ НА'ИН употреIљава се у седе@им

ситуацијама:

&ао пр"икат ,и- к*ау) &З &С3%ВН& РЕ'ЕНИ(& са

,)ник+ "а, која најчеш@е +)нача,а пр+-*+ст

+0*Bну +0*ик+ пр$кта:

Dо &/ се не +и +ио десио, да је седео, с &иро&, /

Pондон/.

Да није био оди-ован висо-и& ра#ни& ордено&, +ии

+и !а ос/дии на с&р#.

&од РЕ3АТИВН% САМ%СТА3НИ< ПРЕ2ИКАТСКИ<

РЕ'ЕНИ(А, карактеристичним за дијао#:

Дивне с/, и, он +и радо )а "и +ио па#ио &но!о, &но!о

више, не!о ш#о је &ада& Gанова #ражиа. ;F ...да је

#ражиа више<

Gри&ио +и се +ио и )а шоера / Pондон/. ;F да је +ио

поса<

+ако се зависна кауза са везником да може реконструисати,

она није исказана, па се пр+-*+ст сигна*и)ира упра,+

п+тн#и!а*+ "руги6

& ЗАВИСН%Ј П%РЕ28ЕН%Ј РЕ'ЕНИ(И:

Gа&е#но си и до+ро радио / #ој приии &ада не / све&/

-а-о +и #и о#а +ио радио.

!ошто је пр$кат из више реченице "+,+ан "а +)начи

важе$е мо#у@ности у пр+-*+сти, п+тн#и!а* "руги +B

с )анити +0*ик+ п+тн#и!а*а

284



+ако неки проучаваоци тврде да се оIиком потенцијаа дру#о#

мо#у изражавати само модана значе$а, седе@и примери

сведоче мо#у@ност $е#ове употреIе са ВРЕМЕНСКИМ

ЗНА'ЕЊЕМ:

НАРАТИВНА &П%ТРЕ8А, на коју упу@ује +гуFн+ст )ан

ово# оIика ПЕР5ЕКТ%М и П%ТЕН(ИЈА3%М

А-о +и &е не-о +ио преварио )а по#пис на &ении,

ниса& се начено ни-ада наљ/#ио.

А-о +и &е не-о преварио...

А-о &е је не-о преварио...

РЕЗ&3ТАТИВН% ЗНА'ЕЊЕ:

Да с&о иши +е) )ас#ај-ива"а, сада +ис&о ве +ии

преши ре-/ 6

река Iи Iиа пре5ена не у прошости, ве@ у садаш$ем

тренутку3

А-о +и они +ии -рен/и да ид/ -ад ви с#и!не#е,

не&ој#е и )адржава#и.

они Iи ве@ Iии кренуи у садаш$ем тернутку, када ви

сти#нете3

'езутативност потенцијаа дру#о# у са,рн+ !)ику с

гу0иN

%2Н%С П%ТЕН(ИЈА3 ПР%>3И : П%ТЕН(ИЈА3

287



П%ТЕН(ИЈА3 II : П%ТЕН(ИЈА3 I Y П3&СКВАМПЕР5ЕКАТ :

ПЕР5ЕКАТ

РЕЗ&3ТАТИВНИ ПЕР5ЕКАТ :ПРЕЗЕНТ

0потреIа потенцијаа дру#о# за означава$е да је време у коме се

мо#о очекивати остваре$е рад$е потенцијаа прошо је

пеонастична:

Да &и је п/# до #е+е )а-рчио роAени +ра#, +ио +и !а /+ио.

;@. Ипрати,

288



ИМПЕРАТИВ је #а#оски начин, па су $е#ова %СН%ВНА

ЗНА'ЕЊА М%2А3НА; овим оIиком #оворник подстиче

са#оворника на:

16 ВР>ЕЊЕ НЕКЕ РА2ЊЕ

@6 НЕВР>ЕЊЕ РА2ЊЕ, када се употреIљава %2РИ'НИ

%83ИК ИМПЕРАТИВА, +0ичн+ нс,р-ни/ г*аг+*а

!одстицај се може конкретизовати као:

1. ЗАП%ВЕСТ +"н+сн+ ЗА8РАНА

Зап+,ст се може и)рFи г*аг+*иа с,р-н+г и

нс,р-н+г ,и"а, при чему је заповест иска)ана

ипрати,+ с,р-н+г ,и"а +-три!а од заповести

исказане #а#оом несвршено# вида:

И)а)иCИ)аAи одавде

.Iик +"ричн+г ипрати,а има $унк#и!у +"счн

)а0ран:

Bе вичиb

.ваква заIрана у0*аBа,а с +0*ик+ са н+!4т6 који

није императив, и тако се доIија 0*аBа учти,и!а)а0рана ии скртањ паBњ:

Bе&ој да вичеш.

@. САВЕТ и*и &П&ТСТВ%

Gроше#ај &ао, осеаеш се +оље.

? с&ес/ додај#е &ао /ља и све до+ро про&ешај#е.

;. М%38А

Дај#е &и, &ои& %ас, -ио!ра& ја+/-а.

?. 2%ЗВ%3А

:о!/ и да /Aе& * ?Aи#е. @еди#е, &ои& %ас.

289



+мператив се употреIљава и са "руги +"а*ни

ни!ансаа које стиче у контексту, оIично ус*+,н+ и

"+пусн+:

Rини до+ро, не -ај се, чини )о, надај се ;F А-о чиниш

до+ро...<

@ви ви по+е!ни#е, ја / ос#а#и ;F :а-ар сви ви по+е!и...<

ВРЕМЕНСКА ЗНА'ЕЊА

НАРАТИВНИ ИМПЕРАТИВ L веома експресиван

+мператив употреIљен у приповеда$у увек стоји у +0*ику

@. *и#а !"нин, Iез оIзира на ице суIјекта реченице и

+)нача,а !"н+кратн ра"њ у пр+-*+сти:

Jа+а )а дед/, деда )а реп/, пов/и, по#е!ни * ишч/па#и

не &о!/.

ЗА %ЗНА'АВАЊЕ РА2ЊЕ К%ЈА СЕ П%НАВАЈ&

& ПР%>3%СТИ:

Кад се шаше оAес# -/да идеCпа о+/и оне п/с#е#о-еC ша рвени свежи о-о !авеCдвије п/ш-е &е#ни

)а појасо&...

& СА2А>Њ%СТИ:

Bе &о!/ више #о ради& сва-о! дана -/вај, пери

с/дове * ве &и је досадио.

Пра +,и ра"њаа #оворник има и)ра)ит +0ичн+

нгати,ан ста,N

28



;;. Ин$инити,

Н*ични г*аг+*ски +0*ик који САМ% ИМЕН&ЈЕ РА2Њ& L не

конкретизује је на временском пану, ни на пану моданости,

нити је приписује одре5еном ицу, зIо# че#а се г*аг+*ска

*кса упра,+ у +,+ +0*ику на,+"и ка+ +"р"ни#а у

рчнику

+нфинитив, односно #а#оска синта#ма чија је он #авна реч,

може имати и синтаксичке функције:

I. 2%П&НА 73А7%3ИМА:

28



16 5АЗНИМ 73А7%3ИМА почети?почи$ати,

наставити?настављати6663 и $има синонимним #а#оима,

када а*трнира са к+нструк#и!+ "а K пр)нт:

*оче се са#-о с&еја#и. * Hн /)е о!едао па се

стаде )а!еда#и.

Hн &е у#е љ/+а)но др&а#и )а ра&ена.

&ао допуна овим #а#оима јавља се са+ ин$инити,

НЕСВР>ЕНИ< 73А7%3АN

26 М%2А3НИМ 73А7%3ИМА и #а#оима, односно изразима

који су им синонимни, какви су: $тети, мои, дати се у

значе$у конструкције с #а#оом мо@и3, морати, имати

са допуном L чиме, шта, у значе$у мо@и3, Iезични

#а#ои требати, ва!ати 4се), вредети, када се

инфинитив +B )анити к+нструк#и!+ "а K

пр)нт:

Hна није $тела при)на#и син/. * &е да се речи&а

описа#и. * Rи& ч/је &/)и-/, мора повес#и -оо. *

:а!а и& се вра#и#и. * &ије !а имао ш#а ни пи#а#и ни

пре-оре#и.

-наче$е моданости, односно )начњ +"а*н+г

г*аг+*а +Fи п+"ра)у,а с и када није експицитноисказан:

&) г*аг+* !са=0ити:

Bа&а је с/#ра )оро& п/#ова#и6 P орамо сутра зором

путовати3

=едва !а је ч/#и и виде#и6 P Jедва смо #а мо#и чути и

видети3

& ус*+,н+! рчни#и с ин$инити,+ г*аг+*а ,р+,ати:

А-о је веровати ово& чове-/, оше на& се пише. P

(ко се може 6663

28=



46 73А7%3ИМА #нати, умети, #аборавити, мислити,

6елети, намеравати, одлучити.66 када инфинитив

а*трнира са и)ричн+ )а,исн+ рчни#+:

5елео C намеравао C одлучио је о#п/#ова#и. P 666да

отпутује63

76 73А7%3ИМА СВЕСН% ПРЕ2&ЗЕТ%7 КРЕТАЊА, када

инфинитив а*трнира са нарн+ )а,исн+

рчни#+:

једе :ар-о с &ај-о& вечера#и6 P 666да вечера са

мајком63

+ти"ао је -/пи#и новине6 P 666да купи новине63

86 ПРЕ3АЗНИМ 73А7%3ИМА, када је ,р-и*а# ра"њ

+)начн ин$инити,+ )апра,+ трпи*а# ра"њ

означене реченичним предикатом ии када је ситуа#и!а

+)начна пр"икат+ ка њу усрна:

&аучио &еC *ома6е &и ради#и.

Cрани &и и) -/е и)аи.

*омогао на& је ч/ва#и с#адо.

0 наведеним сичајевима инфинитив а*трнира са

и)ричн+ )а,исн+ рчни#+6

&ада је инфинитив "+пуна г*аг+*и у $унк#и!и пр"иката,

у начеу, ,р-и*а# +0!у ра"њи +ра 0ити исти; и)у)таксу рчни# са *+гички су0!кт+:

Dеш-о јој је +ио ос#ави#и га.

II. СИНТАКСИ'КЕ П%ЗИ(ИЈЕ 73А7%3А & 3И'Н%М

73А7%3СК%М %83ИК&

&ада се на5е у оваквој позицији ин$инити, ину!

нп+ст+!Fу ак#и!у, при чему се:

29>



16 НА3А9Е ЊЕН% ИЗВР>ЕЊЕ:

13 ПРЕСКРИПТИВНИМ ИН5ИНИТИВ%М, којим се

н-т+ на*аB гнра*н+, 0) +0раFања к+нкртн+

*и#у, зIо# че#а је по#одан за упутства за кориш@е$е

екова ии канцеаријска акта?формуаре:

?)и&а#и #ри п/#а на дан посе јеа.

Gриожи#и #а-сен/ &ар-/.

23 ПР%СПЕКТИВНИМ ИН5ИНИТИВ%М, којим се

именују ак#и! к+! с п+ста,а!у у пр+гра нечије

предстоје@е деатности:

Lиљеви и &е#оди па-#а +ии с/ ова-о и)ожени 1<

(е!/иса#и &ирни& п/#е& све &еA/народне спорове...

2< (а)вија#и &еA/ народи&а...

Наведена два сучаја ра)*ику!у се п+ стпну

прину"н+сти ра"њ: прскрипти,ни ин$инити,

оIавезно подразумева да се стиу*анс )а ,р-њ ра"њ

"а! са стран, што #а чини Iиским императиву, док у

пр+спкти,н+ на стиу*а#и! са стран6

.ва разика види се и у +гуFн+сти уп+тр0 +"а*н+г

г**аг+*а у )начњу тр0ати испр" оIика

инфинитива, при чему он стоји у +0*ику пр)нта када се

користи у) прскрипти,ни 8реба /)и&а#и #ри п/#а на

дан3, односно у +0*ику п+тн#и!а*а и*и $утура уз

пр+спкти,ни инфинитив 8ребало би ре!/иса#и C Cие

потребно доне#и нови ?с#ав3

@. П%СТАВА НЕК% ПИТАЊЕ П%В%2%М ЊЕН%7

ИЗВР>ЕЊА

+нфинитив у +п-ти и п+с0ни "*и0рати,ни

питањиа, +си када се пита$е поставља )а су0!кат:

Да и /)и&а#и пре ии посе јеа

>де сес#и * К/да ии * I#а од!овори#и ' $Ко

ради#и

291



III. С&8ЈЕКАТ

&ада инфинитив врши функцију суIјекта пр"икат !

+0ичн+ при*+-ки, аи +B 0ити и г*аг+*ски:

+нфинитив може стајати на п+чтку и*и на кра!у

реченице, аи у нки сучајевима +ра "+Fи на кра!:

G/ши#и је ш#е#но. * I#е#но је п/ши#и.

ар #и не досади !еда#и / вод/

IO. ИМЕНСКИ 2Е% ПРЕ2ИКАТА?ченич-а је д/жнос# /чи#и и спре&а#и се )а живо#ни

по)ив6

.ва функција подрезумева се и у ЕКСП3ИКАТИВН%М

ИН5ИНИТИВ& који сужи )а сантичк+ пр#и)ирањ

ра)*ичити/ рчи, а употреIљава се и)а ", тачк и*и

#рти#:

Gред на&а је +ио једини иљ * савада#и про#ивни-а. ;Lиљ

је +ио...<

=а +и препор/чио са&о једно /по#ре+и#и !раA/. ;...једно, а

#о је...<

O. 2Р&7Е СИНТАКСИ'КЕ 5&НК(ИЈЕ:

НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ: ељан је љ/дс-и пора)!овара#и с

-и&6 0 неким сучајевима на $унк#и!у ин$инити,а ука)у!

ЗАМЕНИ(А Т%:

?&е#и виде#и и /&е#и -а)а#и ш#а с#е видеи, у томе

ва& је еа #ајна -ри#и-е.

292



Ис#ина да сва-и D/рчин сва!да не с&ије /+и#и јавно,

аи /дари#и чи+/-о&, томе с/да не&а.

ИН5ИНИТИВ & ПРИП%ВЕ2АЊ&

+ако је оIик инфинитива посведочен у приповеда$у,

првенствено у западним штокавским #оворима, ни!

при/,аFн у књиB,н+ !)ику:

=а с#оји&, а не-о &е по#апша по ра&ен/. =а се &ао

о-рен/#и, а #о &ој др/! и) с/да.

+сти је сучај и са к,а*и$икати,н+ уп+тр0ни

ин$инити,+, који се користи за означава$е рад$е која се

понавља у садаш$ости:

Кад !од &и дои - "и&а, пон/де нас -аво&.

294





+сто неподудара$е сре@е се у рчни#аа чи!и ! су0!кат

*+гички:

@&/чио ми се с/шај/и све #е !/пос#и.

ЗНА'ЕЊА 73А7%3СКИ< ПРИ3%7А

1. ВРЕМЕНСК%

%идљиво се /)+/Aиваа чи#ај/и #ај #е-с#. ;F ...до- је

чи#аа...<

Hн /ве- )адре&а /чеи. ;F -ад ;!од< /чи<

Hс&ен/а се /!едавши !а. ;F ...-ад !а је /!едаа.<

@. НА'ИНСК%

Oодаи с/ /#еи.

Gрошао је не по)дравивши се ни са -и&.

;. &ЗР%'Н%

Jојеи се +а#ина, решио је да од/с#ане од сво!

под/ва#а.

@ва#ивши о че&/ се ради, са!асио се са предо!о&.

!одврста узрочно# значе$а је ЗНА'ЕЊЕ ПР%&ЗР%К%ВА'А

СТАЊА: #а#оски прио#, оIично садаш$и, и)раBа,а

нп+ср"н+г и)а)и,ача стања које именује предикат, по

правиу свршено# вида:

>морила се пер/и про)оре.

@ав је и#горео пржеи се са#и&а на с/н/ 6

?. &С3%ВН%

а#оски прио#, оIично садаш$и, озаначава ус*+, п+"

к+!и "+*а)и "+ +н+га -т+ ину! пр"икат:

И)ежавај/и се и даље ова-о -а-о си почео, нееш

дае-о до#ера#и6

298



.но што се усовљава #ерундом н +ра 0ити

ксп*и#иран+, ве@ се може подразумевати:

@/деи по р/-опис/, #о није он написао.

?)евши / о+)ир и ен/ прево)а, #о и није #а-о с-/по.

а#оски прио# се +B пара$ра)ирати НЕЗАВИСН%М

РЕ'ЕНИ(%М у нап+р"н+ +"н+су, при чему су +)начн

ра"њ %8АВЕЗН% ИСТ%ВРЕМЕНЕN

0 независној реченици +0а,)н+ стоји и)ра) при т+, који

указује на то да се "руга ра"ња ра)у ка+ пратFа пр,+!:

@едео је непо&ично !едај/и / ре-/ 6 P Седео је непомичнои при том #едао у реку6

Bа!о се о-рен/а на др/!/ с#ран/ /даривши !а при #о&6 P

На#о се окренуа на дру#у страну и при том #а удариа6

299





Настаа синта#ма ии предошко<падежна конструкција +гу

)ањи,ати ЗАВИСНЕ РЕ'ЕНИ(Е у њи/+,и ра)*ичити

$унк#и!аа и )начњиа:

16 5&НК(ИЈА С&8ЈЕКТА:

H+радовао и је ;#о< ш#о је прис#ао. f H+радовао и је

његов пристанак 6

26 5&НК(ИЈА %8ЈЕКТА:

Hче-иваи с/ да прис#ане. f Hче-иваи с/ његов

пристанак 6

46 5&НК(ИЈА ПРИ3%>КЕ %2РЕ28Е:

13 %2РЕ28А ВРЕМЕНА:

@ва#ии с/ на-он ш#о је прис#ао.f ...након његовог

пристанка6

23 %2РЕ28А &ЗР%КА:

Gо&ирии с/ се )а#о ш#о је прис#ао. f ... #бог његовог

пристанка6

43 %2РЕ28А &С3%ВА:

Bа&/чие&о се а-о прис#ане. f ...у случају његовог

пристанка6

73 2%П&СНА %2РЕ28А:

.дустаи су иако је пристао6 T 666упрк+с њг+,+

пристанку6

83 %2РЕ28А КРИТЕРИЈ&МА:

%иди& да се /пашио на основ/ #о!а ш#о је прис#ао. f

по његовом пристанку .

93 %2РЕ28А НАМЕРЕ:

Даи с/ све да +и прис#ао. f ... #а његов пристанак 6

29



3 %2РЕ28А СРЕ2СТВА:

?вредио и је #и&е ш#о је прис#ао. f ...својим

пристанком.

3 %2РЕ28А ПР%ПРАТНЕ %К%3Н%СТИ:

К/пии с/ &/ )е&љ/, а да он није прис#ао. f бе#

његовог пристанка6

2ЕН%МИНА3ИЗА(ИЈА је п+ступак супр+тан

н+ина*и)а#и!и којим се 73А7%3СКЕ ИМЕНИ(Е МЕЊАЈ& &

73А7%3

.вај поступак )а/т,а п+тпун+ приначњ рчни#: да Iисе исказ деноминаизовао мора се оти@и на ни,+ )начња

рчни#, па онда т+ )начњ иска)ати на "руги начин,

"руг+ граатичк+ к+нструк#и!+ а некад и "руги

*ксаа:

Gроена +роја с/чајева #рова"а пес#ииди&а / Dрее& све#/

иде и до 25 &ииона !одиш"е.

*ро(ењује се да се / Dрее& све#/ !одиш"е отрује ча- и до 25

&ииона љ/ди.

29=



;G. П+с*"и# н+ина*и)а#и!

СЕМАНТИ'КЕ П%С3Е2И(Е

!ошто ини# на!у ист +р$+*+-к катг+ри! као

#а#ои оне н "а!у ист п+"атк о ситуацији; тако се

уп+тр0+ ини# и)0га,а:

1. к+нкрти)+,ањ на ,рнск+ +"н+сн+ на п*ану

+"а*н+сти

не указује се на време врше$а рад$е, нити се она

одре5ује као иреана3

@. к+нкрти)+,ањ *и#а 0р+!а и ,нтуа*н+ р+"а

рад$а се не приписује неком конкретном вршиоцу3

"ако:

&онструкција у време његовог доласка може значити: кад

је до"ао, 4сваки пут) кад дола#и или кад дое/буде

до"ао

Номинаизација сто#а +B с*уBити:

1. ЕК%Н%МИ'Н%СТИ ИЗРАЗА

@. ЗАТАЈИВАЊ& РЕ3ЕВАНТНИ< ИН5%РМА(ИЈА

?-а)ано је на н/жнос# спречава"а и)+е!ава"а поре)а.

није јасно ни ко изIе#ава па@а$е, ни ко то треIа да

спречи3

СИНТАКСИ'К%CСЕМАНТИ'КЕ П%С3Е2И(Е

-а разику од #а#оа, чије се значе$е одре5ује приозима,

)начњ ини#а с +"рLу! при",иа што је Iољи и

пр#и)ни!и начин +"рLи,ања

2>



-аменом #а#оа #а#оском именицом рчнична

структура с упр+-Fа,а, аи се ист+,рн+ "+0и!а!у

к+п*ик+,ани! синтаг што може знатно +тBати

чити,+ст рчни#6

"еже разумљива реченица може Iити начин да се нк

ин$+ра#и! сакри!у и*и учин ањ у+чи,и:

GредвиAено је да &инис#арс#во #р!овине сачини анаи)/

с#р/-#/рни ена до&ае! и /во)но! !аса ради оене

реанос#и нивоа садаш"и ена #о! прои)вода.

!редви5ено је да министарство тр#овине анаизира цене

дома@е# и увозно# #аса да Iи оценио коико су $е#ове

садаш$е цене реане3

СТИ3СКЕ П%С3Е2И(Е

Ситуација и)раBна г*аг+*ск+ ини#+ !

апстрактни!а и статични!а у +"н+су на ситуа#и!у

и)раBну г*аг+*+ L #а#оска именица изазива н+г+

с*а0и!у нта*ну с*ику:

Vа)е -ија"а +/+ре"е се&ена, п/а"е се&е"аче,

осо+аAа"е -ие...

Семе IуIри6 Семе$ача пуца6 &ица се

осоIа5а63

!ошто #а#оске именице немају #раматичку кате#орију ица

н+ина*и)+,ани иска) ! 0)*ичан, па се сматра

прикаднијим )а $+ра*н ),аничн ситуа#и!:

21



Gовраај пре&ије оси!/ра"а је &о!/ ис-љ/чиво пре поче#-а

важе"а поисе.

примаац поруке на осе@а да је порука упу@ена $ему ично,

ве@ је утопљен у Iезичну масу; један од ефеката то#а јесте

и нека ,рста )астра-и,ања3

;H. 2к+п+н+,ањ г*аг+*а

2ЕК%МП%Н%ВАЊЕ 73А7%3А је пр+#с РАЗ3А7АЊА

П&Н%ЗНА'Н%7 73А7%3А на:

1. 73А7%3 к+!и иа %П>ТЕ ЗНА'ЕЊЕ

22



@. 73А7%3СК& ИМЕНИ(& и),"ну %2 П&Н%ЗНА'Н%7

73А7%3А

анаи)ира#и → 4и#)вр"ити анали#у

На овај начин остварују се стотине *E&.!.Н./(Н+R +-'(-(:

вр"ити скуп с овим #а#оом је практично нео#раничен3: ра)&е"ива#и f врши#и ра)&ен/ /а!а#и f врши#и /а!а"а /#иа#и f врши#и /#иај

-ити:

-асни#и f Qи#и / )а-аш"е"/ рас#и f Qи#и / порас#/ /по#реQљава#и се f Qи#и / /по#реQи-орис#и#и f Qи#и од -орис#и

&иси#и f Qи#и &ишље"а имати&ои ;неш#о< f и&а#и &о!/нос#и ;)а неш#о<

датиприс#а#и f да#и прис#ана- доприне#и f да#и доприносо&о!/и#и f да#и &о!/нос#од!овори#и f да#и од!овор

и#датинареди#и f и)да#и нареAе"е

водити

пре!овара#и f води#и пре!овореQори#и се f води#и QорQ/Qрин/#и се f води#и Qри!/

пру6ити / пру6атиподржава#и f пр/жа#и подрш-/о&о!/и#и f пр/жи#и &о!/нос#

поднетипредожи#и f подне#и предо!и)вес#и#и f подне#и и)веш#ај

о-авити ра)!овара#и f оQави#и ра)!овор

учинитипосе#и#и f /чини#и посе#/

РАЗ3%ЗИ З8%7 К%ЈИ< СЕ 73А7%3 2ЕК%МП%Н&ЈЕ су

разичите природе:

1. ИСКАЗИВАЊЕ Н%В%7 ЗНА'ЕЊА

24



-а одре5ена значе$а н п+ст+!и п+!"иначни г*аг+*, ве@

само декомпоновани израз, што је најчеш@е сучај са

г*аг+*ски ини#аа стран+г п+рк*а:

врши#и #ранса-иј/ ;$#ранса-#ира#и<, по-а)а#и #ендениј/

;$#енден#ира#и<, и)врши#и )очин ;ре#-о )очини#и<

@. ИСКАЗИВАЊЕ РАЗ3И'ИТИ< ЗНА'ЕЊА

Fеш@и је сучај да г*аг+* и њг+, "к+п+н+,ани

парњак на!у ист+ )начњ, при чену је )начњ

"к+п+н+,ан+г и)ра)а апстрактни! од значе$а

#а#оа:

прес#/пи#и пре@и видљиву физичку #раницу3 L почини#и

прес#/п пре@и апстрактну, законску #раницу3

;. НА73А>АВАЊЕ ИНСТИТ&(И%НА3ИЗ%ВАН%СТИ

РА2ЊЕ

!ојединачни #а#о не може да покрије све контексте, аи је

"к+п+н+,ани и)ра) сп#и!а*и)+,ан )а ра"њ к+!

спр+,+"и институ#и!а, односно неко ко је за нешто

оваш@ен:

преноси#и /#а-&и/ и коментатор и теевизија3 L врши#и

пренос утакмице само теевизија3

?. ЕКСП3И(ИРАЊЕ ВИ2СК%7 ЗНА'ЕЊА

&од двовидски% #а#оа "к+п+н+,ањ с ++гуFа,а

ксп*и#ирањ ,и"ск+г )начња:

ра)!овара#и води#иCо+авља#и ра)!овор * о+ави#и ра)!овор

D. К%НКРЕТИЗ%ВАЊЕ 73А7%3СК%7 ЗНА'ЕЊА

Неки #а#ои именују рад$у само у наченом смису, па се)а к+нкртн+ )начњ +ра уп+тр0ити "к+п+н+,ани

и)ра):

Hн свој/ #е#-/ посе/је. рад$а се понавља3

Hн је / посе#и -од своје #е#-е. управо сад3

27



G. ИСКАЗИВАЊЕ П3&РА3ИЗА(ИЈЕ РА2ЊЕ

*екомпоновани израз омо#у@ава да се при*ик+

ин+,ања ра"њ искаB и њна п*ура*и)а#и!а, док са

појединачним #а#оом то није мо#у@е: нареAива#и *

и)дава#и нареAе"еCнареAе"а

H. НА73А>АВАЊЕ МАТЕРИЈА3ИЗ%ВАН%СТИ

РЕЗ&3ТАТА РА2ЊЕ

Неки декомпоновани #а#ои на#ашавају да је резутат

рад$е материјаизован, опипљив:

)а-љ/чи#и * доне#и )а-љ/ча-, реши#и * доне#и реше"е

6 ЕКСП3ИКА(ИЈА %Н%7А >Т% СЕ М%9Е А3И НЕМ%РА П%2РАЗ&МЕВАТИ ЗНА'ЕЊЕМ 73А7%3А:

Gожеео је да ра)!овара са &ојо& сес#ро&. није јасно да и

је жеља изречена3 L И)ра)ио је жељ/ да ра)!овара са &ојо&

сес#ро&6

Q. ИЗН%>ЕЊЕ РА2ЊЕ КА% 'ИЊЕНИ'НЕ

2АТ%СТИ 8ЕЗ ПРИМИС3И % ВР>И%(&

2к+п+н+,ани и)ра) и)н+си ра"њу 0) приис*и +

њн+ ,р-и+#у зIо# че#а се стиче утисак да се ра"ња

+0а,а саа +" с0:

Dа-о с&о ра)!овараи. * Dа-о је #е-ао наш ра)!овор.

Gро&енио се пан. * Дошо је до про&ене пана.

1R. &83А9АВАЊЕ ЗНА'ЕЊА

73А7%3А и Е&5ЕМИСТИ'НА &П%ТРЕ8А г*аг+*а

*екомпоновани израз некад уIажава значе$е #а#оа, иисужи као еуфемизам:

-орис#и#и * +и#и од -орис#и

и)вачи#и нас#радао! * ради#и на и)ваче"/ нас#радао!

28



11. ИЗН%>ЕЊЕ РА2ЊЕ КА%

МЕРИВЕ ПРЕ2МЕТН%СТИ

7*аг+*ска ини#а и)н+си ра"њу ка+ пр"тн+ст к+!а

с +B саг*"ати, одмерити, упоредити са нечим дру#им:

Д/!ачије се понаша. * Испољио је др/!ачије понаша"е.

1@. П%ВЕAАВАЊЕ М%7&AН%СТИ

%2РЕMИВАЊА

*ок се #а#ои одре5ују приозима, именице се одре5ују

придевима; мо#у@ности одре5ива$а придевом мно#о су

ве@е:

и)не#и +ес&исенCнеприс#ојан предо! $+ес&исеноCнеприс#ојно предожи#и

1;. ИЗ8Е7АВАЊЕ ИЗРИ(АЊА

%8ЈЕКАТСКЕ 2%П&НЕ

*ок се оIјекат преазно# #а#оа оIично мора изре@и,

именица која је рекцијска допуна #а#оске именице не

мора:

%рши& проен/ ;с#а"а< * Gрое"/је& с#а"е.

%рши& анаи)/ ;речение< * Анаи)ира& речени/ 6

1?. А&Т%МАТИЗАМ &П%ТРЕ8Е

*екомпоновани #а#о уази у низ који сачи$ава иста

именица употреIљена са дру#им #а#оима

одржати?по#азити?дати?поштовати оIе@а$е, па се

"к+п+н+,ани и)ра) +B уп+тр0ити 0) нар+чит+г

ра)и-ања

29



2к+п+н+,ањ г*аг+*а у)р+ку!у ,ан!)ички +нти,

пре све#а у+п-тн+ст и апстрактн+ст татик, зIо# че#а се

ова појава најчеш@е запажа у функционаним стиовима права,

науке, новинарства, поитике, администрације и с, док је у

језику к$ижевности по правиу нема

"еж$а ка декомпонова$у #а#оа заједничка је мно#им

европским језицима, па се може посматрати као и)ра)

,р+пск+гVV ку*турн+г типа6

&ао и номинаизација, и декомпонова$е #а#оа чини иска)

к+н+ични!и и пр#и)ни!и, аи и сању! њг+,у

с*ик+,ит+ст и +тBа,а у ра)уи,+ст6

0коико се поступак )*+уп+тр0а,а за прикрива$е

информације, уIажава$е непријатне истине, истица$е#оворникове мо@и и с6 тр0а га су)0и!ати6

2



;P.Пар#*а#и!а рчни#

ПАР(Е3А(ИЈА РЕ'ЕНИ(Е је п+ступак

РА>'3АЊАВАЊА РЕ'ЕНИ(Е при којем се нки рчнични

ч*ан и)",а!а и) њ и п+ста! ИНТ%НА(ИЈСКИ и

ИНТЕРП&НК(ИЈСКИ А&Т%Н%МАН

+здвојени реченични чан назива се ПАР(Е3АТ и оIично се

распоре5ује иза реченице, аи се може на@и и испред $е:

>едао са& #е ноас. > сну . 8у6ну . <ртву .

:иле #а 6е!е. Wи о/. <остове #а мисли.

Ка+ сигна*и парцеације користе се интрпунк#и!ски )на#и

к+!и +)нача,а!у ЕКСПРЕСИВН& ПА&З&, најчеш@е тачка, аи и

тачка и )апта, ",+тачка ии )ар)

+з реченице се мо#у издвојити:

1. 3ЕКСЕМЕ@. СИНТА7МЕ

;. ЗАВИСНЕ РЕ'ЕНИ(Е

!арцеати остају у $унк#и+на*н+! ,)и са #авним

деовима из матичне реченице као:

1. П%СЕ8НИ САМ%СТА3НИ РЕ'ЕНИ'НИ '3АН%ВИ

@. 2%2АТНЕ %2РЕ28Е ВЕA ИСКАЗАН%7 '3АНА

&ао парцеат може се појавити:

1. С&8ЈЕКАТ: :иле #а 6е!е. Wи о/.

2. ИМЕНСКИ 2Е% ПРЕ2ИКАТА: =а са& !радови. Луке.

Cродови6

2



3. ПРАВИ %8ЈЕКАТ: Lеа !а је @р+ија ч/а. Aега, сина Луке

о"!ака6

4. НЕПРАВИ %8ЈЕКАТ: :исио је. &а смрт 6

5. АКТ&Е3НИ КВА3И5ИКАТИВ: Gошао са& )а "о&.+маијан6

6. АТРИ8&Т: R/ј/ се вр-/# п#иа и ш/& о+иж"е! &ора.

Cелог 6

7. ПРИ3%>КА %2РЕ28А: Hс#адос&о са&и. > стану . &а

свету 6

=ежи& се. +д радости6

!арцеација реченице чини ка)и,ањ "инаични, ор#анизујеритам текста на неоIичан начин и и)а)и,а утничк+Cсти*ск

$кт6

.вако писац и)",а!а +н "*+, к+! сатра ин$+рати,н+

на!0итни!иа6

2=



Documents

Sintaksa skripta