Alge su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih.

Nauka koja se bavi proučavanjem algi je algologija.

U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje u ćelijama imaju hlorofil.

Alge žive u vodi ili vlažnim staništima.

Imaju vegetativno telo-talus. One mogu da vrše fotosintezu i da

se hrane fotoautotrofno i heterotrofno.

Razmnožavaju se vegetativno, bespolno i polno.

Najveći broj algi živi u vodi ali i van vode-na vlažnom zemljištu, kori drveća, vlažnim stenama

Zive I samostalno ali i u zajednici

Vrste algi:

1) CRVENE ALGE (Rhodophyta)

2) MRKE ALGE (Phaeophyta)

3) SILIKATNE ALGE (Bacillariophyta)

4) ZELENE ALGE (Chlorophyta)

5) EUGLENOIDNE ALGE (Euglenophyta)

6) ALGE HARE (Charophyta)

Silikatne alge

Silikatne alge su

dobile naziv po

silikatnim

tvorevinama koje

stvaraju u cilju

zaštite.

FRAGILARIA

Attheya armatus

Ardissoneales

To su jednoćelijski i kolonijalni organizmi. Kolonije mogu biti različitih oblika: lepezaste, vrpčaste,

trakaste, zvezdaste, a po tipu su otvorene.  Ćelije koje ih čine povezane su izraštajima nalik

na bodlje ili zupce ili su spojene galertom. Veliki broj algi izlučuje galertu. Izlučuju je kroz posebno diferencirane pore na jednom

kraju ćelije. Izlučena galerta može imati oblik drške ili postolja, cevi

ili vrećice, a i ne mora da ima poseban oblik. Preko nje se alge utvrđuju za podlogu. Pri deobi tih ćelija izlučuju se nove galertne drške koje

se spajaju sa starim i stvara se razgranata kolonija Poput pojedinačnih jednoćelijskih predstavnika i kolonije

su mikroskopski sitne

Gomphonema Licmophora

Posebno svojstvo ovih algi je što se njihov protoplast nalazi u dvodelnom silikatnom panciru. Na površini protoplasta nalazi se plazmalema koja je uz pancir i kroz otvore na njemu prodire u njegovu unutrašnjost. Citoplazma se nalazi u perifernom delu ćelije, dok sredinu zauzima krupna vakuola. Nekada je ta vakuola podeljena na dva dela citoplazmatičnim mostićem. U citoplazmi je jedno loptasto jedro sa jednim ili više jedaraca U citoplazmi se nalaze i hloroplasti koji mogu biti pločasti (1 ili 2) ili sočivasti (više njih).

U stromi hloroplasta su lamele koje grade po tri tilakoida koje opasuje jedan periferni tilakoid.

Pigmenti:

 -hlorofil a i s,

-karoteni i ksantofili koji daju

različte boje

Karakterističan je pigment iz

grupe ksantofila, dijatomin koji

je po hemijskom sastavu

blizak fukoksantinu mrkih algi,

što dovodi u vezu ove dve

grupe algi.

Rezervne supstance ovih algi

su ulja, volutin i hrizolaminarin.

Pancir I njegova simetrijaPancir I njegova simetrija

Vegetativno se razmnožavaju

deobom, tako što se osim ćelije i

pancir deli u zoni pojasa. Jedna

novonastala ćelija dobija epiteku, a

druga hipoteku.

Međutim, kod obe taj deo pancira

postaje epiteka i one moraju da

stvore hipoteku. To znači da dve

novonastale ćelije međusobno neće

biti jednake.

Polno se

razmnožavaju izogamijom ,heteroga

mijom i oogamijom.

Ove alge pribegavaju polnom načinu

onda kada veličina ćelija u populaciji

dostigne suviše malu veličinu, mada

je početak polnog procesa i u vezi

sa starenjem ćelija i

spoljnim ekološkim faktorima.

Silikatne alge su diploidni organizmi.

Odlikuju se gametskom smenom

jedrovih faza, što znači da redukcionim deobama jedra

nastaju gameti. Nakon oplođenja nastaje zigot koji se

uvećava i prelazi u auksosporu koja

se javlja samo kod silikatnih algi.

Auksospora nema silificiran pancir

već na svojoj površini stvara perizonijum od pektina koji joj

dozvoljava da raste Kada dovoljno izraste u njoj se

stvara nova ćelija alge. Bespolno se razmnožavaju

morske planktonske alge koje

obrazuju trajne spore u svojim

vegetativnim ćelijama. One imaju pancir, ali bez pojasa i

rastu slično auksosporama.

Većina vrsta se hrane autotrofno, neke su miksotrofi

ili heterotrofi

Ima ih ili u morima ili u slatkim vodama, što je njihovo osnovno stanište, ali ih ima i na vlažnom zemljištu, u stenama, čak i snegu i ledu.

Veoma su osetljive na salinitet, hemijski sastav vode, temperaturu i svetlost.

Najzastupljenije su u planktonu i bentosu. 

Prilagođenost planktonskih oblika se ogleda u tome da sadrže kapljice ulja, imaju galertni omotač i karakterističan oblik tela.

Da bi se održale na površini vode, uvećavaju svoju površinu udruživanjem u kolonije.

Bentos je ipak bogatiji vrstama silikatnih algi.

Veliki broj vrsta se aktivno kreće po dnu, a neke se utvrđuju za podlogu galertnim omotačem.

Neke, posebno nekolonijalne su epifiti.

COCCONEIS PEDICULUS

Značajne su kao producenti

organskog materijala i kiseonika i

početna su karika u lancu ishrane pre

svega vodenih ekosistema.

Za vodene životinje predstavlju

hranu

Panciri uginulih algi padaju na dno i

stvaraj

mulj.Moćne naslage ovog mulja poz

nate su iz tercijera i kvartara.

Ovaj materijal sačinjen uglavnom

od silicijum-dioksida je lak, rastresit

i šupljikav i nalazi primenu

u građevinarstvu, prehrambenoj

industriji

O evoluciji ovih algi se zna dosta.

Smatra se da su nastale u juri , a svoj

„procvat“ imale u kredi.

Centrični oblici sa radijalnom simetrijom

su nastali prvi, a tek u paleogenu su

nastali penatni oblici čiji je pancir izdužen

i bilateralnom simetričan.

Nešto kasnije u tom dobu su počele da

osvajaju i slatke vode, jer su se prvo

pojavile u morima.

Tek se kod slatkovodnih oblika razvija

šav.

U kvartaru intenzivno nastaju nove vrste

sa sve složenijom građom pancira. 

Iako su evoluciono mlada grupa

organizama, njihov broj prelazi 10.000 .

17.03.2013.