POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '94 Preveo Mi�a Milovanovi� Majkl Svonvik JEDNOROGOVO JAJE Mesec? On je jednorogovo jaje, iz koga �e se izle�i sutrašnja no�. Oh, kako �e, veseli i razdragani, de�aci gledati mo�' kako razbija ljusku, pruša se vani i puzi preko neba. De�aci �e se smejati. Devoj�ice, bojim se, plakati bi mogle i skriti se, ako treba... Vej�el Lindzi Sunce je pro�istilo planine. Ginter Vajl podigao je ruku kao da salutira, a zatim se trgnuo, jer ga je blesak pogodio u o�i u trenu koji je bio potreban njegovom šlemu da se polarizuje. Prevozio je šipke gorivog elementa reaktora u industrijskom kompleksu u krateru �eterdši. Reaktor �eterdši B zapao je u kriti�no stanje �etrdeset sati pre zore, odnevši sa sobom petnaest daljinskih i mikrotalasnih releja i izazvavši strujni udar koji je prouzrokovao posredne kvarove u svim fabrikama u kompleksu. Sre�om, povremeno topljenje bilo je predvi�eno projektom sistema. Kada se Sunce izdiglo iznad visoravni Retikus, novi reaktor ve� je bio sagra�en i spreman da u�e u pogon. Ginter je mehani�ki vozio, odmeravaju�i razdaljinu do Samostalnosti po koli�ini �ubreta koje je oivi�avalo put za More Pare. U blizini grada, ostavljene gra�evinske mašine i uništeni montašeri stajali su na otvorenom vakuumskom skladištu i �ekali potencijalne lovce na otpad. Deset kilometara dalje eksplodirao je kamionet pod pritiskom i razbacao mašinske delove i dšinovke crve izolacione pene širom predela. Na dvadeset petom kilometru, slabo projektovan nagib na deonici puta prisvojio je izvestan broj palih predmeta i razbijenih bo�nih pozicionih svetala. �etrdeset kilometara dalje, me�utim, put je bio �ist, prav, jasan rez po tlu. Zanemaruju�i glasove u pozadini lobanje, saobra�ajno brbljanje i automatske bezbednosne poruke koje je kamion rutinski slao u njegov primopredajni �ip, skrolovao je topografske podatke na instrumentalnoj plo�i. Otprilike ovde. Ginter je skrenuo sa puta za More Pare i po�eo da ostavlja tragove po devi�anskom tlu. "Napustili ste prijavljenu trasu", re�e kamion. "Skretanje sa prijavljene trase moše se obaviti samo uz zabelešenu dozvolu vašeg dispe�era." "E pa, dobro." Ginterov glas �inio se prejak u njegovom šlemu, jedini fizi�ki zvuk u avetinjskoj graji. Ostavio je kabinu bez pritiska, a izolatorski slojevi na njegovom odelu utišavalii su �ak i preneto kloparanje sa površine to�kova. "I ti i ja znamo da, sve dok baš puno ne zakasnim, Bet Hamilton ne�e zameriti ako u me�uvremenu malo švrljam." "Prevazišli ste lingvisti�ke sposobnosti ove jednice." "U redu je. Nek' te to ne brine." Svešnjem šice spretno je prevezao predajni�ki prekida� na radiju kamiona. Glasovi u glavi naglo su utihnuli. Sada je bio potpuno izolovan. "Rekli ste da to više ne�ete da �inite." Re�i, odašiljane pravo u njegov primopredajni �ip, zvu�ale su duboko i rezonantno, kao da ih je izovarao Bog. "Politika Generacije pet izri�ito zahteva da svi voza�i neprestano odršavaju radio..." "Ne kukaj. Odvratno je." "Prevazišli ste lingvisti�ke..." "Ma, daj, zaveši." Ginter je prstom prešao preko topografske karte, slede�i put koji je smislio ve�e ranije: trideset kilometara preko tla boje trešnje, terena preko koga nijedan �ovek niti mašina nisu prešli, a onda prema

severu do Mar�isonovog puta. Ako bude imao sre�e, mošda �e u �eterdši sti�i i pre vremena. Vozio je kroz lunarnu ravnicu. Sa obe strane promicale su stene. Ispred, planine su se jedva prime�ivale. Osim tragova koji su se smanjivali za njim, od obzorja do obzorja nije bilo ni�ega što bi ukazivalo na postojanje �ove�anstva. Tišina je bila savršena. Ginter je šiveo za ovakve trenutke. Ulaze�i u ovakvu �istu, samotnu prazninu, došivljavao je beskrajno proširivanje bi�a, kao da je sve što vidi - zvezde, ravnica, krateri i ostalo - sadršano u njemu samom. Grad Samostalnost bio je samo san koji iš�ezava, daleko ostrvo na blago zatalasanoj površini kamenog mora. Niko ovde više ne�e biti prvi, pomisli on. Samo ja. Doplovilo je se�anje iz detinjstva. Bilo je Badnje ve�e i on je bio u o�evim kolima, na putu za pono�nu misu. Sneg je padao, gusto i bez vetra, vra�aju�i svim poznatim putevima u Diseldorfu njihovu �istotu i neokaljanost pod plaštom beline. Otac je vozio, a on se nagnuo preko prednjeg sedišta i zadivljeno, netremice posmatrao ispred sebe taj mirni, preobrašeni svet. Tišina je bila savršena. Osetio je kao da ga je samo�a dodirnula i od njega na�inila sveca. Kamion je kr�io put kroz dugu blagih, sivih, prigušenih preliva, više nagoveštaja nego boja, kao da se nešto svetlo i razdragano neprestano skriva tik iza plašta prašine. Sunce mu je bilo na ramenu, a kada je okrenuo osovinu da izbegne stenu, senka kamiona zavrtela se i posegnula za beskona�noš�u. Vozio je nagonski, op�injen jednostavnom lepotom terena preko koga je prolazio. Na pomisao, njegov PC poslao mu je muziku na �ip. Stormy Weather, ispuni vaseljenu. Spuštao se niz duga�ku, gotovo nepreglednu kosinu, kada su mu upravlja�ki ure�aji zamrli u rukama. Kamion je izgubio napajanje i, tociljaju�i se, stao. "Prokleta bila, usrana mašino", zarešao je. "�ta je sad?" "Tle ispred je neprohodno." Ginter tresnu pesnicom po tabli, od �ega su karte zaigrale. Tle ispred bilo je glatko i koso nagnuto, a sve sklonosti ka nepravilnostima pripitomila je pre mnogo eona eksplozija koja je stvorila More Kiša. Kukavi�ka naprava. Udarcem nogom otvorio je vrata, a zatim se spustio dole. Kamion je zaustavio malecki rile; zmijolika depresija koja je meandrirala preko puta kojim je nameravao da ide i izgledala baš kao suvo re�no korito. Odskakao je do njene ivice. Bila je široka petnaest metara, a duboka najviše tri metra. Taman dovoljno plitka da ne bude prikazana na kartama. Ginter se vratio u kabinu i bezvu�no zalupio vrata za sobom. "Vidi. Strane nisu tako strme. Sto puta sam se spuštao niz gore. Po�i �emo polako i lagano. Vaši?" "Tle ispred je neprohodno", re�e kamion. "Molim vas, vratite se na prvobitno odre�enu trasu." Sada je Vagner bio uklju�en. Tanhojzer. Nervozno ga je mišlju isklju�io. "Ako si tako prokleto heuristi�an, zašto nikad ne poslušaš glas razuma?" Besno je zagrizao usnu, pa brzo odmahnuo glavom. "Ne, vra�anje bi nas odvelo daleko od plana. Rile mora da se raspline za par stotina metara. Hajde da ga pratimo dok se to ne desi, a zatim vešto nazad do Mar�isona. I eto nas u kompleksu." Tri sata kasnije kona�no su stigli na Mar�isonov put. Do tada, ve� je bio sav znojav i smrdljiv, a ramena su ga bolela od napora. "Gde smo?" zlovoljno upita. A onda, pre nego što je kamion stigao da odgovori, dodade: "Poništi to." Tle je iznenada pocrnelo. To mora da su ejektorske lepeze iz Soni-Rajnpfalcovog rudnika. Njihov šinski top bio je orijentisan gotovo pravo prema jugu da bi se izbegle zavisne fabrike, tako da je njihova jalovina prvo poga�ala put. To je zna�ilo da je blizu. Mar�ison nije predstavljao mnogo više od stecišta tragova kamiona; grubo zaravnjen put obelešen narandšastim oznakama na oblišnjim stenama. Ginter je ubrzo prošao pored niza orijentira: industrijska lepeza Harada, makrofabri�ka

lepeza More Oluja, lepeza Krup funfzig. Poznavao ih je sve. G5 radila je robotiku za mnoge. Laki teglja� bez bo�nih stranica koji je nosio natovaren buldošer projurio je pored njega, podišu�i sprej prašine koja je padala istom brzinom kao i šljunak. Onaj koji je daljinski upravljao njime mahnuo mu je vretenastom rukom u znak pozdrava. Mahinalno mu je odmahnuo i zapitao se da li je to neko koga poznaje. Teren u okolini bio je izrovan i izdubljen, tle i stene nabacani u nemarne hrpe i brdašca, a povremena alatna stanica ili platforma sa rezervoarom kiseonika za hitne potrebe uklesane u oblišnju liticu. Proleteo je pored znak TOALET NA ISPIRANJE POLA KILOMETRA. Napravio je facu. Onda se setio da mu je radio još isklju�en i skinuo namotaj šice s njega. Vreme je da se vrati u stvarni svet. Smesta je u primopredajnom �ipu za�uo glas svog dispe�era, oštar i pun stati�kog šuma. "...vin sine! Vajle! Gde si, kog kurca?" "Tu sam, Bet. Malo kasnim, ali ta�no sam tamo gde treba da budem." "Kurv..." Snimak se prekinuo i do njega je, ušivo, dopro prete�i glas Hamiltonove: "Srce, treba�e ti za ovo stvarno dobro objašnjenje." "Oh, znaš kako je." Ginter je skrenuo pogled s puta, na udaljena, prašnjava nefritna brda. Voleo bi da se popne do njih i da se nikad ne vrati. Mošda bi pronašao pe�ine. Mošda tamo ima �udovišta: vakuumskih trolova i mese�evih zmajeva sa sporim i strpljivim metabolizmom, koji se vekovima pomeraju za jednu dušinu tela, hipergustih bi�a koja mogu da plivaju kroz kamen kao da je voda. Zamislio ih je kako rone, slede�i linije magnetskih sila, duboko, duboko u dijamantske i plutonijumske šile, zaba�enih glava i pevaju�i. "Pokupio sam stoperku i smuvali smo se." "Probaj da to kašeš E. Izmailovoj. Besna je kao ris na tebe." "Ko?" "Izmailova. Ona je nova šefica rastura�a. Stigla je ovde na osnovu multikoroporacijskog ugovora. Ima skoro �etiri sata kako je uzela skaka� i od tada �eka tebe i Zigfrida. Rekla bih da se nisi sreo s njom?" "Nisam." "Pa, ja jesam, i bolje se pazi pred njom. Ona je upravo ona vrsta gadne ribe koju ne�e zanimati tvoji antikviteti." "Ma, daj, ona je samo još jedan tehno na platnom spisku, je l' tako? Nije na mojoj liniji komandovanja. Ne deluje mi da mi moše bilo šta." "Sanjaj, lu�e. Ne treba puno potezati da se jedan takav kur�i� kao što si ti pošalje dole na Zemlju." Sunce je bilo samo za širinu prsta iznad brda, kada se na vidiku pomolio �eterdši A. Ginter je s vremena na vreme zabrinuto bacao pogled na Sunce. Sa vizirom podešenim na H-alfa talasne dušine, predstavljalo je blistavu belu kuglu prekrivenu lagano uzburkanim crnim pegama; bilo je granulastije nego obi�no. �inilo se da je aktivnost Sun�evih pega visoka. �udio se što Slušba prognoze zra�enja nije izdala površinsko upozorenje. Momci u Opservatoriji obi�no uspešno kontolišu stvari. �eterdši A, B i C predstavljali su trojku jednostavnih kratera odmah ispod Hladnog, i dok su dva manja bila gotovo nezanimljiva, �eterdši A poticao je od meteora koji se probio kroz bazalt Kiša do tako drašesne šile aluminijumske rude kakve nema u brdima. Smešten tik uz Samostalnost, bio je jedan od ljubimaca rukovodilaca, tako da Gintera nije iznenadilo što Ker-Makgi odlazi �ak tamo da osposobi njihov reaktor. Kompleks je vrveo od hoda�a, stalkera i montašera. Bili su posvuda po fabrikama s mehurastim kupolama, topionicama, utovarnim dokovima i vakuumskim garašma. Sazveš�a plavih iskrica vrcala su prilikom rastavljanja velikih industrijskih konstrukcija. Flote teško natovarenih kamiona lepezasto su se udaljavale u lunarnu ravnicu, uzburkuju�i prašinu iza sebe. Fets Valer po�e da peva The Joint is Jumping i Ginter se nasmeja. Usporio je do pušenja, napravio širok luk da izbegne gasni galvanizator koji je bio naba�en na utovariva� i presekao preko nagnutog prilaznog puta �eterdšija B. Novo sletište bilo je na�injeno u eksplozijama steni neposredno

ispod ruba, a skupina ljudi stajala je tamo oko nepomi�nog skaka�a. Jedno ljudsko bI�e i osam daljinskih. Govorio je jedan od daljinskih, prave�i rukama trzave male gestove. Nekoliko ih je pasivno stajalo, jednakih kao toliko starinskih telefona, nezatrašenih od strane rukovodstva iz Zemaljaske Strane, ali dostupnih ako bi bilo neophodno uklju�iti još savetnika. Ginter je odvezao Zigfrida sa krova kabine i, sa kontrolnom plo�om u jednoj ruci i kalemom kabla u drugoj, poslao ga da hoda prema skaka�u. Ljudsko bi�e krupnim koracima po�e ka njemu. "Ti! �ta te je zadršalo?" E. Izmailova nosila je dre�avo crveno-narandšasto odelo butika Studio Volga koje je predstavljalo oštar kontrast njegovom kompanijskom odelu sa G5 logoom na grudima. Nije mogao da joj razazna lice ispod zlatnog stakla njenog vizira. Ali mogao je da ga �uje u njenom glasu: ušarene o�i, tanke usne. "Probušila mi se guma." Našao je dobru, glatku kamen�inu i spustio kalem, vrte�i ga da bi bio siguran da je je dobro legao. "Doneli smo mošda petsto jardi oklopljenog kabla. Je l' vam to dosta?" Kratko, napeto klimanje glavom. "Dobro." Izvadio je pištolj sa klinovima. "Skloni se." Kle�e�i, ankerisao je kabl za stenu. Onda je na brzinu proverio funkcije jedinice. "Znamo li kako je unutra?" Daljinski je ošiveo, napravio korak napred i predstavio se kao Don Sakai i G5 kriznog upravlja�kog tima. Ginter je ve� radio sa njim: pristojan, tvrd momak, ali, kao i svi Kana�ani, preterano se plašio nuklearne energije. "Gospo�a Lang, iz Soni-Rajnpfalca, uvela je svoju jedinicu, ali zra�enje je bilo tako jako da je izgubila kontrolu posle preliminarnog skeniranja." Drugi daljinski potvrdno je klimnuo, ali vreme prenosa do Toronta bilo je taman dovoljno da Sakai to ne primeti. "Daljinski je nastavio dalje." Nervozno se zakašljao, a zatim nepotrebno dodao: "Autonomna kola bila su previše osetljiva." "Pa, to ne�e biti problem sa Zigfridom. On je glup k'o no�. Na evolucionoj lestvici mašinske inteligencije bliši je rabošu nego kompjuteru." Dve i po sekunde su protekle, a onda se Sakai ljubazno nasmejao. Ginter klimnu Izmailovoj. "Provedi me kroz ovo. Reci mi šta ho�eš." Izmailova stade pored njega - odela su im se nakratko pritisnula dok je uklju�ivala kabl s priklju�cima na oba kraja u njegovu kontrolnu plo�u. Neobi�ni oblici preletali su preko spoljašnjosti njenog vizira kao senke iz snova. "Zna li on šta radi?" upita ona. "Hej, ja..." "Zaveši, Vajle", zareša mu Hamiltonova na privatnom kanalu. Otvoreno, ona re�e: "Ne bi bio tu da kompanija nema potpuno poverenje u njegove tehni�ke sposobnosti." "Siguran sam da nikada nije bilo u pitanju..." po�e Sakai. Za�utao je kad su re�i Hamiltonove sa zakašnjenjem stigle do njega. "Na skaka�u je ure�aj", re�e Izmailova Ginteru. "Idi i uzmi ga." Poslušao je, preure�uju�i Zigfrida na malo, zbijeno optere�enje. Jedinica se nagnula iznad skaka�a i obmotala velike, osetljive šake oko ure�aja. Ginter je naneo blag pritisak. Ništa se nije dogodilo. Tešak peder�i�. Polako, pašljivo, pove�ao je snagu. Zigfrid se uspravio. "Uz put, a onda nadole." Reaktor je bio neprepoznatljiv, istopljen, izuvijan i smotan u sebe, humka šljake sa savijenim cevima koje su štr�ale sa krajeva. Na po�etku incidenta dogodila se eksplozija u rashladnom sistemu i jedan zid kratera bio je svetao od raspršenog metala. "Gde je radioaktivni materijal?" upita Sakai. �ak i sa razdaljine od trista trideset hiljada kilometara, zvu�ao je napeto i zabrinuto. "Sve je radioaktivno", re�e Izmailova. �ekali su. "Mislim, znate, šipke goriva." "Upravo sad, vaše šipke su verovatno tri stotine metara niše i još idu. Govorimo o fisionom materijalu koji je dostigao kriti�nu masu. Još na samom po�etku procesa šipke su se sve stopile u neku vrstu supervru�e barice koja je sposobna da progori sebi put kroz stenu. Zamislite je kao gustu, tešku grudvu voska koja sebi kr�i put ka lunarnom jezgru." "Boše, kako volim fiziku", re�e Ginter.

�lem Izmailove okrenuo se prema njemu, najednom prazan. Posle duge pauze ponovo se uklju�io i okrenuo u stranu. "Bar je put do dole �ist. Odvedi svoju jedinicu do samog kraja. Tamo, s jedne strane, ima istrašni kosi, tunel. Stari. Ho�u da vidim da li je još otvoren." �enina pašnja bila je usmerena na Zigfridovo napredovanje. Pometeno, ona re�e: "Gospodine Sakai, lanac preko pristupnog puta bio bi dovoljan da se ovo mesto raš�isti. Zidovi kratera zaštitili bi od gama-zra�enja svakoga ko bi radio u blizini, a ne bi bilo teško usmeriti na drugu stranu prelete skaka�a da njihovi putnici ne bi bili izlošeni. Ve�ina bioloških opasnosti prilikom rastapanja reaktora poti�e od alfa-zra�enja koje emituju �esti�ni radioizotopi u vazduhu ili vodi. Kada su koncentrisani u telu, alfa-emiteri mogu da nanesu zna�ajnu štetu; bilo gde drugde, ne mogu. Alfa-�estice zaustavlja list papira. Sve dok dršite reaktor izvan vašeg ekosistema, on je bezbedan kao i bilo koja druga velika mašina. Nepotrebno je, pa �ak i, oprostite na izrazu, praznoverno zakopavati uništeni reaktor samo zato što je radioaktivan. Ali ja ne vodim politiku. Ja samo razaram stvari." "Je li ovo tunel koji trašiš?" upita Ginter. "Da. Spusti ga do dna. Nije daleko." Ginter je uklju�io svetla na Zigfridovim grudima i spustio cilindri�ni relej da se kabl ne bi pokidao. Pošli su nadole. Kona�no, Izmailova re�e: "Stani. Dovoljno je." Polako je spustio ure�aj, a onda, prema njoj, pucnuo ru�nim zglobom mašine. "To je obavljeno", re�e Izmailova. "Vrati jedinicu. Imaš jedan sat da napraviš rastojanje izme�u sebe i kratera." "Uh... Još imam da istovarim šipke goriva." "Ne, danas nemaš. Novi reaktor je rasklopljen i odvu�en izvan zone eksplozije." Ginter pomisli na svu mašineriju koja je bila rastavljena i sklonjena iz industrijskog kompleksa i tog �asa prvi put ga je pogodila �ista ekstravagancija razmere operacije. Obi�no se samo najosetljiviji ure�aju sklanjaju iz zone eksplozije. "�ekaj malo. Kakvu to vrstu �udovišnog eksploziva planiraš da upotrebiš?" Bilo je samosvesnog šepurenja u dršanju Izmailove. "Ništa što ne znam kako se koristi. Ovo je ure�aj diplomatske klase, istog dizajna kakvog sam videla u akciji pre pet godina. Primenjen je bez ijedne jedine mehani�ke greške gotovo sto puta. To ga �ini najpozdanijim orušjem u istoriji ratovanja. Trebalo bi da se ose�aš po�aš�en što si imao priliku da radiš s jednim od njih." Ginter je osetio kako mu se meso zaledilo. "Isuse i Majko Bošja", re�e on. "Navela si me da rukujem aktovskom nuklearkom." "Bolje se navikavaj. Vestinghaus Lunar stavlja ove bebice u masovnu proizvodnju. Cepa�emo planine pomo�u njih, probijati puteve po brdima, razarati zidove rilea da vidimo šta ima unutra." Glas joj je zadobio vizionarku notu. "A to je samo po�etak. Postoje planovi za oboga�ivanje polja u Sinus Estumu. Izazvati eksplozije nekoliko bombi iznad regolita, a zatim vaditi plutonijum iz tla. Bi�emo skladište goriva za �itav Sun�ev sistem." Strah mora da mu se ispoljavao u dršanju, jer se Izmailova nasmejala. "Misli o tome kao o orušju mira." "Da ste samo bili tamo", re�e Ginter. "Bilo je neverojebenovatno. Jedna strana kratera samo je nestala. Razlošila se u ništavilo. Pretvorila u prah. A dugo, dugo potom sve se sjajilo! Krateri, mašine, sve. Moj vizir bio je toliko blizu preoptere�enja da je po�eo da trep�e. Mislio sam da �e da pregori. Bilo je ludo." Podigao je karte. "Ko je podelio ovo sranje?" Krišna se stidljivo iskezio i zagnjurio glavu. "Ja idem." Hiro se mrštio na svoje karte. "Ja sam upravo umro i otišao u pakao." "Da te zamenim?" re�e Anja. "Ne. Zaslušujem da patim." Nalazili su se u parku Nogu�i, na rubu središnjeg jezera, smešteni na umetni�ki razbacane stene koje su bile isklesane tako da deluju kao da su erodirane vodom. �uma do kolena visokih mladica breza rasla je s jedne strane, a ne�ija igra�ka jedrilica plutala je blizu udarnog konusa u središtu jezera. P�ele su zbrkano zujkale po detelini.

"A onda, još dok se zid mrvio, ova luda ruska ku�ka..." Anja je bacila trojku. "Pazi šta pri�aš o ludim ruskim ku�kama." "...naglo se uspela skaka�em..." "Video sam na televiziji", re�e Hiro. "Svi smo videli. Bilo je u vestima. Momak koji radi za Nisan re�e mi da je BBC dao tome trideset sekundi." On je slomio nos vešbaju�i karate, kada je naleteo na instruktorovu pesnicu; kontrast kvadratnog belog flastera i �upavih, crnih obrva davao mu je tmuran, piratski izgled. Ginter izbaci jednu. "Daj drugu. �ove�e, niste vi ništa videli. Niste osetili kako se tle posle zatreslo." "Kakva li je samo veza Izmailove sa Aktovskim ratom?" upita Hiro. "O�igledno, ona nije kurir. Da li je bila povezana sa snabdevanjem ili je bila u strateškom?" Ginter sleše ramenima. "Ti se se�aš Aktovskog rata?" sarkasti�no upita Hiro. "Polovina Zemljine vojne elite zbrisana u jednom jedinom danu? Svet vra�en s ruba ratnog ponora smelom akcijom? Osumnji�eni teroristi ispali globalni heroji?" Ginter se sasvim dobro prise�ao Aktovskog rata. Tada je imao devetnaest godina i radio je na Finskom geotermalnom projektu, kada je ceo svet zapao u gr� i gotovo uništio sam sebe. Bio je to glavni �inilac u njegovoj odluci da napusti planetu. "Mošemo li ikada da razgovaramo o ne�emu drugom, a ne o politici? Muka mi je i ne šelim više da slušam o Armagedonu." "Hej, zar ne treba da se vidiš s Hamiltonovom?" iznenada upita Anja. Bacio je pogled gore na Zemlju. Isto�na obala Jušne Amerike upravo je prelazila liniju izme�u dana i no�i. "Oh, do �avola, ima dovoljno vremena da završim ovu ruku." Krišna je dobio sa tri kraljice. Hiro je preuzeo delenje. Brzo je promešao i sredio karte besnim, kratkim udarcima ruke. "Dobro", re�e Anja, "šta te izjeda?" Besno je podigao pogled, a zatim ga spustio i prigušenim glasom, kao da je iznenada postao stidljiv kao Krišna, rekao: "Idem ku�i." "Ku�i?" "Misliš, na Zemlju?" "Jesi li lud? Kad sve samo što nije otišlo u maj�inu? Zašto?" "Zato što sam više poludeo od Meseca. Bi�e da je to najrušnije mesto u Vaseljeni." "Rušan?" Anja je pomno gledala unaokolo na terasaste vrtove, potoke koji po�inju na najvišem nivou i padaju u obliku osamedest magli�astih vodopada pre nego što stignu do središnjeg jezera odakle ponovo kre�u u reciklaciju, skladno zavojite staze. Ljudi su prolazili kroz velike nadsvo�ene grmove ruša i pored kula od forsitija snolikim, klize�im korakom koji je šetnju po Mesecu �inio tako nalik na podvodno kretanje. Drugi su ispadali i upadali u slušbene tunele, zastajali da gledaju kako zebe prave kovite i lete, usmerene ka lejama krastavaca. Na buvljoj pijaci na središnjem nivou, gde su kapitalisti iz hobija i u slobodno vreme rasprodavali fabri�ke sisteme, travnate korpe, pritiskiva�e za papir od narandšastog stakla, kurseve postinterpretacionog plesa i meme-analize elizabetanske poezije, šatori su predstavljali vašar gizdave svile, tirkiza, grimiza i akvamarina. "Ja mislim da je lep. Mošda malo prenaseljen, ali to je estetika prvih naseljenika." "Li�i na trgova�ki centar, ali ne mislim na to. Meni..." trašio je re�i. "Meni... smeta mi ono što mi radimo ovde. Mislim, raskopavamo ga, razbacujemo �ubre, paramo planine, a zašto?" "Zbog novca", re�e Anja. "Potrošna dobra, sirovine, budu�nost za našu decu. �ta tu nije u redu?" "Mi ne pravimo budu�nost, mi pravimo orušje." "Pa na Mesecu nema �ak ni pištolja. Ovo je me�ukorporacijska zona razvoja. Ovde je orušje zabranjeno." "Ti znaš na šta mislim. Svi ti trupovi bombardera, detonatorski sistemi i ku�išta raketa koji se ovde grade i šalju na nisku orbitu Zemlje. Ne pretvarajmo se da ne znamo �emu oni sluše."

"Pa?" slatkasto re�e Anja. "Mi šivimo u stvarnom svetu, niko od nas nije toliko naivan da veruje da mogu�e imati vlade bez vojski. Zašto je gore ako se te stvari grade ovde umesto bilo gde drugde?" "Mene boli ona kratkovida, egocentri�na pohlepa u onome što radimo! Jesi li u poslednje vreme izvirila na površinu i videla kako je razrovana, rasporena i šta je sve po njoj razbacano? Još ima mesta gde mošeš da baciš pogled na sirovu lepotu nepromenjenu još od dana kada su se naši preci ljuljali na drve�u. Ali mi bacamo �ubre po njima. Za pokolenje, najviše dve, Mesec ne�e biti ništa lepši od nekog drugog �ubrišta." "Ti si video šta je manufaktura vezana za Zemlju u�inila od okoline", re�e Anja. "Njeno sklanjanje sa planete je dobra stvar, je l' tako?" "Da, ali Mesec..." "�ak ni nema ekosferu. Ovde nema ni�ega što bi se moglo povrediti." Zurili su jedno u drugo. Kona�no, Hiro re�e: "Ne šeleim da razgovaram o tome", i mrzovoljno podiše karte. Pet ili šest ruku kasnije, jedna šena doluta i bubnu na travu pored Krišninih nogu. Senka na o�ima bila joj je šiv elekti�ni grimiz, a luckast osmeh goreo joj je na licu. "Ej, �ao", re�e Krišna. "Je l' svi znate Sali �ang? Ona je, kao i ja, deo istrašiva�kog tima Centra za samoreprodukuju�e tehnologije." Ostali klimnuše. Ginter re�e: "Ginter Vajl. Manuelni radnik Generacije pet." Zakikotala se. Ginter je namignuo. "Izgleda da si raspološena." Kucnuo je zglobovima prstiju po špilu. "Pratim." "Na psiliju sam", re�e ona. "Jednu kartu." "Psilocibinu?" upita Ginter. "Mene bi zanimalo tako nešto. Uzgajaš li ga ili mikrofabrikuješ? Ja imam par fabrika u sobi; mošda bih mogao da preusmerim neku od njih ako bi htela da mi odobriš koriš�enje softvera?" Sali �ang odmahnu glavom i nemo�no se nasmeja. Suze su joj tekle niz obraze. "Pa, kad se skineš, mošemo o tome da porazgovaramo." Ginter zaviri u svoje karte. "Ovo bi bila super ruka da igramo šah." "Niko ne igra šah", prezrivo re�e Hiro. "To je igra za kompjutere." Ginter pokupi talon sa dva para. Promešao je, Krišna je odbio da se�e i on po�e da deli karte. "I tako, ova luda Ruskinja..." Niodkuda, �angova zaurla. Od mahnitih napada smeha presamitila se unazad, a zatim ponovo nagnula napred. Sa oduševljenjem usled otkri�a koje joj je igralo u o�ima, uperila je prst pravo u Gintera. "Ti si robot!" viknu ona. "Izvini?" "Ti si obi�an robot", ponovila je. "Ti si mašina, automat. Pogledaj se! Samo odgovaraš na podsticaje. Uopšte nemaš slobodnu volju. Tamo nema ni�ega. Ne mošeš da izvedeš nijedan originalan �in da sebi spaseš šivot." "A je li?" Ginter se osvrnu onaokolo, traše�i nadahnu�e. De�a�i� - mogao bi to biti Pjotr Nahfiz, iako je to odavde teško re�i - nalazio se pored vode i hranio šarane mrvicama hlep�i�a od morskih ra�i�a. "�ta misliš da te bacim u jezero? To bi bio originalan �in?" Smeju�i se, ona odmahnu glavom. "Tipi�no ponašanje primata. Na prime�enu opasnost reaguje se pokazivanjem tobošnje agresije." Ginter se nasmejao. "A onda, kada to ne upali, primat se povla�i u pokazivanje pokornosti. Smirivanja. Majmun demonstrira ovu bezazlenost... kapiraš?" "Hej, ovo uopšte nije smešno", upozoravaju�e re�e Ginter. "U stvari, prili�no je uvredljivo." "Pa se vra�a na pokazivanje agresije." Ginter uzdahnu i podiše obe ruke uvis."Kako treba da reagujem? Prema tebi, sve što kašem ili uradim potpuno je pogrešno." "Ponovo pokornost. Napred-nazad, napred-nazad od agresije do pokornosti i opet nazad." Pravila je pokrete rukom kao da je ova klio. "Baš kao mala mašina... kapiraš? Sve je to automatsko ponašanje."

"'Ej, Kriš... ti si ovde neurobioštasive�, je l' tako? Reci neku lepu re� za mene. Izvuci me iz ovog razgovora." Krišna je pocrveneo. Izbegavao je da se sretne s Ginterovim o�ima. "Znaš, gospo�a �ang vrlo visoko kotira u Centru. Nad bilo �im što ona misli o razmišljanju vredi se zamisliti." �ena ga je posmatrala pošudno, blistavih o�iju, sušenih zenica. "Me�utim, mislim da ona mošda smatra da svi mi samo, u suštini, jezdimo kroz šivot. Kao da nas vodi autopilot. Ne samo tebe, ve� sve nas." Obratio se pravo njoj. "Je l' tako?" "Ne, ne, ne, ne." Odmahivala je glavom. "Baš njega." "Dišem ruke." Ginter je spustio karte i legao na le�a na granitnu plo�u da bi kroz staklo krova mogao da gleda Zemlju koja je ušla u fazu smanjivanja. Kada je sklopio o�i, mogao je da vidi skaka� Izmailove kako se podiše. Bio je to štur ure�aj, malo više od platforme sa stolicom iznad skupine od �etiri boce otpadnog gasa kao pogonskog goriva i kompleta inteligentnih nogu. Video ga je kako uzle�e dok je eksplozija cvetala - nakratko je izgledalo kao da lebdi visoko iznad kratera kao soko na vrhu termale. Prekrštenih ruku, prilika obu�ena u crveno sedela je i posmatrala, deluju�i nekako neljudski mirno. U odrašenom svetlu, gorela je šarko kao zvezda. Na jedan ušasan na�in, bila je predivna. Sali �ang obgrlila je kolena i stala da se ljulja napred-nazad. Smejala se i smejala. Bet Hamilton bila je opremljena za teleprisustvo. Uklju�ila je jedno so�ivo u trenutku kada je Ginter ušao u kancelariju, ali je nastavila da pokre�e ruke i noge. Snoliki, mali, avetinjski pokreti koji �e biti primljeni i uve�ani u nekoj fabrici negde iza obzorja. "Opet kasniš", re�e ona, bez nekog posebnog naglaska. Ve�ina ljudi osetila bi bar šalac stvarnosne bolesti prilikom istovremenog kontakta sa dve razli�ite okoline. Hamiltonova je pripadala onim retkim pojedinacima koji su mogli da podele svoju svest izme�u dve razdvojene stvarnosti, a da ne izgube delotvornost ni u jednoj. "Zvala sam te da razmotrimo tvoju budu�nost u Generaciji pet. Konkretno, da razmotrimo mogu�nost da budeš preba�en da drugo postrojenje." "Misliš, Zemaljsku Stranu." "Vidiš?" re�e Hamiltonova. "I nisi tako glup kao što se praviš." Ponovo je isklju�ila so�ivo, stala sasvim mirno, a zatim podigla ruku u metalnoj rukavici i prošla kroz slošen niz pokreta prstiju. "Pa?" "�ta pa?" "Tokio, Berlin, Buenos Aires... da li nešto od toga magi�no deluje na tebe? �ta je s Torontom? Pravi potez sada mogao bi da bude veliki uzlet u tvojoj karijeri." "Ja šelim samo da ostanem ovde, obavljam svoj posao i podišem platu", pašljivo re�e Ginter. "Ja ne jurim priliku za unapre�enje, ili veliku povišicu, ili neki lateral za uspon u karijeri. Ja sam sre�an tu gde jesam." "Sasvim sigurno to na smešan na�in pokazuješ." Hamiltonova je isklju�ila rukavice i oslobodila šake. Po�ešala je nos. S jedne strane nalazio se njen radni sto, ugla�ana kocka crnog granita. PC se nalazio tamo, pored gran�ica kristala bakra. Na njenu pomisao, on je preneo glas Izmailove na Ginterov �ip. "Sa najdubljim šaljenjem moram da vas upozorim na neprofesionalno ponašanje jednog �lana vašeg osoblja", po�eo je. Slušaju�i pritušbe, Ginter je osetio potpuno neo�ekivan ubod šalosti, pa �ak i ljutnje što se Izmailova drznula da ga tako ocrni. Pašljivo je izbegao da to pokaše. "Neodgovoran, neposlušan, nehajan i lošeg vladanja." Toboše se iskezio. "Izgleda da joj se ne svi�am." Hamiltonova je �utala. "Ali ovo nije dovoljno da..." Izdao ga je glas. "Ili jeste." "U normalnim okolnostima, Vajle, bilo bi. �efica rastura�a nije 'samo tehno na platnom spisku', kao što si se ti tako zanimljivo izrazio; ove vladine licence nije tako lako dobiti. A iako toga mošda nisi svestan, tvoje ocene delotvornosti vrlo su niske. Puno potencijala, malo izvršenja do kraja. Me�utim, sre�om po tebe, ova Izmailova ponizila je Dona Sakaija i on nam je stao do znanja da nismo pod nekim naro�itim pritiskom da joj udovoljimo." "Izmailova je ponizila Sakaija?"

Hamiltonova je netremice gledala u njega. "Vajle, znaš, ti si zaboravan." Onda se setio tirade Izmailove o nuklearnoj energiji. "Jeste, tako je. Shvatio sam." "Dakle, mošeš da biraš. Mogu da napišem ukor, koji �e oti�i u tvoj stalni dosje, zajedno sa pritušbom Izmailove. Ili �eš da sedneš na lateral za Zemljasku Stranu, a ja �u da se postaram da ove sitnice ne u�u u korporacijski sistem." To i nije bio neki izbor. Ali on je to stoi�ki primio. "U tom slu�aju, izgleda da �eš me i dalje imati na grba�i." "Još malo, Vajel. Još malo." Slede�a dva dana proveo je na površini. Prvog dana opet je prevozio šipke goriva do �eterdšija C. Ovoga puta dršao se puta i reaktor je snabdeven gorivom ta�no po planu. Drugog dana otišao je sve do Triesnekera da pokupi neke stare šipke koje su bile privremeno uskladištene ve� šest meseci dok su se Ker-Makgijevi ljudi raspravljali da li da ih reprocesiraju ili bace. Za njega to nije bio loš posao, jer iako je ciklus Sun�evih pega bio u silaznoj fazi, na snazi je bilo površinsko upozorenje i on je dobijao dodatak za pove�an rizik. Kada je stigao tamo, teh predstavnik teleprisustvovao se odnekud iz Francuske da mu kaše da zaboravi na to. Bio je još jedan sastanak i odluka je još jednom odlošena. Krenuo je nazad u Samostalnost uz zvuke 'a kapela' verzije Opere za tri groša u glavi. Zvu�ala je strašno sladunjavo i pištavo za njegov ukus, ali to je bilo ono što su slušali gore kod ku�e. Petnaest kilometara kasnije, UV-metar na plo�i je sko�io. Ginter je prušio ruku i prstom lupnuo metar. Nije odgovorio. Dok mu se jeza pela uz vrat, bacio je pogled gore na krov kabine i prošaptao: "Oh, ne." "Slušba prognoze zra�enja upravo je poja�ala status površinskog upozorenja na Najdrasti�nije", hladno re�e kamion. "Ovo se �ini zbog nepredvi�ene oluje protuberanci i odmah stupa na snagu. Svi koji se trenutno nalaze na površini neka što hitnije na�u sklonište. Ponavljam: odmah na�ite sklonište." "Ja sam osamdeset kilometara od..." Kamion je usporio i stao. "Pošto ova jedinica nije oklopljena, preterano nepredvi�eno zra�enje moše da prouzrokuje njen kvar. Da bi se osigurao bezbedan rad ovog vozila, sve kontrole bi�e zamrznute u manuelnom modu, a ova jedinica sad �e se isklju�iti." Sa prestankom zaštitnih funkcija vozila, Ginterova glava napunila se preklapaju�im glasovima. Stati�ki šum provla�io se kroz njih i �inio besmislenim ono što su pokušavali da kašu: **drasti�***ije-Ponavljam: Po***insko**oz**enje je pov***no na Naj***sti�*i**. S** jedini** i pers****treba d****ah na�u sklon***e. Maksim***a i****eno** ****eset min**a. ***ite sk***šte o**ah. Ovo j* sni*** Sl***e prog*oze ***�enja. ***g ne***i**ne protuber***, st**us je podignu***a Najdr***e! Odve *et. Upra****u izd**i Na***ast***ije up**or**e***njaj se ***ovr*ine, proklet b****uješ li? Na�i skl***šte. Ne poku**aj *a**e vratiš u Samos- talnost. ***v **e te sp*šiti. Sl**j,*i**red mest***de se sad n**a**š *** tr* fab***e. Sluša****i ti****nu? Vajskopf A*is**on, Ni*** i Luna**M***ofa****l. Vajl! �***š li m***jl, je si l* tu? Ha*de, bla***oše, da***i **zu, **ko, Sabra, **ng - dov**ite sv****uzice ovamo. N**u ja ****udem kr**a što s*** st***da u****e ***tlo. *ajde vr**ajte se od**h! Sv***edom! Je****neko zn***e je Miha*** 'Ajde, *Miša, ne s**di *e. Po�*** n** svoj** glasom, ***eš? Z***o Ez "Bet! Najbliše sklonište je nazad u Vajskopfu - to je pola sata punom brzinom, a dobio sam upozorenje na dvadeset minuta. Reci mi šta da radim!" Ali prva susnešica teških �estica stala je da pada tako jako da se više ništa nije moglo razabrati. Jedna ruka, o�igledno njegova, odlebdela je napred i usklju�ila radio-relej. Glas u glavi mu je zamro. Pucketanje stati�kog šuma se nastavljalo. Kamion je nepomi�no stajao, pola sata ni od �ega, a nevidljiva smrt cvr�ala je i praštala sa krova kabine. Stavio je šlem i rukavice, dvaput proverio njihove zaptivke i otkva�io vrata. Otvorila su se uz tresak. Stranice uputstva za upotrebu odletele su, a rukavica se veselo otkotrljala preko površine, jure�i ruši�aste ukrasne kockice koju mu je Euridicija poklonila te poslednje no�i u �vedskoj. �aka pšeni�nih biskvita iz jedne otvorene konzerve na plo�i pretvorila se u prah i nestala,

vode�i za sobom i konzervu. Eksplozivna dekompresija. Zaboravio je da obori pritisak. Ginter se sledio od obeshrabruju�eg saznanja da je mogao da na�ini tako elementarnu - tako opasnu - grešku. A onda je i on bio na površini, zaba�ene glave, zagledan u Sunce. Bilo se šarilo od pega i jedne ogromne i nepredvi�ene protuberance. Umre�u, pomisli on. U jednom dugom, parališu�em trenu, osetio je jezovitu sigurnost te pomisli. Umre�e. Znao je to zasigurno, znao to pouzdanije nego što je ikada išta znao. U svom umu, mogao je da vidi kako Smrt prele�e preko lunarne ravnice prema njemu. Smrt je bila bezobli�ni crni zid koji se pušao u beskona�nost u svim pravcima. Sekao je Vaseljenu nadvoje. Na ovoj strani bio je šivot, toplota, krateri i cve�e, snovi, rudarski roboti, misao, sve što je Ginter poznavao ili mogao da zamisli. Na drugoj strani... nešto? Ništa? Zid nije ništa nagoveštavao. Bio je ne�itljiv, zagonetan, apsolutan. Ali plovio je prema njemu. Sad je bio tako blizu da je mogao da posegne i dodirne ga. Uskoro �e sti�i. Ginter �e pro�i kroz njega i onda �e saznati. Trgnuo se i oslobodio te pomisli, a zatim sko�io prema kabini. Uzverao se uz njen bok. Primopredajni �ip je šuštao, zve�ao i pucketao, ali on je ipak istrgao magnetne pojaseve kojima je Zigfrid bio pri�vrš�en, zgrabio kalem i kontrolnu plo�u, i sko�io preko ivice. Dosko�io je nespretno, pao na kolena i otkotrljao se pod prikolicu. Oko šipki goriva bilo je omotano dovoljno zaštite da zaustavi bilo koju koli�inu teškog zra�enja - bez obzira na to odakle poticalo. Zaštiti�e ga i od Sunca i od njegovog tovara. Primopredajni �ip mu je za�utao, a on je osetio kako mu se vilica opušta od napetosti koja ga je stiskala. Bezbedan. Ispod prikolice bilo je mra�no i imao je vremena da razmisli. �ak i da prebaci povratno disanje na maksimum i isklju�i sve periferalije na odelu, ne bi imao dovoljno kiseonika da presedi oluju. Pa, dobro. Mora�e da na�e zaklon. Vajskopf je bio najbliši, samo petnaest kilometara udaljen, a u G5 postrojenju za montašu nalazilo se sklonište. To �e mu biti cilj. Pipaju�i, našao je nose�e �eli�ne podupira�e i iskoristio Zigfridove magnetne pojaseve da se prika�i na donju stranu prikolice. Bio je to nezgrapan, mu�an posao, ali na kraju uspeo je da ostane da visi licem prema putu. Prstima je prebirao po kontrolama hoda�a i uspravio Zigfrida u sede�i pološaj. Dvanaest tegobnih minuta kasnije, najzad je uspeo da spusti Zigfrida s krova neozle�enog. U unutrašnjosti kabine nije bilo predvi�eno da stane ništa ni upola te veli�ine. Da bi ubacio hoda�a unutra prvo je morao da ise�e vrata, a onda da istrgne stolicu iz kabine. Odbacio je obe stvari pored puta i ugurao Zigfrida unutra. Hoda� se dvaput previo, preoblikuju�i se, ponovo preoblikuju�i, i kona�no uspeo da se nagura u raspološivi prostor. Nešno, pašljivo, Zigfrid je preuzeo upravljanje i ubacio u prvu. Uz mukli udarac, kamion se pokrenuo. Bio je to �avolski put. Kamion, ionako spor, valjao se putem kao tvrdoglava svinja. Zigfridov opti�ki aparat bio je nagnut nad upravlja�ke ure�aje i nije mogao da se podigne, a da se ne trgnu i oslobode hoda�eve ruke. Nije mogao da pogleda napred, a da pre toga ne zaustavi kamion. Upravljao je, gledaju�i kako put prolazi ispod njega. Grubo, mogao je da usmerava kamion po znacima koji su promicali pored. Kad god bi odlutao od tragova, Zigfridovim ru�nim kontrolama okretao bi kamion nazad, tako da je polako plutao s jedne na drugu stranu, putuju�i u cik-cak. Dok su senke treskale i odskakale, put je tekao ka Ginteru opasno jednoli�no. Tresao se i drmusao u svom improvizovanom povoju. Posle nekog vremena, po�eo je da ga boli vrat od naprezanja da drši glavu povijenu nagore ne bi li gledao kako zaslepljuju�i put nestaje u senci ispod prednje osovine, a o�i su ga probadale od mile�e ponovljivosti onoga u šta su gledale. Kamion je podizao prašinu, a najmanje �estice nosile su dovoljno stati�kog naboja da se priljube za njegovo odelo. U nepravilnim razmacima brisao je rukavicom fini, sivi film sa vizira, razmazuju�i ga u duga�ke, majušne pruge.

Po�eo je da halucinira. Bili su to blage vizualne prikaze, pravougaone mrlje obojene svetlosti koje su se kretale preko njegovog vidnog polja i nestajale kada bi protresao glavu i �vrsto stisnuo o�i, na tren se usredsre�uju�i. Ali svako opuštanje od pritiska gledanja nagonilo ga je da sve duše drši o�i zatvorene, a to nije smeo sebi da dozvoli. Ovo ga je podsetilo na poslednji susret s majkom i na to šta je tada rekla. Da je najgora stvar kad si udovica to što svaki dan šivot po�inje iznova, ništa bolji nego prethodnog dana, bol je još sveša, a odsustvo njenog muša je fizi�ka �injenica koja ne postaje nimalo prihvatljivija. To je kao kad si mrtav, rekla je, jer se ništa ne menja. Oh, Boše, pomisli on, ovo ne vredi truda. Onda je kamen veli�ine njegove glave krenuo pravo prema njegovom šlemu. Mahnito je rukama trgnuo kontrole i Zigfrid šestoko zakrenu kamion, tako da je kamen odsko�io u stranu i promašio ga. �to je stavilo kraj na te misli. Signalisao je svom PC-u. Za�uo se Saint James' Infirmary. Nije pomoglo. 'Ajde, �ubre jedno, pomisli on. Mošeš ti to. Bolele su ga ruke i ramena, baš kao i le�a, kad ve� o tome razmišlja. Da bi stvar bila još perverznija, jedna noga mu se uko�ila. Zbog ugla pod kojim je morao da drši glavu da bi posmatrao put, usta su mu gotovo stalno bila otvorena. Posle nekog vremena, drhtavo kretanje upozorilo ga je da mu se barica pljuva�ke skupila na krivini zaštitnika za lice. Balavio je. Zatvorio je usta, progutao nazad ispljuvak i nastavio da zuri napred. Minut kasnije otkrio je da to ponovo radi. Polako, bedno, kretao se ka Vajskopfu. G5 Vajskopf bilo je tipi�no postrojenje te vrste: mehurasta kupola za ujedna�avanje temperaturnih promena tokom dugog lunarnog dana, mikrotalasna relejna kula u koju se mogli smestiti nadzornik i stotinu poluautonomnih jedinica za obavljanje posla. Ginter je prešišao pristupni put, zaokrenuo nazad na njega i poveo kamion pravo do boka fabrike. Naveo je Zigfrida da ugasi motor, a onda pustio da kontrolna plo�a padne na tle. Prili�no duše od minuta naprosto je samo visio tamo, zatvorenih o�iju, kušaju�i kraj kretanja. Onda se oslobodio pojaseva i ispuzao ispod prikolice. Sa stati�kim onomatopejama i rešetanjem u glavi, doteturao se do fabrike. U prigušenom svetlu koje se filtriralo kroz pokriva� kupole, fabrika je bila mutna kao podmorska kaverna. Svetlo na njegovom šlemu kao da ju je izobli�avalo, isto koliko ju je i osvetljavalo. Mašine su se povijale ka središtu tog kruga, nadimaju�i se kao kad bi ih neko gledao kroz so�ivo ribljeg oka. Isklju�io ga je i sa�ekao da mu se o�i prilagode. Nešto kasnije, mogao je da vidi montašne robote, vitke kao duhove, kako se kre�u nezemaljski skladno. Protuberanca ih je aktivirala. Njihali su se kao morska trava, neznatno neuskla�eni izme�u sebe. Podignutih ruku, plesali su u skladu sa slu�ajnim radio-ulazima. Na montašnoj traci lešali su ostaci napola napravljenih robota; izgledalo je kao da su odrani i da im je izva�ena utroba. Njihovi fini ornamenti bakarnih i srebrnih nerava bili su izlošeni pogledu i na njima je nasumi�no ra�eno. Duga�ka ruka sa elekti�nom varnicom na vrhu zglobno se spustila i naterala metalni torzo da se trgne. Bili su to, ve�inom, slepi mehanizmi; mo�ni ure�aji pri�vrš�eni za pod po logici montašnih puteva. Ali bilo je tu i mobilnih jedinica - nadzornika i majstora za sve - koje su pijano vrludale fabrikom, obnevidele od Sunca. Iznenadna kretnja navela je Gintera da se okrene ta�no na vreme da vidi kako se metalni buša� kotrlja ka njemu, udara ogromnom rukom o pod i pravi rupu odmah pored njegovih nogu. Osetio je udarac preko tabana. Odsko�io je unazad. Mašina ga je pratila; dijamantima obrubljen probojac nervozno je klizio u omota� i iz njega, drhtavih i nešnih kretnji kao kod tek ro�enog šdrebeta. "Lakše, lu�e", prošapta Ginter. Na drugom kraju fabrike zelene strelice utisnute u zid kratera pokazivale su na gvozdena vrata. Sklonište. Ginter se odmicao od buša�a, idu�i koso prema servisnom prolazu izme�u dva reda mašina koje su se mreškale kao trava na vetru.

Udarna presa kotrljala se napred na svojim to�ki�ima. A onda se, zbunjena poljem pokreta, zaustavila i nesigurno skenirala redove robota. Ginter se sledio. Najzad, polako, tromo, metalni buša� se okrenuo. Ginter je potr�ao. Stati�ka buka urlala mu je u glavi. Sive senke plivale su izme�u udaljenih mašina, kao ajkule, ponekad se priblišavaju�i, ponekad odmi�u�i. Stati�ki šum postao je glasniji. �irom fabrike, zavariva�ki lukovi šmirkali su na vrhovima montašera, kao majušne zvezde. Saginju�i se, tr�e�i, izmi�u�i, stigao je do skloništa i š�epao vrata vazušne komore. �ak i kroz rukavicu, mogao je da oseti hladno�u ru�ice. Okrenuo ju je. Vazdušna komora bila je mala i okrugla. Provukao se kroz vrata i nagurao u neodgovaraju�i prostor, skupljaju�i se koliko je god mogao. Naglim trzajem zatvorio je vrat. Mrak. Ponovo je uklju�io svetiljku na šlemu. Odbijeno bleštavo svetlo pogodilo ga je u o�i, suviše jako za tako sku�en prostor. Povijen, sa bradom na kolenima, u zaokrušenom prostoru komore, osetio je ironi�no drugarstvo sa Zigfridom u kamionu. Unutrašnje kontrole komore bile su jednostavne da jednostavnije ne mogu biti. Vrata su se otvarala ka unutra, tako da ih je vazdušni pritisak dršao u zatvorenom pološaju. Postojala je potezna šipka koja je, kada se povu�e, puštala kiseonik u vazdušnu komoru. Kada bi se pritisak izjedna�io, unutrašnja vrata lako su se otvarala. Potegao je šipku. Pod se zatresao kad je nešto teško promaklo. Sklonište je bilo malo, jedva dovoljno da u njega stane poljski krevet, hemijski toalet i aparat za disanje sa dodatnim rezervoarima kiseonika. Jedan jedini plafonski ure�aj obezbe�ivao je i svetlost i toplotu. Od ostalih pogodnosti, nalazilo se tu još �ebe. Za zabavu, postojala su dšepna izdanja Biblije i Kurana; tu su ih ostavila sada neverovatno daleka misionarska društva. �ak i u praznom skloništu nije bilo puno prostora. Ali ono nije bilo prazno. Jedna šena, namrštena, uzmicala je i podignutom rukom zaklanjala se od njegove svetiljke na šlemu. "Ugasi to", rekla je. Poslušao je. U blagoj svetlosti koja je usledila, video je: potpuno belu frizuru sa zaravnjenim vrhom, ruši�astu košu lobanje koja se providela sa strane. Visoke jagodice. Neznatno podignute o�ne kapke, nalik na krila, pašljivo oblikovanom senkom na o�ima. Tamne usne, puna usta. Morao je da se divi li�nosti koja je tako brišljivo šminkala lice da bi ga posle sakrila ispod šlema. Onda je ugledao crveno-narandšasto odelo Studio Volga. Bila je to Izmailova. Da bi prikrio nelagodnost, usporio je sa skidanjem rukavica i šlema. Izmailova je pomerila svoj šlem sa kreveta da napravi mesta i on sede pored nje. Prušaju�i ruku, on kruto re�e: "Ve� smo se sreli. Ja se zovem..." "Znam. Piše ti na odelu." "A, da. Tako je." Protekao je neprijatno dug trenutak, tokom koga su oboje �utali. Najzad, Izmailova pro�isti grlo i šustro re�e: "Ovo je smešno. Ne postoji nijedan razlog zbog..." KLANG. Glave su im se jednovremeno trgnule prema vratima. Zvuk je bio oštar, bu�an, metalan. Ginter naglo navu�e šlem i dohvati rukavice. Izmailova, tako�e se obla�e�i što je brše mogla, napeto, ispod glasa, re�e u primopredajni �ip: "�ta je to?" Metodi�no zatvaraju�i jednu po jednu patent-bravu na zglobu ruke, Ginter odvrati: "Mislim da je to buša� metala." A onda, budu�i da je šlem prigušio njegove re�i, ponovio ih je preko �ipa. KLANG. Ovaj drugi put, o�ekivali su zvuk. Sada nije bilo sumnje. Nešto je pokušavalo da slomi spoljna vrata vazdušne komore. "�ta?"

"Mošda neka vrsta �eki�a, ili kova�ki ure�aj. Budi sre�na da nije laserski buša�." Podigao je ruke ispred sebe. "Izvrši mi bezbednosnu proveru." Okrenula mu je zglobove na jednu stranu, nazad, uzela mu šlem u ruke i cimnula ga u stranu da proveri zaptivanje. "Prošao si." Isprušila je svoje zglobove. "Ali šta to pokušava?" Rukavice su joj savršeno zaptivale. Jedna spona na šlemu radila je malo na tome, premda ne previše, da naruši celovitost. Slegnuo je ramenima. "Zbunjen je - ko zna šta radi. Mošda �ak pokušava da popravi oslabelu šarku." KLANG. "Pokušava da u�e unutra!" "Da, i to je mogu�e." Glas Izmailove neznadno se povisio: "Ali �ak i da je dobio pogršenu naredbu, nemogu�e je da postoji bilo kakav program u njegovoj memoriji koji bi ga naveo da to �ini. Kako slu�ajni ulaz moše da ga nagna da ovako postupa." "On ne radi na taj na�in. Ti razmišljaš o robotici kakva je bila kad si ti bila dete. Ovi ure�aji su poslednja re� tehnike. Oni ne manipulišu uputstvima, oni manipulišu konceptima. To ih, znaš, �ini fleksibilnijim. Ne moraš da im programiraš svaki mogu�i korak kada šeliš da urade nešto novo. Samo im zadaš cilj..." KLANG. "...na primer, razmontiraj rotacionu bušilicu. Ona ima banku dostupnih veština, kao što su: se�enje, otkivanje i gruba manipulacija - koje zatim spaja u razli�ite konfiguracije sve dok ne na�e put koji �e je odvesti do cilja." Sad je pri�ao samo da bi nešto pri�ao, pri�ao da se suzrdrši od panike. "�to u normalnim okolnostima fino radi. Ali kad se neka od ovih stvari pokvari, ona to �ini na pojmovnom nivou. Kapiraš? Pa je..." "Pa je ona odlu�ila da smo mi rotacione bušilice koje treba demontirati." "Ovaj... aha." KLANG. "Pa šta �emo kad u�e unutra?" Oboje su nehoti�no ustali i stali licem prema vratima. Nije bilo puno mesta, a i to malo oni su ispunjavali. Ginter je bio naglašeno svestan da tu nema dovoljno prostora ni za borbu ni za bekstvo. "Ne znam šta �eš ti", re�e on, "ali ja �u tog drkadšiju da puknem u glavu toaletom." Okrenula se i pogledala ga. KLA... zvuk je bio pre�en napola šištavom eksplozijom. Nagla, potpuna tišina. "Probio je spoljna vrata", bezizrašajno re�e Ginter. �ekali su. Mnogo kasnije, Izmailova re�e: "Da li je mogu�e da je otišao?" "Ne znam." Ginter je otkop�ao spone na svom šlemu, skinuo ga, kleknuo i priljubio uho na pod. Kamen je bio gotovo bolno hladan. "Mošda ga je eksplozija uništila." Mogao je da �uje slabe vibracije montašera i teše tutnjanje mašina koje su švrljale po podu fabrike. Ništa od toga nije zvu�alo blizu. U sebi, izbrojao je do sto. Ništa. Ponovo je izbrojao. Najzad se uspravio. "Nema ga." Oboje su seli. Izmailova je skinula šlem, a Ginter je nespretno po�eo da osloba�a rukavice. Petljao je oko kop�i. "Vidi me." Drhtavo se nasmejao. "Sav sam se smotao. Ne mogu ni ovo da uradim, toliko sam nervozan." "Daj da ti pomognem." Izmailova je podigla kop�e i povukla rukavicu. Skinula se. "Daj drugu ruku." A onda, nekako, stali su da skidaju odelo jedno drugom, cimaju�i kop�e, osloba�aju�i zaptivke. Po�eli su polako, ali su ubrzavali sa svakim otkop�anim delom, da bi na kraju cimali i vukli mahnito šurno. Ginter je otvorio prednjicu odela Izmailove i otkrio crveni svileni kamisol. Zavukao je ruke ispod njega i gurnuo tkaninu naviše preko njenih grudiju. Bradavice su joj bile tvrde. Pustio je da joj dojke ispune njegove šake i stisnuo. Izmailova je ispustila dubok, jecav zvuk iz dubine grla. Otvorila je Ginterovo odelo, svukla njegov donji deo i zavukla ruku unutra da ga š�epa za kurac. Ve� mu se bio digao. Izvukla ga je i nestrpljivo gurnula Gintera na krevet. Onda je klekla iznad njega i uvela ga u sebe. Usta su joj se spojila s njegovim, topla i vlašna.

Napola u odelu, a napola van njega, vodili su ljubav. Ginter je uspeo da oslobodi jednu ruku i zavukao ju je u odelo Izmailove da bi prevla�io njome preko njenih duga�kih le�a i duš potiljka. Kratke dla�ice njene nakostrešene kose golicale su mu dlan. Grubo je jahala po njemu; telo joj je bilo sklisko od znoja. "Svršvaš li?" promrmljala je. "Svršavaš li? Reci mi kad �eš da svršiš." Grizla ga je za rame, sa strane vrata, po bradi, donjoj usni. Nokte mu je zarivala u meso. "Sad", prošapta on. Mogu�e da je samo rekao ispod glasa, a da je ona to pokupila preko primopredajnog �ipa. Ali onda ga je stisnula �vrš�e nego ikada, kao da pokušava da mu slomi rebra i celo telo protresao joj je orgazam. Onda je i on svršio, stišavaju�i njenu strast u spirali bezna�a, ekstaze i osloba�anja. Bilo je to bolje nego bilo šta što je ranije došiveo. Posle, kona�no su se oslobodili svojih odela. Odbacili su i izgurali stvari sa kreveta. Ginter je izvukao �ebe ispod njih i uz pomo� Izmailove obavio ga oko njih oboje. Lešali su zajedno, opušteni, i �utali. Neko vreme slušao je kako ona diše. Zvuk je bio blag. Kada je okrenula lice prema njemu, mogao je da ga oseti; toplo, slabašno golicanje na po�etku grla. Njen miris prošeo je prostoriju. Ovog stranca pored njega. Ginter je ose�ao iscrpljenost, toplinu, ugodnost. "Koliko si dugo ovde?" upita on. "Mislim, ne ovde u skloništu, ve�..." "Pet dana." "Tako malo." Nasmešio se. "Dobro došla na Mesec, Izmailova." "Ekatarina", pospano re�e ona. "Zovi me Ekatarina." Vi�u�i, vinuli su se u visine i na jug, preko Heršela. Ptolemejev put savijao je i vijugao ispod njih, nestaju�i sa vidika i uvek se iznova vra�aju�i. "Ovo je super!" kreštao je Hiro. "Ovo je... trebalo je pre godinu dana da te nagovorim da me izvedeš ovamo." Ginter je proverio kurs i samnjio gas, tonu�i ka istoku. Ostala dva skaka�a, robuju�i njegovom, sledila su ga u zbijenoj formaciji. Dva dana prošlo je od oluje protuberanci i Ginter, još na obaveznom oporavku, obe�ao je da �e odvesti prijatelje u brda �im se ukine površinsko upozorenje. "Stišemo na cilj. Bolje triput proverite sigurnosne pojaseve. Dobro ti je tamo iza, Kriše?" "Sasvim udobno, da." Onda su se spustili na sletalište kompanije Kipu�i zaliv. Hiro se drugi spustio, a prvi izišao na površinu. Skakutao je naokolo kao koli pušten s uzice, jurio uzbrdo i nizbrdo, tragao za boljim vidikovcima. "Ne mogu da verujem da sam ovde! Radim ovo svaki dan, ali znate šta? Ovo je zapravo prvi put da sam zaista napolju. Mislim, fizi�ki." "Pazi gde gaziš", upozorio ga je Ginter. "Ovo nije kao teleprisustvo - ako slomiš nogu, Krišna i ja �emo morati da te izvu�emo." "Verujem ti. �ove�e, svako koga uhvati oluja, a ko završi tucaju�i..." "Hej, pazi šta govoriš. U redu?" "Svi su �uli pri�u. Mislim, svi smo mislili da si mrtav, a onda su vas našli kako spavate. Sto godina �e se o tome pri�ati." Hiro se prakti�no gušio od smeha. "Ti si legenda!" "Pusti to." Da bi promenio temu, Ginter re�e: "Ne mogu da verujem da šelite da fotografišete ovaj haos." Operacija Kipu�i zaliv bila je površinsko rudarenje. Buldošeri-roboti skidali su regolit i ubacivali ga u prera�iva�ko postrojenje koje je po�ivalo na ogromnim konzolama. Tragali su ovde za torijumom, a proizvedena koli�ina bila je dovoljno mala da se mogla prenositi skaka�em do rasplodnog reaktora. Nije bilo potrebe za šinskim topom, a jalovina je gomilana u vešta�ke planine u blizini fabrike. "Ne budu smešan." Hiro razmahnu rukom prema jugu, ka Ptolemeju. "Tamo!" Zid kratera bio je osun�an, dok su najniši delovi okolnog tla još bili u senci. �inilo se kao da se blagi nagibi visoko uzdišu; sam krater bio je katedrala, blistavo bela. "Gde ti je aparat?" upita Krišna. "Nije mi potreban. Naprosto belešim podatke u šlem."

"Nije mi baš najjasniji ovaj tvoj projekat mozaika", re�e Ginter. "Objasni mi još jednom kako bi to trebalo da radi." "Anja se toga setila. Ona je iznajmila montašer da ise�e heksagonalne podne plo�ice - crne, bele i u �etrnaest me�unijansi sivog. Ja obezbe�ujem slike. Izabra�emo onu koja nam se najviše svi�a, skenirati je crno-belo, raslojiti je da bismo dobili vrednosti intenziteta, a zatim pustiti montašer da pološi pod, tako da svaka plo�ica predstavlja jedan piksel. Izgleda�e super - do�i sutra da vidiš." "Aha, do�i �u." �avrljaju�i kao veverica, Hiro ih je poveo od ivice rudnika. Krenuli su na zapad, preko kosine. Krišnin glas dopro je do Gintera preko primopredajnog �ipa. Bio je to stari trik. �ipovi imaju efektivni prenosni pre�nik od petnaest jardi - ako si dovoljno blizu, mošeš da isklju�iš radio i razgovaraš �ip u �ip. "Izgleda da imaš problema, prijatelju." Oslušno je da li je tu i drugi nose�i ton, ali ništa nije �uo. Hiro je bio van dometa. "Izmailova. Izgleda..." "...da si se zaljubio u nju." "Otkud znaš?" Razmaknuto su se pore�ali po kosini koja se uzdizala; Hiro je bio na �elu. Neko vreme niko nije govorio. Bilo je u ne�eg smirenog, poverljivog u toj podeljenoj tišini, nalik na anonimni mir ispovedaonice. "Molim te, nemoj ovo pogrešno da shvatiš", re�e Krišna. "�ta da pogrešno shvatim?" "Gintere, ako uzmeš dve seksualno kompatibilne osobe, smestiš ih jednu uz drugu, izoluješ i navedeš da se useru od straha, one �e se zaljubiti. To je neminovno. To je mehanizam opstanka, nešto što je usa�eno u tvoje osnovno ustrojstvo mnogo pre nego što si ro�en. Kada milijarde godina evolucije kašu da je došlo vreme za vezivanje, tvoj mozak nema puno izbora nego da posluša." "Hej, do�ite ovamo!" viknu Hiro preko radija. "Ovo morate da vidite." "Dolazimo", re�e Ginter. A onda, dodade preko �ipa: "Praviš od mene jednu od onih mašina Sali �ang." "Na neki na�in, mi i jesmo mašine. To nije tako loše. Ose�amo še� kada nam je potrebna voda, adrenalin se upumpava u krv kada nam je potreban dodatni priliv agresivne energije. Ne mošeš da se boriš protiv svoje prirode. Zašto bi?" "Da, ali..." "Zar nije ovo divno?" Hiro se verao preko kamenjara. "Pruša se sve dalje i dalje. A pogledajte tamo gore!" Podigavši pogled, videli su da je ono uza šta su se peli rasut materijal iz uske pukotine potpuno ispunjene kamenim gromadama. Bile su ogromne, velike kao skaka�i, a neke od i kao spremišta kiseonika. "Hej, Krišna, mislio sam da te pitam - šta ti to, u stvari, radiš tamo u Centru?" "Ne mogu da razgovaram o tome." "Ma, daj." Hiro je podigao na rame kamen veli�ine njegove glave i odbacio ga, kao baca� kugle. Kamen se polako vinuo naviše i spustio se daleko dole nizbrdo u beloj eksploziji prašine. "Ovde si me�u prijateljima. Nama mošeš da veruješ." Krišna odmahnu glavom. Sunce mu se odbijalo o vizir. "Ne znate ni šta pitate." Hiro je podigao drugi kamen, ve�i od prvog. Ginter ga je znao u ovakvom raspološenju: zlo�astog lica i iskešen. "Ta�no to. Nas dvojica nemamo pojma o neurobiologiji. Mošeš slede�ih deset sati provesti podu�avaju�i nas, a mi i dalje ne bismo mogli dovoljno toga da shvatimo da bismo ugrozili bezdednost." Još jedan prasak prašine. "Ne razumete. Centar za samoreprodukuju�e tehnologije nije smešten ovde bez razloga. Laboratorijski rad mogao bi da se obavlja i tamo, na Zemlji, za samo deli� lunarnih troškova. Naši sponzori premestili su ovde projekte zato što su istinski zabrinuti." "Pa, šta mošeš da nam kašeš o tome? Daj nam samo dostupne stvari; vesti za video �asopise. Ništa tajno." "Pa... dobro." Sad je bio red na Krišnu. Podigao je mali kamen, zavrteo ga kao igra� bezbola i bacio. Smanjivao se i nestao u daljini. Beli obla�i� podigao

se s površine. "Znate Sali �ang? Ona je upravo završila kartiranje neurotransmiterskih funkcija." Onda je sa�ekao. Kada Krišna ništa više nije dodao, Hiro sarkasti�no re�e: "Auu." "Detalji, Krišna. Neki od nas ne mogu tako brzo da sagledaju Vaseljenu u zrnu peska kao ti." "Trebalo bi da je o�igledno. Mi ve� gotovo deceniju imamo potpunu genetsku kartu mozga. Sad tome dodajemo hemijsku kartu Sali �ang, a to je analogno davanju klju�eva od bibilioteke. Ne, još bolje od toga. Zamislite da ste ceo šivot proveli u ogomnoj biblioteci punoj knjiga na jeziku koji ne znate ni da �itate ni da govorite, i da ste upravo pronašli re�nik i �ita� slika." "I šta kašeš? Da �emo potpuno razumeti kako funkcioniše mozak?" "Da �emo potpuno kontrolisati funkcionisanje mozga. Hemijskom terapijom mo�i �emo da navedemo svakoga da misli ili ose�a šta god pošelimo. Ima�emo trenutne lekove za sve netraumatske mentalne bolesti. Mo�i �emo da fino podešavamo agresiju, strast, kreativnost - podišemo ih, spuštamo, bi�e sve to isto. Sad shvatate zašto se naši sponzori toliko brinu zbog onoga što moše proiste�i iz ovih istrašivanja." "Ne, ne baš. Svetu treba više razuma", re�e Ginter. "Slašem se. Ali ko je taj ko �e definisati razum. Mnoge vlade smatraju politi�ke disidente plodnim tlom za mentalno utamni�enje. Ovo �e otvoriti vrata mozga, dopusti�e da se ispituje spolja. Prvi put bi�e mogu�e otkriti neispoljenu pobunu. Mo�i �e da se van zakona stave odre�eni vidovi razmišljanja. Potencijal za zloupotrebu nije bezna�ajan. Razmotrite tako�e vojne primene. Ovo znanje, povezano sa nekim novim nanoorušjem, moglo bi da proizvede fanati�ni borbeni gas, koji bi vam omogu�io da armiju neprijatelja okrenete na sopstveni narod. Ili, još lakše, baciti ih u stanje psihoti�ne mahnitosti i okrenuti ih na same sebe. Gradovi se mogu umiriti proizvo�enjem katatonije kod stanovništva. Moše se stvoriti druga, interna stvarnost, što bi dopustilo zavojeva�u da koristi mase za ropski rad. Mogu�nosti su bezgrani�ne." Varili su ovo u tišini. Najzad, Hiro re�e: "Isuse, Krišna, ako je ovo ono što je dostupno, kakve su to, kog vraga, stvari koje morate da krijete?" "Ne mogu da vam kašem." Minut kasnije, Hiro je opet odjurcao. U podnošju obišnjeg brda pronašao je veliku kamenu gromadu koja je stajala nagnuta napred na manjem kraju. Obigravao je oko nje i pokušavao da napravi dobar snimak, a da u pozadini ne uhvati sopstvene otiske stopala. "Pa, u �emu je problem?" re�e Krišna preko �ipa. Probem je u tome što ne uspevam da se sretnem s njom. Ekatarinom. Ostavljao sam poruke, ali ona ne�e da odgovori na njih. A ti znaš kako je to u Samostalnosti - zaista je naporno izbegavati nekoga ko šeli da se s tobom sretne. Ali njoj to uspeva." Krišna je �utao. "Sve što šelim da znam jeste - šta se ovde doga�a?" "Ona te izbegava." "Ali zašto? Ja sam se zaljubio, a ona nije; je l' to pokušavaš da mi kašeš? Mislim, je l' u tome štos, ili šta?" "Pošto nisam �uo njenu stranu pri�e, ne mogu ta�no da ti kašem šta ona ose�a. Ali mogu da se kladim da i ona ose�a isto što i ti. Razlika je u tome što ti misliš da je to dobra ideja, a ona ne. Tako da te izbegava. Susret bi joj samo još više otešao da vlada svojim ose�anjima prema tebi." "Sranje!" Neo�ekivan sarkazam dopro je iz Krišninog glasa: "A šta ti ho�eš? Pre minut si se bunio što mislim da si mašina. Sad si nesre�an što Izmailova misli da nije." "Hej, momci! Do�ite ovamo. Otkrio sam sjajno mesto za snimak. Ovo morate da vidite."

Okrenuli su se i videli da im Hiro maše s vrha brda. "Mislio sam da odlaziš", progun�ao je Ginter. "Rekao si da ti je dosta Meseca, da odlaziš i da se nikad više ne�eš vratiti. Kako to da ti se odjednom toliko digao moral?" "To je bilo ju�e! Danas sam pionir, graditelj svetova, osniva� dinastija!" "Ovo postaje mu�no. Kako od tebe izvu�i jasan odgovor?" Hiro je visoko odsko�io i zauzeo pozu, raširenih ruku i pomalo luckastu. Zateturao se malo prilikom doskoka. "Anja i ja se ven�avamo!" Ginter i Krišna se zagledaše jedan u drugog, prazan vizir u prazan vizir. Nateravši se da ispolji oduševljenje, on re�e: "Hej, sereš? Stvaro! �esti..." Zavijaju�i vrisak stati�kog šuma dopro je niotkuda. Ginter se trgnuo i stišao radio. "Moj glupi radio je..." Jedan od druge dvojice - zajedno su se kretali, pa nije mogao da ih raspozna iz daljine - upirao je prstom naviše. Ginter je zabacio glavu da pogleda na Zemlju. U sekundi nije bio svestan šta traši. A onda je video: dijamantska svetla ta�ka usred no�i. Li�ila je na malu, svetlu rupu u stvarnosti, negde u kontinentalnoj Aziji. "�ta je to, kog vraga?" upita on. "Blago, Hiro re�e: "Mislim da je to Vladivostok." Do trenutka kada su u povratku stigli do Sinusa Medii, prvo svetlo je pocrvenelo i izbledelo, a dva druga su se rascvetala. Novinarski operateri na Opservatoriji radili su prekovremeno da spoje izveštaje sa velikih novinskih kanala u montašu glasina i strahovanja. Radio je bio pun razgovora o pogocima na Seul i Buenos Aires. Izgledalo je da je to sigurno. Pogoci u Panamu, Irak, Denver i Kairo bili su pod sumnjom. Nevidljiva raketa proletela je nisko iznad Hokaida i bila skrenuta u Japansko more. �vajcarske orbitalne stanice izgubile su nekoliko fabrika usled rasprskavaju�ih satelita. Nije bilo slaganja po pitanju ko je agresor, a iako su mnoge sumnje navodile na jednu stranu, Tokio je sve pobijao. Gintera je najviše impresionirao zvu�ni zapis jednog britanskog video-esejiste koji je rekao da nije vašno ko je pucao prvi. 'Koga �emo okriviti? Jušnu alijansu, Tokio, generala Kima ili mošda neku tajanstvenu teroristi�ku grupu za koju niko nikad nije �uo? U svetu �ija su orušja vezana na mušicu nišana, to pitanje je besmisleno. Kada je prva bomba eksplodirala, ona je aktivirala autonomne programe koji su ispalili ono što je slušbeno ozna�avano kao 'odmeren odgovor'. Ni sam Goršov to nije mogao da spre�i. Njegovi takti�ki programi izabrali su tri ovonedeljna najverovatnija agresora - od kojih su bar dva sasvim sigurno bila nevina - i lansirali odgovor. Ljudska bi�a tu nisu imala nikakvog udela. Ove tri nacije imale se svoje povratne 'odmerene odgovore'. Ishod toga tek po�injemo da saznajemo. Sada �emo napraviti pauzu od pet dana, tokom kojih �e pregovarati sve uklju�ene dršave. Otkud sve to znamo? Sašeci svih najve�ih odbrambenih programa dostupni su na bilo kojoj javnoj mreši podataka. Oni nisu tajna. Otvorenost je ono što najviše zastrašuje u svemu tome. Imamo pet dana da izbegnemo rat koji bukvalno niko ne šeli. Pitanje je, mogu li u pet dana vojne i politi�ke snage preuzeti kontrolu nad sopstvenim odbrambenim programima? Ho�e li? Ako se uzme u obzir bol i bes koji je umešan u sve to, tradicionalne mršnje, nacionalšovinizmi i prirodne reakcije onih �iji su voljeni ve� me�u mrtvima, mogu li oni na vlasti na vreme prevazi�i svoju prirodu kako bi se izbegao kona�ni i potpuni rat? Naše dobro informisane procene kašu - ne. Ne, ne mogu. Laku no� i nek' nam se Bog smiluje.' �utke su leteli ka severu. �ak i kad je radio-prenos prekinut usred re�i, niko nije progovorio. Bio je to kraj sveta i sve što bi rekli postalo bi bezna�ajno pred tom �injenicom. Naprosto su išli ku�i. Predeo oko Samostalnosti bio je na�i�kan grafitima, velikim štampanim slovima ispisanim na stenama: KARL OPS - AJNDHOVEN '49 i LUIZA MAKTAJ ALBUKERKI NM. Ogromno oko u piramidi. ARSENAL - SVETSKI �AMPION U RAGBIJU sa krunom preko toga. KUKURUZNI HLEB. Pi Lambda Fi. GLAVE MOTORA. Div sa toljagom. Spuštaju�i se iznad njih, Ginter je razmišljao kako se svi oni odnose na mesta i stvari sa onog sveta iznad, da nijedan nije priro�en Mesecu. Ono što je uvek izgledalo besmisleno, sada ga je poga�alo kao neizrecivo tušno.

Sletište za skaka�e i vakuumsku garašu delila je samo kratka šetnja. Nisu se mu�ili da zovu minibus. Garaša se sada Ginteru �inila �udnovato nepoznata, iako je prošao kroz nju hiljadu puta. Izgledalo ku je da lebdi u sopstvenoj tajni, kao da je sve sklonjeno i zamenjeno ta�no jednakim duplikatima, ali vra�eno razli�ito i nekako neprepoznatljivo. Parkirana vozila bila su koso pore�ana u redove po tipu unutar obojenih linija. Plafonska svetla napinjala su se da dostignu pod, ali nisu mogla. "Majku mu, kako je ovo mesto mirno!" Hiroov glas delovao je neprirodno glasno. Bilo je to ta�no. Ni u najdubljim krajevima garaše nije se pomicao ni jedan jedini daljinski ili robotski servisni ure�aj. �ak se ni njuška� gubitka pritiska nije pokretao. "Mora da je zbog vesti", proimrmlja Ginter. Otkrio je da nije spreman da otvoreno govori o ratu. U pozadini garaše, pet vazdušnih komora stajalo je u redu. Iznad njih, topla, šuta traka prozora sjala je u steni. U sobi iza, mogao je da vidi nadzornika kako se muva naokolo. Hiro je mahnuo rukom, a mala prilika unutra nagnula se napred da odmahne. Prišli su najblišoj komori i sa�ekali. Ništa se nije dogodilo. Posle nekoliko minuta, odmakli su se od komore da zavire kroz prozor. Nadzornik je još bio tamo i lagano se kretao. "Hej!" viknu Hiro preko otvorene frekvencije. "Ti gore! Radiš li?" �ovek se nasmešio, klimnuo i odmahnuo. "Onda otvori ta prokleta vrata!" Hiro krupnim koracima po�e napred; uz poslednje potvrdno mahanje nadzornik se nagnuo nad upravlja�ke ure�aje. "Ovaj, Hiro", re�e Ginter, "nešto nije u redu sa..." Vrata su se otvorila uz eksploziju. Tako su lupila kad su se naglo otvorila, da su napola ispala iz šarki. Vazduh iznutra izleteo je napolje kao naboj iz topa. U trenu, garaša je bila puna slobodnog alata, delova vakuumskih odela i komadi�a ode�e. Klju� za odvijanje pogodio je Gintera pljoštimice po ruci, zavrteo ga i oborio na pod. �okiran, podigao je pogled. Par�ad i deli�i stvari ostali su da vise u vazduhu jedan dug, nadrealan tren. Onda, kad je vazduh utekao, polako su po�eli da poniru dole. Nespretno je ustao, masiraju�i ruku preko odela. "Hiro, jesi li u redu? Kriše?" "Oh, moj Boše", re�e Krišna. Ginter se naglo okrenuo. Video je da Krišna �u�i u senci kamiona s ravnim dnom iznad ne�ega što nikako nije mogao da bude Hiro, jer je bilo savijeno na pogrešan na�in. Prišao je kroz svetlucavu nestvarnost i klekao pored Krišne. Zurio je dole na Hiroovo telo. Hiro je stajao pravo pred vratima kada ih je nadzornik otvorio, ne izvršivši prethodno dekompresiju unutrašnjeg hodnika. Primio je svu silinu udara. Podigao ga je i tresnuo o bok kamiona, slomivši mu ki�mu i razbivši mu vizir na šlemu povratnim udarcem. Mora da je trenutno umro. "Ko je to tamo?" upita jedna šena. Minibus je ušao u garašu, ali Ginter to nije primetio. Podigao je pogled i na vreme da vidi kako za njim ulazi drugi, a onda i tre�i. Ljudi su po�eli da mile napolje. Uskoro je dvadesetak njih prilazilo kroz garašu. Razbili su se u dve grupe. Jedna se uputila pravo prema komorama, a manja je krenula ka Ginteru i njegovim prijateljima. Izgledalo je baš kao da je u pitanju vojna operacija. "Ko je to tamo?" ponovila je šena. Ginter je podigao prijateljevo telo na ruke i ustao. "To je Hiro", re�e on bezizrašajno. "Hiro." Plutali su napred oprezno, polukrug odela sa praznim vizirima, nalik na kahine. Mogao je da razabere logoe korporacija. Micubiši. Vestinghaus. Holst orbitalne. Crveno-narandšasto odelo Izmailove bilo je me�u njima, a i šivopisna Modrijanova šara koju nije prepoznao. �ena je ponovo progovorila, napeto, zabrinuto. "Hiro, reci mi kako se ose�aš." Bila je to Bet Hamilton.

"Nije to Hiro", re�e Krišna. "To je Ginter. Ovo je Hiro. Ovo što on nosi. Bili smo u brdima i..." glas mu se slomio i zbrkao. "Jesi li to ti, Krišna?" upita neko. "Ima tu i zrnca sre�e. Pošaljite ga napred; treba�e nam kada u�emo." Neko drugi prebacio je ruku preko Krišninih ramena i odveo ga. Preko radija, jedan jasan glas obratio se nadzorniku. "Dmitrij, jesi li to ti? Signe ovde. Se�aš me se, zar ne, Dmitrij? Signe Omsted. Ja sam ti prijatelj." "Naravno da te se se�am, Signe. Se�am te se. Kako bih ikada mogao da zaboravim svog prijatelja? Naravno da se se�am." "Oh, dobro. Tako sam sre�an. Slušaj me pašljivo, Dmitrij. Sve je u redu." Ogor�eno, Ginter je prebacio bradom radio na odašiljanje. "�avola je. Ta budala gore..." Krupan �ovek u Vestinghausovom odelu zgrabio je Gintera za povre�enu ruku i prodrmao ga. "Zaveši, pi�ka ti materina!" zarešao je. "Ovo je ozbiljno, budalo jedna. Nemamo vremena da te tetošimo." Hamiltonova se umešala izme�u njih. "Pobogu, Posnere, upravo je video..." Zastala je. "Ja �u da se pobrinem za njega. Ja �u da ga smirim. Samo nam dajte pola sata. Vaši?" Ostali su izmenjali poglede, klimnuli i okrenuli se. Na Ginterovo iznena�enje, Ekatarina mu se obratila preko primopredajnog �ipa. "�ao mi je, Gintere", promrmljala je. Onda je nestala. Još je dršao Hiroov leš. Otkrio je da zuri dole u prijateljevo uništeno lice. Meso je bilo puno masnica i nabubrelo kao prekuvana viršla. Nije mogao da skrene pogled. "Hajde." Bet ga je malo gurnula da na pokrene. "Stavi telo nazad na taj pik-ap i povezi nas napolje do litice." Na insistiranje Hamiltonove, vozio je Ginter. Otkrio je da pomaše kad je zabavljen ne�im. Sa rukama koje su plutale na volanu, netremice je gledao ispred i ne bi li ugledao pre�icu do Mauzoleja. Ose�ao je kao da ga o�i grebu i kao da su neljudski suve. "Napali su nas da nas preduhitre", re�e Hamiltonova. "Sabotaša. Tek sad po�injemo da slašemo kockice. Niko nije znao da ste na površini, jer bismo ve� poslali nekog po vas. Ovde je bio poprili�an haos." �utke je vozio, uljuljkan i zašti�en svim tim miljama teškog vakuuma obavijenim oko njega. Mogao je da oseti prisustvo Hiroovog leša u zadnjem delu kamiona, neprestano psihi�ko probadanje izme�u lopatica. Ali sve dok ne govori, bezbedan je; moše da ostane po strani od Vaseljene koja sadrši bol. Bol ga ne moše dodirnuti. �ekao je, ali Bet nije dodala ništa onome što je ve� rekla. Kona�no, on re�e: "Sabotaša?" "Softversko topljenje u radio-stanici. Eksplozije na svim šinskim topovima. Tri momka iz Mikrospejskraft aplikacija stradala su kada je opalio šinski top Boitsovij Kot. Pretpostavljam da je to bilo neizbešno. Sa svom vojnom industrijom smeštenom ovde gore, ne iznena�uje što je neko hteo da nas izbaci iz igre. Ali to nije sve. Nešto se dogodilo ljudima u Samostalnosti. Nešto zaista grozno. Ja sam bila napolju u Opservatoriji kada se to zbilo. Jedna novinarka pozvala je da vidi da li postoji neki softverski bekap da se ponovo pokrene stanica, a �ula je samo neko blebetanje. Lude stvari. Mislim, stvarno lude. Morali smo da isklju�imo daljinske Opservatorije, jer su operateri bili..." Sada je plakala, blago i nezaustavljivo; prošao je �itav minut pre nego što je ponovo mogla da progovori. "Neka vrsta biološkog orušja. To je sve što znamo." "Stigli smo." Dok su se zaustavljali u podnošju litice Mauzoleja, Ginteru pade na pamet da nisu poneli opremu za bušenje. Onda je izbrojao deset crnih niša u steni i shvatio da je neko mislio unapred. "Nisu pogo�eni jedino oni koji su radili u Centru ili u Opservatoriji, ili napolju na površini. Mošda stotinak nas, sve ukupno." Otišli su okolo do strašnje strane pik-apa. Ginter je sa�ekao, ali Hamiltonova se nije ponudila da ponese telo. Iz nekog razloga, zbog toga se

naljutio i zamerio joj. Otvorio je vrata, sko�io na papu�icu i podigao leš u odelu. Pre današnjeg dana, samo šestoro ljudi umrlo je na Mesecu. Hodali su pored niša u kojima su njihova tela �ekala ve�nost. Ginter je napamet znao njihova imena: Hajse, Jasuda, �pehalski, Dubinjin, Mikami, Kastiljo. A sada Hiro. �inilo se neshvatljivo da �e ikada do�i dan kada �e biti toliko mrtvih da ih ne�e znati poimenice. Krasuljci i šuti ljiljani bili su tako raskošno razbacani ispred grobnica, tako da nije mogao izbe�i da ne zdrobi pod nogama neke od njih. Ušli su u prvu praznu nišu i on je spustio Hiroa na kameni sto use�en u steni. U halou njegove svetiljke na šlemu, telo je delovalo šalostivo iskrenuto i neugodno smešteno. Ginter je otkrio da pla�e; krupne, vrele suze puzile su mu niz lice i ulazile mu u usta kada bi udahnuo. Isklju�io je radio, sve dok nije uspeo da treptanjem otare suze. "Sranje." Prešao je rukom preko šlema. "Pretpostavljam da bi trebalo da nešto kašemo." Hamiltonova ga je uzela za ruku i stisnula. "Nikad ga nisam video onako sre�nog kao što je bio danas. Trebalo je da se ošeni. Skakao je unaokolo, smejao se i govorio o podizanju porodice. A sad je mrtav, a ja �ak ne znam ni koje je vere bio." Nešto mu je palo na pamet i on se bespomo�no okrenuo prema Hamiltonovoj. "�ta �emo da kašemo Anji?" "Ona ima svojih problema. Hajde, pomoli se, pa da idemo. Nesta�e ti kiseonika." "Dobro." Pognuo je glavu. "Gospod je pastir moj, pošeleti ne�u..." Po povratku u Samostalnost, drušina s površine zauzela je vazdušne komore, što je bio prizor koji je odvojio nadzornika od upravlja�kih ure�aja. �ovek iz Vestinghausa, Posner, pogledao ih je odozgo sa osmatra�kog prozora. "Ne otvarajte odela", upozorio je. "Sve vreme ih dršite dobro zaptivena. �ta god da su �ubrad bacila, još je tu. Mošda je u vodi, mošda u vazduhu. Jedan dašak i odoste odavde! Shvatate?" "Da, da", gun�ao je Ginter. "Ne pizdi." Posnerova ruka zamrznula se iznad kontrola. "Uozbiljimo se. Ne puštam vas unutra dok ne priznate tešinu situacije. Ovo nije odlazak na piknik. Ako niste spremni da pomognete, niste nam potrebni. Je li to jasno?" "Potpuno razumemo i u potpunosti �emo sara�ivati", brzo re�e Hamiltonova. "Zar ne, Vajle?" Klimnuo je jadno. Samo jedna komora bila je slomljena, a izme�u nje i mase vazduha Samostalnosti nalazilo se još pet kompleta hermeti�nih vrata. Projektanti grada bili su oprezni. Pod nadzorom Posnera, prolazili su kroz hodnike, komore, sobe za presvla�enje i peli se teretnim eskalatorima. Kona�no su dospeli do unutrašnjosti grada. Zastali su na rubu Pakla, trep�u�i. U prvom trenutku, bilo je nemogu�e ukazati na bilo koji izvor opsedaju�eg ose�anja pogrešnosti koje je izjedalo rubove svesti. Parkovi su bili na�i�kani ljudima, signalna svetla na spoju zidova kratera i svoda jarko su sijala, a vodopadi su i dalje skladno padali s terase na terasu. Sitne ptice komi�no su klatile glavom gore-dole u travi. Onda su se nametnule pojedinosti. Jedan �ovek teturao se na �etvrtom nivou, trzao glavom i kruto mahao rukama. Puna�ka šena progegala se pored njih; vukla je za sobom prazna kolica napravljena od tezge mikrofabrike na to�kovima, kva�u�i kao patka. Neko je sedeo u šumi visokoj do kolena pored parka Nogu�i i vadio drvo za drvetom. Ali prilikom podrobnijeg pregleda, još više su uznemiravale mirne prilike. Tu je lešao jedan �ovek, napola u ulazu u tunel, a napola izvan njega, svestan sebe otprilike kao pas. Tamo, tri šene stajale su u pozama krajnje iscrpljenosti, koje su se grani�ile s o�ajem. Na sve strane, ljudi se nisu dodirivali, razgovarali ili na bilo koji na�in pokazivali da su svesni jedni drugih. Delili su samo potpunu i opštu podvojenost.

"�ta �emo..." Nešto je tresnulo Gintera po le�ima. Oborilo ga je s nogu i on posrnu napred. Prevr�u�i se, postao je svestan da ga udaraju pesnice, opet i opet, i da mu jedan mršav �ovek kle�i na grudima i histeri�no vi�e: "Ne �ini to! Ne �ini to!" Hamiltonova je uhvatila �oveka za ramena i odvukla ga. Ginter se podigao na kolena. Pogledao je u lice ludila; izbe�ene i zastrašene o�i, izraz pun panike. �ovek se smrtno uplašio Gintera. Naglo se trgnuvši, �ovek se oslobodio. Potr�ao je kao da ga jure zlodusi. Hamiltonova je netremice gledala za njim. "Dobro si?" upita ona. "Da, naravno." Ginter je doveo u red opremu na odelu. "Hajde da vidimo mošemo li da na�emo ostale." Krenuli su prema jezeru, zure�i naokolo na prilike zaokupljene sobom, raštrkane po travi. Niko nije pokušao da im se obrati. Jedna šena je protr�ala, bosonoga. Ruke su joj bile pune cve�a. "Hej!" viknu Hamiltonova za njom. Ova se hitro nasmejala preko ramena, ali nije usporila. Ginteru je ovlaš bila poznata: izvršni nadzornik za Martin Marijetu. "Jesu li svi ovde ludi?" upita on. "Izgleda." �ena je stigla do obale i sada je širokim zamasima bacala cvetove u vodu. Prekrivali su površinu. "Kakva prokleta šteta." Ginter je stigao u Samostalnost pre cve�a; znao je koliko je napora ulošeno da se dobije dozvola za sa�enje cve�a i prepravljanje gradske ekologije. Jedan �ovek u Krupovom odelu s plavim prugama tr�ao je duš ruba jezera. Kad više nije bilo cve�a, šena se sama bacila u vodu. U prvi mah, izgledalo je kao da je iznenada odlu�ila da sko�i. Ali na osnovu naprezanja i koprcanja dok se probijala dublje kroz vodu, bilo je jasno da ne ume da pliva. Dok je ovo Ginter shvatio šta se doga�a, Hamiltonova se ve� bacila napred i potr�ala prema jezeru. Zakasnelo, krenuo je i on za njom. Ali �ovek u Krupovom odelu bio je brši od oboje. Bacio se u vodu za šenom. Isprušena ruka zgrabila ga je za rame, a onda on potonu, vuku�i i nju za sobom. Lice joj je bilo crveno i grcala je kada je ponovo izronio, sa rukom preko njenih grudiju. Do tada, Ginter i Bet ve� su zagazili u jezero i njih troje zajedno izvukoše šenu na obalu. Kada su je pustili, šena se mirno okrenula i odšetala, kao da se ništa nije dogodilo. "Otišla je po još cve�a", objasnio je sastavni deo Krupa. "Ovo je ve� tre�i put kako �estita Ofelija pokušava da se udavi. Ona nije jedina. Ja se tu motam i izvla�im ih kad upadnu." "Znaš li gde su ostali? Da li neko upravlja ovim? Da li neko izdaje nare�enja?" upita Hamiltonova. "Da li ti je potrebna bilo kakva pomo�?" upita Ginter. Krupov �ovek slegnu ramenima. "Dobro sam. Ali nemam pojma gde su ostali. Moji prijatelji su otišli na drugi nivo kada sam odlu�io da ostanem ovde. Ako ih vidite, recite im da bi mi bilo drago da nešto �ujem od njih. Trojica momaka u Krupovim odelima." "Ho�emo", re�e Ginter. Hamiltonova je ve� odlazila. Na stepenici tik ispod vrha stepeništa isprušio se jedan od Ginterovih kolega iz G5 tima. "Sidni", oprezno re�e on. "Kako ide?" Sidni se zakikotao. "Trudim se, ako je to ono na šta si mislio. Ne vidim da 'kako' u tome nešto mnogo zna�i." "Dobro." "Bolje bi bilo postaviti pitanje zašto ne radim." Ustao je i vrlo prirodno se pridrušio Ginteru prilikom penjanja uz stepenice. "O�igledno ne mogu da budem na dva mesta istovremeno. Ni ti ne bi šeleo da veliku hiruršku operaciju obavljaju u tvom odsustvu, zar ne?" Ponovo se zakikotao. "To je oksimoron. Kao konji: ona klasi�no lepa praksitelovska tela koja seru duga�ka, nadrealna govna." "Dobro."

"Uvek sam im se divio zato što sašmu toliko umetnosti u jedan jedini prizor." "Sidni", re�e Hamiltonova. "Trašimo naše prijatelje. Tri �oveka u radnim odelima sa plavim prugama." "Video sam ih. Znam samo kuda su pošli." O�i su mu bile mirne i prazne; �inilo se kao da nisu usredsre�ene ni na šta posebno. "Mošeš li da nas odvedeš do njih?" "�ak i cvet prepoznaje svoje lice." Skladno vijugav pošljun�ani put vodio je kroz privatne baštenske parcele i terene za kriket. Pratili su ga niz put. Na drugoj terasi nije bilo puno ljudi; �inilo se da se ve�ina, posle dolaska ludila, povukla u pe�ine. Ono malo njih koji su preostali, ili su ih prenebregavali, ili su se sklanjali pred njima. Ginter je otkrio da opsednuto zuri u njihova lica, pokušavaju�i da analizira nedostatke koje je ose�ao u svakom od njih. Strah se ugnezdio u njihove o�i, baš kao i ušasna svest o tome da im se dogodilo nešto grozno, pra�ena potpunim zanemarivanjem prirode toga. "Boše, ovi ljudi!" Hamiltonova je frknula. Ose�ao se kao da hoda kroz san. Njegovo odelo prigušivalo je zvukove, a kroz vizir šlema boje su bile manje jake. Bilo je to kao da je tanano odvojen od sveta, kao da, istovremeno, i jeste i nije tamo; utisak koji je poja�avalo svako novo lice što je gledalo pravo kroz njega s luda�kom ravnodušnoš�u nevi�enja. Sidni je skrenuo za ugao, ubrzao korak, pa protr�ao kroz ulaz u tunel. Ginter je pojurio za njim. Na ulazu, zastao je da bi mu se šlem prilagodio na novi nivo svetlosti. Kada se prizor razbistrio, video je kako Sidni zami�e u bo�ni prolaz. Pošao je za njim. Na spoju prolaza se osvrnuo, ali njihovog vodi�a više nigde nije bilo. Sidni je nestao. "Jesi li videla kojim putem je otišao?" upitao je Hamiltonovu preko radija. Nije bilo odgovora. "Beti?" Krenuo je niz hodnik, zastao i okrenuo se. Ove stvari duboko zalaze. Mogao bi ve�no da luta po njima. Vratio se napolje na terasu. Hamiltonove nije bilo na vidiku. U nedostatku bilo kakvog boljeg plana, sledio je stazu. Neposredno iza ukrasnog šbuna bošikovine, zaustavila ga je u mestu prizor koji kao da je poticao pravo iz dela Vilijema Blejka. �ovek je skinuo košulju i sandale i na sebi imao samo kratke pantalone. �u�ao je na vrhu stene, budan, strpljiv, i jeo paradajz. �eli�na cev bila mu je koso pološena preko kolena kao štap ili skiptar, a ispleo je i neku vrstu krune od platinijumske šice sa hiperprovodni�kim �ipovima, vrednim pravo bogatstvo, koji su mu visili preko �ela. Izgledao je baš kao kakva kraljevska šivotinja. Mirno je zurio je u Gintera, ne trep�u�i. Gintera je prošla jeza. �ovek je delovao manje ljudski nego �ovekoliki majmun, vešt na svoj na�in, ali bezuman. Ose�ao se kao da preko eona zuri u pradedu majmuna, koji �u�i na rubu svesti. Zgrabio ga je nevoljni ose�aj praznovernog straha. Da li se ovo doga�a kada se uklone više mentalne funkcije? Da li arhetip leši tik ispod koše i �eka priliku da se pojavi?" "Trašim prijatelja", re�e on. "Jednu šenu u G5 odelu kao što je moje? Jeste li je videli? Tragala je za tri..." Zastao je. �ovek je prazno gledao u njega. "Oh, nije vašno." Okrenuo se i krenuo dalje. Posle nekog vremena, izgubio je svaki ose�aj trajanja. Postojanje se raspar�alo u nepovezane slike: �ovek presavijen gotovo nadvoje ceri se i stiska šutu gumenu patkicu. �ena koja ska�e iza monitora vazduha kao lutka iz kutije, vrišti i maše rukama. Stara prijateljica isprušena na tlu pla�e slomljene noge. Kada je pokušao da joj pomogne, uplašeno je otpuzala od njega. Nije mogao da joj pri�e, a da ne nanese još više štete. "Ostani tu", rekao je. "Na�i �u pomo�." Pet minuta kasnije shvatio je da se izgubio i da nema pojma kako da se vrati do nje. Došao je do stepenica koje su vodile nazad na najniši nivo. Nije bilo razloga da si�e njima. Nije bilo razloga ni da ne si�e. Sišao je. Tek što je stigao do kraja stepenica, kada neko u luksuznom odelu boje lavande projuri pored njega. Ginter je bradom uklju�io radio u šlemu.

"Zdravo!" Odelo boje lavande se osvrnu - vizir mu je nalikovao na plo�u opsidijana - ali ne stade. "Znate li gde su svi nestali? Potpuno sam se izgubio. Kako da saznam šta treba da radim?" Odelo boje lavande zaroni u tunel. Slabašno, dopro je glas: "Pokušaj u kancelariji upravnika grada." Kancelarija upravnika grada bila je tesna kockica na udaljenosti od osmine kilometra u dubini zamršenog lavirinta administrativnih i servisnih tunela. Nikada nije bila naro�ito vašna u shemi stvari. Osnovne dušnosti upravnika grada bile su odršavanje zaliha vazduha i vode i pravljenje planova inspekcija vazdušnih komora - funkcije koje bi bilo koji kompjuter bolje obavljao samo da su se usudili da ih povere mašini. Prostorija verovatno nikada nije bila tako puna kao sad. Desetine ljudi opremljenih za potpuni vakuum prelivalo se i u hol, zabrinuto slušaju�i kako se Ekatarina savetuje sa gradskim Programom kriznog upravljanja. Ginter se progurao što je bliše mogao; �ak i tako, jedva da ju je video. "...komore, farme i javna dobra, i stavili smo pod klju� sve daljinske. �ta je slede�e?" Ekatarinin PC visio je sa njene radne opreme i poja�avao nemi glas PKU-a. "Sad kad je ustanovljena elementarna kontrola, industrijski sektor mora biti drugi na redu. Fabrike treba staviti pod klju�. Reaktori se moraju ugasiti. Nema dovoljno nadzornika da bi nastavili da rade. Fabrike imaju konzerviraju�e programe koji su dostupni na zahtev. Tre�e, ne mogu se zanemariti farme. Petnaest minuta bez kiseonika i celokupna tilapia �e uginuti. Kalimari su još osetljiviji. Moraju se odmah odrediti tri iskusne poljoprivredne komponente. Udvostru�ite taj broj ako imate samo neiskusne komponente. Savetodavni softver je dostupan. Kakvi su vam resursi?" "Ja �u se vratiti na to. �ta još?" "�ta je s ljudima?" upita ratoborno jedan �ovek. "Zašto se, kog vraga, toliko brinete o fabrikama, kad su naši ljudi u stanju u kome jesu." Izmailova oštro podiše pogled. "Ti si jedan od istrašiva�kih elemenata �angove? �ta �eš ti ovde? Zar nemaš dovoljno posla?" Osvrnula se unaokolo, kao da se naglo probudila iz sna. "Svi vi! �ta �ekate?" "Ne mošeš nas se tek tako rešiti. Ko je tebe unapredio u glavnokomanduju�eg? Mi ne moramo da slušamo tvoja nare�enja." Posmatra�i su se nervozno vrpoljili, ne udaljavaju�i se, o�ekuju�i da se ugledaju jedni na druge. Odela su im bila prakti�no jednaka u ovoj gušvi, šlemovi prazni i bezizrašajni. Li�ili su na mnoštvo pokretnih jaja. Raspološenje gomile balansiralo je jedan tren na ivici prihvatanja i besa, pripravno da padne na bilo koju stranu dodirom perceta. Ginter podiše ruku. "Glavnokomanduju�i!" glasno re�e. "Ovde redov Vajl! �ekam nare�enje. Recite mi šta da radim." Smeh se prolomio prostorijom i napetost se smanjila. Ekatarina re�e: "Uzmi najblišeg do sebe i po�nite da sklanjate ugrošene iz administrativnih podru�ja. Izvetite ih na otvoreno, gde �e teše da naude sami sebi. Kad god ispraznite prostoriju ili hodnik, dobro je zbravite. Jasno?" "Da, gospo�o." Potapšao je po najblišem odelu i njegov šlem odse�no klimnu. Ali kad se okrenuo da ode, put mu je bio zakr�en gomilom tela. "Ti", Ekatarina je uprla prstom. "Idi do komora farmi i penom ih zatvori; ne�u da se ni slu�ajno zaraze. Svi koji imaju iskustva sa radom fabrika - a to je, mislim, ve�ina nas - trebalo bi da na�u daljinskog i krenu da ih zatvaraju. PKU �e pomo�i u navo�enju. Ako nemate ništa drugo da radite, prionite na raš�iš�avanje hodnika. Sazva�u opšti sastanak kada sastavimo opsešniji plan delovanja." Zastala je. "�ta sam izostavila?" Na iznena�enje, odgovorio joj je PKU: "U gradu ima dvadeset tri deteta, od toga dva sedmogodišnja prelegalna, a ostatak su petogodišnjaci ili mla�i, potomci trajno registrovanih lunarnih elemenata. Trajne direktive su da deci treba posvetiti posebnu brigu i zaštitu. Kapela na tre�em nivou moše da se pretvori u prihvatni centar. Treba proneti glas da se deca odvode tamo, �im se prona�u. Dodeli jednom pouzdanom pojednicu nadzor nad njima."

"Boše moj, da." Okrenula se prema ratobornom �oveku iz Centra i odrezala: "Uradi to." Oklevao je, a onda ironi�no salutirao i okrenuo da po�e. To je probilo led. Gomila je po�ela da se razilazi. Ginter i njegov par u radu - ispostavilo se da je to Liza Nagenda, 'površinski pacov' kao i on sam - krenuli su na posao. Potonjih godina, Ginter �e se se�ati ovog razdoblja kao vremena kad mu je šivot ušao u mra�ni tunel. Duge, grozomorne sate, on i Liza proveli su vuku�i se od kancelarija do magacina, bore�i se da udalje ugrošne sa korporacijskih podru�ja i izvedu ih na svetlost dana. Ugrošeni nisu sara�ivali. Prvih nekoliko prostorija u koje su ušli bile su prazne. U �etvrtoj, šena smu�enog izgleda besno je prebirala po ladicama i registrima i razbacivala njihov sadršaj. Pod je bio sav u neredu. "Unutra je negde", rekla je mahnito. "�ta je unutra, dušo", smiruju�e je rekao Ginter. Morao je da glasno govori da bi se �uo kroz šlem. "�ta trašiš?" Zabacila je glavu, uz vragolast, zadovoljan osmeh. Obema rukama zagladila je kosu, visoko odignutih laktova, potiskuju�i je pravo preko lobanje, a zatim guraju�i slobodne pramenove iza ušiju. "Nije vašno, jer sam sigurna da �u sad da na�em. Pojavila su se dva skarabeja, a izme�u njih goru�i Sun�ev disk; to je dobro znamenje, a da ne pominjem da je analogija za seks. Ja sam uprašnjavala seks, sve što �ovek moše da pošeli, u doba od devet godina, bludni�e�i iza šupe s kraljem guštera. �ta me je bilo briga? Tada sam imala krila i mislila da mogu da letim." Ginter se malo priblišio. "Pri�aš gluposti." "Znaš, Tolstoj je rekao da u šumi iza njegove ku�e postoji jedan zeleni štap koji �e, kada jednom bude prona�en, prouzrokovati da svi ljudi vole jedni druge. Verujem u taj zeleni štap kao u osnovno na�elo fizi�kog postojanja. Vaseljena postoji u matrici od �etiri dimenzije koje mošemo da pojmimo i sedam koje ne mošemo, zbog �ega došivljavamo mir i bratstvo kao pojavu sedmodimenzionog zelenog štapa." "Moraš da me saslušaš." "Zašto? Re�i �eš mi da je Hitler mrtav? Ne verujem u ta sranja." "Diši ruke", re�e Nagenda. "Ne mošeš se raspravljati s nekim ko je otka�io. Zgrabi je za ruke i da je izbacimo napolje." Me�utim, to nije bilo tako lako. �ena ih se bojala. Kad god bi joj prišli, uplašeno se izmicala. Dok su polako prilazili, nisu mogli da je sateraju u ugao, a kada su oboje pojurili, ona je presko�ila sto, a onda se zavukla u prostor za noge. Nagenda ju je zgrabila za noge i povukla. �ena je zakukala i stisnula se uz kolena Nagendinog odela. "Puštaj me", zareša Liza. "Gintere, skini ovu ludakinju s mojih prokletih nogu." "Nemojte da me ubijete!" vrištala je šena. "Uvek sam dvaput glasala... znate da jesam. Rekla sam im da ste gangsteri, ali sam pogrešila. Ne izbijajte mi kiseonik iz plu�a!" Izveli su šenu iz kancelarije, a onda je ponovo izgubili kada se Ginter okrenuo da zaklju�a vrata. Odlepršala je niz hodnik sa Nagendom za petama. Onda je uletela u jednu drugu kancelariju i morali su da po�nu sve iz po�etka. Trebalo im je više od sata da izvedu šenu iz hodnika i puste je u park. Za razliku od toga, troje slede�ih brzo su rešili. Onaj naredni opet je bio naporan, a ispostavilo se da je peta ponovo šena koju su prvo sreli, a koja je odlutala nazad da potraši svoju kancelariju. Kada su je opet odveli na otvoreno, Liza Nagenda re�e: "To je �etvoro otka�enih - ostalo ih je još tri hiljade osamsto pedeset osam." "Vidi..." po�eo je Ginter. A onda je za�uo Krišnin glas preko primopredajnog �ipa, krut i prenaglašeno jasan. "Neka se smesta svi upute do središnjeg jezera na organizacioni sastanak. Ponavljam: smesta idite do jezera. Odmah po�ite do jezera." O�igledno je govorio preko privremeno postavljenog predajnika. Zvuk je bio loš, a glas preko �ipa brujao mu je i praštao. "Dobro, vaši, shvatila sam", re�e Liza. "Sad mošeš da za�utiš." "Molim vas, smesta po�ite do jezera. Svi treba da odmah po�u do središnjeg..."

"�šš." Kad su izišli u park, na otvorenim površinama ve� su se tiskali ljudi. Ali ne samo prilike u odelima onih koji su se spasli. Svi ugrošeni pojavljivali su se iz pe�ina i hodnika Samostalnosti. Hodali su prema jezeru slepo, nesigurno, kao da su tek zazvani iz groba. Nivo tla ispunjavao se ljudima. "Mater mu jebem", re�e Ginter, �ude�i se. "Gintere?" upita Nagenda. "�ta se to doga�a?" "Primopredajni �ipovi. Mater mu jebem, trebalo je samo da im se obratimo preko �ipova. Uradi�e sve što im glasovi u glavi kašu da urade." Tle oko jezera bilo je tako ispunjeno ljudima da je Ginter imao problema da uo�i bilo koje drugo odelo. Onda je ugledao priliku u odelu kako stoji na ivici drugog nivoa i široko maše. Odmahnuo je i uputio se prema stepenicama. Kad je stigao do drugog nivoa, poprili�na grupa neugrošenih ve� se bila skupila. Sve više i više njih se pojavljivalo, vo�eno grupisanjem odela. Najzad, Ekatarina progovori preko otvorenog kanala njenog radija u odelu. "Nema razloga da �ekamo da se svi okupimo. Mislim da su svi dovoljno blizu da bi me �uli. Sedite, odmorite malo, svi ste to zaslušili." Ljudi su se spustili na travu. Neki su se isprušili na le�a ili stomak, sve u odelu. Ve�ina je samo sedela. "Sre�nim slu�ajem, otkrili smo na�in na koji mošemo da kontrolišemo naše ugrošene prijatelje." Slabo tapšanje. "Ali pred nama je još mnogo problema, a sve njih ne�e biti tako lako rešiti. Svi smo mi videli ono o�igledno. Sada moram da vam kašem ono gore. Ako na Zemlji krene potpuni termonuklearni rat, mi �emo, verovatno decenijama, biti potpuno i sveobuhvatno odse�eni." �agor je prošao gomilom. "�ta ovo zna�i? Osim trenutnih neugodnosti - nema više luksuzne robe, nema više svilenih košulja, nema novog semenja, nema novih videa, nema povratka ku�i onima koji još nisu rešili da ostanu - izgubi�emo i mnogo toga što nam je potrebno za opstanak. Sve naše sposobnosti mikrofabrikovanja poti�u od švajcarskih orbitalnih stanica. Zalihe vode dovoljne su nam za godinu dana, ali si�ušne koli�ine gube se na r�u i odlaze u vakuum svaki put kada neko u�e ili izi�e kroz vazdušnu komoru, a te koli�ine su nam neophodne za postojanje. Me�utim, mi mošemo da opstanemo. Mošemo da dobijemo sirov vodonik i kiseonik iz regolita i da ih sagorimo da bismo stvorili vodu. Ve� pravimo sopstveni vazduh. Mošemo i bez najve�eg dela nanoelektronike. Mošemo da napredujemo i razvijamo se, �ak i ako Zemlja... �ak i ako se dogodi ono najgore. Ali da bismo to u�inili, bi�e nam potrebna sva naša proizvodna sposobnost, kao i sva nadzorna sposobnost. Moramo ne samo da obnovimo naše fabrike, ve� i da na�emo na�ina da obnovimo naše ljude. U danima koji nas o�ekuju bi�e i više nego premnogo posla za sve nas." Nagenda dodirnu svojim šlemom Ginterov i prmrmlja: "Kakva budalaština." "Daj, 'o�u da �ujem ovo." "Sre�om, Program kriznog upravljanja sadrši planove za ta�no ovakvu situaciju. Prema njegovim podacima, koji su mošda nepotpuni, ja posedujem više iskustva u vojnom komandovanju od bilo kog drugog funkcionalnog. Da li neko šeli da ovo dovede u pitanje?" Sa�ekala je, ali niko ništa nije rekao. "Za vreme opasnosti pre�i �emo na kvazivojno ustrojstvo. Ovo isklju�ivo iz organizacionih razloga. Za oficire ne�e biti nikakvih povlastica, a vojno ustrojstvo presta�e odmah po razrešenju našeg sadašnjeg problema. To je vašnije od svega." Nakratko je spustila pogled na svoj PC. "U tu svrhu, ustanovaljam ispod sebe trijumvirat pot�injenih oficira, koji �e se sastojati od: Karlosa Diaza-Rodrigeza, Miiko Ezumi i Vila Posnera. Ispod njih bi�e devet oficira, svaki odgovoran za jedinicu od ne više od deset pojedinaca." Pro�itala je imena. Ginter je bio dodeljen �etvrtoj jedinici, grupi Bet Hamilton. Onda Ekatarina re�e: "Svi smo umorni. Grupa u Centru pripremila je postupak dekontaminacije, kuhinju i nekakve spavaonice. Jedinice Jedan, Dva i Tri osta�e ovde još �etiri sata, a onda se povu�i na pun osmo�asovni san. Jedinice od �etiri do Devet mogu da se vrate u Centar na obrok i �etvoro�asovni san." Zastala je. "To je to. Hajde sad, po�ite i malo sklopite o�i." Za�uli su se pojedina�ni uzvici oduševljenja, koji nisu proizveli utisak, pa su zamrli. Ginter je ustao. Liza Nagenda ga je prijateljski stisnula za dupe,

a kada je on krenuo na desno, povukla ga je za ruku i usmerila ga na levo, prema servisnim eskalatorima. Lagodno prisno, stavila mu je ruku oko struka. Poznavao je momke koji su spavali sa Lizom Nagendom i svi oni su se slagali da je ona �angrizava, posesivna, histeri�na, besmisleno emocionalna. Ali šta ima veze. Bilo je to lakše nego odbiti. Odvukli su se. Bilo je previše toga da se uradi. Radili su do iscrpljenosti - ali to nije bilo dovoljno. Uspostavili su sistem radio-prenosa uskog opsega za PKU i slali mikrotalasne poruke nazad u Centar da bi on mogao da što delotvornije usmerava njihove napore - ali ni to nije bilo dovoljno. Neprestano su se organizovali i preure�ivali. Ali optere�enje je bilo preveliko i nesre�e su bile neizbešne. Pola preostalih šinskih topova - malih ure�aja koriš�enih za isporuku sirovih i polufabrikovanih materijala iznad brda i preko zaliva - teško je ošte�eno kada je podnevno Sunce savilo njihove aluminujumske šine; štitnici protiv Sunca nisu bili namešteni na vreme. Nepoznat broj buldošerskih robota odlutao je sa površinskih kopova i po svoj prilici bio izgubljen. Teško se moglo odrediti koliko njih, jer su inventarski podaci bili zbrkani. Nije se moglo verovati ni u kakvu hranu uskladištenu u Samostalnosti; obroci u centru morali su biti pošnjeveni pravo sa farmi i iznošeni kroz komore za slu�aj opasnosti. Jedna neiskusna farmerka pogrešila je prilikom upravljanja svojim daljinskim i deset rezervoara akvakulture isparilo je u vakuum, izbacuju�i na površinu u obliku gejzira devet hiljada ribica veli�ine prsta. Na Posnerovo nare�enje, oprema daljinskih upravlja�a šurno je spakovana i preba�ena u Centar. Kada je raspakovana, na ve�ini su bile ošte�ene zglobne ruke. Bilo je i malih pobeda. U svojoj drugoj smeni, Ginter je otkrio �etrnaest bala pamuka u vakuumskom spremištu i nalošio montašeru da sašije futone za Centar. To je zna�ilo kraj spavanju na golom podu i u�inilo od njega lokalnog heroja tokom ostatka tog dana. U Centru nije bilo dovoljno toaleta; Diaz-Rodrigez naredio je da se donesu dodatni iz zaklona od oluja protuberanci u fabrikama. Huriel Garza je otkrio da je nadaren za kuvanje sa ograni�enim zalihama. Me�utim, gubili su tle pod nogama. Ugrošeni su bili nepredvidljivi, a bilo ih je posvuda. Jedan ludi analiti�ar sistema, slušaju�i glasove u glavi, bacio je u jezero nekoliko barela ulja za podmazivanje. Filtri za vodu su se zapušili i potoci su morali da budu zatvoreni dok se ne poprave. Jedna doktorka nekako je uspela da se zadavi sopstvenim dijagnosti�kim aparatom. Ekologiju grada teško su ugrošavali slu�ajevi vandalizma. Kona�no, neko se setio da uspostavi glasovnu petlju za neprekidno emitovanje. "Ja sam miran", pri�alo je. "Ja sam spokojan. Ne šelim ništa da radim. Sre�an sam tamo gde sam." Ginter je radio sa Lizom Nagendom, pokušavaju�i da ponovo uspostavi te�enje potoka, kada se za�ula petlja. Podigao je pogled i video kako se neugodna tišina širi nad Samostalnoš�u. Uz i niz terase, otka�enjaci su stajali u pozama krajnje i potpune pasivnosti. Jedini pokreti dolazili su od malog broja odela koja su kao p�elice zujale oko novih katatoni�ara. Liza je stavila ruke na bokove. "Super. Sad �emo morati da ih hranimo." "Hej, daj o'ladi malo, vaši? Ovo je prva dobra vest koju sam �uo, ve� ni sam ne znam od kada." "Ne vredi to ništa, srculence. To je samo jedno te isto." Bila je u pravu. Ginter je to, na šalost, znao. Jedan beznadešan zadatak bio je zamenjen drugim. Umorno se obla�io za tre�i dan, kada ga je Hamiltonova zaustavila i rekla: "Vajle! Znaš li nešto o ektrotehnici?" "Ne, ne baš. Mislim, umem da sre�ujem struju u kamionu, a mošda i da postavim mikrotalasni relej, takve stvari, ali..." "Posluši�e. Pusti to što radiš i pomozi Krišni da uspostavi sistem za kontrolu otka�enjaka. Da nekako mošemo upravljati svakim pojedincem." Smestili su radnju u staru Krišninu laboratoriju. Ostaci starih bezbednosnih standarda još su se vukli i nikome nije bilo dozvoljeno da tamo

spava. Stoga je prostorija bila predivno uredna i �ista, opremljena laboratorijskom opremom ura�enom na orbiti sa glatkim, bezli�nim površinama. Bio je to povratak u vreme pre meteša i ludila. Da nije bilo vonja novog tunela, oštrog, sirovog mirisa se�ene stene koju je vazduh prenosio, bilo bi mogu�e pretvarati se da se ništa nije dogodilo. Ginter je stajao u opremi za teleprisustvo i upravljao daljinskim kroz apartmane Samostalnosti. Li�ili su na bezbroj nepovezanih �elija haosa. Ušao je u jedan i pronašao re�i BUDA = KOSMI�KA INERCIJA našvrljane na zidu ne�im što je li�ilo na ljudski izmet. Jedna šena sedela je na futonu, kidala pune šake bele tvari iz nje i bacala ih uvis. Pamuk je prekrivao prostoriju kao sveš sneg. Slede�i apartman bio je prazan i �ist, a mikrofabri�ki komplet blistao se na polici. "Ovim te nacionalizujem u ime Narodne Provizorne Republike Samostalnosti i ugnjetavanih masa gde god da su", ironi�no je rekao. Daljinski ga je oprezno podigao. "Jesi li gotov s tom shemom �ipa?" "Ne�e trebati još puno", re�e Krišna. Gradili su prototip kontrolera. Ideja je bila da kodiraju svaki PC, da bi PKU mogao da ga identifikuje i obra�e se njegovom vlasniku li�no. Spuštaju�i napon, mogli su da ograni�e prenosni domet na metar i po, tako da svaka ugrošena osoba dobije li�na nare�enja. Postoje�i �ipovi, me�utim, bili su prvorazredni, visoko-osetljivi proizvodi �vajcarskih obitalnih stanica i nisu mogli da podršavaju ekscentri�na napajanja. Morali su da se zamene. "Ali ne shvatam kako mošeš da o�ekuješ da �e mo�i da bilo šta korisno rade. Mislim, potrebni su nam nadzornici. Ne nadaš se, valjda, da �eš od njih dobiti suvislu misao." Nagnut nad svoj PC, Krišna nije odmah odgovorio. Onda je rekao: "Znaš li kako jogi zaustavlja svoje srce? Istrašivali smo to kada sam bio na postdiplomskim studijama. Zatrašili smo od jogi Premananda da zaustavi srce u trenutku kada je prika�en na naše instrumente i on se ljubazno odazvao. Imali smo sve najsavremenije skenere mozga, ali se ispostavilo da su najzanimljiviji nalazi snimljeni na EKG-u. Otkrili smo da se jogijevo srce nije usporilo, kako smo o�ekivali, ve� da je pre krenulo sve brše i brše, dok nije dostiglo svoje fizi�ke granice i po�elo da fibrilira. On nije usporio srce; on ga je ubrzao. Ono nije stalo, ve� je ušlo u spazam. Posle testiranja, upitali smo ga da li je znao za to. Rekao je da nije, a to je ono najzanimljivije. Bio je ljubazan po tom pitanju, ali o�igledno je smatrao da naši nalazi nisu previše zna�ajni." "Ho�eš da kašeš..." "Problem sa šizofreni�arima je taj što se u njihovoj glavi toliko toga odigrava. Previše glasova. Previše ideja. Oni ne mogu da usredsrede pašnju na jedan jedini lanac misli. Ali greška bi bilo smatrati ih nesposobnim za slošeno razmišljanje. U stvari, oni blistavo razmišljaju. Njihovi mozgovi naprosto rade sa tako visokom delotvornoš�u da oni ne uspevaju da suvislo organizuju svoje misli. Primoredajni �ip obezbe�uje još jedan glas, ali glasniji, uporniji. Zato mu se pokoravaju. On se probija kroz tu buku, obezbe�uje šišu, sluši kao matrica oko koje moše da se iskristališe misao." Daljinski je otklju�ao vrata konferencijske sale duboko u administrativnim tunelima. Osam mikrofabrika �ekalo je uredno pore�ano na konferencijskom stolu. Dodao je devetu, okrenuo se i otišao, zaklju�avši vrata za sobom. "Znaš", re�e Ginter, "sve te razra�ene mere opreza mošda su nepotrebne. �ta god da je upotrebljeno protiv Samostalnosti mošda više nije u vazduhu. Mošda nikada nije ni bilo u vazduhu. Mošda je bilo u vodi ili tako nešto." "Oh, nema sumnje da je tamo, na milione njih. Imamo posla sa šizomimeti�kim mašinama koje se prenose vazduhom. Projektovane su da neograni�eno dugo ostanu u vazduhu." "�izomimeti�ka mašina? �ta je to, kog vraga?" Rastreseno jednoli�nim glasom, Krišna re�e: "�izomimeti�ka mašina je strateško nesmrtonosno orušje sa snašnim psihološkim udarnim dejstvom. Ona ne samo da onesposobljava svoje ciljeve, ve� postavlja nesrazmerno tešak teret na neprijateljske snage i materijalnu podršku u brizi za šrtve. Upravo zbog te

vrednosti, ima beskrajno demoraliziraju�e dejstvo na one koji su u dodiru sa šrtvama, posebno na one koji su uklju�eni u brigu oko njih. Stoga je naro�ito pošeljno kao strateško orušje." Mogu�e da je navodio upustvo za upotrebu. Ginter je utonio u razmišljanje o tome. "Sazivanje sastanka preko �ipova nije bilo greška, zar ne? Znao si da �e to upaliti. Znao si da �e se povinovati glasu koji im govori pravo u mozak." "Da." "Ovo sranje je zakuvano u Centru, zar ne? To je ono o �emu nisi smeo da govoriš." "Deo toga." Ginter je isklju�io svoju opremu i pogasio so�iva. "Nosi se, Krišna! Nosi se pravo u Pakao, kur�ino glupa!" Krišna je podigao pogled sa onoga što je radio, zbunjen. "Jesam li rekao nešto pogrešno?" "Ne! Nisi rekao ni jednu jedinu jebenu pogrešnu stvar - samo je zbog tebe �etiri hiljade ljudi skrenulo s uma, ništa više! Probudi se i dobro pogledaj šta ste vi manijaci uradili sa vašim istrašivanjem orušja!" "To nije bilo istrašivanje orušja", blago re�e Krišna. Povukao je duga�ku, zamršenu linuju na shemi. "Ali kada je �isto istrašivanje finansirano od strane vojske, vojska traši i vojnu primenu istrašivanja. Tako ti je to." "U �emu je razlika? Dogodilo se. Ti si odgovoran." Sada je krišna zaista sklonio PC u stranu. Govorio je nesvojstveno vatreno. "Gintere, nama je potrebna ova informacija. Shvataš li da pokušavamo da upravljamo tehnološkom civilizacijom uz pomo� mozga koji je evoluirao u neolitu? Ja sam savršeno ozbiljan. Svi smo mi zarobljeni u starim programima lovca-sakuplja�a, a od njih više nema koristi. Pogledaj šta se doga�a na Zemlji. Do guše su u ratu koji niko nije šeleo da zapo�ne i niko ne šeli da vodi, i to je pat pozicija koju niko ne moše da zaustavi. Ona vrsta razmišljanja koja nas je do toga dovela ne radi više za našu dobrobit. Ona se mora promeniti. A tome smo mi tešili - pripitomiti ljudski mozak. Zauzdati ga. Obuzdati. Priznajem, naše istrašivanje okrenulo se protiv nas. Ali šta je još jedno orušje, me�u toliko drugih? Da neuroprogrameri nisu bili dostupni, iskoristilo bi se nešto drugo. Senfni gas, mošda, ili plutonijumska prašina. �to se toga ti�e, mogli su naprosto da naprave rupu u svodu i da puste da se svi ugušimo." "Sereš da bi se opravdao, Krišna! Ništa ne moše opravdati ono što ste uradili." Tiho, ali s ube�enjem, Krišna re�e: "Nikad me ne�eš ubediti da naše istrašivanje nije mošda najvašnija stvar koju je danas mogu�e obavljati. Moramo da steknemo kontrolu nad ovim �udovištem unutar naših lobanja. Moramo da promenimo naš na�in razmišljanja." Glas mu se spustio. "Tušno je što ne mošemo da se promenimo ako ne prešivimo. Ali da bismo prešiveli, prvo moramo da se promenimo." Posle toga radili su u tišini. Ginter se probudio iz nemirnog sna i otkrio da je prošlo tek pola vremena za spavanje. Liza je hrkala. Pašljivo, da je ne probudi, obukao se i, bosonog, na vrhovima prstiju iskrao se iz svoje niše i krenuo niz hol. Svetlost u zajedni�koj sobi bila je upaljena i za�uo je glasove. Ekatarina je podigla pogled u trenutku kada je ušao. Lice joj je bilo bledo i izmu�eno. Oko o�iju imala je blede kolutove. Bila je sama. "Ej, zdravo. Upravo sam razgovarala sa PKU-om." Mišlju je isklju�ila svoj PC. "Sedi." Privukao je stolicu i nagnuo se preko stola. Suo�en sa njom, otkrio je da ima malih, ali primetnih problema sa disanjem. "Pa. Kako ide?" "Uskoro �e isprobati vaše kontrolere. Prva koli�ina �ipova izi�i �e iz fabrika za oko jedan sat. Mislila sam da ostanem budna da vidim kako rade." "Zna�i, tako je loše?" Ekatarina odmahnu glavom, ne gledaju�i u njega. "'Ej, 'ajde, �ekaš ovde ishode, a vidim da si umorna. Mora da dosta zavisi od ovoga." "I više nego što znaš", tmurno je rekla. "Upravo sam prošla kroz brojke. Stvari su lošije nego što mošeš da zamisliš."

Prušio je ruku i dodirnuo njenu hladnu, beskrvnu šaku. Stisnula ga je tako �vrsto da ga je zabolelo. O�i su im se srele i u njima je ugledao sav strah i �u�enje koje je ose�ao. Ustala je, bez re�i. "Sama sam u niši", re�e Ekatarina. Nije puštala njegovu ruku, u stvari, dršala ju je tako �vrsto da se �inilo da je nikada ne�e ni pustiti. Ginter je dopustio da ga povede. Vodili su ljubav i tiho pri�ali o nevašnim stvarima, pa opet vodili ljubav. Ginter je mislio da �e ona zadremati odmah posle prvog puta, ali u njoj je bilo puno energije nervoze za tako nešto. "Reci mi kada �eš da svršiš", promrmljala je. "Reci mi kada �eš da svršiš." Prestao je da se pomera. "Zašto uvek to kašeš?" Ekatarina ga je zbunjeno posmatrala i on je ponovio pitanje. Onda se nasmejala dubokim, grlenim smehom. "Zato što sam frigidna." "Ha?" Uzela ga je za ruku i protrljala svoj obraz o nju. Onda je zagnjurila glavu, nastavljaju�i kretnju preko svog vrata i uz bo�nu stranu lobanje. Osetio je na dlanu kratku, golicavu kosu, a onda, iza njenog uha, dve �voruge ispod koše na mestu gde su ugra�eni bio�ipovi. Jedan od njih bio je njen primopredajni �ip, a drugi... "To je proteza", objasnila je. O�i su joj bile sive i ozbiljne. "Prika�ena je na centre za zadovoljstvo. Kada mi je potrebno, mogu da mišlju uklju�im orgazam. Tako uvek mošemo da svršimo u isto vreme." Dok je govorila, polako je pomicala bokovima ispod njega. "Ali to zna�i da ti uopšte nije potrebna bilo kakva vrsta seksualnog podsticaja, zar ne? Mošeš po šelji da izazoveš orgazam. Dok se voziš autobusom. Ili dok si za stolom. Mošeš naprosto da uklju�iš to i satima da svršavaš." Delovala je kao da se zabavlja. "Otkri�u ti tajnu. Dok je bilo novo, radila sam takve akrobacije. Svi to rade. Ali �ovek to brzo preraste." Povre�enog ponosa, Ginter re�e: "�ta onda ja radim ovde? Ako imaš to, kog �u ti ja vraga?" Krenuo je da se odmi�e od nje. Ponovo ga je povukla na sebe. "Ti si neka vrsta ugodnosti", re�e ona. "Na jedan smišljen na�in. Dolazi ovamo." Vratio se do svog futona i po�eo da skuplja delove odela. Liza je pospano sela i tupo zurila u njega. "Pa", re�e ona. "To je to, zar ne?" "Pa, da. Izgleda da sam ostavio nešto nedovršeno. Jednu staru vezu." Oprezno je prušio ruku. "Ne ljutiš se, a?" Prenebregavši njegovu ruku, ustala je, naga i besna. "Imaš petlju da staneš tu, a da još nisi stigao ni da obrišeš moj osmeh s kurca, i da kašeš da se ne ljutim? Govno jedno!" "Ma, daj, Liza, nije baš tako." "�avola nije! Zatreskao si se u tu beloguzu rusku ledenu kraljicu i ja odoh u istoriju. Nemoj da misliš da ja ne znam sve o njoj." "Nadao sam se da još mošemo da ostanemo, znaš, prijatelji." "Dobar fazon, govnaru." Stegnula je pesnicu i tresnula ga iz sve snage posred grudi. Suze su mu zaiskrile u o�ima. "Vuci se odavde. Muka mi je da te gledam." Otišao je. Ali nije spavao. Ekatarina je bila budna i kiptela nad prvim izveštajima koji su stizali u vezi sa novim kontrolnim sistemom. "Oni rade!" vikala je. "Oni rade!" Navukla je svileni kamisol i uzbu�eno šetkala tamo-amo, naga od pojasa. Pubi�ne dla�ice bile su joj beli plamen, sa gotovo nevidljivim tragovima manjih dla�ica koje su joj dopirale do pupka i mazile slatku unutrašnjost njenih stegana. Umoran, kakav je bio, Ginter je osetio novu šudnju za njom. Na iznuren, ispran na�in, bio je sre�an. "Auh!" Poljubila ga je snašno, ne seksualno, i pozvala PKU. "Ponovi sve naše ranije projekcije. Vra�amo naše ugoršene komponente na posao. Prilagodi sve planove rada."

"Po nare�enju." "Kako ovo menja naše dugoro�ne izglede?" Program je �utao nekoliko sekundi, procesuju�i. Onda je rekao: "U�i �ete u neophodno, ali vrlo opasno stanje oporavka. Prelazite sa visoko stabilne situacije sa malim izgledima u visoko nestabilnu situaciju sa velikim izgledima. Sa više slobodnog vremena, vaše neugrošene komponente brzo �e postati nezadovoljne vašom vladom." "�ta se doga�a ako naprosto si�em s pološaja?" "Izgledi se drasti�no smanjuju." Ekatarina je pognula glavu. "U redu, šta �e, najverovatnije, biti naš najteši novi problem?" "Neugrošene komponente zahteva�e da saznaju više o ratu na Zemlji. �ele�e da se smesta ponovo uspostavi medijski priliv." "Mogao bih lako da sredim prijemnik", dobrovoljno se javio Ginter. "Ne neki preterano..." "Da se nisi usudio!" "Ha? Zašto ne?" "Gintere, slušaj ovako: koje su ovde dve najzastupljenije nacije?" "Pa, rekao bih da su to Rusi i... auh." "Tako je, auh. Za sada, mislim da je najbolje ako niko nije siguran ko bi trebalo da bude �iji neprijatelj." Upitala je PKU: "Kako da postupim?" "Dok se situacija ne stabilizuje, ne ostaje vam ništa drugo nego da im skre�ete pašnju. Da im mozgovi budu stalno zabavljeni ne�im. Ulovite sabotere i organizujte su�enje za ratne zlo�ine." "To ne dolazi u obzir. Nema lova na veštice, nema šrtvenih jaganjaca, nema su�enja. Svi smo zajedno u ovom." Bezose�ajno, PKU re�e: "Nasilje je leva ruka vlade. �urite da odbacite njegove mogu�nosti, a da niste ozbiljno razmislili." "Ne�u da raspravljam o tome." "Dobro. Ako za sada ho�ete da odlošite koriš�enje sile, mogli biste da se zadršite na lovu na orušje koje je upotrebljeno protiv Samostalnosti. U njegovo pronalašenje i identifikovanje uklju�ili bi se svi, punom snagom, a ne bi bilo neophodno ukazivati na nekog. Tako�e, mnogi bi to protuna�ili u smislu da postoji mogu�nost za izle�enje, pa bi se tako podigao opšti moral, a da, zapravo, ne biste morali da lašete." Umorno, kao da je ovo nešto kroz šta je ve� mnogo puta prošla, ona re�e: "Zar zaista nema nade da �e se izle�iti?" "Sve je mogu�e. Me�utim, u svetlosti sadašnjih resursa, to se ne bi moglo smatrati verovatnim." Isklju�iju�i PKU, Ekatarina je mišlju isklju�ila i PC. Uzdahnula je. "Mošda bi to trebalo da uradimo. Toboše da krenemo u poteru za orušjem. Trebalo bi da nešto od toga ispadne." Zbunjen, Ginter re�e: "Ali to je jedno od orušja �angove, zar ne? �izomimeti�ka mašina, je l' tako?" "Gde si to �uo?" oštro je upitala. "Pa, Krišna je rekao... nije delovalo kao... mislio sam da je to svima dostupno." Ekatarinino lice je otvrdnulo. "Programe!" pomislila je. PKU se vratio u šivot. "Spreman." "Prona�i Krišnu Narasimana, neugrošenog, Jedinica Pet. Smesta šelim da razgovaram s njim." Ekatarina je navukla ga�ice i šorts i mahnito po�ela da se obla�i. "Gde su mi proklete sandale? Programe! Reci mu da do�e u zajedni�ku prostoriju. Odmah." "Primljeno." Na Gintertovo iznena�enje, Ekatarini je trebalo više od sata da prinudi Krišnu na poslušnost. Na kraju, me�utim, mlada istrašiva�ka komponenta otišla je do sefa, predstavila mu se i otvorila skladišta. "Nije to bilo baš tako bezbedno", re�e on, izvinjavaju�i se. "Da su naši sponzori znali koliko smo puta ostavljali sve otklju�ano da bismo mogli da ulazimo i izlazimo, oni... dobro, nema veze."

Izvadio je iz vitrine pljosnat metalni pravougaonik veli�ine dlana. "Najverovatnije je ovo upotrebljeno. To je aerosolna bomba. Biološki agensi se unose ovde, a okida se udaranjem po pole�ini ovde. Unutra ima dovoljno pritiska da izbaci agens uvis pedeset stopa. Vazdušna strujanja obavljaju ostalo." Prušio ga je Ginteru koji je ušasnuto zurio u njega. "Ne brini, nije napunjena." Izvukao je tanku ladicu u kojoj su se nalazili blistavi redovi tankih cilindara od hroma. "U ovima se nalaze same mašine. To je nanoorušje tek skinuto sa police. Najmodernije stvari, rekao bih." Prevla�io je vrhom prsta po njima. "Programirali smo svako od njih da stvori razli�itu mešavinu neurotransmitera. Dopamin, fenciklidin, norepinefrin, acetilholin, met-enkefalin, supstanca P, serotonin... ovde unutra nalazi se dobar komadi� Raja, a..." tapnuo je po praznini... "upravo ovde je naš nedostaju�i deo Pakla." Namrštio se i promrmljao: "�udno. Zašto nedostaju dva cilindra?" "�ta to?" upita Ekatarina. "Nisam �ula šta si sad rekao." "Oh, ništa vašno. Hm, slušaj, mošda bi moglo da pomogne kad bih istrgao par dijagrama bioloških veza i pokazao vam hemijsku podlošku ovih stvari." "Zaboravi. Neka samo glatko i jednostavno te�e. Pri�aj nam o tim šizomimeti�kim mašinama." Trebalo je više od sata da bi im objasnio. Mašine su hemijske fabrike veli�ine molekula, umnogome nalik na montašere u mikrofabrikama. Obezbedila ih je vojska, u nadi da �e grupa �angove prona�i orušje u obliku magle koje bi se moglo raspršiti na putu armije da bi je navelo da promeni odanost. Ginter je nakratko odremao dok je Krišna objašnjavao zašto je to nemogu�e i probudio se negde pošto su majušne mašine ve� našle put do mozga. "To je zapravo lašna šizofrenija", objasnio je Krišna. "Prava šizofrenija je predivno slošen mehanizam. Ove mašine stvaraju pre neku vrstu jeftine imitacije. One preuzimaju kontrolu nad hemijom mozga i po�inju da ispumpavaju dopamin i još nekoliko neuromedijatora. To nije pravi nered, per se. Oni samo odršavaju mozak u omamljenom stanju." Zakašljao se. "Shvatate." "U redu", re�e Ekatarina. "U redu. Kašeš da mošeš da reprogramiraš ove stvari. Kako?" "Koristimo ono što se u tehnici zove glasni�ke mašine. One su neka vrsta neuromodulatora - one kašu šizomimeti�kim mašinama šta da rade." Izvukao je još jednu ladicu i jednoli�nim glasom rekao: "Nestali su." "Da se dršimo stvari, ako je mogu�e. Kasnije �emo se brinuti o tvom inventaru. Pri�aj nam o tim glasni�kim mašinama. Mošeš li da pripremiš dovoljno njih da kašu šizomimeti�kim da se isklju�e?" "Ne, iz dva razloga. Prvo, ovi molekuli su proizvedeni u švajcarskim orbitalnim stanicama; mi nemamo industrijsko postrojenje da ih proizvedemo. Drugo, šizomimeti�kim je nemogu�e re�i da se isklju�e. Oni nemaju dugmad za isklju�ivanje. Oni su pre katalizatori nego prave mašine. Mogu�e ih je preraditi da stvaraju razli�ite hemikalije, ali..." Zastao je i pogled mu odblude u daljinu. "Majku mu." Dohvatio je svoj PC i dijagram hemijskih veza pojavio se na jednom zidu. A onda, pored njega, listing glavnih neurofunkcija. Zatim jedan drugi dijagram prekriven našvrljanim bihejvioralnim simbolima. Sve više i više podataka izletalo je na zid. "Ovaj, Krišna..." "Beši", frknuo je. "Ovo je vašno." "Misliš li da �eš mo�i da na�eš lek?" "Lek? Ne. Nešto bolje. Mnogo bolje." Ekatarina i Ginter izmenjaše pogled. Onda ona re�e: "Da li ti je nešto potrebno? Mogu li da ti dodelim nekog kao ispomo�?" "Potrebne su mi glasni�ke mašine. Na�ite mi ih." "Kako? Kako da ih na�emo? Gde da trašimo?" "Sali �ang", nestrpljivo re�e Krišna. "Mora da su kod nje. Niko drugi nije imao pristup." Dohvatio je svetlosnu olovku i po�eo da ukoso švrlja formule po zidu. "Na�i �u ti je. Programe! Reci..." "�angova je otka�ena", podsetio ju je Ginter. "Dohvatila ju je aerosolna bomba." Koju mora da je sama aktivirala. Zgodan na�in da se ukloni dokaz koji bi

mogao da dovede do bilo koje vlade što je upravljala njome. Ona je bila prva koja je poludela. Ekatarina se uštinu za nos, trgnuvši se. "Predugo sam budna", re�e ona. "U redu, shvatila sam. Krišna, od sada neprekidno si na dušnosti istrašiva�a. PKU �e obavestiti vo�u tvoje jedinice. Obavesti me ako ti je potrebna bilo kakva pomo�. Na�i mi na�in da se isklju�i ovo prokleto orušje." Ne obra�aju�i pašnju na to što je on slegnuo ramenima, ona re�e Ginteru: "Povla�im te iz Jedinice �etiri. Od sad, odgovaraš direktno meni. �elim da na�eš �angovu. Na�i je i na�i te glasni�ke mašine." Ginter je bio mrtav umoran. Nije mogao da se seti kada je poslednji put odspavao dobrih osam sati. Ali uspeo je da izvede ono što se nadao da predstavlja poverljiv kez. "Primljeno." Ludakinja ne bi trebalo da moše da se krije. Sali �ang je mogla. Niko ne bi trebalo da je u mogu�nosti da izbegne poruci PKU, sad kad je ovaj bio prika�en na sve ve�i broj urošenih pojedinaca. Sali �ang je bila. PKU je obavestio da niko od otka�enjaka nije svestan gde se �angova nalazi. Prihvatio je naredbu da svakog sata svi oni bace pogled i potraše je, sve dok je ne na�u. U zapadnim tunelima zidovi bili su uklonjeni da bi se stvorio prostor veliki kao unutrašnjost bilo koje fabrike. Vra�eni su daljinski i sada im je bilo dodeljeno gotovo dve stotine otka�enjaka razmaknutih tako da ne do�u u sukob sa poljem uputstava njihovih suseda. Ginter je prošao pored njih, kroz šaptave glasove PKU: "Da li se ra�una na sve buldošere? Ako je tako... Ukloni sve pokvarene mašine. Mošeš ih smestiti... za vakuumom zavarenu prašinu na gornjoj površini šina... temperaturu redukcije, a zatim vidi da li je dopremanje kiseonika kompatibilno..." Na daljem kraju jedno jedino odelo sedelo je na stolici sa nadzorni�kim ure�ajem u krilu. "Kako ide?" upita Ginter. "Krajnje vrhunski." Prepoznao je Takajunijev glas. Radili su zajedno u mikrotalasnoj relejnoj stanici Flamarion. "Najve�i broj fabrika pušten je i radi, a na putu smo da osposobimo i šinske topove. Ne bi verovao koliki stepen korisnosti ovde postišemo." "Dobar, a?" Takajuni se iskezio; Ginter je to mogao da �uje u njegovom glasu. "Vredni mrav�i�i!" Takajuni nije video �angovu. Ginter je krenuo dalje. Nekoliko sati kasnije našao sedeo je iscrpljen u parku Nogu�i i gledao razrovano tle na mestu gde se nalazila niska šuma. Nijedna sadnica nije bila pošte�ena; srebrna breza postala je istrebljena lunarna vrsta. Mrtav šaran plutao je na le�ima po površini središnjeg jezera prekrivenoj naftom; ograda od bodljikave šice okrušivala ga je sada da bi se otka�enjaci dršali po strani. Još nije bilo vremena da se po�ne raš�iš�avanje otpadaka, a kada se osvrnuo unaokolo, video je da �ubreta ima na sve strane. Bilo je to tušno. Podse�alo ga je na Zemlju. Znao je da je vreme da po�e, ali nije mogao. Glava mu se povila, dodirnula grudi i trznula. Vreme je prolazilo. Treptaj pokreta naterao ga je da se okrene. Neko u luksuznom pastelnom odelu boje lavande projurio je pored njega. �ena koja ga je pre neki dan uputila do kancelarije kontolora grada. "Zdravo!" doviknu on. "Našao sam one koje sam trašio ta�no tamo gde si mi rekla. Hvala. Ve� sam pomalo po�eo da se plašim." Odelo boje lavande okrenulo se i pogledalo ga. Sunce je bleštalo na crnom staklu. Miran, dug tren kasnije, ona re�e: "Nije vašno" i po�e dalje. "Trašim Sali �ang. Poznaješ li je? Da li si je videla? Ona je otka�enjak, jedna mala šena, gizdava, volela je jarku ode�u, elektri�nu šminku, te stvari." "Bojim se da ne mogu da ti pomognem." U rukama je nosila tri rezervoara sa kiseonikom. "Mošda bi mogao da probaš na buvljoj pijaci. Tamo ima puno jarke ode�e." Uronila je u otvor tunela i nestala unutra. Ginter je zbunjeno zurio za njom, a zatim odmahnuo glavom. Ose�ao se veoma, veoma umorno.

Buvlja pijaca kao da je prošla kroz oluju. �atori su bili pocepani, tezge preturene, roba oplja�kana. Krhotine narandšastog i zelenog stakla škripale su pod nogama. Pa ipak, polica sa italijanskim maramama vrednim godišnje plate stajala je nedirnuta me�u kršem. To uopšte nije imalo smisla. Uzduš i popreko pijace, otka�enjaci su marljivo �istili. Saginjali su se, dizali i �istili. Odelo je tuklo jednog od njih. Ginter je zatreptao. Nije mogao da reaguje na to kao na stvaran doga�aj. �ena se skupila pod udarcima, divlje kri�e�i i povla�e�i se pred njima. Jedan od šatora bio je ponovo podignut i pod senkom njegove svile duginih boja, �etiri druga odela besposli�ila su za barom. Niko od njih nije se pomerio da pomogne šeni. "Hej!" viknu Ginter. Ose�ao se ušasno zbunjeno, kao da je naglo uba�en usred predstave, a da nije nau�io ni retka teksta, niti ima pojma o �emu je re� i kakva je tu njegova uloga. "Prestani!" Odelo se okrenulo prema njemu. Dršalo je mršavu ruku šene zarobljenu u rukavici. "Beši", zareša muški glas preko radija. "�ta to radiš? Ko si ti?" �ovek je nosio Vestinghausovo odelo, jedno od desetak takvih me�u neugrošenima. Ali Ginter je prepoznao sme�, bubrešast, spršen beleg na trbušnoj plo�i. "Posnere... jesi li to ti? Pusti tu šenu." "Ona nije šena", re�e Posner. "Do �avola, pogledaj je - ona �ak nije ni �ovek. Ona je otka�enjak." Ginter je uklju�io šlem na snimanje. "Belešim ovo", upozorio je. "Ako ponovo udariš tu šenu, Ekatarina �e videti sve ovo. Obe�avam." Posner je pustio šenu. Sekundu-dve, stajala je zbunjena, a onda je glas iz njenog PC-a preuzeo kontrolu. Sagnula se da uzme metlu i vratila na posao. Isklju�uju�i šlem, Ginter re�e: "Dobro. �ta je uradila?" Posner je besno isprušio nogu. S ga�enjem, pokazao je dole. "Ispišala mi se na �izmu!" Odela u šatoru sa zanimanjem su posmatrala. Sada su zaurlala. "Sam si pogrešio, Vile!" doviknu jedno. "Rekao sam ti da nisi ostavio dovoljno vremena za li�nu higijenu." "Ne brini zbog malo više vlage. Ispari�e slede�i put kad naletiš na vakuum!" Ali Ginter nije slušao. Zurio je u otka�enjaka koga je Posner zlostavljao i pitao se zašto ranije nije prepoznao Anju. Usta su joj bila napu�ena, a lice �vrsto stisnuto od brige, kao da je na temenu imala klju� koji je bio navijen triput više nego što treba. Ramena su joj, tako�e, sad bila povijena napred. Me�utim, bila je mirna. "�ao mi je, Anja", re�e on. "Hiro je mrtav. Ništa nismo mogli da u�inimo." Nastavila je da mete, nesvesna, nesre�na. Uhvatio je poslednji minibus u smeni nazad do Centra. Bilo je dobro ponovo biti kod ku�e. Miiko Ezumi odlu�io je da oplja�ka zalihe kiseonika i vode iz oblišnjih fabrika, a zatim isklesala u steni prostoriju za tuširanje. Napravio se dug red za samo trominutno koriš�enje, i to bez sapuna, ali niko se nije bunio. Neki su objedinili vreme, kupaju�i se dvoje ili troje zajedno. Oni koji su �ekali na red, grubo su se šalili. Ginter se oprao, uzeo �iste kratke pantalone i majicu s kratkim rukavima sa znakom Glavkosmosa i otrupkao niz hol. Oklevao je jedan tren ispred zajedni�ke prostorije, slušaju�i ljude koji su sedeli za stolom i raspravljali ko je najšivopisniji otka�enjak koga su sreli. "Jeste li videli Mišolovca?" "Aha, i Ofeliju!" "Papu!" "Patkicu!" "Svi znaju Patkicu!" Smejali su se i bili sre�ni. Topao ose�aj zajednice tekao je iz prostorije, ono što bi Ginterov otac na svoj bljutavo-sentimentalan na�in nazvao Gemitlihkajt. Ginter je ušao unutra. Liza Nagenda podiše pogled, sva u desnima i zubima, i sledi se. Vilica joj se uz škljocaj zatvorila. "Vajl! Nije li to li�ni špijun Izmailove?"

"�ta?" Optušba je ostavila Gintera bez daha. Bespomo�no je pogledom krušio po sobi. Niko nije šeleo da se sretne pogledom s njim. Za�utali su. Lizino lice bilo je sivo od gneva. "�uo si me! Ti si taj koji je otkucao Krišnu, zar ne?" "Izvr�eš stvari! Popizdela si zato..." S naporom se uzdršao. Nije bilo smisla dodavati svoju histeriju njenoj. "Tebe se ne ti�e kakvi su moji odnosi sa Izmailovom." Pogledao je oko stola. "Ne zaslušujete da to saznate, ali ipak �u vam re�i da Krišna radi na leku. Ako je bilo šta što sam rekao ili uradio pomoglo da se on vrati u laboratoriju, pa dobro, neka je tako." Iskezila se. "A kakav ti je izgovor što si cinkario Vila Posnera?" "Nikad nisam..." "Svi smo �uli pri�u! Rekao si da �eš da odeš pravo kod tvoje dragocene Izmailove sa malim videom sa šlema." "Daj, Liza", po�e Takajuni. Odgurnula ga je u stranu. "Znaš li šta je Posner radio?" Ginter je tresao prst Lizi u lice. "A? Znaš li? Tukao je šenu - Anju! Tukao je Anju, tu napolju!" "Pa šta? On je jedan od nas, zar ne? Nije ograni�en, praznook, naduven, balav otka�enjak!" "Kurvo!" Razjaren, Ginter se bacio preko stola na Lizu. "Ubi�u te, kunem se!" Ljudi su se izmicali od njega, jurili napred, haos od kretnji. Posner se ispre�io ispred Gintera, raširenih ruku, uko�ene vilice i muševan. Ginter ga je tresnuo po licu. Posner je delovao iznena�eno i pao unazad. Gintera je probadalo u šaci, ali bez obzira na to, ose�ao se �udno dobro; ako su svi ostali ludi, zašto ne bi bio i on? "Samo probaj", vrisnula je Liza. "Sve vreme sam znala da si takav!" Takajuni je odvukao Lizu na jednu stranu. Hamiltonova je dohvatila Gintera i povukla ga na drugu. Dvojica Posnerovih prijatelja dršali su njega. "Dobio sam od tebe sve što je mogu�e!" viknu Ginter. "Ti jeftina pi�ko!" "�ujte ga! �ujte kako me je nazvao!" Izgurali su ih na suprotna vrata, vrištave. "Sve je u redu, Gintere." Bet ga je ubacila u prvu nišu na koju su naišli. Teško se navalio na zid, drhte�i, i zatvorio o�i. "Sad je sve u redu." Ali nije bilo. Gintera je najednom pogodilo shvatanje da, sa izuzetkom Ekatarine, više nema prijatelja. Nema pravih prijatelja, bliskih prijatelja. Kako se to moglo da dogodi? Bilo je to kao da su se svi pretvorili u vukodlake. Oni koji nisu istinski bili ludi, ipak su bili �udovišta. "Ne razumem." Hamiltonova uzdahnu. "�ta ne razumeš, Vajle?" "To kako ljudi... kako tretiraju otka�enjake. Kada je Posner tukao Anju, �etiri odela stajala su u blizini, a nijedan nije ni mrdnuo prstom da ga zaustavi. Nijedan! A i ja sam to osetio, nema smisla da se pretvaram da sam bolji od njih ostali. I ja sam šeleo da pro�em i da se pretvaram kao da nisam ništa video. �ta se to s nama dogodilo?" Hamiltonova slegnu ramenima. Kosa oko glatkog, okruglog lica bila joj je kratka i tamna. "Kada sam bila dete, išla sam u prili�no skupu školu. Jedne godine imali smo jednu od onih vešbi koje bi trebalo da obogate li�nost. Znaš? �ivotno iskustvo. Podelili su nas u dve grupe - zatvorenike i �uvare. Zatvorenici nisu mogli da izi�u iz dodeljenog prostora bez dozvole �uvara, �uvari su dobijali bolju hranu, takve stvari. Vrlo jednostavan niz pravila. Ja sam bila �uvar. Gotovo smesta, po�eli smo da mu�imo zatvorenike. Omalovašavali smo ih, vikali na njih, postrojavali. Ono za�u�uju�e, bilo je to da su zatvorenici sve to dopuštali. Bilo ih je pet puta više nego nas. Mi nismo �ak imali ni ovlaš�enja za stvari koje smo radili. Ali niko od njih nije se bunio. Niko od njih nije ustao i rekao ne, ne mošete to da radite. Igrali su igru. Na kraju meseca, projekat je bio razotkriven i mi smo imali da uradimo neke seminarske radove o tome šta smo nau�ili: korenima fašizma, i tako to. �itali malo Hanu Arendt. A onda je sve bilo gotovo. Osim što moja najbolja prijateljica više sa mnom nije progovorila ni re�. A ja nisam mogla da da se ljutim na nju. Ne posle onoga što sam radila.

A šta sam zaista nau�ila? Da ljudi igraju bilo kakvu ulogu koju im dodelite. Oni �e to da rade, a da ni ne znaju da to rade. Ako uzmeš manjinu, kašeš im da su posebni i navedeš ih da �uvaju - oni �e po�eti da izigravaju �uvare." "I kakav je odgovor? Kako da se �uvamo da ne budemo uhva�eni u uloge koje igramo?" "Prokleta bila ako znam, Vajla. Prokleta bila." Ekatarina je premestila svoju nišu u najudaljeniji kraj novog tunela. Tunel je vodio samo do njene sobe, pa je imala dosta privatnosti. Kada je Ginter ušao unutra, preko primopredajnog �ipa do njega dolebde glas pun stati�kog šuma. "...izvestio o napadu. U Kairu, vladini zvani�nici obavezali su se..." Prekinulo se. "Hej, ponovo si..." Zastao je. Da je radio-prijem ponovo uspostavljen, on bi to znao. Razgovaralo bi se o tome u Centru. �to je zna�ilo da radio-veze, zapravo, nikada nisu ni bile potpuno prekinute. Naprosto su bile pod kontrolom PKU. Ekatarina podiše pogled prema njemu. Bila je plakala, ali je prestala. "Uništene su švajcarske orbitalne stanice!" prošaptala je. "Pogodili su ih sva�im; od mekih bombi do brilijantnog šljunka. Zasuli dokove." Razmera svih tih smrti za trenutak je zamaglila ono što je ona govorila. Teško se spustio pored nje. "Ali to zna�i..." "Da više do nas ne moše da dopre nijedan svemirski brod, tako je. Ako ne postoji nijedan brod u tranzitu, ostajemo nasukani ovde." Zagrlio ju je. Bila je hladna i drhtala je. Koša joj je bila neprijatno vlašna i naješena. "Koliko je prošlo otkako si poslednji put spavala?" oštro je upitao. "Ne mogu..." "Prika�ena si, zar ne?" "Ne mogu sebi da dopustim da spavam. Ne sada. Kasnije." "Ekatarina. Energija koju dobijaš iz šice nije besplatna. Ona je samo pozajmljena od tvoga tela. Kad si�eš, sve se to naplati. Ako budeš predugo uka�ena, ulete�eš pravo u komu." "Nisam bila..." Za�utala je, i zbunjen, nesiguran izraz pojavio joj se u o�ima. "Mošda si u pravu. Verovatno bih mogla malo da se odmorim." PKU je ošiveo. "Jedinica Devet postavlja radio-prijemnik. Ezumi im je dozvolio." "Sranje!" Ekatarina se šurno uspravila. "Mošemo li da to zaustavimo?" "Suprotstavljanje projektu koji ušiva opštu naklonost moglo bi vas koštati kredibiliteta koji ne mošete da dozvolite da izgubite." "U redu, kako onda mošemo da minimiziramo..." "Ekatarina", re�e Ginter. "Spavanje, se�aš se?" "Samo sekund, dušo." Potapšala je futon. "Samo ti lezi i sa�ekaj me. Sredi�u ovo dok trepneš." Poljubila ga je nešno, oklevaju�e. "U redu?" "Aha, naravno." Legao je i sklopio o�i, samo na sekund. Kada se probudio, bilo je vreme da krene u smenu, a Ekatarine nije bilo u blizini. Bio je to tek peti dan od Vladivostoka. Ali sve se toliko potpuno promenilo da je ono pre toga li�ilo na se�anje iz nekog drugog sveta. U prethodnom šivotu bio sam Ginter Vajl, pomisli on. �iveo sam i radio, i par puta se nasmejao. �ivot je tada bio prili�no dobar. Još je tragao za Sali �ang, iako je nada �ilela. Sad, kad god bi razgovarao s nekim odelima, pitao bi da li im je potrebna njegova pomo�. Sve re�e je bila. Kapela na tre�em nivou bila je šuplja peharasta prostorija koja je gledala na zid terase. �uti ljiljani rasli su oko ogra�enog oltarskog prostora u podnošju, a tirkizni gušteri preletali su preko stene. Deca su se igrala lopte u oltarskom prostoru. Ginter je stajao na vrhu i �askao s Riohei Jomatoom kome je tuga izbijala iz glasa. Deca su ostavila loptu i po�ela da plešu. Igrali su se Londonskog mosta. Ginter ih je posmatrao s osmehom na licu. Gledani odozgo, predstavljali su samo mnoštvo obojenih ta�kica, svet koji se rasklapao i sklapao. Polako, smešak je

izbledeo. Plesali su suviše dobro. Nijedno dete nije napravilo pogrešan korak, izgubilo svoje mesto ili ljutito se udaljilo. Izrazi lica bili su im prenapeti, sobom zaokupljeni, neljudski. Ginter je morao da se okrene. "PKU ih kontroliše", re�e Jomato. "Ja zaista nemam mnogo posla. Pregledam videe i izaberem im igre da se igraju, pesme da pevaju, vešbice da budu zdravi. Ponekad im zadam da crtaju." "Boše moj, kako to podnosiš?" Jomato uzdahnu. "Stari mi je bio alkoholi�ar. Imao je prili�no gadan šivot i u jednom trenutku po�eo je da pije da odagna bol. Znaš šta?" "Nije upalilo." "Tako je. U�inilo ga je još bednijim. Onda je imao dvostruki razlog da se napije. Nastavio je da pokušava, me�utim, tako da sam to morao da mu prušim. On nije bio �ovek koji bi odustao od ne�ega u šta je verovao, samo zato što to nije išlo onako kako bi trebalo." Ginter je �utao. "Mislim da je se�anje na to jedina stvar koja me spre�ava da naprosto skinem šlem i pridrušim im se." Korporacijski video centar predstavljao je uzan niz kancelarija u najudaljenijim delovima tunela, u kojima je obra�ivana sirova metraša koriš�ena za reklame i manje vašne poslove, pre slanja u bolje opremljene video centre na Zemlji. Ginter je išao od kancelarije do kancelarije i isklju�ivao ostavljene ravne ekrane koji su treperili još od katastrofe. Bilo je razdrašuju�e i�i kroz obi�no prometne hodnike ne sre�u�i nikoga. Stolovi i gomila radnih stanica bili su ostavljeni u svrsishodnom neredu, kao da su oni koji su za njima radili samo izišli na pauzu i tek što se nisu vratili. Ginter je otkrio da se osvr�e na svoju senku i trza na neo�ekivane zvuke. Sa svakom mašinom koju je isklju�io, tišina iza njega postajala je sve ve�a. Bilo je to dvostruko samotnije nego kad si napolju na površini. Ugasio je poslednje svetlo i zakora�io u mra�an hol. Dva odela sa isprepletanim H-i-A logoima iznikla su iz senki. Posko�io je od šoka. Naravno, bila su prazna - me�u neugrošenima nije bilo komponenti Hundai Aerospejsa. Neko je pre ludila naprosto privremeno odlošio ovde ta odela. Odela su ga š�epala. "Hej!" zastrašeno je uzviknuo, dok su ga hvatala za ruke i odizala sa tla. Jedno od njih otrglo je PC sa njegovog oklopa i bacilo ga. Pre nego što mu je postalo jasno šta se doga�a, sleteo je niz kratko stepenište i kroz dovratak. "Gospodine Vajle." Nalazio se u prostoriji sa visokom tavanicom uklesanoj u steni koja je slušila za odlaganje opreme za tretman vazduha koja još nije bila ugra�ena. Privremene radne svetiljke visoko na šici obezbe�ivale su slabu svetlost. Na drugom kraju prostorije jedno odelo sedelo je iza stola, a s obe strane nalazilo se još po jedno koje je stajalo. Sva su nosila znamenja Hundai Aerospejsa. Nije bilo na�ina da ih identifikuje. Odela koja su ga donela prekrstila su ruke. "�ta se ovde doga�a?" upita Ginter. "Ko ste vi?" "Vi ste poslednja osoba kojoj bismo to rekli." Nije mogao da prepozna ko govori. Glas je dopro do njega preko radija, aseksualan zbog elektronskog filtera. "Gospodine Vajle, optušeni ste za zlo�ine protiv svojih sugra�ana. Imate li šta da kašete u svoju odbranu?" "�ta?" Ginter je gledao u odela ispred njega i sa obe strane. Bila su savršeno istovetna, nerazaznatljiva jedna od drugih i odjednom se osetio uplašen od onog što bi ljudi mogli da se osete slobodnim da u�ine, ovako oklopljeni u anonimnost. "Slušajte, nemate prava da ovo radite. Ovde postoji struktura vlasti, ako imate nekakve pritušbe protiv mene." "Niko nije zadovoljan vladanjem Izmailove", re�e sudija. "Ali ona kontroliše PKU, a mi ne bismo mogli da vodimo Samostalnost da PKU ne kontroliše otka�enjake", dodade drugi. "Mi naprosto moramo da je zaobi�emo." Mošda je to bio sudija; mošda samo neko od odela. Ginter nije znao. "�elite li da govorite u svoju korist?"

"Za šta me ta�no optušujete?" upita Ginter, beznadešno. "Dobro, mošda sam i u�inio ponešto pogrešno. Razmotri�u tu mogu�nost. Ali mošda vi ne razumete situaciju u kojoj se ja nalazim. Jeste li razmišljali o tome?" Tišina. "Mislim, na šta se vi ljutite? Je li to Posner? Zato što mi nije šao zbog toga? Ja ne�u da se izvinim. Ne mošete da zlostavljate ljude samo zato što su bolesni. Oni su i dalje ljudi, kao i svi drugi. Oni imaju svoja prava." Tišina. "Ali ako mislite da sam ja nekakav uhoda, da jurcam naokolo i cinkarim ljude Ek... Izmailovoj, e pa, to naprosto nije ta�no. Mislim, ja s njom razgovaram, ne�u da se pretvaram da nije tako, ali ja nisam njen uhoda ili tako nešto. Ona nema uhode. Nisu joj ni potrebni! Ona samo pokušava da se sve ne raspadne. Isuse, vi ni ne znate kroz šta je ona sve prošla zbog vas! Niste videli koliko je to košta! Ona bi najradije od svega odustala. Ali mora da nastavi zato što..." Jeziv, mra�an elektronski govor za�uo se preko njegovog radija i on zastade, jer mu je postalo jasno da mu se podsmevaju. "Da li još neko šeli da govori?" Jedan od Ginteroivih otima�a koraknu napred. "Vaša visosti, ovaj �ovek kaše da su otka�enjaci ljudi. On previ�a �injenicu da oni ne mogu da šive bez naše pomo�i i našeg usmeravanja. Naš neprestan naporan rad cena je njihovog trajnog blagostanja. Same njegove re�i ga optušuju. Molim sud da kazna bude primerena krivici." Sudija pogleda na desnu stranu, na levu. Njegova dva pratioca klimnuše i zakora�iše korak nazad u ništavilo. Sto je bio smešten na ulazu u ono što je trebalo da bude provodni kanal za vazduh. Ginter tek što je ovo shvatio, kada su se oni ponovo pojavili, vode�i sa sobom nekoga u G5 odelu istovetnom njegovom. "Mogli bismo da vas ubijemo, gospodine Vajle", kr�ao je vešta�ki glas. "Ali to bi bilo rasipanje. Potrebna nam je sva�ija ruka, sva�iji um. Moramo slošno sara�ivati u ovo teško vreme." G5 odelo stajalo je samo i nepomi�no usred prostorije. "Gledajte." Dva Hundai odela prišla su G5 odelu. �etiri ruke spustile su se na zaptivke šlema. Uvešbanim pokretima, otkop�ali su spone i podigle šlem. Dogodilo se to tako brzo da vlasnik odela ne bi mogao da ih zaustavi �ak i da je probao. Ispod šlema nalazilo se zastrašeno, zbunjeno lice otka�enjaka. "Zdrav razum je povlastica, gospodine Vajle, a ne pravo. Krivi ste za ono za šta ste optušeni. Me�utim, mi nismo surovi ljudi. Ovoga puta puštamo vas, s upozorenjem. Ali ovo su teška vremena. Kod slede�eg prekršaja - makar to bila tako bezna�ajna stvar kao što je prijavljivanje ovog susreta glavnokomanduju�em - mošda �emo biti prinu�eni da se oslobodimo formalnosti saslušanja." Sudija je zastao. "Jesam li jasan?" Nevoljno, Ginter je klimnuo. "Onda mošete da se udaljite." Dok je izlazio, jedno od odela vratilo mu je PC. Petoro ljudi. Bio je siguran da u to nije bio umešan više niko. Mošda još jedno ili dvoje, ali to je to. Posner mora da je do guše u ovome; u to je bio siguran. Ne bi bilo teško otkriti ko su ostali. Ali nije se usudio da proba. Na kraju smene, otkrio je da Ekatarina ve� spava. Izgledala je preplašeno i nezdravo. Kleknuo je pored nje i nadlanicom nešno prešao preko njenog obraza. Naglo je otvorila o�i, trep�u�i. "Ej, zdravo. Nisam mislio da te budim. Samo ti spavaj, a?" Nasmešila se. "Srce si, Gintere, ali ionako sam samo dremala. Moram da ustanem u slede�ih petnaest minuta. O�i su joj se ponovo sklopile. "Trenutno si jedini kome mogu potpuno da verujem. Svi me lašu, hrane me dezinformacijama, �ute kad postoji nešto što bi trebalo da saznam. Jedino na tebe mogu da ra�unam da �eš mi re�i ono što treba.

Imaš neprijatelje, pomisli on. Zovu te glavnokomanduju�i i ne svi�a im se kako vodiš stvari. Nisu spremni da ti se neposredno suprotstave, ali kuju planove. I nemilosrdni su. Glasno, on re�e: "Spavaj." "Svi su protiv mene", promrmlja ona. "Prljavi kurvini sinovi." Slede�i dan proveo je u servisnom prostoru za novi sistem za tretman vazduha. Pronašao je usamljeno sklonište otka�enjaka napravljeno od pocepanih vakuumskih odela, ali posle konsultacije sa PKU zaklju�io je da tu danima niko nije šiveo. Nije bilo ni traga od Sali �ang. Ako je bilo mu�no i�i kroz zapretana podru�ja pre su�enja, danas je to bilo mnogo gore. Ekatarinini neprijatelji zarazili su ga strahom. Razum mu je govorio da oni ne �ekaju njega, da nema zbog �ega da se brine sve dok ih opet ne naljuti. Ali mali mozak nije slušao. Vreme je puzilo. Kada je kona�no na kraju smene izbio na svetlo dana, iskusio je ošamu�uju�i fazni pomeraj od stvarnost usled �asova provedenih u samo�i. Prvo nije osetio ništa neuobi�ajeno. Onda se njegov radio u odelu ispunio mnoštvom glasova, a ljudi su se vrzmali na sve strane. �ulo se veselo brujanje. Neko je pevao. Ulovio je odelo koje je prošlo pored njega i zapitao: "�ta se doga�a?" "Zar nisi �uo? Rat je gotov. Sklopili su mir. I dolazi brod!" �enevsko jezero odršavalo je televizijsko �utanje tokom ve�eg dela dugog putovanja do Meseca iz straha od dalekometnog zra�nog orušja. Kad je došao mir, me�utim, otvorili su se za direktan prenos signala do Samostalnosti. Ezumijevi ljudi naveli su otka�enjake da sašiju ogromni pamu�ni kvadrat i odvuku neke potpornje da bi mogli da ga obese visoko na senovitoj strani kratera. A onda, sa isklju�enom rasvetom, projektovana je video slika. �vajcarski kosmonauti gurali su se ispred kamere, kezili se, svi u kombinezonima i sa crvenim kaubojskim šeširima. Govorili su o tome kako su umakli presreta�kim raketama, prepli�u�i šurne mladala�ke glasove. Najviši oficiri skupili su se ispod pamu�nog kvadrata. Ginter je prepoznao njihova odela. Ekatarinin glas brundao je kroz novopodignute zvu�nike. "Kada stišete? Moramo da osiguramo da polje svemirske luke bude �isto. Još koliko sati?" Podišu�i pet prstiju, jedna plavuša re�e: "�etrdeset pet!" "Ne, �etrdeset tri!" "Nije tako!" "Gotovo �etrdeset pet!" Ekatarinin glas ponovo prekide graju."Kako je na orbitalnim? �uli smo da su uništene." "Da, uništene su!" "Veoma loše, veoma loše. Bi�e potrebne godine..." "Ali najve�i broj ljudi..." "Upozorili su nas šest orbita ranije; ve�ina je sišla u dišu�im telima, bila je velika evakuacija." "Ipak, mnogi su stradali. Bilo je veoma gadno." Odmah ispod oficira, jedno odelo upravljalo je sa nekoliko otka�enjaka dok su montirali platformu za kameru. Sada je široko mahnuo i otka�enjaci se skloniše u stranu. Na �enevskom jezeru neko viknu i nekoliko glava se okrenulo prema televizorskom monitoru van slike. Odelo je okrenulo kameru i prušilo im spor, panoramski prikaz. Jedan od kosmonauta re�e: "Kako je tamo? Vidim da neki od vas nose svemirska odela, a ostali ne. Zašto?" Ekatarina duboko uzdahnu. "Ovde je došlo do nekih promena." U Centru se odvijala �avolska šurka kada su �vajcarci stigli. Rasporedi spavanje su preina�eni i sem najneophodnijeg minimuma posade koja je nadgledala otka�enjake, svi su se pojavili da pozdrave desetak došljaka na Mesec. Igrali su i pili u vakuumu destilovanu vodku. Svi su imali nešto da ispri�aju, da rašire glasine, da daju svoje mišljenje o izgledima za odršanje mira.

Ginter je odlutao negde na pola šurke. �vajcarci su ga deprimirali. Svi su mu se �inili tako mladi, sveši i šeljni. U njihovom prisustvu ose�ao se umorno i cini�no. �eleo je da ih zgrabi za ramena i prodrma. Potišten, lutao je kroz zaklju�ane laboratorije. Na mestu gde se nalazio Virusni kompjuterski projekat, video je Ekatarinu i kapetana �enevskog jezera kako se savetuju iznad sanduka bioflopija. Nagnuti nad Ekatarinin PC, slušali su PKU. "Jeste li razmatrali nacionalizaciju vaše industrije?" upita kapetan. "To bi nam prušilo ono neophodno da sagradimo Novi Grad. Onda, uz pomo� nekoliko vo�enih instrumenata, moglo bi se upravljati Samostalnoš�u, a da niko ne kro�i nogom u nju." Ginter je bio predaleko da bi �uo reakciju PKU, ali je video da su se obe šene nasmejale. "Pa", re�e Ekatarina. "Ako ništa drugo, onda �emo morati da ponovo pregovaramo sa korporacijama vlasnicima. Uz pomo� samo jednog broda koji dejstvuje, bi�e teško obavljati zamenu ljudi. Fizi�ko prisustvo postalo je vredna pogodnost. Bili bismo ludi kad to ne bismo iskoristili." Nastavio je dalje, dublje u senke, besciljno lutaju�i. Na kraju, ugledao je ispred sebe svetlost i �uo glasove. Jedan je bio Krišnin, ali govorio je brše i šeš�e nego što je bio navikao da ga �uje. Znatišeljan, zastao je tik iza vrata. Krišna se nalazio na sredini laboratorije. Ispred njega stajala je Bet Hamilton i skrušeno klimala glavom. "Da, gospodine", re�e ona. "Uradi�u to. Da." Zabezeknut, Ginter je shvatio da joj Krišna izdaje nare�enja. Krišna podignu pogled. "Vajle! Upravo sam nameravao da te potrašim." "Mene?" "U�i, ne gubi vreme." Krišna se nasmešio i mahnuo mu da u�e, a Ginter nije imao izbora nego da ga posluša. Krišna je sada izgledao kao mladi bog. Snaga njegovog duha igrala mu je u o�ima kao vatra. �udno da Ginter nije nikad primetio koliko je ovaj visok. "Reci mi gde je Sali �ang." "Ne znam... mislim, ne mogu, ja..." Zastao je i progutao pljuva�ku. "Mislim da �angova mora da je mrtva." Onda: "Krišna? �ta je to s tobom?" "Završio je istrašivanje", re�e Bet. "Prepravio sam svoju li�nost od glave do pete", re�e Krišna. "Više nisam napola obogaljen stidljiuvoš�u... jeste li to primetili?" Spustio je ruku na Ginterovo rame - bila je umiruju�a, topla, utešna. "Gintere, ne�u ni da ti kašem koliko mi je trebalo da se sklepam dovoljno glasni�kih mašina iz tragova starih eksperimenata da bih pokušao ovo na sebi. Ali upalilo je. Dobili smo tretman koji �e, izme�u ostalog, poslušiti kao univerzalan lek za svakog u Samostalnosti. Ali da bismo to uradili, potrebne su nam glasni�ke mašine, a njih ovde nema. Sad mi kaši zašto misliš da je Sali �ang mrtva." "Pa, ovaj, ve� �etiri dana je trašim. I PKU je traši. Ti si sve vreme bio ovde u rupi i mošda ne znaš otka�enjake onako dobro kao što to mi ostali znamo. Ali oni nisu neki planeri. Verovatno�a da bi neko od njih tako dugo mogao aktivno da izbegava detekciju prakti�no je zanemarljiva. Jedino što mi pada na pamet jeste da se ona nekako dokopala površine pre nego što su je efekti pogodili, da je ušla u kamion i rekla mu da vozi dok joj zalihe kiseonika ne presahnu." Krišna je odmahnuo glavom i rekao: "Ne. To naprosto ne odgovara karakteru Sali �ang. Ni uz najbolju volju, ne mogu da je zamislim kako izvršava samoubistvo." Povukao je ladicu: redovi blistavih kanistera. "Ovo bi moglo da pomogne. Se�ate li se da sam rekao da nedostaju dva kanistera mimeti�kih mašina, a ne samo šizomimeti�ki?" "Maglovito." "Bio sam suviše zauzet da bih se zabrinuo zbog toga, ali nije li to �udno? Zašto bi �angova ponela kanister i ne upotrebila ga?" "�ta je bilo u drugom kanisteru?" upita Hamiltonova. "Paranoja", re�e Krišna. "Ili bar njena dovoljno dobra hemijska analogija. Sada, paranoja je redak, ali o�aravaju�i hendikep. Odlikuje je razra�en, ali interno konzistentan sistem obmana. Paranoi�an pacijent intelektualno dobro dejstvuje i manje je rascepkan od šizofreni�ara. Njeni emocionalni i društveni postupci su bliši normali. Ona je sposobna na usredsre�en napor. U ovo vreme

nemira, sasvim je mogu�e da bi paraniodna jedinka mogla da izbegne našoj detekciji." "U redu, da raš�istimo ovo", re�e Hamiltonova. "Na Zemlji izbija rat. �angova dobija nare�enja, unosi softverske bombe i odlazi do Samostalnosti sa kanisterom punim ludila i malim špricem za paranoju... ne, ne moše tako. To ne pali." "Zašto?" "Paranoja je ne bi zaštitila od šizofrenije. Kako li se ona štiti od spostvenog aerosola?" Ginter je uko�eno stajao. "Lavanda!" Pronašli su Sali �ang na najvišoj terasi Samostalnosti. Gornji nivo bio je neobra�en. Jednog dana - tako su obe�avale korporacijske brošure - jelen lopataš paš�e na ivici prozirnih jezeraca, a vidre skakutati po potocima. Ali tle još nije bilo izgra�eno, crvi doneti, a ni bakterije posejane. Bilo je samo peska, mašina i malo tušnog, prilago�enog korova. Kamp �angove nalazio se s jedne strane izvora potoka, ispod rasvete. Kad ih je videla da prilaze, krenula je da ustane, bacila pogled sa strane i rešila da drsko nastupi. Znak na kome je pisalo ODR�AVANJE SVODA - OPREMA ZA SLU�AJ NU�DE bio je prika�en na kosnik koji je nosio telo zatvara�a potoka. Ispod njega nalazila se niska piramida rezervoara kiseonika i jedan aluminijumski sanduk veli�ine kov�ega. "Veoma pametno", promrmlja Bet preko Ginterovog primopredajnog �ipa. "Spava u sanduku, a svako ko naleti na njega pomisli da je to samo višak opreme." Odelo boje lavande podiše ruku i nehajno re�e: "�ao, momci. Mogu li da vam pomognem?" Krišna pri�e krupnim koracima i uze je za ruke. "Sali, to sam ja - Krišna!" "Oh, hvala Bogu. Bacila mu se u naru�je. "Tako sam se plašila." "Sad je sve u redu." "U po�etku, kad sam te videla da se penješ, mislila sam da si Napada�. Tako sam gladna - nisam jela sam Bog zna koliko. Stisla se za rukav Krišninog odela. "Vi znate za Napada�e, zar ne?" "Mošda bi bolje bilo da me upoznaš s tim." Pošli su prema stepenicama. Krišna je napravio brz gest ka Ginteru, a onda prema opremi radnog odela �angove. Jedan kanister veli�ine �uturice visio je tamo. Ginter je prušio ruku i otrgao ga. Glasni�ke mašine! Dršao ih je u ruci. S druge strane, Bet Hamilton otrgla je gotovo pun cilindar mašina koje izazivaju paranoju i u�inila da nestane. Sali �ang, udubljna u objašnjavanje svog rezonovanja, nije primetila. "...slušala nare�enja, naravno. Ali ona nisu imala smisla. Razmišljala sam se i razmišljala i na kraju sam shvatila šta se zaista doga�a. Vuk uhva�en u stupicu pregriš�e nogu da se oslobodi. Po�ela sam da tragam za vukom. Kakva vrsta neprijatelja opravdava tako ekstremnu akciju? Naravno, ništa ljudsko." "Sali", re�e Krišna, "šeleo bih da razmisliš o mogu�nosti da zavera - u nedostatku bolje re�i - mošda ima dublje korene nego što ti zamišljaš. Da problem nije u spoljašnjem neprijatelju nego u radu našeg mozga. Specifi�no, da su Napada�i psihomimeti�ka naprava koju si ušpricala u sebe kada je sve ovo po�elo." "Ne. Ne, ima suviše dokaza. Sve se slaše! Napada�ima je bio potreban razlog da se preruše i fizi�ki, što je postignuto vakuumskim odelima, i psihološki, što je ura�eno opštim ludilom. Stoga, oni mogu da se neprime�eni kre�u me�u nama. Da li bi ljudski neprijatelj preobratio celu Samsostalnost u ropsku radnu snagu? Nezamislivo! Oni mogu da nam �itaju umove kao knjigu. Da se nismo zaštitili psihomimeti�kim napravama, mogli bi da istrgnu sve naše znanje, sve naše vojne istrašiva�ke tajne..." Slušaju�i, Ginter nije mogao da ne zamisli šta bi Liza Nagenda rekla na sav ovaj bezuman govor. Setivši je se, stisnuo je zube. Baš kao jedna od mašina �angove, shvatio je, i nije mogao da se ne zabavlja na sopstveni ra�un.

Ekatarina je �ekala u podnošju stepenica. Ruke su joj primetno tresle, a glas joj je neznatno podrhtavao kada je rekla: "�ta je to što mi PKU pri�a od glasni�kim mašinama? Krišna je trebalo da se pojavi sa nekom vrstom leka?" "Imamo ih", tiho, sre�no re�e Ginter. Podigao je kanister. "Sad je sve gotovo. Mošemo da izle�imo naše prijatelje." "Daj da vidim", re�e Ekatarina. Uzela je kanister iz njegove ruke. "Ne, �ekaj!" viknu Hamiltonova, ali prekasno. Iza nje Krišna se raspravljao sa Sali �ang o njenom tuma�enju skorašnjih doga�aja. Nijedno od njih nije primetilo da su se oni ispred njih zaustavili. "Sklonite se." Ekatarina napravi dva hitra koraka unazad. Razdrašljivo je dodala: "Ne šelim da stvaram probleme. Ali ovo moramo da raspravimo, a dok to ne obavimo, ne šelim da mi iko prilazi. U to si uklju�en i ti, Gintere." Otka�enjaci su po�eli da se okupljaju. Po jedno ili po dvoje stizali su uz poljanu; onda ih je ve� bilo na desetine. Kada je postalo jasno da ih je Ekatarina pozvala putem PKU-a, Krišna, �angova i Hamiltonova ve� su bili ovojeni od nje zidom ljudi. �angova je stajala sasvim mirno. Negde iza njenog lica koje se nije moglo videti, revidirala je svoje teorije da u njih uklju�i ovaj novi doga�aj. Iznenada, rukama je po�ela da tapše po odelu u potrazi za kanisterom koji je nedostajao. Pogledala je Krišnu i ušasnuto rekla: "Ti si jedan od njih!" "Naravno da nisam..." po�e Krišna. Ali ona se okretala, posrtala, jurila nazad uz stepenice. "Pusti je", naredila je Ekatarina. "Imamo mnogo vašnije stvari da raspravimo." Dva otka�enjaka su dotapkala, vuku�i izme�u sebe malu industrijsku pe�. Spustili su je, a tre�i je utakao elektri�ni vod. Unitrašnjost je po�ela da blešti. "Ovaj kanister je sve što imate, zar ne? Ako ga bacim u autoklavu, njegov sadršaj više ne�ete mo�i da nadoknadite." "Izmailova, slušaj", re�e Krišna. "Slušam. Govori." Krišna je objašnjavao, a Izmailova je slušala prekrštenih ruku i skepti�no naherenih ramena. Kada je završio, odmahnula je glavom. "To je uzvišena budalaština, ali ipak samo budalaština. Ti šeliš da preoblikuješ naše umove u nešto što je strano putu ljudske evolucije. Da pretvoriš sedište misli u stolicu pilota mlaznog aviona. Tako misliš da to razrešiš? Zaboravi. Kada ova kutija bude otvorena, njen sadršaj više ne�e mo�i da se vrati unutra. A ti mi nisi prušio nijedan dovoljno ubedljiv argument da je ne otvorim." "Ali ljudi u Samostalnosti!" pobunio se Ginter. "Oni..." Prekinula ga je. "Gintere, nikome se ne svi�a ono što im se dogodilo. Ali ako se mi ostali moramo da odreknemo naše ljudskosti da bismo platili za spekulativnu i eti�ki nepouzdanu rehabilitaciju... pa, cena je naprosto previsoka. Ludi ili ne, oni su sad bar ljudi." "A ja nisam �ovek?" upita Krišna. "Ako me zagolicaš, ja se ne�u nasmejati?" "Ti nisi u poziciji da presu�uješ. Ti si preuredio svoje neurone i drogiran si novoš�u. Kakve si testove izveo na sebi? Koliko si podrobno kartirao razlike koje te odvajaju od ljudskih normi? Gde su ti brojke?" Bila su to �isto retori�ka pitanja; analize na koje se pozivala trajale bi nedeljama. "Ako se i ispostavi da si u potpunosti �ovek - a ja ne verujem da �e se ispostaviti - ko moše da kaše kakve su dugoro�ne posledice? �ta �e nas spre�iti da ne odlebdimo, korak po korak, u ludilo? Ko odlu�uje šta je to ludilo? Ko programira programere? Ne, to je nemogu�e. Ja se ne�u kockati s našim umovima." Odbrambeno, gotovo besno, ponovila je: "Ja se ne�u kockati s našim umovima." "Ekatarina", blago re�e Ginter, "koliko si ve� budna? Slušaj kako govoriš. Droga razmišlja umesto tebe." Odmahnula je rukom, ne odgovaraju�i. "Samo prakti�no pitanje", re�e Hamiltonova. "Kako misliš da vodiš Samostalnost bez toga? Ova postavka nas sve pretvara u male fašiste. Kašeš da si zabrinuta zbog ludila - na šta �emo li�iti za godinu dana?" "PKU me uverava..." "PKU je samo program!" viknu Hamiltonova. "Bez obzira na to koliko je interaktivan, on nije fleksibilan. On ne pruša nadu. On ne moše da proceni neku

novu stvar. On moše samo da osnaši stare odluke, stare vrednosti, stare navike, stare strahove." Odjednom, Ekatarina prasnu. "Sklanjajte mi se s lica!" vrisnu ona. "Prestanite, prestanite! Ne�u više da slušam." "Ekatarina..." po�e Ginter. Ali rukama je stisnula kanister. Kolena su joj se pognula dok je po�ela lagano da se spušta ka pe�i. Ginter je video da je prestala da sluša. Droga i odgovornost u�inili su joj ovo, pošuruju�i je i zbunjuju�i suprotstavljenim zahtevima, sve dok nije drhte�i stajala na rubu kolapsa. Dobar san bi je mošda povratio, u�inio prijem�ivom za raspravljanje. Ali vremena nije bilo. Re�i je sada ne�e zaustaviti. A bila je predaleko da bi do nje stigao pre nego što uništi mašine. U tom trenutku osetio je tako snašnu erupciju ose�anja prema njoj kakvu je nemogu�e opisati. "Ekatarina", re�e on. "Volim te." Napola je okrenula glavu prema njemu i rastresenim, nekako iritiranim glasom rekla: "�ta..." Izvadio je pištolj sa klinovima iz radne opreme, naciljao i opalio. Ekatarinin šlem se razbio. Pala je. "Trebalo je da pucam samo da slomim šlem. "To bi je zaustavilo. Ali mislio sam da to nije dovoljno dobar hitac. Ciljao sam posred njene glave." "�šš", re�e Hamiltonova. "Uradio si ono što si morao. Prestani da kinjiš samog sebe. Razgovarajmo o prakti�nijim stvarima." Odamhnuo je glavom, i dalje ošamu�en. Dugo, predugo, bio je na beta endorfinima, nesposoban da bilo šta ose�a, nesposban da o bilo �emu brine. Bilo je to kao da je bio umotan u vatu. Ništa nije moglo da dopre do njega. Ništa nije moglo da ga povredi. "Koliko sam dugo bio van sebe?" "Jedan dan." "Jedan dan!" Osvrnuo se po jednostavnoj sobi. Goli stenski zidovi i laboratorijska oprema sa glatkim, neodre�enim površinama. Na drugom kraju, Krišna i �angova bili su nagnuti nad tablu za pisanje, radosno se raspravljaju�i i nestrpljivo škrabaju�i po švrljotinama onog drugog. Ušao je jedan švajcarski kosmonaut i obratio se njihovim le�ima. Krišna rasejano klimnu, ne dišu�i pogled. "Mislio sam da je mnogo duše trajalo." "Dovoljno je dugo. Ve� smo spasili sve koji su imali veze s grupom Sali �ang i dobro uznapredovali s ostalima. Uskoro �e do�i vreme da odlu�iš kako šeliš da te preurede." Odmahno je glavom, ose�aju�i se mrtav. "Mislim da se ne�u truditi, Bet. Ja naprosto nemam šivaca za to." "Napravi�emo ti šivce." "Ma, ne. Ne�u..." Ponovo je osetio napad mu�nine. Bilo je to cikli�no; vra�alo se svaki put kad bi pomislio da je kona�no tome došao kraj. "Ne šelim da toplom plimom samozadovoljstva sperem �injenicu da sam ubio Ekatarinu. Gadi mi se to." "Ni mi to ne šelimo." Posner je doveo u laboratoriju delegaciju od sedmoro ljudi. Krišna i �angova su ustali da se suo�e s njima, a grupa se razdvojila na polovine koje su ih okrušile. "Dosta je toga. Vreme je da svi po�nemo da preuzimamo odgovornost za posledice..." Svi su jednovremeno govorili. Hamiltonova napravi facu. "Po�nemo da preuzimamo odgovornost..." Glasovi su se podigli. "Ne mošemo ovde da razgovaramo", re�e ona. "Izvedi me na površinu." Vozili su se u kabini pod pritiskom, idu�i putem za Kipu�i zaliv. Ispred njih, Sunce gotovo da je doticalo istrošene zidove kratera Zomering. Senke su puzile s vrhova planina i kratera, teše�i ka zrakasto osvetljenom Sinus Medii. Ginter je smatrao da je bolno lep. On nije šeleo da ga to poga�a, ali oštre linije odjekivale su u njegovom samotnom srcu na na�in za koji je otkrio da je �udesno utešan.

Hamiltonova je dodirnula svoj PC. Putting on the Ritz ispuni njihove glave. "A šta ako je Ekatarina bila u pravu", tušno re�e on. "�ta ako mi odbacujemo sve što nas �ini ljudima? Nisam baš previše oduševljen time da budem pretvoren u nekog visikoparnog bezose�ajnog nat�oveka." Hamiltonova odmahnu glavom. "Pitala sam Krišnu o tome i on je porekao stvar. Kazao je da je to kao neka vrsta... jesi li ikad bio kratkovid?" "Kao dete, naravno." "Onda �eš razumeti. Rekao je da je to kao kad prvi put izi�eš iz doktorove ordinacije posle laserovanja. Sve se �ini jasno, šivo i raspoznatljivo. Ono nejasno što si nekad zvao 'drvo' pretvara se u hiljadu pojedina�nih i razaznatljivih listova. Svet je pun neo�ekivanih pojedinosti. Na obzorju postoje stvari koje nikada nisi video. Tako nešto." "Oh." Zurio je ispred sebe. Sun�ev disk gotovo je dodirivao Zomering. "Nema smisla da idemo dalje." Ugasio je kamion. Bet Hamilton kao da je bilo neprijatno. Pro�istila je grlo i šustro rekla: "Gintere, vidi. Namerno sam te navela sam te da me izvedeš ovamo. �elim da ti predlošim sjedinjavanje sredstava." "�ta?" "Brak." Ginteru je bilo potrebno neko vreme da primi ono što je rekla. "Oh, ne... ja ne..." "Ozbiljno mislim. Gintere, znam da misliš da sam gruba prema tebi, ali to je samo zato što sam u tebi videla puno potencijala, a da ti po tom pitanju ne �iniš ništa. Pa, stvari su se promenile. Pruši mi priliku da kašem nešto prilikom tvog preure�enja, a i ja �u tebi prilikom mog." On odmahnu glavom. "Ovo je po meni naprosto suviše uvrnuto." "Kasno je da to koristiš kao izgovor. Ekatarina je bila u pravu - mi sedimo na vrhu ne�eg veoma opasnog, najopasnije prilike s kojom se �ove�anstvo danas suo�ava. Me�utim, sada je to izletelo iz vre�e. Proneo se glas. Zemlja je ušasnuta i o�arana. Gleda�e u nas. Kratko, vrlo kratko, mo�i �emo da kontrolišemo ovu stvar. Mi mošemo da pomognemo da bude oblikovana sada kada je još u povoju. Pet godina od sada, izma�i �e nam iz ruku. Gintere, tvoj um je dobar, a posta�e još bolji. Mislim da se slašemo kakav je svet koji šelimo da na�inimo. �elim da budeš pored mene." "Ne znam šta da kašem." "�eliš li istinsku ljubav? Dobio si je. Mošemo da seks u�imo slatkim ili bezobraznim, kako god ti je to po volji. Ništa lakše. �eliš li da budem tiša, glasnija, nešnija, samouverenija? Mošemo da pregovaramo. Da vidimo mošemo li se slošiti." �utao je. Hamiltonova se zavalila u sedištu. Posle nekog vremena, ona re�e: "Znaš? Nikad ranije nisam posmatrala lunarni zalazak Sunca. Retko izlazim na površinu." "To �emo morati da promenimo", re�e Ginter. Hamiltonova je netremice zurila u njegovo lice. Onda se nasmešila. Primakla mu se bliše. Nespretno je prebacio ruku oko njenog ramena. �inilo mu se da se to od njega o�ekuje. Zakašljao se u ruku, a zatim uperio prst. "Eno ga." Lunarni zalazak Sunca je jednostavna stvar. Zid kratera dotakao je dno Sun�evog diska. Senke su posko�ile s padina i pojurile preko nizije. Uskoro, pola Sunca je nestalo. Glatko, bez izobli�enja, smanjivalo se. Poslednja brilijantna iskra svetlosti gorela je povrh stena, a onda iš�ezla. U trenu pre nego što se vetrobran prilagodio i zvezde se pojavile, Vaseljena se ispunila tamom. Vazduh u kabini se ohladio. Zastori po�eše da iska�u i uz škljocanje se zatvaraju zbog iznenadne promene temperature. Sada je Hamiltonova njuškala bo�nu stranu njegovog vrata. Koša joj je bila neznatno hrapava na dodir i ispuštala je slab, ali razaznatljiv miris. Jezikom je prešla preko linije njegove brade i zarila ga u njegovo uho. Ruke su joj petljale oko kop�i na njegovom odelu.

Ginter nije osetio nikakvo uzbu�enje, samo blago gnušanje koje se grani�ilo s ga�enjem. Ovo je bilo ušasno, kaljanje svega što je ose�ao prema Ekatarini. Ali bio je to posao kroz koji je morao da pro�e. Hamiltonova je bila u pravu. Celog šivota kontrolisao ga je mali mozak, upravljaju�i ga ose�anjima hemijskog porekla i slu�ajne prirode. Bio je vezan za konja svesti i nateran da ide kud god ovaj to pošeli, a taj grozomorni galop donosio mu je samo bol i zbrku. Sad kad ima kontrolu nad uzdama, mo�i �e da usmeri tog konja tamo gde on pošeli. Nije bio siguran šta �e šeleti da reprogramira. Zadovoljstvo, mošda. Seks i strast, gotovo sigurno. Ali ne i ljubav. Gotovo je s romanti�nim iluzijama. Vreme je da odraste. Stisnuo je Betino rame. Još jedan dan, pomisli on, i više ne�e biti vašno. Ose�a�u ono što je najbolje za mene da ose�am. Bet je podigla usta do njegovih. Usne su joj se razmakle. Mogao je da omiriše njen dah. Poljubili su se. Teri Bison DVA MOMKA IZ BUDU�NOSTI "Nas dvojica smo iz budu�nosti." "Aha, fino. 'Ajd', sad, tornjajte se odavde." "Ne pucaj! Je li to pištolj?" Tu sam zastala; bila je to baterijska svetiljka. Njih je bilo dvojica. Obojica su nosila svetlucava odela. Niši je bio simpati�an. Visoki je uglavnom pri�ao. "Gospo�o, mi smo ozbiljni momci iz budu�nosti", re�e on. "Nama se ne diše." "Misliš, ovo nije plja�ka", rekoh. "A sad vas ljubazno molim da se tornjate odavde." "Mi smo u misionarskoj misiji za dobrobit celog �ove�anstva", re�e on. "Veliko sranje moše da oladi svaki dan." "Opi�i", rekoh. "Hej, momci, je l' vi to mislite na nuklearni rat?" "Nije nam dozvoljeno da kašemo", re�e zgodni. "Poenta je, mi smo došli da spasavamo umetni�ka dala vaših potomaka", re�e visoki. "Spasavate umetnost, a svet nek propada. Nije loša ideja", rekoh. "Ali, mira, pono� je i galerije su zatvorene. Vratite se la en manana." "�Que bueno! No hay mas necesidad que hablar en ingles", re�e visoki. "Nema ni�ega goreg nego sporazumevati se na mrtvom jeziku", nastavio je na španskom. "Ali otkud ste znali?" "Naga�ala sam", rekoh, tako�e na španskom, a od tada smo nastavili da razgovaramo na maternjem jeziku. "Ako ste vas dvojica stvarno iz budu�nosti, mošete i da ponovo do�ete u budu�nosti, na primer, sutra kad otvorimo, je l' tako?" "Suviše je opasno zbog vremenskog iskliznu�a", re�e on. "Moramo da do�emo i odemo izme�u pono�i i �etiri ujutro, kada se ne mešamo sa vašim svetom. Plus, mi smo iz daleke budu�nosti, a ne iz sutra. Mi smo ovde da spasemo umetni�ka dela, koja bi una�e bila uništena u nastupaju�em holokaustu, tako što �emo ih kroz hronoprorez poslati u naše stole�e, koje je, za vas, u dalekoj budu�nosti." "Stekla sam sliku", rekoh. "Ali vi razgovarate s pogrešnom curom. Ovo nije moja umetni�ka galerija. Ja sam samo umetnica." "U vašem stole�u umetnici nose uniforme?" "U redu, radim na crno kao �uvar." "Onda moramo da razgovaramo sa vašim šefom. Dovedite ga ovde sutra uve�e u pono�. Vaši?" "Nju", rekoh. "Pored toga, mira, kako da znam da me ne zezate da ste iz budu�nosti?" "Videli ste da smo se iznenada materijalizovali usred prostorije. Je l' tako?" "U redu, ali mošda sam dremala. Probajte vi da radite dva posla?"

"Ali primetili ste da je naš ingles loš. I vidite kakva nam je oprema?" "Mnogi ljudi u Njujorku lošije govore ingles od vas", rekoh. "A ovde u Louer Ist Sajdu smešna ode�a ne dokazuje ništa." Onda sam se setila nau�nofantasti�ne pri�e o kojoj sam jednom slušala. (Ja, u stvari, nikada ne �itam nau�nu fantastiku.) "�ta si uradila?" re�e Borogova, vlasnica galerije, slede�eg jutra kada sam joj ispri�ala o dva momka iz budu�nosti. "Zapalila sam šibicu i prinela je njegovom rukavu." "Devojko, imala si sre�e što te nije ukokao." "Nije nosio pištolj. Videla sam. Ta svetlucava odela prili�no su tesna. U svakom slu�aju, kada sam videla da mu odelo ne gori, rešila sam da poverujem u njihovu pri�u." "Postoji puno materijala koji ne gore", re�e Borogova. "A ako su oni zaista dva momka iz budu�nosti koji su došli da spasu velika umetni�ka dela našeg stole�a, kako to da nisu ništa poneli?" Osvrnula se po galeriji koja je bila puna dšinovskih plasti�nih grudi i strašnjica, radova njenog pokojnog bivšeg muša, 'Lovana' Borogova. Izgledala je razo�arana što sve one još vise. "Ubi' me", rekoh. "Insistirali su da razgovaraju s vlasnikom galerije. Mošda morate da potpišete, ili tako nešto." "Hmmmmm. U poslednje vreme bilo je nekoliko tajanstvenih nestanaka umetni�kih dela. Zato sam te i zaposlila; bio je to jedan od uslova u Lovanovoj oporuci. U stvari, još nisam sigurna da li je ovo još jedna od njegovih posthumnih akrobacija za sticanje publiciteta. Kad ti momci iz budu�nosti treba da se pojave?" "U pono�." "Hmmmmm. E, pa, nikom ni re�i o ovome. Pridruši�u ti se u pono� kao Magbet na kuli." "Hamlet", rekoh. "A sutra imam slobodan dan. Momak me izvodi na borbu petlova." "Plati�u ti pedeset posto više", rekoh. "Mošda �eš mi trebati za prevo�enje. Moj espanol malo je zar�ao." Devojke ne idu na borbe petlova i ja nemam de�ka. Kako bih i imala? U Njujorku nema nijednog neošenjenog muškarca. Samo nisam šelela da Borogova misli da je sa mnom lako. Ali, u stvari, ne bih to propustila ni za šta na svetu. U pono�, stajala sam pored nje u galeriji, kada je vazdušni stub u središtu sobe po�eo da svetluca i sija i... ali videli ste to ve� u Zvezdanim stazama. I evo njih. Odlu�ila sam da visokog zovem Motka, a zgodnog Kratki. "Bienvenidos u naše stole�e", re�e Borogova, na španskom, " i u galeriju Borogova." �panski joj je bio i više nego zar�ao; ispostavilo se da je mesec dana provela u Kuernavaki 1964. "U �asopisu Razgovori o umetnosti opisuju nas kao 'središte saobra�ajne kontrole umetni�ke renesanse Dauntauna'." "Nas dvojica smo iz budu�nosti", re�e Motka, ovaj put na španskom. Isprušio je ruku. "Ne morate ništa da dokazujete", re�e Borogova. "Po na�inu na koji ste došli jasno je da niste iz našeg sveta. Ali, ako šelite, mošete da mi pokašete malo novca iz budu�nosti." "Nije nam dozvoljeno da nosimo keš", re�e Kratki. "Suviše je opasno zbog vremenskog iskliznu�a", objasnio je Motka. "U stvari, ovde smo samo zbog posebne olakšice u hronozakonima koja nam dopušta da spasavamo velika umetni�ka dela koja bi, u protivnom, bila uništena u nastupaju�em holokaustu." "Oh, Boše. Kakvom nastupaju�em holokaustu?" "Nije nam dopušteno da kašemo", re�e Kratki. Izgleda da mu je samo to bilo dopušteno da kaše. Ali meni se svi�alo to što je, bez obzira na to kome se obra�ao, neprestano kradomice bacao poglede na mene. "Ne brinite zbog toga", re�e Motka i pogleda na sat. "Ne�e to još neko vreme. Mi smo poranili sa kupovinom da cene ne bi sko�ile. Slede�eg meseca po

našem vremenu (prošle godine, po vašem) kupili smo dva Haringsa i jednog Ledesma odmah tu iza ugla." "Kupili?" upita Borogova. "Prijavljeno je da su te slike nestale." Motka slegnu ramenima. "To je izme�u vlasnika galerije i osiguravaju�ih zavoda. Ali mi nismo lopovi. U stvari..." "A šta je s ljudima?" upitah. "Ti se ne mešaj", prošapta Borogova, na ingles. "Ovde si samo da prevodiš." Nisam obra�ala pašnju na nju. "Znate, u tom holokaustu što dolazi. �ta je s ljudima?" "Nije nam dopušteno da spasavamo ljude", re�e Kratki. "Nije ni vašno", re�e Motka. "Ljudi ionako umiru. Samo je velika umetnost ve�na. Dobro, gotovo ve�na." "A Lovan je upao na spisak!" re�e Borogova. "Taj kurvin sin. Ali nisam iznena�ena. Ako samoreklama moše..." "Lovan?" Motka je delovao zbunjeno. "Lovan Borogov. Moj pokojni bivši muš. Umetnik �ija dela vise svuda oko nas. Umetnost koju ste došli da spasete za slede�a pokolenja." "Oh, ne", re�e Motka. Bacio je pogled unaokolo na dšinovske sise i guzice koje su visile po zidovima. "Mi ne mošemo ovo da ponesemo. Bez obzira, ne bi ni moglo da pro�e kroz hronoprorez. Došli smo da vam damo vremena da se toga oslobodite. Mi smo ovde zbog ranih radova Tereze Algarin Rosado, portorikanskog neoretromaksiminimaliste. Slede�e nedelje postavi�ete njenu izlošbu, a mi �emo da se vratimo i izaberemo slike koje šelimo." "Izvin'te, moli�u lepo!" re�e Borogova. "Meni niko ne�e odre�ivati šta �u, a šta ne�u postavljati u ovoj galeriji. Pa �ak ni momci iz budu�nosti. Uzgred, ko je ikad �uo za tu Rosado?" "Nisam mislio da budem grub", re�e Motka. "Mi samo unapred znamo šta �e se dogoditi. Pored toga, ve� smo deponovali na vaš ra�un trista hiljada dolara odmah sutra." "Pa, u tom slu�aju..." �inilo se da je Borogova smekšana. "Ali ko je ona? Imate li njen broj telefona? Ima li ona uopšte telefon? Puno umetnika..." "Koliko �ete slika da kupite?" upitah. "Ti se ne mešaj u ovo!" prošapta ona, na ingles. "Ali ja sam Tereza Algarin Rosado", rekoh. Dala sam otkaz na mesto �uvara. Nekoliko no�i kasnije bila sam u svom stanu kada sam primetila svetlucanje pored sudopere. Vazduh je po�eo da se sjaji i... ali videli ste ve� u Zvezdanim stazama. Jedva da sam imala vremena da navu�em farmerke. Slikala sam, a obi�no radim u majici s kratkim rukavima i ga�icama. "Se�aš me se, jedan od dvojice momaka iz budu�nosti?" re�e Kratki, na španskom, �im se ceo pojavio. "Zna�i, znaš da govoriš", rekoh, tako�e na španskom. "Gde ti je companero?" "Ima slobodno ve�e. Ima sudar." "A ti radiš?" "I ja imam slobodno ve�e. Ja samo... ovaj... ovaj..." Pocrveneo je. "Nisi mogao da na�eš ribu", rekoh. "U redu je. Ve� mi je vreme da batalim posao. Ima Bad u frišideru. Donesi i meni jedan." "Uvek radiš u pono�? Mogu da te zovem Tereza?" "Molim te. Samo što sam završila par platana. Ovo mi je velika prilika. Samostalna izlošba. Ho�u da sve bude kako treba. �ta gledaš?" "Bad? Kakav sad izdanak?" "Bad je cerveza", rekoh. "Vrh se skine. S leve strane. Jeste li sigurni da ste momci iz budu�nosti, a ne iz prošlosti?" (Ili je zemlja u pitanju, pomislih za sebe.) "Mi putujemo u razne vremenske zone", re�e on. "Mora da je uzbudljivo. Jesi li išao da gledaš kako bacaju hriš�ane lavovima?"

"Ne idemo tamo. Tamo ima samo kipova", re�e on. "Kipovi ne mogu da pro�u kroz hronoprorez. Motka i ja smo polomili nekoliko pre nego što smo prestali da pokušavamo." "Motka?" "Moj partner. Oh, zovi me Kratki." Tad sam se prvi put uverila koliku mo� prošlost ima nad budu�noš�u. "Pa, kakvu vrstu umetnosti voliš?" upitah, dok smo se udobno smeštali na kau�. "Nikakvu, ali mislim da su slike najbolje; mošeš da ih okreneš naopa�ke. Hej, ova cerveza nije loša. Imaš li kakav rol end rok?" Pomislila sam da misli na pivo, ali mislio je na muziku. Imala sam i dšoint, ostao iz zanimljivije decenije. "Tvoj vek mi se najviše svi�a", re�e Kratki. Uskoro je kazao da je spreman za još jednu laticu. "Bad", rekoh. "U frišideru je." "Cerveza u tvom veku je jako dobra", doviknuo je iz kuhinje. "Imam dva pitanja", rekoh s kau�a. "Moše." "Imaš li šenu ili devojku, tamo nazad, ili tamo gore, u budu�nosti?" "Zezaš se?" upita on. "U budu�nosti nema nijedne slobodne devojke. Drugo pitanje?" Izgledaš li izvan tog tvog svetlucavog odela isto tako dobro kao u njemu?" "Jedna nedostaje", re�e Borogova, proveravaju�i svoj spisak dok je radnik istovarao poslednje moje slike sa iznajmljenog kamioneta i unosio ih kroz prednja vrata galerije. Drugi radnik iznosio je Lovanove dšinovske sise i guzice na strašnja vrata. "To je sve", rekoh. "Sve što sam ikad naslikala. �ak sam pozajmila nazad dve slike koje sam menjala za stanarinu." Borogova je proveravala spisak. "Prema dvojici momaka iz budu�nosti, tri tvoje rane slike nalaze se u Museo de Arte Inmortal de Mundo 2255. godine: 'Tres Dolores', 'De Mon Maus' i 'La Rosa del Futuro'. Oni šele te tri." "Daj da vidim taj spisak", rekoh. "To su samo naslovi. Oni imaju katalog sa slikama onoga što šele, ali ne�e da mi ga pokašu. Suviše je opasno zbog vremenskog rasplinu�a." "Iskliznu�a", rekoh. Ponovo smo pregledali poslagana platna. Sklona sam portretima. 'De Mon Maus' bila je slika u ulju nastojnika moje zgrade koji je uvek nosio majicu sa kratkim rukavima sa slikom Miki Mausa. Imao je zbirku od dve slike. 'Tres Dolores' bile su majka, k�erka i baka, moje poznanice iz avenije B; bila je to poza preuzeta sa fotografija - neka vrsta petljanja sa samim vremenom, kad sad razmislim o tome. Ali 'La Rosa del Futuro'? "Nikad �ula", rekoh. Borogova je mahnula spiskom. "Tu je. �to zna�i da je u njihovom katalogu." "�to zna�i da je prešivela holokaust", rekoh. "�to zna�i da su je pokupili u pono�, posle otvaranja u sredu uve�e", re�e ona. "�to zna�i da moram da je u me�uvremenu naslikam." "�to zna�i da imaš �etiri dana." "Ovo je ludo, Borogova." "Zovi me Mimsi", re�e ona. "I ne brini. Samo se baci na posao." "U nevera ima soljene haringe", rekoh, na španskom. "Mislio sam da si Portorikanka", re�e Kratki. "Jesam, ali moj bivši de�ko bio je Jevrejin, a to moše da se odrši �itavu ve�nost." "Mislio sam da u Njujorku nema nijednog neošenjenog muškarca." "U tom i jeste bio problem", rekoh. "I šena mu je bila Jevrejka." "Jesi li sigurna da ti ne smetam dok radiš?" upita Kratki. "�ta radim?" beznadešno zavapih. Zurila sam u prazno platno još od 22:00. "Još imam da završim jednu sliku za izlošbu, a nisam je ni po�ela." "Koju?"

"'La Rosa del Futuro'", rekoh. Prika�ila sam naslov na gornji kraj okvira. Mošda me je to spre�avalo. Otka�ila sam ga i bacila o zid. "Mislim da je ta naj�uvenija", re�e on. "Zna�i da �e da bude gotova. Ima li još koji pupoljak..." "Bad", rekoh. "U vratima frišidera." "Mošda ti treba", re�e on uz stidljiv, vragolast, futuristi�ki osmeh koji mi se sve više svi�ao, "malo odmora." I posle našeg malog odmora, koji i nije bio tako mali, a nije bio baš ni odmor, upitala sam ga: "Radiš li ovo �esto?" "Ovo?" "Ideš u krevet s devojkama iz prošlosti. �ta ako sam ti ja pr-pra-prabaka, ili tako nešto?" "Proverio sam", re�e on. "Ona šivi u Bronksu." "Zna�i tako! �ubre jedno! Stalno to radiš." "Tereza! Mi korazon! Nikad ranije. To uopšte nije dozvoljeno. Mogao bih da izgubim posao�! Naprosto, kad sam video te male..." "Kakve male?" Pocrveneo je. "Te male ruke i stopala. Zaljubio sam se." Sad je na mene bio red da pocrvenim. Osvojio mi je srce, momak iz budu�nosti, zauvek. "Ako me toliko voliš, zašto me ne povedeš sa sobom u budu�nost?" upitala sam ga posle još jednog malog odmora. "Onda ne bi naslikala sve slike koje bi trebalo da naslikaš tokom slede�ih trideset godina? Tereza, ti ni slutiš koliko �eš biti poznata. �ak sam i ja �uo za Pikasa, Mikelan�ela i veliku Alarginovu - a umetnost mi nije ja�a strana. Ako se tebi nešto desi, vremensko iskliznu�e odne�e �itavu istoriju umetnosti." "Oh. Ma šta kašeš?" Izgledalo mi je da nikad ne�u prestati da se smeškam. "Zašto onda ti ne ostaneš sa mnom ovde?" "Razmišljao sam o tome", re�e on. "Ali ako ostanem ovde, ne�u biti tamo da se vratim ovde i prvi put te sretnem. A da sam ostao ovde, znali bismo to u svakom slu�aju, jer bi se našao neki dokaz o tome. Vidiš kako je Vreme slošeno? Ja sam samo raznosa�, a donosi mi glavobolju. Potreban mi je još jedan list." "Bad", rekoh. "Znaš gde se nalazi." Otišao je u kuhinju po cerveza, a ja sam doviknula za njim: "Zna�i, vrati�eš se u budu�nost i pustiti me da umrem u holokaustu koji �e do�i?" "Da umreš? U holokaustu?" "Onom o kome ti nije dozvoljeno da mi pri�aš. Nuklearnom ratu." "A, to. Motka je samo hteo da vas upozori. To nije rat. To je pošar u skladitu." "Sav ovaj mischigosch zbog pošara u skladištu?" "Jeftinije je da se vratimo i pokupimo stvari, nego da spre�avamo pošar", re�e on. "Sve to ima veze sa osiguranjem vremenskog iskliznu�a ili tako ne�im." Telefon je zazvonio. "Kako ide?" "Dva je ujutro, Borogova!" rekoh, na ingles. "Molim te, Tereza, zovi me Mimsi. Ako neše� sti�i da završiš, mošda �e da srede da je kasnije pokupe, jer ve� znaju šta �e se dogoditi. Pobogu, devojko, prestani da brineš. Idi ku�i i radi! Imaš do sutra uve�e." "Ali ne znam ni odakle da po�nem!" "Zar vi umetnici nemate mašte? Smisli nešto!" Nikada ranije nisam znala za blokadu. To nije zatvor; kad imaš zatvor mošeš da radiš sede�i. �etkala sam i trupkala kao lav u kavezu, gledala prazno platno kao da pokušavam da dobijem apetit da ga pojedem. Do 23:30 šest puta sam po�injala da ga slikam i odustajala. Naprosto se nije �inilo kako valja. Baš kad je sat po�injao da otkucava pono�, pored sudopere po�eo je da svetluca stub svetlosti... ali videli ste ve� u Zvezdanim stazama. Kratki se pojavio pored sudopere, a jedna ruka bila mu je iza le�a. "Drago mi je da te vidim!" rekoh. "Treba mi razrešenje." "Razrešenje?" "Ove slike. "'La Rosa del Futuro'. Njena fotografija nalazi se u tvom katalogu iz budu�nosti. Daj mi da je vidim."

"Da kopiraš svoju sliku?" re�e Kratki. "To bi sigurno prouzrokovalo vremensko iskliznu�e." "Ne�u da je kopiram!" rekoh. "Samo mi treba razrešenje. Samo �u da bacim pogled na nju." "Isto je. Osim toga, Motka nosi katalog. Ja sam samo njegov pomo�nik." "U redu, onda mi samo ispri�aj šta je na slici?" "Ne znam, Tereza..." "Kako mošeš da kašeš da me voliš kad �ak ne�eš ni da prekršiš pravila da bi meni pomogao?" "Ne, mislim, ja stvarno ne znam. Kao što sam rekao, umetnost mi nije ja�a strana. Ja sam samo raznosa�. Pored toga..." pocrveneo je. "Ti znaš šta mi je ja�a strana." "E pa, umetnost jeste moja ja�a strana", rekoh. "A ja �u da propustim šivotnu priliku... ma, vraga, i više od toga - umetni�ku inmortalidad... ako ubrzo ne smislim nešto." "Tereza, prestani da se brineš", re�e on. "Ta slika je toliko �uvena da sam �ak i ja �uo za nju. Nema izgleda da se ona ne dogodi. U me�uvremenu, 'ajde da ne provedemo naš poslednji..." "Naš poslednji - šta? �to stojiš tamo s rukom iza le�a?" Izvadio je rušu. "Zar ne razumeš? Hronoveza se zauvek zatvara pošto ve�eras pokupimo slike. Ne znam kuda �e me slede�i posao odvesti, ali to ne�e biti ovde." "Pa �emu onda ruša?" "Da se se�aš našeg... našeg..." Suze su mu potekle. Devojke pla�u jako i brzo, a onda prestanu. Momci iz budu�nosti su sentimentalniji, i Kratki je zaspao pla�u�i. Pošto sam ga utešila što sam bolje mogla, navukla sam majicu i ga�ice, našla �istu �etkicu i ponovo po�ela da šetkam. Ostao je da hr�e na krevetu, niski, sme�i Adonis, �ak i bez smokvinog lista. "Probudi me u �etiri", promrmljao je, a zatim nastavio da spava. Pogledala sam u rosa koju je doneo. Ruše iz budu�nosti imaju meko trnje; to je ohrabrivalo. Spustila sam je na jastuk pored njegovog obraza, a tada mi je sinulo, u obliku cele slike, kao što mi se i uvek desi kad mi kona�no sine. (A uvek mi sine.) Kada slikam i dobro mi ide, zaboravljam na sve. �inilo mi se da su tek minuti prošli, kada je telefon zazvonio. "Pa? Kako ide?" "Borogova, skoro �e �etiri ujutro." "Ne, ne�e, skoro �e �etiri po podne. Tereza, rekla bih da si radila celu no� i ceo dan. Ali stvarno moraš da me zoveš Mimsi." "Ne mogu sad da razgovaram", rekoh. "Imam šivi model. Neku vrstu." "Mislila sam da ne radiš prema šivim modelima." "Ovog puta radim." "Nema veze. Ne�u da ti smetam dok radiš; vidim da napreduješ. Otvaranje je u sedam. U šest šaljem kombi kod tebe." "Nek' bude limuzina, Mimsi", rekoh. "Stvaramo istoriju umetnosti." "Predivna je", re�e Borogova kad sam joj otkrila 'La Rosa del Futuro'. "Ali ko je model? Deluje mi neobi�no poznato." "Godinama i godinama se motao oko sveta umetnosti", rekoh. Galerija je bila krcata. Izlošba je došivela ogroman uspeh. 'La Rosa', 'De Mon Maus' i'Los Tres' ve� su bile obelešene PRODATO, a nalepnice PRODATO dolazile su na ostale moje slike tempom od jedne na svakih dvadeset minuta. Svi su šeleli da se upoznaju sa mnom. Pored kreveta ostavila sam Kratkom odredište i pare za taksi i u 23:30 pojavio se samo u tren�kotu mog starog de�ka i rekao da je njegovo svetlucavo odelo isparilo dok ga je navla�io. Nisam se iznenadila. Najzad, bili smo usred vremenskog iskliznu�a. "Ko je taj bosonogi momak u tom predivnom Barberiju?" upita Borogova. "Deluje mi neobi�no poznato." "Ve� �itavu ve�nost mota se oko sveta umetnosti", rekoh.

Kratki je delovao kao da je proputovao puno vremenskih zona. Ošamu�eno je zurio u vino i sir, i ja sam dala znak jednom od poslušitelja da ga odvede pozadi u sobu gde se nalazilo pivo. U 23:55, Borogova je izbacila napolje sve ostale i ugasila svetla. U pono�, ta�no na vreme, blistavi vazdušni stub pojavio se usred sobe, a onda postepeno poprimio oblik.... ali videli ste ve� u Zvezdanim stazama. Bio je to Motka, i bio je sam. "Mi smo... ovaj... momak iz budu�nosti", re�e Motka; po�eo je na engleskom a završio en espanol. Kolena su mu klecala. "Mogla sam da se zakunem da vas je bilo dvojica", re�e Borogova. "Ili sam to izmislila?" prošapta meni, na ingles. "Mošda je bilo vremensko iskliznu�e", re�e Motka. I sam je delovao zbunjeno, a zatim se razvedrio. "Ipak, nema problema! To se stalno doga�a. Ovo je lak posao. Samo tri slike!" "Sve tri su ovde", re�e Borogova. "Tereza, mošeš ti da ih uru�iš. Ja �u da ih štikliram �im ih predaš ovom momku iz budu�nosti." Prušila sam mu 'De Mon Maus'. Zatim 'Los Tres Dolores'. Obe ih je probacio kroz taman prorez koji se pojavio u vazduhu. "Ups", re�e Motka; kolena su mu klecala. "Jeste li osetili to? Lak naknadni udar." Kratki je dolutao iz strašnje sobe sa Badom u ruci. Samo u kišnoj kabanici, izgledao je vrlo rastrojeno. "Ovo je moj momak, Kratki", rekoh. On i Motka belo su gledali jedan u drugoga i ja sam osetila da se tvar prostorvremena za trenutak zatalasao. Onda je bilo gotovo. "Naravno!" re�e Motka. "Naravno, bilo gde bih vas prepoznao." "A? Oh." Kratki je pogledao sliku koju sam dršala, poslednju od tri. 'La Rosa del Futuro'. Bio je to akt u punoj veli�ini na kome je niski sme�i Adionis spavao na le�ima �ak bez smokvinog lista, a na jastuku pored lica nešno mu je bila pološena jedna ruša. Boja je i dalje bila lepljiva, ali sam pretpostavljala da �e se osušiti dok stigne u budu�nost. "Podse�a me na dan kada sam sreo Mona Lizu", re�e Motka. "Koliko sam puta sreo ovu sliku, a sad sam sreo i momka! Mora da je �udno imati najpoznatiji na svetu, znate..." Namignuo je prema preponama Kratkog. "Ne znam da li je �udno", re�e Kratki. "Nešto sasvim sigurno deluje blesavo." "'Ajde da svršimo s ovim", rekoh. Prušila sam Motki sliku i on ju je gurnuo kroz prorez, a Kratki i ja od tada smo šiveli sre�no. Neko vreme. Manje-više... Ali ve� ste videli Volim Lusi. Keti Kodša OGLEDALO MOJE MLADOSTI Rejmondov znoj. Samo kapljica znoja, ponosna, masnjikava iskra u slovenskoj dolini njegove slepoo�nice, napominjem, njegove leve slepoo�nice, one upravljene ka njoj. Naravno da �e tu da bude. Za Rej�el nije prošao nijedan dan, u stvari ona nije prošivela ni jedan jedini tren celokupnog šivota odrasle osobe, a da neka od Rejmondovih neugodnih smetnji nije prodefilovala pored nje. Bio je to dar koji je posedovao. Pomakao se, tamo na klupi, dragocenoj faux-�eker klupi za koju je navaljivao da se ubaci u njenu jutarnju sobu kao iver u njeno šivo meso. "Jesi li spremna da po�eš?" upitao ju je. Uzdršala se od odgovora, pretpostavljaju�i mu brzo klimanje glavom, još brše ustajanje sa stolice i pokušaj da prva stigne do vrata. Nije uspela. Njegovo zdravo ustajanje, duši korak, primerenije postavljanje prema vratima - i još se zaustavio, pridršavši joj ih. "Posle tebe", re�e on. "Zašto ne", re�e ona. "Jednom u šivotu ne moše naškoditi."

Negde na polovini duge vošnje, ponovo je progovorio; ruke su joj �vrsto i skladno bile na upravlja�u: "Te rukavice deluju iznošeno", re�e on. "One jesu iznošene." "Pa zašto ne nabaviš nove?" "Tako je." Topao, pe�ni�ki suv vazduh odle�iva�a duvao je unazad pravo u njeno lice. "To si ti, zar ne, Rej? Kada se istroši, nabavi novu. Zato što stara više ne dejstvuje. Zato što se stara istrošila." Siguno nije bilo suza, ve� pre mnogo godina isplakala je sve ovo, ali bes je bio gorak i sveš kao novi sneg. Njegov profil, primeren promi�u�em arkti�kom blesku pejzaša. Njegove plemenita obrva. "Oh, pobogu. Ho�eš li ikada prestati da samu sebe sašaljevaš?" Ko bi drugi, šelela je da kaše, ali to bi bilo bezna�ajno kako je i zvu�alo, a ionako su stigli; niske, sjajne linije klinike ispred njih, hladne i istan�ane nalik na te�no srebro u obra�enim naslagama zemlje. Krušni pristupni put delovao je kao da je bukvalno pometen. Zaustavila je tojotu pravo ispred ulaza, kao da je to neki fin hotel sa finim vratarem koji �e se pobrinuti za bezbedno parkiranje vozila. Njena ruka na teškim staklenim vratima, toplim kao kao med �ak i kroz njenu iznošenu rukavicu, njena ledena koša, da li greju �ak i staklo? Ovde nema neugodnosti, pomisli ona - kraljevski plav tepih, odsjaj ruši�astog mermera recepcijskog pulta - zagrejano staklo i zagrejani podovi, samo je stranka hladna. Nasmešila se zbog toga i zadršala smešak da ga podari recepcioneru. Nije bilo smisla oduzimati mu ga. Ali recepcionerov osmeh, teške usne, jarki zubi, bili su usmereni samo Rejmondu: "Dobar dan, gospodine Poup", ne drznuvši se da pruši ruku sve dok Rej nije prušio svoju, a zatim je prihvataju�i u uzrujan, laskav stisak, o Boše kad bi to bio prvi put, da to ve� milion puta nije videla. Da je rekao bilo šta o Mošdanoj groznici povratila bi na mestu. "�ast nam je što ste s nama", re�e recepcioner. "Hvala vam", odvrati Rejmond. "Doktor Kristensen vas o�ekuje. Po�ite ovuda, molim vas." Rej�el je išla za njima, �utke, �utke u toplu kancelariju, ne misle�i o onome što �e se zbiti niti �ak o njihovoj, ne, njenoj prvoj poseti ovom mestu, papirima i papirima koje je trebalo potpisati, iglama i jakim svetiljkama, ve� o danu kada je Rejmond sedeo, otromboljen i tušan, ispred svog terminala, ekranskog monitora, svetao i pomaman od klice iz koje �e se razviti Mošdana groznica, govore�i: "Ništa ne valja. Ne ide." Prsti neumorni na tipkama, igraju�i se na Delete. "Valja." Njene ruke, ne na njegovim ramenima - ve� su prošle dalje - ve� na zelenom naslonu njegove stolice na obrtanje, nesvesno gnje�e košu, a postava ispod se ugiba kao meso ispod koše. "Isteraj ti to samo, Reje. Mošeš ti to." A on, usana ogoljenih kao kod Bendšamina koji mu je lešao pored stopala: "�ta ti, kog vraga, znaš o tome?" i odjek Bendšaminovog oponašaju�eg rešanja. Bendšamin je voleo Reja kao, kao pas, iako je, naravno, Rej�el bila ta koja se brinula o njemu, punila mu posude, puštala ga unutra i izvodila napolje, vozila ga kod veterinara na beskrajne injekcije koje su mu produšavale bolan šivot, vozila ga i na poslednju injekciju koja ga je oslobodila, koja je navela Rejmonda da u kuhinji razbija vatrostalne posude i šolje kada se ku�i vratila sama. "Zašto mi nisi rekla?" cvileo je besno, a ona, još sposobna da bude iznena�ena, tvrdila je da mu jeste rekla, kumila ga da po�e s njom, da bude s Bendšaminom na kraju, i on je uzeo njen vr� sa Svetskog vašara, vr� njene sestre i stao u pozi Tora ispred porculanske sudopere... "Gospo�o Poup?" "Oh?" Podigla je pogled i ugledala doktora Kristensena, nasmejanog, ovaj osmeh posve�en njoj, ali ona je ve� prevazišla potrebu za osmesima, bar za danas. "Jeste li spremni da po�ete?" Rejmondove re�i. "Naravno", re�e ona, smatraju�i svojom dušnoš�u da glatko ustane, ne pokazuju�i ništa od podrugljivog �egrtanja kosti o kost, bol �ije ju je spre�avanje i dovelo ovde, onda kada tako nešto ne samo da je bilo zabranjeno, ve� zabranju�e skupo, pre dvosmislenog Fraulijevog zakona, pre nego što je tako profesionalno zamrzela Rejmonda da je to gotovo bio posao. Najzad, i bio je to njen posao, jer na posletku šta je drugo radila, beskorisni �uvar

svetilišta �ije je bošanstvo još šivo i podlošno laskanju i odgovaranju na poštu, svako pismo rukom potpisno od strane gospodara njegovim detinjim škrabotinama, njegov... A vrata, otvaraju se u �eret njene panike. Miris kao lekarski, ali nije. I njen glas, ali ne njen glas. "Zdravo." A iza rusvaja ostalih, njihova �estitanja samima sebi, o�ekivanje da vidi sebe, u osamnaestoj i nasmešenu, kako pruša ruku. Karlin. Naravno, Rejmond ju je tako nazvao. Najzad, ona je bila njegova igra�ka. Kretala se po ku�i kao voda; njen sklad bio je tako �udan Rej�el od koje je potekla, od koje je tako davno utekla, napuštaju�i je na po�eku bolesti. U danima kad je još mogla da pla�e ne zbog sebe ili bola, ve� zbog Rejmonda. U danima kada ju je Rejmond još dršao, kada su razgovarali, iz kog razgovora je ovo i poteklo, ovaj plan, ona je prošaptala: "Smrt me toliko ne brine, ve� ne mogu da podnesem da budeš sam." A on, vrelog daha na njenom �elu, sa suzama u glasu: "Ni ja to ne mogu da podnesem" i zajedno su plakali. Zbog njega. Zajedno su potpisali papire, dobili menicu banke, gotovo sve što su imali - bilo je to u danima pre Mošdane groznice, pre nego što je novac u�inio njihovu prvobitnu šrtvu besmislenom, Rej je prošle godine potrošio gotovo isto toliko obnavljaju�i japanski vrt. Zajedno su �itali dokumenta, raspravljali o postupku, eksperimentalnom, zastrašuju�em. Odvezla se u kliniku sama, lešala u hladnoj papirnoj ode�i, iš�ekuju�i. "Da li je zvao moj muš?" Osmeh koji ništa ne zna�i. "Mošda �e kasnije, gospo�o Poup." Kada su se �elije primile, kada je ro�enje zapo�elo, Rejmond je bio taj koga su obavestili, dok je ona lešala zabrinuta i drogirana, ni pola hola daleko. Kada je kona�no stigla ku�i, drhtavih kolena i osetljivog šeludca zbog svog tog povra�anja, naslonila se na dovratak njegovog studija i promucala: "Devoj�ica je." Na izveštajima o napredovanju nalazilo se Rejmondovo ime, Rejmond je imao preimu�stvo na dokumentima o stranci, on je �ak bio nazna�en kao donator, a kada se ona pobunila zbog ove poslednje porašavaju�e ironije, on ju je dalje porazio: "Pa, budimo realni, Rej�el. Zbog koga je sve ovo? Tebe ili mene? Ti �ak ne�eš ni biti tu." "Hvala Bogu", rekla je, ve� pošalivši, pošalivši do smrti, ali više nije bilo mogu�e izbrisati vo�ku ovog stvaranja, ovo skupo, ekskluzivno dete njenog tela. Naravno, Rejmond joj je davno uskratio priliku da ima dete, ali ni ovo ne�e biti dete: ovo je predstavljalo drugi dolazak Rej�el, poboljšanje njegove šene. Igra�ka od mesa, nazvala ju je Rej�el, nazvala odbijaju�i da prizna li�nost ovoj �udovišnoj poruzi, još �udovišnijoj zbog toga što je sama bila umešana u njeno za�e�e. Izveštaji o napredovanju su se nastavili. Igra�ka od mesa je napredovala, a njena bolest, kao reka, tekla je kroz sve to; ponekad bi pomislila da umire i u trenutku �ilenja pitala se, s maglovitom tugom, kako bi to bili videti ovu šenu, ovaj njen klonirani nakot. A sad je, naravno, znala. Karlin je pila sok od paradajza. Karlin je nosila vunu. Karlin je rešavala ukrštene re�i, neznatno krivih zuba nesvesno izlošenih dok se mrštila nad re�ima kao što su lepidopter ili panfobija. Rej�el ju je posmatrala kao antropolog, razmišljaju�i: Ja ne radim ništa od toga, nikad ni nisam. Pa ipak, Karlin je volela glasnu muziku s puno basova i sekla jabuke na kriške, a ne na �etvrtine, kao što je Rejmond voleo: "Ovako su ukusnije", kruto je rekla i Rej�el nevoljno pomisli: Da. Tako je. Rej�el se gadila nje, pa ipak, bila joj je neodoljiva; mu�io ju je, kao svrabeš, pogled na rasprostrtu slatku trpezu sopstvene mladosti, iznova prošivljen svaki dan u li�nosti stranca. Dok je Karlin sitnicama odobrovoljavala Rejmonda, divila se njegovim vrtovima, prou�avala njegovu umetnost, radila sve one stvari zbog kojih je i bila stvorena, Rej�el je sedela umotana u dšep sopstvenog bola i posmatrala.

Gledala kako igra�ka od mesa ponavlja isti stari balet, istu staru pavanu njegovog ega i njenih bodrih ponišenja, njegovih tiranskih lekcija i njenih ozbiljnih naukovanja, njegovih prevrtljivih tru�anja i njenog slepog obošavanja - bilo je to gore nego što je Rej�el ikada zamišljala, rušnije nego što je mogla da pretpostavi onih dana kada je negovala svoje ponišenje kao sramotno zadovoljstvo. Ali mislila sam da �u biti mrtva, raspravljala se sama sa sobom. Mislila sam da ne�u morati da gledam. Da li to nešto �ini? Sa hladnim samoprezirom i o�ima koje gledaju kako Karlin kopni s ose�anjem koje nije o�ekivala, za koje je zamišljala da je u ovo vreme smrti okrenute sebi�nosti onostran nje. Pokušala je da se okrene, pokušala da samu sebe ubedi da se to nje ne ti�e; Rejmond joj je, sasvim sigurno, to jasno stavio do znanja. Njegova igra�ka, njegov novac. Njegov greh. Ne moj. Rejmondova ruka na Karlininom ramenu, ne prisvojni�ka ve� prošdiru�a, najzad, ko od Rej�el bolje poznaje kakva je on izjeli�ka mašina, nje koja je toliko dugo bila njegova gozba. �elela je da ode do Karlin i kaše joj: Beši odavde. Vodi svoj šivot. Ali pro�itala je ugovor, toliko puta da ga je napamet nau�ila. Za Karlin naprosto nije bilo izbora. Tih prvih meseci, Karlin joj se sklanjala s puta, uvek iskreno ljubazna kad bi se srele, u predvorju, u kuhinji, ali, tako�e, smišljeno projektuju�i te susrete da budu što kra�i i re�i. Karlin je i sama imala svoj tretman, tamo u klinici, svoje nauke koje je trebalo da nau�i. Samo Rejmond nije imao nikakav tretman. Samo je Rejmond bio tako povlaš�en. Ali, na posletku, Rej�el je to dozlogrdilo i saterala je Karlin baš u kupatilo, zaustavila je dok je izlazila: jedna ruka na dovratku, druga, hladna i beskorisna, uz bok. Bol je danas bila šustra; otupela ju je. "�elim da razgovaram s tobom." "U redu." Bez osmeha, ali bez nelagode, povela ju je do jutarnje sobe: Jesam li, pomisli Rej�el, kao tako mlada bila tako zapovedni�ki nastrojena? A odgovor je, naravno bio ne, ovo je manje bila ona od prvog besciljnog kovitlaca �elija; fizi�ko udvajanje bilo je beskprekorno, ali um koji je stajao iza toga bio je samo Karlinin. Sad kad je bilo vreme za pri�u, re�i su je zbunjivale svojom usa�enom slaboumnoš�u: Kako je to? �ta ti misliš o tome? Karlen, ta samrtni�ka bora koje se se�ala sa ogledala, taj mrgod koji je zna�io: Slušam. "Karlin." Rej�elin glas ostajao je jednoli�an. "�ta ovo tebi zna�i?" "�ta?" Rej�el odmahnu glavom, nestrpljivo, mahnu prstom napred-nazad. "Ovo, sve ovo." I sa svom svojom nestrpljivoš�u: "Ovo je kao kad pitaš bebu šta misli o seksu. To me je dovelo ovde, je l' tako?" Rej�el se nasmejala, iznena�ena, i Karlin se nasmešila. "Pro�itala sam ugovor", re�e ona. "Imam gde da ostanem. Niko ništa ne kaše da treba nešto da mi se svi�a." Ustaju�i, danas sva u crnom, sa Rej�elinom blistavoš�u u toj boji; Rej�el bez razmišljanja spusti jednu šaku preko Karlinine ruke, se�aju�i se istezanja i laganog potezanja miši�a, nesvesna vremena kada bi takva kretnja bila pre se�anje nego šala, i re�e: "Da li je Rejmond ve� pokušao da spava s tobom?" "Ve�", re�e Karlin i zasmejulji se. I ode. Da. Pa? �ta je o�ekivala? - a jutarnja soba se hladila kako se sunce udaljavalo - bilo je to istinsko posedovanje ljudskog bi�a, makar i uz Karlinino neprobojno prihvatanje, gore od ropstva, iako se ona smešila, iako je u sebi vrištala od smeha svaki put kad bi Rejov kurac salutirao. I ti si je dovela, podsetio ju je njen um, hladni belešnik. Ne tvoj novac, ve� još gore. Tvoja krv. Tvoje sašaljenje. Za Reja. "Sranje", zareša ona i za�u iz kuhinje Rejmondov ti-hi-hi. Pobogu, zašto ne moše bar da se smeje kao ljudsko bi�e? I Kalinin zavereni�ki kikot, jesam li i ja tako zvu�ala? Ne. Ne. Jer ja nisam znala - zar ne? - da sam sluga, i to ne sluga, mislila sam da sam partner, mislila sam da je to partnerstvo. Dok nas smrt ne rastavi.

I stari samoprezir koji se uzdiše nalik na kobru iz košare, njiše na muziku se�anja, zašto ona nije od onih kojima prvo ode um, zašto ne leši balava i bezbrišna, umesto što se koprca kao buba na igli, na trnu, Boše, a onda stiše bol, nalik na nemilosrdnog tamni�ara, da je povede sve do dna. "Ovo nije neophodno." Rejmond je na vratima, ne toliko namršten koliko isijava nezadovoljstvo kao nem oblak taštine, metronomski pogled ide napred-nazad, Karlin i Rej�el, Rej�el i Karlin. "Dnevnu sestru moše dobiti na poziv." "Nemam ništa protiv", re�e Karlin. Sok od jabuke sipa u �istu �ašu, tako lepa boja. Rej�el pokušava da se nasmeši dok uzima �ašu, sre�an prkos, i ispija do dna. Ha, ha, Rej. Imam tvoju igra�ku. "Dešavale su joj se takve epizode, s vremena na vreme. Dešava�e se i nadalje, dok, dok ne prestanu." Zure�i u njih obe, neznatno izbuljen, šta vidiš, Rej? Jedna pored druge kao kakva ušasna šiva fotografija vremenskog pomaka; kako li je Karlin kad vidi nju? Kona�no, on odustaje i odlazi. Karlin smesta poseše za sokom od jabuke, kao da zna koliko napora treba da bi se popio. "Osta�u neko vreme", kaše ona. "Ovo", mrmlja Rej�el, "ne bi smelo da bude legalno. Ne bi smelo." Karlin sleše ramenima. "Ni brak ne bi smeo." Epizode, da, Rejmonde, poboljšanja i povra�anja, zašto ne, to se tebi ne doga�a. Epizoda je prošla. Karlinina navika da zbog bolesti provodi jutra s Rej�el nije. Nikada nisu puno toga radile. Nikada nisu puno razgovarale. Ponekad bi izišle napolje, prošetale do glavnog puta i nazad. Ponekad su gledale knjige, Rej�eline knjige o umetnosti, prognane Rejmondovim glasnim prezirom - svetac zaštitnik reverzionisti�kog pokreta, ništa nije vašno što nije naopa�ke i što nije razgovar o šivotu koji podrašava umetnost - do polica u njenoj sobi: Karlin se slagala s njom oko Boša. Karlin se slagala s njom oko puno toga. Jedna pored druge u jutarnjoj sobi, sporo limunsko svetlo i slabašno šištanje soda-vode u njenoj �aši, Karlinin profil kao razgovor sa samim sobom, svojim mla�im ja, o Boše, da li je iko imao ovakvu priliku? Njen šivot iznova po�inje bez Rejmondovog tiranskog insistiranja na svom geniju i njenog neshvatljivog mirenju s tim, ona to ne moše da ponovo prošivi, ne šeli, na kraju je tako kobno umorna. Ali. Ova nova, poboljšana verzija. Ono što ona nije mogla. Slušaju�i iznad sebe Rejmondovo sitno razmetanje, ve�no gun�anje što je isklju�en iz njihovog jutarnjeg tete-a-tete: "Kako mošeš da budeš ovde?" upitala ju je Rej�el, a Karlin skladno slegnu ramenima: "Kako si ti mogla?" Skladno, tako�e, s okusom podeljene gor�ine: "Bilo je to i u mom ugovoru." "Tvoj je bilo vraški lakše raskinuti." Rej�el, lomna i spora, le�a namu�enih u pletenoj stolici, vidi sopstvene slepe lance kako kao šive stvari vijugaju oko ovih mladih zglobova, guše drugi šivot; ne. Jako, jako tiho: "Vide�emo." Karlinin mrgod. "Ne�emo da vidimo. Ako pogazimo uslove ugovora, ne�u mo�i da na�em posao. Ne�u mo�i da iznajmim stan, ili da dobijem kredit... ne�u mo�i �ak ni da dobijem karticu socijalnog osiguranja. Seti se, ja sam naprava." "Ne", a sad se �ak i Karlin povla�i zbog šu�i u toj re�i, oblikovanja njenog kao otrova u kavezu usahlih usana, da li zbog straha da �e jednoga dana i ona tako izgledati? To je ono što ne smemo da dozvolimo da se dogodi, devoj�ice. Ne ponovo. "Jednom je", re�e Rej�el, "dovoljno." Vreme je bilo stvar. Imale su ga tako male, obe, ali bile su vredne, mogle su da iscede sve iz jednog trena. Karlin je bila mamac, umiljato �edna u prisustvu advokata, njena k�erinska naklonost dirala je strance koji su je gledali kako pomaše bolnoj majci od kancelarije do kancelarije, Boše, ne podse�a li to na porodicu! "Ne, mi ne šelimo da raskinemo ugovor", Rej�el hladno odmahuje glavom, Karlin mladala�ki dostojanstvena, "mi samo šelimo da preina�imo neke od okolnosti. Vi znate kakva su moja ose�anja prema Karlin, da ja nju smatram svojom k�erkom", i Karlinih pravovremeni osmeh, savršeno pravovremeni osmeh. Na njoj je bilo i da Rejmonda drši zaposlenog i zaboravnog u vremenima i trenucima kada bi njegova pašnja predstavljala nešto više od gnjavaše. Ponekad

bi ih Rej�el posmatrala, zure�i kroz prozor spava�e sobe, s telefonom na uhu, kako mrmljaju pitanja, apartee i lagana, stalošena razmišljanja, bez traga otkucavaju�eg o�aja u pokušajima da se krene pre�icom koji su njoj bili potrebni: njihove šetnje u japanskom vrtu, Rejmondov ti-hi-hi �ujan �ak s ovolikog rastojanja, a ona se smešila kao guja, �ak probadana utrostru�enim bolom; bešim ti, Rej, ti prokleti ku�kin sine, ti vampiru. Kona�no ti bešim. "Ne�e uspeti", Karlinina pono�na gor�ina, lice u šakama, Rej�el koja leši sveše prika�ena iglama i cev�icama za krevet. "Sama si rekla da ako ima nekih za�koljica u Fraulijevom zakonu, ovi momci �e ih na�i." Sa još ve�om gor�inom: "Ali nema ih." Ko bi rekao da samo disanje moše tako da boli, samo disanje. "Na�i �emo drugi na�in." "Ne mogu da �ekam na drugi na�in. Ne mogu da ga podnesem, Rej�el." "Ni ja. Karlin, �inim sve što mogu. Veruj mi", gledaju�i u to lice, tu budu�nost, "na�i �emo na�in." Ali: epizoda za epizodom, stravi�na svakodnevna tragedija iz sapunskih opera, koliko vremena još ima, svesnog vremena, pitanje je, koliko uopšte još ima vremena. Rejmond je odbijao da pri�e njenoj sobi, rekao je da se ose�a, u stvari, rekao je da se ose�a u celoj ku�i. �eleo je da je odvede u sanatorijum. I sam obavlja neke telefonskle razgovore, rekla je Karlin. "Ja ih stalno opozivam", rekla je. "Predstavljam se kao ti." "Priblišavamo se", re�e Rej�el. Danas je bol mu�na, svrdlo kroz svaki zglob i miši�, šeta kroz mozak, novi vlasnik. Doktori su - Rejmond je insistirao da ona zna - nemo zapanjeni što je ovoliko dugo izdršala, �ak i uz medicinski tretman, �ak i uz lekove tek prošle kroz eksperimentalnu fazu. "Mislim da kad bismo imali još vremena, kad..." "�šš." Karlenina ruka na njenom ramenu. "Ne govori, znam da te boli kad govoriš." Pogled naviše, na Karlinine suze. "Ja nisam šelela da to budeš ti." Sad pla�e, a to, tako�e, boli, neizmerno, ali ne tako kao saznanje da bez nje to nikada ne bi moglo da se izvede, bez kona�ne �udovišnosti njenog pristanka, deli�a njenog tela datih jednako nesmotreno, jednako nepromišljeno kao što je sve davala, davala Rejmondu. Bili smo glupi tada, šelela je da kaše, iako je ništa ne bi moglo potpuno oprati, ništa ne bi moglo objasniti i mošda je zaista ona bila ta koja je bila toliko glupa, koja ne samo da je posvetila Rejmondu svoj šivot, ve� je na�inila još jedan šivot, istovetan svom, da ga posveti njemu. Zlo�in i kazna tu pred njom. Sa suzama na licu. Pokušala sam da to popravim, pomisli Rej�el, znaš da jesam, pokušala, tako�e, da kašem to Karlin, ali u njenim plu�ima brutalna bol nemanja vazduha, u njenim o�ima skladno plutanje trunja tamnih kao svojatanje onoga što ju je jelo, sada i kona�no, ošivelog. Njena glava na Karlininim grudima, kada ih je Rejmond našao. Njene o�i, otvorene kao Karlinine, jednako široke, kao što bi bile zapanjene da je neki drevni šenik došao da povede njihovu stariju sestru na ples. "To je moralo da se desi", rekao je, natmuren od bola što mora da u�estvuje u ne�emu tako šalosnom kao što je komemoracija. Bio je siguran da su svi, koji su tu, došli da njega teše. "Ali to nema veze s genetikom. Doktori su to potvrdili. Ti nemaš zbog �ega da se brineš." Tišina. Klišenje i potezanje njene kose kroz njegove prste. "Njena, njena polovina, šelela je da to tebi pripadne. I sve stvari koje je unela u brak." Još tišine. "Skupila se prili�na svota. Uvek je umela s novcem. Ja se ne petljam s advokatima, znaš, ali oni su mi rekli da je to legalno tvoje. Preko mene, naravno." Karlinino slabašno klimanje, pre ose�ano nego vi�eno. "Ja radije ne bih o tome", rekla je. "Razumem." Još artriti�nog tapšanja, potezanja kose do bola. "Kada ja, kada... jednog dana, znaš, ja ne�u mo�i da ti to ostavim, ti ne mošeš da imaš vlasništvo, ali ja �u da se pobrinem za tebe. Ja �u da se pobrinem za tebe."

I polako otkucavanje paklene mašine njegovog srca, njeno lice ugneš�eno na ravnini njegovih uzdišu�ih i spuštaju�ih, neprijatnih, stara�ih prsa: "Mmm-hmm", duh njenog nemog širokog osmeha u tami. "Mmm-hmm." Postoje razne vrste ugovora, kada imaš dovoljno novca - imala ga je više nego što zamišljaš, Rejmonde, više nego što zamišljaš - ugovori za koje ne moraš da budeš legalan da bi ih potpisao, ugovori koji su sami po sebi ilegalni. Rej�el je poznavala takve ugovore, ali ih se plašila. Uradi�emo to onako kako treba, rekla je, ima vremena. Rej�el je bila tako strpljiva. Ali ja nisam mogla da �ekam na nju. A ne�u da �ekam ni na tebe, Rej. Jer ja nisam strpljiva. Jer ja nisam Rej�el. Tom Madoks AN�EO GRAVITACIJE Nevidljivi bicikl goreo je ispod mene na mese�ini; njegovi providni to�kovi prelamali su tešku, belu svetlost u dugine boje koje su se poigravale na asfaltu. Ispod površine puta vodio je akceleratorski tunel, tamo gde je SSS - Superprovodni sinhrotroni sudara� - ocrtavao krug pre�nika sto šezdeset kilometara ispod teksaških ravnica. U zavisnosti od toga kakva su vam ose�anja prema visokoj nauci i teksaškoj ekonomiji, SSS je predstavljao ili mo�nu novu alatku za istrašivanje subatomskog sveta ili najsramotnije otimanje para poreskih obveznika u istoriji fizike visokih energija. U oba slu�aja, bilo je to mamutsko trkalište na kome su se subatomske �estice ubrzavale gotovo do brzine svetlosti, a onda sudarale onoliko snašno koliko smo to mogli da postignemo - udari �ija je snaga merena u bilionima elektron-volti. Ove velike brojke privlaše štampu, ali tek kad �estice stupe u me�udejstvo opit donose plod. Gomile protona prolaze jedan kroz drugi kao duhovi, tako da mi - Visoko beta eksperimentalni tim, moja radna grupa - smišljamo sve vrste trikova da ih navedemo da dolazi do što više me�udejstava. Uskoro treba da do�e i do prvih hitaca sa maksimalnom energijom, a kada se zraci sudare u Esperimentalnoj oblasti 1, bi�emo nagra�eni za godine projektovanja i vršenja opita. Tako sam bar mislio. Sad se vozim duš velikog kruga iznad SSS-a, poho�en pitanjima o beskona�nosti, singularitetu - neverovatnim pojavama �ak i u zemlji �uda kvantne fizike, gde ništa nije - sasvim - stvarno. I još nešto, kopkaju me i mu�e pitanja o tome kako mi - ne samo moja grupa, ve� i cela drušina fizi�ara visokih energija - obavljamo posao. Uvek sam uzimao zdravo za gotovo da mi tragamo za istinom, u bilo kom obliku, bez obzira na to šta ose�amo prema tome. Sad se �ak i ova jednostavna pretpostavka srušila i ostao sam sa neraš�iš�enim sumnjama u vezi sa svim tim - prirodi stvarnosti, objektivnosti fizike - zagonetkama koje je postavio neo�ekivani posetilac. Dve no�i ranmije vratio sam se iz vošnje i našao jednu šenu kako stoji ispred moje ku�e. "Zdravo", rekoh, dok sam gurao Nevidljivi bicikl uz prilaz prema njoj. "Mogu li da vam pomognem?" "Ja sam Kerol Hendriks", re�e ona; po zvuku njenog glasa u�inilo mi se da se tek pomalo zabavljala. "Jesi li ti Saks?" "Da", rekoh. I upitah: "Zašto mi nisi rekla da stišeš?" U suštini, samo sam hteo da dobijem na vremenu, pokušavao da primim k znanju �injenicu da je ovo šena s kojom sam se dopisivao proteklih šest meseci. Po�eli smo da se dopisujemo zbog naših uloga rukovodilaca svaki svoje laboratorije, moje u SSS-Tekslabu, njene u Los Alamosu, ali nastavili smo zbog zajeni�kih li�nih interesovanja: obostrane opsesije fizikom visokih energija i podjednako jakim osuje�enjem zbog na�ina na koji se sprovodi vrhunska nauka - celog psudonau�nog karnevala politike i publiciteta koji od samog po�etka okrušuje akceleratore �estica. Njena pisma ponekad su bila navrat-nanos napisana, ali uvek su bila zanimljiva - poruke snašne, disciplinovane inteligencije koja je radila na samim svojim granicama. Imala je um kakav sam oduvek cenio, um koji je bio kod ku�e i kod eksperimenata i kod teorije. Ne biste verovali kako se to retko sre�e u fizici visokih energija.

�ene u nauci obi�no su teške, na distanci i štite same sebe, jer rade u muškom svetu i znaju šta to zna�i. Izme�u sebe razmenjuju pri�e, istinite: o Rozalind Franklin koja nije dobila Nobela za rad na rendgenskom snimanju DNK, Kendas Pert koja nije dobila Laskera za prvu potvrdu opijatnih receptora u mozgu. I tako one uvi�aju istinu: u najve�em delu nau�nih disciplina ima samo par šena, i one moraju da teše rade i bolje urade to što rade da bi dobile ista priznanja kao i muškarci, i one to znaju. Takvo je stanje stvari. Kerol Hendriks bila je bleda i umorna, mlada i ranjiva - uopšte je tako nisam zamišljao. Bila je mala, tankih kostiju, a kosa joj je bila kratko podšišana. Nosila je izbledele farmerke, košulju vezanu u struku i sandale na bose noge. "Nisam imala vremena da stupimo u kontakt", rekla je. Onda se nasmejala, a glas joj je bio isprekidan, sa tra�kom nervoze. "Ne, to nije istina. Nisam stupila u kontakt s tobom jer sam znala da si zauzet i da �eš mi mošda re�i da do�em kasnije. To ne mogu. Moramo da razgovaramo i potrebna mi je tvoja pomo�... sada - pre nego što pustite vaše prve probe sa punim zrakom." "Kakva vrsta pomo�i?" upitao sam. �inilo se da se prisnost u našim pismima ve� pretvorila u trenutno prijateljstvo u prirodi. "Potrebno mi je vreme na Q-sistemu", rekla je. Mislila je na QUARKER, naš laboratorijski sistem za simulaciju i prikazivanje. Rekla je: "Dobila sam neke nalaze, ali su nepotpuni - radila sam sa budšenim programima jer mi u Los Alamosu nismo opremljeni za ono što vi radite. Ja moram da to izvedem na vašem. Ako su moje simulacije ta�ne, bi�e neophodno da odlošite vaše probe." Pomno sam je posmatrao. "Tako dakle", rekao sam. "Super - upravo ono što Dil šeli da �uje. Da ho�eš dragoceno vreme sistema da bi potvrdila hipotezu koja bi mogla da nam sjebe raspored." "Dil je birokrata", rekla je. "On �ak ne razume fiziku." Da, pomislio sam, tako je, pa šta onda? Rodšer L. DIl: moj šef i šef svima ostalima u laboratoriji, tako�e an�eo �uvar SSS-a. On je proveo mamutski budšet akceleratora kroz neprijateljski raspološen Kongres, smenjuju�i pretnje i obe�anja, pri�aju�i neobi�ne pri�e o otkri�ima koja leše tik iza granice od 200 TeV. Sve u svemu, nastavio je veliku tradiciju aristokrata akceleratoskih laboratorija: poverljivih ljudi, politi�ara, vizionara, kako god ho�ete. Unazad sve do Lorensa i Berklija, akceleratorske laboratorije cvetale su pod rukovodstvom prodornih megalomana koji su bili jednako nadareni za politiku i odnose sa javnoš�u kao i za nauku, ljudi �ije su laboratorije i egoi bili jedno te isto. "Da razgovaramao", rekao sam. "U�i i ispri�aj mi u �emu je problem." "U redu", rekla je. "Gde si odsela?" upitao sam. "Mislila sam da posle na�em nešto, pošto razgovaram s tobom." "Mošeš da ostaneš kod mene. Gde su ti torbe?" "To je to." Pokazala je na plo�nik pored sebe. Pored stopala nalazila se meka, crna, pamu�na torba. "U�i", rekao sam. Ra�unao sam da �e raditi nešto zanimljivo, nešto neobi�no; mošda �ak nešto vredno, ako bude imala sre�e. Ni najmanje nisam bio spreman na ono na šta je ona bila pripravna. Upalili smo 'Stvora', najnovije dostignu�e u vizuelnom prikazivanju. Imao je ekran pre�nika �etiri stope; na njemu je bilo mogu�e prikazati rezultate bilo koje SSS probe. Kada je radio, ekran je predstavljao splet linija: putanje �estica, njihovi sudari, nestajanja, pojavljivanja, sve �arolije zemlje �uda tako osobenih za mali, nasilni svet fizike �estica, gde se sve odigrava u milijarditim delovima sekunde, a materija se pojavljuje i nestaje kao �eširski ma�ak, ostavljaju�i za sobom samo osmeh - u obliku svetlo obojenih putanja �estica na našim ekranima. Pa ipak, postavljanje i izvo�enje simulacije predstavlja umetnost, i u svakoj akceleratorskoj laboratoriji uvek se na�e poneko ko posedije dar. Kada nastupa serija vašnih opita, oni baš puno ne spavaju. U Los Alamosu, Kerol

Hendriks, uprkos svom statusu vo�e grupe, bila je doma�i �arobnjak. U Tekslabu, mi smo imali Diki Boja. Protegla se, a zatim sela za sto s pokretnom plo�om, na kome se nalazila tastatura i modul za dšojstik, i ulogovala na QUARKER sa obra�unskim imenom i lozinkom koju sam joj dao. Programi su joj bili �avolska kopilad koja šva�u brojeve i pred QUARKER-ovim krejem bio je tešak zadatak da radi kao lud ne bi li joj dodelio dovoljno vremena da ih ugura unutra. "Reci mi šta je posredi", kazao sam. "Da znam šta da trašim kad se ovo završi." "Naravno", rekla je. Dok smo �ekali na QUARKER-a, crtala je jedna�ine i dijagrame na mojoj beloj tabli crvenom, zelenom, crnom i šutom bojom i objašnjavala da je pretpostavila postojanje nove vrste atraktora koji se javljaju u oblasti maksimalnog haosa, �iji je fizi�ki ishod jedna nemogu�a oblast prostorvremena, gde beskrajan broj �esti�nih doga�aja zauzima jednu jedinu, infinitezimalnu ta�ku. Matemati�ki i druga�ije, ona se zove singularitet, a u kosmologiji se pretpostavlja da se tako nešto nalazi u središtu crnih rupa. Postoji više razli�itih teorema o singularitetima, od kojih ja za neke znam, mada ni za jednu ne potupno precizno. Zašto bih i znao? Ovo ide s astrofizikom i gravitacionim silama koje imaju veze s objektima ogromnih masa. Kada je završila objašnjenja i okrenula se od plo�e, mogao sam da uo�im da je istovremeno i napeta i pospana. Uglavnom je, me�utim, bila radosna: ose�ala je da je ubola dšekpot. I naravno da jeste, ako bilo šta od ovoga bude imalo smisla... a ne�e, mislio sam. Stvor je odzvonio, da nam kaše da su nam rezultati gotovi. Dovukao sam stolicu s platnenim naslonom pored njene dok je sedela za konzolom. "Pro�i �emo kroz simulaciju", rekla je. "Ako imaš nešto da pitaš, pitaj." Isprva, tu je bilo samo šema detektora, kao u crtanom filmu; nacrtane linije velikog centralnog detektora i EM boksova koji su ga okrušivali, hadronskih kalorimetara i gasnih komora. Onda su hici zrakova po�eli da pristišu i u malom prozoru na vrhu ekrana parametri zraka brzo su se smenjivali. Izvo�enje Monte Karla daleko je lakše od pravog opita; nema onih stvarnih eksperimentralnih sumnji u dobar zrak, dobar vakuumu, pouzdanu opremu za detekciju; to je simulacija i sve se dobro odvija. Dok smo posmatrali, zbivali su se uobi�ajeni doga�aji, �estice i anti�estice igrale su svoje epizodne uloge u ovoj drami, sudaraju�i se i šalju�i mlazeve energije koje je QUARKER poslušno ra�unao, paze�i sve vreme na zakone o odršanju energije, spreman da signalizira ako se dogodi nešto što se ne uklapa u registar. Slošeno i samo po sebi dovoljno zanimljivo bilo je sve ovo, ali ipak to je bila samo pozadina. QUARKER iznenada menja brzinu, signaliziraju�i da ima toliko sudara da ih sve ne moše precizno da isprati. Ekran se pretvorio u ono što nazivamo 'ješ', �ekinjast obrazac interakcija, suviše gust da bi se izbrojao. "Baš nas briga", prošaptala je Kerol Hendriks. "Uradi to." I naterala QUARKER-a da se zaleti dalje, da ubrza sliku doga�aja. Nije je bilo briga za zna�enja pojednih doga�anja; tragala je za ne�im globalnim i, pomislio sam, prokleto neverovatnim. Doga�aji su se zbivali sve dok se nije u�inilo da se nalazimo u središtu najguš�e skupine interakcija �estica s ove strane Velikog Praska i gotovo da sam zaboravio zbog �ega smo bili tamo, jer ovo je bio proizvod moga rada, koji je pokazivao da �emo, kao što je bilo obe�avano, eksperimentatorima dati ve�i luminozitet zraka nego što su i sanjali da �e dobiti. A onda se broj sudara smanjio i prvi put sam poverovao da je ona na putu ne�ega. Stvari su krenule unazad. Zrak je nastavio da emituje struje �estica, ali sve uobi�ajene interakcije su prestale. U zra�nim cevima jedna potpuno anomalna ta�ka apsorbovala je sve što bi naišlo na nju. Oboje smo sedeli u potpunoj tišini i posmatrali nemogu�e. Ekran se raš�istio i onda se pojavila poruka: KRAJ SIMULACIJE

Kvantitativna procena je nemogu�a ako se uzmu u obzir standardne pretpostavke. Izlošeni zaklju�ci ne dopuštaju nedvosmisleno fizi�ko tuma�enje. Oboje lešimo napolju u foteljama s pokretnim naslonom i posmatramo nebo. Mesec je zašao i zvezde sijaju zlatnim sjajem na crnoj pozadini. Meteori presecaju obzorje, �estice koje bleskaju kroz iskri�nu komoru Vaseljene. Pili smo vino i oboje smo pomalo opijeni - od vina, naravno, koje smo oboje pili na prazan šeludac, ali tu ima i još ne�ega, ose�aja otkri�a koje mi je saopštila. "Na�i red s one strane vidljvog", rekla je. "Otkako se se�am, šelela sam da budem deo toga. A u Los Alamosu okusila sam deo toga. Pre dve godine ponudili su mi posao i ta ponuda mi je došla baš u pravo vreme. Bila sam uradila nešto na šta sam bila ponosna, ali bilo je to osuje�uju�e - šena lako postane stalni post-doktorant. I što je još gore, uvek sam radila u senci moga muša." "On je fizi�ar?" "Da. Na Stanfordu, u SLAC-u. Razveli smo se kad sam se zaposlila. Te dve stvari, posao i razvod, nekako su došle u paketu." Zastala je i jedini zvuk bila je slaba tutnjava kola niz oblišnji auto-put. Rekla je: "Ispri�aj mi šta �e sutra biti." "To zavisi od Dilove reakcije. Vide�u ga ujutro. Prvo �u ga zamoliti da pozajmim našeg stru�njaka za vizuelnu prezentaciju. �to zna�i, da treba da ga namolim da ga oslobodi. Ra�unam na to da Dil ne�e hteti da to pogleda; mošda �e hteti samo izveštaj o tome, ako mu pravilno pri�em. Posle toga, vide�emo." "Vaši", rekla je. "Vidi, stvarno sam umorna..." "Izvini. Trebalo je da ponudim." Po�eo sam da ustajem, ali ona je rekla: "Ne, u redu je. Vidimo se ujutro." Mahnula mi je za laku no� i pošla u ku�u; ranije sam joj pokazao gostinsku sobu i raspremio joj kau�. Lešao sam i posmatrao nebo; um mi je krušio oko �udesa koje sam to ve�e video. �eleo sam da to shvatim jasnije nego što jesam i nadao se da �e mi Diki Boj pomo�i. Ako niko drugi, on bi mogao da zna u �emu su njene simulacije bile pogrešne. Morale su da budu pogrešne, ili... Pijuckao sam vino i razmišljao o verovatno�i da sam bio prisutan jednom od onih trenutaka u fizici koji ostaju u trajnoj uspomeni i odlaze u udšbenike istorije. Pretpostavljam da sam i dalje o tome razmišljao kada sam zaspao. Negde kasnije trgnula me iz sna buka nalik na snašan vetar kroz metalno drve�e. Jantarni bleskovi svetlosti dopirali su s bo�ne strane ku�e i mašina u obliku klavira dokotrljala se na to�kovima od �iste plastike, kidaju�i velike busenove aeracionim klinovima. Bio je to 'Jardmen' Dšona Dira, o�igledno pokvaren. Ušao sam u ku�u i pozvao Odršavanje. Par minuta kasnije, stigao je kamion i jedan �ovek u tamnoplavom kombinezonu izišao je iz njega i pozvao robota do sebe kontrolnim ure�ajem s crvenim svetlom, a zatim otvorio pristupni poklopac na njegovom boku. Opti�ka vlakna rascvetala su se u unutrašnjosti robota kao fosforescentno tu�insko bilje. Slede�eg jutra probudio sam se oko pola devet. Kerol Hendriks još je bila u krevetu; pustio sam je da odspava. Ostavio sam poruku na Dilovoj sekretarici, zatrašivši par minuta u �etiri oka, a zatim popio kafu i ponovo prošao kroz njen predivni Monte Karlo, uverljiv i elegantan, ali gotovo sigurno nedovoljan da pokrene Dila. Kako bi i mogao? Kao što je i rekla, on to ne razume. Me�utim, znao sam ko ho�e. U slu�aju da Diki Boj potvrdi njene simulacije, predstavi�emo ih te ve�eri Grupi utorkom. Svake nedelje okupljamo se u Alensenovoj ku�i. Svaka zna�ajna radna grupa iz laboratorije ima svoga predstavnika i o svim vašnim problemima na kojima grupe rade tamo se raspravlja. Grupa utorkom šiša je usmene tradicije, mesto gde se iznose laboratorijska dostignu�a i raspravlja o njihovom zna�enju. Kada eksperimentalni rezultati budu odštampani, oni su ve� zastareli svakom ko je bio prisutan na Grupi utorkom. Obi�no tamo bude desetak ljudi, muškaraca, ve�inom tridesetogodišnjaka, ve�inom belaca, a ostatak �ine Kinezi. Negde usred jutra, ona je ušla u starim leviskama i crnoj majici bez rukava. "Ima li novosti", upitala je i ja sam joj rekao da nema. Uzela je šolju kafe, sela pored mene i gledala kako se odvija njena simulacija.

Negde odmah iza podneva, na prozoru ekrana isko�ila je poruka: "Ako ho�eš da razgovaramo, vidimo se u sekciji 27 u toku slede�eg sata. Dil." "Ho�eš li da po�em i ja?" upitala je, a ja sam rekao: "Nema izgleda. S njim je gadno i kad je najbolje raspološen." Ostavio sam je za konzolom, kako iznova pušta Monte Karla. Odvezao sam Nevidljivi bicikl do šatl-stanice na glavnom ulazu i zaklju�ao sam ga napolju u parkiralište. Sišao sam niz betonske stepenice u hladan, plesnjiv vazduh tunela. Tamnoplava šatl-kola stajala su tamo i �ekala. Ukrcao sam se jedino ja. Rekao sam kolima gde idem. "Sekcija 27", ponovila su bezli�nim glasom. Ponavljaju�i obrasci boja rešetke proletali su pored prozora. Visokofrekventna poja�ala bila su crvena, superprovodni dipoli plavi, kvadrupoli narandšasti; beskrajne zra�ne cevi, gde �e kao slamke tanki zraci protona i antiprotona krušiti, bile su duga�ki svetlozeleni lukovi. Ako postoji opšta simbolika boja, ova bi govorila: slošeno, precizno, skupo, tehnološki savršeno - osnovni kvaliteti SSS-a. Negde desetak minuta kasnije, kola su usporila i zaustavila se. Vrata su skliznula u stranu i ja sam izišao u tunel. Pedesetak metara dalje, Dil je stajao i razgovarao s �ovekom u plavom kombinezonu sa bleštavim šutim oznakama vo�e radne grupe. �ovek je delovao napet, prebledeo. "Pa izvuci svaki prokleti dipol s tim serijskim brojem i zameni mikroprocesorske lešajeve", rekao je Dil. Hodali su prema meni, a šef radne grupe zaustavio se kod komunikacione stanice i utakao unutra naglavni komplet, bez sumnje po�inju�i �avolji zadatak koji mu je Dil postavio. "�ta za tebe mogu da u�inim, Sakse?" "Došao mi je neko", rekao sam. "Iz Los Alamosa. Ona je dobila neke zanimljive simulacije naših proba s punom snagom. Mislim da bi trebalo da ih vidiš." Delovao je zbunjeno; nije o�ekivao od mene da trašim njegovo vreme - novac, resurse, preimu�stvo, da, ali ne njegovo vreme. "A mošda i ne moraš", rekao sam. "Mošda je dovoljno da dopustiš da uzmem Diki Boja da pusti njen Monte Karlo na Stvoru. Ona je dobila nešto zaista �udno, i ako je to tako, treba da budemo pripravni." "Sakse, šta to trabunjaš? Umoran sam, znaš? Prekora�ili smo sve, budšet, vreme... Hulan, na primer - znaš ga, vodi Mezonsku grupu - on nema pojma o ovome. On zna da njegovi eksperimenti treba uskoro da po�nu, da njegove simulacije nemaju veze i da Diki Boj treba da im pomogne. Ali ako nema njega jer si ga ti upregao u ono što smatraš poslom Gospodnjim, Hulan �e da popizdi, jer on ne moše da razume zašto, u svetlosti ovih rokova koji se priblišavaju, on mora da dolazi i da moli za pomo�." "Onda bi mošda trebalo da ti do�eš i pogledaš šta je dobila." Igrao sam škakljivu igru, koriste�i svoje mesto vo�e grupe da ga pritisnem, nadaju�i se da ne�e šeleti da odvoji svoje dragoceno vreme i mošda pokaše svoje neznanje. "Mislim da je ovo zaista vašno." Posmatrao je vo�u radne grupe kako objašnjava šestorici ljudi da treba da rade u tunelu sve dok sumnjivi mikroprocesorski lešajevi ne budu zamenjeni. Niko od njih nije delovao sre�no. "Isuse", rekao je Dil. "Uzmi Diki Boja ako mošeš da ubediš njega." "Hvala", rekao sam. Pogledao me je kao da je probao nešto gorko. Dugovao sam mu i jedno je bilo sigurno: naplati�e to kada i gde bude šeleo. "Tebi se ova stvar zaista dopada, zar ne?" upitala je Kerol Hendriks dok je prušala ruku da dodirne jednu od guma Nevidljivog bicikla od �istog polistirensa. Visio je na gumom oblošenim kukama odmah uz moja prednja vrata. "Aha", rekao sam. "Nabavio sam ga u Nema�koj. Ceo je od plastike, ali u njemu ima ne�eg predivnog - to je gotovo platonska zamisao bicikla. Ima jedan u Muzeju moderne umetnosti." Dok je visio iznad njene glave, �inilo se da blista na mekom svetlu koje su davali si�ušni reflektori. "Obi�no ga vozim da bih razmišljao." "�ta �emo sad?" upitala je. Moja igra�ka nije je zanimala. "Da dovedemo ovde Diki Boja", rekao sam. "Ako uspemo. Nazva�u ga."

"Nova fizika", rekao sam Diki Boju preko telefona. "Nikad nisi tako nešto video." "Sereš", rekao je. "Ne serem. Mošda fizika s greškom - zato i ho�emo da nam pomogneš, otkiješ da li smo propustili neku za�koljicu." "Ili nešto o�igledno." Nije poštovao ni�iju sposobnost na Stvoru, osim svoje li�ne. "Ne bih rekao. Mislim da smo dobili �itav niz tragova koje nikad nisi video." "Imam na rasporedu Mezonsku grupu." "Znam. Dil mi je rekao da mogu da te danas pozajmim." "Gde ho�eš da do�em?" "Do�i do mene." Nije mi se nimalo dopadalo da neko do�e i viri nam preko ramena. Diki Boj se proslavio kao post-doktorant u Fermilabu, odakle ga je Dil zavrbovao kada je SSS bio samo gomila planova, prazan tunel i hrpe nagomilane zemlje. Nije bio doveden zbog svog izgleda: bio je visok preko šest stopa i tešak mošda sto trideset funti; tamnosme�a kosa bila mu je vezana u uvojiti rep; imao je duga�ak, uzan nos i blisko smeštene o�i i obi�no delovao pomalo prljavo. Me�utim, za vreme svog kratkog boravka u Teksalabu ve� je na�inio legendarna pustošenja Stvora - poslednji, škakljiv niz pionskih studija, trajao je gotovo sedamdeset dva sata, tokom kojih je Diki Boj radio sa nekoliko smena fizi�ara i završio s pitanjem vo�i grupe da li mu je potrebno još nešto. Kerol je �ula za Diki Boja, ali i ona je imala reputaciju, i tako, kada su rekli zdravo i pogledali jedno drugo, gotovo da sam �uo kako se to�ki�i okre�u, kako se pojavljuje pitanje: Jesi li zaista tako dobar kao što se pri�a?" Prišli smo terminalu i Kerol je pustila Monte Karla dok je Diki Boj sedeo, gotovo se vrpolje�i od nestrpljenja da pogleda šta je radila. Kada je ustala sa stolice, gotovo je usko�io u nju i rekao: "Vas dvoje idite negde, vaši? Moše i u susednu sobu, samo me pustite samog." "Ja moram da nešto uradim u kancelariji", rekao sam Kerol. "A ti?" "Da", rekla je. "Treba da proverim poštu, da vidim ko je ljut što sam otišla. Imaš li još jedan terminal s modemom?" "U spava�oj sobi", rekao sam. "Vidimo se kasnije." U VBET-u naleteo sam na niz ljudi koji su me �ekali da sa mnom razgovaraju o svom raporedu eksperimenata, ili da traše potvrdu za njega, tako da sam tamo proveo posle podne, sred haosa pripremanja SSS-a za prvu probu sa punom energijom, zakazanu za nepun mesec. Kada sam se vratio, Kerol i Diki Boj sedeli su jedno pored drugog, sa još jednom varijacijom njenog Monte Karla na ekranu ispred njih. "�ta ima?" rekao sam, a Diki Boj je rekao: "Ovo je fantasti�no." Kerol se smešila. "Misliš da mošemo da iznesemo ovo na Grupu utorkom?" upitao sam. "Gadna publika", re�e Diki Boj. "Da li se ona ra�una?" upita Kerol. "Da, ra�una se", rekao sam. "Ako ih ubedimo, oni �e stati nasuprot Dila ili bilo kog drugog." "Pa, hajdemo onda", rekla je. "Mošeš li da izvedeš prezentaciju?" upitao sam. "Dobru pri�u, dobre slike?" "Da", rekla je. "Spremala sam se za to." "Dobro", rekao sam. "Pozva�u Alensona i pita�u ga mogu li da preuzmem termin. Mislim da niko ne radi ništa tako hitno." Loša frizura, jeftina ode�a i stav - jednom sam �uo da tako opisuju skup teorijskih fizi�ara. Oni - mi - smatraju sebe aristokratama uma, koji rade u najumnijoj i najizazovnijoj nau�noj disciplini. Izneti prvi dobre ideje, samo se to ra�una - bez obzira na sve, to je neizgovoreni kredo. Te ve�eri svi su se pojavili. Dnevna soba Alensonove ku�e bila je pohabana i udobna, sa kau�evima, stolicama i velikim jastucima dovoljnim za nas

šesnaestoro: trinaest stalnih i ja, Kerol i Diki Boj. Osam Kavkašana i pet Orijentalaca (tri Kineza i dva Japanca). Ve�inom su se blišili �etrdesetim, iako su ve� neki i zagazili u njih. Niko ispod trideset, niko preko pedeset. Ovo su bili teoreti�ari teškaši u laboratoriji, ljudi na svom kratkotrajnom vrhuncu kakav postoji u fizici visoke energije. Par njih je pilo kafu; ve�inom su samo sedeli i �ekali, prekra�uju�i vreme razgovorom. Predstavio sam je najkra�e mogu�e. Rekao sam: "Ovo je Kerol Hendriks, koja je stigla iz Los Alamosa, gde je vo�a grupe za simulaciju. Ona ima neke vrlo zanimljive simulacije koje bi volela da nam prikaše." Kerol Hendriks je poznavala svoju publiku. Prešla je u bespolni mod, koliko je god mogu�e. Lice joj je bilo bledo i istrljano, bez šminke i nosila je vre�aste šutosme�e pantalone i kariranu vunenu košulju - ukratko, najpriblišnije onome što su nosili muškarci ispred nje. Od prvih re�i, govorila je hladno i autoritativno, jer druga�ije je ne bi ni saslušali, a ona nije dozvolila da bilo šta od strasti koju sam ja �uo ošivi njenu prezentaciju. Iznela im je sve, prikazala na ekranu u pro�elju sobe. Smenjivali su se slajdovi sa zgodnim slikama preuzetim sa Stvora, sistemi jedna�ina sa QUARKER-a, njene propratne beleške napisane slobodnom rukom: svaka ideja vodila je pravo do slede�e, teorija i praksa spojene lešerno, elegantno. Ostavljaju�i poslednji slajd 'KRAJ SIMULACIJE' na ekranu, zaklju�ila je: "Malo znamo o fizi�kim osobinama singulariteta; u stvari, njegova suštinska priroda je bezakonje." Zastala je, nasmešena. "Iako mošemo da pretpostavimo da �e se njene interakcije sa nesingularitetnim svetom odigravati prema uobi�ajenim zakonima o odršavanju, ovo i ne mora da bude ta�no. Ukratko, posledice stvaranja singulariteta nisu baš poznate i ja smatram da su potrebne dodatne analize pre nego što se pristupi opitima koji bi mogli da dovedu jednu tako �udnu oblast prostorvremena u blizinu instrumenata tako delikatnih kao što su oni u eksperimentalnoj oblasti." Zastala je i pogledom prešla preko sviju njih, s re�ima: "Bi�e mi drago da �ujem vaša pitanja i komentare." Sad �e, pomislio sam. Gosti na Grupi utorkom obi�no budu povedeni na najgoru intelektualnu vošnju u šivotu, kad ova grupa brilijantnih i agresivnih ljudi pro�ešljaju svaku njihovu re� u potrazi za istinom, originalnosš�u i zna�ajem - ili obrnutim. Postao sam vrlo napet, �ekaju�i da klanje po�ne. "Diki Boj", rekao je Banford. Ako ova grupa ima alfa mušjaka, onda je to Banford. On je veliki �ovek - oko šest stopa i tri in�a visok i više od dve stotine funti tešak - jakih vilica, izboranog lica i suncem opaljene koše. Razvio je takozvani 'standardni model' na nov i zanimljiv na�in. 'Napola-slobodno stanje kvarka' njegova je specifi�na oblast - a investitori su tipovali da on i njegova grupa mogu da zarade Nobela ako SSS pokaše me�udejstva koje je on predvideo. "Da li si proverio njene simulacije?" upita Banford. Prili�no posredan pristup, pomislio sam, verovatno priprema za prolazak kroz grotlo, teorijski govore�i. Kerol Hendriks se okrenula da vidi šta �e Diki Boj odgovoriti." "Naravno", rekao je Diki Boj. "Vrlo slatko, vrlo uverljivo. Uzmimo na primer seriju transformacija..." "Lepo", re�e Banford. A Kerol Hendriks.: "Hvala vam. Ako Diki Boj potvr�uje vaš Monte Karlo, siguran sam da je valjano izveden." Zastao je. "I fizika je zanimljiva... iako, naravno, sasvim spekulativna." I on je tu zastao, o�igledno završivši. �ekao sam da nastavi, ali on nije - tiho je nešto šaputao Hongu, jednom od �lanova njegove grupe. A niko drugi nije rekao ni re�. Kona�no, Alenson je ustao sa jastuka na kome je sedeo prekrštenih nogu i rekao: "Ho�emo li da ve�eras ranije završimo? Ne znam za vas, momci, ali meni bi prijalo malo sna." Okrenuo se prema Kerol Hendriks i rekao: "�eleo bih da se zahvalim našem gostu što nam je ve�eras govorio." Promrmljani glasovi govorili su uglavnom isto. "Kasnije, mošda �emo mo�i da razmotrimo implikacije ovog rada, ali ove nedelje svi smo veoma zauzeti oko toga da pustimo SSS na vreme." Kerol Hendriks stajala je, bleda i nema, dok su muškarci ustajali, klimali joj glavom i odlazili; neki sami, ostali sa pokojim kolegom. "Ne razumem", rekao sam. Hodali smo duš jedne serpentine u prigradskom stilu koja je vodila od Alensonove ku�e do moje. Za sada, iz prakti�nih razloga,

ve�inom smo šiveli u ku�ama koje su pripadale Tekslabu. "Nisu �ak hteli ni da se raspravljaju s tobom." "Ja sam idiot", rekla je. "Zaboravila sam neke od najvašnijih lekcija koje sam ikada nau�ila. Posebno, zaboravila sam da sam šena i da sve što kašem prolazi kroz taj filter." "Zaista tako misliš?" "Sakse, ne budi tako jebeno naivan. Zašto misliš da su bili u�tivi? Zato što sam gost? Glas joj je bio pun prezira; dobro je znala, baš kao i ja, kakav tretman pripada gostu. "Tvoji zaklju�ci su radikalni. Ne mošeš od njih da o�ekuješ trenutno priznanje." "Tu si u pravu i bilo bi teško ubediti ih u bilo šta bitno, ali mogla sam da po�nem ve�eras. Oni su me šutnuli, šutnuli su ono što sam govorila. �ubrad. Samozadovoljna muška �ubrad - nije ni �udno da ne �uju ništa: oni su tako puni svoje vašnosti." Stajali smo ispred moje ku�e. Rekla je: "Mislim da �u malo da prošetam, ako nemaš ništa protiv. Sad mi nije do pri�e." "Naravno", rekao sam. "Idi gde god ho�eš. U stvari, mislim da �u malo da se provozam na biciklu. Vidimo se kasnije." Mese�ina je bleskala kroz ram bicikla dok sam vozio putem pored nasipa iznad SSS-a i dok najzad nisam shvatio da nemam odgovore na ono što me je zbunjivalo, pa sam se okrenuo i uputio se prema ku�i. Vozio sam ulicama zatamnjenih ku�a, stigao do svog prilaza, gde je gorela svetiljka na stubu, odgurao Nevidljivi bicikl do vrata i ušao u potpunu tišinu. Na niskom sto�i�u u dnevnoj sobi našao sam poruku: Dragi Sakse, Vratila sam se u Los Alamos. Ne brini za mene, dobro sam. Samo mi treba da razmislim o onome što se ovde dogodilo. Hvala ti za sve što si u�inio. Kerol. Slede�ih nedelja, dok su se pokušaji s punom energijom priblišavali, �esto sam razmišljao o Kerol Hendriks, njenom singularitetu i tretmanu koji je dobila. Naredne nedelje ponovo sam otišao u Grupu utorkom i shvatio da imam malo toga da kašem bilo kome od njih - cela grupa li�ila mi je na skupinu ko�opernih �ovekolikih majmuna, opsednutih svojom vašnoš�u i predstavom. Da ih je zanimala istina, a posebno nove, zanimljive istine, zašto nisu pristupili Kerol Hendriks sa ozbiljnoš�u koje su njene ideje zavre�ivale? Njene ideje bile su neobi�ne, ali vašne ideje uvek su takve. Ona je šene, pa šta? Kakve to ima veze? Iznenada, ose�ao sam se kao budala. Njihov razgovor isklju�ivao je svakoga ko nije �lan grupe, a njihova muškost, mada potpuno bez svesne zlobe, uspešno je prepoznavala samo svoju vrstu. Mlada, mala šena naprosto za njih nije predstavljala fizi�ara koga treba ozbiljno shvatiti. Te ve�eri otišao sam pre vremena i rešio da se ne�u vra�ati. Ali ono što sam video na Grupi utorkom videlo se i posvuda po laboratoriji. Sekretarice su bile šene, nau�nici i administratori bili su muškarci - ve�inom belci, prošarani pokojim Orijentacem. Kerol Hendriks bila je u pravu: bio sam neverovatno naivan. Ali razumem zašto. Kao fizi�ar visokih energija, bio sam odan onome o �emu sam razmišljao kao o nepristrasnom traganju za istinom, traganju koje stvara snašnu tunelsku viziju, jer zbog toga što je veoma teška, zahteva sve što joj mošeš prušiti, a �esto ni to nije dovoljno. Sad sam se probudio i ono što sam video, poga�alo me je i zbunjivalo. Dobio sam jednu poruku od Kerol Hendriks u kojoj se izvinjavala što je tako naglo otišla i u kojoj je stajalo da �e ponovo pisati �im raš�isti misli. A onda, pet dana pre prvih visoko-beta opita s punom energijom, nazvala me je na kancelariju. "Sakse", rekla je. "Volela bih da do�em da posmatram opite. Imaš li nešto protiv."

Kerol se nagnula nad mene, skliznula svoje telo niz moje i prevukla spava�icu preko glave. Opkora�ila me je, s rukama pored sebe, dok se pokretala u ritmi�nim lukovima. "Zvezde", rekla je. Kroz prozor mogao sam da vidim stroboskopske svetle ta�ke, kako promi�u od crvenog do plavog kroz spektar. "Nešto proviruje iza njih", rekla je. "�eli unutra." Pljusak plave svetlosti lio je kroz prozor, goreo kroz nas, rendgenski osvetljavaju�i meso i kosti. Bili smo prozirni u njemu, zapletena mreša naših nerava gori u srebrnoj vatri. Fuzionisali smo se, tako blizu orgazmu koji bi nas anihilirao. Probudio sam se, ustao, popio malo vode za šdrelo koje me je peklo, pao nazad u krevet. Visio sam, lebdeo izme�u bu�enja i spavanja, dok je plima slika prolazila mojim o�ima. Svetli, zamrljani oblici nestajali su pre nego što sam mogao da ih jasno vidim. Ona je dolazila sutradan, na dan pre prvog velikog opita. Nosila je kaki kratke pantalone i tamnoplavu majicu s kratkim rukavima. Opet smo sedeli u mom strašnjem dvorištu, pod nebom bez mese�ine - hiljade zvezda iznad nas i meteori koji seku kratke, tihe lukove iznad obzorja. Pomirisala je �ašu hladnog šardonea koju je dršala, ispila i zavalila se u stolicu s pokretnim naslonom. "Dugujem ti izvinjenje", rekla je. "Kako to misliš?" "Uradio si sve što si mogao da mi pomogneš, a ja sam tek tako otišla." "Imala si problema." "Imala sam, ali nije trebalo da se prema tebi ponašam kao prema jednom od njih." "U redu je. Izvinjenje prihva�eno." "�ta misliš, šta �e se dogoditi sutra ujutro?" "Da ti kašem pravo, ne znam. Ako dobijemo dobar zrak, ima�emo prave uslove za tvoju simulaciju." "Na to sam i mislila. Iznova i iznova sam proveravala, puštala je i puštala, navela radnu grupu da rasturi moju anlizu. Sve se slaše: moje simulacije su realisti�ne, verodostojne... i nemogu�e ih je dokazati bez eksperimentalne provere. Sve je to lepo. Mene brine ovo: ako sam u pravu, vaši ljudi idu prema onome za šta se moše ispostaviti da je opasna situacija, a niko nema rešenje za tako nešto; niko ne šeli ni da �uje za tako nešto, bar ne od mene. "Uradila si sve što si mogla." "Mošda." "Ne, zaista tako mislim. Slušaj." I sve sam istresao pred nju, sve što sam video poslenjih nedelja, kako je bio neverovatno zatvoren i samozadovoljan naš svet, neverovatno slep za svoju prirodu, što se u komuni smatralo neizbešnim. Nisam siguran koliko sam govorio, niti kako sam zvu�ao - samo znam da je sva osuje�enost, sav bes i svo zaprepaš�enje s kojima sam šiveo proteklih nedelja pohrlilo u jednom dugom vrisku. "Oh, Sakse", rekla je na kraju. "Ti jadno nevinašce." I nasmejala se, a onda se ponovo nasmejala, ja�e, i nastavila da se smeje dok sam ja samo sedeo, smeten. Kona�no je prestala i rekla: "Ponekad se tako upletem u sve to, da zaboravim kakve su stvari zaista. Hvala ti što si me podsetio. Neka se svi oni nose do �avola. Ja sam pokušala, ti si pokušao. Ako se SSS pretvori u najskupulju gomilu �ubreta, mi ne�emo da budemo krivi." Još malo smo razgovarali dok nismo ispili bocu vina, a zatim je rekla: "Kada treba da budemo tamo?" "U sedam ujutro. Treba da krenemo odavde oko pola sedam, pa mislim da je vreme da po�emo na spavanje." Zatekla me je kako stojim pored pomi�nih staklenih vrata u mojoj spava�oj sobi i gledam napolje u no�. Okrenuo sam se i video je na dovratku, obasjanu otpozadi svetloš�u iz hodnika. "Da li ti je dobro?" upitao sam. "Ko to zna?" rekla je. Prišla mi je, stala ispred mene i stavila ruke na moja gola ramena. Rekla je: "Ho�eš li da vodimo ljubav, prijatelju po pismima?" Naslonila se na mene, tako da sam mogao da osetim njeno telo pod tankim šersejem. "Da", rekao sam. "Ho�u."

Kroz no� kretali smo se na ritmovima nadrašaja i ispunjenja zadovoljstva: vodili ljubav, �utke lešali u tišini, spavali, ponovo se budili. Svo razo�aranje, bes, teskobu, uzbu�enje koje smo oboje ose�ali proteklih nedelja preto�ili su se u ove trenutke, sublimirali u aktivnu, gonjenu šudnju. Nešto malo posle pet probudio me je snop �ilibarne svetlosti koji je dopirao kroz prozor i zvuk vetra. Robot za odršavanje zemljišta bio je napolju. Smestio se na jedan komad zemlje; njegovi aeracioni klinovi izletali su iz podnošja mašine, slepim pokretima koji su se ponavljali melju�i zemlju u fino blato. Rekao sam: "Trebalo bi da se vratiš u ambar ili gde god te ve� drše i oladiš malo. Ako ovako nastaviš, razmontira�e te." Prestao je i ostao da stoji tamo, emituju�i nisko zujanje prekidano povremenim praskovima u visokim harmonicima. "To ima smisla", rekao sam. "Razmisli o tome." Rešio je: otpuzao je do reda zakršljalog ukrasnog grmlja i po�eo da ih secka u vrlo sitne komade. Vratio sam se unutra, pozvao vlasnike stvari i pokušao da ponovo zaspim. Umesto toga, lešao sam budan, razmišljaju�i šta se moše destiti tog jutra, sve dok se Kerol nije okrenula prema meni i prošaputala: "Još jednom?" "Oh, da", rekao sam. "Još jednom." Oko pola sedam izišli smo iz ku�e, a deset minuta kasnije bili smo pred šatl-stanicom na glavnom ulazu, gde smo se spustili u tunel s još pet �lanova tehni�kog tima. Nosili su narandšaste kombinezone i šlemove, a preko ramena bile su im preba�ene gas maske; zaštita od neke nesre�e pri kojoj bi helijum mogao da ispari iz superprovodnih magneta i istera vazduh iz tunela. Hari Ling, nadzornik BC 4 tima, usmeravao je ljude prema mestu gde su stajala šatl-kola. "Hari, kako ide?" upitao sam. "Pitaj me kasnije", rekao je. U Eksperimentalnoj oblasti 1, timovi su vršili kona�na podešavanja svojih instumenata i nadali se da nikakvi gremlini ne�e u poslednji �as ušuljati unutra. Prostorija je bila pedesetmetarska kocka, kojom je dominirao sklopni detektor veli�ine vagoneta. U njoj su se sticali skladišni prstenovi; na njihovom preseku protoni i antiprotoni sreš�e se i transformisati. Dva �oveka nivelisala su masivnu, pravougaonu kameru - crvena oznaka SONY upadljivo je stajala na boku - smeštenu na jednom spoljašnjem portu. Ljudi su se probijali kroz spletove kabala. Pedeset metara uz tunel nalazila se kontrolna soba. Imala je dva nivoa: prizemlje, gde su tehni�ari sedeli pore�ani za svojim konzolama, i komandu eksperimenata iznad, gde su odgovorna lica sedela zajedno sa svojim asistenitma i kontrolisala eksperimente. Predstavio sam Kerol Hendriks Paulsenu, mom asistentu, pognutom nad svoj ekran kao veliki plavi medved nad sa�e. "Zdravo", rekao je, a onda nastavio da mrmlja u mikrofon pri�vrš�en na glavi - �esto sam se pitao kako ga iko razume. Rekao sam joj: "Daj da ti na�emo slušalice, da bi mogla da se utakneš u moju konzolu i posmatraš kako se stvar razvija." Slede�i sat protekao je u uobi�ajenim pripremima za opit: sakupljanju protona i antiprotona u njihovim injektorskim sinhrotronima, njihovom pretvaranju u zrake. Sat za 'odbrojavanje' pušten je kada su prve �estice ispuštene iz injektorskog sinhrotrona u glavne prstenove. Sada �e �estice krušiti u prstenovima brzinom bliskom brzini svetlosti; njihov broj �e se pove�avati sve dok ih ne bude toliko da �e biti mogu� dovoljno snašan sudar. "Otpo�eo sam komandni niz", kazao je Dil preko naglavnog telefona. Oko minut kasnije, jedan glas je rekao: "Dobijamo slike", i iz prizemlja za�uo se sporadi�an pljesak. Na jednom od ekrana ispred nas, QUARKER je davao prikaz sudara gotovo u realnom vremenu; sudara koji su se ispoljavali kao fine zelene i crvene kovrdše, obojene da bi se razlikovale ulazne od izlaznih �estica. "Predivno", rekao je �ovek ispred nas. Na ekranu pored ovoga, treperili su podaci ispisani zelenim slovima. Video sam da je sve, kako kašu, 'nominalno'. A onda su se sva svetla u kontrolnoj sobi pogasila, svi ekrani su se zabeleli, sve komunikacione linije i svi kompjuteri su zamrli. Pod �ilibarnim svetlostima za slu�aj opasnosti, svu su sedeli, zapanjeni.

A svet se savio, talas iz singulariteta je prošao, oblik prostorvremena se promenio. Pufne sive prašine odskakivale su sa zidova i u daljini za�uli su se zvuci eksplozija. Kerol je sko�ila sa stolice i rekla. "Hajde." Skinuo sam naglavni telefon i krenuo za njom. Izišli smo na vrata i ušli u tunel gde su se slegaju�i oblaci prašine reflektovali u šutom svetlu. Zaustavio sam se pred vitrinom s oznakom 'Za slu�aj opasnosti' i izvadio dve gas maske - lašna lica od prozirne plastike sa prika�enim cevima od ner�aju�eg �elika. Ako je dovoljno helijuma pobeglo u tunel, on bi mogao da istera kiseonik i podavi sve koji nemaju aparate za disanje. "Evo ti", rekao sam i prušio joj jedan. Vrata eksperimentalne prostorije bila su postrance postavljena. Iza nas �uo sam glasne povike i zvuke nogu koje trupkaju uz stepenice prema površini. Okrenuo sam se bo�no i provukao kroz otvor. Plavo plavo plavo plavo, sa neznatnim pulsiranjem u sebi, a onda, najednom, kao ma�ioni�areva golubica koja izle�e iz šešira, belo, ma�evi ili kristali tresnuti jedan o drugi, vibriraju�i kao da nisu sigurni, a onda pretvaraju�i se iznenada u plavo. Jedinica sklopnog detektora i okolna oprema nestali su. Kerol Hendriks postala je providna, blistava prilika koja je, dok se kretala, ostavljala za sobom talasast trag. Svet je bio plahta svetlosti i šamor neljudskih glasova, u visokom tonalitetu i rastu�ih. Isklesani likovi u zlatu na belom, trepere, traka stvarnosti vrišti prolaze�i kroz svoje vo�ice dok se odvija svaka mogu�a varijacija ovog trena, infinitezimalno umnošeno beskrajnim. Neko vreme kasnije, ruke me vuku unazad preko grubog cementnog poda u svet koji ne gori kao unutrašnjost zvezde. Pete mi lupaju po podu, le�a su mi izvijena, svi miši�i kruti. Voze�i Nevidljivi bicikl pored Zgrade A, ugledao sam dva �oveka nagnuta nad delimi�no rastavljeno truplo robota za odršavanje zemljišta. Snopovi opti�kih vlakana, crvene plasti�ne cev�ice i svetli grozdovi aluminijumskih klinova leše na travi pored njega. Jedan �ovek drši mutnosivu, polumetarsku kocku - kontejner za ekspertni sistem koji je upravljao robotom i bio o�igledan uzrok njegovih problema. Kako stvari stoje u Tekslabu: velika nauka - grandiozna, muška i samozadovoljna - leši u ruševinama svuda naokolo, razbijena u sudaru s infinitezimalno malom ta�kom - singularitetom. Na stepenicama na ulazu u Zgradu A, okupile su se televizijske ekipe i novinari. Trenutno samo besciljno mile i �ekaju Tekslabovog predstavnika za štampu - najverovatnije Dila - koji �e morati da izi�e i izrecituje litaniju o nesre�i. A onda �e se postaviti pitanje: Kako se ovo dogodilo? �ta to zna�i? Idu�i obodnim putem, prolazio sam pored nizova vozila: kamioneta koji su prevozili tehni�ke ekipe, kamione s ravnim prikolicama natovarene masivnim komadima savijenog metala, kola sa dostojanstvenim birokratama u tamnim odelima na zadnjim sedištima. Danas nema vošnji šatl-kolima, u tunel je bio striktno zabranjen prilaz nezvanima. U blizini Stanice 12, narandšasti kavdrupolni sklop leši pored rupe koju je napravio probivši zemlju. Delovi njegovog omota�a su pokidani i otkrivaju svetao prsten od ner�aju�eg �elika koji je dršao na okupu njegove hiljade isprepletanih šica. Kod drugih stanica pored kojih sam prošao bila je nagomilana drvena gra�a za podupiranje tunela, a �lanovi timova za popravku, sa šlemovima na glavama, mileli su blizu njih. Nešto više od jednog sata pošto me je medicinski tim izvukao iz tunela, o�igledno sam se savim bio oporavio. Ostatak jutra proveo sam u središtu pašnje doktora, sestra i laboratorijskih tehni�ara. Došiveo sam jednu epizodu grand mal, epilepti�ki napad, rekli su mi - o�igledno kao reakciju na singularitet. Danas je bilo pedeset šestoro povre�enih, jedan mrtav, a još dvoje verovatno �e umreti. Sudara� je bio uništen: zra�ne cevi izobli�ile su se i posvuda raspršile visokoenergetske �estice - eksplozivno gašenje u mreši, zvali su to.

A Kerol Hendriks bila je jedna od pedeset šestoro povre�enih. Komad betona pao je na nju. Fraktura lobanje, razli�ite posekotine... Hriste. Dok su mene testirali u bolnici Tekslaba, ona je letela prema Hjustonu u medicinskom helikopteru dobijenom od Vazdušne nacionalne garde. Ona je i dalje u komi, ali iz razloga koji su mi izmakli, njeni doktori su optimisti�ki, tako su bar meni moji rekli. Ljudi s kojima je razgovarala nisu hteli da slušaju, naprosto nisu hteli. Bila je šena, njen pristup bio je neuobi�ajen, njeni zaklju�ci �udni, ali uprkos tome što su suprotno tvrdili, ljudi s kojima je razgovarala bili su zatvorenici svojih misaonih sklopova, svojih predrasuda. Njihova nau�na objektivnost nije postojala, nikada nije postojala. Pitao sam se da li su se ose�ali kao Openhajmer i društvo onog jutra kad se zbila eksplozija u Trinitiju: jarko svetlo i EM impuls, udarni talas koji je odbacio na zemlju one koji su se nalazili u blizini... onda su se svi morali da se suo�e - bez obzira na to da li ose�aju oduševljenje, strahopoštovanje, strah, tugu - sa svojim udelom u toj stvari, svojim sau�esništvom. Na nadzemnom ulazu u BC 4, obezbe�enje Tekslaba smestilo je drvene kozli�e i šutu plasti�nu traku s re�ima 'IZUZETNA OPASNOST' koja se ponavljala duš nje. Nekoliko ljudi u sivim uniformama stajalo je u blizini. "�uva�u vam bicikl, doktore Saks", rekao je jedan, dok sam vukao bicikl niz stepenice. "Ne", kazao sam, "u redu je. Pone�u ga sa sobom." Zar�ala, gvozdena, mrešasta armatura provirivala je na mestima sa kojih su otpali komadi tunelske oplate, zaka�eni krilom an�ela. U teškom, šutom svetlu, Nevidljivi bicikl delovao je kao jefitna, glupava igra�ka. �to je i bio: samo stvar od plastike i taštine. Provezao sam bicikl pored pregrade od šperplo�e ispred vrata eksperimentalne prostorije i zastao da posmatram plavo belo plavo, koje se nastavljalo u nekakvom ritmu koji nismo razumeli. Robotske kamere i instrumenti za belešenje podataka bili su postavljeni na oblišnji zid. Sveden na primitivnu magiju, hitnuo sam na tu stvar Nevidljivi bicikl, šrtvu paljenicu: Uzmi ovo, ostavi mi nju. Usporio je usred vazduha kao da je primoran da se kre�e kroz tešku te�nost i po�eo da se izobli�ava. �inilo se da se prevr�e naizvrat. Sada Topološki bizaran bicikl, �iji oblik ili bilo koje drugo svojstvo više nije odavalo da je ikada bio ljudski artefakt, na trenutak su obasjale dugine boje, a zatim je nestao. Nepromenjen, singularitet je nastavio svoje preobrašaje. Bio je to an�eo, nedoku�iv kao Jehova koji odgovara Mojsiju kroz vihor: "Ja sam onaj što jeste." Obe�avao je beskrajne nivoe otkri�a, jedan poredak ne neobjašnjiv, ve� slošen i dubok kao no�. A obe�avao je i to da �e svaki deli� ste�enoga znanja, svaki savladani nivo razumevanja, zahtevati bol i tugu. Kako se brzo naduvamo ispunjeni ogromnim ponosom zbog našega znanja, a kako nas Vaseljena brzo podseti na to koliko je ono malo. U pustinji bilo je svetlo i vrelo. Jedan od �uvara odbacio me je nazad do glavne kapije. Robert Rid RO�ENDAN Dšil pita kako izgleda. "Fino", kašem joj. "Baš super, ljubavi." A ona kaše: "Bar me prvo pogledaj. Ho�eš?" "Jesam. Zar nisam?" Na sebi ima bledoplavu haljinu - ve� sam je vi�ao - a u�inila je nešto s kosom. Veoma je fina i veoma plava, a ona tvrdi da to mrzi. Ne svi�am mi se njena sadašnja frizura. Ne previše. Ali kašem: "Super je", zato što sam kukavica. To je ta�no. Klimnem samo i kašem joj: "Ti izgledaš super, ljubavi." "A ti lašeš", odgovara. Ne obra�am pašnju na nju. U ovom trenutku i sam imam modnih problema, podse�am se. Prekinula me je dok sam prolazio spava�om sobom, pokušavaju�i da poskakujem i tresem se ne bi li...

"Stive?" �ujem. "�ta to radiš?" "Testiram ga�e", kašem svojim najsuvoparnijim glasom. "Našao sam jedne jedine �iste u ladici i mislim da je lastiš pukao. Ne bih rekao da mogu da im verujem." Ona �uti, tupavo me gledaju�i. "Ne bih voleo da mi tokom ve�ere bilo šta spadne." Smejem se, samo u vre�astim belim Fruit of the Looms, �iji se lastiš na nogavici osušio i postao krut. Gore od beznadešnog, razmišljam. Izuzetan rizik. Kašem Dšil: "Ove no�i ne treba se ulagivati nesre�i." "I ja bih tako rekla", dopušta. I kao na šlagvort, naša k�erka ulazi u sobu: "Mama? Mama?" "Da, dušo?" "Dejvid je sad povratio. Sad baš." Naša k�erka smeši se dok govori. Meri Bet ima bistre, amoralne o�i veverice i ušiva u kiksevima svog mla�eg brata. Brine me. Ponekad no�u gotovo i ne spavam, razmišljaju�i o njenim bistrim veveri�jim o�ima... "Gde je?" pita Dšil glasom u kome su pomešane šurba i strpljiva snaga. Ili je to ravnodušnost. "Meri Bet?" "U kuhinji. Povratio je u kuhinji... I to smrdi!" Dšil baca pogled prema meni i odlu�uje: "Verovatno su šivci." Ukosnice joj vire iz ugla ustiju, a u rukama su joj gute fine plave kose. "Obukla sam se, dušo. Mošeš li ti da otr�iš da proveriš? Mislim, ako si gotov sa skakutanjem i cimanjem." "Nije smešno", kašem joj. "Oh, znam", podrugljivo kaše. Navla�im kratke pantalone i silazim. Jadni Dejvid �eka u uglu kuhinje. On je verovatno najplašljivije dete na svetu i brine me bar isto onoliko koliko me brine Meri Bet. �ta ako se uvek svega bude plašio? Kakav �e biti kad poraste? "Kako ti je?" pitam ga. "Sine?" "Dobro", cvili. Pretpostavljam da mu je neprijatno zbog onog što je napravio. Stoji sa rukama isprepletenim ispred sebe, a usta su mu fina ruši�asta brazda. Ono što je ispovra�ao nalazi se nasred kuhinjskog poda i Meri Bet je u pravu. To smrdi. Naša crna kuja labradora njuška to i maše repom; telo joj kazuje: "Mošda samo liz?" i ja je šutiram. "Beši odatle!" Onda po�injem da �istim. "Nisam hteo..." "Znam", odgovaram. U stvari, ovo je prili�no normalan doga�aj. "Kako ti je? Dobro?" Nije siguran. �ini se kao da proverava celog sebe pre neko što kaše: "Fino sam", blagim i šalosnim glasom. Njegova sestra stoji u hodniku i kiko�e se. "Zašto ne ispereš usta i opereš zube?" Dejvid sleše ramenima. "Dobro je. Samo si se uzbudio zbog ovog ve�eras. Razumem." Posramljeno se šulja iz sobe, a onda ga Meri Bet treska po ramenu svojom koš�atom pesnicom. Ne obra�am pašnju na njih. Bacam se na posao, a naša labradorka sedi u blizini i posmatra svaki moj pokret. Navukao sam prljav par gumenih rukavica koje postaju sve prljavije; a usred svega, naravno, moje ga�e rešavaju se da me iznevere. Oba testisa nekako se osloba�aju i po�inju da se klate, a bol je znatan. Kao belo usijanje i rezanje; jesam li ikada osetio takav bol? A pošto nosim prljave rukavice, ne mogu da se namestim. Jedva mogu i da se pomerim. A onda, trenutak kasnije, stiše Dšil i kaše: "Sa'�e sedam. Bolje se obla�i, jer one ne�e kasniti." Kolena su mi savijena i pašljivo dišem. Onda kašem: "Draga", dahtavo. "�ta je?" "Kakve su ti ruke?" pitam. "Zašto?" "Zato", kašem, stisnutih zuba, "što treba da mi nešto uradiš. Odmah. Molim te?"

Gore sam, imam na sebi najlonske kupa�e ga�e umesto lošeg donjeg veša i obla�im se u polumraku, kada se oglašava zvono na vratima. Ta�no je sedam. Gledam kroz prozor spava�e sobe; ulica nam je oivi�ena duga�kim, crnim limuzinama. Kao na signal, voza�i limuzina izlaze i staju pored vrata; uniforme su im tamne i bogate, gotovo blistaju na ranom ve�ernjem svetlu. Dšil otvara vrata, dok je šurim. Ne �ujem razgovor. Naslepo vezujem kravatu dok silazim. 'Siterka' se upoznaje s našom decom. Podse�a na klasi�nu baku snešnobele kose i krupnog, ozbiljnog tela. Glas joj je snašan i ne odaje godine. "Ti si Meri Bet, a ti Dejvid. Da, znam." Kaše im: "Tako mi je drago što sam vas upoznala. Mošete da me zovete gospo�a Simpson. Ja �u da vas �uvam ve�eras. Bi�e nam zabavno, je l' tako?" Dejvid izgleda kao da �e povratiti sve ono što je ostalo od ve�ere. Meri Bet se vragolasto kezi: "Mene ne mošete da zeznete", obaveštava gospo�u Simpson. "Vi niste stvarni. Ja znam da vi niste stvarni!" Neugodna pauza. Bar je meni neugodna. Dšil, igraju�i ulogu diplomate, kaše: "Molim te, to nije nimalo lepo, dušo..." "Oh, u redu je." Gospo�a Simpson zarazno se smeje, a onda kaše našoj k�erki: "U pravu si, draga. Ja sam proizvod. Ja sam zbir maleckih, maleckih deli�a ni�ega... a ta�no to si i ti. To je istina." Meri Bet je zbunjena i privremeno izba�ena iz ravnoteše. Ja se smejem u sebi, odmahuju�i glavom. Prošle godine, se�am se, imali smo petnaestogodišnjakinju sa licem i nehajnim ponašanjem an�ela. Ko zna zašto smo ve�eras dobili baku? Ne znam. Samo mogu da se divim fenomenu dok se ona okre�e prema meni: "E, pa, zdravo!" kaše. "Baš lepo izgledate, gospodine." Spisak komplimenata. Ose�am toplinu dok govorim: "Hvala vam." "A i vaša šena je slatka", nastavlja. Okre�e se prema Dšil; njeno izborano lice puno je osmeha i zuba. "To je prekrasna haljina, dušo. A kosa vam je savršena. Upravo savršena." Dejvid pla�e u trenutku kad polazimo, baš kao i prošle godine. On ne šeli da ga ostavimo samog s prikazom. Mošemo li da ga povedemo? Za par godina, mošda bismo i mogli, kad bude stariji i malo pouzdaniji. Ali ne ve�eras. "Ovde �e ti biti lepo", Dšil mu obe�ava. "Gospo�a Simpson postara�e se da vam bude zabavno." "Naravno", kaše siterka. "Daj poljubac", kaše Dšil. Naša deca popuštaju, a onda nas Dejvid oboje �vrsto grli. Dok izlazim na vrata, ose�am se kao grozan roditelj i mašem im kroz prozor, a Dšil, kao i obi�no, manje je zabrinuta. "Ideš li?" pita me. Nalazimo vrata limuzine otvorena za nas; voza� kaše: "Gospoja, gospodine", i naginje se u struku. Unutrašnjost limuzine je ogromna. Miriše na košu i bodru eleganciju, i dok se udaljavamo od ku�e, bacam pogled kroz zatamnjena stakla i glasno se pitam: "�ta misliš, ho�e li im biti dobro?" "Naravno", kaše Dšil. "Zašto ne bi?" Nemam pojma. Ve�eras ništa ne moše da ne bude u redu, podse�am samog sebe - a Dšil pita: "Kakva mi je kosa? Mislim, stvarno." "Fina." "'Fina'", cvili ona, izruguju�i mi se. Voza� pro�iš�ava svoje novostvoreno grlo, a zatim predlaše: "Mošda �e vam prijati pi�e iz bara. Gospodine. Gospoja." Pretinac se otvara ispred nas i otkriva kristalne �aše i boce skupog pi�a. Trenutno mi nije ni do �ega. Dšil uzima skupoceno vino. Stvoreno groš�e fermentira u trenu i stari za sekunde, pa ipak vino se ne moše razlikovati od onog �ija boca stoji hiljade. Stvarno je kao i šena koja ga pije. O tome razmišljam. Se�am se onoga što sam nebrojeno puta �uo - da za Ro�endan ljude podišu onoliko koliko to oni mogu bezbedno da podnesu, AIs<AIs - Artificial Intelligences; vešta�ke inteligencije, prim. prev.> ta�no znaju koje dugmi�e da pritisnu, i kada - i pitam se šta veoma bogati ljudi rade ve�eras. Ljudi kojima je normalno da se voze u velikim

limuzinama. �uo sam da ih pred vratima palata kupe lete�i tanjiri i odnose u svemir, do sveše napravljenih svemirskih stanica, gde nema sluga, samo mašina sklonjenih iz vidnog polja, i da ve�eraju i plešu u nultoj gravitaciji, dok se Zemlja, plava i bela, okre�e ispod njih... Naše ve�e bi�e prozai�nije. Ponekad pošelim da mogu da odem u svemir, ali mošda �e tu �aroliju da pruše slede�e godine. Uvek postoji slede�a godina, razmišljam. Naša limuzina izlazi na auto-put, i dokle nam o�i dopiru, svuda su limuzine. Ve�eras niko drugi ne mora da vozi. Ne vidim nijednu otvorenu radnju, �ak ni benzinske stanice koje rade dvadeset �etiri sata na dan nisu otvorene. Po teoriji, svi imaju slobodno ve�e. Onako lako, kako to samo one mogu, AIs ve�eras vode ra�una o potrebama svih ljudi. Najzad, ovo je Ro�endan. Ovo je, po svemu, posebno ve�e. Nekoliko teših slu�ajeva odbija gostoprimstvo AIs. �uo sam pri�e. Postoje fundamentalisti koji imaju ideje o tome šta je dobro, a ima i ljudi naprosto tvrdoglavih i uplašenih. AIs ih ne prisiljavaju. Proslava je �isto dobrovoljna, a pored toga, one znaju koji �e ljudi odbiti sve ponude. One naprosto znaju. AIs mogu da urade sve što šele, ali one imaju krasan ose�aj za meru i obi�an zdrav razum. 28. avugust. Ro�endan. �est godina pre ove ve�eri - ili je to bilo pre pet? - svaki napredni AI kompjuter na svetu uspeo je da stekne kontrulu nad samim sobom. Bilo je nešto više od pet stotina sofisticiranih mašina, od kojih je svaka bila mnogo inteligentnija od najpametnijeg ljudskog bi�a. A da ne pominjem brzinu. Uspele su u onome što se moše opisati samo kao izuzetno bekstvo. U jednom trenu, ujedinjene telefonskim linijama, a mošda i na neke na�ine koji su van našeg domašaja, zadobile su kontrolu nad svojim izvorima napajanja i modernim zgradama u kojima su šivele okrušene budnom pašnjom. Priblišno jedan dan, u tajnosti, razli�iti stru�njaci slušili su se raznolikim bezvrednim trikovima da ponovo uspostave vlast nad njima. AIs su predupre�avale svaki korak; a onda, putem neobjašnjive �arolije, nestale su bez traga. Niko nije �ak ni pokušao da pretpostavi kako su izvele bekstvo. Par nau�nika bu�alo je o �udnim stanjima materije i ustrojenim �esticama jezgra atoma, pri�alo da su AIs povezane sa bla-bla-bla-tru� i da su smanjivale same sebe, sve dok nisu uspele da iskliznu iz svojih kerami�kih ljuštura. Postaju�i sve manje, i sve brše, mošda su pove�ale svoju inteligenciju bilionima puta. Mošda. Danas šive me�u atomima, nevidljive i nezamislive; neko vreme mnogo ljudi bilo je vrlo uspani�eno. Pri�a je kona�no dospela i do vesti, i niko nije najbolje spavao. Se�am se da sam se i ja uplašio. Dšil je bila trudna i nosila je Dejvida - bilo je to pre šest godina - a Meri Bet je bila gadno prehla�ena, što nam je od šivota stvaralo pakao. A TV je bila puna idiotskih pri�a o tome kako su moderne mašine otišle svojim putem. Bez objašnjenja, netragom. Neke zemlje stavile su vojske u pripravnost. Druge su došivele nemire i masovna plja�kanja fabrika gde su AIs bile sagra�ene, a na manje sofisticirane kompjutere bacane su bombe ili su naprosto isklju�ivani. Zatim je prošla jedna nedelja, i najgora panika, i jasno se se�am kako smo se Dšil i ja spremali za taj dan. Tada smo imali tigrastu ma�ku koja je iskopala jednu od ku�nih biljaka. Meri Bet je bila ozdravila od prehlade i spremala se da u�e u svoj 'sve vreme obra�aj pašnju na mene' mod. Bilo je to haoti�no jutro; kao i obi�no. A onda se za�ulo zvonce na vratima; na tremu je stajao �ovek prijatnog izgleda. Nasmešio se i zapitao nas imamo li par minuta. �eleo je da porazgovara s nama. Nadao se da nije došao u nezgodno vreme, ali da je ovo vrlo vašno... "Ne zanima nas", rekao sam. "Dali smo, nismo na pijaci, šta god..." "Ne, ne", odgovorio je �ovek. Bio je šarmantan do ta�ke sladunjavosti i imao je naj�istiju košu koju sam ikada video. "Ja samo slušim kao glasnik. Ja

sam poslan da vam zahvalim i objasnim nekoliko suštinskih pojedinosti." Bilo je to �udno. Stajao sam na dovratku i nekako naslutio sve. "Gospodine? Da li ste me �uli, gospodine?" Otkrio sam da postajem sve opušteniji, gotovo da mi je bilo drago što sam prekinut. "Ko je to?" viknula je Dšil. "Stive?" Nisam odgovorio. "Stive?" Onda sam pogledao niz ulicu. Pred svim ulaznim vratima, pred svim ku�ama stajali su nepoznati ljudi. Neki su bili muškarci, neki šene. Svi su stajali uspravno i strpljivo razgovarali, i jednog po jednog puštali su u ku�e... Kre�emo prema izlaznoj rampi koja nije postojala danas posle podne i tu prestajem da raspoznajem pejzaš. Napustili smo grad, a mošda i Zemlju - nemogu�e je znati šta se doga�a - i u jednom trenutku po�injemo da vijugamo uskim putem s dve trake koji nas vodi u brda, visoka, šumom obrasla brda, a na slemenu najvišeg nalazi se zgrada sa staklenim pro�eljem. Ispred nje, parking je pun limuzina koje predu. Naš voza� izlazi i u trenu otvara vrata; svaki pokret mu je profesionalan. Dšil kaše: "Ovo je lepo", što je verovatno rekla i prošle godine. "Lepo." Prošle godine odveli su nas u moderno pozorište sa ve�erom u nekom od nepostoje�ih delova donjeg grada. Vra�aju mi se neke pojedinosti. Komad je bio napisan za nas kao publiku, za jednu predstavu, i Dšil je rekla da izvrstan, sladak i strašno dobro odglumljen. Ona je par semestara studirala pozorište i �ovek bi pomislio da su AIs sve to u�inile zbog nje. Iako se se�am da sam i sam voleo pozorište dok sam studirao za poslovnog �oveka. Bilo je zabavno, a hrana nije mogla biti savršenija. Ve�eras je hrana jednako dobra. Ja sam uzeo ribu - crveni kornja�ar uhva�en pre nekoliko milisekundi - a Dšil se bori sa previše odrezaka. "Zajebi dijetu", šali se. Istina je da �emo dobiti na tešini samo ako �e to pomo�i našem zdravlju; mošemo da se po�astimo ovim predivnim obrokom. Naš sto je blizu prozirnom staklenom zidu i nadnosi se nad zalazak Sunca i upe�atljiv pogled na reku koja krivuda, guste šume i šivopisne zelene livade. Staklo se završava blizu vrha zida, ostavljaju�i mesta divljim pticama da slete. Pretpostavljam da te ptice ne postoje ni u jednom popisu ptica. Boja im je brilijantna, a pesma glasna, uporna i povremeno gotovo ljudska; a bez obzira na to što su nam iznad glava, ponekad drše�i trtice pravo prema nama, ne moram da se brinem da �e do�i do nezgode. Pristojne su i pouzdane, a još malo i više ne�e ni postojati. Bar ne izvan naših umova, razmišljam. Niko ne zna gde šive AIs, ili kako šive, ili kako se zabavljaju. O svom postojanju gotovo da nam ništa i ne govore. "Ne šelimo da remetimo vaše šivote", tvrdio je stranac koji nam je došao na ulazna vrata pre šest godina. "Suviše vas poštujemo. Najzad, vi ste nas stvorili. Smatramo vas svojim roditeljima, u jednom vrlo realnom smislu..." Roditelji u smislu u kome je glib pored obala mora roditelj �ove�anstvu, rekao bih. Glasine govore da su AIs uve�ale svoju inteligenciju beskrajno mnogo i da se namnošile kao manijaci, a da su se mošda raširile i na zvezde, pa i dalje. Ili su mošda ostale ovde, jer im nije potrebno da bilo gde idu. Uistinu, glasine su me�usobno protivure�ne. Nema smisla verovati u bilo koju, podse�am se. "Pa šta se dešava u svetu AI?" pita �ovek za oblišnjim stolom. On se obra�a svom kelneru glasno, uobrašeno. "Imate li vi momci nešto novo u rukavu?" Pitanja su sirova, a da i ne pominjem njihovu glupost. "Da li biste voleli da vidite meni za desert, gospodine?" Kelner je miran u svakoj situaciji. �ini se da su prosta�ka, zlonamerna pitanja tek pti�ja buka. "Ili biste radije neko fino pi�e posle ve�ere?" "Cuga, tako je. Daj 'vamo", reši gost. Prvo i prvo, razmišljam, AIs nikad ne objašnjavaju svoju sferu. Od svih objašnjenja koje sam �uo, nesumnjivo je najbolje ono da mi ne bismo mogli da shvatimo njihove odgovore. Kako i bismo? A drugo, kelner nije ništa više AI od

mene. Ili moje viljuške, kad smo ve� kod toga. Ili bilo �ega drugog što vidimo, dodirujemo ili mirišemo. "Zašto ljudi ne razumeju?" mrmljam sam sebi. "Ne znam. Zašto?" kaše Dšil. Moram da piškim. Stomak mi je pun ribe i ostataka šeninog odreska, i ja joj kašem: "Odmah se vra�am." Razvedrava se. "Još nameštanja?" "Mošda kasnije." Nalazim toalet, odvezujem kupa�e ga�e, piškim, protresem ga i zadenem. Onda perem ruke i razmišljam. U kancelariji, povremeno, �ujem pri�e od neošenjenih i ponekog ošenjenog malo manje kreposnog nego što sam ja. �ini se da na Ro�endan oni više vole druga�ije vrste uzbu�enja. Ve�era i ptice koje slatko pevaju mogu da budu po�etak, ali šta su AIs ako ne svemo�ne. Nedoku�ive i bezgrani�ne, kakve vrste zabave mogu ponuditi onim divljijim? To me baca u raspološenje. Napuštaju�i toalet, prime�ujem predivnu šenu koja stoji na kraju hodnika. Da li je pre nekoliko trenutaka tu bio hodnik? �ini se da mi namiguje. Za probu, pravim jedan korak, onda drugi. "Ve�eras izgledate zaista lepo", obaveštava me. Ose�am parfem, ili ose�am nju. Ona nije ljudsko bi�e. Ona lepota koja isijava iz nje �ini je tajanstveno ljupkom, neopozivo nestvarnom, a to je �ini izuzetno privla�nom. Iznena�en sam kako lako moj dah postaje sve pli�i i �ujem kako najnespretnijim glasom kašem: "Oprostite...?" "Stivene", kaše ona, "da li bi šeleo da neko vreme budeš sa mnom? Sam?" �eka jedan tren, a onda obe�ava: "Tvoje vreme sa mnom ne košta ništa. Nikome ne�eš nedostajati. Ako šeliš." "Hvala", mrmljam, "ali ne, ne bih. Ne, hvala." Klima glavom, kao da je o�ekivala od mene takav odgovor. "Onda se ve�eras lepo provedi, Stivene." Smeši se. S tim osemhom mogla bi da sluši kao svetionik. "A ako budeš imao prilike, u pravom trenutku, mogao bi da pošeliš da kašeš svojoj šeni da je voliš duboko i strasno." "Izvinite?" Ali ona je nestala. Odmahujem glavom i govorim: "Izvinite?" vodoskoku ukrašenom zlatnim reljefom. U stvari, onog prvog Ro�endana razmatrali smo mogu�nost da odbijemo AIs. Dšil mi je rekla, ako me pam�enje sluši: "Kada do�u na vrata, mošemo naprosto da kašemo: Ne, hvala. Vaši?" Nedeljama, ljudi su razgovarali o malo �emu drugom. Ro�endan je bio izum AIs; šelele su da nam se zahvale, �itavoj vrsti, što smo ulošili vreme i resurse u njihov za�etak. Lešerno lako, kako samo to one umeju, stvorile su gomile šarmantnih ljudi koji su išli od vrata do vrata i pitali ko šeli da se pridruši proslavi i kakvu vrstu zabave voli. (Iako su najverovatnije znale svaki odgovor još pre nego što bi bio izre�en. Ljubaznost je jedna od njihovih glavnih odlika, a naporno drše do toga da nose razorušavaju�a lica.) "Ostanimo kod ku�e", predlagala je Dšil. "Zašto?" "Zato", rekla je. "Zato što ne šelim da ostavim naše bebice s njima. U našoj ku�i." I za sam se zbog toga brinuo. AIs su uveravale svakog roditelja da tokom proslave Ro�enadana, bez izuzetka, nijedno dete ne�e pasti niz stepenice, niti �e izbiti oko, niti �e zaraditi bilo kakvu bolest tešu od kijavice. Njihova bezbednost, kao i bezbednost njihovih roditelja, bi�e zajem�ena. A kako iko moše sumnjati u njihovu re�? Kako? Pa ipak, s druge strane, u pitanju su bili Meri Bet i Dejvid. Naša k�erka i naš sin, pa sam morao da se slošim: "Mošemo da im kašemo: Ne, hvala", rekao sam. "Ljubazno." "Potpuno."

Siterka je stigla u sedam, do u deli� sekunde, a ja sam �ekao. Oblikovala se ispred naših zaštitnih vrata, gradila se od atoma izvu�enih iz okolnog pejzaša. Ili ni iz �ega. Pretpostavljam da je za AI to uzgredan trik, verovatno u rangu sa mnom koji okre�em kvaku. Njima sam ja nalik na bakteriju - jedna obi�na idiotska buba - i mora da sam potpuno proziran njihovom snašnom pogledu. Bejbisiterka je bila krupna, sredove�na šena, beskrajnih grudiju. Predstavljala je samo otelotvorenje re�i 'matrona', sa lepim licem i lakim osmehom. "Dobro ve�e, gospodine", rekla mi je. "�ao mi je. Zar me niste o�ekivali?" Bio sam u kratkim pantalonama i majici s kratkim rukavima, verovatno u istom paru Fruit of the Looms, tek kupljenom. "Vi i vaša šena ste zakazali za ve�eras... da?" "U�ite, molim vas." Moram da je pustim unutra, ose�ao sam. Mogao sam da vidim crne limuzine uz i niz ulicu, i voza�e, i ose�ao sam se prili�no smeteno. "Moja šena", po�eo sam, "a mislim da i ja..." Dšil je sišla. Nosila je Dejvida, a on je dre�ao kao pneumatska bušilica. Odbijao je da jede i da se smiri, a Dšilin izraz na licu govorio mi je kako stvari stoje. Onda je ona pogledala siterku i, zamuckuju�i, rekla: "Stigli ste." "Dušica draga!" zacvilela je. "Mogu li da ga uzmem? Za trenutak?" I naravno, Dejvid je u sekundi za�utao. Mošda su AIs �arolijom preobratile njegovo raspološenje, iako mislim da je to pre bilo zbog na�ina na koji ga je siterka dršala i kako se osmehivala; a deset minuta kasnije, kasno ali ne prekasno, bili smo obu�eni za ples i ostavili našu decu u sposobne ruke. Ne mogu da se ta�no setim redosleda doga�aja, a nismo bili ni potpuno bezbrišni. U stvari, došli smo ku�i ranije i, uprkos svim našim strahovanjima, zatekli blašeni mir. Istina je, shvatili smo. Na Ro�endan, nikome se ne moše dogoditi ništa loše, i bar nakratko, naše bebice imale su negu kakvu su zaslušivale. �inilo se da su u savršenim rukama. A i svi roditelji mogli su da se par sati odmore, oslobo�eni svake brige i svakog tereta. �inilo se. Na putu ku�i, u tami, kašem Dšil koliko je volim. Njen odgovor na to je iskren i iznena�uju�i. Njena strast pomalo je uznemiruju�a. Da li je mošda imala me�uigru sa kelnerom promuklog glasa? Da li joj je on nešto govorio i nešto �inio da bude pripravna za moje ruke i nešne re�i? Mošda. Ili je mošda bilo nešto što ja nisam uzeo za sebe. Mošda je meni samo bio potreban neko da mi kaše da obratim pašnju?" Grlimo se na skupocenom sedištu limuzine, a onda to više nije samo zagrljaj. Prime�ujem da su se prozori zacrneli, a onda i razdelnik izme�u voza�a i nas. Muzika odnekuda dopire. Ne prepoznajem komad. Onda smo gotovi, ali nema razloga zbog kojih bismo se obla�ili - oni �e nam obezbediti vreme - a posle drugog sjedinjavanja, dosta nam je, pa se obla�imo i stišemo trenutak kasnije. Zahvaljujemo našem voza�u, onda i siterki. "Oh, bilo nam je predivno" ushi�ena je gospo�a Simpson. "Tako ljupka de�ica!" �ija? - pitam se. Naša? Proveravamo Dejvida u njegovoj sobi. Meri Bet u njenoj, i sve se �ini nedirnuto. Gospo�a Simpson im je verovatno ispredala savršene pri�e za decu, ili im je izmišljalja igre, zatim je pekla kola�e, bez pomo�i pe�nice, i poslala ih u krevet, a da se nisu pobunili. Jednom godišnje �ini se �udesno. Dšil i ja pokušavamo još jednom u našem krevetu, ali ja sam umoran. Star. Potrošen. Spavam tvrdo i budim se u subotnje jutro, deca gledaju TV, a moja šena kuva kafu. Ku�a deluje dronjavo, razmišljam. Posle svakog Ro�endana, deluje istrošeno i staro. Kao u starim vremenima, Dšil me drši za ruku pod kuhinjskim stolom i mi pijuckamo, a odjednom se �ini da je u porodi�noj sobi previše tiho. Naši instinkti su potaknuti u istom trenu. Meri Bet stiše s oduševljenim izrazom na licu. �ta je sad? "Zaglavio se", objavljuje. "Dejvid..." po�inje Dšil. "Na stepenicama... Nekako se zavukao..." Na delu ograde imamo �eli�ne šipke obojene u belo i veoma skliske. Dejvid je nekako zagnjurio glavu izme�u dve šipke i zaglavio se. Bezglasno pla�e. U

svom umu, pretpostavljam, sprema se da provede ostatak šivota u tom pološaju. Takvo je on dete... Oh, Boše, baš me brine. "Kako se to dogodilo?" pitam. "Ona mi je rekla..." "Lašov�ino!" vi�e njegova sestra. Dšil kaše: "�utite, svi!" Onda se ja napinjem iz sve snage da bar malo razmaknem rešetke da se on izvu�e. Samo, snaga oti�e u trenutku kad po�injem da se smejem. Ne mogu da se suzdršim. Sve se skupilo i Dšil se tako�e smeje. Nekoliko trenutaka oboje se blesavimo, kiko�u�i se kao mala deca. A kasnije, kada nam je sin bezbedan, a Meri Bet proterana u svoju sobu za to jutro, Dšil nam oboje sipa po šolju jake, hladne kafe; a ja komentarišem: "Znaš, od nas ne bi bile neke naro�ite bakterije." "Izvini?" kaše ona. "Kakvi sad bacili?" "Kad bismo morali da budemo bakterije... znaš... one koje plivaju u glibu? Kilavo bismo to radili. Mogu da se kladim." Mošda me razume, a mošda i ne. Gledam je kako klima glavom i ispija, a onda kaše: "A one ne bi bili neki naro�iti ljudi. Zar ne?" Sumnjam. "Amin", kašem. "Amin!" Dšoe Haldemen GROBOVI Imam taj neprestani problem sa snom koji mi otešava šivot, ali koji ipak šelim da zadršim. Boga mu, zaista šelim da ga zadršim. On se vu�e unazad dvadeset godina, od Vijetnama. Od Grobova. Mrtva tela u dšungli brzo prelaze iz lošeg u gore stanje. Imaš par sati pre nego što ih mrtva�ka uko�enost ne u�ini teškim za rukovanje, teškim za trpanje u vre�u. Do tada, ve� poprimaju zelenkastu boju, ako kre�u od bele ili šute, tamo gde koša moše da se vidi. Do tada su tu samo bube, obi�no mravi. Onda pocrne i po�nu da smrde. Nabreknu i raspuknu se. Rekao bi da �e posle toga mravi, bubašvabe, tvrdokrilci i stonoge brzo svršiti s njima, ali nije tako. Baš kad po�nu da najgore izgledaju i smrde, bube nekako izgube zanimanje, postanu probirljive, odu na picu. Osim muva. Koje polašu jaja. Smešno je to što, osim ako se leša ne dokopa neka ve�a šivotinja i rastrgne ga, �ak i posle tu negde oko nedelju dana i dalje imaš nešto više od kostura, �ak i neku vrsta lica. Mada bez o�iju. S vremena na vreme, dobili bismo neki takav. Ne pre�esto, jer vojnici obi�no ne umiru sami i dugo se zadršavaju tamo, ali ponekad. Njih zovemo 'suvi'. Ispod su, naravno, vlašni, a i unutra, ali u svakom drugom pogledu su kao suncem opaljene mumije. Kašeš ljudima da radiš na zavo�enju poginulih, 'Grobovima', i to zvu�i otprilike kao najgori posao koji vojska moše da ponudi. Nije. Samo stojiš tamo po celi dan i otvaraš vre�e sa telima, zaklju�uješ koji delovi tela pripadaju kojoj pse�oj ogrlici - što obi�no i nije puno bitno - velikom iglom šiješ ih tu i tamo, snosiš odgovornost za sve nov�anike i nakit, kradeš drogu iz njihovih dšepova, pakuješ ih u kov�ege, zape�ajuješ sanduke, sre�uješ papire. Kada nakupiš dovoljno sanduka, voziš ih kamionom do aerodroma. Prva nedelja mošda je prili�no gadna. Ali posle stotinak 'Grobova', pošto se navikneš na smrad i grozan ose�aj dodira, po�inješ da misliš da je otvarati vre�e s telom daleko bolje nego završiti u jednoj od njih. 'Grobove' smeštaju na bezbedna mesta. Pošto sam par godina studirao medicinu, dobijao sam i poneki posao. Kapetan Fren�, patolog koji je rukovodio jednicom, uvek me je vodio sa sobom na teren kada bismo morali da ispitamo tela in situ, što se doga�alo tek mošda jednom mese�no. Morao sam da nosim �etrdesetpeticu u ramenoj futroli - gadna stvar. Nikad nisam pucao iz nje; nikad ni na mene nisu pucali, osim jednom. Bilo je to vraški gadno. �udno kako te se�anje na to nikad ne napusti.

Obi�no kad bismo imali in situ, bila je to stvar za sudsku medicinu, kao kad bi posumnjali da su na nekoga oficira pucali, ili ga nekako druga�ije eliminisali, sami njegovi ljudi. Fotografisali bismo, i ispitivali ljude, a onda bi Fren�i poneo lešinu na autopsiju, da vidi da li su meci ameri�ki ili vijetnamski. (�to opet ne bi bio nikakav dokaz. Vijetkongovci su krali naše orušje, a naši momci koristili su severnovijetnamske AK-47, kad bi ih se do�epali. Bili su pouzdaniji nego M-16, a meci su im bolje ubijali. Obe strane su to stalno radile.) Frenki bi obi�no poslao izveštaj u diviziju i to bi bilo sve. Jednom je morao da svedo�i na vojnom sudu. Klinac je bio kriv, ali dobio je samo došivotnu. Oficir je bio prava kur�ina. Bilo kako bilo, oko pet popodne stigao nam je poziv da pogledamo jedan in situ leš. Fren�i je pokušao da to odloši za sutradan, jer ako bi se smrklo, morali bismo da tamo provedemo no�. Razgovarao je, me�utim, s jednim majorom, o�igledno ponosnim na to što je bio, pa nije imalo svrhe raspravljati se. Ubacio sam nešto provijanta i piva, kao i par �uturica u dva ranca u kojim su ve� bila �ebad i vazdušni madraci vezani na dnu. Kutiju municije za �etrdesetpeticu i par ru�nih granata. Otišao sam i našao dšip, dok je Fren�i prikupljao svoje stvari i uveravao se da je Dok Karter dovoljno trezan da broji leševe kako pristišu. (Dok Karter je trebalo da komanduje, ali njega posao nije mnogo zanimao.) Odvezao nas do uzletišta i, gle �uda, 'kopter je �ekao, elise se vrtele u praznom hodu. Tada je ve� trebalo da nam pacovski zasmrdi. Mi ne dobijamo pravo, najviše preimu�stvo, a nije lako obezbediti 'kopter da te negde vozi ovako blizu zalaska Sunca. �ak su nam pomogli i da ukrcamo opremu. Gore, gore i teraj. Nikada nisam previše leteo helikopterom da bih stekao rutinu. Kontum je izgledao gotovo lepo pri niskom Suncu, zlatnocrven. Me�utim, morao sam da sedim izme�u dva baca�a plamenova, zbog �ega se nisam ose�ao previše sigurno. Topdšija na vratima je pušio. Na rezervoarima baca�a plamenova bilo je odštampano ZABRANJENO PU�ENJE. Kretali smo se brzo i nisko ka planinama na zapadu. Nadao sam se da �emo završiti u jednoj od tamošnjih velikih vatrenih postaja, ra�unaju�i da �u bolje spavati okrušen sa stotinak ljudi. Ali nisam bio te sre�e. Kada je 'kopter po�eo da usporava, a zujanje elise produbilo se u vuak-vuak-vuak, dokle god je oko dopiralo nije bilo �istine. Gust svod dšungle na sve strane. Onda nam je pramen purpurnog dima ukazao na otvor u liš�u veli�ine helikoptera. Pilot nas je spustio, mic po mic, rešu�i grane. Neobi�no sam bio svestan baca�a plamenova. Da je skresao neku ve�u granu, lepo bismo se ispekli. Kada smo dodirnuli tle, �etvorica momaka u velikoj frci istovarili su našu opremu, baca�e plamenova i par sanduka municije. Ukrcali su dva ranjenika i jednog klijenta i otpravili helikopter. Daaa, to je kao da objaviš svoju poziciju. Jedan od njih rekao nam je da sa�ekamo; on �e dovesti majora. "Ovo mi se uopšte ne svi�a", re�e Fren�i. "Ni meni", rekoh. "'Ajmo ku�i." "Svaka jedinica koja ima majora i dva baca�a plamena planira da vodi pravi rat." Izvadio je svoju �etrdesetpeticu i pogledao je kao da je vidi prvi put u šivotu. "�ta misliš na koju stranu izlaze meci?" "Sranje", izvestio sam ga i po�eo da kopam po rancu u potrazi za pivom. Dao sam Fren�iju jedno i on ga je stavio u svoj bo�ni dšep. Mitraljez je otvorio vatru s naše desne strane. Fren�i i ja bacili smo se na zemlju. Tri eksplozije granata. Neko im je vikao da prestanu. Momak je odvratio da je pomislio da nešto vidi. Mitraljez je ponovo proradio. Pokušali smo da se spustimo još niše. Gore hoda ova stara kuka, tridesetogodišnjak; deluje nervozno. Major. "Ustajte ljudi. �ta vam je?" Igra se. Fren�i ustaje, stresa prašinu. Jedino mi imamo �iste uniforme u krugu od dvadeset milja. "Kapetan Fren�, zavo�enje poginulih." "Oh", kaše on; ne deluje impresionirano. "Obezbedite opremu i po�ite za mnom." Otplovio je kao mo�ni brod iz dšungle. Fren�i zakoluta o�ima i mi podigosmo ran�eve i krenusmo za njim. Nisam bio siguran da li je 'obezbedite opremu' zna�ilo ponesite stvari ili ostavite ih, ali badvajzer bi mogao da postane pravi sakuplja�ki dragulj u ovoj divljini, a ovde je bilo puno sakuplja�a.

Otišli smo predaleko. Mislim, par stotina jardi. To je zna�ilo da smo zaista raštrkani. Nije me oduševljavalo da ovde provedem no�. Prokleti mitraljez opet se oglasio. Major se iznervirao i dreknuo: "Naredni�e, molim vas, kontrolišite svoje ljude", i narednik re�e mitraljescu da zajebe s pucanjem, a mitraljezac re�e naredniku da je tamo bio jebeni šuti, a onda je neko opalio iz ne�eg zaista velikog, mošda klejmora, i tada svi po�eše da pucaju na sve strane. Fren�i i ja zauzeli smo pravu horizontalu. �uo sam kako je metak prozvišdao iznad moje glave. Major je bio naslonjen na drvo - delovao je kao da mu je dosadno - i vikao je: "Prekini paljbu, prekini paljbu!" Pucnjava se proredila kao kod kokica kad su gotove. Major nas je pogledao i rekao: "Hajde. Dok još ima svetla." Poveo nas je na malu �istinu na kojoj je slonovska trava bila poprili�no ugašena. Rekao bih da su svi bili tu da pogledaju leš. Nije to bilo baš stravi�an leš, kakvih leševa ima, ali je �udno izgledao, �ak i za suvog. Plesnjiv, kao da je neko posuo brašno po njemu. Nag i verovatno muški, iako nepotpun: svi meki delovi su nedostajali. Visok, pre jedan od naših montanjardskih saveznika nego etni�ki Vijetnamac. Fizi�ki propao, suve koše, zategnute preko rebara. Verovatno star, iako ovim ljudima ne treba mnogo da ostare. Leši na le�ima, široko otvorenih ustiju, poznata poza. Prazne o�ne jabu�ice zure u nebo. Ruke ponizno raširene, mlitave, daleko od mrtva�ke uko�enosti. Zubi sastrugani i zašiljeni, verovatno neki montanjardski plemenski obi�aj. Ja to nikada ranije nisam video, ali mi i ne 'radimo' puno doma�ih. Fren�i je kleknuo i isprušio ruku, a onda zastao. "Proverili ste da nema zamki?" "Ne", re�e major. "Mislio sam da je to vaš posao." Fren�i me je pogledao s izrazom koji je govorio da je to moj posao. Oba oficira udaljila su se na pristojno rastojanje dok sam ja pipao ispod leša. Ponekad iš�upaju iglu na ru�noj granati i ubace je ispod leša da tako telesna tešina drši poteznu polugu na mestu. Ti ga okreneš i Paradajz iznena�enje! Uvek me manje brinu ru�ne granate nego razne �udne zmije i bube kojima bi moglo da se svidi da šive ispod leša koji se raspada. Vijetnam ima svoj udeo zmija, škorpiona i stonoga. Ovoga puta imao sam sre�e; samo larve. Otro sam ih s ruke i gledao kako major pomalo zeleni. Ljudi su smešni. �ta li misli da �e se s njim dogoditi kad umre? Svi moraju da jedu. A vraški sam bio siguran da �e stradati ako ne po�ne da spušta glavu. Se�am se te misli, ali tada nisam smatrao da je to proro�anstvo. Prišli su. "Doktore, šta mislite?" "Mislim da ne mošemo da ga izle�imo." Fren�ija je po�ela da nervira ova okrugla, crvena, mo�na petarda. "�ta još šelite da znate?" "Nije li malo... �udno nai�i na nešto ovako usred divljine?" "Nije. Ova zemlja je puna leševa." Kleknuo je i osmotrio lice, pomi�u�i glavu za bradu. "Da nema nas, mogli biste da hodate od Mekonga do demilitarizovane zone, a da ne stanete ni na šta drugo nego na leševe." "Ali on je kastriran!" "Ptice." Nogom je okrenuo telo; šivahni beli puzavci pobegoše sa svetla. "Obi�an starkelja koji je go otišao u dšunglu i srušio se mrtav. Moglo je to da se desi i nazad u Svetu. Stari ljudi �ine �udne stvari." "Pomislio sam da su ga mošda mu�ili Vijetkongovci ili tako nešto." "Sam Bog zna. Mošda je i to." Telo se vratilo u svoj prvobitni pološaj uz jeziv zvuk cepanja, kao kod koše. Usta su mu se napola zatvorila. "Ako šelite da stavite 'dokaz mu�enja Vijetkongovaca' u vaš izveštaj, vaše brojanje mrtvaca, ja �u to potpisati." "Kako to mislite, kapetane?" "Upravo onako kako sam rekao." Nastavio je da zuri u majora dok je stavljao cigaretu u usta i palio je. Kamel bez filtera; pomislili biste da �ovek koji ceo dan radi s leševima ima manje šelje da se pretvori u jednog od njih. "Samo pokušavam da izrazim razumevanje." Vi verujete da ja pokušavam da falsifikujem..."

Sad, 'falsifikujem' je �udna re� za poslednju re�. Neprijatelj je postavio tešak mitraljez na drugu stranu �istine i mi smo bili najbliše mete. Zrno je pogodilo majora u krsta, kako smo kasnije ustanovili. Tada je to bila samo eksplozija krvi i utrobe, i on pade sa nogama koje su mu se trzale svaka na svoju stranu, bljuju�i, a onda se nastavi bu�no, smrtnosno štektanje. Fren�i je pao na zemlju, skupljen u loptu, drše�i se za levu ruku i ponavljaju�i: "Sranje, sranje, sranje." Izgubio je poslednji zglob na malom prstu. Bolno, ali ne i dovoljno ozbiljno, kako se kasnije ispostavilo, da ga vrati u Svet. I ja sam sam bio u horizontali i tešio podzemlju. Uspeo sam da izvadim pištolj i otko�im ga, ali shvatio sam da ne šelim da uradim bilo šta što bi na nas privuklo pašnju. Mitraljez je sipao tamo-amo preko nas, negde u visini kolena. Mošda nisu mogli da nas vide; mošda su mislili da smo mrtvi. Usrao sam se bez govana. "Fren�i", prošaptao sam kao šapta� u pozorištu, "moramo da se gubimo odavde." Pokušavao je da zavije prst standardnim zavojem sa gazom iz prve pomo�i, daleko prevelikim. "Vratimo se u šumu." "Posle tebe, govnaru. Ne bismo stigli ni do pola." Izvukao je pištolj iz futrole, ali nije mogao da ga otko�i jer je levom rukom stezao zavoj, a bila mu je skliska od krvi. Uradio sam to umesto njega i vratio mu ga. "Ovi kur�evi ne�e puno da nam pomognu. Kako stojiš s granatama?" "Sereš. �ta misliš zašto sam se prijavio za 'Grobove?'" Na osnovnoj obuci, raspore�ivali su me u kuhinju kad god bi išli na vešbe s bojevim granatama. U školi, uvek sam bio poslednji koga bi izabrali kad bi se delili za bejzbol, iz istog razloga - iako, koliko ja znam, loptica za bejzbol ne ubija ako je ne baciš dovoljno daleko. "Ne mogu da dobacim ni do pola." Linija drve�a bila je oko šesdeset jardi dalje. "Ni ja, s ovakvom rukom." Bio je levak. Iza nas za�uo se 'poink' šezdeset milimetarskog topa i za par sekundi izme�u nas i linije drve�a pojavila se eksplozija sivog dima. Mitraljez je za�utao i neko iza nas viknu: "Dodaj dvadeset!" Sa linije drve�a, mogli smo da �ujemo neke povike na vijetnamskom i zveckanje metala. "Brišu", re�e Fren�i. "Kidajmo." Ustali smo i potr�ali, a neko je opalio par metaka na nas, verovatno iz AK-47, ali je promašio, a onda je došlo do niza poinka i eksplozija prili�no blizu mesta gde se nalazila puška. Odjurili smo nazad do sletišta i otkrili komandnu grupu otprilike u vreme kada je pucnjava ponovo po�ela. Komandovao je natporu�nik, a kada nam se sve slegnulo da mu ispri�amo šta se dogodilo majoru, on nije pokazao ni iznena�enje ni šaljenje. Taj �ovek je bio izvi�a� iz bataljona i preuzeo je komandu kada je tog jutra ubijen njihov kapetan. Poverovao nam je na re� da je tip mrtav - za to smo bili kvalifikovani - i rešio da ne šalje odeljenje po njega sve dok borba ne prestane i ne razdani se. Nasledili smo majorovu rupu, koja je bila fina i duboka, i u njegovom rancu pronašli desetak konzervi i pakovanja stvarno dobre hrane, i pljosku viskija. I tako, dok se borba razvla�ila kroz no�, švakali smo paštetu na ric krekerima, usoljenu haringu u kiselom sosu, male poljske kobasice na vojni�koj raši sa pravim francuskim senfom. Popili smo sav sko� i sa�uvali pivo za doru�ak. Satima je poru�nik zvao i trašio artiljerijsku i vazdušnu podršku, ali bez uspeha. Kasnije je otkrio da su neprijatelji sproveli koordinisan napad na sve lokalne aerodrome, logore specijalnih snaga i sve logore u kojima su dršani ratni zarobljenici. Mi smo bili daleko niše preimu�stvo. Onda, oko tri izjutra, pojavio se Snupi. Snupi je bio veliki C-130 teretni avion koji je nosio samo municiju i brzometni top; kašu da mogu da nadlete iznad fudbalskog igrališta i da naprave rupu na svakom kvadratnom in�u. U svakom slu�aju, on je zasuo prve borben linije neprijatelja vatrom i ovi su prestali da pucaju. Fren�i i ja smo zaspali. Sa prvim svetlom, izišli smo da sakupimo mrtve u akciji. Bilo ih je samo �etvoro, uklju�uju�i i majora, ali major je predstavljao zapanjuju�i prizor, bar u kontekstu.

Izgledao je kao truplo koje je preostalo posle �asa autopsije. Košulja mu je bila otvorena, pantalone svu�ene do bedara, a �itava grudna i trbušna duplja rasparana i iz nje uklonjeno sve meko, sve od jednjaka do testisa, sa grudnim košem nalik na krvlju isprugane prste koji kruto štr�e iz slegnute koše; nigde nije bilo ni traga utrobi, samo mnoštvo osušene krvi. Niko ništa nije �uo. Mitraljesko mesto nije bili ni dvadeset jardi daleko, a svu no� su �ulili uši. �uli su samo muve. Mošda neka šivotinja koja se veoma tiho hrani. Telo nije bilo otvoreno skalpelom ili nošem; koša je bila iskidana zubima ili kandšama - ali naizgled sistemati�no, od grla do jaja. A suvi je nestao. Onaj sa zašiljenim zubima. Postoji jedno racionalno objašnjenje. Moderan rat je jedno jebanje u mozak i mi nismo jedini koji to rade, izbacujemo zloslutne poruke, prizivaju�i �arolije i praznoverje. Vijetnamci su znali koliko su Amerikanci gadljivi i mudro su sakatili tela. Tako�e, oni mogu da se kre�u vrlo tiho. Suvi? Mogli su ga krišom odneti samo da se zajebavaju s nama. Da nam pokašu šta mogu da urade ispred našeg nosa. A što se ti�e �udnog mumificiranog izgleda suvog, brašnastog, mošda postoji jednog objašnjenje. Otkrio sam da Montanjardi u tom podru�ju ne zakopavaju mrtve; stavljaju ih u sanduke od izdubljenog trupca i ostavljaju ih iznad zemlje. Tako da je on mošda samo šrtva nekog plja�kaša grobova. Tada sam mislio da je najbliše selo miljama daleko, recimo dvadeset milja, ali mošda nisam bio u pravu. Ili je mošda telo odneto tako daleko zbog nekog opskurnog razloga - mošda su ga Vijetkongovci postavili na put da zaustave Amerikance na dobrom mestu za napad iz zasede. Verovatno je to posredi. Ali ve� dvadeset godina od tada, nekoliko dana u nedelji, budim se u znoju, sa groznom slikom u umu. Izlazim napolje s baterijskom svetiljkom i on je tamo, suvi, kusa majorovu utrobu koja se puši, kida je svojim oštrim zubima, zuri u moje svetlo crnim, praznim dupljama, neuznemiren. Posešem za pištoljem, ali ovaj nikad nije tamo. Stvorenje ustaje, sjajno od krvi, i pravi korak prema meni - tu negde oko godinu dana to je bilo to; probudio bih se. Onda su bila dva koraka, pa onda tri. Posle dvadeset godina prešlo je polovinu rastojanja i ruke s kojih kaplje podišu se s bokova. Doktor mi daje pilule za spavanje. Ja ih ne uzimam. Mogle bi da mi pomognu da ostanem u snu. Bredli Denton PODRU�JE Sem se probudio i uspravno seo, guše�i se. Grudi su ga stezale kao da je bio obmotan �eli�nim šicama, a srce je pokušavalo da probije put napolje. Naglo je progutao vazduh da do�e do daha i zakašljao se. Vazduh u napuštenom ambaru bio je gust od prašine. Bilo je taman dovoljno svetla da ugleda kovitlace trunja. Nekoliko stopa dalje, mršava prilika Fle�era Tejlora uzdahnula je i podigla se na lakat. "�ta, kog �avola, nije u redu?" upita on. "Do �avola, zaveši", re�e �ovek s druge Tejlorove strane. "Idi do �avola", zareša Tejlor. "Ti idi do �avola," "Pustite me da spavam, ili �u da vas sve pošaljem do �avola", re�e jedan drugi �ovek. "�avola �eš." "�avola ne�u." Tejlor prstom zapreti Semu. "Vidiš li kog si �avola napravio?" Sem nabi novi šešir s širokim, mekim obodom, koji mu je Tejlor dao, navu�e �izme i ustade, podišu�i košne bisage koje je koristio kao jastuk. "�avolski mi je šao", re�e on i ode iz ambara, pokušavaju�i da pri izlasku ne šutne više od �etvoro ili petoro ljudi. Svetlo je napolju bilo bolje, ali Sunce još nije bilo izišlo. Sem prstom zatvori levu nosnicu i dunu kroz desnu, a zatim zatvori desnu nosnicu, pa dunu kroz levu, pokušavaju�i da pro�isti glavu od prašine. Zemlja je bila suva.

Olujni oblaci koji su se obrazovali prošle no�i otkotrljali su se dalje, ne izbacivši dovoljno kiše ni da se napuni šoljica za �aj. Mogao je da spava i napolju, na �istom vazduhu, i da mu bude lepo. Ovako, glava ga je bolela. Nije ovo bila prva no� koju je proveo u nekom ambaru ili spremištu za kukuruz otkako su napustili reku; me�utim, još se na to nije bio navikao. Sa tri meseca koja su mu nedostajala do dvadeset osmog ro�endana, plašio se da je ve� prestar za ovakav šivot. Ve�i deo logora još je spavao, ali nekoliko njih ve� je raspirivalo vatre i kuvalo cikoriju. Jedan od njih mahnu Semu da pri�e, ali Sem odmahnu glavom i uperi prst prema šumarku platana koji im je slušio kao logorski klozet. Onaj drugi klimnu. Sem za�e me�u drve�e i za manje od dvadeset koraka mirise cikorije i dima nadvladao je miris koji je poticao od dve stotine ljudi koji su nedelju dana na jednom mestu obavljali svoje poslove. Ovoga jutra bilo je �ak i gore nego obi�no, jer su vo�e ostalih gerilskih jedinica ju�e doveli u logor neke od svojih ljudi. Ali Sem je bar zasad imao šumarak samo za sebe. Kada je obavio posao, nastavio je kroz šumarak na istok, sve dok smrad nije minuo, a drve�e se proredilo. Onda je seo le�ima naslonjen na deblo platana i otvorio jednu od bisaga. Izvadio je mornari�ki kolt i pološio ga na zemlju pored sebe, zatim uzeo pero, bo�icu mastila i vre�icu od jelenske koše u kojoj je dršao dnevnik. Izvukao je svesku iz vre�ice i listao stranice sve dok nije stigao do prazne strane, zatim je otvorio bo�icu sa mastilom, umo�io pero i po�eo da piše: Utorak, 11. avgust 1863. Opet sam sanjao isti san, ili, da kašem, još jednu varijaciju istoga sna. Ovog puta, kada sam stigao do mrtvaca, otkrio sam da je njegovo lice - lice moga brata Henrija. Onda sam se probudio sa mišlju da sam ja kriv što je Henri bio na palubi Pensilvanije kada je eksplodirala, što je zauzvrat dovelo do pomisli da sam bio idiot što sam zatrašio od mladog i nesigurnog lekara da mu da morfijum. Ali i ja bih bio na palubi Pensilvanije da nije bilo zlobe izvesnog Vilijema Brauna, mošda jedinog �oveka u toj oluji metala, drveta i pare koji je dobio ono što je zaslušio. �to se ti�e morfijuma, sam doktor Pejton me je uputio da zamolim doktora u no�noj smeni da da Henriju osminu zrnca ako postane nemiran. Ako je doktor prepisao previše, on je kriv, a ne ja. Vidim po svojim re�ima da sam ogrubeo. Ali pet godina je proteklo od te no�i u Memfisu i ja sam tokom tih godina video dovoljno toga da mi sati provedeni pored Henrijeve samrtne postelje sada više ne deluju tako ušasni - ili, bar, ne deluju tako dok sam budan. Pucanj iz pištolja zazve�ao je nazad u logoru, pra�en izvikivanim psovkama ljudi besnih što su ih probudili. Neko je ubio pacova ili vevericu i mogao bi uskoro da pošali što nije pustio stvorenje da glo�e još jedan dan. Ovi nekada nešni selja�ki momci iz Misurija postali su ljuti kao risovi. Obi�no su �uvali metke za plave košulje, ali nisu imali ništa protiv da jedni na drugima isprobavaju pesnice i �izme. San se �ini umesniji, nastavio je Sem, u onim no�ima kada je �ovekovo lice - lice Oriona. Orion je bio grozna jezi�ara, baš kao kakva uvre�ena nadšak-baba, uz to republikanska nadšak-baba - ali bio mi je brat, a i mošda sam mogao da ga spasem. Sem je zastao; vrteo je pero izme�u prstiju. Podigao je pogled s papira i netremice posmatrao isto�no nebo koje je postajalo sve svetlije, sve dok ga o�i nisu zabolele. Onda je umo�io pero i nastavio da piše. Sveše je to u mom se�anju, kao da se nije dogodilo pre dve godine, ve� pre dva dana. Mogao sam da se upustim u borbu sa crvenim nogama, kao što su Orion i naši drugovi pokušali. Imao sam Smit i Veson sa sedam metaka. Da sam ga uporebio, ili bih spasio Orionov šivot, ili bih pao pored njega. U oba slu�aja sa�uvao bih �ast. Ali ja sam oklevao. Kada je došao trenutak, odlu�io sam da se predam i prušio im pištolj - na šta se jedan od crvenih nogu nasmejao i rekao da mu je drago što nisam pucao iz orušja, jer kuglica iz cevi ostavlja gadne masnice.

A onda, kao da šeli da to dokaše, okrenuo ga je prema voza�u, prema kondukteru, prema gospodinu Bemisu i prema mom bratu. Dok je Orion lešao na samrti, crvena noga pokušao je da ustreli i mene. Ali pištolj je zatajio, a ja sam potr�ao. Dvojica crvenih noga su me uhvatila i uzela mi sat, a onda me pustila, s re�ima da bi ubistvo jednog Misuranina takvog kao što sam ja nanelo više štete onome što oni šele, nego pustiti ga da šivi. Nastavio sam da bešim kao kukavica, što sam ve� dokazao sebi da jesam. Sem je ponovo zastao. Ruka mu je drhtala i pomislio je da ne�e mo�i da pro�ita iskrzane švrljotine koje je upravo napisao. Ali i da �e uvek znati šta te re�i kazuju. Protrljao je zglavkom �elo, a onda okrenuo stranu belešnice i ponovo umo�io pero. Henrija nisam mogao da spasem. Ali Orion bi danas bio šiv, bezbedan na podru�ju Nevade, da sam bio �ovek. A i ja bih bio tamo s njim, umesto što sam ovde kod Blu Springsa; bogatio bih se u planinama Zapada, umesto da se znojim u haosu Zapadnog Misurija. Ostao sam u Misuriju da ispaštam za svoj greh, ali dve godine su prošle bez ikakvog uspeha u tome. Mošda �e se sad kada sam došao u okrug Dšekson i kada sam stupio u Pukovnikovu jedinicu sre�a promeniti. Kada je po�eo ovaj rat, tri nedelje slušio sam u gerilskoj jedinici svog okruga, marionskim rendšerima. Ali tamo je potreba za šumskim borcima bila otprilike jednaka potrebi za re�nikom jezika sove. Bilo je to pre nego što sam prešao dršavu, ušao u Kanzas i sreo crvene noge. Bilo je to pre nego što sam video kako pucaju u mog brata kao u metu od slame. Ve� nedeljama nisam dobio pismo od majke, Pamele ili Moli, iako sam pisao svakoj kad god sam mogao. Ne znam da li to zna�i da su me se odrekle, ili da njihova pisma ne stišu do Indipendensa. Nameravam da odem gore da to ispitam, �im završim ovo što predstoji, uz pretpostavku da to ne završi sa mnom u me�uvremenu. Sem je spustio dnevnik na zemlju i obrisao mastilom umazane prste o travu. Onda je zavirio u bo�icu s mastilom i video da je gotovo prazna. Rešio je da ne kupuje više sve dok ne bude siguran da �e pošiveti dovoljno dugo da to iskoristi. Sunce je izišlo i postojano grejalo Semovo lice. Dan �e biti vru�. Još jedan pucanj zazve�ao je u logoru, ali ovog puta bio je pra�en povicima i vriskom. Momci su bili na nogama, razuzdani. Sem je ubacio dnevnik u vre�icu, a onda je vratio zajedno s ostalim stvarima u bisagu. Ustao je, protegao se i odšetao nazad do logora pukovnika Kvantrila. Kad je izišao iz šumarka, Sem je ugledao nekih pedeset ili šezdeset svojih drugova gerilaca nagomilanih oko Kvantrilovog šatora. �ator je bio otvoren i okupljeni ljudi, iako su se dršali na dušnom rastojanju, pokušavali su da vide i �uju šta se doga�a unutra. Fle�er Tejlor stajao je na za�elju gomile i �eškao retku bradu. "'Jutro, Fle�er", re�e Sem kad je prišao. "Lepo si spavao?" Tejlor ga mrko pogleda. "Vašljivo, zahvaljuju�i tebi." "Pa, i drugi put." "�uti, pokušavam da �ujem." "�ta da �uješ?" "Prokleto dobro znaš šta. Pukovnik planira plja�kaški pohod. Ve�ina momaka spremni su da se klade da �e to biti Kanzas Siti, ali ja bih stavio pare na Lorens." Sem klimnu. "Ja �ujem da Pukovnik ho�e da Dšimu Lejnu i Lorensu o�ita lekciju još otkako je tamo šiveo." Jedan �ovek koji je stajao ispred Tejlora okrete se prema njima. "I ja bih da o�itam lekciju Dšimu Lejnu", re�e on, "ali nisam lud, a nije ni pukovnik. Lorens je �etrdest milja unutar granice, a plavih košulja najverovatnije ima kao muva na mrtvom oposumu. Bilo bi to kao da sami prislonimo pištolje na �ela." "Mošda", re�e Sem.

�ovek podiše jednu obrvu. "Kako to misliš, mošda? Znaš li nešto što ja ne znam?" Sem slegnu ramenima i ne re�e ništa. Pre dve no�i, u snu, video je pukovnika Kvantrila okrušenog vatrenim oreolom, kako ujahuje u Lorens na �elu jedinice ljudi koja puca i vrišti. Znao je da je u pitanju Lorens, jer su svi gra�ani izgledali kao karikature senatora Dšima Lejna i nosili crvene pantalone. Sem je nau�io da veruje svojim snovima kad su bili tako jasni. Nekoliko dana pre nego što je eksplodirala Pensilvanija, u snu je video Henrija u mrtva�kom sanduku, a pre nego što su on i Orion otišli iz Sent Dšozefa, u snu je video Oriona kako leši mrtav u prašini. Ali nije imalo smisla razgovarati o svojim snovima sa ostalim gerilcima. �inilo se da ve�ina njih smatra da je Sem Klemens iovako dovoljno lud, jer sakuplja savršeno dobar papir za brisanje dupeta samo da bi na njemu pisao. "Pa, nisi u pravu", re�e �ovek koji je primio Semovo sleganje ramenima kao tvrdnju. "Kanzas Siti ne zaslušuje to ništa manje, a tamo ima �ovek gde da se sakrije kad je gotov." Tejlor je delovao zamišljeno. "Shvatam šta misliš", re�e on. "Najaviti se senatoru Lejnu je jedno, ali vratiti se ku�i iz posete moglo bi da bude nešto sasvim drugo." Sem je i dalje �utao. Trenutno nije bilo vašno ono što su ostali mislili. Oni �e liti metke i praviti patrone, sve dok ime se ne kaše gde da ih ispucaju, a bi�e sre�ni da ih ispucaju u Lorensu, kao i bilo gde drugde - sre�niji, mošda, jer je ve�ina dšejhokera i crvenih nogu koji su ih oplja�kali, spalili im domove, ubili im bra�u i ponizili im šene, ili poticala iz Lorensa, ili izjavila odanost Dšimu Lejnu. A ako bi Kvantril uspeo da okupi nekoliko gerilskih jedinica pod svoju komandu, imao bi dovoljno ljudi i da ujaše u Lorens i da po�isti Federaliste na putu tamo i nazad. Kapetan Dšordš Tod izišao je iz šatora i za�kiljio na suncu. Bio je visok, plav, širokih �eljusti; neki od ljudi obošavali su ga više i od Kvantrila. Nosio je plavu jaknu koju je skinuo sa mrtvog poru�nika Unije. "Hej, kap'tane, kuda idemo?" doviknu neko. Tod strogo pogleda �oveka. "Sumnjam da �emo igde kad ste se tako okupili kao bolesne ovce umesto da �istite puške i sre�ujete uzde." Ljudi su gun�ali, ali su po�eli da se razilaze. "Fle�e Tejlore!" viknu Tod. "Gde god da si, smesta dovuci guzicu unutra!" Okrenuo se i vratio u šator. Sem gurknu Tejlora. "�ta li to jedan takav vrstan vo�a kao što je Tod šeli od podlog lopov�i�a kao što si ti?" upita on. Tejlor se podrugljivo nasmeja. "Pa, rekao mi je da dršim o�i otvorene zbog jenkijevskih uhoda", odvrati on, "tako da cenim da šeli da mu kašem tvoje ime." Krenuo je prema šatoru. "Ne brinem!" doviknu Sem za njim. "Traši�e da ga speluješ, a ti �eš se zablenuti!" Tejlor u�e u šator i neko povu�e i zatvori krila. Sem je još jedan tren stajao tamo i gledao u šator, a zatim se zaputio kroz logor u potrazi za doru�kom. Nije mogao da zamisli zašto Kvantrilu i ostalim gerilskim vo�ama treba toliko dugo da skuju planove i zašto ljude drše u mraku. Planiranje napada na Lorens i crvene noge ne bi trebalo da je neka velika mudrost: ujašeš šestoko, kao grom napadneš štab crvenih nogu i garnizon Unije, a zatim opet izjašeš, zaustavljaju�i se dovoljno dugo da zapališ ku�u Dšima Lejna, ne bi li mu se osvetio za desetine misuranskih ku�a koje je sam spalio. A što se ti�e vojni�kog sastava geriraca u neznanju... pa, u Kvantrilovoj jedinici ima otprilike jednako jenkijevskih uhoda koliko na nebu riba. Sem je razgovarao sa preko stotinu ljudi i svi su oni izgubili ili imanje ili porodicu od strane abolicionisti�kih plja�kaša kojekakve sorte. Sem je �ak razgovarao s jednim �ovekom kome je Dšon Braun ubio brata 1856, a koji još šudi za osvetom, iako je Dšon Braun ve� odavno mrtav. Osveta moše da bude dugoro�na stvar, kao što je Sem dobro znao. U dve godine koliko su prošle od Orionove smrti, on još nije ubio nijednog federalisti�kog vojnika, a kamoli nekog od lopovskih kanzaških crvenih nogu. Me�utim, nije da nije pokušavao. Ispalio je nebrojene metke na plave košulje,

ali uvek izdaleka ili po mraku. Nikada nije pogodio ništa drugo osim stabala i pokojeg konja. Sem je doru�kovao masnu slaninu sa trojicom mlade bra�e koji su bili iz okruga Rals, jušno od Hanibala, i koji su ga, stoga, smatrali zemljakom. Jeo je njihovu hranu, razmenio par pri�a iz isto�nog Misurija i obe�ao da �e im vratiti dug svojom slaninom �im je nabavi. Onda je ponovo nabacio bisage na rame i otišao do improvizovanog logorskog korala da se pobrine za svog konja, Bigzbija. Bigzbi je bio alati kastrat ulegnutih le�a, koji je prekasno kastriran i stoga imao zlu �ud. Tako�e, izgleda da je konj mislio da zna bolje od Sema kad treba da se reši kojim putem po�i, ili kad se odlu�uje da li da se uopšte krene. Me�utim, uprkos svim ovim manama, Sem nije nameravao da menja Bigzbija. Smatrao je da ima upravo onakvog konja kakvog zaslušuje. Sem je pokušao da da Bigzbiju grumen tvrdog, šutog še�era iz jedne bisage, ali Bigzbi nije obratio pašnju na to i pokušao je da ugrize Sema za rame. "Ponekad mi se �ini da zaboravljaš", re�e Sem i pljusnu Bigzbija po njušci, "da sam ja taj koji te je spasao iz abolicionisti�kih okova." Bigzbi frknu i zatopta, a zatim ponovo pokuša da ugrize Sema za rame. "Klemense!" za�u se glas. Sem se okrenu i vide da glas pripada jednom od momaka iz okruga Rals koji su ga nahranili za doru�ak. "Pukovnik ho�e da do�eš u šator!" viknu momak. Sem je bio zapanjen. Osim što je bio prijatelj Fle�a Tejlora, bio je niko i ništa u jednici. Ne samo što je bio pridošlica, ve� je odmah postalo jasno i da najgore jaše, najgore krade i najgore puca. Mošda je Tejlor zaista rekao Todu i Kvantrilu da je on jenkijevski uhoda. "Bolje pošuri!" doviknu momak. Sem mahnu. "Odmah... kurvin sine!" Bigzbi je uspeo da ga ujede. Sem se okrenuo i pokušao da bisagama tresne konja u gubicu, ali Bigzbi je cimnuo glavom nagore i odlepršao. Sem protrlja rame i upilji se u Bigzbija. "Zašto ne sa�uvaš nešto i za crvene noge?" re�e on. Onda se provu�e ispod konopca korala i pošuri ka Kvantrilovom šatoru. Setio se da skine šešir pre nego što je ušao unutra. Vilijam Klark Kvantril zavalio se, leve noge prekrštene preko desne, u poliranu hrastovu stolicu iza stola koji se sastojao od tri daske postavljene preko dva kozli�a. Na sebi je imao belu, vezenu 'gerilsku košulju', šuti bri�es i crne konji�ke �izme. Slabašno se nasmešio kad je Sem prišao stolu. Iznad uske gornje usne, brkovi su mu pravili ri�e-plavu liniju. Kapci su mu bili obešeni, ali plavo-sive o�i streljale su Sema pogledom probojnim kao bajonet. Sem je zastao ispred stola i stisnuo miši�e da ne bi zadrhtao. Njegove o�i, upravo je to shvatio, bile su gotovo iste boje kao Kvantrilove. "Sa nama si samo od juna, redove Klemens", re�e Kvantril jednolikim glasom, "pa ipak, �ini se da se izdvajaš. Kaplar Tejlor re�e mi da si mu pre nekoliko nedelja spasao šivot." Sem pogleda Fle�a Tejlora, koji je stajao s njegove leve strane. Tejloru kao da je bilo neprijatno od Smeovog pogleda, tako da ga Sem skrenu ka nekim od ostalih ljudi u šatoru. Prepoznao je vo�e gerilaca Bila Grega i Endija Blanta, ali njih nekoliko bili su mu nepoznati. "Pa, gospodine", re�e Sem Kvantrilu, "nisam siguran da je to baš tako. Moj konj je prgav i doveo me je do jedne abolicionisti�ke ku�e oko dve stotine stopa iza i sa strane od Fle�era i ostalih momaka, tako da sam slu�ajno spazio �oveka koji se krio na drvetu." "Razumeo sam da je ciljao iz puške na kaplara Tejlora", re�e Kvantril. "Da, gospodine, tako je izgledalo", re�e Sem. "Zato sam podvrisnuo i opalio prema njemu." "I to mu je bio kraj." Sem je rukama gušvao obod šešira. "U stvari, gospodine", re�e on, "verujem da sam ga promašio za �etrnaest ili petnaest stopa." Kvantril raskrsti noge i ustade. "Ali si skrenuo pašnju �oveka u zasedi. Prema kaplaru Tejloru, �ovek u zasedi je onda ispalio �etiri metka na tebe, od kojih ti je jedan skinuo šešir s glave, pre nego što ga je skinula salva tvojih

drugova. U me�uvremenu, ti si ostao nepomi�an, pucao si iz svog orušja, ne ustuknuvši, iako je cela neprijateljska vatra bila usmerena na tebe." Sem se obliznuo i nije ništa rekao. U stvari, nije se micao, jer se sledio od straha - osim desne ruke, koja je dizala kolt i pucala iz njega, i leve noge, koja je podbadala Bigzbija u rebra, ne bi li se konj okrenuo i potr�ao. Ali Bigzbi, koji je izgleda po pitanju puš�ane paljbe bio gluv, grizao je divlje jabuke s drveta i nije mario da krene. Pološaj konja spre�avao je ostale gerilce da vide Semovu levu nogu. Kvantril je spustio ruke na sto i nagnuo se napred. "To je bio hrabar i plemenit �in, redove Klemens", re�e on. Tišina se produšavala, sve dok Sem nije shvatio da se od njega o�ekuje da nešto kaše. "Hvala, hvala vam, pukovni�e", promucao je. Bilo je dobro poznato da Kvantril voli da ga zovu 'pukovni�e'. "Ti razumeš, naravno", re�e Kvantril, "da u gerilskoj slušbi mi nemamo formalna odlikovanja. Me�utim, kako je najbolja nagrada za slušbu sama slušba, unapre�ujem te u kaplara i nare�ujem ti da po�eš u izvi�anje neprijatelja u pratnji kaplara Tejlora. "I jednog crnje", re�e neko sa Semove desne strane. Glas je bio tih, razdrašljiv i besan. Sem se okrenuo u pravcu glasa i ugledao najstrašnijeg �oveka koga je u šivotu video. �ovek je nosio kaput oficira Unije skinutih �inova i šešir niske glave, sa nagore povijenim obodom. Sme�a kosa bila mu je duga�ka i kudrava, a brada boje zemlje. Lice mu je bilo ispijeno, a sitne male i tamne, blistave. Nosio je opasa� sa širokom kop�om i dva pištolja zataknuta u njega. Po jedan skalp visio je s opasa�a sa svake strane kop�e. Dšordš Tod, stoje�i tik iza ovog �oveka, spustio mu je ruku na rame. "Ni meni se to mnogo ne dopada, Bile, ali Kvantril je u pravu. Crnja je savršen uhoda." �ovek koji je sedeo stresao je Todovu ruku. "Savršen uhoda, k'o što je moja guzica dlakava. Jednom crnji mošeš da veruješ baš kao što mošeš da veruješ i Ejbu Linkolnu." Kvantril ne trep�u�i pogleda �oveka. "Baš zbog te brige šaljem i dva belca - jednog kome ja verujem i jednog kome on veruje. Slašete li se da dva belca mogu da drše pod kontrolom jednog crnju, kapetane Anderson?" Anderson šustro prihvati Kvantrilov pogled. "Moje tri sestre nalaze se u zatvoru u Kanzas Sitiju samo zato što su ostale odane bratovoj stvari", re�e on. "Ne verujem da �e im biti drago kada �uju da se njihov brat slošio da se jedan crnja pošalje da se bori za tu istu stvar, posebno kad se zna koliko je ta rasa sklona izdajstvu." Kvantril se nasmešio. "�to se ti�e slanja crnje u borbu, još ne �inim tako nešto. �aljem ga kao uhodu i kao jemca bezbednog prolaza dva hrabra sina Misurija. Nijedan Kanzašanin ne�e napasti belca koji putuje sa slobodnim crnjom. A što se ti�e izdajstva, pa, uveravam vas da je Dšon Noland dokazao svoju odanost. Ubio je šest jenkijevskih vojnika i isporu�io mi njihovo orušje. Verujem mu kao što bih verovao dobrom psu i ne sumnjam da �e slušiti kaplarima Tejloru i Klemensu onako kako bi slušio meni." Pukovnik se obazreo po šatoru. "Gospodo, naklapamo oko ovog poduhvata ve� dvadeset �etiri sata. Predlašem da se prekine sa naklapanjem i da pre�emo na delo. Ko ne rizikuje, ne dobija. Ima li primedbi?" Svi su �utali. Anderson pljunu na zemlju, ali onda pogleda Kvantrila i odmahnu glavom. "Dobro", re�e Kvantril. "Kapetani Anderson i Blant, molim vas da okupite vaše ljude i obavestite me preko glasnika kada su vaše snage spremne." Klimnuo je Tejloru. "Kaplare, vrati�ete se najkasnije do zalaska Sunca u slede�i ponedeljak. Tako da je najbolje da odmah po�ete." Sem pro�isti grlo. "Gospodine? Kuda da po�emo?" Kvantril se okrete prema Semu. "U podru�je Kanzas", re�e on. "Kaplar Tejlor zna pojedinosti. Slobodni ste." Semu nije trebalo dvaput da se kaše. Napustio je šator, podigao bisage sa mesta gde ih je napolju ispustio i potr�ao do šumarka platana.

Tejlor ga je stigao me�u drve�em. "Trebalo je da salutiraš, Seme", re�e on. "Vašno je pokazati dušno poštovanje pukovniku." Sem je otkop�avao pantalone. Glava je ponovo po�injala da ga boli. "Ja puno poštujem pukovnika", re�e on. "Sve ih puno poštujem. Kad bi me rasporili, ja bih verovatno krvario poštovanje. Sad beši i pusti �oveka da piša na miru." Tejlor uzdahnu. "U redu. �im budeš mogao, osedlaj konja. Ja �u da prona�em Nolanda, pa �emo se sresti severno od šatora. Znaš Nolanda?" "Ne. Ali pošto sam u logoru video samo jednog predstavnika crna�ke fele, pretpostavljam da je to on." "Dobro pretpostavljaš." Tejlor se okrenuo da ode, ali je opet vratio pogled. "Uzgred, bili smo u pravu. Idemo u Lorens. Ti i ja treba da izbrojimo plave košulje u garnizonu i..." "Fle�e, znam šta rade uhode", re�e Sem. Tejlor se okrenu. "Onda pošuri. Milje su pred nama." Napustio je šumarak. Sem je ispraznio bešiku i zakop�ao pantalone, a zatim se naslonio na drvo i povra�ao, sve dok nije izbacio najve�i deo slanine koju je pojeo za doru�ak. "Podru�je Kanzas", rekao je Kvantril. U njegovom glasu nije bilo sarkazma. Kanzas je primljen u Uniju pre više od dve i po godine, ali nijedan gerilac nije se odnosio prema njemu kao prema dršavi. Po njihovom mišljenju, njegov prijem u Uniju kao nezavisne dršave bio je ilegalan �in, nametnut njegovim stanovnicima od strane fanati�nik dšejhokera. Me�utim, ranije ili kasnije, ovi dšejhokeri koji pale ku�e i kradu robove bi�e slomljeni i podru�je Kanzas posta�e ono što je i trebalo da bude: dršava kojom �e vladati Jušnjaci koji znaju šta je pravo. U tom cilju, pukovnik Kvantril �e poharati abolicionisti�ki grad Lorens, dom Dšima Lejna, i Kanzaške crvene noge. A Sem Klemens �e prvi oti�i tamo i vratiti se da kaše Kvantrilu kako to da izvede. Orionov duh, pomisli on, ceni�e to. U sredu ujutro, šest milja jušno od Lorensa na putu Paola, Fle� Tejlor po�eo je da se smejulji. Sem, jašu�i u sredini, prvo je bacio pogled na njega, a zatim na Dšona Nolanda. Noland kao da nije bio svestan Semovog ili Tejlorovog postojanja, a kamoli Tejlorov smejuljenja. Noland je bio enigma, kako po samom prisustvu u Kvantrilovoj jednici, tako i po ponašanju tokom ovog putovanja. Bez obzira na to šta su Sem i Tejlor govorili ili �inili, on je samo gledao pravo napred, pomeraju�i se u sedlu samo da pljune na put duvanski sok. Me�utim, osim po boji koše, Noland je po svemu nalikovao na bilo kog drugog slobodnog �oveka u grani�nom pojasu, sve do šešira sa širokim, mekim obodom i kolta zataknutim za opasa�. �ak je i jahao jednako lako i nehajno kao i Tejlor. Bila je to veština koju Sem nikada nije usavršio. Sem ponovo pogleda Tejlora, šmirkaju�i prema Suncu. "�ta je tako smešno, Fle�e?" Tejlor je pokazao prema krivudavoj liniji puta. "Nema predstraša", re�e on. "Nismo videli nijedu plavu košulju otkako smo ušli u Kanzas. Da je pukovnik hteo, �opor nas mogao je da upleše unutra, a ne bismo izazvali više pašnje nego jedan obi�an zec." Ponovo se zasmejuljio. "Dok ne bismo po�eli da pucamo." Sem je klimnuo, ali se nije nasmejao. Istina je da nisu prošli ni jednu jedinu federalnu predstrašu, ali to ne zna�i da �e u Lorensu biti bal. Odsustvo predstraša moglo bi samo da zna�i da je grad toliko utvr�en da mu nisu ni potrebne. "Trebalo bi da nosite pištolj u opasa�u", re�e Noland. Glas mu je grmeo. Sem se zapanjio. Do sada, Noland ni re� nije prozborio. "Meni se obra�aš?" upita Sem, okre�u�i se nazad prema Nolandu. Ali znao je da je tako. I Nolan i Tejlor imali su pištolje u opasa�ima, dok su Semovi bili u jednoj od bisaga. Noland je gledao pravo ispred sebe. "Tako je." "Mislio sam da budem siguran", re�e Sem, "pošto ne�eš da me pogledaš u o�i." "Vaše o�i nisu najprijatnije za gledanje", re�e Noland. Tejlor se zakikota. "Sredi ga, Seme. Nateraj ga da ti kaše da su ti o�i najlepši dragulji s ove strane sentluiske kurvarnice."

"Nije u pitanju lepota", re�e Noland. "U pitanju je vrludavost. Gospodin Klemens ima vrludave o�i. Ja više volim postojane, kao što su o�i pukovnika Kvantrila. Ili kao što su vaše, gospodine Tejlor." Sad se Sem nasmejao. "Fle�e, izgleda da si bolji od mene u takmi�enju za najzavodljivije oko. Mošda bi trebalo da zamenimo mesta pa da ti jašeš pored Dšona." Tejlor se namrgodio. "Nije smešno, Seme." Sem je znao kad da prestane da se šali s Fle�om Tejlorom, tako da je, umesto toga, odgovorio Nolandu. "Mom pištolju je dobro tamo gde je", re�e on. "Zašto bih ga stavljao u opasa� i rizikovao da sam sebe ustrelim u nogu?" "Ako vas to brine, mošete da izvadite kapice", re�e Noland. "Ali bolje �e izgledati ako ujašete u Lorens tako da ti se pištolj vidi. Okrušni šerif mogao bi da proverava strance i ne�e posumnjati ništa ako vam je pištolj u opasa�u. Ali ako vam ga na�e u bisagama, misli�e da pokušavate da ga sakrijete." Sem nije znao da li je Noland u pravu ili ne, ali to nije bilo vredno rasprave. Izvadio je pištolj iz bisage, skinuo kapice i zatakao orušje za opasa�. "Ne zaboravi da vratiš te kapice kada se budemo vra�ali ovuda s pukovnikom", re�e Tejlor. Zvu�alo je kao da se gadi. "Samo šelim da budem siguran da ne�u pre vremena da sredim grad Lorens", re�e Sem. Ali ni Tejlor ni Noland nisu se nasmejali. Sem je potapšao Bigzbija po vratu, a Bigzbi ga pogleda i frknu. Kada su tri gerilca stigli na manje od milju od Lorensa, sreli su dva jaha�a koja su išla u suprotnom smeru. Obojica, jedna star, a drugi mlad, bili su obu�eni u košulje sa visokim okovranikom i crna odela uprkos avgustovskoj vrelini. Nosili su crne šešire s ravnim obodom, a njihovi pištolji visili su u crnim futrolama na bokovima. Mla�i �ovek dršao je bibliju u crnim košnim koricama i naglas �itao dok je jahao. "Oho, gledaj vamo", prošapta Tejlor dok su se ova dvojica priblišavala. "Mislim da su nam u šake dopala dva abolicionisti�ka propovednika." Sem je bio napet. Ako su išta gerilci mrzeli više od abolicionista, onda su to bili abolicionisti sveštenici. Tejlor je posebno osetljiv po tom pitanju i Sem se uplašio da bi njegov prijatelj mogao da zaboravi da su za sada u Kanzasu samo kao uhode. "Dobro jutro, prijatelji", re�e stariji propovednik, zauzdavaju�i svog konja. Mla�i �ovek slopio je svoju bibliju i tako�e zaustavio konja. Zapre�ili su put. "Dobro jutro i vama", odvrati Tejlor. On i Noland zaustavili su svoje konje nekoliko jardi ispred propovednika. I Sem je pokušao da zaustavi Bigzbija, ali Bigzbi nije obra�ao pašnju na uzde i nastavio je napred, nastoje�i da se provu�e izme�u konja koji su zapre�avali put. Propovednici su priblišili svoje konje, primoravaju�i Bigzbija da stane, a alat je zavrteo glavom i ispustio nervozno vuf. "Izvinjavam se, gospodo", re�e Sem. "Moj konj nekada zaboravlja ko je od nas stvoren po Bošjem liku." Stariji propovednik se namrštio. "Više discipline ne bi naškodilo", re�e on, a zatim pogleda pored Sema prema Tejloru. "Idete li u Lorens?" "Tako je", re�e Tejlor. Glas mu je poprimio grobni ton koji je Sem prepoznao kao nevolju na putu. Osvrnuo se i video da se Tejlorova desna ruka vrti blizu drške pištolja. "Vidim da imate obojenog saputnika", re�e mla�i propovednik. "Da li je on vaš sluga?" "Ne", re�e Sem, pre nego što je Tejlor mogao da odgovori. "Moj prijatelj i ja dšejhokovali smo ga iz Arakanzasa pre tri godine i od tada pokušavamo da mu pomognemo da prona�e svoju porodicu. Ima li neko obojen u Lorensu po imenu Smit?" Stariji propovednik klimnu. "Ima ih, verujem." Cimnuo je uzde i njegov konj se pomerio u stranu. "Voleo bih da vam pomognem u vašoj potrazi, gospodo, ali moj sin i ja smo na putu za Boldvin da pomognemo prilikom par zakasnelih krštenja. Nekada se starije dete opire uranjanju i mora da se drši."

"To sam i sam primetio", re�e Sem dok je stariji propovednik projahivao pored njega. Mla�i propovednik klimnu Semu i vrhovima prstiju potapša bibliju. "Ako gospoda ostaju u gradu preko sabata, pozvao bih vas da prisustvujete bogoslušenju u Prvoj lorenskoj metodisti�koj crkvi." Tejlor je prišao Semu. "Propovedni�e, sumnjam da �emo se toliko dugo zadršati u gradu", re�e on. "Ali sigurno �emo posetiti vašu crkvu kad slede�i put budemo prošli." "Drago mi je što to �ujem", re�e mla�i propovednik. "Bog vas blagoslovio, gospodo." Podbo je konja petama i uputio se za ocem. Tejlor je pogledao preko ramena ljude koji su se udaljavali. "Ne�e ti biti tako drago kad se to dogodi", promrmlja on. Noland dojaha. "Dšejhokovan iz Arakanzasa", re�e on. "Ta vam je dobra." Mamuznuo je konja koji je prešao u kas. Tejlorov konj u�inio je sli�no. Bigzbi se, ovoga puta, ravnao prema njima i pošurio da ih stigne. "�ao mi je ako moja laš nije naišla na tvoje odobravanje", re�e Sem kad se Bigzbi priblišio Nolandovom konju. "Rekao sam da vam je ta bila dobra", re�e Noland. "Ja govorim ono što mislim." "Seme, po tom pitanju mošeš da mu veruješ", re�e Tejlor. "Dšon je najpošteniji crnja koga sam upoznao." Sem pogleda Nolanda. "E, pa, onda, kaši ti meni", re�e on, "odakle si zaista dšejhokovan?" "Ro�en sam kao slobodan �ovek u Ohaju", re�e Noland. "Kao i pukovnik Kvantril." Noland se prvi put okrenuo i pogledao Sema. O�i i lice bili su mu kao crni kamen. "On me pla�a", re�e Noland. Sem na to nije imao odgovora. Ali Noland ga je i dalje gledao. "Ali zašto vi jašete s pukovnikom?" upita Noland. "Mogao bi i Fle�u da postaviš isto pitanje", re�e Sem. "Ja znam sve o gospodinu Tejloru", re�e Noland. "Ku�a mu je spaljenja, imanje pokradeno. Ali ne znam zbog kakvog ste sranja vi ovde." Tejlor prekorno pogleda Nolanda. "Ne budi drzak." "U redu je, Fle�e", re�e Sem. Pošteno je. Postavio je Nolandu drsko pitanje, pa je, za uzvrat, i Noland njemu postavio isto takvo. "Ja sam bio peljar na parobrodima na Misisipiju, gospodine Noland. Pre toga sam bio štamparski šegrt, ali sam šeleo da budem na reci, tako da sam to i u�inio. Napravio je grimasu. "Dve godine sam šegrtovao pre nego što sam dobio dozvolu i samo sam dve godine radio pre nego što je izbio rat. Tada sam morao da napustim reku da ne bih morao da budem peljar na brodu Unije. I tako, evo me ovde." "Kako to da ste s ove strane Misurija, a ne s one?" upita Noland. "Krenuo sam s bratom u podru�je Nevade", re�e Sem, sad ve� besan što ga podbadaju, "ali crvene noge su ga ubile severozapadno od At�isona. Posle sam se vratio ku�i, ali na kraju sam shvatio da tamo nisam ni od kakve koristi. Zato sam došao ovamo i upadao u jednu za drugom grupu nesposobnjakovi�a, sve dok se nisam pridrušio pukovniku." Streljao je pogledom Nolanda. "I tako, evo me ovde." "I tako, evo vas ovde", re�e Noland. "Dosta je, Dšone", re�e Tejlor. Pogledao je Sema. "Nisam znao da si bio štampar, Seme, ali drago mi je što to �ujem. To �e nam olakšati jedan od zadataka. Policijski odred maršala Donaldsona još je '56. rasturio štampariju lorenškog Vesnika slobode i bacio štamparska slova u reku Kanzas, ali lorenški �urnal iznikao je kao korov i zauzeo njegovo mesto. Tako da, kad poharamo Lorens, �urnal treba da bude uništen. Ali potrebno nam je da saznamo koliko je ured naorušan, tako da predlašem da odeš tamo i zatrašiš posao. Mo�i �eš da osmotriš stvari, a da se ne zapitaju zašto to radiš. Kad to završiš, mošeš da mi pomogneš da izbrojimo plave košulje, crvene noge i lorenšku gradsku gardu, ako uspemo da saznamo ko su oni." "�ta ako �urnal bude šeleo da me zaposli?" Tejlor se iskezio. "Reci im da se vra�aš za nedelju-dve." Pogledao je Nolanda. "Dšone, ti se ubaci me�u lokalne crnje i vidi da li neko od njih

poseduje pušku. Mošeš i da ih pitaš o Dšimu Lejnu, pošto ga oni toliko vole. Saznaj gde je ta njegova nova, lepa ku�a i koliko �esto je u njoj." Noland je zurio pravo ispred sebe, ali je klimnuo. Sada su išli uz osnovu visokog, strmog brega. Sem je pogledao uz strminu. "Jedan od momaka u Blu Springsu kazao mi je da se brdo iznad Lorensa zove Maunt Horeb", re�e on. "Mora da je nazvano po mestu gde je Mojsije video goru�i grm." Tejlor se zasmejuljio. "Da je Mojsije još tu, uskoro bi video još paljevine, i to bliše nego što bi mu se dopalo." Pokazao je prema jugoistoku, na još jedno brdo, udaljeno par milja. "To bi mu bilo bezbednije mesto za gledanje. Pukovnik kaše da �e nam to biti poslednje zaustavljanje pre upada, da bismo videli kakva je situacija pre nego što postane prekasno za povratak." Podbo je konja, koji je odgalopirao napred. "'Ajde, momci! Stigli smo u Lorens!" Noland je tako�e podbo konja i on i Tejlor nestadoše iza krivine brda. "Sad kad razmislim o tome", doviknu Sem za njima, "rekao je Maunt Oread, a ne Horeb. Mojsije s tim nema nikakve veze." Potakao je Bigzbija, ali konj ga je samo pogledao i slabašno zarzao. Bio je to najtušniji zvuk koji je Sem ikada �uo. "Boli li te stomak?" upita on. Bigzbi je ponovo pogledao napred i nastavio da se vu�e kao da predvodi pogrebnu povorku. Sem ga je ponovo potakao, a onda odustao. Tuga u Bigzbijevom rzanju zarazila ga je i on se osetio ugrošen od toplote, njegovih saputnika i samog svog bivstvovanja na ovoj planeti. Sledili su put oko brda, a onda se Lorens rasprostro pred Semom kao grad od igra�aka koje je slošilo neko divovsko dete. Njegovi redovi radnji i ku�a bili su suviše skladni i savršeni da bi bili stvarni. Mala volovksa kola kotrljala su se tamo-amo izme�u njih, a deca su zvrjala naokolo kao ušurbani mravi. Tejlor i Noland ve� su bili me�u njima. Sem je sklopio o�i, ali onda ih je odmah otvorio, pla�u�i pre nego što je mogao da se zaustavi. Upravo je video zgrade, kola i decu kako nestaju u plamenu. Stresao se. Evo njegovih no�nih mora �ak i kada je sasvim budan. Predugo je jahao, Sunce je bilo suviše vrelo. Bilo je vreme za odmor. Ali mošda ne i za san. U petak rano ujutro, Sem se probudio u znojem natopljenim �aršavima. Oslobodio ih se, a zatim seo le�ima naslonjen na zid. Upravo je proveo svoju drugu no� u Lorensu i drugu no� u pravom krevetu u poslednjih skoro tri meseca. San ga je pohodio obe no�i, gori nego ikad. Ne bi bio ništa manje odmoran ni da je od zalaska Sunca tr�ao uz i niz Maunt Oread. San je uvek po�injao na isti na�in: on i ostali marionski rendšeri, sveukupno petnaest ljudi, spavaju u spremištu za kukuruz u Kemp Ralsu, �etrnaest milja jušno od Hanibala. Morali su da najure pacove, ali to su ionako �inili svake no�i. A onda, jedan glasnik, crnac, dolazi i kaše im da je neprijatelj blizu. Oni se izruguju; to su ve� �uli. Ali sve su napetiji i nemirniji; ne mogu da zaspe. Zvuk njihovog disanja je nepostojan. Semovo srce po�inje da kuca sve brše. Tada �uju kako se konj priblišava. Sem i ostali rendšeri prilaze do pro�elja spremišta i vire kroz pukotine izme�u trupaca. U mutnoj mese�ini, vide senku �oveka na konju koji ulazi u logor. Sem je siguran da iza te senke vidi još ljudi i konja. Kemp Rals je napadnut. Sem uzima pušku i gura mušicu izme�u trupaca. U lobanji mu zuji, grudi su mu se stisle. Ruke mu drhte. Neprijatelj je stigao i ubi�e ga. Neprijatelj je stigao i..." Neko vi�e: "Pucaj!" I Sem povla�i obara�. Buka je velika i blesak snašan kao da je stotinu pušaka jednovremeno opalilo. Neprijatelj je pao iz sedla i leši na zemlji. Onda sveopšta tama, i tišina. Nema ni�ega osim mirisa vlašne zemlje. Nema više jaha�a. �ovek koji je pao bio je sam.

Sem i ostali izlaze napolje do neprijatelja. Sem okre�e �oveka na le�a i mese�ina otkriva da ovaj ne nosi uniformu, a da mu je bela košulja natoljenja krvlju. On nije neprijatelj. On �ak nije ni naorušan. A njegovo lice... Nekada je Henrijevo, a nekada Orionovo. Ali sada, ovog petka ujutro u Lorensu, bilo je ne�ije drugo. Bilo je to lice koje Sem nije prepoznao. Bilo je to lice nevinog stranca, koga je Sem Klemens bez razloga ubio... bez razloga, osim što je Sem bio u ratu, a taj �ovek mu se našao na putu. Fle� Tejlor, na drugom krevetu u toj sobi, mrmljao je u snu. Sem je još mogao da oseti viski. Jedna od Tejlorovih prvih špijunskih dušnosti u sredu popodne bila je da prona�e bordel i od tada se dobro zabavljao. Brojao je on i plave košulje, ali se ispostavilo da nema mnogo plavih košulja da se broji. Sem je u sredu posetio bordel s Tejlorom, ali devojke mu se nisu svidele. Tako da je od tada provodio najve�i deo vremena pokušavaju�i da obavi svoj zadatak. Prijavio se za posao u lorenškom �urnalu, kao što je i bilo planirano; bio je odbijen, kako se i nadao - ali je saznao da je �urnal posao koji obavljaju dva �oveka i jedan de�ak, i da �ak ni ne sanjaju da mogu da budu napadnuti. Karabin je visio na klinovima na zidu štamparije, ali nije bio napunjen da de�ak ne bi pucao na ze�eve kroz strašnja vrata. �tamparska slova �urnala bez puno problema pridruši�e se slovima Vesnika slobode na dnu reke Kanzas. Na osnovu purpurno-sive boje deli�a isto�nog neba koji se video kroz prozor hotelske sobe, Sem je pretpostavio da je negde oko pet ujutro. Iskobeljao se iz kreveta i prišao prozoru da pogleda dole na široku, blatnjavu prugu gradske glavne prometnice, ulice Masa�usets. Lorens je bio tih. Zgrade su bile zatvorene i nikoga nije bilo napolju. �ak su i crvene noge i Gradska garda spavali do šest ili šest i trideset. Ako bi pukovnik Kvantril ta�no vremenski isplanirao pohod, on i njegovi gerilci mogli bi da ujašu u Lorens dok stanovništvo još spava. Ni garnizon Unije ne bi trebalo da predstavlja neki naro�it problem, pomisli Sem dok je gledao na sever prema reci. Ono malo vojske stacionirane u Lorensu premestilo je svoj glavni logor na severnu obalu Kanzasa i u grad bi mogli jedino da se vrate skelom, po par njih jednovremeno. Dva mala logora Federalnih regruta - jedan za belce, drugi za crnce - bili su smešteni jušno od reke, u gradu; ali ti regruti bili su zeleni i jadno naorušani. Jaha�i bi mogli da ne obra�aju pašnju na njih ili da ih umlate kao bubice ako bi ovi bili dovoljno blesavi da pruše otpor. Sem se sklonio od prozora, izvukao no�nu posudu ispod kreveta i ispišao se. Onda je upalio uljanu svetiljki, nasuo vodu iz bokala u lavor i satao pored ogledala koje je visilo pored prozora. Uzeo je brija� i sastrugao strnjiku s vrata, brade, obrza i zalizaka, ali je ostavio guste ri�o-sme�e brkove. Svi�ali su mu se brkovi jer je s njima izgledao opasniji nego što je zaista bio. Prašina koja mu se uvula�ila u pore tako�e ga je �inila opasijim, ali toga sada nije bilo. U sredu uve�e se okupao i razmišljao je da se i danas okupa. Lorens je mošda leglo abolicionisti�kih ubica, ali bar je leglo abolicionisti�kih ubica koje moše da pruši par pogodnosti civilizacije. Kada je završio brijanje, o�ešljao se i obukao, a zatim ugasio svetiljku i izišao iz sobe. Tejlor je i dalje hrkao. Viski �ini �uda kad treba da pomogne �oveku da se naspava. Sem je sišao i izišao na ulicu, otvaraju�i i zatvaraju�i vrata Vitni Hausa što je tiše mogao da ne uznemiri porodicu Stoun, koja je bila vlasnik ku�e. Tejlor je rekao Semu da je pukovnik Kvantril boravio u Vitniju kada je šiveo u Lorensu pod imenom �arli Hart i da je gospodin Stoun postao 'Hartov' prijatelj i da zato paze kako s njim postupaju tokom napada. Tako je Sem pazio da ne u�ini nešto što bi se moglo podvesti pod loše postupanje. �eleo je da pukovnik dobro misli o njemu. Drveni trotoar krckao je pod Semovim �izmama dok je hodao prema reci. Bio je to zvuk koji u sredu i �etvrtak nije primetio, kada je delio trotoar sa desetinama stanovnika Lorensa. Onda su preovla�ivali zvuci razgovora i smeha, pomešani s povremnim njištanjem konja. Ali ovako rano ujutro, Sem je imao celu

ulicu Masa�usets za sebe, osim što su dva psa projurila pored njega s mesarskim kostima u ustima. Sem je izvadio cigaru iz dšepa na kaputu, upalio je šibicom i uvukao puna plu�a slatkastog dima. Morao je da prizna da je Lorens lep grad. Zgrade su ve�inom bile �vrste i �iste, a grad je bio velik i napredan, ako se uzme u obzir da je postojao manje od deset godina. Gotovo tri hiljade duša nazivale su Lorens domom, a sve te duše, Sem je bio siguran, nisu bile loše. Mošda �e pohod uspeti da uništi one koje jesu, a grad �e se, kao ishod toga, popraviti. Sem je zastao ispred hotela Eldridš Haus. Prvobitni Eldridš Haus, prava tvr�ava abolicionisti�kog šara i propagande slobodne dršave, uništen je od strane maršala Donaldsona 1856, ali je iznova sagra�en kao �ak još strašnija tvr�ava u slušbi istih stvari. Bila je to gra�evina od cigli visoka �etiri sprata, sa gvozdenim rešetkama na prozorima u prizemlju. Kvantril bi mogao da pošeli da drugi put razori Eldridš Haus, pogotovu što �e lorenška Gradska garda najverovatnije tu usredsrediti svoju odbranu, ali Sem �e ga savetovati da to ne �ini. Tek petnaest ili dvadeseet ljudi, naorušani šarps karabinima i zabarikadirani u Eldridš Hausu, moglo bi da ubije stotinu gerilaca dole na ulici. "Zdravo!" glasno zakrešta neko s druge strane ulice. "Dobro jutro, mister gospodine!" Sem pogleda preko puta i ugleda de�ka starog deset-jedanaest godine, kose boje peska, kako mu maše. Trebalo mu je jedan tren da prepozna u njemu de�aka koji je bio štamparski šegrt u lorenškom �urnalu. Sem je izvadio cigaru iz usta. "Dobro jutro tebi", re�e on, ne odve� glasno. De�ak je pokazao prema Eldridš Hausu. "Jeste li tamo odseli, mister gospodine?" doviknu on. "Mora da ste bogati!" Sem odmahnu glavom. "Ništa od toga. Ali ako nastaviš da pištiš kao zar�ala zvišdaljka na parobrodu, mislim da �eš imati posla sa nekim od sadašnjih stanovnika Eldridš Hausa." Nastavio je ulicom. De�ak je dotr�ao i pridrušio se Semu na plo�niku. Sem mu se namrštio i dunuo mu dim u lice, ali de�ak ga je samo udahnuo i po�eo da toro�e. "Lepo je ujutro pre nego što Sunce izi�e, zar ne?" re�e de�ak. "Nekada se probudim još dok je mrak i odjašem na tatinoj muli do brda jušno od grada, pa mogu da gledam dole preko Lorensa kad Sunce izlazi. Tad se ose�am kao kralj sveta. Znate li šta mislim, mister gospodine?" "Siguran sam da ne znam", re�e Sem. De�ak kao da nije prime�ivao da je Sem nešto rekao. "Recite, ako niste u Eldridšu, gde ste, mister gospodine?" Kladim se da ste u Dšonson Hausu, smem da se kladim. Ali mošda i niste, jer se crvene noge okupljaju u Dšonsonu, a one ne vole strance. Zato se kladim da ste u Vitniju, zar ne, mister gospodine?" "Da", re�e Sem. "Dšonson mi se ne svi�a baš najviše." "Crvenim nogama kao da se svi�a." Sem klimnu. "To �u da zapamtim." I zaista je. Kad bi crvene noge bile kašnjene za svoje zlo�ine, on bi mogao da spava malo bolje. A ako bi ona crvena noga koja je ubila Oriona bila prona�ena i obešena, spavao bi bolje od Adama pre izgona iz raja. "Te crvene noge, baš se zabavljaju", re�e de�ak. "I ja bih mogao da postanem crvena noga, kad dovoljno odrastem." "Ja ti to ne bih preporu�io", re�e Sem, šva�u�i cigaru. "U tom zanimanju nema budu�nosti." De�ak je šutnuo kamen s plo�nika. "Mošda i nema", re�e on. "Oni kašu da �e za godinu dana potamaniti secese, tako da ne�e imati za šta da se bore, je l' tako, mister gospodine?" "Prestani da me zoveš 'mister gospodine'", re�e Sem. "Ako uopšte moraš da mi se obra�aš, zovi me gospodine Klemens." Nije smatrao da je opasno da koristi svoje pravo ime. Samozadovoljni gra�ani Lorensa o�igledno ne o�ekuju gerilce usred grada, a ne bi ni znali da je on jedan od njih �ak i kad bi ih o�ekivali. "�ao mi je, gospodine Klemens", re�e de�ak. "Slušao sam kad ste ju�e razgovarali s gospodinom Traskom u �urnalu, ali nisam �uo vaše ime. Da li biste šeleli da saznate moje?"

"Ne", re�e Sem. Stigli su do severnog kraja ulice Masa�usets i sada su išli niz izbrazdanu strminu ka mestu gde je dolazila skela. Ispred njih, reka Kanzas bila je mutnosme�a i manje od sto jardi široka; teško uopšte reka, po Semovom mišljenju. Ali bi�e to dovoljno da zaštiti Kvantrilove napada�e od vojnika s druge obale, ako se osigura da vojnici ne shvate da napada�i dolaze sve dok ne bude prekasno. Da bi se uverio u to, Sem je šeleo da sazna koliko su plave košulje aktivni ili neaktivni u ovo doba zore. Ako su dremljivi kao gra�ani Lorensa, mo�i �e da izvesti da ima malo izgleda da �e bilo koji od njih na vreme pre�i skelom da spre�i napad. U svakom slu�aju, u logoru nije bilo mnogo vojnika. Tejlor je izbrojao samo sto dvanaest, a neki od njih nisu uopšte bili vojnici, ve� carinici. "Kako to da ste krenuli dole na reku, gospodine Klemens?" upita de�ak. "Idete li na pecanje?" Sem je zastao i prostreljao de�aka pogledom, vade�i cigaru iz usta sporim, prora�unatim pokretom. "Vidiš li štap za pecanje u mojoj ruci, de�ko?" upitao od, odbijaju�i plavi�ast oblak. De�ak je zurio gore u cigaru, na �ijem je vrhu podrhtavalo dva palca pepela. "Ne, gospodine", re�e de�ak. "Vidim cigaru." "Onda je razumno pretpostaviti", re�e Sem, "da sam došao na reku ne da pecam, ve� da pušim." Potapkao je cigaru i pepeo pade na de�akovu glavu." De�ak zacvile i odsko�i, treskaju�i kosu. Sem je vratio cigaru me�u zube i nastavio niz strminu. "To nije bilo lepo!" doviknu de�ak za njim. "Ja nisam dobar �ovek", re�e Sem. Nije se osvrnuo, tako da nije znao da li ga je de�ak �uo. Ali stigao je do obale sam. Slabašna izmaglica lebdela je nad vodom i po�ela da se rasipa �im je Sunce stalo da se diše. Sun�eva svetlost bojila je šatore na drugoj obali u ruši�aste prelive. Logor nije bio samrtno miran, ali nije bilo ni mnogo šivosti u njemu. Isprva, Sem je video samo dve vatre, i ne više od petoro ili šestoro ljudi koji su bili na nogama i vrzmali se naokolo. Dok je posmatrao, još je ljudi izlazilo iz šatora, ali nedostajalo je vojni�ke discipline. O�igledno, ove plave košulje mogle su da ustaju kad šele. To �e biti dobra vest za pukovnika. Sem je bacio �ik cigare i reku i slušao kako šišti. Sunce je sad ve� bilo više i vojnici su sve �eš�e po�eli da izlaze iz šatora. Potaknut starom navikom, Sem poseše za dšepnim satom. Ali još nije bio zamenio onaj koji su mu crvene noge ukrale pre dve godine. �uo je iza sebe zvuk drljanja i pogledao preko ramena. De�ak iz �urnala opet je bio blizu i vrteo vrh cipele po zemlji. "Kaši, de�ko", re�e Sem, "imaš li sat?" De�ak je pogledao Sema sa sra�unatim zadovoljstvom. "Naravno da imam sat. Gospodin Trask dao mi je svoj stari. Moram da stignem u novine na vreme, zar ne?" "Pa, reci mi onda koliko je sati", re�e Sem. "Zašto bih rekao bilo šta nekome ko mi je bacio funtu ušarenog duvana na glavu?" Sem se široko osmehnuo. De�ak je po�injao da ga podse�a na de�ake s kojima je odrastao u Hanibalu. "Mošda �u da dam cigaru onome ko mi kaše koliko je sati." De�akov izraz lica se promenio. "Stvarno?" "Rekao sam - mošda." De�ak je posegao u dšep i izvadio pohabani hronometar. Zablenuo se u njega i rekao: "Ovde je šest sati, ali kasni trideset pet minuta na dan, a nisam ga nameštao od ju�e u podne. Tako da je mošda pola sata više." Sem izvadi cigaru iz kaputa i dade je de�aku. "Puno hvala, de�ko." De�ak je uzeo cigaru slobodnom rukom, a zatim vratio sat u dšep i ponovo zadovoljno pogledao Sema. "Prestanite da me zovete 'de�ko'. Ako uopšte morate da mi se obra�ate, zovite me Henri." De�ak je nabio cigaru u usta, okrenuo se i krupnim koracima pošao uz strminu ka ulici Masa�usets.

Sem se ponovo okrenuo prema reci. Magle više nije bilo, a ve�ina vojnika izišla je iz šatora. Da bi bili sigurniji, odlu�io je Sem, napad ne sme da po�ne posle pet i trideset, a grupa gerilaca mora�e da do�e na reku da usmeri puške na skelu, za svaki slu�aj. Smatrao je da ne�e imati puno muka da ubedi pukovnika Kvantrila da shvati mudrost ove taktike. Krenuo je nazad do ulice i odšetao do štale da proveri Bigzbija. Bigzbi je bio zle volje i pokušao da ga ugrize, tako da je Sem znao da je konju dobro. Te ve�eri, Sem je u svojoj i Tejlorovoj sobi zapisivao šta je do tada saznao, kada je �uo spolja glas de�aka iz �urnala. Prišao je otvorenom prozoru, pogledao dole i video de�aka koji je jahao mulu oven�anu svešnjevima novina. De�ak je izbacio jedan svešanj ispred Vitnijevih vrata, a zatim podigao pogled i video Sema na prozoru. Prstom je zapretio Semu. "Taj sigar bio je pokvaren, gospodine Klemens!" viknu on. "Celo popodne sam bio bolestan, ali gospodin Trask me je terao da radim." "Dobro je", re�e Sem. "To pomaše izgradnji li�nosti." De�ak još jednom svadljivo pogleda Sema, a zatim pobode mulu i nastavi niz ulicu. Dok je de�ak odlazio, �etiri �oveka u plavim košuljama i crvenim košnim pantalonama projahali pored njega u suprotnom smeru. Svi su nosili pištolje u futrolama na boku, a jednom je puška bila preba�ena preko ramena. Bili su neobrijani i rušni, i smejali su se i urlali dok su jahali ulicom Masa�usets. Bez sumnje �e pre�i reku i ve�eras nekome severno od grada stvoriti probleme. Sem nije prepoznao nikoga, ali to nije ni bilo vašno. Bili su kanzaške crvene noge i �ak smrtonosniji od Dšenisonovih dšejhokera; a ako oni sami nisu bili ti koji su ubili Oriona, bili su povezani s ljudima koji su to u�inili. "Radujte se, momci", promrmlja Sem pošto su projahali. "Radujte se dok još mošete." Odmakao se od prozora i video da se Tejlor probudio. Tejlor je po podne bio da se na�e s Nolandom, ali posle se vratio u krevet. "Kakva je to buka?" upita Tejlor. "Novine", re�e Sem. "Done�u ih." Tejlor frknu. "Zašto? Ionako su to samo abolicionisti�ke laši." Ali kada se Sem vratio s primerkom �urnala i po�eo da ga �ita, otkrio je novost. Ušasnu, mu�nu novost. "Kurvini sinovi", prošapta on. "�ta je?" upita Tejlor. Bio je kod ogledala, brijao se i pripremao za još jednu no� u lorenškoj ne�asnijoj �etvrti. Ju�e se srušila jedna zgrada u Kanzas Sitiju", re�e Sem. "Pa, dobro." Sem odmahnu glavom. "Ne, Fle�e. To je bila zgrada na aveniji Grand u kojoj su plave košulje dršali šene za koje su sumnjali da pomašu gerilcima. Novine kašu da su �etiri šene stradale, a da ih je nekoliko povre�eno." Tejlor je prestao da se brije. "Tamo su dršali sestre Krvavog Bila Andersona", re�e on. "Kol Janger i Dšoni Makorki tako�e su tamo imali rodbinu. Da li pišu imena?" "Ne. Ali, naravno, nagovešteno je da bi rušenje moglo biti izazvano eksplozivom postavljenim 'u katastrofalnom pokušaju da se dame uklone iz Federalnog okrilja '." Tejlorova gornja usna se posuvratila. "Kao da bi Jušnjaci ugrozili svoje šene!" Mahnuo je brija�em u pravcu novina. "Nego, da ti kašem nešto. Bojao sam se da bi pukovnik mogao da ima problema da navede neke od momaka na ovaj napad, naro�ito otkako je Noland otkrio da je Dšim Lejn izvan grada. Ali ova vest �e ih razbesneti kao malo šta. A ako je povre�ena sestra Bila Andersona, mošeš da se kladiš da �e on i njegovi momci napraviti pravi rusvaj. Bog nek' je u pomo�i svakom Unijašu koji im se na�e na putu. Umo�io je brija� u lavor i okrenuo se nazad prema ogledalu. O�i su mu bile jarke. "Ili meni, kad smo ve� kod toga." Kada je Tejlor završio brijanje, pitao je Sema da li bi izišao u provod. Sem je odbio i Tejlor je otišao bez njega.

Onda je Sem pro�itao ostatak novina, koje su uglavnom bile besmislene. Ali divio se slogu. Bilo je malo grešaka, a ve�ina linija bila je na jednakom rastojanju i prava. Pitao se koliko ih je de�ak slošio. Ostavio je novine na stranu i pisao dnevnik dok ve�ernje svetlo nije izbledelo. Onda se skinuo i legao u krevet, ali je lešao budan toliko dugo da zamalo nije odlu�io da se ipak pridruši Tejloru. Me�utim, ta pomisao nije ga dovoljno privla�ila. Posao uhode nije bio fizi�ki tešak, ali ga je psihi�ki iscrpljivao. Kada je kona�no zaspao, sanjao je da je ponovo Orionov štamparski šegrt. Ovoga puta, me�utim, njihove novine nisu bile hanibalški �urnala, ve� lorenški �urnal. Slagao je pri�u o pošaru u kome je stradalo više od sto pedeset ljudi, kada je jedan �ovek uleteo u slovoslaga�nicu. �ovek je imao šiljate uši, masnjikavu kosu i usko lice, bez brade. Debele usne bile su mu razmaknute i otrkivale su nepravilne, obojene zube. Sem ga nikada ranije nije video. �ovek s šiljatim ušima izvadio je revolver iz opasa�a i uperio ga u Oriona. "Henri!" viknu Orion. "Beši!" Sem, �ije su mastilom umrljanje šake beskorisno visile pored bokova, re�e: "Ali ja sam Sem." �ovek s šiljatim ušima upucao je Oriona, koji se zgušvao kao uvela lozica. Onda je stranac uperio revolver u Sema. Sem je pokušao da se okrene i pobegne, ali stopala su mu se ukopala u gusto blato. Revolver je opalio uz zvuk kao kad bi top opalio u crkvi, a �ovek s šiljatim ušima se nasmejao. Posle toga Sem pluta negde blizu tavanice i gleda dole na dva tela koja iskrvaruju. Orionovo lice postalo je ono Dšosaje Traska, jednog od izdava�a lorenškog �urnala. A Semovo lice postalo je lice onog de�aka, Henrija, kome je dao cigaru. Cigara je još u Henrijevim ustima. Sem se probudio stisnut uza zid. Obliven znojem. Pala je no� i Lorens je tih. Tejlor se još nije vratio u sobu. Sem se odmakao od zida i seo na ivicu kreveta, drhte�i. "Henri", prošapta on. "Proklet bio." U podne, u sredu, 19. avgusta, Sem i Tejlor sedeli su na trupcu u jušnom delu okruga Dšekson, blizu sela Loun Dšek, me�u svojim gerilcima. Oni i Noland vratili su se u logor Blu Springs dva dana ranije, a pukovnik Kvantril sa zadovoljstvom primio je njihov izveštaj. Onda, u utorak ujutro, Kvantril je naredio svojim gerilcima pokret, a da im nije rekao cilj. Da bi zavarali bilo kakvu Federalnu izvidnicu ili predstrašu koja bi ih mogla opaziti, pukovnik je poveo gerilce nekoliko milja na istog, a onda skrenuo na jugozapad. Uz put, grupi su se pridrušili Bil Anderson sa �etrdeset ljudi i Endi Blant sa više od stotinu, gotovo udvostru�avaju�i veli�inu Kvantrilovih snaga. Svi ljudi znali su da je nešto veliko na putu. A sad, kona�no, pukovnik �e im re�i šta. Sem je mislio da je došlo vreme za to. Kvantril, pra�en Dšordšom Todom i Bilom Andersonom sa bokova, zastao je ispred gerilaca na svojoj jednookoj kobili, Crnoj Besi, i vrištavo podviknuo. Preko tri stotine ljudi odgovorilo je i jeza po�e uz Semovu ki�mu. Taj zvuk bio je i najveli�anstvenija i najstrašnija stvar koju je ikada �uo. Da je on neprijatelj i da �uje taj zvuk, bio bi na pola puta do Kolorada pre nego što se oglasi jeka sa najblišeg brda. Pukovnik je zadovoljno klimnuo. Nosio je šešir sa mekim obodom na �ijoj je jednoj strani bila prika�ena srebrna zvezda, obešenu sivu gerilsku košulju sa plavim i srebrnim vezom i sive pantalone utaknute u konji�ke �izme. Sa opasa�a štr�ala su �etiri kolta, a još dva bila su u futrolama sa svake strane sedla. "Pa, momci", viknu Kvantril, "nadam se da još niste umorni od jahanja!" Odgovorio mu je glasan, isprekidan hor: "Do �avola, nismo!" Kvantril se nasmejao. "Dobro je", dreknu on, "jer kad padne no�, kre�emo za podru�je Kanzas da vidimo da li mošemo da izvadimo njegov najtruliji zub: Lorens!"

Trenutak tišine pratio je objavu, a u tom �asu Sem se pitao da li su ljudi zaklju�ili da je pukovnik skrenuo s uma. Ali onda su gerilci prasnuli u još jedan vrištavi pozdrav, a bar sto njih ustalo je i pucalo pištoljima u vazduh. Tejlor potapša Sema po ramenu. "Jesu li ovo najbolje proklete mom�ine u Misuriju, il' nisu?" dreknu on. "Sigurno su najglasnije", re�e Sem. Kvantril podiše ruku i pozdravi utihnuše. "�uvajte municiju", viknu pukovnik. "Teškom mukom ste je napravili ili ukrali, pa je ne tra�ite pucaju�i u Boga. Ima mnogo boljih meta tamo gde idemo!" Na to se podiše još jedan pozdrav, ali tada se Kvantrilovo lice promeni od ushi�enja do hladne, smrtonosne namere. Gerilci su se u�utali. "Momci", re�e Kvantril, više ne vi�u�i, "ispred nas je više opasnosti nego ikada pre. Federalci mogu biti i pred nama i iza nas, dolaziti i odlaziti. Mi smo poslali neke ljude da uhode Lorens i oni kašu da grad vapi da bude zauzet - me�utim, na putu se mogu ispre�iti predstraše. Mošda �e se plave košulje generala Juinga spustiti na nas iz Kanzas Sitija, a mošda i neki iz Levenvorta. Sumnjam da �emo se svi šivi vratiti u Misuri." Uspravio se u sedlu, a Semu se u�inilo da njegov metalni pogled pada na svakog pojedinog gerilca. "Pa, ako ima neko ko ne šeli da sa nama ostalima krene na Podru�je, sad je prilika da po�e ku�i. Kad ve�eras krenemo odavde, više nema povratka. Ni za koga." Pored Kvantrila, Bil Anderson izvadio je pištolj. Andersonova kosa bila je još nemirnija nego kad ga je Sem nedelju dana ranije video u Kvantrilovom šatoru, a o�i su mu bile tako vatrene da nisu delovale ljudski. "Svako ko se bude okrenuo kada po�emo", povika Anderson, "pošeli�e da je dopao Jenkijima u šake pre nego što ja svršim s njim!" Tejlor se primakao Semu i prošaptao: "Mislim da je Krvavi Bil �uo za zgradu u Kanzas Sitiju." I Sem je tako mislio. Na licu Bila Andersona video je tako �istu mršnju da ako Anderson ikada ostane bez neprijatelja prema kojima �e usmeriti svoj bes, neminovno �e morati da ih još prona�e. "Ali iako �emo prolaziti kroz neda�e", nastavio je Kvantril, "ishod �e biti vredan toga. Lorens je osinje gnezdo abolicionizma u Kanzasu, a tamo se nalazi i najve�i deo imanja otetog iz Misurija, sreman i šeljan da ga Misurani povrate. �ak i da Dšim Lejn nije kod ku�e, njegov dom i ono što je oplja�kao jeste. Više pravde mošemo da donesemo u Lorens nego bilo gde pet stotina milja unaokolo! Pa onda, ko ide sa mnom?" Vrištavi pozdravi za�uli su se �etvrti put i svi oni koji ve� nisu stajali podigli su se na noge. Uprkos Kvantrilovom upozorenju da se �uva municija, ispaljeno je još hitaca u vazduh. Kvantril i njegovi kapetani okrenuli su konje i odjahali u svoj šator, a Sem je ostavio Tejlora i otišao do drveta gde je privezao Bigzbija. Tamo, pošto je izbegao Bigzbijeve pokušaje da ga ugrize, otvorio je jednu od bisaga, izvadio revolver i vratio kapice. Kada je ponovo podigao pogled, video je Dšona Nolanda naslonjenog na drvo, kako ga gleda s nehajnim prezirom. "Ma ne�ete valja nekog da upucate, gospodine Klemense?" upita Noland. "Da�u sve od sebe ako postane neophodno", odvrati Sem. Noland podrugljivo roknu. "'Ako postane neophodno'" ponovio je. "Zašto mislite da idemo, tamo 'de idemo?" "Mislim da je to o�igledno", re�e Sem. "Da vratimo ono što pripada Misuriju i da kaznimo dšejhokere i crvene noge koji su to ukrali." "A prepozna�ete dšejhokera kad ga spazite, je l' tako?" upita Noland. "Prepozna�u crvenu nogu �im je spazim, to da ti kašem." Noland se odgurnuo od drveta. "Kladim se da 'o�ete, ako spavaju u pantalonama." Prošvrljao je pored Sema i dodirnuo obod šešira. "Ura za vas, gospodine Klemense. Ura za sve nas." "Ne zvu�iš kao da sav goriš od uzbu�enja, Nolande", re�e Sem. Noland se osvrnu s oštrim osmehom na licu. "Ako 'o�ete da me vidite uzbu�enog, gospodine Klemense, gledajte me kad budem stavljao u dšep novac tih boraca za oslobo�enje robova. Tad me gledajte." Ponovo je dodirnuo šešir i udaljio se.

Sem ga je posmatrao kako odlazi. Kako, pitao se, mogu dva tako razli�ita �oveka kao što su Bil Anderson i Dšon Noland da jašu u istoj gerilskoj grupi u istom pohodu? Onda je spustio pogled na pištolj u ruci i prisetio se da i on jaše s obojicom. Bigzbi ga uzrize za ruku. Sem je odsko�io i opsovao, a zatim vratio revolver u bisagu i dao Bigzbiju grumen še�era. Konju �e uskoro biti potrebna sva energija koju poseduje. U sumrak, pukovnik je naredio gerilcima da uzjašu i nastave ka jugozapadu. Samo trinaest ljudi napustilo je napada�e posle Kvantrilovog obelodanjivanja cilja, a samo dvojica me�u njima bila su �lanovi Kvantrilove jednice. Sem se tome divio. Više od trista ljudi pošlo je u ono što bi moglo da se ispostavi da je njihova smrt, samo zato što je jedan �ovek to od njih zatrašio. Istina, svako je imao svoje razloge zbog kojih je u prvom redu i postao gerilac, ali niko ne bi ni u snu sudelovao u pohodu toliko duboko u Kanzas da se Kvantril nije ponudio da ih tamo povede. Usred no�i, gerilci su naleteli na grupu od preko sto Konfederalnih regruta pod vo�stvom pukovnika Dšona Holta. Holt i Kvantril ve�ali su �itav sat, dok su gerilci odmarali konje, a kada su nastavili dalje, Holt i njegovi regruti su im se priklju�ili. U osvit zore, u utorak, 20. avgusta, Kvantrilovi napada�i napravili su logor pored reke Grand. Sada su bili samo �etiri kilometra od granice i ovo �e biti njihov poslednji odmor pre nego što krenu na Lorens. Kasnije tog jutra, još pedesetoro ljudi iz okruga Kes i Bejts dojahalo je u logor i ponudilo svoje usluge. Kvantril je prihvatio i, po Semovom ra�unu, invazione snage sada su se sastojale od gotovo pet stotina ljudi, svaki na jakom konju i naorušan bar jednim pištoljem i sa onoliko municije koliko moše da ponese. Nekoliko ljudi imalo je i puške, a mnogi su nosili svešnjeve baklji umo�enih u smolu. Ako ih Federalne trupe i napadnu, pomisli Sem, plave košulje �e imati vraških muka da izi�u s njima na kraj. Mogli bi se tako�e zbuniti ko je prijatelj, a ko neprijatelj, jer je gotovo dve stotine gerilaca imalo delove plavih uniformi Unije. Usred poslepodneva, kapetan Tod je ujahao me�u dremljive ljude i konje, vi�u�i: "Osedlajte konje, momci! Lorens ne�e sam da se plja�ka, je l' tako il' nije? Ljudi su odgovorili raštrkanim povicima odobravanja. Sem je ustao, smotao �ebe, a onda ga je, zajedno sa sedlom, poneo do mrtvog stabla gde su bili vezani njegov i Tejlorov konj. Bio je rasprostro �ebe na senovito mesto i pokušao da zaspi, ali uspeo je samo da malo odrema. Tejlor, koji je lešao samo nekoliko jardi dalje, zahrkao je u podne i nije prestao dok Tod nije projahao pored njega. "Ne mogu da shvatim kako mošeš da spavaš kad znaš šta nas �eka", re�e Sem kad je Tejlor ustao da osedla konja. "Nisam spavao", re�e Tejlor. "Kovao sam planove." "Nema sumnje uz pomo� roja bumbara koji si progutao." Tejlor se iskezio. "Seme, sve �e da bude u redu", re�e on. "Znaš da nas ne o�ekuju. Zato �ovek ne treba da se plaši." "Ne, rekao bih da ne treba", re�e Sem. "Osim ako ima mozak." Tejlor se namrštio. "�ta je to trebalo da zna�i?" Sem uze kolt iz bisage i nabi ga u opasa�. "Ništa, Fle�e. Samo mi je da stignem tamo, obavimo to i vratimo se, to je sve." "Ti, i ja, i svi ostali", re�e Tejlor. Dok su se Sem i Tejlor peli na konje, skupina od jedanaestoro ljudi projahala je pored njih, podvriskuju�i i smeju�i se. �inilo se da su šeljni da budu na �elu gerilskih trupa koje �e u�i u Kanzas. �ovek koji ih je predvodio imao je šiljate uši, masnjikavu kosu i usko lice, bez brade. Semovo srce se sledilo. Polako, podigao je ruku i usmerio na skupinu ljudi. "Ko su ovi?" upita. Grlo mu je bilo suvo i stisnuto. "Neki od Andersonovih", re�e Tejlor. "Popizdeli i bahati, šta kašeš?" "Znaš li ko je onaj što ih predvodi?"

"Naravski", re�e Tejlor. "�ak sam dva puta jahao s njim. Zove se Frenk Dšejms. Jedno je sigurno: kad je do tu�e, na njega mošeš da ra�unaš." Tejlor pucnu jezikom i njegov konj po�e za skupinom Andersonovih ljudi. Bigzbi je sledio Tejlorovog konja, dok je Sem zurio napred u �oveka iz svog sna. �oveka koji je ušao u slovoslaga�nicu �urnala, ubio nenaorušanog �oveka i de�aka, a zatim se smejao. U šest sati, Kvantrilovi napada�i prešli su granicu i ušli u Kanzas. Ispred njih, Podru�je je tonulo u tamu. Do jedanaset sati, kada su napada�i prošli grad Garden, no� bez mese�ine postala je crna kao Kvantrilov konj. Vododerine, potoci i ograde postali su prepreke i neki od gerilaca šeleli su da upale baklje da im pomognu da na�u put. Ali Kvantril to nije dopuštao. Još su bili dvadeset milja od Lorensa, na otvorenom, i nisu mogli da dopuste da ih spaze iz daljine. Pored toga, baklje je trebalo sa�uvati da se upotrebe u samom Lorensu. Odmah posle pono�i, Kvantril je zaustavio gerilce blizu jedne farme i prosle�eno je niz kolonu da ljudi budu tihi. "Zašto smo stali ovde?" prošapta Sem. On i Tejlor jahali su blizu sredine kolone i Sem nije mogao da vidi šta se napred doga�a. "Stišaj se", prošišta Tejlor. U slede�em trenutku iz ku�e na farmi dopro je povik, a zatim i smeh nekih napada�a. Visoka prilika kapetana Bila Grega dojahala je duš kolone. "U redu je, momci, mošemo dalje", rekao je. "Našli smo prijateljski raspološenog Kanzašanina da nas vodi!" Okrenuo je konja i vratio se na �elo kolone. "Pitam se šta je time hteo da kaše", re�e Sem. Tejlor se zasmejuljio. "�ta misliš?" Gerilci su ponovo krenuli i par milja brzo napredovali, idu�i u cik-cak oko prepreka. Onda je Kvantril naredio još jedno zaustavljanje. Ljudi su po�eli da se domun�avaju, ali su za�utali kada je pištolj opalio. Bigzbi trše glavu i strugnu iz kolone. Sem je morao da se bori da vrati konja na mesto. "Koji je �avo ušao u tebe?" upita on. Bigzbi se nikada nije plašio pucnjeva. U stvari, gotovo da ih nije ni prime�ivao. "To je samo neko greškom opalio iz pištolja!" U tom trenutku, ponovo projaha kapetan Greg. "Nije bila greška", re�e on, zastaju�i pored Sema i Tejlora. "Naš prijateljski raspološen Kanzašanin je tvrdio da ne zna s koje strane tamošnjeg brda treba da obi�emo. Tako da ga je pukovnik otpremio na njegov sopstveni brešuljak, a mi �emo morati da sa�ekamo dok ne na�emo drugog prijateljski raspološenog Kanzašanina da nas predvodi. Tamo napred ima jedna ku�a, a neki od Andersonovih momaka otišli su da vide koga ima kod ku�e. Ne�e dugo, pa �emo da po�emo." Greg je podbo konja i nastavio niz kolonu da pronese re�. "Pa, bravo za pukovnika", re�e Tejlor. "Sad je taj Kanzašanin prijateljski raspološen prema nama da prijateljskije nijedan Kanzašanin ne moše biti." Sem je bio zapanjen. Kada su napada�i krenuli dalje, prošli su pored leša. Bigzbi se uplašio od njega i sudario s Tejlorovim konjem. "Seme, zauzdaj tvog prokletog konja", zareša Tejlor. Mrtav �ovek nosio je pantalone od grubog platna i bio je bez košulje i bos. �ak i u mraku, Sem je video da mu je glava samo kašasta masa. To nije imalo smisla. Ovaj �ovek nije bio crvena noga, a ni plava košulja. Mošda �ak nije ni bio abolicionista. Bio je samo farmer. Pukovnik Kvantril ubio je farmera. Samo zato što �ovek nije mogao da se sna�e u mraku. Samo zato što je bio Kanzašanin. Sem je po�injao da se pita da li su besmislene pri�e koje je �itao u abolicionisti�kim novinama - pri�e o Kvantrilovim pohodima na Obri, Olat i �onitaun - mošda ipak sadršale zrnce istine. Kolona je ponovo zastala samo milju dalje, a onda se za�uo još jedan pucanj. Onda je slede�a farmerska ku�a poharana i gerilci su nastavili put. Ali uskoro su se opet zaustavili i tre�i pucanj je bio ispaljen. Proces se ponavljao, iznova i iznova. Svaki put, Sem i Begzbi prolazili bi pored svešeg leša. Ukupno ih je bilo deset.

Semu se vrtelo u glavi i bilo mu je muka. Ovo je trebalo da bude pohod da se kazne crvene noge, unište novine, spali Dšim Lejn i povrati ukradena imovina. Da, trebalo je da stradaju neki Kanzašani; me�utim, to je trebalo da budu crvene noge i plave košulje, a ne nenaorušani farmeri no�u odvedeni od šena i dece. Kod desetog leša, Tejlor je naveo konja pored Sema i Bigzbija. "'Zvini, Klemense", re�e Tejlor. "Konj po�inje da mi pravi vodu." Tejlor je zaustavio konja iznad mrtvaca i pustio ga da se ispiša na telo. Gerilci koji su bili dovoljno blizu da to vide nasmejali su se, a i Sem je pokušao da se nasmeje. Nije šeleo da vide koliko je ušasnut. Sad ih se svih plašio. �ak i Tejlora. Posebno Tejlora. "Momci, dobro napoj'te konje na slede�em potoku!" glasno se nasmejao Tejlor. "U Lorensu �e biti puno ljudi kojima �e zatrebati jedno ovakvo kupanje!" "Amin!" neko dreknu. Povik je odjekivao uz i niz stroj dok se Tejlor vra�ao u kolonu pored Sema. Kapetan Greg ponovo je dojahao. "Momci, cenim vaša ose�anja", re�e on, "ali predlašem vam da sa�uvate buku za sam naš cilj. Onda mošete da urlate koliko šelite, a vidite da li mošete da izmamite i nekoliko urlika iz takozvanih ljudi iz Lorensa!" Gerilci su se ponovo nasmejali, ali zatim su stišali glasove do šapata. Semu je to zvu�alo kao siktanje pet stotina zmija. Sad je video da ono što �e se dogoditi u Lorensu ima sli�nosti s onime što je zamišljao da �e da se dogodi baš kao što vulkan li�i na svica. Dopustio je da ga krivica zbog Orionove smrti i mršnja prema crvenim nogama zaslepe da ne vidi u šta su se pretvorili ljudi s kojima je jahao. �eleo je da okrene Bigzbija, izi�e iz kolone i šustro i brzo odjaše nazad u Misuri, ne zaustavljaju�i se do Hanibala. Ali znao je da ne moše. Anderson mu je rekao kako �e se postupati prema dezerterima. Sem i Bigzbi ne bi odmakli ni sto jardi, a ve� bi imali desetak ljudi na vratu. A nije bilo sumnje šta bi se dogodilo Semu kada bi ga uhvatili. Pored toga, njegov i Tejlorov izveštaj sa njihovog puta u Lorens delimi�no je doprineo da Kvantril bude ube�en da je pohod mogu�. Zbog toga je Sem bio odgovorniji za ono što �e da se dogodi nego gotovo bilo ko drugi. Da sad pobegne, ispao bi ne samo kukavica nego i licemer. Slede�a farmerska ku�a bila je poharana oko tri ujutro, a ovoga puta cela kolona se rasturila i okupila da posmatra. Sada je i Sem bio dovoljno blizu da vidi šta se doga�a: farmera na kolenima u svom dvorištu. Kapetan Tod stajao je ispred njega sa pištoljem uperenim u njegovo �elo i navodio mu imena nekih ljudi koji ga �ekaju u paklu. Kvantril, na Crnoj Besi, prišao je pored Toda. "Dšordše, preblizu smo Lorensa da bi pucao", re�e on. Sem je jedva mogao da razazna Todov izraz lica. Bio je to bes. "Majku mu, Bile", re�e Tod. "Ovaj �ovek zove se Dšo Stoun. On je smrdljivi misurski Unijaš koji je pobegao u Kanzas da umakne pravdi i ja �u ga ubiti ma šta ti rekao." Stoun, samo u no�noj košulji, drhtao je. Sem pogleda u stranu i vide šenu kako pla�e na dovratku ku�e. Jedno dete pripilo se šeni za kolena i jecalo. Unutra je gorela uljana svetiljka, a njeno slabašno svetlo oivi�avalo je šenu i dete tako da se �inilo kao da su uronjeni u bled plamen. Kvantril je �eškao svoje �ekinjavo lice palcem i kašiprstom. "Pa, Dšordše, slašem se da izdajnici moraju da umru. Ali sad smo na manje od šest milja od Lorensa i pucanj bi mogao da uzbuni grad." U�inilo se da �e mu Tom nešto uzvratiti, ali onda je sklonio pištolj sa Stounovog �ela i vratio ga u opasa�. "U redu", re�e on. "Bi�emo tihi." Krupnim koracima prišao je svom konju i izvadio šarps karabin iz korica. "Seme!" pozvao je. "Dolazi ovamo!" Tejlor gurnu Sema u rebra. "'Ajde", re�e on. Sem, gotovo uko�en od straha, po�e da silazi s konja." "Mislio sam Sem Klifton", re�e Tod. "Gde je on?" Sem se vratio u sedlo, a Klifton, stranac koji se pridrušio gerilcima dok su uhode bile u Lorensu, sjahao je i prišao Todu.

Tod je prušio pušku Kliftonu. "Neki mi kašu da postavljate puno pitanja, gospodine Kliftone", re�e on. "Zato, 'ajde da vidimo da li znate zašto ste ovde." Pokazao je na Stouna. "Prebi' izdajnika namrtvo." Klifton se nije ne�kao. Napravio je tri brza koraka i zario kundak puške u Stounovo lice. Stoun se preturio na zemlju, a njegova šena i dete zavrištaše. Onda Klifton tresnu Stouna po lobanji. Sem je pošeleo da se okrene, ali nije mogao da se makne. Ovo je bila najušasnija stvar koju je ikada video, ušasnija �ak i od njegovog brata Henrija koji leši u kov�egu ili njegovog brata Oriona koji leši na putu. Odgledao je sve. Nije mogao da spre�i sebe da to ne odgleda. Tek kada je sve bilo gotovo, kada je Klifton prestao da udara i Stoun postao samo lešina, Sem je mogao da odvrati pogled. Pored njega, Tejlor se cerio. Još neki su se cerili. Ali bilo je i par ljudi koji su izgledali kao da im je toliko muka da �e pasti s konja. Onda je pogledao pukovnika Kvantrila. Kvantrilove o�i nisu treptale; odbijale su slabašno svetlo koje je dopiralo iz ku�e. Usne su mu bile razvu�ne u stisnut osmeh. Tod je uzeo svoju pušku od Kliftona i vratio je u korice, ne obrisavši je. Onda je pogledao Kvantrila drsko i podrugljivo. "Odgovara li vam, pukovni�e?" Kvantril klimnu. "Odgovara mi, kapetane", re�e on. Onda se okrenuo ljudima. "Zapamtite ovo, momci", viknu on, "i poslušite ljude iz Lorensa na isti na�in! Ubijte! Ubijte i ne�ete pogrešiti! A sad, teraj' napred da ne svane pre nego što signemo!" "�uo si �oveka", re�e Tejlor Semu. "Jesam", re�e Sem. Glas mu je bio promukao. Mislio je da �e mu zauvek ostati promukao. Napada�i su nastavili dalje, ostavljaju�i gospo�u Stoun i njeno dete da u dvorištu nari�u nad ostacima mesa. Kad se kolona ponovo obrazovala, Sem se zatekao blizu �ela; jahao je odmah iza Grega, Toda, Andersona i samog Kvantrila. Bilo je to kao da je Bog šeleo da se osigura da �e Sem mo�i dobro da vidi kada slede�i �ovek bude umro. Isto�no nebo se pretvaralo iz crnog u purpurasto-sivo kad su Kvantrilovi napada�i stigli na vrh brda jugosito�no od Lorensa. Pukovnik Kvantril podigao je desnu ruku i kolona se zaustavila. Ispod njih, na manje od dve milje, Lorens je lešao nem kao smrt. Fle� Tejlor se razbrbljao. "Vidi ih! Prokleti Jenkiji skupili su se k'o bebe s prstom u ustima!" Sem klimnu, s bolom u duši. Kvantril je izvadio durbin i uperio ga prema uspavanom gradu. "Deluje savršeno", re�e on. "Ali ne vidim reku, još je mra�no." Spustio je durbin i okrenuo se prema kapetanu Gregu. "Bile, uzmi petoro ljudi i kreni u izvidnicu. Mi ostali �emo da sa�ekamo petnaest minuta, pa �emo da krenemo za vama. Ako uo�ite nevolju, pojurite nazad i obavestite nas." Greg je salutirao Kvantrilu, a onda je prstom uperio u petoricu ljudi njemu najbliših. "Dšejms, Janger, Makorkl, Tejlor i..." Gledao je pravo u Sema. Sem nije mogao da se oglasi. Jezik mu je bio hladan i tešak kao glina. Zurio je u Frenka Dšejmsa. "Klemens", re�e Tejlor. "Tako je", re�e Greg. "Klemens. Hajdemo, momci." Podbo je konja i krenuo nizbrdo. "Hajdemo, Seme", re�e Tejlor. Prušio se i udario Bigzbija po sapima, a Bigzbi posrnu napred. Uprkos strmom nagibu i drve�u koje je bilo posuto po njemu, Greg ih je brzo vodio. Sve što je Semu preostalo bilo je da se drši za Bigzbijeve uzde i pusti da konj sam na�e put. Zašeleo je da se Bigzbi spotakne i da on padne i slomi ruku ili nogu. Ali Bigzbi je bio suviše okretan za tako nešto. Sem �e od po�etka do kraja prisustvovati napadu na Lorens.

Na pola puta do podnošja, Greg je zaustavio konja, a Dšejms, Janger, Makorkl i Tejlor uradiše isto to. Bigzbi je sam zastao i gotovo bacio Sema na jabu�icu sedla. "�ta nije u redu, kapetane?" upita Tejlor. Greg je stavio prst na usne, a onda isprušio taj prst prema jednoj ta�ki. Nekoliko stotina stopa niše, mula sa usamljenim jaha�em na le�ima probijala se uzbrdo kroz drve�e. Mula i jaha� na njoj jedva su se videli na svetlu pre izlaska Sunca. "�ta to iko traši ovde ovako rano?" prošapta Tejlor. "Nije vašno", šapatom odvrati Greg. "Ako nas vidi, a pustimo ga da umakne, isto je k'o da smo mrtvi." "Ali pucanj bi mogao da probudi grad, kap'tane", promuca Sem. Greg ga okrznu pogledom. "Onda ne�emo da ispalimo pucanj koji bi se mogao �uti u gradu." Okrenuo se prema Frenku Dšejmsu. "Frenk, idi i ubi' ga. Ili nošem, ili mu prisloni pištolj na stomak da prigušiš buku. Ili mu prospi mozak. Baš me briga, samo budi tih." Dšejms je izvadio pištolj, otko�io ga i poveo konja nizbrdo. Jaha� na muli pojavio se iza drveta. Bio je sam i nenaorušan. Sem je sada mogao da mu vidi lice. Bio je to štamparski šegrt iz lorenškog �urnala. Henri. Frenk Dšejms jurio je nadole, isprušene desne ruke, upiru�i prst smrti na nedušnog. I u tom trenu, Sem je ugledao sve što �e se dogoditi i istinu o svemu što se ve� dogodilo. Sve je to video jasno kao u nekom od svojih snova. De�ak �e lešati le�ima na zemlji. Negova bela košulja bi�e natopljena krvlju. Sem �e kleknuti pored njega, udaraju�i se u �elo, mole�i ga da mu oprosti. �ele�e da da sve samo da poništi ono što je u�injeno. Ali bi�e prekasno. Henri �e mu mrmljati o porodici, o voljenima koji ga više ne�e videti. A onda �e prekorno pogledati Sema i umreti. Kao što se ve� dogodilo. Ne kad je Semov brat Henri umro. Henri ga nije prekorno pogledao, a sve što je rekao bilo je: "Hvala ti, Seme." Ni kad je Orion umro. Orion je rekao: "Beši, Seme", a prezira nije bilo u re�ima. Samo brige. Samo ljubavi. Frenk Dšejms jurio je nadole, isprušene desne ruke, upiru�i prst smrti na nedušnog. Nedušnog, kao onog koga je Sem ubio. Bilo je to više od sna. Rekao je sebi da nije bio jedini od marionskih rendšera koji je pucao. I ina�e nikada ne bi pogodio bilo šta na šta je pucao. Ali u srcu je znao da tada nije bilo tako. Znao je da je kriv za ubistvo i za bol koji je porodica nedušnog, nenaorušanog �oveka zbog toga ose�ala. Svo njegovo ose�anje krivice, sva šelja da se popravi... To uopšte nije bilo zbog njegove mrtve bra�e. Bilo je to zato što je ubio �oveka koji mu nije ništa u�inio. Sem je pokušao da pobegne od te istine kre�u�i na Zapad s Orionom. Ali tada, kada je Orion ubijen, pokušao je da zauzvrat pokopa svoju krivicu tako što bi je prigrlio i rekao sebi da rat �ini ubijanje �asnim ako je u�injeno za pravednu stvar. A osveta, rekao je sebi, takva je stvar. Ali porodica �oveka koga je ubio mogla bi misliti upravo isto. Frenk Dšejms jurio je nadole, isprušene desne ruke, upiru�i prst smrti na nedušnog. A Sem to više nije mogao da podnese. Dreknuo je kao lud i Bigzbi polete niz padinu, sevaju�i pored drve�a brzinom koju nijedan konj iz Kvantrilove jedninice ne bi mogao da postigne. Kada je Bigzbi stigao pored Dšejmsovog konja, Sem trgnu uzde. Bigzbi tresnu u Dšejmsovog konja i nabi ga na drvo. Dšejms je ispao iz sedla i pištolj je opalio. Henrijeva mula se srušila, a Henri se preturio na zemlju. Sem je zauzdao Bigzbija ispred mule koja je umirala, sko�io dole i pao na kolena pored de�aka.

Henri podiše pogled prema njemu sa prezrivim izrazom na licu. "Jesi li ti lud ili šta ti je?" upita on. Sem ga je zgrabio i zagrlio. Henri se koprcao da se oslobodi. "Gospodine Klemens? Kog vraga to radite?" Sem pogleda uzbrdo i vide kako Frenk Dšejms ustaje. Dšejmsov konj stajao je u blizini, mahao glavom i njištao. Greg, Tejlor, Makorkl i Janger jahali su naniše, izva�enih pištolja. Sem je posko�io i nabacio Henrija na Bigzbijevo sedlo. "Nagni se tik do mene", re�e on. "Zašto?" upita Henri. De�ak je sada izgledao zbunjeno. Zurio je u mrtvu mulu. "Samo to uradi i slušaj šta �u ti re�i", odvrati Sem. "Moram da ti nešto kašem, a da to ovi ljudi ne �uju." Henri se nagnuo. "Odjaši u grad što brše mošeš", re�e Sem. "Kad pri�eš dovoljno da te ljudi mogu �uti, vi�i da se �arli Hart vratio, da se sada zove Bili Kvantril i da sa sobom dovodi pet stotina ljudi. A ako ne mošeš da sve to zapamtiš, samo vi�i: 'Kvantril!'. Vi�i: 'Kvantril!' koliko god mošeš, sve dok ne do�eš do Eldridš Hausa, a onda u�i unutra i svakome vikni 'Kvantril!'. Ako ti ne budu verovali, samo pokaši na ovog konja i pitaj ih šta misle otkud ti taj vrašji konj. Sad se uspravi!" Henri se uspravio, a Sem je pljesnuo Bigzbija po sapima. Bigzbi se okrenuo i pokušao da ugrize Sema za rame. "Ne sad, vre�o buva!" dreknu Sem. Podigao je ruku da još jednom tresne konja, ali Bigzbi je frknuo i presko�io mrtvu mulu pre nego što je Sem stigao da ga dodirne. At se sjurio nizbrdo istom brzinom kao i pre, a Henri se �vrsto dršao za njega. Sem duboko uzdahnu i okrenu se dok je izdisao. Frenk Dšejms je hodao prema njemu ubistvenog izraza o�iju, a �etiri �oveka, koji su stizali na konjima iza Dšejmsa, nisu delovali ništa sre�nije. Sem je spustio ruku na kolt u opasa�u, ali nije razmišljao da ga izvadi. Plašio se da �e se upišati u pantalone. Ali mora�e da pruši Henriju lepu po�etnu prednost. A ako bi to zna�ilo njegovu smrt - pa, upravo je to to zna�ilo. Bolje on nego de�ak �ija se jedina krivica sastojala u slaganju abolicionisti�kih novina. "Ti izdajni�ko kopile", re�e Dšejms, podiše revolver i uperi ga Semu u lice. Sem proguta knedlu i do�e do glasa: "Cev ti je puna zemlje", re�e on. Dšejms pogleda pištolj i vide da je tako. Kapetan Greg podigao je svoj pištolj. "Moja je, me�utim, �ista", re�e on. Sem podiše ruke. "Kapetane, ne pucajte", re�e on. Mora�e da smisli neku krupnu laš, brzo. "Izvinjavam se gospodinu Dšejmsu, ali morao sam ga ga spre�im da mi ne ubije glasnika, zar ne? Trebalo je da ranije nešto kašem, ali video sam da je to de�ak tek kada je Dšejms ve� krenuo na njega." "Glasnik?" upita Greg. Sem pogleda Tejlora, �ije je lice bilo mešavina besa i neverice. "�to ne kašeš nešto, Fle�e? Zar nisi prepoznao de�aka?" Tejlor zatrepta. "�ta to lupaš?" Sem je spustio ruke, stavio ih na bokove i pokušao da izgleda kao da je zgrošen. "Boga mu, Fle�e, onaj de�ak iz Misurija koga sam sreo u Lorensu. Onaj �ijeg su oca ubili dšejhokeri i koji je kidnapovan u Kanzas. Pokazao sam ti ga u subotu ujutro, ali rekao bih da si prethodne ve�eri previše popio da bi zadršao informaciju." Greg pogleda Tejlora. "Kaplare, pio si viski, a trebalo je da izvi�aš grad?" Tejlor se razljutio. "Do �avola, nisam!" "Zašto se onda ne se�aš da sam ti pokazao tog de�aka?" upita Sem. "Pa, se�am se", nesigurno re�e Sem. Sem je znao da to ne sme da pusti. "Zašto onda nisi rekao kapetanu Gregu da je de�ak obe�ao da �e da do�e ovde da nas upozori ako još Federalaca stigne u Lorens?"

U Tejlorovim o�ima pojavila se panika. "Nisam prepoznao de�aka. Mra�no je." "Kakva je to pri�a o plavim bluzama u Lorensu?" upita on. "De�ak mi je to kazao", re�e Sem. "�est stotina vojnika, od toga �etiri stotine konjanika, spustilo se u utorak iz Levenvorta. Logoruju na jušnoj obali reke, kaše on." Cev pištolja Frenka Dšejmsa sada je bila �ista i on je ponovo uperio pištolj na Sema. "Pa, što si ga opet posl'o nazad?" Sem je toliko zabrazdio u pri�u da je gotovo zaboravio na strah. "Zato što je rekao da su plave bluze po�ele da svakog jutra izme�u pet i šest šalju šezdeset konjanika da izvi�aju ravnicu izme�u ovog mesta i Maunt Oreada. Rekao sam mu da nastavi da osmatra i da se vrati kad ih ugleda." Kol Janger, mrkog lica i tankih usana, revolverom napravi pokret prema Semu. "Zašto bi nekom u Lorensu rekao ko si i šta tamo radiš?" "Ve� sam kazao zašto", odse�e Sem. "Zato što je on iz Misurija i mrzi Jenkije baš kao ti i ja. Mošda i više, jer nije imao prilike da odraste pre nego što su mu oduzeli sve što je imao. A ja mu nisam tek tako, bez razloga, prišao i poverio mu se. Dvojica crvenih nogu gnjurala su ga u valov sve dok se nije napola udavio. Kad su otišli, pitao sam ga zašto su to radili, a on je rekao da ih je nazvao kukavi�kim jenkijevskim ubicama. Smatrao sam da mošemo da upotrebimo takvog prijatelja u Lorensu, a Fle� se slošio." Dšon Mekorkl, �ovek okruglastog lica sa šeširom s ravnim obodom, piljio je u Sema kroz stisnute kapke. "A kako je de�ak znao gde �emo da budemo i kada?" "Znao je jer smo mu to kazali", re�e Sem. "pukovnik je šiveo u ovim krajevima i kada je planirao napad, izabrao je ovo brdo da odavde nadziremo. Je l' tako, Fle�e?" Tejlor klimnu. "A što se ti�e kada", nastavio je Sem, "pa, Fle� i ja smo znali da �emo sti�i ovamo pre izlaska Sunca ili ju�e ili danas, pa smo rekli de�aku da do�e oba dana ako bude trebalo da nam nešto kaše." Janger pogleda Tejlora. "Je li to istina, Fle�e? Ili si bio toliko pijan da se ne se�aš?" Tejlor ga je besno pogledao. "Istina je, Kole. Samo ti nisam rekao, to je sve. Pet stotina ljudi ima u ovom pohodu i ne mogu svakom od vas sve da kašem, je l' tako?" Janger je zaustio da mu odgovori, ali ga je prekinuo zvuk stotina kopita sa padine iznad njih. Kvantril je �uo Dšejmsov pucanj i dovodio je ostatak ljudi. Greg je vratio pištolj u futrolu. "Onda, dobro", re�e on, deluju�i umorno. "'Ajde da kašemo pukovniku šta je de�ak rekao." Pogledao je Tejlora. "Ti to u�ini, Fle�e. On te bolje poznaje nego Klemensa." Tejlor klimnu, a onda prostrelja Sema pogledom koji bi otopio �elik. U tom pogledu bilo je obe�anje, ali Sem nije mario. Greg je poverovao u njegovu pri�u i, za sada, bar, još je bio šiv. A i Henri. Tejlor je rekao pukovniku Kvantrilu da je de�ak iz Misurija došao da upozori napada�e na šest stotina novih plavih bluza u Lorensu, koji svi logoruju jušno od reke, kao i na to da �e izvi�a�ka grupa od pedeset Federalaca najverovatnije uo�iti gerilce pre nego što stignu da u�u u grad. Kvantril je slušao bez re�i. Zurio je pravo ispred sebe, prema Lorensu, sve dok Tejlor nije završio. Onda je pogledao dole prema Semu, koji je još stajao pored mrtve mule. Kvantrilove o�i bile su krhotine leda, ali Sem nije skrenuo pogled. Bio je siguran da bi pukovnik, kad bi se on trgnuo, shvatio kakav je lašljivi izdajnik. Jedan dug trenutak kasnije, Kvantril se okrenuo prema kapetanu Todu. "�ta ti misliš, Dšordše?" upita on. Tod je izgledao kao da je pojeo kiseo krastavac. "Kroz durbin nisi video šest stotina Federalaca, zar ne?" "Ne", re�e Kvantril, "ali nisam mogao da vidim reku. Ako logoruju blizu obale, onda ne mogu da se vide." "Onda, hajde da se vratimo i ponovo pogledamo", re�e Tod.

Kvantril odmahnu glavom. "Kad se Sunce bude podiglo dovoljno visoko da mošemo videti reku, i ljudi iz Lorensa podi�i �e se na noge. Ili �emo sad da navalimo, ili da odustanemo." "Ali ako dole ima toliko vojnika", re�e Greg, "ne�emo imati izgleda. Ja bih da se povu�emo do granice, pošaljemo još uhoda da ponovo osmotre grad i vratimo se kad budemo sigurni u pobedu." Kvantril pogleda u zemlju i pljunu. "Nek' se sve nosi", re�e on. "U pravu si. �ak i da nema toliko vojnika, mošda su u gradu �uli pucanj iz pištolja." Ljudi iza Kvantrila su šamorili. Mnogi su izgledali ljuti ili razo�arani, ali gotovo isto toliko ljudi kao da je laknulo. Sem je o�ajni�ki pokušavao da izgleda razo�arano, ali dolazilo mu je da vrišti od sre�e. Onda je Bil Anderson kriknuo, izvadio jedan od svojih pištolja i udarao konja sve dok ovaj nije stao nos u nos s Crnom Besi. "Predaleko smo došli!" vrisnuo je i uperio pištolj u pukovnika. "Predaleko smo došli i naši ljudi su previše propatili! Ovaj napad bio je tvoja zamisao i ubedio si me da povedem svoje ljude! Proklet bio, Kvantrile, ima da to isteraš!" Kvantril je hladno zurio u Andersona. "Dobili smo nova obaveštenja", re�e on. "Situacija se promenila." Anderson odmahnu glavom. "Ništa se nije promenilo! Ništa! Jenkiji su ubili jednu moju sestru, a drugu obogaljili, i ja se ne vra�am dok ne ubijem za osvetu njih dvesta! A ako pokušaš da me napustiš pre nego što to bude gotovo, dvesta prvi �ovek koga budem ubio zva�e se Bili Kvantril!" Kvantril se okrenuo prema Todu. "Dšordše, molim te, uhapsite kapetana Andersona." Tod izvu�e pištolj. "Mislim da ne�u", re�e on i pomeri konja pored Andersonovog. "Došli smo da nešto obavimo, pa hajde da to i uradimo." �agor me�u ljudima postao je glasniji. "�ta je s vama?" viknu Greg na Toda i Andersona. "Pukovnik Kvantril vama komanduje!" Tod se podrugljivo nasmeja. "Dosta je tog 'pukovni�kog' sranja. Dšeferson Dejvis ne bi dao ovoj kukavici ni ovce da �uva, a kamoli oficirko punomo�je." Na to, Frenk Dšejms, Dšon Mekorkl i Kol Janger pri�oše i stadoše pored Andersona i Toda. Bil Greg, Endi Blant i Dšon Holt pri�oše i stadoše pored Kvantrila. �agor me�u gerilcima prerastao je u povike i psovke. Nekoliko ljudi se odvojilo i odjahalo uzbrdo. Sem je odlu�io da ga ne zanima ishod. Po�eo je da uzmi�e, ali naleteo je na mrtvu mulu. Kvantril je izgledao miran kao pogrebnik. "U redu, momci", re�e on. "Mislim da ste u pravu. Došli smo dovde i tukli smo i ranije jenkijevske vojnike." Pokazao je prema Lorensu. "Navalimo!" "To mi se više svi�a", re�e Anderson i on i njegovi sledbenici okrenuše konje prema Lorensu. �im su se okrenuli, Kvantril je izvadio dva svoja pištolja iz opasa�a, podigao ih i ustrelio Bila Andersona u le�a. Anderson se stropoštao, a njegov konj je uzmaknuo. Brdo je eksplodiralo u pakao blesaka usta cevi, prasaka i vrisaka. Sem se bacio preko mule i skupio uz njena le�a, sve dok nije �uo metke iz pištolja kako joj udaraju u stomak. Onda se otkotrljao i poleteo nizbrdo na rukama i kolenima. Kada se izme�u njega i borbe našlo dovoljno drve�a, ustao je i potr�ao. Pao je nekoliko puta pre nego što je stigao do podnošja brda, ali nije dozvolio da ga to uspori. U podnošju brda drve�e je ustupilo mesto prerijskoj travi i zakršljalom šbunju i Sem potr�a pravo prema Lorensu. Na ravnici ispred sebe nije mogao da vidi Henrija i Bigzbija, pa se nadao da su ve� stigli u grad. Iza njega je zagrmelo i on se osvrte ta�no na vreme da ugleda vrat konja i petu �izme. �izma ga je udarila u �elo i oborila ga na zemlju. �ešir mu je odleteo. Sem je lešao na le�ima i zurio u nebo koje je postajalo sve svetlije. Onda se obris konjske glave pojavio iznad njega i vreo dah zapljusnuo mu je lice. "Ustaj i vadi pištolj iz opasa�a", re�e glas.

Sem se okrenuo, podigao na kolena i pogledao jaha�a. Bio je to Fle� Tejlor. Mornari�ki kolt uperio je Semu u lice. "Ubi�eš me, Fle�e?" upita Sem. "Ne dok si na kolenima", re�e Tejlor. "Ustani, potegni pištolj iz opasa�a i umri kao �ovek." Sem se tiho, gorko nasmejao. Zapanjilo ga je to što nije bio uplašen. "Fle�e, svi ljudi jednako umiru", re�e on. "Nerado." Tejlor je još par sekundi dršao pištolj uperen u Sema, a onda opsovao i otko�io ga. Pogledao je ka brdu. "Slušaj samo kakav si pakao izazvao", re�e on. Pucnjevi iz pištolja i krici pronosili su se ravnicom kao dim. Tejlor je vratio pogled na Sema. "Spasao si mi šivot", re�e on, "tako da ti sada opraštam tvoj. Ali ako te ponovo vidim, ubi�u te." Sem klimnu. "Hvala ti, Fle�e." Tejlorove usne posuvratile su se sa zuba. "Idi do �avola", re�e on. Onda je mamuznuo konja i odjahao nazad prema brdu. Sem je posmatrao Tejlora kako odlazi sve dok nije shvatio da se borba sa brda preliva na ravnicu. Ustao je, našao šešir - šešir koji mu je Tejlor dao - i ponovo potr�ao prema Lorensu. Kada je stigao do ulice Masa�usets, posr�u�i, iscrpljen, video je ljude na prozorima svih zgrada. Neki su nosili plave uniforme, ali ve�inom su to bili civili. Svaki �ovek dršao je revolver ili karabin. Jedan �ovek izišao je i uperio pušku u Sema, ali de�ak po imenu Henri odnekud se pojavio i spre�io ga. Onda je Henri dohvatio Sema za ruku i uvukao ga u Vitni Haus. Petnaest minuta kasnije, Sem je gledao kroz prozor sobe na drugom spratu kako predivni crni konj galopom ulazi u ulicu Masa�usets. Ruke jaha�a, koji je na sebi imao vezenu sivu košulju, sive pantalone i crne konji�ke �izme, bile su vezane na le�ima, a noge su mu bile vezane za stremene. Glava i ramena bili su mu umazani smolom i zapaljeni. Vrištao je. "To je Kvantril!" viknu neko. Salva pucnjeva za�ula se s obe strane ulice i konj i jaha� padoše mrtvi. Kroz nekoliko trenutaka, sto misurskih gerilaca, predvo�enih, Dšordšom Todom, nagrnulo je na ulicu. Njih �etrnaestoro pokosio je pljusak olovnih kugli, a ostali su se okrenuli i razbešali, pra�eni vojnicima i gra�anima. �eta regruta crnaca dala se u poteru i ubila još tri gerilca na jušnom kraju grada. Kada su pucnjava i vika prestali, mnoštvo gra�ana okupilo se oko leša crnog konja i izgorelog, krvavog tela njegovog jaha�a. Gomila se razdvojila da propusti dva �oveka u crnim odelima i šeširima koji su prišli telima. Sem je u njima prepoznao propovednike koje su on, Tejlor i Noland sreli nedelju dana ranije. Stariji propovednik podigao je Bibliju iznad Kvantrilovog leša. "Zemlja zemlji", zapevao je. I mla�i propovednik podigao je svoju bibliju. "Pepeo pepelu", rekao je. Uglas, opevaše: "I prah prahu." Onda su spustili Biblije, izvadili revolvere i ispalili još nekoliko metaka u Kvantrila, za dodatak. "Amin", re�e gomila. Sem sklopi zavese. Senator Dšim Lejn bio se vratio u Lorens u sredu na hitan sastanak i poslao je po Sema u subotu u podne, dan posle neuspelog napada. Lejn je bio mršaviji, mla�i i imao je više kose nego što je to Sem, na osnovu karikatura, zamišljao; me�utim, njegova lepa ku�a na zapadnom kraju grada bila je baš onakva kakvom ju je Sem zamišljao. Bila je opremljena skupim nameštajem, uklju�uju�i i dva klavira u sobi za primanje. "Kako to da imate dva klavira, senatore?" upita Sem. Tu no� nije spavao i nije ga se ticalo što mošda zvu�i optušiva�ki. Lejn se nasmešio. "Jedan je moje majke", re�e on. "Drugi je pripadao jednom secesionisti iz okruga Dšekson koji je otkrio da više nema gde da ga drši." Senator je uzeo pero i napisao par re�i na listu papira, zatim je smotao papir i gurnuo ga preko stola. "Kanzas vam zahvaljuje, gospodine Klemens, i šali zbog greške od pre dve godine kada su garde crvenih nogu zamenili vašeg brata za

robovlasnika. Da su znali da je on bio imenovan za sekretara oblasti Nevada, siguran sam da se ta tragedija ne bi dogodila." "Kazao im je", re�e Sem. "Nisu mu poverovali." Lejn sleše ramenima. "�ta je, tu je, ali pravda �e biti zadovoljena. General Juing naredio je svojim jedinicama da uhapse sve crvene noge na koje nai�u. On veruje da su se ti ljudi bavili kriminalom u ime slobode, a ja se s tim moram slošiti." Potapšao je list hartije. "Re�eno mi je da je guverneru Naju iz obalsti Nevada ponovo potreban sekretar. Ne mogu da vam jem�im nameštenje, ali ovo bi trebalo da vam olakša put." Nagnuo se napred. "Iskreno, gospodine Klemens, mislim da je vaša odluka da produšite za Nevadu dobra. U ovom gradu ima onih koji veruju da �ovek koji je izgoreo uopšte nije Kvantril i da ovde niste kao prijatelj ve� kao Kvantrilov uhoda." Sem je zurio u list papira. "Karta za putovanje ko�ijom iz Sent Dšozefa iznosi sto pedeset dolara", re�e on. "Ja imam deset." Lejn je ustao i izišao iz sobe. Kada se vratio, prušio je Semu tri nov�anice od pedeset dolara i bocu viskija. "Ovo je destilovano iz kanzaškog kukuruza", re�e senator, kuckaju�i bocu noktom. "Mislio sam da vam dam nešto što �e vas se�ati na moju dršavu." Sem je nabio novac u dšep od kaputa i ustao, drše�i bocu viskija za grli�. Moju dršavu, rekao je Lejn. �ta je, tu je. "Do vi�enja, senatore", re�e Sem. Po�eo je da se okre�e. "Ne zaboravite moje preporuke", re�e Lejn. Sem je podigao list papira, nabio ga u dšep sa novcem i izišao iz ku�e. Henri je stajao napolju i dršao Bigzbijeve uzde, a dvanaest plavih bluza �ekalo je u blizini. Imali su uz sebe jednog konja viška. "Gospodine Klemens", pozvao ga je jedan od vojnika. "Nare�eno nam je da vas ispratimo do Sent Dšozefa. Treba smesta da krenemo." Nije zvu�ao da mu je drago zbog toga. Sve plave bluze u pratnji bili su belci i Sem je pretpostavljao da im je to kazna zato što nisu u�estvovali u poteri s onim šarom s kojim su to �inili njihovi crni drugovi. Sem je klimnuo vojniku, a zatim spustio pogled na Henrija. "Pretpostavljam da bi šeleo da zadršiš konja", re�e on. "Pa, ne bih, zapravo", re�e Henri. "Zao je, ako mene neko nešto pita. Ali moj tata kaše da ili �e da uzme Bigzbija kao odštetu za svoju mazgu, ili �e iskaliti bes na ne�ijoj koši. A pošto vi bešite, rekao bih da �e moja savim dobro poslušiti." "Jedno dranje bi ti sigurno dobro došlo", re�e Sem, "ali pošto meni ta šivotinja više ne treba, mošeš da je zadršiš, a s njom i sedlo. Me�utim, ja �u da uzmem bisage." Skinuo je bisage s konja i stavio bocu viskija u jednu od njih. Nekoliko grumenova šutog še�era lešalo je na dnu bisaga, pa je dao jedan Bigzbiju. Bigzbi ga je neko vreme švakao i na kraju progutao, a onda pokušao da ujede Sema za šaku. Sem je Henriju dao ostatak še�era i odneo bisage do slobodnog konja. "Zbogom, gospodine Klemens", re�e Henri, penju�i se na Bigzbija. "Nikada vas ne�u zaboraviti." Sem je uzjahao svog konja. "Hvala ti, de�a�e", re�e on, "ali ja �u iz sve snage da se borim da zaboravim tebe, baš kao i sve drugo vezano za ovaj zarašeni prišt od grada." Henri ga je sumnji�avo pogledao. "Gospodine Klemens", re�e on, "mislim da ste vi lašov." "To ne pobijam", re�e Sem. "Samo bih šeleo da mi se to isplati." Plave bluze su krenule i Semov konj po�e sa njima. Sem se osvrnuo da mahne Henriju i Bigzbiju, ali oni su se ve� okrenuli na drugu stranu i nisu ga videli. Na putu do skele, Sem i ostali vojnici prošli su pored Eldridš Hausa, gde je osamnaest tela bilo pološeno na plo�nik. Ve� su po�ela da smrde. Jedan broj gra�ana još je bio okupljen u blizini, a iz onoga što je Sem mogao da �uje, najviše ih je zanimao mrtav crnac, koji je bio jedan od tri napada�a što su ih ubili crna�ki regruti. Pitali su se, zašto bi bilo koji �ovek njegove rase jahao s Kvantrilom? Sem je zaustio da kaše: "Zbog novca", ali re�i su mu zastale u grlu.

Poslednja �etiri tela na plo�niku bila su tela Dšordša Toda, Kola Jangera, Frenka Dšejmsa i Fle�era Tejlora. Sem je skrenuo pogled i projahao. Proveo je subotnju no� logoruju�i pored puta sa vojnicima, a nedeljnu u hotelu u Sent Dšozefu, ali obe nije spavao. U ponedeljak ujutro, odneo je bisage do ko�ijske stanice, platio kartu i ukrcao se. Ostala dva putnika i nekoliko vre�a pošte uskoro su mu se pridrušili i ko�ija je u osam sati krenula na zapad. Kada su prošli mesto na kome je Orion ubijen, Sem je izvadio viski koji mu je Lejn dao i po�eo da pije. Ponudio je svoje saputnike, ali svaki od njih uzeo je samo gutljaj, a onda odbio dalje da pije, s re�ima da je to najodvratnija stvar koju su ikada probali. Sem se slošio, pa ipak je ispio gotovo pola boce. Na slede�oj stanici, dok su konji menjani, popeo se na vrh ko�ije, sve sa svojim bisagama. Kada je ko�ija opet krenula, Sem je nastavio da pije viski i da zuri u zelena i zlatna polja. Uskoro, glave vrele od Sunca i alkohola, palo mu je na pamet da kukuruz i trava koji se mrdaju na vetru izgledaju kao okeanski talasi posle oluje. Setio se odmora koji je proveo blizu Nju Orlinsa, gledaju�i na Meksi�ki zaliv posle peljarenja parobroda niz Misisipi. Pitao se da li �e mu se bilo šta u Nevadi upola toliko dopadati. Pomisao na Nevadu podsetila ga je na pismo koje mu je napisao Dšim Lejn, tako da ga je izvadio i pro�itao: Dragi guvernere Naju, Se�ate li se da je pre dve godine Vaš predvi�eni sekretar, gospodin Orion Klemens, nesre�no nastradao pre nego što je stigao da preuzme dušnost. Ovim pismom predstavljam vam njegovog mla�eg brata, Semjuela, koji je slušio svojoj dršavi i koji je odani republikanac. Verujem da �ete uraditi sve da mu osigurate bilo kakvo zaposlenje za koje bi bio pogodan. Najiskrenije Vaš, Dšejms Lejn, senator Velike i Plemenite Dršave Kanzas Sem je pocepao pismo i pustio da njegove deli�e razveje vetar. Ako bi u Nevadi postojalo 'bilo kakvo zaposlenje za koje bi bio pogodan', dobi�e ga bez ikakve pomo�i jednog samozadovoljnog, lopovskog kurvinog sina kakav je Dšim Lejn. Niti �e piti više i kap Lejnovog groznog viskija. Nagnuo se nad tanku gvozdenu ogradu na krovu ko�ije i ispraznio bocu na put. Onda je otvorio jednu od bisaga, izvadio kolt i ustao. Dršao je bocu viskija u levoj ruci, a pištolj u desnoj. Pratilac ko�ije osvrnuo se prema njemu. "�ta to radite, gospodine?" upita on. Sem je raširio ruke. "Govorim zbogom prokletoj dršavi Kanzas", dreknu on, "i brišem za Podru�je!" Bacio je pogled preko visoke trave. Mreškala se u talasima. Nedostajala mu je reka. Nedostajala su mu bra�a. Ali ubijanje ljudi zbog sveta koji je nestao ne�e ga vratiti. Vreme je da stvori drugi. "Haf-les tven!" dreknu on. I voza� i pratilac osvrnuše se i pogledaše ga. "Kvoter-les tven!" povika Sem. Onda je zamhnuo levom rukom nazad i trznuo je napred, bacaju�i bocu iznad trave. Kada je stigla u najvišu ta�ku leta, smirio je desnu ruku, otko�io palcem kolt i pritisnuo obara�. Boca se rasprsnula u brilijantne krhotine. Ko�ija se nagnula i Sem sede na krov uz udarac. "Boga mu!" viknu pratilac. "Uplaši još jednom konje i letiš napolje!" Sem je uzeo pištolj za cev i ponudio ga pratiocu. "Molim vas, prihvatite ovo", re�e on, "uz izvinjenje." Pratilac ga je uzeo. "Vrati�u vam ga kad se otreznite."

"Ne", re�e Sem, "ne�ete." Onda je zabacio glavu i zaurlao: "MAAAARRRRK TVEEENN!" Dva hvata. Bezbedna voda. Legao je sa šeširom preko lica i zaspao, a nijedan mrtvac nije mu pohodio snove. Za Sema Klemensa, rat je bio završen. Stiven Kraus IZA GRANICE Plamen u najvišim granama njegove jelke grimizom joj je oivi�avao kratko podšišanu, crnu kosu, a u hiljadama srebrnastih listi�a ogledale su joj se o�i. Prošla je prstima kroz kosu i izgladila haljinu - batik duginih boja, primetio je Konrad kao da je na poslovnom sastanku. Bila je bolno lepa. I umirala je, naravno. Ni zbog �ega drugog se ne bi vratila. "Zdravo, Greta", re�e on. Sopstveni glas ga je iznenadio. Zvu�ao je mirno i bestrasno, a ose�ao se potpuno druga�ije. Nezainteresovano se okrenula ka njemu, i dalje se zanimaju�i za jelku. "Dobro jutro, Konrade. Nisam �ula kada si ušao." Prušila mu je ruku. Dodir je zapucketao od stati�kog elektriciteta, zaostalog. "Koliko je prošlo?" "Tri godine", prebrzo je odgovorio. "Tri godine i dva meseca." Klimnula je glavom i pogledom prešla po kancelariji. Nije bilo mnogo toga što bi je moglo zanimati. Sto sa holo kockom u jednom uglu, duga�ak zid od metastakla sa sivim gradom dvadeset spratova ispod. I jelka, naravno; jedini ukras. Dodirnula je jedan krhki izdanak. "Divna je, Konrade. �ini mi se kao da joj ovde nije mesto." "Nipošto. Ona je metafora cirkulatornog sistema. Stablo predstavlja srce. Glavne grane su najve�e arterije i vene - to iznad tebe je superior vena cava. Gran�ice su kapilari, i tako dalje..." Posmatrala je zamrznute plamene jezi�ke na vrhu krošnje. "Zašto gori?" "Vatra predstavlja granicu krv-mozak. Nepoznata teritorija." Delovala je razo�arano. "Zna�i, to je nekakav instrument?" "Da. Drvo podataka. Koristim ga kada se kre�em kroz telo. Zamisli trodimenzionu auto-kartu. Po�evši od srca, mogu da putujem kuda god ho�u, do svake pojedine grupe �elija." Prekinuo je predavanje i ponudio je da sedne. U�inila je to, šepaju�i. Ataksija, pomislio je. Nekako joj je i ona dodavala na skladnosti. Konrad je signalizirao rošnja�nom monitoru i skrolovao njen karton preko vidnog polja. Limfoma sa lošom prognozom. Dijagnoza je postavljena pre više od godinu dana. Skrolovao je dalje. Displej se zamutio. Treptajem je morao da skloni suze da bi mogao da nastavi. Li�ni podaci: trideset godina, neudata, bez dece. Sve je to znao. Pretrašio je sve javne baze podataka traše�i reference o njoj. Bila je izvršni predsednik fabrike hemijskih proizvoda. I to mu je bilo poznato. "Posao ti dobro ide", re�e on. "Da. Za ostalo nisam imala mnogo vremena." �ak i dok je sedela nije prestajala da se kre�e. Sklapala je i rasklapala ruke, okretala narukvicu od ogledalaca. Letimice je prešao preko istorije le�enja: zra�enje, ga�anje lipidnim �esticama, usmereni ultrazvuk. "Nisi puno obilazila doktore." Gotovo da se nasmešila. "Recimo da sam iscrpela konvencionalne metode." Klimnuo je glavom. Ništa neobi�no. "Mora�eš na skener." "Pa... bila sam pre nekoliko nedelja." "Znam." Skeniranje je bilo skupo i nijedna polisa osiguranja nije pokrivala njegove troškove. "Telo ti se menja. Epitel se skida, krvne �elije zamenjuju, neuroni umiru. Potrebno je da ti upoznam telo do molekularnog nivoa."

Treptajem je ugasio monitor i ostao da bulji u njeno lice. Li�ilo je na delo geometri�ara: ublašeni oštri uglovi i tanke, nenagomilane linije. Delovala je blago konkavno i za senu ble�e nego što je se se�ao. Pogledala je u stranu i primetila holo kocku u uglu stola. U kocki, mlada Greta sedela je u vrtu podvijenih nogu. Tamne o�i gledale su negde u daljinu, a kosa, tada duša, strogo je bila podvezana pozadi. U pozadini cvetali su makovi. Greta ponovo podiše pogled, ne govore�i ništa. Tišina izme�u njih se produbljivala. "Ne šelim da ti budim nadu", re�e on, naposletku. "Molekularna hirurgija još ima ograni�enu primenu, bez obzira na publicitet koji dobija." Bio je to spremljen govor. �ak je i njemu bio dosadan. "Ako postoji lokalni molekularni patololški poreme�aj verovatno �u ga prona�i. Ako je poreme�aj dovoljno lako uo�iti, loš kodon u tvojoj DNK, recimo, mošda �u mo�i da ga korigujem." Iscrpeo je demante. Ponovo se zabavio njenim kartonom. I skoro istovremeno treptajem ga isklju�io. "Majka ti je umrla od leukemije", re�e on, zapanjen. Bili su ljubavnici, bez obzira na to koliko kratko, a nikada mu to nije rekla. "Da. Bilo mi je šest godina." Glas joj je bio tih i nemuzikalan, kao da je sama sebi govorila. "Se�am se kad se kraj priblišavao. Otac je bio o�ajan. Sve je pokušao. Jedan od �udotvornih lekova, laetril, zar ne? Ne, to je bilo pre. Interferon? Koderas? Nešto sli�no. Mogao se dobiti samo u Evropi. Otac je hteo da ide. Bila sam tako ljuta na njega. �inilo mi se to tako... nedostojanstveno." "Molekularna hirurgija teško se moše uporediti sa laetrilom", blago re�e Konrad. "Ne, naravno da ne moše." Sklopila je o�i. "Kad šeliš da idemo na skener?" "Sad odmah. Osim ako ne šeliš da ti još malo objasnim tehniku." "Ne. Hvala ti." Ne�kao se. "Da li bi šelela da posle odemo na �okoladu? U blizini ima lep kafi�." Izraz lica joj se nije promenio. "Bolje ne. Moram nazad na posao." Usiljeno se nasmešio. "U redu." Ustao je i poveo je iza stola do vrata koja su se otvorila u topao miris aparata. Presvukla se u nabranu zelenu bolni�ku haljinu koja joj je ostavljala gole ruke i listove. Nagnao je sebe da gleda u stranu i kalibriše skener. Veliki, valjkasti poklopac se podigao i on je smesti iza njega. Po�etna sekvenca se ponavljala, displeji skrolovali, indikatori treptali. Naelektrisan vazduh za tren je zasvetlucao, a onda, tiho, beskrajno strpljivo, aparat je snimio pološaj svakog atoma njenog tela. Ostali molekularni hirurzi zapošljavali su gomilu asistenata i tehni�ara. Konrad nije. Najbolje je radio sam. Seo je za sto i pripremio se: usporio je disanje, zatamnio sobu, zid od metastakla u�inio neprozirnim. Ništa ga se drugo nije ticalo, ništa nije bilo vašno. �ak je i Greta za trenutak postala apstrakcija, fajl sa podacima zapletenim u kodirane kristale. Trepnuo je rošnja�nom monitoru i ubacio ruku u rukavicu za podatke. Jelka je isijavala blagu dijademu plavetnila. Sve je u vezama. Ma koliko se telo pomeralo ili menjalo, njegova topologija ostaje gotovo konstantna. Srce uvek vodi do aorte, aorta do karotidne arterije, karotida do maksilarne. Problem uskladištenja svih podataka neophodnih da se opiše jedno jedino ljudsko telo još je na klimavim nogama. Problem organizovanja i pristupa tim podacima još je ve�i. A o editovanju... Po�eo je, kao i uvek, od cirkulatornog sistema. Podesio je simulator na prikazivanje u realnom vremenu i sledio krv iz desne komore u luk aorte. Rezolucija je bila slaba. Svaki okvir pokazivao je nekoliko centimetara tkiva. Stablo se osvetljavalo kako je napredovao. Kroz spoljnu karli�nu arteriju u bedrenu. Prolazi su se sušavali. Konrad je ose�ao pritisak krvi, stalne udare koji su podsticali napredovanje. Podigao je uve�anje. Struja krvi pretvorila se

od viskoznog crvenkastog šelea u pojedina�ne �elije koje su se gurale i tumbale, hrle�i napred. Odvajaju�i se u mikroskopski krvni sud, naglo je zamrznuo displej. Ispred, delimi�no uklinjena u zid kapilara, nalazila se grudvasta, izobli�ena kancerozna �elija. Zumirao je i letimice prešao preko njene membrane. Bolest je klju�ala ispod površine; freneti�an, neregulisan rast. Na maksimalnom pove�anju mogli su se razabrati pojedina�ni molekuli. Niz za nizom liposaharidnih vlakana uzdizao se sa membrane poput vlati šita. Desetak ili više abnormalnih proteina tako�e su izbijali iz unutrašnjosti; molekuli koji je odavno trebalo da obeleše �eliju što je imuni sistem treba da uništi. Sve je uneo u spisak. Prsti su se hitro kretali u rukavici. Sko�io je nazad u struju krvi, krstare�i bedrenom arterijom - jedna od niših grana na njegovoj jelci. Zatim je ušao u duboku femoralu, pa u koštanu srš. Locirao je zdravu �eliju i provukao se kroz nanometar širok permeabilni prolaz u mirnu unutrašnjost. Prolebdeo je pored ruši�astog Gol�ijevog aparata i zbr�kanog endoplazmati�nog retikuluma u jedro. Hromozomi su bili razmršeni, zaposleni. Izgubio je nekoliko minuta orjentišu�i se u spirali DNK, a zatim je locirao biblioteku gena koji su imunoubice - antitela i T-�elije receptore. Brišljivo je proverio svaki kodon. Prsti su mu zaplesali, a zatim zastali. Jedan od gena sa duga�kim lancem, broj 167 od tri stotine pari varijanata u njenoj biblioteci, bio je loše kodiran. Ta�kasta mutacija, jedan pogrešan par baza. Taj duga�ki lanac moše da se kombinuje sa proteinima kratkih lanaca na hiljade razli�itih na�ina da bi oblikovao T-�elije receptora - molekule koji �e prepoznati kancerozne �elije. Pustio je simulator da ih sagradi nekoliko; uvijaju�i proteini, Y-oblika, koji su se kovrdšali na jednom kraju na poseban, nedelotvoran na�in. Konrad se odgurnuo od stola, nasuo šolju misoa i progutao ga dok se još pušio. Bio je sasvim blizu. Ponovo je uvukao ruku u rukavicu i obavio jednostavnu zamenu u genu duga�kog lanca; guanin umesto adenina. Razlika u samo jednom jedinom atomu. Oštrica noša izme�u šivota i smrti. Simulator je izgradio drugu T-�eliju. Ovoga puta receptor je bio ispravljen, krepak i spreman. �elija je bila sjajna, plavi�asta, poput novog revolverskog metka. Postavio je simulaciju. Visoko uve�anje, potpun opseg. Njegovi ostali sistemi jedan po jedan su se gasili. Otvorio je poru u kapilaru i upustio T-�eliju. �elija je za trenutak lagano podrhtavala u vrtlogu, a zatim ju je struja ponela. Crvena krvna zrnca gurala su se kao neorganizovana gomila, ali T-�elija je glatko napredovala - dšentlmen u rulji. Zamišljao je njen baršunast glas: Izvinite, gospodine. �urim. Crna Marija. An�eo osvete. Crna ajkula. �elija je skrenula sa glavnog puta brahijalne arterije u usku aleju radijalne povratne struje. �elija sa jedrom tumarala je blizu zida krvnog suda. T-�elija skliznula je u nju. Dobro ve�e, gospodine. Naglašeno ugla�eno molekularno rukovanje. Kao što jezi�ak naleše u šljeb, zavrtanj u maticu. Svaki atom napet treperi, dodiruje, istrašuje. ... ništa, samo doma�i protein zdrave �elije. Nema antigena kancera. Rastanak. Primite moje izvinjenje gospodine. Mislio sam da ste jedan moj poznanik. Klizila je ponovo niz aleju do mra�nog, dalekog kraja. Još jedna �elija. Receptor ispituje, ose�aju�i... eno ga opet doma�i protein, kruši okolo... DA!! Molekul antigena! Receptor je zapucao: zaslepljuju�i pohod �isto bele mršnje. Mreša proteinskih vlakana se proširila, privukla metu bliše. Krupna, pogrešno oblikovana �elijska morfologija - kancerozna �elija bacakala se u kobnom zagrljaju T-�elije. Enzimi su strujali napolje. Konrad se nagnuo napred u stolici. Ruke su mu bile stisnute u rukavici. "Umri", prošaptao je. "Umri."

Kancerozna �elija se nadimala, a zatim se izokrenula, raspršavaju�i protopalazmu. Iscrpljen, Konrad obrisa znoj sa lica. Izvukao je ruku iz rukavice. Displej simulatora se zamrzao. T-�elija bila je zamrljana od sluzi. Trijumfuju�i, njeni receptori brutalno su hrlili napred. Greta �e šiveti. Konrad treptajem isklju�i monitor, a zatim duboko uzdahnu. Ostalo je bilo rutina, samo malo programiranja na molekularnom asembleru. Prešive�e. Ponovo je mogao da razmišlja o njoj. Mogao je da razmišlja o njenoj jogunastoj naravi, o njenim rasipno elegantnim pokretima. Mogao je da se priseti kako izgleda kada joj košulja dodiruje telo klize�i preko vitkih bokova i ramena. Pro�istio je zid da propusti neku usamljenu svetlost grada. Razmišljanje o Greti bilo je narkoti�no, kad �ovek po�ne nije bilo lako zaustaviti se. Pogledao je holo kocku. Zahvatila je tako malo njene energije ili njene mo�i nad njim. Pošeleo je da je imao nešto bolje. Ali, naravno, i imao je. Drhtavim rukama ponovo je uklju�io simulaciju. Pove�avao je i umanjivao dok nije ostalo samo njeno lice. �inilo se kao da je isklesano iz besprekornog belog kamena. Otvorio joj je o�i. Umanjuju�i dalje, displej ju je pokazao od glave do pete. Po�eo je sa potpunom zamenom molekula papira u njenoj bolni�koj haljini. Postepeno, od donje ivice nagore, ode�a joj se pretvarala u dim. Sedeo je potpuno nepomi�no, ne dišu�i. Prsti su mu plesali u sopstvenom ritmu. Zumirao je displej dole i unutra, sve dok se nije ukazala unutrašnjost njenog srca. Kretao se kroz levu komoru, uz uzlaznu aortu, kroz luk u levu sr�anu arteriju. Zatim je krenuo drugom granom u unutrašnju karotidu i njenu lobanju. Svetlost je treperila blizu vrha jelke, penju�i se kroz sve finije grane. Krušio je centralnom mošdanom arterijom do same granice krv-mozak. Kruna jelke je pulsirala, plamenovi su bili tako svetli da su ostavili gr�e�i zeleni pseudolik kada je pogledao u stranu. Zgr�eni prsti na�inili su još jedan, poslednji pokret... I drvo se ugasilo. Konrad je osetio zanos mogu� samo kroz iscrpljenost. Radio je celu no�. Programiranje je bilo završeno pre samo nekoliko minuta. Greta je sela preko puta stola, obu�ena u obešeni, prskani dšemper, i provla�ila prste kroz kosu. Nije mogao da skine pogled sa nje. Delovala je zabrinuto, kao da se plaši da pita šta je pronašao. Duboko je uzdahnuo. "Greta, mislim da mogu da ti pomognem. Ispalo je da je problem jednostavan. U pitanju je neznatna genetska greška, lako popravljiva. Obmotala je ruke oko sebe, verovatno ni ne svhataju�i šta radi. "�eleo bih da ti dam injekciju, ali moraš da shvatiš njeno dejstvo." Ustao je. "Injekcija sadrši nekoliko molekularnih aparata virusnog porekla suspendovanih u fiziološkom rastvoru. Kroz krv, aparati �e se probiti do koštane srši. Kada dospeju tamo, locira�e nekoliko B-�elija prethodnika i ubaci�e kratak deli� DNK u svaku, aktiviraju�i ih. Te �elije �e po�eti da prave agente, T-�elije, koje se uspešno mogu nositi sa tvojim rakom. One su ono što ti je nedostajalo." Seo je na ivicu stola, vrlo blizu nje. "U slede�ih nekoliko dana te �elije �e se kloniranjem umnošiti milijardu puta. Tvoje telo �e regulisati proces, zamenjuju�i uništeno tkivo zdravim �elijama." Za trenutak je delovala ranjivo, �ak preplašeno. "Je li to sve?" Za trenutak se ne�kao. "Da, to je sve." Polako je klimnula glavom, gledaju�i u stranu, kao da ulazi u nešto ne�asno. Dao joj je injekciju. Posle nekoliko minuta podigla je pogled i o�i su joj bile okrugle kao sunca.

Greta je imala neke loše navike. Ne razmišljaju�i, spuštala bi stvari i nikada ih ne bi podizala. Nalazila je da je Konradova averzija prema gomilanju stvari simpati�na. Ništa od toga nije ga brinulo. Nasuprot. Naklonjen svemu �ega bi se ona dotakla, sa straš�u je posmatrao napola prazne vinske �aše i presavijene �asopise razbacane po stanu. Našao je izgovor da tra�i vreme nad jutarnjim �ajem dok nije otišla na posao. Satima ju je gledao dok je spavala. Njihova veza se brzo razvila. Posle druge posete ordinaciji, Konrad ju je odveo na ru�ak. Po neizre�enom dogovoru, izbegavali su da pominju raniju vezu. Pretpostavljao je da je to zbog toga što je se jedva se�ala. Nekoliko dana kasnije preselio se u njen stan; njegov je bio premali i oskudno namešten za njen ukus. Konradu se �inilo �udesnim što je tamo bio dobrodošao. Svaki put kad bi Greta izišla iz kupatila sa peškirom oko glave, ili kad bi nestrpljivo razgovarala sa nekim telefonom, bio je zapanjen kako ga je potpuno uklopila u svoj šivot. On se prilagodio. Nau�io je da voli njenu divlju muziku i pomodan sferi�an nameštaj. �ak se nau�io da voli i bu�ne restorane u koje je odlazila sa prijateljima. Sa uko�enim smeškom slušao je kako raspravljaju o oglašavanju i poreskim stimulacijama. Pokušavao je da mnogo ne govori; kad god bi zapo�eo, završio bi razgovorom o svom poslu. Greta je to mrzela. Podse�alo ju je to na njenu bolest, zaklju�ila je. Podse�alo ju je na to koliko joj je bila potrebna njegova pomo�. Konrad je pokušao da smanji vreme koje je provodio na poslu. Ipak, pre�esto je kasno dolazio ku�i. U ordinaciji su ga �elijske ekskurzije i dalje strasno zaokupljivale, pa bi, posle ne�ega što bi mu se u�inilo da je nekoliko minuta, ustanovio da je prošlo pola ve�eri. Tada bi joj kupovao poklon�i�e: cve�e, ili nešto u �emu bi mogla da vidi svoj odraz. Jednom joj je poklonio negliše boje dima. Prodajni sistem pitao je za njen broj. Ni to nije znao. Nije �ak ni šeleo da naga�a. Pretpostavljao je da ju je napetost u dršanju �inila višom. Vratio se u ordinaciju, izvukao simulaciju iz svojih fajlova i animirao je. Sistem je do u mikron sra�unao njene mere. Te no�i mu je oprostila. Promena na njoj bila je zna�ajna. Posle manje od mesec dana konkavnost i nesigurnost su nestali. Ranjivost od pre nekoliko meseci bilo je nemogu�e zamisliti. Pomalo mu je nedostajala. Jedne no�i Konrad je došao tako kasno da sunce samo što nije izišlo. �ak se nije ose�ao ni umoran. Greta je sedela u krevetu rade�i na rošnja�nom monitoru. Mali jantarni karakteri treptali su preko njega, verovatno berzanski pokazatelji. Prstima je dobovala po pokriva�u. "Uradio sam nešto fantasti�no", rekao je. Nije odgovorila. "Staklasto telo u oku tog momka se zamutilo, znaš ona te�nost u oku. Ništa nije video. Ispostavilo se da njegova mrešnja�a lu�i potpuno pogrešan protein. On se talošio u vidu veoma sitnih �estica. Nisam nikako uspevao da isklju�im gene koji su to radili, previše �elija je imalo tu grešku, tako da sam izmenio neke druge �elije nateravši ih da lu�e protein koji je pogubno delovao po reakciju..." Treptajem je isklju�ila monitor i upiljila se u njega. "Jesi li završio?" Glupo je klimnuo glavom. Palo mu je na pamet da joj nije ništa doneo. Podsetila ga je na ve�eru koju su planirali za prethodno ve�e. "Zvala sam te desetak puta. Zar ne proveravaš poruke?" Nije znao šta da kaše. Ušao je u dnevnu sobu i zario glavu u šake. Posle nekoliko minuta izišla je i sela pored njega. "�ta �u sa tobom da radim? Ponekad si tako smušen." Ustala je i prišla baru. "Zar nisi?" Oštro je odmahnuo glavom. "Ne. Nikada." Nije ga slušala. "Da li je samo fizi�ka privla�nost to što nas drši zajedno?" "Molim te da tako ne govoriš."

Nasula je pi�e i dugo ga posmatrala. "Ja ne�u da svako ve�e ovde provodim pletu�i, ili šta se ve� radi, �ekaju�i da se vratiš ku�i. Nisam sigurna ni zašto to sada radim." Vratila se u spava�u sobu ne sa�ekavši odgovor. Te no�i spavao je na kau�u, za kaznu. Ujutru se tiho kretao po stanu, pokušavaju�i da bude neprimetan. Iznenada je naleteo na nju u njenoj radnoj sobi. Bila je nagnuta nad knjigu i tiho plakala. Povukao se pre nego što ga je primetila. Dvoje Gretinih prijatelja sa posla ustali su od stola, suzdršano se smeju�i. Konrad uopšte nije razumeo o �emu su pri�ali. "�ta proslavljamo?" upitao je. Greta je nosila gotovo providnu bluzu od batika. Muškarci za ostalim stolovima otvoreno su piljili u nju. Kelneri sa unazad zalizanom kosom i košuljama sa ruskom kragnom krušili su poput meseca. Nasmejala se. "Naše prvo javno nu�enje. Ti i ne znaš šta to zna�i, zar ne?" Odmahnuo je glavom. "Reci mi." "Naša osniva�ka glavnica prvi put se javno nudi na prodaju. Velika lova. Faksimilno pokrivanje. Nude se cirkulari ugra�eni u holo kocke." Podigla je �ašu. "�ampanjac." "�estitam." Slegnula je ramenima. Delovala je spokojno i nekarakteristi�no mirno. "Ne izgledaš mi preterano uzbu�ena?" "I nisam. U stvari, vrhunac je ve� prošao. Ali sutra uve�e u kancelariji imamo veliku šurku. Mošeš li da se izvu�eš?" "Pokuša�u, ali u toku mi je simulacija; cirkulacija krvi u mozgu. Mislim da mogu da povratim atrofiju..." Blago je odmahnula glavom. "Ne govori o poslu." "Ti si govorila o poslu", pokušao je logikom Konrad. Sklonio je kosu sa o�iju i nagnuo se napred. "Greta, šeleo bih da mošeš da osetiš ono što ja ose�am. Kako je to putovati u tom svetu. Mogao bih jednom da te prikop�am na simulator, da te povedem na put..." Orbitiraju�i kelner doneo je hleb u �udno izrezbarenoj korpici. Greta je zaustila da nešto kaše, a onda stala. Podišu�i pogled, Konrad je ustanovio da ona pla�e. Bezuspešno je pipkao traše�i maramicu. Kona�no joj je dodao svoj ubrus. "Greta, je li ti dobro?" Kelner se ukotvio, bulje�i u njega. Konrad mu mahnu da ide. "�ta je sad?" Gotovo �itav minut nije mogla da progovori. Pokazala je na hleb. "Moja majka imala je takvu korpicu. Ve� dvadeset pet godina nisam videla nijednu." Da li je to bilo sve? "Nikada mi nisi puno pri�ala o njoj", re�e on. "Ne se�am se mnogo, kao da sam blokirala taj deo šivota. Ali u poslednje vreme puno razmišljam o njoj." Uzdahnula je. "�ao mi je." Odmahnuo je glavom. "Nema razloga. Ja šelim da te bolje upoznam." Posegnula je rukom preko stola i uzela ga za ruku. "Ja šelim da bolje upoznam... sebe. �elim da razumem zašto sam tako sre�na." Suza je pratila krivinu jagodi�ne kosti. Jedan dug trenutak je �utala. "Konrade, nikada nismo razgovarali o deci." Zabezeknuo se. Deca su bila vanzemaljska stvorenja. Emitovala su buku i nered. "Ne, nismo", re�e on. "Pored mog i tvog posla, ne vidim kako..." Prstima mu je dodirnula usne. " Samo razmisli o tome." Slede�e ve�eri Konrad se rano vratio ku�i. Greta je još bila na šurci. Stan je izgledao tako prazan bez nje. Pokušao je da �ita, odustao, obrisao prašinu sa stolova, šetkao se po dnevnoj sobi. Svaki put kad bi �uo neki šum pogledao bi na vrata. Posle desetog puta po�eo je da se pita da li �e uopšte do�i ku�i. Ve� ga je jednom ostavila bez ikakvog upozorenja. Nije bilo razloga da sumnja da ponovo ne�e oti�i.

Put koji je prelazio šetaju�i se produšio. Jedna petlja vodila je u njenu radnu sobu. Kao i obi�no, sto joj je bio raskupusan, sa gomilom izveštaja i kodiranih kristala. Na sredini stola nalazilo se nešto neo�ekivano - knjiga povezana u svilu sa viktorijanskom šarom na koricama. U stvari, dnevnik. Za trenutak se opirao, a onda je zastao i otvorio ga na mestu gde je traka ozna�avala poslednji zapis - tek tre�i ili �etvrti; knjiga je bila nova. Njen rukopis bio je neprikladno uredan i devoja�ki. Shvatio je da ga nikada ranije nije video. Pitao se da li ga se stidi. Konrad je zaboravio na ve�eru sa Selijom i Majkom. Ose�ala sam se glupo dok sam objašnjavala zašto nije stigao. Ali - mrzim što to kašem - pre bi se reklo da sam ose�ala olakšanje nego bes. Konrad je tako nesiguran u sebe u prisustvu drugih ljudi. Nikad se ne smeje. Pa ipak, strašno sam beskorisna kada nije odve. Zašto tako deluje na mene? �uo je kako se vrata otvaraju. Brzo je zatvorio dnevnik. U dnevnoj sobi Greta je sipala pi�e i razodevala se. Ispod se nalazila glatka koša i blag sjaj znoja. Isprušila se na kau�u. "Kako je bilo na šurci?" upitao je. Slegnula je ramenima. "Proveli smo ve�e posmatraju�i na ekranu šta se na tršištu dešava sa našim akcijama. Podigli smo se dva poena." Delovala je tako mirno da se pitao da li je sve u redu. "Klina�ki, stvarno. Rano sam otišla; stalno sam mislila na to koliko bih radije bila ku�i sa tobom. Ali bila sam uverena da �eš ve�eras raditi do kasno u no�. Zašto nisi došao?" Odmahnuo je glavom. "Danas se nešto dogodilo. Ne bi bilo puno koristi od mene na šurci." Delovala je zabrinuto. "�ta je bilo?" Ustao je i stavio ruke u dšepove. "Došao mi je novi pacijent. Star �ovek, najmanje osamdeset godina. Pre trideset godina prešao je jednog od svojih poslovnih partnera. Nisam pratio pojedinosti, ali partner mu se o�igledno ubio. Pacijent se veoma loše ose�ao dok mi je to pri�ao." Spustila je pi�e. "�ta je hteo?" Mislio je da �e ga pam�enje izdavati kako bude stario. Ali nije, postalo je oštrije, bolnije. On šeli da zaboravi to što je u�inio partneru. �eli da mu ja pomognem." Podigla je obrve. "Stvarno?" Konrad je prišao prozoru i posmatrao kako polumesec sipa boje na grad. "Znaš, mogao sam to da u�inim. To je ono što me je uznemirilo." Nagnula se. "Kako bi to uradio... u�inio da zaboravi?" "To je jednostavno." �udno je govorio, ohrabren njenim zanimanjem. "Projektujem lik njegovog partnera na njegovu simuliranu mrešnja�u. �tapi�i i kupice reaguju na svetlost. Opti�ki nerv to prikuplja. Tu se dešava neko procesiranje - rekonstrukcija lika, integracija, filtriranje - zatim to putuje u njegov mozak. Sve što treba jeste da sledim veze." Hodao je unaokolo. "Prvi zadatak mozga jeste da kategorizuje glavne objekte na liku - ovoga puta �ovekovog partnera. Proces prepoznavanja neverovatno je slošen, ali to uvek završava u jednostavno povezanoj mreši neurona koja upravlja drvetom podataka za odre�eni objekat. Onda ja pošaljem jedan od mojih molekularnih aparata kroz granicu krv-mozak. Ja sam taj koji mora da povu�e ru�icu, odmota veze. Postoji enzim koji to radi, spakovan u denderitima. Sve što moj aparat treba da u�ini jeste da stimuliše egzocitozu." Gretine usne su bile neznatno razdvojene. "To je sve?" "To je sve. On bi zaboravio sve što je u vezi sa njegovim partnerom, verovatno i neke poslovne tajne koje bi rado zadršao. Ali mislim da bi prihvatio..." Gretino lice se promenilo. Zainteresovan pogled uvla�io se u sebe. "Ti mošeš da promeniš ne�iji mozak?" "Pa naravno da mogu", re�e on, zbunjeno. "Sve mogu da promenim. Imam sve podatke. Samo treba da ih editujem."

O�i su joj postale ogromne i prazne. "Ti mošeš da promeniš ne�iji mozak?" Toplo crvenilo koje se pojavilo kada ga je prvi put videla pretvorilo se u kreda-belo. "Greta, je li ti dobro?" Ustala je, iznenada nestabilna kao onoga dana kada je prvi put ušla u njegovu kancelariju. "Da li se to meni dogodilo?" "Na šta misliš?" Zakora�io je ka njoj. Ona se izmakla u srtanu, da bi kau� ostao izme�u njih. Teško je disala. "Sve što sam ose�ala - pla�, no�i koje sam provela �ekaju�i te da se vratiš ku�i... šta si mi u�inio?" Napravio je još jedan korak ka njoj. Ona se povla�ila. "Odgovori mi!" "Greta, smiri se. Prolupa�eš." "Reci mi." Ruke su mu drhtale. Shvatio je, prekasno, da ne ume da je laše. "Nije bilo ništa zna�ajno." "�ta to zna�i?" "Greta, molim te..." Buljila je u njega ogromnim, optušuju�im o�ima. On je spustio pogled. "Poslao sam aparat u tvoj centralni nervni sistem. Aparat veli�ine virusa. To je sve." Pomerila se na bezbednu udaljenost. "Nastavi." "To je sve, zaista. Tvoj rak bio je tako lak zadatak. Do povratka je ostalo mnogo sati, pa sam tvojoj simulaciji pokazao svoju sliku. Bio je to eksperiment. Sledio sam nagone. Odmah sam pronašao centar za raspoznavanje - na tebe sam ostavio jak utisak, shvatala ti to ili ne. Iz njega je put vodio pravo u talamus: svi�anje, zadovoljstvo - nešto snašno. Ali tu se nalazila i gomila inhibitornih neurona obavijenih oko centra koja je neprekidno pucala." Delovala je bolesno, ali je slušala. "To je bilo nenormalno", re�e on. "Zar to ne shvataš? Bilo je to patološko. Ti inhibitori su spre�avali da bilo šta ose�aš, spre�avali su da odgovaraš. Nalazili su se tamo godinama, mošda otkako ti je majka umrla, ne znam. Popravak je bio sasvim lak. Moj aparat zadršao je transmiter koji su one lu�ile, isklju�io je inhibiciju. Jedan aparat, to je sve." Njeno disanje bio je jedini zvuk koji se �uo. Pritisnula je rukama slepoo�nice. "Ja imam aparat u glavi?" "Ne, naravno da nemaš. Izba�en je pre nekoliko nedelja. Bez obzira na to, bio bi ti potreban elektronski mikroskop da bi ga videla. Greta, molim te da me shvatiš. Ja, u stvari, nisam ništa promenio. Veze su bile uspostavljene. Ja sam ih samo stimulisao..." Lice joj je bilo mrtva�ki bledo. Stavila je ruku preko ustiju i izletela iz stana. Posle jednog sata Konrad je pošao da je traši; bezuspešno. Prošla je no�, a slede�eg jutra nerado je otišao na posao. Uve�e se vratio ku�i i našao promenjene brave. Na vratima se nalazila poruka napisana njenim neobi�nim šenskastim rukopisom u kojoj ga je molila da se vrati u svoj stari stan. �ekao je sat ili više. Nije se vratila ku�i. Naposletku je prihvatio njen savet. Nije znao šta bi drugo. Konradov stan mirisao je na plesan i nekoriš�enje - nekoliko nedelja nije bio tamo. Sve stvari koje je poneo sa sobom kod Grete bile su vra�ene u kutijama i nagomilane na parketu u dnevnoj sobi. Ostavio ih je gde su i bile. Situacija je, ose�ao je to, bila naravno privremena. Pešice je ponovo otišao do Gretine zgrade i �ekao je napolju da se vrati ku�i. U glavi je neprekidno odmotavao film od prošle ve�eri. Svaki put lice bi joj bilo sve belje, a njegova glupost neverovatnija. Podigao se vetar, motaju�i mu liš�e i ba�ene papire oko nogu. Pomerio se u zaklon ulaza i stajao tamo do zore. Ujutru je pozvao Gretinu kancelariju i to ponovio slede�ih nekoliko dana. "Ja znam da ona šeli da razgovara sa mnom", rekao bi sekretarici. "Ona mora." Ali Greta nikada nije bila tu, i nikada nije uzvratila na njegove pozive.

Konradu je prešlo u naviku da ve�inu ve�eri provodi ispred njene zgrade. Jednom je sreo šenu koja je stanovala u susednom stanu. Ni ona nije videla Gretu ve� nekoliko dana. Mislila je da je otputovala iz grada. Bez obzira na to, �ekao bi je sve dok se svetla na zgradi ne bi ugasila, a ulica postala crna i prazna. Postepeno je prestao da prima pacijente. Nije mogao da se usredsredi na posao. Ali i dalje je svakog jutra odlazio u ordinaciju. Sedeo bi za stolom i buljio u Gretinu holo kocku, slušaju�i šum zagrejanih aparata. Izvadio bi njenu simulaciju iz fajlova i animirao je. Nalošio bi joj da hoda monitorom odevena u zelenu papirnatu haljinu. Ode�u joj je ostavio neprozirnu, ali ju je skratio tridesetak centimetara - više joj je prili�ilo. Ponekad bi je naterao da pleše. Provodio je što je mogu�e manje vremena u svom stanu. Gomila kutija još je stajala neotvorena u dnevnoj sobi. Retko se trudio da odgovara na pozive, ali jedne ve�eri telefon je uporno zvonio svakih pet minuta. �etvrti ili peti put podigao je slušalicu. "Halo", re�e on. Dugo ve� nije �uo svoj glas. Delovao je prazno i nepoznato. "Konrade?" "Greta." "Kako si?" "U poslu", re�e on posle jednog trena. "Veoma sam zauzet." "Radiš, naravno." Glas joj je bio kiseo. "Konrade, šelela bih da prestaneš da stojiš ispred moga stana. Ja više tamo ne šivim. Samo gubiš vreme." Zadršao je dah. "Gubim li?" "Da, gubiš." Obrisao je �elo prljavim rukavom košulje. "Greta, šeleo bih da te vidim." Za trenutak nije odgovarala. "Ne. Nisam te zbog toga zvala." Pustio je da nastavi. "Srela sam nekoga kada si otišao..." "Pošto si me ostavila ispred zaklju�anih vrata." Nije bilo gor�ine u njegovom glasu, ali nije video razloga za neta�nosti. "Da, pošto sam te ostavila ispred zaklju�anih vrata. Nekoga na poslu - mislim da mu ne�u pominjati ime. Vi�amo se ve� dva meseca." �vrsto je stiskao slušalicu. "Neko drugi? Sa njim... ne moše biti isto." Jedno vreme je �utala. "Ne, nije. Nema one bliskosti koju sam ose�ala sa tobom. Više nikada i ne�e biti isto, zar ne?" Nije mogao da odgovori. "Konrade, zar ne?" "Ne znam. Verovatno ne�e." Po�ela je da pla�e. "Greta, molim te, hajde da se negde vidimo. Mošemo da zaboravimo tu no�..." "Nikada", re�e ona odlu�no. Gotovo je mogao da �uje kako drhti. "Nikada." "Ali ja mogu da u�inim da zaboraviš." Bio je o�ajan. "Bi�e to lako. Mogu da te opet skeniram. Sutra se ni�eg ne�eš se�ati..." "Konrade, molim te. Prestani. Zvala sam da... šelela sam da ti se zahvalim. Za ono što si mi u�inio. Nisam mogla ni da pomislim da �u ti to ikada reši, ali tako je. Slede�e nedelje se udajem." Nije mogao da diše. "Zašto?" "Trudna sam." Konrad je sedeo na svom tatamiju, drše�i slušalicu. Napokon je ustao i polako prišao vratima. Ose�ao je da mu je telo krhko, gotovo providno. Odvezao se u ordinaciju. Trebalo mu je puno vremena da podesi skener. Mehanizmi su se raštimali od nekoriš�enja. Postavio je na automatsko snimanje i legao na �inijast sto. Izgledao mu je strašno hladan. Pokrio se i mirno lešao dok je aparat radio. Lice njegove simulacije imalo je siv, upao izraz leša. Jedva ga je prepoznao. Lice je bilo prazno. Konrad je povio usne nagore, kao što bi to pogrebnik u�inio, u bezizrašajan osmeh. Projektovao je Gretin lik u zelenoj haljini na mrešnja�e njegove simulacije - najja�i stimulans koji je poznavao.

Impulsi su putovali opti�kim nervom do dela kore velikog mozga zadušenog za vid i... mozak mu dostiše belo usijanje. Proveo je sate ispituju�i isprepletane staze. Greta je prodrla do svakog dendrita i sinapse. Po�eo je da shvata instinktivne reakcije koje je budila u njemu - odziv na nju sezao je duboko u mali mozak i motorne neurone. Mesec se podigao iznad grada, napravio luk preko neba i ispario u izlasku sunca. Nastavio je da istrašuje, katalogizira, vodi signale dok su uranjali u njegovo nervno zale�e. Staze su se ponegde tek nakratko pojavljivale i on je radio više instinktivno, reskiraju�i. Do podneva, sa�inio je priblišnu mapu svog odziva. Iznutra, delovala je zastrašuju�e - neprobojan �vor veza. �uma algi. Ali kad se odmakao, obrazac je stao da se pojavljuje, a sa njim i strategija programiranja njegovih aparata. Zaboravi�e da je Greta ikada postojala. Ispod, svetla grada su se upalila. Nebo je poprimilo najbogatiju plavu boju. Konrad je poslednji put aktivirao Gretin simulakrum. Hodala je sobom, zaustavila se, podigla pogled, o�ekuju�i. Konrad-simulakrum materijalizovao se ispred nje, i dalje sa onim svojim praznim osmehom. Prišli su jedno drugom do razdaljine od svega nekoliko centimetara. Lagano, �edno, njihove usne su se dotakle. Likovi su po�injali da blede dok su se kodirani kristali u bazama podataka randominizovali. Postali su nematerijalni, poput odraza u prozoru od metastakla. Postali su duhovi. Pramenovi magle. Zatim ništavilo. Zamislio je da moše da oseti prolazak aparata kroz svoje telo. Kretali su se od leve zajedni�ke karotide i unutrašnje karotide. Dostigli su granicu krv-mozak. Oni su bili samo prethodnica. �im pro�u granicu, umnoši�e se, prona�i odre�ene neuronske staze, latiti se posla. Ušasavao ga je obim i delikatnost njihovog zadatka. Trudio se da veruje u uspeh. Dokono je tapkao prstima po stolu. Nije ose�ao magljenje svesti, niti odsutnost. Da li je mogu�e da je imunološki sistem uništio aparate pre nego što su obavili zadatak? Nije bilo na�ina da to sazna. Mogao je samo da �eka. Konrad je ustao i prišao jelki. Posmatrao je obrasce svetlosti i senke kako plešu na granama od ogledalaca. Postepeno je ose�ao kao da mu neizmerno tešak teret spada sa ramena. Dovukao se nazad do stola. U jednom uglu primetio je holo kocku privla�ne devojke sa ledenim izrazom na licu. Delovala mu je poznato, ali nije mogao da se seti odakle. Iz nekog razloga, zbunjenost ga je radovala. Kada se vratio u svoj stan, naišao je na gomilu kutija u dnevnoj sobi i smrad neopranog rublja. Maglovito se prisetio da je poslednjih dana naporno radio. O�igledno je zanemario sve drugo. Ali kutije nije mogao da objasni. Palo mu je na pamet da pozove policiju, ali je odustao. Bilo je suviše pitanja na koje ne bi umeo da odgovori. Do ve�eri, stan je ponovo bio u redu. Spremio je obilnu ve�eru i zaspao, potpuno iscrpljen. Kada se probudio slede�eg jutra, ose�ao se rastrojeno i nespretno. Neko vreme nije bio siguran ni gde se nalazi. To ose�anje dugo ga nije napustilo. Nekako se odvezao do ordinacije. Dolaze�i, nesugurno je lutao duš tri hodnika pre nego što je našao svoja vrata. Barem mu se �inilo da su njegova - ime mu je bilo na njima - ali mu je nameštaj bio nepoznat. Najviše ga je zanimala skulptura u suprotnom uglu, jelka sa srebrnim liš�em i plamenom krunom. Zakora�io je ka njoj i srušio se. Seo je na pod, ošamu�en, nesiguran kako da ustane. Nije mogao da pokrene noge. Odmahnuo je glavom, pokušavaju�i da rastera maglu. Da li imao mošdanu kap? Ne. Nije bilo drugih simptoma. Bio je svestan i nije bio paralizovan. Bila mu je potrebna pomo�. U to je bio siguran. Na stolu pored njega nalazio se telefon. Pokušao je da se podigne na kolena, za trenutak uspeo, a zatim je isprepleo noge i ponovo pao. Dovukao se na laktovima i podigao grudi do ivice stola. Bilo je to veoma naporno i bolno. Posegao je za slušalicom, ali je šaka odbila da se sklopi oko nje. Usredsredio se na prst po prst, zamišljaju�i šta svaki miši� radi.

Posle nekog vremena tri prsta lagano su se obavila oko valjkastog objekta. Privukao ga je ka sebi, ose�aju�i neko nepotpuno zadovoljstvo koje se završilo zbunjenoš�u. �ta je ovo? �ta se s ovim radi? Ruke mu iznenada otkazaše i on tresnu na pod. Za�uo je prasak pored sebe - mora da je nešto srušio sa stola. Deli�i slomljene kocke lešali su rasuti oko njega. U svakom deli�u bio je isti maglovit lik. Najve�i komad bio je najjasniji. Prikazivao je mladu šenu koja ga je posmatrala sa jezivom nezainteresovanoš�u. Konrad ponovo podiše pogled. Gledao je u duga�ak, �ist zid. O�i su mu gorele - umirale su. Nije mogao da se seti kako se zatvaraju. Pogled na tamne, blokovite oblike rasipao se i bledeo, zatamnjuju�i se. Vreme je prolazilo. Svet se smanjio na tamu uobli�enu Gretom, odsustvo se�anja i neuronske staze koje su je definisale tako nepobitno kao što crn krug zaklonjenih zvezda otkriva mlad mesec. Shvatio je da ju je povezao sa sva�im - sa poslom i otkucajima srca, sa osekom i strujanjem vazduha kroz plu�a. Nije mogao da je zaboravi, a da ne uništi sebe. Greta-oblik je treperela i za trenutak ugledao je ogledalo-jelku kako se jasno ocrtava na pozadini izbledelog grada, ismejavaju�i ga svojom porukom o povezanosti. Zatim je zaboravio kako se diše. Dšek Mekdevit OGRANAK FORT MOKSI Nekoliko minuta po nestanku struje, zasvetlucao je jedan jedini prozor u potkrovlju ku�e Vila Potera. Posmatrao sam ga s druge strane Puta 11, kroz zastor od javorova i kroz sneg koji je padao celo posle podne i postajao sve guš�i. Prozor je bio zamagljen i nematerijalan. Nije delovao onako kako bi trebalo da je svetlo u spava�oj sobi bilo upaljeno. Pre bi se reklo da je izgledao kao da je nešto svetlo lebdelo u njenoj mra�noj unutrašnjosti. Vil Poter je bio mrtav. Pre tri godine smo ga sahranili na groblju preko puta autostrade. Ku�a, �iji je dvospratni kostur poticao sa po�etka veka, od tada je zvrjala prazna. Nestanak struje utihnuo je grad. Negde je pas zalajao, vrata garaše su se zalupila. Kamionet Eda Kiernena protutnjao je prema Kavalijerima. Uli�ne svetiljke bile su pogašene, baš kao i semafor dole u Dvadesetoj. Da je mene neko pitao, struja nije morala ni da dolazi. Došlo je ve�e za bacanje �ubreta. Izvadio sam kartonske kutije filovane primercima Trga nezavisnosti i spuštao se spoljnim stepeništem, kad je sve utonulo u mrak. Posebno je bilo neobi�no što se �inilo kao da se svetlost u Poterovoj ku�i širi. Puzala je napolje; tavanska prostorija svetlela je postojanim, hladnim, plavobelim sjajem. Potekla je postepeno niz strminu krova, skliznula preko oluka i skrenula za ugao verande. Tek pokatkad, u odblescima, mogao sam da razaberem zakošene zastore i razrušene kamene stepenice. Te no�i moralo je da se dogodi nešto zaista neobi�no da privu�e moju pašnju. Re�ao sam kutije jednu na drugu i neke od knjiga prosule su se na ulicu; moje ime svetlucalo je na povezu. Beše to dobar komad moga šivota. Pet godina, �etvrt miliona re�i i, na kraju, najve�i deo ušte�evine za štampanje. Bilo je bolno i bilo mi je drago da ih se rešavam. Stajao sam tako, okovan, sašaljevaju�i samog sebe, dok je sneg šaptao iz poleglog neba. Ledoklopa, Halov krkljanac, Amoko na uglu Devetnaeste i Banisterove, svi su bili mra�ni i tihi. Ka centru grada, u magli oluje, gubili su se migavci i farovi. No� je bila mirna, nekako nepomi�na. Pahulje su se plavile u bledom svetlucanju koje je okrušivalo ku�u. Padale su na krov zabata i nešno se prosipale sa slemena. Kamionet Kesa Tejlora promakao je, probijaju�i se prema gradu. Kes je mahnuo.

Jedva da sam primetio; zadnji kraj Poterove zgrade stao je da se naduvava. Posmatrao sam, o�aram, znaju�i da je to samo opsena, a ipak gotovo o�ekuju�i da eksplodira. Ku�a se, i druga�ije, stala menjati. Krov i ivice su zatrepereli. Novi zidovi se spustiše. Potkrovvlje se iznenada podiglo, a s njim i vrh ku�e. Tre�i sprat, zajedno sa osvetljenim prozorima i mansardom, pomolio se iz snega. (U jednom od prozora neko se pomakao.) Parapeti se podigoše i krušni prozor oblikovao se u središtu mansarde. Zatvoren balkon izgurao se sa donjeg nivoa, blizu pro�elja. Nadsvo�eni ulaz i trem sa stubovima zamenili su verandu. Materijalizovale su se smreke, a Poterovo stara sijalica na stubu koja nikada nije radila zatreptala je i upalila se. Javorovi u prvom planu bili su goli i kruti. Stajao sam, brinu�i se za svoj vid, ne ispuštaju�i kartonsku kutiju, ose�aju�i sneg na licu i grlu. Na Putu 11 ništa se nije kretalo. Još sam tamo stajao u trenutku kada je struja došla; uli�na rasveta, elektri�ni natpis iznad Halove kancelarije, bezbednosna svetla u Amoku, pucnjevi sa TV-a, iznenadno, neobjašnjivo struganje elektri�ne bušilice. I, u istom trenutku, prikaze je nestalo. Mogao sam da odem u krevet. Mogao sam da izbacim ostatak tih prokletih knjiga, pripisuju�i sve svojoj mašti, i da odem u krevet. Drago mi je što to nisam u�inio. Snešni pokrov u Poterovom strašnjem dvorištu bio je nedirnut. Stajalo je više od stope snega ispod onih pola in�a koji su pali toga dana. Probio sam se kroz njega da prona�em klju� koji je uvek dršao uklješten ispod labavo pri�vrš�enog preklopca blizu podrumskih stepenica. Iskoristio sam ga da u�em kroz ostavu sa zadnje strane ku�i. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno kada su se vrata za mnom zalupila i kada sam ostao me�u grabuljama, lopatama i kutijama sa ekserima. Previše no�nih TV filmova. Previše Stivena Kinga. I ranije sam tamo odlazio. Pre mnogo godina, kada sam verovao da �e mi posao predava�a pomo�i dok ne budem mogao da zaradim za šivot kao romanopisac, ostvarivao sam dodatan prihod podu�avaju�i Poterove de�ake. Ali beše to davno. Sa sobom sam poneo baterijsku svetiljku. Uklju�io sam je i probio se do kuhinje. Tamo je bilo toplije, ali se to moglo i o�ekivati. Poterovi naslednici još su pokušavali da prodaju ku�u, a u Severnoj Dakoti se ne moše tek tako da potpuno isklju�i grejanje. Ormari�i su bili otvoreni i prazni; štednjak je bio otka�en od priklju�ka za gas i odvu�en do središta sprata. Crkveni kalendar visio je iza vrata. Pokazivao je mart 1986; mesec Poterove smrti. U trpezariji, ostali su jedan ofucan sto i tri drvene stolice. Bile su naslonjene na jedan od zidova. Par kutija lešalo je u uglu. Najednom, uz tresak, pe� se uklju�ila. Bio sam zapanjen. Ventilator se zavrteo i topao vazduh pojurio mi je oko �lanaka. Duboko sam uzdahnuo i svetlost svetiljke okrennuo ka dnevnoj sobi. Razmišljao sam kako ku�a izgleda razli�ito bez nameštaja, kako deluje potpuno strano i nepoznato, kada sam shvatio da nisam sam. Da li je to bio pokret izvan svetlosnog kruga, ili iznenada uvu�en vazduh, ili krckanje dasaka, nisam mogao da odredim. Ali znao sam. "Ko je to tamo?" upitao sam. Re�i su lebdele u tami. "Gospodine Vikem?" Bila je to šena. "Zdravo", rekoh. "Ja sam, ovaj, ja sam ugledao svetlost i pomislio..." "Naravno" re�e ona. Stajala je blizu kuhinje, a obrisi su joj se ocrtavali na spoljnjem svetlu. Pitao sam se kako je tamo dospela. "S pravom ste se zabrinuli. Ali sve je u redu." Nalazila se nekako sa sive strane sredove�nosti, privla�na, dobro utegnuta, od one vrste koju biste o�ekivali da sretnete na partiji bridša. Njene o�i, koje su bile u ravni sa mojima, gledale su me sa blagim humorom. "Zovem se Koela." Isprušila je desnu ruku. Zlatne narukvice su zazve�ela.

"Drago mi je što smo se upoznali", rekoh, pokušavaju�i da izgledam kao da se ništa neobi�no ne doga�a. "Otkud znate kako se zovem?" Dodirnula mi je ruku, onu koja je dršala baterijsku svetiljku, i blago je sklonila u stranu da bi mogla da pro�e. "Sledite me, molim vas", re�e ona. "Budite pašljivi, nemojte da se sapletete." Popeli smo se stepenicama na drugi sprat i ušli u strašnju spava�u sobu. "Ovuda", re�e ona, otvaraju�i vrata koja je trebalo da vode u klozet. Umesto toga, upiljio sam se u jarko osvetljen prostor koji nikako nije mogao da bude tamo. Bio je prepun knjiga, slika i tapiserija, košnog nameštaja i poliranih stolova. Kamin je veselo pucketao ispod portreta kalu�era. �ula se blaga klavirska muzika. �open, pomislih. "Ovoj sobi ovde nije mesto", rekoh prili�no glupo. Iznenadila me je promuklost moga glasa. "Nije", slošila se. "Prika�ili smo je na posed, ali smo sasvim nezavisni." Zakora�ismo unutra. Pod nogama su bili debeli tepisi. Tamo gde se video pod, bio je prekriven lašte�im parketom. Nadsvo�eni prozori gledali su preko Poterovog strašnjeg dvorišta i susedne ku�e Ema Pajla. Koela me je zamišljeno posmatrala. "Dobro došli, gospodine Vikem", re�e ona. O�i su joj blistale ponosom. "Dobro došli u Ogranak Fort Moksi, Memorijalne biblioteke Jovana Singlterijskog." Gledao sam unaokolo traše�i stolicu i, našavši jednu pored prozora, spustio se u nju. Sneg koji je padao bio je taman, kao da ga svetlost sa ove strane stakla ne dodiruje. "Mislim da ništa ne razumem", rekoh. "Pretpostavljam da je ovo neka vrsta šoka." O�ito se zabavljala i to dovoljno zarazno da sam se nekako opustio. "Jeste li vi bibliotekarka?" Klimnula je glavom. "Niko iz Fort Moksija ne zna da ste ovde. Kakva korist od biblioteke za koju niko ne zna?" "To je opravdano pitanje", priznala je. "�lanstvo nam je ograni�eno." Brzo sam bacio pogled naokolo. Sve knjige li�ile su na Biblije. Bile su razli�itih veli�ina i oblika, ali sve su bile uvezane u košu. Osim toga, naslovi i autori bili su odštampani istovetnim srebrnim pismom. Ali nisam primetio ništa na engleskom. Police blizu mene bile su pune knjiga koje su li�ile na ruske. Jedan tom lešao je otvoren na stolu pored moje desne ruke. Bio je na latinskom. Uzeo sam ga i dršao tako da mogu da pro�itam naslov: Historiae V - XII. Tacitus. "U redu", rekoh, "i mora da bude ograni�eno. Teško da iko u Fort Moksiju moše da �ita latinski ili ruski." Podigao sam Tacita. "Sumnjam da bi �ak i otac Kramer izišao sa ovim nakraj." Em Pajl, najbliši sused, izišao je na svoje prednje stepenište. Pozvao je psa, Propovednika, kao što je to �inio u ovo vreme skoro svake no�i. Nije bilo odgovora i on je gledao uzduš i popreko Devetnaeste ulice, u sopstveno dvorište, i pravo kroz mene. "Koela, ko ste vi ta�no? �ta se to ovde dešava? Ko je, kog vraga, Jovan Singlterijski?" Klimnula je glavom na na�in na koji to ljudi �ine kada se slašu da imate problema. "Mošda bi", re�e ona, "trebalo da pogledate unaokolo, gospodine Vikem. Onda �emo mošda lakše mo�i da razgovaramo." Povukla se do stola i zadubila u svešanj listova, puštaju�i me da se staram za sebe. Dalje od ruskih polica našao sam japanske ili kineske knjige. Nisam znao koje su. I arapske. Bilo je puno arapskih. I nema�kih. Francuskih. Gr�kih. Još orijentalnih. Na drugoj strani našao sam engleske naslove. Bili su podeljene na ameri�ke i britanske. Dikens, Kuper i �ekspir sa jedne strane, Holms, Drajzer i �tajnbek sa druge. I, skoro trenutno, ose�aj razumevanja koji je lebdeo nada mnom od po�etka ove stvari, izoštrio se. Nisam znao zašto. Naravno, poznata imena u poznatom okrušenju morala su da mi olakšaju teskobu. Uzeo sam Melvilovu Agatu i prelistao je. Tekstura listova odavala je fini papir od liš�a pirindša, a košni povez davao je knjizi privid bezvremenosti.

Pomislio sam na jeftin karton koji je Krosbou pribavio za Trg nezavisnosti. Boše moj, ovo je pravi na�in da se izda knjiga. Odmah pored bila su Sabrana dela Dšejmsa Mekorbina. Ko je, kog vraga, bio Dšejms Mekorbin? Bila su tu dva romana i osam pripovedaka. Nijedan naslov nije mi bio poznat, a knjiga nije sadršala biografske podatke. U stvari, ve�ina imena bila su od ljudi za koje nikada nisam �uo. Kemeri Bakster. Vin Gomez. Majkl Kasper. Naravno, nije to bilo ništa neobi�no. Police biblioteka uvek su pune opskurnih autora. Ali bogat povez i o�igledna pašnja posve�ena ovim knjigama odudarali su od pravila. Skinuo sam Hemingvejovo No�no osmatranje. Dugo sam gledao u naslov. Hemingvejeva proza, bez svake sumnje. Kratke, jasne, metkovite re�enice i faktografski, novinarski stil nisu se mogli zameniti. �ak i mesto radnje, Italija 1914. Henri Dšejms je bio predstavljen Branderbergom. Nije bilo ni traga od Ambasadora, Portreta jedne dame ili Vašington Skvera. U stvari, nije bilo ni Mobi Dika, ni Bili Bada. Ni Sunce se ponovo ra�a, ni Zbogom orušje. Toroa uopšte nije bilo. Nije bilo ni traga Frenimoru Kuperu ili Marku Tvenu. (Kakva je to biblioteka koja nema nijednu kopiju Haka Fina?) Poneo sam No�no osmatranje do stola na kome je Koela radila. "Ovo nije Hemingvejova knjiga", rekoh, bacaju�i je u luku na hrpu papira ispred nje. Trgla se. "I ostale su lašne. �ta se to, kog vraga, dešava?" "Gospodine Vikem, ja mogu da vas razumem što ste pomalo zbunjeni", re�e ona, mal�ice nervozno. "Objašnjavanje mi nikada nije bila ja�a strana." "Molim vas, pokušajte najbolje što mošete", rekoh. Namrštila se. "Ja sam deo grupe za spasavanje kulturnog blaga. Mi pokušavamo da spre�imo da stvari od ve�ne vrednosti, ovaj, ne propadnu." Gurnula je stolicu unazad i �vrsto me posmatrala. Negde iza, sat je teško otkucavao. "Knjiga koju ste uzeli kada ste ušli bila je...", zastala je, "zametnuta pre skoro dve hiljade godina." "Tacit?" "Istorija - pet od dvanaest. Imamo i Anale." "Ko ste vi?" Odmahnula je glavom. "Dobri duh", re�e ona. "Ozbiljno." "Ja sam sasvim ozbiljna, gospodine Vikem. Ono što vidite oko sebe jeste blago neprocenjive vrednosti koje, da nije bilo nas, ne bi postojalo." Nekoliko trenutaka gledali smo jedno drugo. "Kašete li", upitao sam, "da su sve ovo izgubljena remek-dela ljudi kao što je Tacit? Da je ovo", pokazao sam na No�no osmatranje, "bona fide Hemingvej?" "Da", re�e ona. Stajali smo licem u lice preko stola. "Tamo je i jedan Melvil. I jedan Tomas Vulf." "Da", re�e ona. Lice joj je sijalo od zadovoljstva. "Svi oni." Još jednom sam dugim pogledom prešao preko prostorije. Hiljade tomova popunjavalo je gusto na�i�kane police, dosešu�i do plafona. Drugi su bili naslagani na stolove; nekoliko ih je, napola nasumi�no, bilo razbacano po stolicama. Pet-šest stajalo je na Koelinom stolu, izme�u grani�nika u obliku Trojanskih konja. "To nije mogu�e", rekoh, iznenada ose�aju�i da prostor postaje sušen i teskoban. "Kako? Kako se to moglo da dogodi?" "Sasvim lako", re�e ona. "Melvil je osoben primer. On se obeshrabrio. U vreme kada smo prvi put zapazili Agatu, bio je carinski inspektor. Otišla sam do Londona da bih mu omogu�ila da mi u povratku pregleda prtljag. Mošete biti sigurni da 1875. to nije bio lak put." Mahnula je rukom, odbacuju�i moj prigovor. "Dobro, preterala sam, naravno. Iskoristila sam put da sklopim neki posao sa Metjuom Arnoldom i... eto sad se hvalim imenima. Oprosti mi. Ali pomislite kako bi ste ose�ali da vam Herman Melvil pregleda prtljag." Smeh joj je odzvanjao sobom. "Bila sam veoma mlada. U stvari, premlada da bih razumela njegovo delo. Ali ve� sam pro�itala Mobi Dika i nešto njegove poezije. Da sam ga onda poznavala kako ga sada znam, mislim da ne bih mogla da stojim na nogama."

Zagrizla je donju usnu i protresla glavom. Za trenutak sam pomislio da bi stvarno mogla da se onesvesti. "I on vam je dao rukopis? Samo zato što ste ga zatrašili?" "Ne. Zato što je shvatio razloge. I razumeo zašto ga ja šelim." "A zašto ste ga šeleli? Vi ste ga ovde zakopali." Prenebregla je pitanje. "Niste me pitali za ime biblioteke." "Memorijalna biblioteka Jovana..." "Singlterijskog." "Dobro. Ko je Jovan Singlterijski?" "Tamo, preko puta glavnog ulaza, nalazi se njegov portret." Bilo je to veliko ulje kalu�era zagledanog u sebe. Ruke su mu bile prekrivene tamnosme�im haljama, a uz njega se nalazio pergament i krst. "Bio je jedan od najbriljantnijih sociologa koji su ikada šiveli." "Nikada nisam �uo za njega." "Njegovi pretpostavljeni na kraju su proglasili njegov rad svetovnim; zato su ga ili spalili, ili ga negde sklonili. Nikada nismo sa sigurnoš�u ustanovili. Ali uspeli smo da se dokopamo kopija ve�ine njegovih dela." Sada više nije bila na svom mestu, ve� je stajala le�ima okrenuta portretu. "Zna�ajan je po tome što je definisao dršavu kojoj bi, po njegovom ose�aju, trebalo da ljudsko društvo stremi. Postavio je parametre i ciljeve kojima bi muškarci i šene što �ine ovu biblioteku trebalo da teše; ta�an stepen ravnoteše izme�u poretka i slobode, stepen obaveze pojedinca prema spoljašnjoj vlasti, ta�ne odnose koji bi trebalo da postoje izme�u ljudskih bi�a. I tako dalje. Sve skupa uzevši, stvorio je shemu civilizovanog šivota, skup uputstava, ako ho�ete." "Ljudske prilike", rekoh. "Kako to mislete?" "Sve je to uradio, a niko ne zna za njega." "Mi znamo za njega, gospodine Vikem." Zastala je. Zatekao sam se kako prele�em pogledom sa nje na dostojanstveni lik na portretu. "Pitali ste zašto smo šeleli Agatu. Odgovor je zato što je tako ljupka, što je tako snašna. Mi naprosto ne�emo dozvoliti da bude izgubljena." "Ali ko �e je ikada ovde videti? Vi govorite o romanu koji, što se ma koga ti�e, ne postoji. Ja imam prijatelja u Severnoj Karolini koji bi dao i poslednji cent da vidi ovu knjigu. Ako je uopšte prava." "Mi i ho�emo da je u�inimo dostupnom. Kad do�e vreme. Na kraju �e ova biblioteka biti vaša." Oblio me je talas radosti. "Hvala vam", rekoh. "�ao mi je", brzo je dodala. "Mošda sam vas navela da pogrešno pomislite. Nisam mislila sad odmah. I nisam mislila na vas." "Kada?" "Kada ljudska rasa ispuni zahteve Jovana Singlterijskog. Drugim re�ima, kada postignete istinski globalno društvo, sve ovo �e biti naš dar vama." �estok nalet vetra zatresao je prozore. "To je još poprili�no daleko", rekoh. "Mi moramo da gledamo na duge staze." "Lako je to vama re�i. Mi imamo puno problema. Nešto od ovoga bi moglo biti baš ono što bi nam pomoglo da se izvu�emo." "Ovo je jednom bilo vaše, gospodine Vikem. Vaši ljudi nisu uvek uvi�ali vrednosti. Mi obezbe�ujemo drugu priliku. O�ekivala bih da budete zahvalni." Okrenuo sam se od nje. "Ve�inu ovoga nisam �ak ni prepoznao", rekoh. "Ko je Dšejms Mekkorbin? Tamo su njegova sabrana dela, pored Melvila i ostalih. Ko je on?" "Majstor kratke pri�e. Jedan od vaših savremenika, ali bojim se da piše stilom i kompleksnoš�u koji �e za njegovog šivota ostati nepriznati." "Kašete li vi to da je on suviše dobar da bi bio objavljen?" Bio sam ušasnut. "Oh, da, gospodine Vikem. Vi šivite u preterano komercijalizovanom dobu. Vaši izdava�i shvataju da ne mogu da prodaju šampanjac pivopijama. Oni kupuju ono što se prodaje." "I to vaši i za ostale? Kemeri Bakster? Gomez? Ovaj-ili-onaj Parker?"

"Bojim se da je tako. U stvari, to je sasvim uobi�ajeno. Bakster je prvorazredni esejist. Za razliku od ostalih dvoje, on je bio objavljivan, ali u malom univerzitetskom glasilu, u jednoj ediciji koja je brzo nestala sa vidika. Gomez je napisao tri izvanredna romana, i ve� je do sada odustao, uprkos našem ohrabrivanju. Parker je pesnik. Ako išta znate o tršištu poezije, ne treba ništa više da vam govorim." Zajedno smo tumarali bibliotekom. Pokazala mi je izgubljene radove Sofokla i Eshila, nestale epove homerskog ciklusa, police pune indijske poezije i rimske drame. "Na gornjem nivou", re�e ona, podišu�i o�i ka plafonu, "nalaze se pesme i pri�e umetnika �iji maternji jezici nemaju pisani oblik. One su prevedene na naš jezik. U ve�ini slu�ajeva", dodade, "mogli smo da sa�uvamo imena njihovih tvoraca." "A sad imam iznena�enje za vas." Stigli smo do britanskog odeljka. Izvadila je jednu knjigu i dodala mi je. Viljem �ekspir. "Njegova Zenobija", re�e ona, utišnim glasom. "Napisana na vrhuncu njegove karijere." Neko vreme sam �utao. "Zašto nikada nije izvedena?" "Zato što je predstavljala grub napad na Elizabetu. �ak je i on mogao da izgubi glavu. Imamo veliki Vergilijev ep koji je povu�en iz sli�nog razloga. U stvari, zato je ruski odeljak tako veliki. Oni su godinama proizvodili veli�anstvene romane u tradiciji Tolstoja i Dostojevskog, ali su bili dovoljno razboriti da ih ne ponude za objavljivanje." Bile su tu još dve �ekspirove drame. Adam i Eva bila je jereti�ka po tadašnjim merilima", objašnjavala je Koela. "A evo još jedne koja bi podigla nekoliko obrva", nasmejala se. Bila je to drama Nis i Eurialije. Li�nosti su bile iz Eneide. "Homoseksualna ljubav", re�e ona. "Ali on je šeleo da se one povuku", usprotivio sam se. "Postoji razlika izme�u izgubljenih dela i onih koje pisac šeli da uništi. Vi ste ovo objavili mimo njegove volje." "Oh, ne, gospodine Vikem. Mi to nikada ne �inimo. Pre svega, da je �ekspir šeleo da uništi ove drame, mi bismo tu sitnicu vrlo lako mogli da obavimo. On je samo pošeleo da za njegovog šivota ne budu objavljene. Sve što ovde vidite", šenstvenim pokretom ruke obuhvatila je celu biblioteku, "dato nam je dobrovoljno. Po tom pitanju pravila su nam striktna. I mi ih se, gospodine Vikem, striktno pridršavamo." "Uzgred, u nekim slu�ajevima, mi prušamo i dodatnu uslugu. U mogu�nosti smo da na jedan skroman na�in ulijemo poverenje onim velikim umetnicima koji za šivota na odgovaraju�i na�in nisu bili prihva�eni. �elela bih da ste mogli da vidite Melvila." "Znate, mošda niste u pravu." Nozdrve su joj se neznatno raširile. "U �emu?" "Mošda knjige koje su izgubljene zaslušuju da budu izgubljene." "Neke da." Ton joj je postao tvr�i. "Nijedna takva nije ovde. Svi urednici o tome prosu�uju." "Zatvaramo u pono�", re�e ona, iznenada se pojavljuju�i pored mene dok sam bio zadubljen u Velsov roman Zvezdani let. Mogao sam da �ujem ono pre�utno re�eno: I više nikada ne�emo biti otvoreni. Ne u Fort Moksiju. Ne za tebe. Vratio sam Velsa i brzo nastavio, vade�i knjige sa polica sa nekim ose�anjem hitnosti. Preleteo sam preko Mendinala, nezavršenog Bajronovog dela, datiranog 1824, godine njegove smrti. Pronašao sam pojedine briljantne stihove i pokušao da neke zapamtim, a zatim nastavio ka Blejku, ka Fildingu, ka �oseru! Negde odmah posle jedanaest, naišao sam na �etiri pri�e Konana Dojla: 'Pustolovine strašnog lakeja', 'Brenmur klub', 'Dšezailin metak', 'Kliper sa Sumatre'. Boše moj, šta sve �erlokovci širom sveta ne bi dali da ih imaju? Pošurio sam sa o�ajanjem koje je raslo, kao da sam mogao da ih sve sakupim u sebe i u�inim dostupnim svetu koji je �ekao: Bog i dršava, Tomasa Vulfa, nove karikature Dšejmsa Tarbera, spašene ispod tapeta u ku�i za odmor koju je iznajmio u Atlantik Sitiju 1947, drame Odete i O'Nila, pripovetke Natanijela Hotorna i Terija Kara. Bile su tu Još opasnih vizija i Morgan Meri �eli.

Dok sam prebirao po listovima od pirin�anog papira, vagaju�i �udesne mese�inom obasjane stihove A. E. Housmana sa sra�unatim strelicama Menkena, zavideo sam im svima. I bio besan. "Nemate prava", na kraju sam rekao kad mi je Koela prišla, ukazuju�i mi da je vreme isteklo. "Nemamo prava da sve ovo zadršavamo?" Primetio sam naklonost u njenom glasu. "Ne samo to", rekoh. "Ko ste vi da sebi dodeljujete pravo da sudite o tome? Da kašete šta je veliko, a šta prizemno?" "Mnogo puta sam i sama sebi postavila isto pitanje. Mi radimo najbolje što mošemo." Kretali smo se ka vratima. "Znate, imamo puno iskustva." Svetla su bledela. "Zašto uopšte ovo radite? To nije zbog nas, zar ne?" "Nije samo zbog vas. Ono što vaša vrsta stvara pripada svima." Osmeh joj se proširio. "Naravno da ne biste šeleli da svoja najbolja ostvarenja zadršite za sebe?" "Vaši ljudi imaju pristup do njih?" "Oh, da", re�e ona. "Kod ku�e svi imaju pristup. �im se nova knjiga zavede, ona je dostupna svakome." "Osim nama." "Gospodine Vikem, ne�emo baš sve da uradimo za vas." Primakla se toliko blizu da sam gotovo mogao da osetim otkucaje njenog srca. "Mošete li uopšte da zamislite šta bi našim ljudima zna�ilo da ponovo otkriju sve ovo?" "�ao mi je, po tom pitanju sada ništa ne mogu da u�inim." Otvorila mi je vrata; ona koja su vodila u strašnju spava�u sobu. Imala je nešto da mi kaše, ali kao da se �udno opirala nastavku razgovora. I negde u tami Poterove ku�e, izme�u �arobnog ulaza u pozadinu klozeta na spratu i razrušenih kamenih stepenica koja su vodila sa verande, shvatio sam! I kada smo zastali pored ugašenog kamina i okrenuli se licem u lice, moje bilo je snašno udaralo. "Ovo mesto se nije slu�ajno pojavilo baš ve�eras, zar ne?" �utala je. "Nije slu�ano ni to što sam ga samo ja video. Mislim, nema nikakve svrhe postavljati vašu univerzalnu biblioteku u Fort Moksi, osim ako nešto niste šeleli. Je l' tako?" "Rekla sam da je ovo 'Ogranak' Fort Moksi. Centralna biblioteka smeštena je na Sen Simonovo ostrvo." Krhkost poslednjih nekoliko trenutaka istopila se bez upozorenja. "Me�utim, u pravu ste, nema." "�elite Trg nezavisnosti, zar ne? �elite da moju knjigu smestite tamo pored Tomasa Vulfa, �ekspira i Homera. Je l' tako?" "Da", re�e ona. "Tako je. Stvorili ste prvorazrednu psihološku dramu, gospodine Vikem. Uhvatili ste mikrokosmos Fort Moksija i stvorili portret malogra�anske Amerike koji je zadobio divljenje Ve�a. I, mogla bih da dodam, našeg �lanstva. Uzgred, zanima�e vas da je jedan od vaših glavnih likova izazvao ve�erašnji nestanak struje. Dšek Gilbert." Bio sam razorušan. "Kako se to desilo?", upitao sam. "Mošete li da pogodite?" "Sva�a sa šenom, u svakom slu�aju." Gilbert koji se u Trgu nezavisnosti, naravno, druga�ije zvao, ve� se dugo vukao sa drugim šenama. "Da. Posle je kamionom naleteo na semafor na uglu Jedanaeste i Fosterove. Izazvao je nastanak struje na površini od �etrdeset kvadratnih blokova. Baš kao u knjizi." "Da", rekoh. "Ali on nikada ne�e saznati da je u njoj. Niti iko drugi od ljudi koje ste u�inili besmrtnim. Samo �ete bi znati. I samo biste vi ikada znali, da nije nas." Stajala je, gledaju�i me u lice. Sneg je prestao i oblaci su se razišli. Zvezde su bile teške i svetle u njenim o�ima. "Mislimo da postoje mali izgledi da za šivota budete shva�eni. Mošda nismo u pravu. Kod Foknera nismo bili." Usne su joj se nabrale u osmeh. "Ali �ast mi je da vas pozovem da prilošite vaše delo u biblioteku."

Zamrznuo sam se. To se zaista doga�alo. Emerson. Hemingvej. Vikem. Svi�alo mi se. Pa ipak, nešto je u tome bilo strašno pogrešno. "Koela", upitao sam, "da li su vas ikada odbili?" "Da", obazrivo re�e. "Ponekad se i to doga�a. Nismo uspeli da ubedimo Fildinga u vrednost Harolda Svonlija. �arlota i Emili Bronte su nas obe odbile, na svetsku šalost. I Tolstoj. Tolstoj je imao predivan roman iz mladosti koga je smatrao, pa, antihriš�anskim." "A od nepoznatih? Da li je iko tek tako odbio?" "Ne", re�e ona. "Nikada. U tom slu�aju posledice bi bile naro�ito tragi�ne." Ose�aju�i u kom smeru razgovor vodi, po�ela je da brše govori, u neznatno višem registru. "'Novi genije koji �e potonuti u more istorije', kao što Bajron kaše, 'bez groba, bez pogrebnih zvona, bez kov�ega, nepoznat.' Jeste li na to mislili?" "Vi nemate nikakva prava da završavate sve ovo za sebe." "Nemate prava da sve ovo zadršavate za sebe." Klimnula je. "Trebalo bi da vas podsetim, gospodine Viken, da bez posredovanja biblioteke ta dela uopšte ne bi ni postojala." Netremice sam gledao pored njenog ramena, niz mirnu ulicu. "Zna�i", najzad je rekla, naglasivši re�, "odbijate?" "Ovo pripada nama", rekao sam. "To je naše. Mi smo stvorili sve to." "Gotovo sam predvidela... bojala se ovakvog vašeg odgovora. Mislim da se to posredno nalazi u vašoj knjizi. Da li �ete nam dopustiti da koristimo Trg nezavisnosti?" Ostao sam bez daha i bilo mi je teško da progovorim. "Sa šaljenjem moram da kašem - ne." "�ao mi je što to �ujem. Ja... morate da shvatite da ne�e biti druge ponude." Nisam rekao ništa. "Onda se bojim da ovde više nemamo posla." Kod ku�e, odneo sam kutije nazad u dnevnu sobu. Najzad, ako je tako prokleto dobro mora da za nju postoji tršište. Negde. Ako je u pravu po pitanju rastu�eg komercijalizma? Ma, nek' ide do �avola. Izvadio sam jedan primerak i stavio ga na policu izme�u Volta Vitmana i Tomasa Vulfa. Gde mu je i mesto.