Click here to load reader

Serije+ SPRING 2016

  • View
    218

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

Text of Serije+ SPRING 2016

  • 1ISSN

    221

    7-73

    45 SPRING 2016POWERED BY MAGAZINE

    Stiven King, Dzej Dzej Abrams,Dzejms FrankoU MISIJI:SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA

    EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA KOJE NE SMETE DA

    PROPUSTITE

    PRIKAZ KNJIGE DALAS 63

  • 2Glavni i odgovorni urednikMARIN MILOSAVLJEVI

    Art direktorGORDANA BAKI

    Izvrni urednikMILJAN TANI

    Tema brojaMILJAN TANI

    MarketingGOODTIMES D.O.O.

    Web & Digital DevelopmentMIHAILO MILOSAVLJEVI

    ISSN

    221

    7-73

    45 SPRING 2016POWERED BY MAGAZINE

    Stiven King, Dzej Dzej Abrams,Dzejms FrankoU MISIJI:SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA

    EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA KOJE NE SMETE DA

    PROPUSTITE

    PRIKAZ KNJIGE DALAS 63

    ISSN

    221

    7-73

    45

    SPRING 2016POWERED BY

    MAGAZINE

    Stiven King, Dzej Dzej Abrams,

    Dzejms Franko

    U MISIJI:

    SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA

    EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA

    KOJE NE SMETE DA

    PROPUSTITE

    PRIKAZ KNJIGE

    DALAS 63

    Fotografija na naslovnoj strani: 11.22.63 // Fox ICB

    SERIJE+ MAGAZIN

    Izlazi mesenoSPRING SPECIAL

    Izdava All About DigitalTsingegade 51

    2100 Kbenhavn Denmark

    KontaktTelefon: +45 60 544 303

    Mejl: [email protected]: www.serijeplus.com

    Digitalna distribucijaIssuu.com

    Novinarnica.netWebtrafika.com

    Redakcija nije odgovorna za sadrinu oglasnih reenja klijenata i partnera.

    CIP - , 79 SERIJE + / glavni i odgovorni urednik Marin Milosavljevi. - God. 1, br. 1 (nov. 2011)Beograd (Kralja Uroa Prvog 8/25) : Goodtimes, 2011- (Beograd: Politika). - 28 cm Meseno ISSN 2217-7345 = Serije + COBISS.SR-ID 187516940

    2

  • 3NAJVEI SAN OVEANSTVA...

    Obino kau da je letenje najvei san oveanstva. Setite se samo nebrojenih mitolokih pria o ljudima koji lete, ili istorijskih pokuaja da se oveku nadenu krila. Nita od toga nije uspelo, naalost. No, rekao bih da je jo jedan veliki, najvei san, oveka da putuje kroz vreme. Zamislite mogunost da putujete u rano detinjstvo, ispravite stvari koje su krenule naopako, ili da vidite istorijske dogaaje i utiete na njihov ishod?

    Kada je objavljeno da e Abrams i King raditi na ekranizaciji Kingovog romana Dalas '63, ovde kod nas u redakciji zavladala je euforija skoro bukvalno. Nekoliko nas smo fanovi ne samo Kinga (i Abramsovog dela), nego i same knjige. A Stiven King je pritom arhipojam popkulture kao malo koji drugi pisac. Tako da je bilo logino da imamo jedan specijalni broj na ovu temu, naroito kada smo saznali da e lokalni Fox emitovati seriju kod nas, inae snimljenu za striming-servis Hulu.

    Jeste, postoji milion pria o putovanju kroz vreme, ali ova posledicama menjanja stvari u prolosti prilazi na jedan drugaiji nain, i junak ove prie ne samo da je obini ovek kao svako od nas (dakle nije sveznajui Doktor iz Dr. Who ili Dok Braun iz Povratak u Budunost), nema fensi vremeplov, nego jednostavno samo neupadljivi portal u ostavi koji ga uvek vodi u isti trenutak.

    U ovom broju vam, pored prikaza serije i knjige, donosimo i intervju sa jednim od producenata serije, Dej Dej Abramsom, a i listu pet najvernijih adaptacija Kinga koje ne smete da zaobiete, iz pera naeg novog saradnika Gorana Tomovia.

    Uivajte u ovim pred-letnjim danima uz 11.22.63 i na magazin (bacite obavezno pogled i na na sestrinski PopCulture Magazine), a mi se vidimo opet u junu u redovnom izdanju.

    Miljan Tani

    Izvrni urednik

    #EditorsWord

    Redakcija nije odgovorna za sadrinu oglasnih reenja klijenata i partnera.

    3

  • 44

  • 55

  • 6FOTO

    : FO

    X IC

    B

    autor: Miljan Tani

    6

    GLEDALI SMO ZA VAS

    Kada je najavljeno da se snima mini-serija po Kingovoj knjizi 11.22.63 (kod nas prevedena kao Dalas '63), bojao sam se. Veina ekranizacija Kingovih dela izgubi u tranziciji neto to je meni veoma bitno u samom delu ili obiluje raznim izmenama koje nikako ne mogu da razumem. Abrams me je istovremeno i plaio i ulivao mi nadu, Dejmsa Franka sam se bojao (jer e on menizauvek biti Hari Ozborn).... ali daba sam se plaio. Evo ta sam zapazio u prve tri epizode serije.

    PRVE TRI EPIZODE SERIJE

  • 77

    PRVE TRI EPIZODE SERIJE

  • 8FOTO

    : FO

    X IC

    B

    8

    Prvi deo prie osetno bre tee nego u knjizi, to je s jedne strane dobro, ali s druge strane Templtonovo ubeivanje Dejka da putuje u prolost i sprei ubistvo Kenedija deluje malo usiljeno i zbrzano no sve to nestane jo pre tree epizode.

    Iako je serija promenila neke lokacije i tok rad-nje (za razliku od knjige, Dejk recimo ne pu-tuje vie puta tamo amo vebajui izmene, ve ostaje sve vreme u prolosti i odmah se up-uuje u Dalas), ono to je vrlo jasno u samom poetku jeste da je skoro savreno prenela at-mosferu knjige.

    Oseaj pritiska prolosti koja se opire izmena-ma, Damoklov ma dogaaja koji slede a koji mogu ili moda i ne mogu da se izbegnu, aura ludila Lija Harvija Osvalda, zameateljstvo CIA-e... sve je tu. Videemo kako se razvija sve dalje od tree epizode, ali je injenica da fanovi knjige nemaju nikakvog razloga za brigu i mogu da se opuste i uivaju.

    Dejms Franko kao Dejk Eping je fenomena-lan i potpuno ubedljiv. Svaki trag moje brige nestao je onog trenutka kada je otputovao u 1960. (u knjizi je to 1958), obrijao se i oiao u kupio novo odelo. To je Dejk Eping kakvog

    sam zamiljao. Njegov odnos prema misiji i prema ljudima u prolosti je vrlo verno pre-nesen, a Franko uspeva na momente ak i da promuva svoju ljubav prema poeziji (i recito-vanju iste) u seriju, to nije udno, budui da je Dejk profesor engleskog. Jedva ekam da vid-im kako e se razvijati njegov odnos sa Sejdi u ovoj varijanti prie.Treba pohvaliti i odluku tvoraca serije da priu ubrzaju tako to neemo pratiti Dejkovo puto-vanje od 1958. do 1963, nego je prvo sleteo u 1960, a onda sm ose ubrzo obreli u 1962. Bridet Karpenter, koja je najzaslunija za ekranizaciju, rekla je da je htela da Dejk u prolost stigne u godini izbora, a i bilo bi dosadno pratiti puto-vanje od pet, odnosno est godina na ekranu. Ako tome dodamo i nekoliko iteracija puto-vanja koje imamo u knjizi a koje u knjizi odli-no funkcioniu i nisu nimalo dosadne, naprotiv moemo biti samo sreni to je pria u seriji kondenzovana. No, naglaavam, atmosfera je i dalje tu, i sve to treba je tu.Posebnu pohvalu zasluuju ljudi koji su osmis-lili picu crveni konii koji povezuju dogaa-je i mesta su savrena predstava vremena koje je lako lomljivo, i obratite dobro panju: pica se menja iz epizode u epizodu, iz iste se izbacu-ju stvari koje nisu relevantne za datu epizodu i ubacuju se stvari koje jesu, odnosno posledice

  • 99

  • 10

    FOTO

    : FO

    X IC

    B

    10

    Dejkovih izmena u prolosti i gledamo jednu vrstu zna-kova njegovog kretanja u ezdesetim. Neko vreme smo u TV-produkcijama imali trend minimalistikih pica (Izgubljeni, Heroji...), ali se ini da je Igra Prestola uticala svojim dizajnom i konceptom pice i na ovu.

    Na kraju moram samo primetiti da mi je ao to je iseen krosover sa romanom TO u knjizi se deo prie odvija u jednom od omiljenih Kingovih fiktivnih gradova, Deriju, i tu Dejk nailazi na dvoje dece, deaka i devojicu, koji vebaju neki ples koji im ne ide ba, te on odlui da im pomogne. Ispostavi se da su to dvoje dece Rii i Beverli, dvoje od nekoliko glavnih junaka meu itaocima vrlo omiljenog romana TO. Meutim i nadam se da je ovo zaista namerno uraeno, a ne samo kao sluajnost glu-mica koja je u TV-ekranizaciji romana TO glumila odras-lu Beverli, Anet O'Tul, u ovoj seriji ima malu epizodnu ulogu, to sam (i ne samo ja) protumaio kao svojevrsno namigivanje produkcije fanovima: Da, izbacili smo taj deo prie, ali evo vam ovaj mali oma. Znam samo da se meni mnogo dopao potez i da jedva ekam da vidim kako serija ide dalje.

    Kad se zavri, daemo i mi zavrnu re.

  • 1111

  • 1212

  • 1313

  • 14

    Pria je divna jer ne ide onako kako oekujemo

    INTERVJU SA DEJ DEJ

    ABRAMSOM

    FOTO

    : Ins

    tagr

    am

    #COVERstory

    14

  • 15

    11.22.63 JE SAMO POSLEDNJA U DUGAKOM NIZU EKRANIZACIJA DELA STIVENA KINGA. DEJK EPING (DEJMS FRANKO), SVEE RAZVEDENI PROFESOR ENGLESKOG, KOJEM STARI PRIJATELJ EL TEMPLTON (KRIS KUPER) DAJE PRILIKU DA PUTUJE NAZAD KROZ VREME U TEKSAS 1960. GODINE I NAGOVARA GA DA POKUA DA SPREI ATENTAT NA DONA F. KENEDIJA U NOVEMBRU 1963. U DALASU. MEUTIM, DEJK VREMENOM POSTANE VEZAN ZA IVOT KOJI JE SEBI IZGRADIO U PROLOSTI I SVE MU JE TEE DA SPROVEDE MISIJU.

    Izvrni producenti serije su Dej Dej Abrams, Stiven King, Bridet Karpenter i Brajan Berk, dok je serija premijeru imala 15. februara na striming servisu Hulu. U Srbiji se emituje na lokalnom FOX-kanalu. Za ovo izdanje smo dobili priliku da razgovaramo sa D. D. Abramsom i postavimo mu nekoliko pitanja o seriji.

    Q: KAKO SE OVA SERIJA DESILA?A: Proitao sam roman i veoma mi se dopao. Rekao sam to i Stivenu [Kingu]. Poznajemo se ve neko vreme i jednog dana mi je poslao i-mejl, pitajui da li bih eleo da uestvujem u ekranizaciji za veliko platno. Bio sam vrlo entuzijastian u vezi s tim, ali sam ga istovremeno i pitao da li bi moda bilo bolje napraviti seriju, budui da je knjiga obimna i ne bi sve moglo da se skrati na dva sata filma, a da to bude i dobro. On je bio otvoren za tu ideju i prva osoba kojoj smo se obratili bila je Bridet Karpenter. Ona se odmah sloila s predlogom, potpisali smo ugovor i napravili smo seriju.

    Q: TA JE ONO TO JE PRIVLANO U SAMOJ PREMISI?A: Mislim da je briljantno to to je re o zapravo vrlo jednostavnoj ideji. ta se desi ako putujemo unazad kroz vreme? Videli smo to ve milion puta. Ali King je na jedan genijalan nain putovanje kroz vreme spojio sa istorijskom priom, svima poznatom, naroito nama u Americi, o jednom sudbonosnom danu u Dalasu. Ideja je bila da neko putuje kroz

    vreme samo da bi spreio atentat na Kenedija. Pria je naravno divna jer ne ide onako kako je planirano. Glavnom liku se na misiji ispreavaju sve mogue i nemogue situacije. Samo vreme je, kao to Stiven King pie u knjizi, uporno. Tvrdoglavo je, bori se protiv promene. Ideja putovanja u prolost da bi se ispravila neka nepravda je toliko ve prevakana i poznata, ali je King imao tako genijalan pristup, emociju i uzbudljiv tok radnje da je uinio da se ideja uini potpuno novom.

    Q: U KOJOJ MERI JE SAM KING UESTVOVAO U SERIJI? PONEKAD UEE PISCA U PROCESU ODLUIVANJA U PRODUKCIJI MOE BITI PROBLEM...A: Bili smo veoma zahvalni za njegovo uee, i uopte nije bilo nikakvog oseaja da tu neko nadglasava nekoga u odluivanju. Bio je divan saradnik, otvoren za sve sugestije o izmenama u odnosu na izvorni materijal i brzo je shvatao razloge tih izmena. Potpuno je uestvovao u svemu, pisao je nove verzije scenarija, gledao je razliite verzije epizoda u montai. Bio je dakle potpun partner u produkciji, ne samo imenom i pedigreom.

    Q: DA LI SU POSTOJALE IKAKVE POSEBNO PROBLEMATINE TAKE IZMENA U ODNOSU NA KNJIGU O KOJIMA STE MORALI DA DISKUTUJETE?A: Ne. Mislim, postoje odreene stvari. Bridet je, kao glavni producent serije, svakako imala najvie posla sa Stivenom u vezi sa

    15

  • 16

    UVEK GOVORIM DA VIKINZI NISU PRIA O BITKAMA, PAGANIMA I BOGOVIMA, ZAPRAVO JE O TOME KAKO SE NAE DRUTVO MENJALO KROZ VEKOVE, A KAKO SE MI LJUDI NISMO MENJALI S NJIM

    FOTO

    : FO

    X IC

    B

    prilagoavanjem prie za seriju jer ipak je to adaptacija, i ne moe sve iz knjige da pree i na ekran i esto se uhvatite da izbacujete delove prie, a piete potpuno nove, ili uzmete manje bitnog lika i date mu znaajniju ulogu, ili stvorite potpuno novog... svata se od svega toga deavalo u toku produkcije, ali nikada nije bilo ustrih rasprava. Bilo je dosta podrke. Stiven voli ta je Bridet radila u seriji Friday Night Lights, tako da je meu njima postojalo samo meusobno divljenje.

    Q: KAKO STE ULOGU DODELILI FRANKU I ZATO JE ON BA PRAVI DA GLUMI DEJKA?A: To je zabavna pria. Naime, nisam poznavao Dejmsa, ali sam itao ili neki intervju s njim, ili lanak koji je pisao o tome koliko voli ovu knjigu, i kako ga nervira injenica da u ja producirati adaptaciju. Tako da sam ga pozvao i pitao da li eli da glumi i odmah je bio uzbuen, pristao je i prihvatio i da reira jednu epizodu. Mislim da je bio uzbuen iz potpuno istih razloga kao ja. Mislim da je pravi za ovu ulogu jer je Dejk ovek koji je u nekoj vrsti kripca u ivotu, u kojem stvari ne idu ba onako kako bi on voleo. Ono to je kod ovog lika prelepo jeste njegovo traenje svrhe i konano nalaenje strasti. Ovo je zapravo jedna divna ljubavna pria.

    Ono to Dejmsa Franka ini pravim ovekom za tu ulogu je to to je on sam, po meni, jedna misterija. On je kameleon. Zapravo ni ne znam ko je on stvarno. Igrao je razne uloge, radi mnoge stvari. On je profesor, reiser, producent, slikar. Pomalo je neuhvatljiv i zato je delovalo da lik poput Dejka Epinga koji je tako udesno izgubljen lik glumi ba Dejms Franko koji ima taj divni osmeh, neverovatni arm, koji je zgodan i nekako se uklapa u bilo koje vreme i bilo koje mesto. Na taj nain je neuhvatljiv i veoma mi se dopada ideja to bi on u ezdesetim godinama dvadesetog veka mogao da bude pomalo kao Dejms Din. Ima tu vrstu vanvremenskog izgleda.Njegovi manerizmi, izgled, energija su me pomalo podseali na Kristofera Vokena u The Dead Zone, to je na razne naine sestrinska pria ovoj prii. Obe prie su o mladim mukarcima

    slomljenog srca, nastavnicima, koji su upleteni u izvanredne, skoro natprirodne okolnosti, u kojima su oba lika suoena sa odlukom da u jednom sluaju spasu predsednika a u drugom da ubiju ili budu katalizator za unitenje kandidata za predsednika. Veoma su slini. Franko me dosta podsea na Vokena u toj prii.

    Q: DA LI VAM JE RAD NA SERIJI OMOGUIO NEKU NOVU PERSPEKTIVU KENEDIJEVOG UBISTVA I DA LI VAM SE POGLED NA TA DEAVANJA PROMENIO NA NEKI NAIN?A: Ne. To je naravno jedna uasna tragedija, ali injenica da i dan danas postoji toliko aktivnih teorija zavere i ljudi koji ih strastveno zastupaju, kao i injenica da do danas ubistvo nije potpuno i neoborivo razjanjeno ini priu meavinom istorijske tragedije i misterije. Rad na ovome me nije ubedio, kao to je sam Stiven King bio ubeen, da je pucala samo jedna osoba, kao to me nije ubedio ni da su moji prijatelji u pravu, od kojih su neki zagrieni teoretiari zavere. Ono to mi se u ovoj prii posebno dopada jeste da je neverovatno dobro isprepletena izmiljena pria sa ovim traginim istorijskim dogaajem.

    Q: TA BISTE REKLI DA SU ZAMKE ILI PREDNOSTI ZA PRODUCENTA KADA SE PRIA ODIGRAVA U PROLOSTI?A: Kada lik putuje kroz vreme, svejedno kuda, publika je automatski vezana za njega i proivljava zajedno s likom sve kada on ne zna kako da reaguje ili kuda da ide. Publika je tu skoro pa prisiljena da bude emotivno i intelektualno vezana za lik, jer je i za nju sve to potpuno novo.

    Ogromna prednost je kad imate produkcijskog dizajnera poput Kerol Spier koja je setovima udahnula toliko detalja, kao i kostimima. Ceo tim je odradio odlian posao. Zabavno je igrati se sa konvencijama odreenog perioda i sa onim to je karakteristino za to vreme. Prednost je istvoremeno dvosekli ma, jer kako uraditi sve a da deluje kao novo? Kako da se ne stvori oseaj ve vienog? Mislim da je to jedan od razloga to mi se pria dopada King je uzeo neto poznato i nainio ga sveim i novim.

    16

  • 17

    ONO TO DEJMSA FRANKA INI PRAVIM OVEKOM ZA TU ULOGU JE TO TO JE ON SAM, PO MENI, JEDNA MISTERIJA. ON JE KAMELEON. ZAPRAVO NI NE ZNAM KO JE ON ZAPRAVO.

    Q: KAO NEKO KO JE RADIO NA NEKIM OD NAJZARAZNIJIH TV-SERIJA SVIH VREMENA, TA MISLITE O NAINIMA PUTANJA SERIJA U PROMET DA SE OBJAVI SVE ODJEDNOM ZA TAKOZVANO BINDOVANJE (GLEDANJE SVIH EPIZODA U JEDNOM DAHU, PRIM.) ILI DA GLEDALAC EKA EPIZODU IZ NEDELJE U NEDELJU?A: Mislim da oba naina imaju svoje prednosti i naravno da mogu da razumem, budui da ivimo u jednom vremenu neposrednosti, da ljudi imaju elje, pa ak ponekad i oseaj povlaenosti da dobiju sve odjenom jednostavno jer mogu, i jer je to neto na ta se sve vie navikavaju. Ja mislim da postoji neto divno u tome kad se serija gleda jednom nedeljno, jer izmeu epizoda ona ivi s Vama i razmiljate o njoj. U nekim sluajevima postaje neto dublje od puke zabave... sam pojam bindovanje zvui nezdravo. Neu da kaem da ono to stvarno i jeste, ali nisam siguran da li je gledanje serije u jednom dahu najbolji nain da se ista iskusi.

    Dobre vesti su ako volite to da radite, strpite se malo i gledajte ih u dahu kada izau sve epizode. Ili u sluaju serija kod kojih se sezone objave odmah cele gledajte njih. Mislim da oba modela imaju svog smisla. Ono to je pametno u pristupu koji je Hulu odabrao za ovu seriju jeste da epizode objavljuje jednom nedeljno, a onda kada sve budu objavljene moete i da ih gledate sve ponovo u jednom dahu. Tako da bih rekao da oba pristupa imaju smisla, a nijedan nije oiti pobednik.

    17

  • 1818

  • 1919

    Postojalo je vreme kada sam itao samo Stivena Kinga. Oboavao sam ga, a ovek je napisao toliko knjiga da jednostavno nije bilo mesta za neto drugo. Mnogi lju-di su u fazonu kako Kingova novija dela nisu do-bra kao stara. Ne znam, jednostavno su drugaija. Uostalom, i vi kad danas sednete da neto piete, priate, razmiljate, ne inite to ni izbliza isto kao pre 20-30 godina, zar ne? Jeste, stari King je malo straniji, opasniji, lake nas je vezivao, ali ne treba ni novog odbacivati. No, najkasnije sa Lis-inom priom sam se izgubio, nisam je razumeo, ostavio sam je i na neko vreme ostavio i Kinga. Poslednji roman koji sam proitao bio je Duma Key, 2008. godine. Pritom imajte u vidu da sam 2005/2006 prevodio Vukove Kale, da od 2007. imam Ka-tetovau a od skora i ogromnu tetovau revolverake litanije na leima (ako ste itali Mranu Kulu, znate o emu govorim).

    Pre nekoliko godina sam onda sluajno nabasao na 11/22/63 Dalas '63 kako je kod nas prevedena u izdanju Vulkana, i odmah sam iz naslova shva-tio da je re o Kenediju. Pogledao sam sinopsis i ve to me je oduvalo prvo, ivim za prie o puto-vanju kroz vreme, drugo, oigledno nije horor (a Kinga je prelepo videti i u drugim vodama), tree: jedan od najveih istorijskih dogaaja pritom nerazjanjenih u 20. veku. Knjiga ne poinje tako spektakularno pisana u prvom licu, od junaka Dejka Epinga, profesora engleskog, saznajemo o njegovom skorom razvo-du. Na ovom mestu moram da pohvalim genijalno

    preveden termin watershed moment kao raz-vodni trenutak (Vladan Stojanovi je prevodi-lac) prvo to je u srpskom direktna aluzija na Dejkov razvod (to u engleskom nije), a drugo odlino doarava smisao pojma odreenog tre-nutka od kojeg se vreme/dogaaji razvode na razliite strane. Bitan trenutak neke velike istori-jske promene. Ubistvo Kenedija se svakako moe smatrati takvim trenutkom.

    King nas meutim ne dri predugo u uvodu, upoz-naje nas sa nekim kljunim igraima prie i ubrzo se obretemo u 1958. godini. Ve od tog trenutka pria vas obuzme i vue u svoj vir i nijedna iteraci-ja prie (a ako ste gledali seriju, a niste itali knjigu Dejk u knjizi vie puta odlazi u prolost, vraa se kui, odlazi da pokua neto drugaije itd) nije dosadna. Naprotiv. Sve vreme smo uzbueni da vidimo ta e da se desi. Iako znamo ta e da se desi. Ali jedva ekamo da vidimo. Naroito nas pak zanimaju sitni detalji, manji, istorijski nebitni dogaaji koje Dejk pokuava da promeni, da lju-dima u svom vremenu ulepa ivote.

    Stalnom itaocu (constant reader) krosover tre-nutak s knjigom To, kada Dejk upoznaje Riija i Beverli iz tog Kingovog verovatno najkultnijeg ro-mana, ne moe a da ne natera suze u oi. Stalni italac je geek po sebi i na likove u knjigama gleda kao na stvarne poznanike, tako da susret sa Rii-jem i Beverli, koje faktiki nismo videli od 1986. (na stranu ko je kad itao To), predstavlja svojevrstan kratak (ali sladak) susret sa starim prijateljima.

    Dalas '63VRHUNSKA NAUNA FANTASTIKA

    IZ PERA MAJSTORA HORORA

  • 20

    and MORE...

    20

    Ne bih da ulazim u detalje radnje, niti da vam prepriam ita supstancijalno to bi pokvarilo uitak u knjizi (a toplo vam savetujem tako-rei vam nareujem da je itate), ali moram da obrazloim ta ovu priu, jo jednu u ogrom-nom nizu pria o putovanju kroz vreme i pokuajima da se neto promeni u prolosti, ini vrednom vae panje i moda boljom od mnogih izdanaka njene vrste. Prvo, odnos De-jka sa ostalim likovima i njegovi povremeno nezgrapni pokuaji da se uklopi u dato vreme. Drugo, nain na koji King pie nam daje oseaj kao da itamo ne izmiljenu priu iz mozga savremenog autora, nego dokumentovani st-varni dogaaj, jer su likovi (stvarni likovi) i prie oko njih, i pre svega njihovi motivi toliko realis-tini da se ni u jednom trenutku ne srui zavesa izmeu stvarnosti i fikcije. ak i ako niste nikad nita itali o Liju Havriju Osvaldu, prikazan je tako da ne moete ni da zamislite da je bio mo-

    da drugaiji. Tree, za razliku od veine pria o putovanju kroz vreme i susretu likova s nazad-nom tehnologijom i ivotom datog vremena u odnosu na njihovo vreme, i taj momenat je ovde prikazan mnogo realistinije. Umesto da slue kao komini momenti, Dejkovi ispadi o muzici, istorijskim pojavama, tehnologiji i dru-gim stvarima iz budunosti imaju odjeka kod drugih likova i ne samo to imaju i posledice. Sve to zajedno ini priu savreno ubedljivom i svako poglavlje uitkom za sebe.

    Razreenje prie nosi sa sobom odreenu melanholiju koju nose mnoge Kingove knjige, a posebno je zanimljivo da je prvobitno kraj bio drugaiji (King ga je objavio na svom sajtu), no ga je izmenio na sugestiju svog sina, Doa Hila (koji je i sam uspean pisac). Mnogi ljudi Kingu zameraju da uvek pokvari dobru knjigu loim krajem, ali je moj problem s krajevima knjiga zapravo sam kraj to uopte mora da se zavri. King kao niko drugi likove pie realis-tino da ih, kao to sam ve rekao negde gore, doivljavamo kao stvarne poznanike i ne elimo da se odvajamo od njih. U ovom sluaju barem imamo i seriju kojoj moemo da se vraamo, a niko nam ne brani i da iznova i iznova itamo knjigu. Dobre stvari nikad ne dosade.

    A sad trk u najbliu knjiaru Vulkan ili na www.vulkani.rs i astite sebe ili nekog koga volite ovom knjigom, garantujem vam da neete hteti da se vratite u prolost i spreite sebe od kupovine i itanja. Osim moda da se vratite u neki raniji trenutak i kupite je jo pre.

  • 2121

  • 22

    autor: Goran Tomovi

    Foto

    : IM

    DB

    22

  • 23

    Stiven King je napisao preko 50 romana i vie od 200 kratkih pria i novela. Takoe je trenutno i najekranizovaniji ivi pisac sa 86 adaptacija (na sajtu IMDB.com pak pie da je zasluan za 178 adaptacija) na filmu i televiziji. U ovom tekstu emo se pozabaviti adaptacijama koje su verne svom predloku tako da na ovoj listi neete nai Isijavanje (The Shining), iako je jedan od najboljih i najpoznatijih filmova. Za taj film se i sam King ogradio da nije veran njegovoj knjizi (a i ne bi bilo fer prema drugim rediteljima da ih poredimo sa Kjubrikom, jer jedan je Kjubrik).

    23

  • 24

    Ovo je jedina adaptacija dela Stivena Kinga koja je dobila Oskara i to za glavnu ensku ulogu. Keti Bejts je stopostotno prenela Kingov najvei strah na veliko platno njegovog najveeg oboa-vatelja. U ovoj prii pratimo pisca Pola eldona (Dejms Kan) koji posle nesree na zavejanom snenom putu, u kojoj su mu obe noge poloml-jene, zavrava kao bespomoni zatvorenik svoje najvee oboavateljke Eni Vilks. Od onog trenut-ka kada Eni sazna da je u novoj knjizi iz serjala o Mizeri estejn ubio glavnu junakinju, njegov iv-ot postaje pakao.

    Sa nekim malim detaljima promenjenim u odno-su na knjigu, ovaj film spada u jednu od najbol-jih adaptacija i usput pokazuje kako istinski uas moe da se predstavi bez nekih natprirodnih sila.

    MIZERI MISERY, 1990Reija: Rob Rajner Uloge: Dejms Kan, Keti Betjs

    Foto

    : IM

    DB

    24

  • 2525

  • 26

    Foto

    : FO

    X IC

    BFo

    to: I

    MD

    B

    26

    BEKSTVOIZ OENKA

    Stiven King je imao dogovor sa nezavisnim rediteljima i studentima reije da im proda prava za snimanje filma po njegovim kratkim priama za samo jedan dolar. Ti reditelji su dobili nadi-mak dolar bebe a jedan od prvih reditelja koji je imao takav dogovor jeste Frenk Darabont. Kingu se svidela adaptacija novele ena u sobi tako da je ostao u dobrim odnosima sa Darabontom. Deset godina kasnije za svoj prvi veliki filmski debi je dobio puna prava na novelu Rita Hejvort i bekstvo iz oenka.

    Film o bankaru koji je pogreno osuen na doivotnu robiju za ubistvo svoje ene i njenog ljubavnika, je dobila ak sedam nominacija Oska-ra, hvalospeve kritiara i kultni status meu pub-likom, ne samo kao najbolja adaptacija neke Kin-gove prie, ve i kao i jedan od najboljih filmova.

    SHAWSHANK REDEMPTION, 1994Reija: Frenk Darabont Uloge: Tim Robins, Morgan Frimen

  • 2727

  • 28

    Foto

    : IM

    DB

    KERI

    Prva adaptacija Kingove knjige (i to njegove prve knjige) jeste Keri Brajana de Palme. Film se sma-tra za prekretnicu u anru horor filma kao i jed-nu od najboljih adaptacija nekog Kingovog dela. Film prati stidljivu i otuenu tinejderku koja trpi vrnjako nasilje u svojoj koli, kao i porodino nasilje od strane religiozne majke, sve dok ne saz-na da poseduje telekinetike moi.

    Sisi Spejsek i Pajper Lori su odlino odglumile da su na kraju obe dobile nominacije za Oskara a film je lansirao karijere tada nepoznatih mla-dih glumaca meu kojima je bio i Don Travolta. Par godina kasnije je raen nastavak ovog filma, kao i televizijski i filmski rimejk, ali nijedna od tih adaptacija ne moe da se poredi sa ovom.

    CARRIE, 1976Reija: Brajan de Palma Uloge: Sisi Spejsek, Pajper Lori

    28

  • 2929

  • 30

    Foto

    : FO

    X IC

    B

    ZELENAMILJA

    Nakon uspenog debija, Darabont je reio da os-tane uz Kinga pa je za svoj sledei film uzeo da radi adaptaciju knjige Zelena Milja. Jo jedna za-tvorska pria, ali za razliku od prolog filma, ovaj film sadri elemente natprirodnog (odnosno vie mistinog) po emu je King poznat.

    Film je jedan od dobrih primera za odlian kast-ing. Glavna uloga uvara zatvora je pripala Tomu Henksu, koji je ak bio Kingov prvi izbor za tu ulogu, dok je pravo otkrie u filmu bio pokojni Majkl Klark Dankan u ulozi nenog diva sa nat-prirodnim moima.

    THE GREEN MILE, 1999Reija: Frenk DarabontUloge: Tom Henks, Majkl Klark Dankan, Dejvid Mors, Boni Hant, Dejms Kromvel

    Foto

    : IM

    DB

    30

  • 3131

  • 32

    Foto

    : FO

    X IC

    B

    OSTANI UZ MENE

    Film Roba Rajnera Ostani uz mene, raen po noveli Telo, prati etiri deaka koji su reili da odu na izlet kada je jedan od njih saznao da se u umi nalazi telo mladog deaka koji je nestao iz grada. Na putu nailaze na mnogobrojne prepre-ke i opasnosti, to ih natera da posmatraju ivot drugim oima.

    Ovo je prvi film raen po nekoj Kingovoj prii koja nije u anru horora a to se vernosti ove adapta-cije tie, mogu samo rei da je King bio imper-sioniran ovim filmom i da je izjavio da je ovo prva uspena adaptacija nekog njegovog dela.

    STAND BY ME, 1986Reija: Rob Rajner Uloge: Vil Viton, River Finiks, Kori Feldman, Deri OKonel, Kifer Saterlend

    Foto

    : IM

    DB

    32

  • 33

  • 3434

  • NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

    I JO PONEEG...

    W W W . M E G A B L O G . R S