of 22 /22
SADRŽAJ UVOD........................................................... 3 1. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM............................4 2. ODLUČIVANJE I UPOTREBA INFORMACIONIH SISTEMA...............7 3. IZVRŠNI INFORMACIONI SISTEMI...............................8 3.1. Karakteristike EIS.....................................9 3.2. Upoređivanje integracija EIS, MIS I DSS...............11 ZAKLJUČAK..................................................... 13 LITERATURA.................................................... 14

Seminarski Sanja Informacioni

Embed Size (px)

DESCRIPTION

1

Citation preview

Page 1: Seminarski Sanja Informacioni

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM.........................................................................4

2. ODLUČIVANJE I UPOTREBA INFORMACIONIH SISTEMA..........................................7

3. IZVRŠNI INFORMACIONI SISTEMI...................................................................................8

3.1. Karakteristike EIS.............................................................................................................9

3.2. Upoređivanje integracija EIS, MIS I DSS.......................................................................11

ZAKLJUČAK................................................................................................................................13

LITERATURA..............................................................................................................................14

Page 2: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

UVOD

Upravljanje bilo kojom organizacijom uključuje donošenje odluka i rešavanje

problema, a u tu svrhu su neophodne informacije i znanje. Informacioni sistemi obezbeđuju

informacije neophodne za svrhe donošenja odluka i rešavanje problema. Informacije potiču iz

izvora unutar organizacije i izvora izvan organizacije. I jedne i druge mogu da budu obrađivane

kako formalnim informacionim sistemom date organizacije, tako i njenim neformalnim

sistemom. Prvobitno su računari bili upotrebljavani za "elektronsku obradu podataka“, a kada je

shvaćeno da mogućnosti računara daleko prevazilaze puku obradu podataka, iskrsle su nove

svrhe i novi vidovi informacionih sistema. Tako se, istorijski posmatrano, prvo javljaju

upravljački informacioni sistemi (Management Information Systems - MIS), a potom sistemi za

podršku odlučivanju (Decision Support Systems - DSS).

Pored toga, u području veštačke intelegencije razvijani su ekspertni sistemi -

ES. Intenzivan je od nedavno i razvoj automatizovane kancelarije (Office Automation - OA).

Prema nekim shvatanjima svih pet navedenih osnovnih oblasti primene predstavljaju jedan

ukupan sistem - informacioni sistem zasnovan na računaru (Computer-Based Information

System - CBIS). Koristeći se analogijom sa živim organizmima, smatra se da ovakvi

informacioni sistemi zasnovani na računaru nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj proces

označava izrazom "životni ciklus sistema" koji u pojedinim slučajevima može trajati samo

nekoliko mjeseci, a u drugim nekoliko godina. Jednostavnije rečeno, životni ciklus

informacionog sistema zasnovanog na računaru uključuje nekoliko faza: planiranje sistema,

analizu i oblikovanje sistema, testiranje i održavanje sistema, implementaciju, kontrolu i

ocenjivanje sistema. Svaki informacioni sistem je sistemska celina i sklad između njegovih

ključnih komponenti koje izvršavaju određene aktivnosti.

Sistem skuplja, sređuje, obuhvata i unosi podatke u proces obrade,

organizuje, skladišti i održava podatke u bazi podataka i, iz organizovanih i sačuvanih podataka,

derivira informacije za krajnje korisnike sistema. U poslovnom sistemu najvažniju ulogu imaju

kadrovi, i oni se mogu izdvojiti u dve osnovne grupe: kadrovi koji su angažovani u procesu

2

Page 3: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

koncipiranja i inplementacije poslovnog informacionog sistema, i kadrovi korisnici usluga

poslovnog infarmacionog sistema.

1. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM

Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, skladišti, čuva, obrađuje i

isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo tako da budu dostupne i upotrebljive za

svakog ko želi da ih koristi, uključujući vođenje poslova, klijente i ostale. Informacioni sistem je

aktivni društveni sistem koji može, a i ne mora, da se koristi informacionom tehnologijom.

Informacioni sistemi mogu se klasifikovati na različite načine. Prema stepenu automatizacije

razlikuju se neutomatizovani informacioni sistemi, upravljački informacioni sistemi, koji

podržavaju donošenje rutinskih odluka, uglavnom na nivou operativnog upravljanja, sistemi za

podršku odlučivanju, koji podržavaju donošenje složenih i teških odluka, ekspertni sistemi, koji

rešavaju probleme vrhunskih eksperata, hibridni sistemi, skladište podataka i veštačka

inteligencija. Svi informacioni sistemi izvršavaju osnovne funkcije vezane za: 1

Prikupljanje,

Čuvanje,

Obradu i

Distribuciju podataka.

Upravljački informacioni sistem je opšte prihvaćen izraz za računarske

sisteme koje možemo naći u preduzećima, pomoću ovih informacionih sistema preduzeća

prikupljaju informacije o svim svojim poslovnim aktivnostima i operacijama, vrše njihovu

pretragu i sumiraju sve poslovne učinke. Upravljački informacioni sistemi takođe pomažu

preduzećima da lakše, brže i efikasnije obavljaju svoje poslovne delatnosti i mogu se koristiti da

upute na ljude koji upravljaju ovim sistemima. U velikim preduzećima Upravljački informacioni

sistem može ukazivati na centralni sistem računara, operatora i menadžera, vrlo često i na velike

procesorske sisteme pa čak i na računarski sistem celog preduzeća.

U samom početku razvoja računarske tehnike, svi računari koji su

upotrebljavani u preduzećima isključivo su korišćeni za vođenje stanja na računima, prikupljanje

1 www.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu%C4%8Divanju (pristup internet stranici 17.04.2015.)

3

Page 4: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

podataka o zaposlenim i izračunavanje plata. U kasnijem periodu razvoja aplikacija one su

obezbeđivale menadžerima informacije o prodaji, informacije o proizvodnji, inventaru,

sirovinama i drugim podacima koji su vezani za upravljanje preduzećima. Izraz Upravljački

informacioni sistemi bio je veoma pogodan za opisivanje svih ovih akcija koje je vršilo jedno

preduzeće, dok se danas ovaj termin koristi u različitim kontekstima.

Upravljački informacioni sistem obuhvata: 2

sistem za podršku odlučivanju (Decision support system),

aplikacije za upravljanje ljudstvom i sredstvima (Resource and people menagement

applications),

upravljanje projektima (Project menagement) i

aplikacije za preuzimanje iz baze podataka (Database retrival applications).

Osobine Upravljačkog informacionog sistema su one osobine kod kojih

sistem podržava struktuirane i polustruktuirane poslovne odluke koje donose na srednjim i nižim

menadžerskim nivoima, osigurava fiksni oblik primanja informacija u poznatom, unapred

definisanom formatu, pruža detaljne izveštaje, koji zahtevaju da svaki pojedini korisnik sam

pretražuje onaj dio informacija koje su mu potrebne i značajne za izvršavanje njegovih radnih

zaduženja.

Da bi mogli koristiti Upravljačke informacione sisteme moraju se zadovoljiti

formalne procedure upita i pretraga. U njima se skladište i interpretiraju interni poslovni podaci

organizacije za koju je sistem napravljen, a nešto manje podaci iz okruženja. Upravljački

informacioni sistemi najviše koriste podatke iz prošlosti a manje one podatke koji su vezani za

budućnost. Ovi sistemi su zasnovani na informacijama i njihovom korišćenju za donošenje

poslovnih odluka, a pomažu rukovodiocima i menadžerima preduzeća da donose bolje odluke pri

rešavanju raznih zadataka i pospešuju brže donošenje odluka, što dolazi do izražaja kada imamo

slučajeve gde se poznaju činjenice od kojih odluke najviše zavise i koje direktno utiču na

donošenje dobre ili loše odluke.

Postoje i procesi koji mogu menjati stanje sistema i formiraju izlaze sistema

na osnovu poznatih ulaza u sistem. Ovi procesi su međusobno povezani tokovima ulaznih

podataka koji predstavljaju ulazne pojedine podsisteme i module, iz kojih možemo dobiti

odgovarajuće izlazne podatke iz podsistema i modula u okviru jednog informacionog sistema.

2 www.scribd.com/udzbenik-les03/d/45984607 (pristup internet stranici 17.04.2015.)

4

Page 5: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

Pri izvršavanju procesa obrade podataka vrši se transformacija ulaznih podataka tj. prikupljenih

podataka nad kojima se vrši obrada u izlazne podatke tj. podatke koje dobijamo posle svih

detaljnih obrada koji postaju rezultat izvršne obrade. Ovakvi procesi se opisuju modelima

procesa kojom dolazimo do opisa samog funkcionisanja realnog sistema. Cilj ovog opisivanja je

da se uoče i opišu pokretačke funkcije realnog sistema, jer svaka ova finkcija obuhvata jedan ili

više povezanih procesa. Prilikom razvoja bilo kog informacionog sistema neke organizacije,

informacioni sistem se vezuje za finkcije, a ne za organizaciju. Ovo se dešava zato što je sama

funkcija postojana, a organizacija je podložna češćim promenama.

Uz pomoć ovakvog povezivanja informacionog sistema postiže se da se

realizovani sistem što manje menja u toku promena organizacije. U samom projektovanju

informacionog sistema za svaku funkciju projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku

aplikaciju odgovarajuća organizacija podataka (jedna ili više datoteka) koja ne odgovara drugim

aplikacijama. Zbog toga oni nisu fleksibilni, svaki novi zahtev za informacijama zahteva

prestruktuisanje podataka, što zahteva dosta vremena i rada i vremenom dovodi do velikog

nagomilavanja nepotrebnih podataka.

Kod savremenog projektovanja informacionih sistema obraća se dosta pažnje

na pronalaženju jedinstvenog modela podataka. Na osnovu ovog modela podataka realizuje se i

zajednička baza podataka koju koriste svi oni programi koji mogu opisivati funkcionisanje

realnog sistema. Funkcionisanje realnog sistema opisuje se modelom procesa, zato je od velikog

značaja da se dobro isporojektuje model podataka i model procesa koji zajedno predstavljaju

model realnog sistema. Uz pomoć modela podataka i modela procesa postiže se da se u

informacioni sistem ugradi što više znanja i realnog sistema tj. da se što bolje opiše. Bolje

opisivanje dovodi do lakšeg realizovanja realnog sistema i to bez ozbiljnijeg zadiranja u

realizovani informacioni sistem.

Osnovni zadatak svih informacionih sistema jeste da daju izveštaje sa

kvalitetnim i blagovremenim informacijama za donošenje odluka, oni takođe mogu pomoći pri

rešavanju strukturnih problema odlučivanja. To su problemi za koje se može unapred utvrditi

tačno rešenje, koji su podaci potrebni da se to rešenje dobije, kao i algoritam njegovog rešavanja.

Upravljački informacioni sistemi su tako napravljeni da mogu zadovoljiti potrebe rukovodilaca

na srednjim nivoima odlučivanja, koji se pretežno bave operativnim upravljanjem pri izvršavanju

pojedinih funkcija.

5

Page 6: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

Upravljački informacioni sistemi se sastoje od: 3

Sistema podrške grupnom odlučivanju;

Sistema podrške izvršnim rukovodiocima;

Ekspertnih sistema i

Inteligentnih sistema za podršku odlučivanju.

Informacioni sistem organizacije treba da integriše sve funkcije, procese i sve

vrste informacionih sistema. Integracija se postiže, pre svega, kroz kompozitni ili cross/function

sistem, koji daje podršku svim poslovnim funkcijama, procesima, aktivnostima, operacijama i

podržava odlučivanje svih nivoa menadžmenta i koji ima integrisane informacione resurse koje

koriste sve aplikacije i korisnici.

2. ODLUČIVANJE I UPOTREBA INFORMACIONIH SISTEMA

Teorija odlučivanja je naučnana disciplina koja se bavi odlučivanjem.

Teoretičari koji se bave teorijom odlučivanja su tokom XX-og i početkom XXI-og veka razvili

čitav niz metoda i postupaka koji bi trebali olakšati odlučivanje te dovesti subjekte odlučivanja

(osobe koje odluku donose) u situaciju da što jednostavnije donesu za situaciju najkvalitetniju

odluku.

Integralni proces odlučivanja jedna je od takvih metoda. Prolaženjem kroz

faze integralnog procesa odlučivanja, donosioc odluke koristi izvesne metode i postupke koji mu

pojednostavljuju donošenje konačne odluke, kao i nadzor i kontrolu izvođenja odluke. Faza

pripreme odluke verovatno je najbitnija faza procesa odlučivanja. U njoj se donosioc odluke

informiše o problemu i ciljevima u odlučivanju, generišu se moguće varijante rešenja problema

te se vrši njihova evaluacija. U fazi donošenja odluke bira se jedna od prethodno generisanih

varijanti rešenja. Faza sprovođenja odluke je faza u kojoj se donešena odluka realizuje u

stvarnosti. U fazi kontrole provođenja odluke proverava se i prati sprovođenje odluke u delo.

Ova faza može uključivati praćenje rezultata odluke, praćenje ispravnosti implementacije i sl.

Informacioni sistem trebao bi omogućiti podršku ovoj fazi u integralnom procesu odlučivanja.

3 www.scribd.com/doc/99792262/Menadžment informacionih sistema (pristup internet stranici 17.04.2015.)

6

Page 7: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

Zadatak menadžera i menadžerskih timova je da donose odluke i sistematski

razvijaju i sprovode rešenja problema. Operativne poslovne odluke se donose kratkoročno i

individualno, tj. od strane neposredno odgovornog lica. Strateške odluke sa dugoročnim

značajem za preduzeće pripremaju odgovorni timovi i sami zaposleni, a u skladu sa postojećim

stanjem i zajednički donose.

U procesima kod kojih je u prvom planu stvaranje volje mora se naći

konsenzus o suštinskim i vrednosnim vezama među učesnicima. Različite ocene i argumentacije

učesnika su uslovljene njihovim različitim iskustvom, konkretnim interesima i njihovom

procenom raspoloživih informacija. Od značaja su stavovi učesnika o suštinskim pitanjima i

način na koji oni individualno percipiraju problem koji treba rešiti. Za procese koji dovode do

odluka o sredstvima i ciljevima potrebno je, u prvom redu, stručno znanje i iskustvo, dovoljno

informacija o relevantnom činjeničnom stanju, kao i odgovarajuća moć procene.

Korišćenje znanja o odvijanju procesa rešavanja problema označava, pre

svega, da se analize pojedinačnih faza traganja za rešenjem, mogu neposredno primeniti na

mnoge konkretne oblasti poslovanja u preduzeću. Pravovremeno i intenzivno uključivanje

učesnika u celokupan proces rešavanja problema olakšava zajedničku orijentaciju prilikom

sprovođenja donetih odluka.

3. IZVRŠNI INFORMACIONI SISTEMI

Kao što je prethodno rečeno, DSS sistemi su prvenstveno namenjeni za

periodične analize podataka, planiranja i predviđanja u okviru strateškog i taktičkog nivoa

menadžmenta. Operativni (izvršni) nivo i njegov krug zadataka najčešće nisu pokriveni DSS

sistemom. Ukoliko izvršni menadžer želi dobiti informacije za donošenje odluka na svom nivou,

on te informacije mora zatražiti od analitičara ili osoblja strateškog menadžmenta. Tada se javlja

problem pravilne formulacije zahteva i međusobnog razumevanja, kao i neblagovremenosti

dobijenih informacija. Očigledno se javlja potreba za jednim sistemom koji bi predstavljao front-

end nivo za DSS i koji bi ubrzavao odgovor na situacije izvršnog odlučivanja koje zahtevaju

brzinu i efikasnost.

7

Page 8: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

Ovakvi sistemi su poznati pod imenom Izvršni DSS (Executive Information

Systems – EIS, tj. Executive Support Systems – ESS). Informacioni sistemi namenjeni izvršiocima

(Executive Information Systems – EIS) su sistemi čiji je osnovni zadatak da obezbede tekuće i

odgovarajuće informacije menadžerima koji donose izvršne odluke u mrežnom okruženju. Pri

tome se posebno obraća pažnja na grafički prikaz i jednostavnost korišćenja interfejsa pomoću

kojih se prezentuju podaci smešteni u odgovarajućim bazama podataka. Jednostavno rečeno, EIS

su alati pomoću kojih se dobijaju zbirni izveštaji namenjeni izvršiocima.

S druge strane, Executive Support Systems (ESS) je sveobuhvatan sistem za

podršku odlučivanju koji prevazilazi granice EIS-a, uključujući komunikacije, office automation,

podršku analizi podataka i inteligentne komponente. Dakle, EIS je kompjuterski sistem koji

zadovoljava informacione potrebe krajnjih izvršilaca. On obezbeđuje rapidan pristup

pravovremenim informacijama i direktan pristup upravljačkim izveštajima. EIS je user-frendly,

grafički podržan, obezbeđuje izveštavanje o izuzecima i ima mogućnost drilldown-a. Obezbeđuje

povezivanje na Internet online servisima ili putem e-maila. Drill-down omogućava korisniku da

projektuje podatke do detalja i na taj način pomaže u identifikaciji problema ili nekog događaja.

3.1. Karakteristike EIS

Osnovne karakteristike EIS se mogu svrstati u sledećih nekoliko kategorija: 4

• Drill Down. Jedna od najvažnijih osobina EIS jeste obezbeđivanje pregleda detalja za

bilo koju sumarnu informaciju. Naprimer, razmatrajući dnevni ili nedeljni izveštaj,

izvršilac može primetiti opadanje prodaje. Da bi našao razlog, izvršilac mora videti iznos

prodaje po regionu. Kada identifikuje problematični region, on dalje istražuje prodaju po

proizvodu ili prodavcu. Dakle, u različitim situacijama drill down proces se odvija na

različitim nivoima detaljnosti. Drill down putanje je najbolje realizovati u stilu

hypertexta, što ubrzava pristup podacima i eliminiše dodatnu upotrebu miša, koja je

karakteristična za stil padajućih menija.

• Critical Sucess Factors (CSF). Faktori koji moraju biti uzeti u obzir pri postizanju ciljeva

koje je organizacija definisala jesu tzv. kritični faktori uspeha. Ovi faktori mogu biti

strateški ili operativni, a izvode se iz tri izvora: organizacionih faktora, opštih

4 Veljović A., Radojičić M i Vesić J., Menadžment informacionih sistema, Čačak: Tehnički fakultet u Čačku, 2008., str.75-77.

8

Page 9: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

industrijskih faktora i iz faktora opšteg okruženja. Faktori uspeha mogu biti korporacijski

ili nižeg nivoa, kao što su nivo pojedinačne kompanije, odeljenja ili funkcionalne

jedinice. Jednom identifikovani kritični faktori stalno se prate specijalnim vrstama

izveštaja. Ovi izveštaji mogu biti bazirani na prezentiranju opštih performansi, ključnih

problema i mogućih razloga tih problema putem tabela, grafikona ili formi. S druge

strane, izveštaji mogu biti zasnovani i na procenama i preferencama korisnika ili na

relevantnim pokazateljima finansijskog stanja kompanije u terminima apsolutnih brojeva

ili komparativnih performansnih količnika.

• Statusni pristup podacima. Podaci i izveštaji o ključnim indikatorima kod EIS-a moraju

biti najnoviji, tj. trenutno aktuelni i relevantni. Ovo podrazumeva dnevno ili čak satno

memorisanje transakcija i izveštavanje. Najčešće je zapravo nužno real-time

izveštavanje.

• Analiza. Analitičke mogućnosti kod EIS sistema mogu biti realizovane pomoću

ugrađenih funkcija za višedimenzionalne analize podataka i njihovo prikazivanje u vidu

tabela ili grafikona. Drugi način jeste integracija sa DSS proizvodima za

višedimenzionalne analize, pri čemu EIS eksportuju višedimenzionalne kocke OLAP

alatima za buduće analize. Treća mogućnost jeste automatsko istraživanje i analiza

podataka putem inteligentnih agenata. Ovakve analize su zasnovane na jednostavnim

komparacijama, izračunavanjima relevantnih koeficijenata, otkrivanju trendova i drugo.

• Izveštavanje o izuzecima. EIS moraju posedovati mogućnost skretanja pažnje izvršiocima

na pojavu odstupanja od standarda, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Ovaj

koncept je poznat kao upravljanje vodeno izuzecima. Naprimer, ukoliko varijansa prelazi

definisani prag, ona se odmah naglašava, tj.izvršilac se upozorava, štedeći na taj način

naknadno vreme i napor iscrpne pretrage. Upotreba boja za naglašavanje kod EIS-a

omogućava fokusiranje potencijalnih problema od strane izvršioca, zahtevajući pri tome

njegovu osrednju pažnju.

• Upravljanje informacijama. Jednostavno i brzo pretraživanje velike količine podataka

predstavlja veoma važnu karakteristiku EIS-a. Ovu karakteristiku je najbolje realizovati

koristeći hipermedijalne alate.

• Komunikacije. EIS moraju podržavati komunikacije u vidu e-mail-a, transfera izveštaja,

pozivanja na sastanke, upotrebe Interneta i drugo.

9

Page 10: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

10

Page 11: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

3.2. Upoređivanje integracija EIS, MIS I DSS

Vec smo istakli da se EIS ne može poistovetiti sa MIS. Naime, MIS

obezbeđuje detaljne i sumarizovane informacije iz operativne baze podataka, pri čemu su

njegove mogućnosti ograničene nefleksibilnošcu procesiranja transakcija, kao što su

ograničenost na interne podatke pojedinih funkcijskih poslovnih oblasti, interval memorisanja

transakcija i drugo. Na slici 1. prikazano je integrisanje EIS i DSS.

Slika 1. ESS: Integrisanje EIS i DSS

Za razliku od MIS, EIS koristi interne i eksterne informacije, kao izlaz ima

periodične i ad hoc izveštaje u konzistentnom formatu (u vidu prezentacija i grafikona), a

ključne operacije su praćenje CSF. Odnos između MIS i EIS je prikazan na slici.

EIS je namenjen za podršku izvršiocima u otkrivanju problema i događaja,

dok DSS podržava analizu sa ciljem da se pruži odgovor na pitanje šta sa otkrivenim problemom.

Međutim, ovo ne znači da se one koriste kao nezavisni aplikativni sistemi. Naprotiv, najčešce se

11

Page 12: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

ove dve tehnologije integrišu, obrazujući na taj način kompletan ESS. Ova integracija može biti

realizovana na različite načine.

Jedan od načina je prikazan na prethodnoj slici. Kod predloženog modela

integracije, EIS po otkrivanju problema ili kritičnog događaja pokreće export relevantnih

podataka u data warehouse, koji je specijalno dizajniran za potrebe analize identifikovanog

problema. Izvršilac zatim koristi DSS u cilju analize podataka i izrade razumljivih izveštaja.

Sofisticiraniji sistemi imaju i povratnu vezu od DSS prema EIS, koja vraća interpretacije i

objašnjenja problema.

Danas se EIS koriste za otkrivanje problema, identifikaciju povoljnosti,

predviđanje trendova i donošenje odluka zasnovanih na činjenicama. Iako prvenstveno prikazuju

sumarne podatke i izveštaje, EIS nude izvršiocima i mogućnost uvida u detaljne podatke.

Osnovni cilj EIS je poboljšanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na

izvršnom nivou. Ovo podrazumeva: 5

• povećanje pravovremenosti informacija,

• efikasan pristup operativnim podacima,

• brži pristup eksternim bazama podataka,

• dobijanje sadržajnijih i relevantnijih informacija.

Pogrešno bi bilo, na osnovu ovako definisanog osnovnog cilja EIS-a,

zaključiti da su ovi sistemi zapravo upravljački informacioni sistemi koji pružaju u svakom

trenutku pravovremen i tačan izveštaj iz tekućih, aktuelnih podataka.

Ovi sistemi, naime, pokrivaju mnogo širi spektar zahteva i najčešća upotreba

EIS-a je u domenu: podrške donošenju odluka u smislu obezbeđivanja aktuelnih i tačnih

podataka u smislenom formatu; planiranja u smislu definisanja plana rada, organizovanja

sastanaka i drugog; upotrebe e-mail-a i elektronskih briefing-a. Dakle, pored osnovnog cilja, EIS

poboljšavaju performanse izvršnih poslova obezbeđujući komunikacije, povećavajući efektivnost

i efikasnost izvršioca, smanjujući broj sastanaka i potrošeno vreme, omogućavajući izvršno

planiranje, organizovanje i kontrolu i fokusirajući pažnju izvršioca na otkrivene probleme.

5 Veljović A., Radojičić M i Vesić J., Menadžment informacionih sistema, Čačak: Tehnički fakultet u Čačku, 2008., str.75-77.

12

Page 13: Seminarski Sanja Informacioni

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

ZAKLJUČAK

U procesu upravljanja razvojem preduzeća vrši se donošenje odluke kod

definisanja i izbora strategije razvoja preduzeća, definisanja i izbora razvojne politike preduzeća,

definisanja i usvajanja dugoročnog i srednjeročnog plana razvoja preduzeća, definisanja i

usvajanja pojedinačnih planova razvoja preduzeća, selekcije i izbora razvojnih projekata, izrade i

ocene predinvesticionih projekata, izrade i ocene studije tržišta, izrade i ocene investicionih

programa, izrade i usvajanja investiciono-tehničke dokumentacije, konačnog odlučivanja o

realizaciji određenog investicionog projekta. Polazeći od činjenice da efikasno odlučivanje

podrazumeva i sporo, i brzo, i munjevito, i da je preduslov za njega spoj znanja, iskustva i

treninga, menadžeri će u budućem periodu morati u većoj meri da koriste sisteme za podršku

odlučivanju, posebno kod donošenja značajnih strateških odluka.

Pojava sistema za podršku odlučivanju, namenjenih slabo struktuiranim

problemima i uključivanje "mekih" podataka u optimizacione modele, donose suštinski nov

pristup ranije poznatim konceptima informacionih sistema. Korisniku DSS konačno je

omogućeno da model putem kojeg rešava realni problem uprosti tamo gde je to potrebno i

moguće, a da u onim aspektima koje detaljno analizira zadrži njegovu realnu složenost. Sistemi

za podršku odlučivanju podržavaju sve faze procesa odlučivanja počev od faze formulacije

problema, preko faze projektovanja, faze izbora, pa sve do implementacije.

Neki autori na osnovu proučavanja razvitka informacione tehnologije i njene

primene u upravljanju zastupaju gledište da je elektronska obrada podataka evoluirala preko

upravljačkih informacionih sistema u sisteme za podršku odlučivanja, DSS. Odluke mogu biti od

strateškog značaja za kompaniju, ukoliko se vezuju za dugoročne planove kompanije. Odluke

mogu varirati od onih koje su od vitalnog značaja za kompaniju, pa do onih koje se donose

rutinski i imaju relativno mali značaj u poslovanju kompanije. Pošto se većina odluka donosi u

uslovima relativnog rizika i neizvesnosti, dobro je imati ovakve tehnike koje će pomoći u

predviđanju poslovne budućnosti.

13

Page 14: Seminarski Sanja Informacioni

Ekspertni sistemi

LITERATURA

1. Bračika N., Poslovni i finansijski informacijoni sistemi, Čačak, 2006.

2. Ivetić D., Interakcija čovek računar, Skripta, Novi Sad, 2006.

3. Obradović S., Poslovno informatička obuka, Beograd, 2004.

4. Veljović A., Radojičić M i Vesić J., Menadžment informacionih sistema, Čačak:

Tehnički fakultet u Čačku, 2008.

5. Internet stranice:

5.1. www.ef.uns.ac.rs/Download/razvoj_is/25-06-08%20ris16-2008.pdf (pristup internet

stranici 16.04.2015.)

5.2. www.ekonomija-novisad/googlepages.com (pristup internet stranici 16.04.2015.)

5.3. www.etf.ac.me/materijal/1191776998Pred_2007-08.pdf (pristup internet stranici

18.04.2015.)

5.4. www.scribd.com/doc/99792262/Menadžment informacionih sistema (pristup internet

stranici 17.04.2015.)

5.5. www.scribd.com/udzbenik-les03/d/45984607 (pristup internet stranici 17.04.2015.)

5.6. www.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu%C4%8Divanju (pristup

internet stranici 17.04.2015.)

14