23
УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ Бања Лука ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУ Источно Сарајево СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА „ОСНОВЕ РАЧУНОВОДСТВА“ НАЗИВ СЕМИНАРСКОГ РАДА: „РАЧУН (КОНТО)“

seminarski rad iz računovodstva

  • Upload
    davor76

  • View
    488

  • Download
    5

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ ПРЕДМЕТА „ОСНОВЕ РАЧУНОВОДСТВА“

НАЗИВ СЕМИНАРСКОГ РАДА: „РАЧУН (КОНТО)“

Page 2: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Увод 3

Историјски развој књиговодства 4

Рачун и карактеристике рачуна 6

Принципи књижења на рачунима 7

Подјела конта по облику 8

Подјела конта по садржини 9

Конта стања 9Конта успjеха (резултата) 10Мјешовита конта 10Организационо-техничка конта 10

Остале подјеле конта 11

Синтетичка и аналитичка конта 11Потпуна, непотпуна и корективна конта 12

Дневник 12

Главна књига – конта (књиговодствени рачуни) 14

Закључак 15

Литература 16

2

Page 3: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Увод

Функционисање предузећа као организационог система чине промјене. Конкретно,одвијањем пословања се дешавају многобројне промјене и на средствима и на изворима. Све то мора бити евидентирано у књиговодству предузећа. Пошто праћење тих пословних догађаја који дејствују на средства и изворе средстава, као и на појаву прихода и расхода, није ни организационо ни тенички изводљиво путем биланса, приступа се отварању нових пословних књига. То су књиге за систематизовано праћење дејства пословних догађања на поједине имовинске дијелове и књиге за хронолошко праћење пословних догађаја, које се своде на евидентирање пословних догађаја по временском редослиједу њиховог настајања.

Систематску евиденцију карактерише правило да се за сваку врсту средстава и извора средстава приказаних билансом отвара посебни графички преглед, који се назива књиговодствени рачун или конто.

Рачун је средство за чување података о трансакцијама.Сваки рачун има две стране или колоне. На сваки појединачни рачун се преноси почетно стање из биланса. Уколико се ради о преносу стања појединих врста средстава, почетно стање на рачуне уноси на његову лијеву страну, а пренос стања извора средстава се врши биљежењем на десној страни одговарајућег рачуна.

Историјски развој књиговодства

3

Page 4: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Развој књиговодства био је условљен развојем привреде, с једне стране, и појавом новца као мјерила вриједности и платежног средства, с друге стране. Све док су производне снаге биле на нивоу развоја натуралне производње, производње за потребе самог произвођача, није се осећала потреба за књиговодственом евиденцијом. Уколико је тада и вршена размјена, она је обављена путем трампе, роба једне употребне вриједности размјењивала се за робу друге употребне вриједности, у истом моменту, због чега нису ни настајали дужничко-повјерилачки односи. Отуда објективно није ни било потребно евидентирати такву размјену. Међутим, кад је развој производних снага омогућио производњу и за тржиште, дошло је и до развоја трговине.

Трговац робу купује ради тога да би је продао другом и да би при томе остварио зараду, купујући је по нижој, а продајући по вишој цени. Ту се појављују и дужничко-повјерилачки односи. Наиме, кад произвођач прода трговцу на кредит, он постаје повјерилац, а трговац дужник, или ако, пак, трговац прода купцу робу на кредит, онда је трговац повјерилац, а купац је његов дужник. На том степену развоја производних снага осећа се потреба за евиденцијом, јер треба знати ко коме и колико дугује, односно ко, колико и од кога потражује, с једне стране, и колика је зарада трговца, с друге стране. Појавом акумулације омогућен је развој банака, где се јављају кредитни односи.

Настанком кредитних односа јавља се опет потреба за евиденцијом, да би се знали дужници и повјериоци и да би се утврдила зарада по основу камате. Трагови књиговодствене евиденције откривени су већ код античких народа.1 Та евиденција углавном је с подручја банкарских послова. Касније долази до појаве приватних банака. Развој банкарских послова, посебно кредитних, достигаоје такав степен да је још у XVIII вијеку пре Христа у Вавилону законом (Закон краља Хамурабија) била регулисана кредитна обавеза настала позајмљивањем новца, робе и комисионим пословима.2 Из поменутог Закона се види и каква се евиденција морала водити с подручја дужничко повјерилачких односа. У Грчкој у V вијеку пре Христа, поред банака-храмова јављају се и приватне банке, а у VII вијеку кредитни односи били су и законом регулисани.

У Грчкој се банке нису бавиле само кредитним пословима већ и пословима плаћања за рачун клијената, дакле платним прометом. Тврди се да су банке водиле двије књиге: “ephemerid” и “trapezitica grammata”. Прва књига представља хронолошку евиденцију свих пословних догађаја, а друга је књига рачуна (конта). После освајања Египта од Александра Македонског, и у Египту долази до развоја банака. Поред државе, појавиле су се и приватне банке. То је условило и појаву књиговодствене евиденције, која је обухватила кредитне односе између банака и кредитни однос банке и приватног лица.

1 Др. Радмила Теофановић, Историја и теорија књиговодства, Београд, 1958.стр.7.2 Др. Радмила Теофановић, оп.цит. стр.7.

4

Page 5: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

У Риму су такође, биле развијене приватне банке. Поред банака, кредитним пословима бавили су се и богати робовласници, витезови, филозофи и др.

Кредитни односи били су веома распрострањени. Од књига спомињу се: роковник (“liber calendarii”), у коме се евидентира позајмљени новац и рокови наплате главнице и камате, меморијал (“adversaria”), у коме се евидентирају пословне промјене хронолошки, књига примања и издавања (“codex accepti et expensi”) и књига у којој су вођена конта (”codex rationum”).

Распадом Римске империје замире и привредна активност, а везано са тим и вођење књиговодствене евиденције.У касном средњем веку долази до процвата италијанских градова и наглог развоја трговине. То је условило и развој књиговодствене евиденције. У сачуваним књигама из XIII вијека види се да је тада књиговодствена евиденција обухватала конто дужника и повјерилаца, конто готовине, робе и кућних издатака. (Најстарија сачувана пословна књига, уствари само два њена листа, потичу из 1211. године). Сачуване књиге из XIV вијека показују постепен прелаз од простог ка двојном књиговодству. Најстарија сачувана књига која је вођена по методу двојног књиговодства потиче из 1340. године.

Прве књиге које су написане о двојном књиговодству припадају XV вијеку. (Књига “О трговини и савршеном трговцу” од Дубровчанина Бенка Котрулића, написана 1458. године у Напуљу, а штампана тек 1573. године у Венецији и књига Млечанина Луке Пачолиа “Summa et Arithmetica, Geometria, Propotioni et Proportionalita”, штампана, такође, у Венецији 1494. године). Као што се види из самих наслова поменутих књига, то нису били радови посвећени искључиво књиговодству, али је свака од њих имала поглавље о књиговодству.

У XVI, XVII, XVIII вијеку упоредо са развојем привреде развијало се и књиговодство, па се јављају нове књиге о књиговодственој евиденцији у Њемачкој,Енглеској, Француској и Холандији. За развој књиговдства у том периоду значајно је да се јављају нови организациони облици двојног књиговодства. Уз то, поткрај XVIII вијека разликује се индустријско књиговодство од трговачког. Оно се развојем индустрије, нарочито у XIX вијеку, све више усавршавало. Тако, поткрај XIX вијека књиговодство постаје значајно средство за контролу и откривање слабости у пословању предузећа. Трошкови пословања прецизно се обухватају у књиговодству, уводе се планске цијене у књиговодство утицајем снижења трошкова (физичко смањење трошкова) и резултат који настаје под утицајем тржишних колебања (промијена цијена).

Стварање већих предузећа (крајем XIX и почетком XX вијека), која поред “централе” имају и филијале, условило је увођење једнообразног књиговодства, то јест такве књиговодствене евиденције која ће и у централи и у филијалама истоврсне пословне промјене обухватати увијек на истим рачунима (контима). Ово стога да би се олакшала размјена књиговодствених информација и утврђивање стања и пословног резултата на ниво предузећа.

5

Page 6: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Касније, послије Првог свијетског рата улогу увођења једнообразног књиговодства све чешће преузима држава, прописујући контни план по коме су сва предузећа обавезна водити књиговодство.

Рачун и карактеристике рачуна

Да би се у континуитету времена могла регистровати (књижити) свака промјена стања вриједности неке конкретне економске категорије (кокретно средство, конкретан извор средстава, кокретна врста расхода или прихода), неопходно је да се отвори посебан рачун за сваку од њих. Будући да се сваки (или било који) пословни догађај одражава на висину вриједности поједине економске категорије само као повећање или смањење, књиговодствени рачун (конто) треба да има двије стране, једну за књижење повећања, а другу за књижење смањења вриједности. Зато сваки књиговодствени рачун има облик двостраног прегледа.

Независно од тога шта је садржај лијеве или десне стране рачуна, лијева страна сваког рачуна носи традиционално устаљењу ознаку „дугује“, а десна страна „потражује“3. Полазна тачка односно исходиште сваког књиговодственог рачуна је биланс стања на почетку пословне године, или дана отпочињања привредне дјелатности неког новооснованог привредног субјекта. Сваки рачун који се односи на биланс стања је методолошко средство евидентирања свакодневних промјена вриједности поједине позиције биланса стања или појединих врста средстава или извора средстава у оквиру тих позиција.

На почетку године за сваку позицију се отвара рачун и врши евидентирање од дана почетка до краја пословне године или обрачунског периода. Сваки рачун преузима почетно стање из биланса, односно, на тај начин се врши демонтажа биланса стања. Сваки дио вриједности у билансу се преноси (дислоцира) на поједине рачуне и низове рачуна. Збир почетних стања пренесених на рачуне треба да је раван збиру стања у почетном билансу.

Рачуни који се односе на биланс успјеха, отварају се на дан настанка поједине врсте трошкова пословања, расхода и прихода (појединачно), и за сваку сродну групацију (збирно). Код таквих рачуна нема почетног стања,односно,почетно стање је 0 (нула), јер је њихов задатак да евидентирају расходе и приходе од датума њиховог почетка до краја пословне године или обрачунског периода.

Принципи књижења на рачунима

3 Термин дугује и потражује данас су само специфични књиговодствени изрази, чија је једина сврха обиљежавање лијеве и десне стране свих рачуна.

6

Page 7: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Основне претпоставке које морају бити задовољене да би сваки рачун емитовао тачне податке, јесу хомогеност и интегралност рачуна, при чему оба ова принципа морају бити истовремено задовољена. Поред ова два принципа постоји и принцип бруто књижења.Уколико се на рачун књиже само оне пословне промјене које се на њега односе, такав рачун је хомоген. Други услов, који истовремено са претходним, мора бити задовољен је да на рачун трба да буду прокњижене све пословне промјене које се на њега односе. Сагласно наведеном, рачун ће бити нехомоген ако је на њему обухваћен неки износ који је, иначе, требало прокњижити на неки други рачун.

Принцип интегралности подразумјева да се на рачуну требају књижити све промјене вриједности настале на економској категорији коју тај рачун заступа. Уколико се изостави макар и једна трансакција, биће нетачни износи вриједности који се очитавају са рачуна.

Принцип хомогености се огледа у томе што на једном рачуну могу бити прокњижење само оне промјене које се односе на тај рачун, односно, није допуштено да се на неки рачун прокњижи било која промјена која се односи на неки други рачун.

Принцип бруто књижења представља захтјев да се не смије вршити било какво компензирање двије сродне економске категорије које имају супротан предзнак вриједности. Према бруто принципу сваки износ који се односи на конкретну економску категорију, књижи се на њој припадајућем рачуну у пуној вриједности, дакле без било каквог претходног компензирања са неком сродном вриједности супротног карактера.

Подјела конта по облику

Конта могу бити у:

7

Page 8: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

степенастом облику, фолио облику, пагинарном облику, комбинованом облику, у облику слова Т.

Степанасти облик рачуна не обезбјеђује податке о промету, већ пружа само податке о салду, те се он у пракси ријетко користи. Најчешће се примјењује код штедних књижица. Степенасти рачун изгледа овако:

Приказан је рачун активе, те су због тога почетно стање и прилив обиљежени са Д - дугује, док је одлив обиљежен са П - потражује. Књиговодствени рачун у фолио облику („folija” на италијанском значи лист) има изглед двостраног прегледа и вођен је у повезаној књизи, при чему је лијева страна књиге била страна која дугује, а десна страна књиге, страна која потражује.

Дугује Рачун ... Потражује Датум Опис Износ Датум Опис Износ

У колону Датум се уписује дан настанка пословне промијене, а у колону Опис се уписује почетно стање (на лијевој страни - почетно стање за конта активе, односно, на десној страни - почетно стање за конта пасиве), а затим документа на основу којих је промијена прокњижена.

Конто пагинарног облика представља значајну рационализацију књиговодствене евиденције. „Pagina” на италијанском значи страна, што указује да је реч о књиговодственом рачуну који се води на једној страни књиге.4 Изгледа овако:

Конто ...

4 Према: Шкарић-Јовановић, К., - Татић, В., - Медојевић, М., - Самарџић, И.: Рачуноводство, Виша пословна школа,Београд, 2000, стр. 67

8

Page 9: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Датум Опис Стр. дневника

Дугује Потражује

Комбиновани књиговодствени рачун је рачун по пагини коме је додата колона за салдо. У пракси је комбиновани књиговодствени рачун највише заступљен.5

Конто ... Датум Опис Стр.

дневника Дугује Потражује Салдо

Рачун у облику слова Т6 се употребљева само у настави. Поред презентованих основних облика рачуна, рачуни се могу модификовати зависно од података који се желе добити и зависно од начина књижења (копирно, машинско). У сваком случају, рачун мора садржати одвојене колоне Дугује и Потражује за књижење прилива и одлива.

Подјела конта по садржини

Конта стања

На контима стања се на једној страни обухватају иницијално стање и сви приливи, а на другој страни се књиже сви одливи. При томе, конта могу бити конта чистог стања, односно активна и пасивна конта; могу бити привремено трансформисана, и то активно-пасивна и пасивно-активна; и могу бити потпуна, непотпуна и корективна.

О књиговодственим рачунима чистог стања је већ било ријечи. Привремено трансформисани књиговодствени рачуни јесу рачуни који су у основи активни, а привремено се могу трансформисати у пасивне (нпр. рачун

5 Према: исто, стр. 696 “Т” облик конта је типичан облик рачуна који је своју примјену нашао посебно у настави. У пракси се примјењују и други технички облици рачуна, међутим, у суштини између њих нема разлике. Наиме, оно што је суштинско и заједничко код свих њих јесте двостраност, док технички облик у коме ће поменута двостраност бити изражена није битан.

9

Page 10: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Купци је активан рачун, али у случају примања аванса од купца, купац се од дужника претвара у повериоца, те активан рачун Купци постаје рачун Купци-повијериоци, дакле преузима особину пасивног рачуна и постаје активно-пасиван рачун), и рачуни који су у основи пасивни, а могу се привремено трансформисати у активне (случај када дамо аванс добављачу).

Конта успјеха (резултата)

Конта успјеха (резултата) су конта на којима се књиже приходи и расходи (приходи повећавају вредност сопственог капитала, док расходи умањују вриједност сопственог капитала). С обзиром да се на њима обухватају повећања и смањења вриједности сопственог капитала, они се на крају обрачунског периода гасе. Због тога се називају временским рачунима. При томе, у рачуне расхода убрајају се рачуни пословних расхода, расхода из финансирања и ванредних расхода, и аналогно томе, у рачуне прихода убрајају се рачуни пословних прихода, прихода из финансирања и ванредних прихода.

Мјешовита конта

Мјешовита конта су конта чији салдо представља збир два салда (стања и успијеха). „Мјешовитост” настаје када се на једном рачуну, нпр. На Рачуну робе, књиже набавка робе по набавним цијенама и продаја робе по продајним цијенама.

Организационо-техничка конта

Поред конта стања и успјеха и њиховог хибрида – мјешовитих конта, постоје и конта чији салдо не приказује ни стање имовине, ни извора, нити приходе и расходе. „Ова организационо-техничка конта омогућују да се кретање средстава прати са више детаља или аспеката, а тиме омогући и добијање непосредно већег броја показатеља аналитичке, статистичке или оперативне природе.”7 Конта организационо-техничког карактера су исправке вриједности, временска разграничења, разни рачуни преноса или распореда, набавке материјала и робе, обрачунска конта и сл.

Остале подјеле конта7 Према: Петровић, З. - Татић, В.: Принципи и техника двојног књиговодства, Консултант, Београд, 1998, стр. 46

10

Page 11: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Синтетичка и аналитичка конта

Са развојем привреде постало је несврисходно водити „индивидуалне рачуне” јер је главна књига постајала непрегледна. Због тога је дошло до сажимања индивидуалних рачуна, односно, до увођења сложених рачуна.

Ти сложени рачуни се називају синтетички рачуни. Сложени рачуни укључују, дакле, истоврсне (или сродне) категорије, тј. скупине средстава или извора средстава. Према томе, синтетички рачун (нпр. Добављачи, Купци) представља сложену категорију која је састављена из мање сложених (нпр. Купци у земљи) и простих рачуна (нпр. Купац Nissal ад. Ниш ). Прост рачун је онај рачун који се не може даље рачлањавати. Свака мање сложена категорија (субсинтетички рачун) представља аналитички рачун у односу на сложену категорију из које је добијен. Дакле, аналитичким рачуном називамо и субсинтетичке рачуне и просте рачуне. Рачуни који се налазе у билансу називају се рачуни главне књиге, или билансни рачуни. Билансни рачуни могу бити прости рачуни (нпр. Жиро рачун), субсинстетички рачуни (нпр. Купци у земљи) и сложени рачуни (нпр. Готови производи).

Синтетички рачуни се налазе у главној књизи. Синтетички рачуни се називају и рачуни главне књиге I степена. Евиденција на аналитичким рачунима (рачуни главне књиге II степена) се по правилу врши у изолованим, помоћним књигама, као што су: аналитика купаца, аналитика добављача, аналитика готових производа и робе (робно књиговодство), аналитика материјала (материјално књиговодство), аналитика основних средстава и сл. По питању приоритета књижења, односно, да ли промјене прво књижити на синтетичким рачунима, а потом на аналитичким, обрнутим путем, или истовремено, не постоји устаљено правило. У пракси се предузећа најчешће опредељују да прво прокњиже на аналитичким рачунима, а да потом збирне податке преносе на синтетичке рачуне.8

Потпуна, непотпуна и корективна конта

Потпуни књиговодствени рачуни јесу сви они рачуни који својим прометом и салдом исказују цијелину имовинског дијела. Ови рачуни могу постојати самостално. Непотпуни књиговодствени рачуни јесу рачуни чији салдо не приказује цјелину имовинског дијела, већ се цјелина може сагледати тек у садејству са корективним рачуном.

8 Према: Видаковић, С.: Рачуноводство, Мегатренд, Београд, 2002, стр. 169

11

Page 12: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Корективни рачун, према томе, има функцију да својим салдом коригује (додавањем или одузимањем) салдо непотпуног рачуна. Тек посматрани заједно дају цјелину имовинског дијела. Постоје корективни рачуни који увек имају потражни салдо (салдо је на десној страни), и корективни рачуни који могу имати и потражни и дуговни салдо. Типичан примјер корективног рачуна са искључиво потражним салдом је рачун исправке вриједности основних средстава. Наиме, да се отписивање вриједности основних средстава (амортизација) не би вршило директно, књижењем умањења вриједности (на потражној страни) на самом рачуну основних средстава, што би довело до „губљења” информације о иницијалној (набавној) вриједности ових средстава, отписивање вриједности се врши индиректно, преко рачуна исправке вриједности основних средстава.

Стање садашње вриједности (неотписане вриједности) основних средстава се може сазнати тек узимањем у обзир салда на рачуну основних средства заједно са салдом исправке вриједности основних средстава. Са друге стране, конто одступање од планске цијене материјала (исправка вриједности материјала) може имати и потражни и дуговни салдо. Овај рачун се уводи када се материјал води по планској цијени, и има циљ да обухвати разлике између стварне и планске вриједности.

Дневник

Дневник је књиговодствени инструмент за хронолошку евиденцију пословних промијена, тј. за евиденцију пословних промијена према редослиједу њиховог настанка. Све пословне промијене се књиже и у дневник (хронолошка евиденција) и у главну књигу (систематска евиденција), што значи да збир промета у дневнику мора бити једнак збиру промета у главној књизи. Захтевана подударност обезбјеђује основу за контролу аритметичке тачности извршених књижења у главној књизи.

Поред овога, дневник омогућава да се сагледа цјелина, потпуност књижења пословне промене на једном мјесту, јер се у дневнику лако може сагледати који су све рачуни тангирани одређеном промијеном. Ово битно олакшава проналажење грешака у књиговодству.

Постоји још један разлог за увођење дневника. Наиме, у практичном раду би било готово немогуће директно укњижити велики број пословних промијена директно на рачуне. Обухватањем промијена најпре у дневнику, вршила се одговарајућа припрема за књижење у главну књигу (контирале су се пословне промијене, тј. идентификовали рачуни на које се дата промијена односи).

12

Page 13: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

Дневник се може водити на листовима повезане књиге или на слободним листовима који се најчешће на крају године повезују и кориче.

Шематски приказ дневника

Дневник за јануар 2004. стр. 5

Датум Опис Позив Дугује Потражује

12 Пренос са стране 4Материјал ДобављачиЗа набавку материјала по фактури бр.23/04

54

10001000

Поред назива и мјесеца за који се дневник води, броја стране, датума настанка промијене, назива рачуна, износа по странама Дугује и Потражује, у дневник се уписује и кратак опис пословне промијене са позивом на документ. Колона Позив служи за повезивање главне књиге и дневника. У поменуту колону се уноси број конта, док се на самом конту у колони Број странице уписује страна дневника на којој је односна промијена прокњижена.

Уколико је пословна промијена прокњижена на један рачун Дугује и један рачун Потражује, тада је реч о простом књиговодственом ставу. Уколико више рачуна Дугују или више рачуна Потражују, тада је реч о сложеном књиговодственом ставу. Књижење у дневнику и у главној књизи се може вршити истовремено (копирна метода) или коришћењем преносне методе, где се промијена прво обухвата у дневнику, чиме се промене фактички контирају, а затим се систематски преносе на тангиране рачуне главне књиге.

Главна књига – конта (књиговодствени рачуни)

Главну књигу чине сви књиговодствени рачуни који су отворени у књиговодству. То су књиговодствени рачуни отворени на основу почетног

13

Page 14: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

(иницијалног) биланса и рачуни који су отворени у току године. Постоји главна књига I степена и главна књига II степена. Главну књигу I степена сачињавају синтетички књиговодствени рачуни стања и књиговодствени рачуни успеха. Главну књигу II степена сачињавају аналитички књиговодствени рачуни који се воде у помоћним књигама. Иначе, књиговодствени рачуни се данас воде у виду посебних листова, тзв. картица, а термин „књига” потиче из времена када су се индивидуални књиговодствени рачуни водили у виду повезаних књига.

Евиденција пословних промијена преко књиговодствених рачуна главне књиге назива се систематском евиденцијом, будући да се пословне промијене прво систематизују (класификују) према рачунима на које се односе и према редослиједу настанка пословних промена на појединим књиговодственим рачунима. На основу рачуна стања и успеха, односно, на основу података из главне књиге, предузеће може у сваком тренутку да састави биланс стања и биланс успијеха. Да би се биланс повезао са рачунима и да би се створила могућност контроле тачности извршеног отварања рачуна на основу рашчлањавања биланса, користи се Рачун отварања.

Отварање рачуна активе се врши тако што се отвори посебан рачун за сваку билансну позицију и унесе почетни салдо на лијеву страну (дугује), а исти износ се унесе на десну страну (потражује), на Рачун отварања. Отварање рачуна пасиве се врши тако што се отвори посебан рачун за сваку билансну позицију и унесе почетни салдо на десну страну (потражује), а исти износ се унесе на лијеву страну (дугује), на Рачун отварања. Уколико су рачуни правилно отворени, промет дуговне и потражне стране рачуна отварања ће бити једнаки и рачун отварања ће бити идентичан са почетним билансом, сем што ће имовина бити приказана у пасиви, а сопствени капитал и обавезе у активи.

Закључак

При вредновању пословних трансакција, сакупља се велики број података. Да би се ти подаци евидентирали, потребно је одабрати одређени метод по коме се то ради. Пословни људи морају долазити до тих података лако и они морају бити у употребљивој форми. Другим ријечима, мора да постоји систем

14

Page 15: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

регистровања како би се издвојиле и класификовале све трансакције које су се десиле током пословања. Систем евидентирања у књиговодству се спроводи на рачунима.

Рачуни су основне јединице за евидентирање рачуноводствених података и користе се за сакупљање новчаних износа сличних трансаклција. Рачуноводствени систем треба да има одвојен рачун за свако средство, обавезу и сваку компоненту власничког капитала, укључујући и приходе и расходе. Без обзира да ли компанија води евиденцију ручно или помоћу рачунара, управа мора имати на располагању податке који ће јој омогућити да проучи финансијску прошлост компаније, али да истовремено и планира њену будућност. Веома малој компанији је потребно да води можда свега десет рачуна; мултинационалне компаније можда морају имати и на хиљаде рачуна.

Код малих рачуноводствених система, сваки рачун се води на одвојеној страници књиге или картици. Те странице или картице се налазе у књизи која се зове главна књига. У компјутеризованим системима који се данас користе, у већини компанија, рачуни се чувају и воде на магнетним тракама или дисковима. Iпак, из чисто практичних разлога, рачуновође још увјек скуп рачуна компаније називају главном књигом или једноставно књигом.

Данас,чак и најмања предузећа користе компјутеризоване рачуноводствене системе. У малим предузећима се ти системи називају пакети главне књиге и они се воде на персоналним рачунарима. Почетна тачка за ове системе је контни план који одражава пословне активности којима се предузеће бави. Свако предузеће прави властити контни план према својим специфичним потребама. Ријетко два предузећа имају потпуно исти контни план. Малом предузећу може бити довољан једноставан контни план,за разлику од велких компанија који ће у својим бројевима рачуна имати дванаест или више цифара, као и хиљаде рачуна у свом контном плану. У Француској већина предузећа мора да користи једнообразан контни план. Супротно томе, у САД-у и Vелкој Британији, свако предузеће може да одабере властити систем рачуноводствене евиденције.

Литература

15

Page 16: seminarski rad iz računovodstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

1. Prof. Dr Slobodan V. Vidaković: Računovodstvo, Megatrend,

Beograd, 2002.

2. Др Стеван Беслаћ: Основе рачуноводства, ППГП

„Комесграфика“, Бања Лука, 2007.

3. Sidney J. Gray, Beleverd E. Needles: Finansial Accoounting: Global

approach, Chicago, 1990.

4. Петровић, З. - Татић, В.: Принципи и техника двојног

књиговодства, Консултант, Београд, 1998.

5. Шкарић-Јовановић, К., - Татић, В., - Медојевић, М., - Самарџић,

И.: Рачуноводство, Виша пословна школа, Београд, 2000.

6. Др. Радмила Теофановић, Историја и теорија књиговодства,

Београд, 1958.

7. http://knowledge- b ank1.org/racunovodstvo_vs_1_svi_05/lekcije/

lekcije1.pdf

8. http://www.crnarupa.singidunum.ac.yu/ARHIVA/godina

%202005%20-%202006/FPI/Predmet%20Racunovodstvo%20-

%20Prof.%20Dragan%20Mihic/I%20deo%20Istor.%20i

%20sistemi.pdf

16