Seminarski Rad Iz Logistike u Saobraćaju

5/19/2018 Seminarski Rad Iz Logistike u Saobraaju

1/15

Univerzitet u Istonom SarajevuSAOBRAAJNI FAKULTET

DOBOJ

Seminarsi ra! iz Lo"istie u sao#ra$ajuTema%Lo"istia Trans&orta


2/15

SEMINARSKI RAD IZ LOGISTIKE U SAOBRAAJU TEMA: LOGISTIKA TRANSPORTA

Profesor: Dr Marko Vasile!i"#$o%&Asis'e(': Mr Zora( Ris'iki" #Di)l&Ma*&I(+

SadrajUvod 3

1.Pojam saobraaja 4

1.2.Unutranji saobraaj 4

1.3.Znaaj logistike u sistemu transporta 5

2.Izbor transportnih srestava 6

2.1.Skladitenje

2.2.Znaaj luke u logistikom lan!u "

2.3.#irtuelna logistika $

2.4.%ogistika u potanskom saobraaj 1&

2.5.Struktura aedromske logistike 11

2.6.%ogistika na 'elje(ni!i 14

3.Zaklj!ak 15

4."iteratra 16

2

Doboj 12.03.2012


3/15


UVOD

U savremenim ekonomskim teorijama saobraaj se najee smatra samostalnom oblaumaterijalne proizvodnje i znaajnom privrednom djelatnou. Njegova samostalnost se ogleda u tometo se za organizaiju i izvrenje proesa transporta anga!uje posebna radna snaga i transportnasretstva .

"aobraajna djelatnost ini jedan od znaajni #aktora drutvene djelatnosti djelatnost koja $ kojaistovremeno predstavlja samostalnu privrednu oblast $ ali i znaaj preduslov za razvoj drugi%

privredni oblasti .Saobraaj kao privredna djelatnost stimulie razvoj industrije obavjajui funkciju

prevoznika veliki koliina proizvoda. Saobraaj znatno utie na ubrzani obrt sretstava .Omoguaja realizaciju roba doprinosi ubrzanom procesu reprodukcije. obojanjem brzinekretanja ! redovitost i sigurnost doprinosi da sredstva koja su ulo"ena u proizvodnji robe da seto prije vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje.

Do ekspanzije razvoja logistike dolo je uporedo sa ispoljavanjem trenda globalizaije ideentralizaije proizvodnje$ ije #unkionisanje znaajno zavisi od kvaliteta logistiki% aktivnosti$ sa

jedne strane$ a sa druge$ takav razvoj je$ izme&u ostalog omoguen revoluionarnim razvojemkomunikaioni% i in#ormaioni% te%nologija. Naime$ do intezivnijeg razvoja logistike u preduzeimadolo je u drugoj polovini 20.veka$ da bi danas logistika bila prisutna u svim oblastima drutva.'ako&e$ protekli period karakterie porast ekoloke svesti$ jer su se problemi zatite !ivotne sredine

znaajno popeli na listi prioritetni% problema. "vest o unitavanju i tekom oporavljanju !ivotnesredine dovela je do novi% reenja u ouvanju okoline. (edno od ti% reenja je i povratna logistika.

"voje zadatke transportna slu!ba izvrava obavljanjem sledei% poslova)

* izrada godinjeg plana transporta robe$* izbor puta transporta robe$* izbor naina transporta robe$* saradnja sa skladinom slu!bom preduzea$* zakupljivanje skladinog prostora u javnim skladitima$ + osiguranje robe na putu$* anga!ovanje tu&i% usluga u transportu$

* poveravanje brige o transportu robe pediterskim preduzeima$* preuzimanje robe od drugi% prevoznika$* evidentiranje podataka o korienju tu&i% usluga$

3


4/15


* kontrola transportni% dokumenata i obrauna vozarine od strane transportni% preduzea$* #ormiranje transportni% dokumenata$* izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku$* vo&enje evidenije o radu sopstvenog voznog parka$* izrada naknadni% kalkulaija trokova transporta$* nadzor nad radom sopstvene gara!e i auto radionie ,odr!avanje transportni% sredstava-.

#.ojam saobraaja)

Sao#ra$aj je &ro'es ( or"anizovnja retanja trans&ortni) je!ini'a* "vaki saobraajni prostorse sastoji od sledei elemenata )sre$s'a!a#,o!eka#-re+e ire./la'i!e$ . olazei od ovi injenia proesse mo!e odvijati na kopnu$ vazdu%u i vodi . 'ransport predstavlja jedan od kljuni% elemenata sakojim se mo!e raionalisati. Dabi se uspjeno upravljalo transportnim aktivnostima treba poznavati svevrste transporta. /snovi elementi transporta su ) vrijeme zadr!avanje u transportu i odredite$ arazlikujemo spoljani eksterni i unutranji transport interni transport.

ksterna podjela transporta na ) drumski $ vodeni$!eljezniki$vazduni i jevovodni$telekomunikaijoni saobraj . "vaki od vidova transporta ima svoje prednosti i mane. Na primjervazduni transport je skup $ ali je veoma brz. od dostave poiljke od prodava do kupa $ potrebno je

prevaliti najmanje 2 puta.

ostoje dve$ esto koriene$ podele transporta. rva se bazira na odnosu transporta iproizvodnog proesa pogona$ a druga na osnovu sredine kojom se vri transport. rva podela razlikujespoljanji i unutranji transport. Unutranji transport se vri unutar proizvodnog pogona i tokom

proesa proizvodnje i o ovoj vrsti transporta e biti rei u poglavlju o rukovanju materijalom."poljanji transport se esto deli na ulazni i izlazni transport$ odnosno pravi se razlika da li se

radi o transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom pogonu ili se radi o transportu gotovi%proizvoda ka distributeru$ prodajnom mestu ili direktno kupu. /va podela se vri samo zbog nainaupravljanja transportom$ dok su transportna sredstva identina u oba sluaja. /snovna podela

transporta i transportni% sredstava$ u ovom sluaju$ se vri na osnovu sredine sredstva kojim setransportovana roba kree$ tako da su osnovni vidovi transporta)

* !eljezniki$* drumski$* vodni$* avio ,vazduni- i$ evni.

#.% Unutranji transport

Unutranji transport predstavlja logiki proes od izuzetnog znaaja ne samo to je on $sastavni dio svakog preduzea i industrije $ ve zato to u velikoj mjeri utie na poslove rezultate.


5/15


od pojmom unutarnji transport razumijeva se svako premjetanje robe i materijalaunutar radne jedinie. Unutarnji transport$ dakle$ ukljuuje prijevoz u proizvodnji$skladitu$izme&u proizvodnje i skladita$ prijevoz izme&u proizvodni% pogona i prijevozizme&uskladita.U ure&enju unutarnjeg transporta kompanija mora uzimati u obzir sveimbenike kojiutjeu na njegovo uinkovito izvo&enje. ritom poduzee mora prije svega obratiti

pa!njuna odgovarajui razmje taj poslovni% ob jekata ,proizvodnj a$ skladit a .. .-$ na te rennak o je m s u t i o b j ek t i s m je te n i $ n a p r oi z vo d ni p r og r am i n j i me p o ve z an uupotrebljenute%nologiju i te%noloke postupke$ na oblikovanje ambala!ni% odnosnoteretn i% jedinia te vrstu i stanje prijevozni% sredstava koja e kompanija koristiti.4z toga sezakljuuje koliko znaenje ima odgovarajua povezanost slu!be unutarnjegtransporta sostalim slu!bama u poduzeu. 5Unutarnji transport odnosno njegove #unkije ti u s e skor o sv i%odje la u podu zeu $ p a o s vrs is%o dnos t i i ekon omino s t i n jegovog obavl janja ov is inesmetan rad veine svi% ostali% pogonski% #unkija. 6ato je potrebnounutarnji transport

pravilno ukljuiti u jelokupnu organizaijsku strukturu kompanije.

1.3 Z#$%$& '($#SP)('$ U SIS'*+U "),IS'I-*

7unkija transporta bavi se kretanjem robe od jednog do drugog ekonomskog proesa$tj. stvaranjem prostorne korisnosti. "tianje ili preuzimanje vlasniva nad ekonomskimdobrima na kraju njegovog kretanja mo!e biti) od pojedina ,za potronju ili upotrebu u domainstvima potrona dobra-$ od preduzea koja unapredjuju materijalnu korisnost dobara ,proizvodni proes-$ od preduzea u ilju sopstvene proizvodnje ,kapitalna dobra- i od drugi% preduzea ili pojedinaa koji posreduju u prometu dobara ,trgovina na

veiiko i malo-.

8


6/15


Ta0ela 1& S-a(e(e 'ro*ko!a )re!o2a 314

1

%. &'(O) *)+,SO)*,&- S)DS*+V+

riterijumi za izbor transportnog sredstva od strane korisnika saobraajni% usluga su)jena prevoza9 brzina prevoza9 kvalitet prevoza$ kontinuitet prevoza$ elastinost i stepen

prilagodjavanja potrebama korisnika9 bezbednost prevoza9 priroda robe i kapaitet prevoza.:(N;


7/15


'ako je u !eljeznikom komerijalna brzina voza ukupno vreme kretanja robe od otpravne do uputnestanie. /vo vreme sadr i vreme zadr!avanja u staniama i vrijeme istovaranja 2omerijalna brzina jekategorija koja sadr!i i te%nike brzine i kvalitet organizaije saobraaja. Najmerodavnija je brzina

putovanja robe od magaina poiljaoa do magaina primaoa poiljke.

=;4''


8/15


niskome%anizovana i visokome%anizovana skladita$ ovisno na koji se nain rukuje predajom iotpremom robe runo ili mainama poput viliara i sl.-. ;utomatizirana skladita ,poslovi se u

pravilu obavljaju bez prisutnosti djelatnika-$ speijalizirana skladita ,ili namjenska skladita sa tonode#iniranom robom ili materijalom poput silosa$ %ladnjaa$ tankova i sl.-. "kladitenje robe je vrloodgovoran zadatak jer nepravilnim skladitenjem se upropatava roba$poveavaju se trokovi

poslovanja$mogui su problemi sa raznim inspekijama. 6a vrijeme uskladitenja mo!e doi dorazliiti% gubitaka. Uzroi gubitaka mogu biti u prirodi robe,lako topljiva ili %lapljiva roba$roba kojagubi vlagu-$ uvjetima uskladitenja$ nesavjesnom ili neispravnom manipulisanju robom i sl. ;ko seroba pravilno uskladiti$ uva se od nepovoljni% utjeaja$ gubitaka i kvarenja. =a!an dio proesaskladitenja je i optimizaija skladitenja$odnosno svi oni proesi koji su potrebni da bi se robanajekonominije preuzela u skladite$pravilno poslo!ila u skladitu i isporuila krajnjim korisnioima.

%.% Uloga luke u logistikom lancu

uke su trans#ormirana podruja konentraije visoko so#istiirani% logistiki% aktivnosti.7undamentalne modi#ikaije u transportu i distribuiji tereta utjeale su na #ormiranje nove strukturelukog sistema u kojima je implementaija logistike u menadzment mentu #izikog toka i tokain#ormaija rezultirala novim trendovima i izmjenom odnosa industrije$ usluga i transporta.'rans#ormaija luke industrije ubrzana je te%nolokim razvojem i in#ormaijama te nji%ovomaplikaijom u lukim sistemima. roz aplikaiju te%nolokog razvoja$ luke su u mogunosti obavljatispeijalizirane$ inteligentne luke usluge temeljene na brzim i e#ikasnim I unaprije&enim proesimalukog sistema.'radiionalni ulaz luke postupno je zamijenjen lukim logistikim srediItima koja osiguravaju

komplementarne transportne operaije$ logistike usluge i koordinaiju intermodalnog saobraaja . Uzdogovorene usluge osigurava i inovativne usluge kaoIto su integrisani menad!ement sistemi ielektronska razmjena podataka$ povezujui luke vlasti ostalim korisniima.6adatak luke jekontinuirano prilagoJavanje porastu koliKine robe u transportu i svim promjenama koje donosiliberalizaija i globalizaija tr!ita. Uloga luka u prometnom sustavu je povezivanje pomorskog ikopnenog transporta$ zbog ega im je djelovanje usmjereno na nesmetano odr avanje prometni%tokova prilagoJavajuLi se te%niKko*te%nolokim$ ekonomski% i organizaijskim promjenamarazliKiti%prometni% grana koje se u njoj sastaju.

uka je vorite svi% prometni% grana$ mjestouvoza$ izvoza i tranzita tereta ili$ drugim rijeima$sastajaliIte razliiti% tipova aktivnosti koje obavljaju razliiti gospodarski subjekti. uka je

kompleksan podsistem prometnog ili logistikog podsustava gospodarskog sustava pomorskiorijentirani% zemalja$ uzimajui u obzir sve relevantne imbenike koji utjeu na djelovanje luke i njenrazvoj.

M


9/15


+*, -irtua.na .o"istia /

rimjena i razvoj virtualne logistike mo!e se promatrati sa znanstvenog i komerijalnog aspekta.6nanstveni pristup odnosi se na koritenje znanstveni% spoznaja i metodologija istra!ivanja nainarazumijevanja konepta virtualne logistike i razvoja in#ormaijsko*komunikaijski% sistema.omerijalni pristup virtualnoj logistii pretpostavlja primjenu lukog sustava integriranog sokru!enjem koristei prednosti jedinstvene baze podataka radi unaprje&enja transportnog proesa idjelovanja lukog sustava u logistikom lanu. otreba primjene konepta virtualne logistike u lukimsustavima proizlazi iz potrebe integriranosti sudionika koji djeluju u lukom sistemu i nji%ove

slo!enosti."vi sudionii moraju biti upoznati sa statusom tereta za Ito moraju imati pristup bazipodataka koja integrie sve podsisteme. "tatus tereta odnosi se na ukrajiskraj iz prijevoznogsredstva$ trenutaan polo!aj tereta u mirovanju$ trenutaan i budui odre&en polo!aj tereta u kretanju$svojstva tereta$ prekrajno sredstvo s obzirom na vrstu tereta$ dokumentaiju koja prati teret$komunikaijske mre!e koje stoje na raspolaganju sudioniima i nain na koji su dostupne. ojediniza%tjev mo!e biti jednak za nekoliko sudionika$ primjerie za%tjev da se identi#iira teret pri ulazu uluki sistema ,Ito je od koristi za vlasnika tereta$ poduzetnike prekrajni% aktivnosti$ luku upravu teluku kapetaniju i poliiju u sluaju sumnje da je uinjeno kaznenodjelo- te kao takav ini jedan podsistem ,1$str82-.

6a%tjevi koji su karakteristini za samo 1 jednog uesnika promatraju se kao jedinie. =irtualna

logistika i njena aplikaija u lukom sistemu i njegovom okru!enju pridonosi sveukupnomunaprje&enju prometnog proesa. Unaprje&enje prometnog proesa mani#estira se kroz postojanjenormizirane baze razliiti% podataka #ormirani% na temelju in#ormaija poslani% od razliiti% korisnikaluki% usluga. rednost koritenja virtualne baze podataka proizlazi iz velikog broja korisnika kojimogu istovremeno do%vatiti in#ormaije iz baze i koristiti i% na odgovarajui nain. "pektar podataka

po%ranjeni% u bazi ovisi o razliitosti i kompleksnosti za%tjeva korisnika s osnovnim iljem smanjenjavremena planiranja aktivnosti$ nji%ova trajanja$ nadzora i kontrole. /pravdanost uvo&enja virtualne

baze podataka u luke sustave proizlazi iz obilje okru!enja u kojem se luki sustav nalazi,promjenjivost$ #leksibilnost$ konkurentnost- i visoki% logistiki% trokova lukog sistema.

O

Slika Pre!o2 ko('e(era a/'o-a'i2o!a(o-lo.is'iko- 34

Slika 7& Pre!o2 ko('e(era 0ro$o- 374


10/15


%.3. 0ogistika u potanskom saobraaju

;utomatska razrada pismonosi% poiljaka je proes automatskog ,mainskog- itanja adresni%podataka s poiljaka i automatskog ubaivanja poiljaka u izlazne depoe maina za za razradu ovisno

o proitanim adresnim podaima. /ni su namijenjeni za razradu pismovni% poiljaka u unutranjempotanskom saobraaju$ ali i za razradu poiljaka namijenjeni% za inostranstvo ,prema nazivima

dr!ava-

U ";


11/15


poetnom razradom dijeli se i svrstava u Pu!eQ te%noloke jeline. 'akve te%noloke jeline su$ npr.dostavni rajoni na podruju jednog dostavnog potanskog ureda.Naela rada ";i!a(e ro0e i2 a!io(a 314


12/15


odr!avanje poletno*sletne staze$ manevarski% povrina$ plat#ormi i stajanki$ opreme i instalaijakoje omoguuju vazdu%oplovne aktivnosti9

zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala$ zastupanje strani%#irmi9

pediiju9

odr!avanje aerodroma i komunalne i energetske in#rastrukture9 istra!ivanje tr!ita$ projektovanje i in!enjering9 vo&enje arinskog skladita$ skladitenje i rukovanje robom9 zajedniko korienje opreme i instalaija9 najam motorni% i drugi% vozila i maina9 transport$ ienje i uklanjanje otpada9 zakup zemnjita9

"pasilako*vatrogasna slu!ba ;erodroma 5Nikola 'esla5 ?eograd raspola!e vatrogasnom opremom ivozilima odgovarajueg kapaiteta$ per#ormansi i tipa$ na osnovu 4:;/ ,4nternational :ivil ;viation/rganization- preporuka za H. vatrogasnu kategoriju.U skladu sa me&unarodnim standardima$spasilako*vatrogasna slu!ba ;erodroma 5Nikola 'esla5 ?eograd raspola!e rezervoarom brzog

punjenja vodom za vatrogasna vozila i dovoljnom koliinom penila i pra%a za gaenje i najvei%po!ara. "lu!ba ima e#ikasnu radio*mre!u$ a vatrogasi su u stalnom kontaktu sa vatrogasnom bazom$saobraajnim entrom i aerodromskom kontrolom letenja.

Vozni park za zimsko i letnje odr"avanje=ozni park za zimsko i letnje odr!avanje manevarski% idrugi% povrina opremljen je vozilima za ienje snega$ baaima snega$ rasprivaima$ vunim

vozilima za merenje klizavosti kolovozni% povrina$ vozilima za ienje puteva$ itd.

*e7nika baza

U okviru te%nikog kompleksa nalazi se i te%nika baza aedroma.

12

Slika 18& Va'ro.as(a sl/+0a 374

Slika 11& Sl/+0a o$r+a!a(a 34


13/15


'e%nika baza ;erodroma 5servisira i odr!ava)

aerodromsku opremu i vozila$

vozila i opremu za zimsko i letnje odr!avanje manevarski% povrina$

vatrogasna i vozila %itne pomoi.

8.8 0ogistika u "eljeznici

onvenionalni prijevoz obu%vata prijevoz vagonski% poiljaka u unutranjem i me&unarodnomeprijevozu. rijevoz vagonski% poiljaka predvi&en je kao usluga koja je namijenjena tr!itu vei%koliina tereta$ kao to su)

rasuti tereti$ %emikalije$ proizvodi i poluproizvodi metalurke i gra&evne industrije$

paletizirani tereti i drugi.Uz posebne uvjete prijevoza konvenionalni prijevoz obu%vaa i izvanredne poiljke. 6a prijevoz ti%tereta nude se vagoni razni% vrsta$ i to otvoreni i zatvoreni vagoni$ vagoni speijalne izradbe$ plato*

13

Slika 17& Te(i,ka 0a2a 34

Slika 1& Pre!o2 +ele2(i%o- 34


14/15


vagoni$ isterne i drugi. onvenionalni prijevoz obavlja se u me&unarodnim vozova ,vozovi U:-$brzim teretnim vozovima re!ima ?$ direktnim teretnim vozovima te u sabirnim$ kru!nim iindustrijskim teretnim vozovima. ogistika se posebno koristi kao povezujui #aktor integralnogtransporta pomou sledei% sredstava) automatizovana skladita robe

kranovi i konvejeri za brzi utovar postojanje strategije brzog utovara i istovara koritenje bar*itaa koritenje speijalni% ran!irni% stania koji su povezani sa skladitima robe koritenje ":;D; sistema za upravljanje skladitima i utovarom.

8. 'akljuak

otreba uvo&enja logistike dola je u uvjetima kada ponuda dobara nije mogla podmiriti postojeu

potra!nju te je zadaa poduzea bila iznai nain poveanja obujma proizvodnje i unapre&enje

proizvodnosti rada. 'o se postizalo te%niko*te%nolokim razvojem$ automatizaijom i

raionalizaijom$ no kasnije se javlja problem zasienosti tr!ita. 'ime se problem iz proizvodnje

prebauje na prodaju ime raste i znaaj prodaje i marketinga

oslovna logistika podrazumjeva sustavni pristup upravljanja i kontrole #izikog tijeka materijalni%

dobara i potrebni% in#ormaija koje poduzee alje na tr!ite i prima s tr!ita$ a sadr!i) naruivanje$

upravljanje skladitem$ upravljanje zali%ama$ manipulaiju s robom$ vanjski i unutranji transport$

in#ormaijski logistiki sustav.

oslovna logistika i logistike aktivnosti temelje se na osnovnim naelima kao to su)

1

Slika 1;& Ra(+ir(a s'a(i%a 314


15/15


kvalitetan proizvod$ u pravo vrijeme$ na pravom mjestu$ uz najni!e trokove.

U okvire poslovne logistike ulaze izvrni poslovi * u podruju nabave$ uskladitenja$ unutaranjeg

transporta$ rukovanja sirovinama$ robom$ poluproizvodima i sl. te primjena modela odluivanja o

obavljanju ti% aktivnosti. 6adae poslovne logistike) * prote!u se na ijelo poduzee$ a ne samo kroz

jednu poslovnu #unkiju.

ao znanost poslovna logistika predstavlja ekonomsku disiplinu i dio znanosti o upravljanju koji

prouava tokove i preobrazbu ekonomski% sadr!aja u okviru poduzea. 6naenje poslovne logistike

ima trend rasta tako da poetkom O0*i% godina ima daleko vei znaaj nego prije. ogistiki trokovi

su vrlo znaajna stavka u svim gospodarstvima$ a negdje se kreu i oko 80> od ijene kotanja

proizvoda. /ni variraju od grane do grane te se u ";D*u kreu od oko $> u #armaeutskoj do 32> u

pre%rambenoj industriji.

@arketing odre&uje to treba prodati i proizvesti$ proizvodnja odre&uje ulaganja$ a logistika osigurava

raspolo!ivost proizvodni% dobara i in#ormaija u pravim koliinama$ u pravoj kvaliteti$ u pravo

vrijeme i na pravom mjestu.

3. 0iteratura

T1 =asiljevi$ @.$ Vogistika u saobraaju*skriptaP $"aobraajni #akultet Doboj$200MT2

Documents

Seminarski Rad Iz Logistike u Saobraćaju