17
Metodika likovnog obrazovanja - 1 - by Aljabak® Kao što se u muzici koriste tonovi, u poeziji rei, tako se i u likovnim umetnostima koriste razliiti materijali i tehnike da bi se ostvarila ideja umetnika. Osnovne grane likovne umetnosti su : slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. U slikarstvu se stvaraju oblici na dvodimenzionalnoj ranvi, dok se u vajarstvu i arhitekturi stvaraju oblici u trodimenzionalnom prostoru. Da bi smo nešto naslikali, potrebne su nam boje i podloga. Boje mogu biti prirodne ili veštake. U poetku su ljudi pravili boje od raznih materijala naenih u prirodi – minerala, kore ili liša drveta. Danas se boje prave uglavnom na industrijski nain. Osnovne slikarske tehnike su : akvarel, tempera, gvaš, ulje, freska, mozaik, pastel. Akvarel, gvaš, freska i tempera ubrajaju se u vodene tehnike jer se boje mešaju s vodom. Boje u prahu rastvorene sa uljem ine uljanu tehniku. Pastel je suva tehnika jer se boja u prahu oblikuje u štapie i u takvom stanju nanosi na podlogu. Mozaik je specifina i skupocena slikarska tehnika. Prve slike nastale su na zidovima peina u kojima su ljudi živeli. Slika 1. 1 Slike oslikane oskudnom paletom rudnih pigenata u dubini peina najvjerovatnije su imale magijski znaaj u ritualu pripreme za lov i komunikaciji sa duhovima. Ali, primjer umirueg bizona iz Altamire pored ovog znaenja i odline analize oblika sadrži još jednu vrijednost: Nastojanjem da zabilježi bolnu grimasu na licu životinje crta prodire u svijet emocionalnih stanja. Upravo zbog nastojanja da se izrazi i oblikuje slika svijeta, ali i slika o svijetu i svijest o razumjevanju opšteprirodnog principa raanje- umiranje, daje nam za pravo da govorimo o djelu umjetnika.

Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 1 - by Aljabak®

�����

Kao što se u muzici koriste tonovi, u poeziji re�i, tako se i u likovnim

umetnostima koriste razli�iti materijali i tehnike da bi se ostvarila ideja umetnika. Osnovne grane likovne umetnosti su : slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. U

slikarstvu se stvaraju oblici na dvodimenzionalnoj ranvi, dok se u vajarstvu i arhitekturi stvaraju oblici u trodimenzionalnom prostoru.

Da bi smo nešto naslikali, potrebne su nam boje i podloga. Boje mogu biti prirodne ili vešta�ke. U po�etku su ljudi pravili boje od raznih materijala na�enih u prirodi – minerala, kore ili liš�a drveta. Danas se boje prave uglavnom na industrijski na�in.

Osnovne slikarske tehnike su : akvarel, tempera, gvaš, ulje, freska, mozaik, pastel. Akvarel, gvaš, freska i tempera ubrajaju se u vodene tehnike jer se boje mešaju s vodom. Boje u prahu rastvorene sa uljem �ine uljanu tehniku. Pastel je suva tehnika jer se boja u prahu oblikuje u štapi�e i u takvom stanju nanosi na podlogu. Mozaik je specifi�na i skupocena slikarska tehnika.

Prve slike nastale su na zidovima pe�ina u kojima su ljudi živeli. �

��

S l i k a 1 . ���������������� �������

1 Slike oslikane oskudnom paletom rudnih pigenata u dubini pe�ina najvjerovatnije su imale

magijski zna�aj u ritualu pripreme za lov i komunikaciji sa duhovima. Ali, primjer umiru�eg bizona iz

Altamire pored ovog zna�enja i odli�ne analize oblika sadrži još jednu vrijednost: Nastojanjem da zabilježi

bolnu grimasu na licu životinje crta� prodire u svijet emocionalnih stanja. Upravo zbog nastojanja da se

izrazi i oblikuje slika svijeta, ali i slika o svijetu i svijest o razumjevanju opšteprirodnog principa ra�anje-

umiranje, daje nam za pravo da govorimo o djelu umjetnika.

Page 2: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 2 - by Aljabak®

��

��������������� ������������������������������������Oduvek su ljudi imali potrebu da ukrašavaju slikama prostore u kojima su živeli.

Tako�e, slikama su ukrašavali i hramove i razne druge gra�evine u svom okruženju. Vremenom su po�eli da oslikavaju i razne posude, a zatim da slikaju na dasci, životinjskoj koži ( pergamentu ), papiru, platnu, svili.

Za slikanje služe posebne �etkice, napravljene za tu namenu, koje se zovu slikarske �etkice. �

������������ �����!������������"����#�

2 Tek krajem paleolitika pojavljuju se crteži �ovjeka, ali sa veoma stilizovanim obrisima. Za razliku od

crteža životinja koji su uglavnom crtani bez kompozicionog plana, sada se figure organizuju u ritmi�ku

cjelinu. Zahvaljuju�i novim otkri�ima i u�enju �ovjek sebe po�inje doživljavati kao samosvjesno bi�e.

Otkriva svoju snagu i vrijednost i želi da ih izrazi. Crtež postaje poruka,rezultat potrebe za komunikacijom

i bilježenjem doga�aja. Figure su stilizovane do nivoa prepoznavanja potrebnog da izrazi pri�u.

Vremenom, iz ove šematizacije nastaju prva piktografska (slikovna) pisma.

Page 3: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 3 - by Aljabak®

�$���%��

Sama re� akvarel dolazi od re�i akva ( aqua ) – voda, koja je latinskog porekla. Italijani su tu re� pretvorili u akvarelo ( aquarello ) i to u našem prevodu zna�i vodena

boja.

Slika 4. Turner Joseph Mallord William – San Akvarel je slikarska tehnika kod koje se boje rastvaraju u vodi, pa se onda nanose

�etkicom. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozra�nost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonalitet poeti�kog karaktera. Akvarel ne predstavlja samo odre�eni tip boja ve�, odre�eni na�in rada. Ovom tehnikom postižemo globalni rezultat ( efekat ), a ne detalje na slici.

Dva osnovna na�ina rada akvarelnim bojama su : 1. Rad na suvoj podlozi

Ovim na�inom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj. sa�eka�emo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi itd.

Page 4: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 4 - by Aljabak®

Zbog prozirnosti akvarela mogu�e je videti prethodne slojeve, što nudi mogu�nosti za karakteristi�an tonski i koloristi�ki izraz.

2. Rad na mokroj podlozi

Papir se najpre navlaži �istom vodom pomo�u sun�era ili pamu�ne krpice, preko cele površine a mogu�e je ovlažiti samo delove papira na kojima želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja. Nove mogu�nosti likovnog izraza dobijamo tako što ostavimo sliku da se osuši te onda možemo da nastavimo sa slikanjem.

&� ��������� ���� ������

Akvarel je poznat još u starom Egiptu, gde su ga izra�ivali na papirusu, u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu, Indiji i Persiji. Akvarel su negovali anti�ki Grci i Rimljani, a javlja se i u starhriš�anskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostane u celoj Evropi. Brojni misali, psaltiri, brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima, ra�enim vodenim bojama.

Me�u prvim akvarelistima novog veka isti�u se Albreht Direr i Hans Holbajn Mla�i. U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima �e se izra�ivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja.

U 19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska:Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane, Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan. U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis, Andre Dionaje de Segonzak, Pol Sinjak, Moris de Vlamenik, i dr. Nems�kim ekspresionistima posle Prvog svetskog rata akvarel je gotovo glavno slikarsko sredstvo:Franc Mark, Georg Gros, Maks Pehštajn, Pol Kle i dr.

Po�eci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili: Anastas Jovanovi� i Stevan Todorovi� slikaju�i predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškaj, Janez Šubi� i Jurij Šubi�, a kasnije: Emanuel Vidovi�, Josip Ra�i�, Miroslav Kraljevi�, Vladimir Beci�, LJubo Babi� i dr.

Page 5: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 5 - by Aljabak®

'%�(%���

Sli�no tehnici akvarela, i tempera je vodena tehnika. Ali, posebnost ove tehnike je u tome što se boje ne mogu me�usobno mešati. Sama re� tempera poti�e od srednjovekovne latinske re�i temperare što zna�i mešati.

Slika 5. Tempera

" Tehnika slikanja mineralnim bojama gde se boje vezuju žumancetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom, bilo u upotrebi do pronalaska masnih ( uljanih ) boja, naro�ito u srednjem veku. "3 Tako�e, boja se može nanositi sloj preko sloj i naknadno dora�ivati, ali se ne sme slikati u gustim slojevima, jer se onda bojeni sloj ljušti i otpada. Tempera se može slikati na raznim podlogama : drvetu, papiru, gipsu, platnu, staklu.

Slika 6. Christiane Pflug – Ptica i kruše

3 Veliki leksikon stranih re�i i izraza – R. Jovanovi� str. 1302 – Alnari Beograd 2006

Page 6: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 6 - by Aljabak®

(��'%��

Pastel je slikarska tehnika od suvog materijala – krede u boji. Pojavio se u XV veku.

Slika 7. Pastel " Pastel, sredstvo za slikanje u obliku krtih olovaka veli�ine prsta, odnosno pastelne krede, koja je sa�injena od pigmenata u prahu i bezmasnog vezivnog sredstva ( obi�no tragantova guma ili, od sredine XX veka, metil – celuloza ). Budu�i da se boja pigmenata ne menja prilikom nanošenja, kona�ni rezultat odmah je uo�ljiv. Pastel ostaje na površini papira i može se lako izbrisati osim ako se ne zaštiti staklom, sredstvom za fiksiranje ili gumenim rastvorom. Kada se pastel nanosi u kratkim potezima ili linearno, obi�no se govori o crtanju; kada se utrljava, razmazuje i kada se boje mešaju radi postizanja slikarskog efekta, obi�no se smatra slikanjem. "4

Slika 8. Francisko Minjaro - Tigar

4 Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje – knjiga 6 ) – Politika Beograd 2005

Page 7: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 7 - by Aljabak®

Pastel u obliku krede ostavlja suv prah na podlozi. Da se boje ne bi brisale, naslikana površina se prska specijalnom lepljivom i providnom te�noš�u. Ona se brzo suši i tada se pastel više ne vriše.

U novije vreme se pojavio i uljani pastel, koji je mnogo postojaniji. Glavni pastelisti su: Edgar Degas (koji je pastel po�eo koristiti tek kad mu se vid

po�eo oslabjeti), Quentin de la Tour, Pablo Picasso, Edouard Manet, Odilon Redon, Rosalba Carriera itd.

Slika 9. Ana Horvati�ek Ivaniševi� - Priroda

Slika 10. Ana Horvati�ek Ivaniševi� - Plavi pejsaž

Page 8: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 8 - by Aljabak®

)��*��

" Gvaš - fr. Goauche – gust, slikarska tehnika ra�ena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. "5

Slika 11. Gvaš

Gvaš je tehnika slikanja bojom u guš�im slojevima od akvarela, sa upotrebom bele boje. Kao akvarel i tempera, i gvaš je vodena tehnika jer se boje mešaju s vodom. Ali za razliku od prozra�nosti akvarela, na kome se vidi belina papira, boje na gvašu su guste i neprozirne.

Slika 12. Ante Maruši�-Vrata od Pila, gvaš na papiru Slika 13. A. Marusic-Velika

Onofrijeva fontana, gvaš na papiru

5 Veliki leksikon stranih re�i i izraza – R. Jovanovi� str. 478 – Alnari Beograd 2006

Page 9: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 9 - by Aljabak®

Gvaš je tehnika koja je bila poznata još u srednjem veku. Nekada, tehnikom gvaša su ukrašavana pošetna slova u knjigama koje su pisane rukom.

+�,%�

U uljanoj tehnici se boje u prahu mešaju s makovim, orahovim ili lanenim uljem. Tako napravljene boje imaju sjaj i blistavost i kada se osuše.

Slika 14. Uljane boje

Uljane boje mogu se nanositi u više slojeva i u veoma gustim nanosima. Osim toga, njihovim razre�ivanjem može se posti�i i prozre�nost boje, sli�no akvarelu. Zato se može re�i da uljana tehnika u slikarstvu objedinjuje svojstva mnogih drugih slikarskih tehnika.

Slika 15. Sejdija Hajdari – Ptice Uljane boje su meke i lako se mešaju. Zahvaljuju�i tim njihovim svojstvima, njima se mogu posti�i svi valeri, stepeni gustine, tonovi, refleksi i efekti koji priroda nudi.

Page 10: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 10 - by Aljabak®

Ulje se ne suši odmah, tj. dok se još radi. A to zna�i da smo uvek u stanju da na vreme popravimo neki ton i iznijansiramo neku senku i da u bilo kom trenutku dodamo još poneki detalj. Uljane boje se me�usobno lako mešaju, a dobijeni tonovi su �isti i jasni. Ulje prekriva ranije nanesenu boju, pri �emu se ona uopšte ne menja i ostaje apsolutno �ista. Pomenute odlike uljanih boja �ine ovu tehniku privla�nom i sigurnom, jer do poslednjeg trenutka dozvoljavaju doterivanje i unošenje ispravki na slici.

Poznati slikari koji su slikali ovom tehnikom su : bra�a van Eyck, Robert Campin, Rogier van der Weyden, Hugo van der Goes, Domenico Ghirlandaio.

Slike 16. 17. 18. Sejdija Hajdari – Muška i ženska goranska nošnja

Slika 19. Robert Campin, Sv. Barbara uz kamin

6

6 Robert Campin (znan i kao Majstor iz Flémallea, Flandrijski majstor) flamanski slikar bio je prvi

umjetnik koji teži realizmu. Uz bra�u van Eyck (Huberta, i Jana) osniva� flamanskog realisti�nog

slikarstva.

Page 11: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 11 - by Aljabak®

-�%�$��

Fresko slikanje je slikarska tehnika nanošenja boje na sveži malter na zidu. Sam naziv je potekao od italijanske re�i fresco što zna�i sveže. Boja se nanosi dok je materijal vlažan i, suše�i se, ona se vezuje s kre�om iz maltera. Kada se osuši, kre� stvara veoma tanak staklasti sloj koji štiti fresku od vlage. U fresko slikanju nema prepravki. Zbog toga slikar pre slikanja pravi nacrt slike koji se zove karton.

Slika 20. Freska - Visoki Decani " Freska – posebna slikarska tehnika koja podrazumeva izradu slika posnim bojama na sveže malterisanom zidu. Njome su se služili stari Rimljani, slikaju�i po zidovima svojih ku�a u Pompejima. Fresko slikarstvo bilo je rasprostranjeno po celoj Evropi, posebno u Vizantiji, Italiji i Francuskoj, a od XI do XV veka u srednjovekovnim manastirima i crkvama u Srbiji i Makedoniji naslikano je nekoliko hiljada fresaka verskog i svetovnog karaktera. U doba renesanse, puna dva veka, freske su bile omiljena tehnika najve�ih italijanskih slikarskih majstora ( Maza�o, Pjero dela Fran�esko, Rafael, Mikelan�elo ), da bi popularnost ove slikarske tehnike opala tokom XVIII i XIX veka, a zatim ponovo oživela u XX veku ( Milo Milunovi� i Petar Lubarda ). "7

7 Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje – knjiga 10 ) – Politika Beograd 2005

Page 12: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 12 - by Aljabak®

Slika 21. Freska - Melozzo da Forli8

Slike 22. 23. Freske iz crkve Bogorodice Ljeviške Prizren

8 Freska sa kupole San Marco ( Loreto – Italija ) oslikana izme�u 1470. i 1480. godine

Page 13: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 13 - by Aljabak®

�./�&$��

" Mozaik ( fr. Mosaique ) – slikarska tehnika izvedena slaganjem raznobojnih kockica od kamena, glazirane keramike ili stakla u osnovu od maltera, kita, cementa."9 Mozaik je odavno poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su italijanske mozai�ke kockice ( teserae ) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju razli�itih boja i tonova. Kamene kockice dobivaju se usitnjavanjem ( �eki�em, kljeeštima itd. ) razli�itih vrsta obojenog kamena. Tako usitnjene, kockice se koriste zavisno o svom obliku i boji. Kockice se utiskuju u svež cemenat, smolu, razna lepila, poliestarske smole i sli�no. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne i svodne površine. Podni mozaici su uglavnom od kamen�i�a, a zidni mogu biti i od drugih materijala.

Slika 24. Rimski podni mozaik s motivom ribe iz ku�e amfitetra, Mérida, Badajoz ( Španija )

Zlatno razdoblje mozaik je doživeo u Vizantiji ( prije toga je široku upotrebu imao u Gr�koj i Rimu ), pa iako se kasnije koristio, manje je bivao zastupljen nego neke druge, jednostavnije slikarske tehnike. Još od drevnih ( anti�kih ) vremena poznata su nam dva na�ina izrade mozaika :

1. opus tesselatum - sastavljen od kamenih kockica (nisu uvek istih dimenzija) a izme�u kockica vidljiv je vezivni materijal (tzv. fuge)

9 Veliki leksikon stranih re�i i izraza – R. Jovanovi� str. 870 – Alnari Beograd 2006

Page 14: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 14 - by Aljabak®

2. opus vermiculatum - sastavljen od sitnijih kockica, me�usobno tesno povezanih, tako da se jedva vide ivice i me�uprostori izme�u njih. Kockice su uglavnom iste veli�ine, a izra�ene su od kamena, stakla ili glaziranih odlomaka keramike.

Slika 25. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

Page 15: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 15 - by Aljabak®

Osim „obi�nog“ mozaika, postoji i tehnika mikromozaika, mnogo složenija, iste osnove, no puno dojmljivijih rezultata, rezervirana samo za iznimno uporne i strpljive, koji ne žale izgubiti vreme kako bi postigli što dojmljiviji rezultat.

Slika 26. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

Page 16: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 16 - by Aljabak®

LITERATURA

1. Likovna umetnost za IX razred – Mamud Džaf�e – Priština 2005

2. Maštam i stvaram ( Likovna kultura za IV razred ) – Kosta Bogdanovi�, Rajka Boškovi� – Beograd 2006

3. Veliki leksikon stranih re�i i izraza – Radomir Jovanovi� – Alnari - Beograd

2006

4. Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) – Politika - Beograd 2005

5. Svet umetnosti 1, 2, 3 – Giuseppe L. Bresco – Indutrodidakta Beograd

6. wikipedia.org

Page 17: Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

- 17 - by Aljabak®

SADRŽAJ

1. Uvod .................................................................................................... 1 2. Akvarel ................................................................................................ 3 3. Tempera ............................................................................................... 5 4. Pastel .................................................................................................... 6 5. Gvaš ..................................................................................................... 8 6. Ulje ...................................................................................................... 9 7. Freska .................................................................................................. 11 8. Mozaik ................................................................................................. 13 9. Literatura ............................................................................................. 16 10. Sadržaj ................................................................................................. 17