Univerzitet u BeograduFakultet organizacionih nauka

SEMINARSKI RAD» PAMETNE ZGRADE «

Danijela Antić, br indeksa 66/09Aleksandra Golubović

Branislav Crepulja 89/09Marko

Saša Stanisavljević, br indeksa 74/09Aleksandar Miloradović, 02/09

Studije: Menadžment, Transfer programPredmet: “Ekološki menadžment”

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA, BEOGRAD, JOVE ILIĆA 154

vanr. prof. dr Nataša Petrović

Beograd, 2010. godine

1. UVOD

Industrijalizacija i razvoj novih tehnologija su značajno uticali na degradaciju životne sredine. U arsenal gorućih ekoloških pitanja spadaju zagađenje vazduha, vode, tla, globalno zagađivanje, biodiverzitet, održivost ...

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice što zdravlje, životna sredina i socijalni uslovipredstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Stoga svaki poremećaj stanja životne sredine dovodi do ekoloških poremećaja I poremećaja socijalnih odnosa, koji su međusobno povezani i uslovljeni.

Pitanje zaštite i unapređenja životne stedine je prioritetno na svim kontinentima naše planete. U skladu sa tim Evropska unija je u svoju strategiju razvoja uvrstiva i probleme vezane za kvalitet životne sredine. Programima EU definisane su četiri prioritetne oblasti:

klima, priroda i biodiverzitet, životna sredina, zdravlje i kvalitet života, prirodni resursi i otpad.

Obzirom da naša država teži da se uključi u sve evropske i svetske tokove Vlada Republike Srbije i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine objedinilo je istraživačke aktivnosti na prostoru suštinski preduslov za unapređenje kvaliteta životne sredine. Setovi indikatora kvaliteta životne sredine se odnose na:

vazduh, vodu, zemljište, biodiverzitet, održivost.

Srbija je izradila potpuno novi set zakona i strategija u oblasti zaštite životne sredine. Ona ulaže ozbiljne napore za približavanje nacionalnog zakonodavstva zakonodavstvu EU u oblasti zaštite životne sredine. Usvojen je niz zakona kao što su Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SEA) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC)… Dodatno su, od 2002. godine, usvojene mnoge strategije.

U toku 2009. godine, privreda je bila pod uticajem svetske ekonomske krize čiji su uticaji umanjeni merama ekonomske politike. Došlo je do pada bruto domaćeg proizvoda ali i smanjenja spoljnotrgovinskog deficit uz povećanje troškova života. Nezaposlenost i siromaštvo zadržavaju izuzetno visoku stopu. U oblasti energetike, nastavljen je trend blagog povećanja proizvodnje dok se smanjuju potrosnja I uvoz energije. Ucesce obnovljenih izvora je u porastu ali i dalje na niskom nivou. Uslovljenost ekonomskom krizom dovela je do smanjenja proizvodnje u 2009. godini sa kontinuiranim visokim učešćem Ć prljave Ć

2

industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Značajno je pomenuti i slabu iskorišćenost procesa reciklaže koji u industrijskoj proizvodnji učestvuje sa zanemarljivim procentom. Koncept čistije proizvodnje kao i sistem upravljanja životnom sredinom primenjen je relativno malom broju preduzeća. Turistička delatnost, i dalje slabo razvijena na teritoriji Republike Srbije, ne ugrožava značajno kvalitet životne sredine, posebno imajući u vidu broj turista u predhodnoj godini. I pored toga što poljoprivredno zemljiste ima dvotrećinski udeo u ukupnoj površini Republike Srbije, nedostatak adekvatnih podataka ključan je za nemogućnost izrade indikatora uticaja poljoprivrede na životnou sredinu. Uz povećanje navodnjavanih površina značajno je pomenuti I povećanje površina na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje, uz napomenu da je udeo ovih površina I dalje na veoma niskom nivou. U sektoru šumarstva, lovstva I ribolova nema promena u intenzitetu seče suma uz smanjenje seče četinarskih vrsta. Monitoring ribolova se unapredjuje uz porast izlova ribolova.

Kako se stanje životne sredine u čitavom svetu pogoršava, preteći da dobije dramatične razmere, neophodno je da svaka država učini napor za pokretanje mehanizma za oporavak i unapređenje životne sredine u svom okruženju. To pre svega podrazumeva uspostavljanje kontinualnog praćenja, merenja i vrednovanja stanja životne sredine, interni i eksterni benčmarking, kontinualna unapređenja.

U ovom radu bavićemo se istraživanjem na koji način pametne kuće mogu da nam sačuvaju životnu sredinu. Pametna kuća jeste savremeni dom čije su osnovne funkcije automatizovane, sa fokusom na energetskoj efikasnosti i potpunoj kontroli okruženja. Godišnje uštede električne energije koje se mogu ostvariti upotrebom "smart living" sistema su i do 50 posto. Možda vam nije mnogo da svakog meseca dajete bogatstvo na struju i grejanje, ali kada se energija koja se sačuva po domaćinstvu pomnoži, sabere i oduzme, dolazi se do podatka da u toku jedne godine može da se sačuva nekoliko desetina hiljada hektara šume, nekoliko miliona galona vode, nekoliko desetina hiljada tona uglja itd.

Nema vremena za oklevanje, jer sutra za mnoga bića na ovoj planeti već je kasno, a šteta po Čovečanstvo i njegovu budućnost nepopravljiva.

3

2. PAMETNE ZGRADE - POJAM

Ovaj rogobatan izraz u srpskom jeziku zaista zvuči pretenciozno, no ipak relativno slikovito opisuje ono što imenuje. Pametna zgrada predstavlja moderan dom sa automatizovanim osnovnim funkcijama i integrisanim sistemom, čiji fokus predstavlja energetska efikasnost i potpuna kontrola okruženja.

Zadatak ovakvih zgrada je prilagođavanje trenutnim potrebama kako žitelja u slučaju stambenog objekta tako i radnika u slučaju poslovnog prostora. Ideja je da se na ovakav način oponaša jedan živi organizam, gde bi pandan centralnom nervnom sistemu i mozgu čoveka u ovim zgradama bio centralizovani računarski sistem za kontrolu svih funkcija. U ovako koncipiranom sistemu senzori, mikrofoni i kamere predstavljaju „čula” pametne kuće – virtuelnog organizma. Interkonekcione tehnologije poput Interneta koncepcijski su zadužene da povezuju pojedine sisteme za regulaciju života u ovakvim građevinama. Poput živog organizma, i pametne kuće funkcionišu po principu pozitivnih i negativnih povratnih sprega. Tako je moguće dinamički menjati temperaturu, vlažnost i pritisak vazduha, kao i druge parametre i izolovati regione primene tih konkretnih aktivnosti.

Nastanak ovakvog sistema vezuje se za početak uvođenja informacionih tehnologija u građevinarstvo, kada je IT korišćen za regulaciju pojedinih podsistema rada konkretnog objekta. Ubrzo je počelo da se razmišlja o centralizovanom sistemu koji bi bio beskonačno primenljiv u građevinama svih veličina i namena. Zadatak tada vodećih stručnjaka u oblasti računarske automatike bio je da koncipiraju pravila rada ovakvih unutrašnjih sistema i da ga načine modularnim kako bi se nove aplikacije i rešenja lako priključivali na staru osnovu, tj. radni okvir (framework).

Nova zakonska regulativa u SAD, Japanu i Evropskoj uniji, trendovi i opšta briga za energetsku efikasnost podigli su nivo interesovanja za ovu tehnologiju i sada je primetan rast potražnje za pametnim zgradama. Kako je od samog početka ovaj projekat bio jedan od skupljih, potrebno je jasno staviti do znanja koje su prednosti koje on nudi i koliko to zapravo košta svakog korisnika.

Ako se pomene da su minimalne uštede energije 20 odsto, da se povratak uloženog novca može očekivati između tri i šest godina od početka rada objekta, da ovaj sistem garantuje maksimalnu optimalnost i iskorišćenje svih sistema rada, nije teško pretpostaviti da tržište za ovakve objekte postoji i da ima trend rasta. Jedinstveni informacioni sistem, kontinuirana podrška, praćenje i optimizacija postojećih rešenja i odgovorno društveno ponašanje kompanija koje implementiraju sisteme garantuju optimizaciju učinka zaposlenih u kancelarijama pametne zgrade, odnosno kvalitet života stanovnika zgrade čija je primarna funkcija stambena.

Početak pasusa kucati od početka kolone. Rad kucati jednostrukim proredom. Između pasusa ostaviti prazan red, a ispred podnaslova dva prazna reda. Poravnati pasuse po levoj i desnoj margini (justified).

4

5

2.1. PREDNOSTI I MANE PAMETNIH ZGRADA

Prednosti:

Korišćenjem geotermalnih voda, osim što se štedi energija, ima veliku prednost i zbog ekološkog efekta, jer nema nikakav uticaj na životnu sredinu, ne postoji emisija ugljenmonoksida, pa je pogodna za toplifikaciju ne samo pojedinačnih zgrada, već i čitavih naselja. Rudarsko-geološki fakultet je, po narudžbi Grada, započeo studiju koja će budućim investitorima pružiti na uvid lokacije sa najpovljnijim geotermalnim izvorima, jer se takve investicije brzo isplate.

Arhitektura je ekstenzibilna i omogućava onima koji upravljaju zgradom da lako nadgledaju, mere i deluju na energetske sisteme uključujući i obnovljive tehnologije kao što su solarna, energija vetra i gorivna ćelija, kao i programe energetske efikasnosti poput automatskih programa po principu zahtev-odgovor kako bi se smanjili kapitalni i operativni troškovi. Ovo rešenje pruža operatorima i vlasnicima ovih zgrada nove mogućnosti za upravljanje potrošnjom energije na način koji odgovara korisnicima.

Medijator komunicira sa jedne strane sa sistemima zgrada koristeći mnoštvo protokola otvorenih industrijskih sistema, a potom konvertuje podatke do otvorenih XML/SOAP servisa koji se sa druge strane povezuju sa aplikacijama, komunalnim uslugama, sistemima upravljanja preduzećem i cloud servisima. Medijator proširuje EnergyWise tehnologiju i predstavlja sveobuhvatno poslovno rešenje upravljanja energijom koje uključuje monitoring, izveštavanje i uštedu energije za više sistema i uređaja u zgradi.

Osavremenjivanjem i optimizacijom sistema za osvetljenje, grejanje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradama smanjuje se potrošnja energije. Izračunato je da je 6.500 modernizovanih objekata širom sveta smanjilo emisiju CO2 za 2,4 miliona tona, a da vlasnici ukupno štede milijardu evra godišnje.

Električni motori sa promenljivom brzinom i pretvaračima frekvencije smanjuju potrošnju energije uređaja (pumpe, ventilatori i sl.) i do 60 odsto.

Sijalice sa LED tehnologijom troše 80 odsto manje energije, a traju 50 puta duže od klasičnih.

Udobnost i komfor za korisnike koji će putem daljinskog upravljača moći da, na primer, pale i gase svetlo i druge električne uređaje u stanu. Stanari će u svakom delu svog stana, u bilo kojoj prostoriji, moći da pristupe internetu, tv programu, telefonskoj vezi, koju će im omogućiti “male identičme utičnice”.

Mane:

Visoka stopa početnog ulaganja, koja može dovesti do slabije prodaje poslovnih prostora i stanova, zbog neinformisanosti krajnjih korisnika, zapravo pametne zgrade postaju rentabilne po procenama stručnjaka nakon 3-6 godina.

6

Obzirom da u svetu postoji mali broj proizvođača viskoko-tehnoloških delova koji se koriste u izradi pametnih zgrada, intervencije na istim bi bile skupe i zahtevale bi dosta vremena.

3. PAMETNE ZGRADE U SRBIJI

Srbija je jedna od energetski najneefikasnijih zemalja u Evropi. U odnosu na prosečnog stanovnika EU, naš građanin troši dvaput više energije. Da bi se povećala energetska efikasnost, od sledeće godine svaka zgrada u Srbiji moraće da poseduje energetski pasoš u kome će jasno biti naznačeno koliko energije troši.

Iako su u svetu energetski efikasne zgrade sve uobičajenije, u Srbiji ih za sada ima tek nekoliko i to samo u oblasti poslovnih zgrada.

U Srbiji, tačnije u Beogradu, prethodnih nekoliko godina sagrađeno je tek nekoliko „pametnih zgrada“. Građevinski zamah koji je, barem u oblasti poslovnih zgrada, trajao do polovine prošle godine, i zbog kojeg su se gajile nade da će investicije u oblasti pametnih i ekoloških zgrada biti češće pravilo nego izuzetak, naglo je zakočen. Naravno, uzrok tome je i svetska ekonomska kriza, a da nije bilo ranije naručenih projekata, verovatno bi 2009. godina bila zapamćena po potpunom fijasku u ovoj oblasti. Pokazalo se ~ak i da su neta~ne prognoze stru~njaka da }e segra|evinarstvo, koje je zapravo prvo zapalo u }orsokak, prvo i po~eti da izlaziiz krize.Zelena, pametna, ekološka – kako god da je nazovete, zgrada "Viner Štediše“ osiguranja sigurno je postavila visoke standarde budućim građevinama.Ova zgrada jedinstvena je po tome što kao izvor energije koristi podzemne vode koje iz obližnjeg bunara, zavisno od potrebe, greju ili hlade prostorije. "Sam taj sistem može da proizvede godišnje 824 mvh toplotne energije, odnosno da pokrije 75 posto potreba za tolotnom energijom. Ideja je bila da pratimo svetske trendove, a to je ulaganje u ekološku gradnju, pametnu gradnju“.Uštedi energije doprinosi i dvostruka fasada koja u zimskim mesecima čuva vazduh i tako stvara toplotnu i zvučnu izolaciju. To znači da kada otvorite prozore na ekološkoj zgradi, budite sigurni da će nivo buke u prostorijama biti potpuno jednak nivou buke u zgradama sa klasičnom fasadom, ali kada su prozori zatvoreni.

I dok zaposleni u VIG-u uživaju u komforu, potpunu suprotnost najmodernijoj zgradi Balkana predstavlja prosečna stambena zgrada u Srbiji. Energetski rasipna, često sa oronulom fasadom i slabom termoizolacijom. U Ministarstvu životne sredine kažu da je došlo vreme da i Srbija počne da štedi energiju. S tim ciljem ovo ministarstvo priprema Pravilnik, po kome će od januara sledeće godine svaki novi objekat, da bi dobio upotrebnu dozvolu, morati da poseduje energetski pasoš u kome će jasno biti naznačeno koliko energije troši.Postojeći objekti imaće drugačiji tretman jer će država subvencijama stimulisati građane da započnu izolaciju svojih objekata. "Manje ćemo trošiti energije, nama će biti finansijski bolje kao korisnicima, državi će biti bolje jer neće tu

7

energiju, koju inače ne naplaćuju dovoljno, da troši i da te pare subvencionira, a pored toga ćemo imati smanjenje CO2 u vazduhu, odnosno ostavljamo prostora novim generacijama da mogu da dišu“., kaže Jasminka Pavlović, iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Prema procenama stručnjaka, da bismo počeli da govorimo o energetskoj efikasnosti neophodno je najpre potrošnju energije smanjiti sa prosečnih 200 na bar 50 kwh po metru kvadratnom, što je opet, na godišnjem nivou, iznad evropskog proseka.

U beogradskoj opštini Voždovac, u Ulici Milisava Đurovića, u aprilu iduće godine počeće gradnja "pametne kuće"u Srbiji. "Pametnica", koja će u suterenu imati i bazen, koristiće više vrsta obnovljivih izvora energije.

Zahvaljujući softverskom upravljanju, budući stanari neće morati da brinu da li su zaboravili da isključe svetlo ili bilo koji kućni aparat. Sve će se, po potrebi, samo uključivati i isključivati.

- "Pametna" zgrada, koju su projektovali stručnjaci sa Arhitektonskog fakulteta, za podno grejanje koristiće geotermalnu energiju, koja će se, uz pomoć toplotne pumpe, crpeti iz bunara iskopanog za tu namenu - otkriva za "Novosti" Živorad Cvetković, direktor i vlasnik preduzeća za proizvodnju elektroenergetske opreme "Elbi", koje je investitor izgradnje ove jedinstvene zgrade.

- U "pametnicu" će biti ugrađene mikroturbine koje proizvode električnu i toplotnu energiju tokom čitave godine. One će zimi grejati, a leti rashlađivati prostorije.

Naziv "pametna kuća" opravdava i činjenica da će ona viškove električne energije vraćati u distributivnu mrežu, koja će se prodavati "Elektroprivredi Srbije"!

- Zgrada će biti dvospratna s potkrovljem, a u suterenu će imati bazen koji će apsorbovati višak toplotne energije, tako da će stanari tokom čitave godine moći da se kupaju u njemu - kaže Cvetković.

- "Pametnica" će imati prostrano dvorište s mnogo zelenila, okrenuto ka jugoistoku.

"Pametna zgrada" biće i pravi "štedljivko". Zahvaljujući aleternativnim izvorima energije, troškovi stanovanja u njoj biće za 70% manji nego u drugim zgradama. Ona će istovremeno biti i ekološka, "zelena", jer mikroturbine sagorevaju štetne gasove.Projekat izgradnje prve "pametne kuće" u Srbiji podržalo je i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je obezbedilo beskamatne kredite investitora iz Kine.

8

4. PAMETNE ZGRADE U SVETU

U nastojanjima da se minimizira zagađenje i poveća upotreba obnovljivih izvora energije, sve traženija postaje takozvana zelena arhitektura. Nove građevine su energetski nezavisne, ekološki prihvatljive često na rubu onoga što smo smatrali mogućim.

Brojne pozitivne karakteristike takozvane zelene arhitekture čija je temeljna odrednica minimalna potrošnja energije i korištenje prirodnih izvora poput sunca i vetra čine je sve popularnijom.

Možda najpoznatiji predstavnik novoga trenda je “Dinamični toranj” arhitekte Davida Fishera. Zgrada koja se čitavo vreme pokreće kod mnogih je izazvala nevericu, a u planu je izgradnja još dva tornja, u Moskvi i Njujorku.

Iako ga većina vidi tek kao dobar turistički mamac, rotirajući toranj je svojevrsno čudo eko-arhitekture. Arhitekta David Fisher osmislio je toranj visok oko 420 metara s oko 80 spratova, koji će umesto da se bori protiv vetra iskoristiti njegova strujanja, uviek prisutna na tim visinama, za samonapajanje.

Svaki sprat ima će različitu putanju kružnog kretanja i vlastitu turbinu koja će ga pokretati oko statičnog centralnog diela, zbog čega će toranj stalno mijenjati oblik. Još važnije je to što će imati vlastito napajanje i biti nezavistan od okoline.

Iako je možda široj javnosti najpoznatiji, Fisherov rotirajući toranj tek je jedan u nizu zgrada-elektrana.

The Spire Tower u Chicagu

Trenutno se gradi i toranj The Chicago Spire, španskog arhitekte Santiaga Calatrava. Ambiciozni projekt koji će sa predviđenih 610 metara biti jedna od najviših stambenih zgrada na svietu prve stanovnike trebao bi dobiti 2011. godine.

Iako potencijalne kupce stanova osvaja već svojim spoljnim izgledom, inspirisanim oblikom morske školjke, Chicago Spire je i izrazito funkcionalan. Energetski je nezavistan, što je postignuto geotermalnim hlađenjem i staklom visokog kvaliteta koje osim što pruža izolaciju štiti od naleta ptica.

Najviši svetski dom riješio je i pitanje vode jer će biti opremljen sistemom za sakupljanje kišnice. Kuvajtski Međunarodni financijski centar u vlasništvu šeika Sabaha Al Ahmeda je sledeći u nizu samoodrživih objekata. Energijom će se

9

napajati putem solarnih ćelija i vjetrenjača smeštenih na krovu, a trebao bi biti završen 2015.godine.

Prednosti štednje i iskorištavanja prirodnih izvora energije u vrieme kada su energenti sve teže dostupni prepoznali su i u svetskom predvodniku u potrošnji, Las Vegasu. U gradu kocke, noćnog života i blještavih svetala započet će gradnja niskoenergetskog kompleksa, Las Vegas City Centera, koji s cenom od osam milijardi dolara spada u najskuplji građevinski projekt u SAD-u.

Urbano ekološko naselje izgledom podsjeća na prizore iz naučne fantastike, a sadržaće kasina, restorane, hotele i veliki umetnički centar. Iako ne zvuči baš kao ekološki projekt, čitavo naselje će biti izgrađeno od prirodnih materijala, a sav građevinski otpad će biti recikliran.

Las Vegas City Center

Poseban je naglasak stavljen na iskorišćavanje solarne energije kroz velike prozorske površine, kao i u projektu studija Pelli Clark Pelli, nazvanog Transbay Transit Center, u San Francisku. Transbay Center sastojaće se od staklenog tornja, parka, vetrenjača i solarnih kolektora, a jedan od ciljeva mu je pružanje zdrave oaze unutar grada. Treba biti dovršen do 2014. godine.

San Francisco: Transbay Transit Center

10

Na sličnim principima gradiće se i najsamostalnije australisko naselje, Frasers Broadway, za koje projekt potpisuje dobitnik prestižne nagrade za arhitekturu Pritzker prize - studio Foster & Partneri i Jean Nouvel Ateliers.

Takozvano niskoenergetsko naselje budućnosti smešteno na 250.000 kvadratnih metara u Sidneju, imaće zelene površine na krovovima i unutar spratova zgrade, čime će ostvarivati prirodno hlađenje.

Sydney: Frasers Broadway

Osim prirodne klimatizacije, u planu su aktivni sistemi za upotrebu sunčeve energije i proizvodnju struje i zagrijavanje vode.

Ekološka arhitektura nije uviek u znaku megalomanije. Projekt britanske arhitektonske firme Sybarite, jednostavna Dice House (Kuća-kocka), zauzima tek 81 kvadratni metar. Niskoenergetska kuća energiju crpi iz velikog termoplastičnog kišobrana koji je natkriva i služi kao kolektor.

Dice House

11

http://www.biznis.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=42644&Itemid=44&ccdate=4-2010

SLIKE, GRAFIKONI I TABELE

Slike i tabele treba centrirati na stranici i obavezno ih numerisati kao u sledećim primerima:

Tabela 1. NazivPogon Proizvodnja po pogonima

(kom)I 20 000II 15 000III 24 000

Slika 1. Naziv

4. SADRŽAJ

LITERATURAPRILOZI

U uvodnom delu potrebno je pisati: o stanju životne sredine (u našoj zemlji i svetu), ekološkoj problematici i ekološkim krizama, kao i mogućnostima njihovog prevazilaženja (razvoj ekološke svesti).

Najobimniji deo seminarskog rada (jedna do dve/tri glave/poglavlja) predstavlja slobodan izbor studenta/studentkinje (prethodno dogovoren sa predmetnim nastavnikom).

Zaključak je završni deo rada, koji proističe iz same suštine seminarskog rada i predstavlja negde oko 2-3% ukupnog teksta. Treba da bude tako formulisan da predstavlja samostalan zaokruženi deo rada, odnosno samostalnu verbalno iskazanu celinu i to na jedan kratak, jezgrovit i čitljiv način, koji bi ovaj deo rada približio i širem čitalačkom krugu.

12

5. ZAKLJUČAK

Seminarski rad se predaje u “papirnoj” formi (odštampan) i elektronskoj verziji zajedno sa prezentacijom (ppt) na CD-u predmetnom nastavniku vanr. prof. dr Nataši Petrović na dan prezentovanja seminarskog rada.

6. LITERATURA

Citirana literatura se u tekstu rada označava arapskim ciframa u uglastim zagradama ili korišćenjem fusnosta.

U delu LITERATURA reference poređati po alfabetskom redu. LITERATURA sadrži članke iz časopisa, knjiga, članke u zbornicima radova i tehničke izveštaje zvaničnih institucija.

Literatura treba obavezno da obuhvati sve autore, koji su spominjani ili citirani u toku rada ili koji su na bilo koji drugi način korišćeni u radu i to na metodološki ispravan način.

6.1. Navođenje literature

Kratak rezime jednog od načina “dobrog pisanja” literature treba da sadrži sledeće:

Knjige: Prezime i ime autora (ili više autora, ili priređivača, uz eventualno

pominjanje pseudonima ili greškom pripisanih dela). Naslov i podnaslov dela. (“Edicija”). Broj izdanja (ako ih ima više). Mesto izdavanja (ako u knjizi nije navedeno napisati: s. l. (sine loco – bez

oznake mesta)). Izdavač (ako u knjizi nije naveden, izostaviti ovu odrednicu). Datum izdavanja (ako ga nema u knjizi, napisati: s. d. (sine data – bez

oznake datuma)). Eventualne napomene o skorijem izdanju koje je korišćeno. Broj strana ili broj tomova iz kojih se delo sastoji. (Prevod, ako je naslov bio na stranom jeziku, a postoji prevod, unosi se

ime prevodioca, naslov prevoda, mesto i datum izdavanja, broj strana).

Primer:Searle, John R., Speech Acts – An Essay in the Philosophy of Language, 1ª ed., Cambridge University Press, 1969 (5ª ed., 1974), pp. VIII-204.

Članci iz časopisa: Prezime i ime autora. “Naslov članka ili poglavlja”. Naziv časopisa. Tom i broj sveske. Mesec i godina.

13

Stranice na kojima se pojavljuje članak.

Primer:Anceschi, Luciano, ”Orizzonte della poesia”, II Verri 1 (NS), febbraio 1962:6-21.iliAnceschi, Luciano, ”Orizzonte della poesia”, II Verri 1 (NS), febbraio 1962, pp. 6-21.

Poglavlja u knjigama, kongresni spisi, ogledi u zbornicima radova različitih autora:

Prezime i ime autora. “Naslov poglavlja ili ogleda”. u. Ime priređivača zbornika. Naslov zbornika radova. Broj sveske u kojoj se nalazi navedeno poglavlje. Mesto, izdavač, datum, broj strana kao u slučaju knjiga samo jednog

autora.

Primer:Morpurgo-Tagliabue, Guido, “Aristotelismo e Barocco” u AAVV Retorica e Barocco. Atti del III Congresso Internazionale di Studi Umanistici, Venezia, 15-18 giugno 1954, a cura di Enrico Castelli, Roma, Bocca, pp. 119-196.

6.2. Fusnote

Fusnote/podnožne napomene, se obično stavljaju u podtekst, pri dnu stranice i u njih se unosi sve što bi u tekstu predstavljalo “ballast”, otežavalo čitanje i njegovo razumevanje, kao na primer: reference koje se pozivaju na literaturu/bibiografske reference, objašnjenja koja su korisna i zanimljiva ali nisu neophodna, citati na stranom jeziku i sl.

Fusnote mogu biti trojake vrste:

Dokumentarne/bibliografske reference služe za navođenje literature, dokumenata, izvora iz koji su citati, ideje, činjenice.

Eksplikativne fusnote služe kao dopunsko objašnjenje neke misli ili činjenice koja se navodi u tekstu.

Uputne fusnote sadrže upućivanja na neki drugi izvor ini na druge delove istog izvora.1

Dokumentarne fusnote predstavljaju garanciju istinitosti i veorodostojnosti određenih navoda, tvrdnji citata, aluzija, činjenica i sl. upućujući čitaoca na tačno određeni dokument/izvor i omogućavajući mu na taj način lično proveravanje svakog navoda, s jedne strane, a s druge strane dajući autorovom tekstu veću pouzdanost i autoritet. Takođe ove fusnote omogućavaju zainteresovanom čitaocu da se eventualno bliže i podrobnije upozna sa dokumentom/izvorom na kome se određeni navod zasniva, te stoga predstavljaju i važan faktor u širenju znanja i nauke.

1 1 Izvor Midhat, Šamić, Kako nastaje naučno djelo: uvođenje u metodologiju i tehniku naučnoistraživačkog rada – opšti pristup, četvrto izdanje, Svjetlost, Sarajevo, 1977, str. 90-91.

14

Jednom rečju, dokumentarne fusnote predstavljaju, s jedne strane, dokaz o autorovoj pažljivoj i savesnoj upotrebi dokumentacije, a, s druge strane, one pružaju mogućnost da drugi ne samo provere tu dokumentaciju (i time autora kontrolišu) nego i da se sami obaveste o onome što ih interesuje. I upravo zahvaljujući fusnotama, koje čine glavni deo naučnog aparata, naučni rad se delom i razlikuje od popularnonaučnog rada.2

Slučajevi kada se fusnote koriste:

1. Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira.2. U fusnotama se autor poziva na druge izvore da bi potkrepio svoje

stavove.3. Fusnote služe za spoljne i unutrašnje reference (upućuju na druge izvore

ili drugo poglavlje ili pasus u okviru samoga rada).4. U fusnotu se unosi citat kojim se jedan stav potkrepljuje.5. Fusnote omogućavaju da se podrobnije objasni sud iznet u tekstu.6. Fusnote služe i za korekciju iznetih stavova.7. U fusnoti se može naći prevod nekog citata koji je bilo nužno dati na

stranom jeziku, ili pak originalna verzija citata.8. Fusnotama se “otplaćuju dugovi” jer navesti knjigu iz koje je citirano

predstavlja plaćanje duga autoru od koga je preuzeta ideja ili informacija.3

Dok se u literaturi po alfabetskom redu unosi prezime pa ime autora u fusnotama je obrnut slučaj: navodi se ime pa prezime autora.

U slučaju kada se neko delo citira dva ili više puta, koriste se neke od uobičajenih skraćenica: o. c., cit. čl., loc. cit., ibid. i sl.LITERATURA

1. Eko, Umberto, Kako se piše diplomski rad, Beograd, Narodna knjiga, 2000, str. 144.

2. Mihailović, Dobrivoje, Metodologija naučnih istraživanja, Beograd, FON, 2004, str. 288.

3. Petrović, Nataša, Uputstvo za pisanje diplomskih radova, Beograd, FON, 2003.

4. Petrović, Nataša, Uputstvo za pisanje eseja iz predmeta ”Ekološki menadžment”, Beograd, FON, 2005.

5. Petrović, Nataša, Uputstvo za pisanje seminarskog rada, Beograd, FON, 2010.

6. Šamić, Midhat, Kako nastaje naučno djelo: uvođenje u metodologiju i tehniku naučnoistraživačkog rada – opšti pristup, četvrto izdanje, Svjetlost, Sarajevo, 1977, str. 176.

2 Ibid., str. 91.3 Prema Umberto, Eko, o. c. , str. 137-138.

15