Универзитет у БеоградуГеографски Факултет

Семинарски рад

Демографске карактеристике Немачке

Асистент: Студент:

Београд, 2011.

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

УводУвод

Савезна Република Немачка (nem. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском (68 км). На истоку се граничи са Пољском (456 км) и Чешком Републиком (646 км), на југу са Аустријом (784 km) и Швајцарском (334 км), а на западу са Француском (451), Луксембургом (138 км), Белгијом (167 км) и Холандијом (577 км). Површина Немачке износи 357.104 км² (357.104,07 km²), а са преко 82 милиона становника (82.099.232) је највећа држава-чланица Европске уније. Густина насељености просечно износи 230/km². По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 3.октобра 1990. Западна Немачка је била једна од оснивача Европске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојила евро као своју валуту. Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, NATO, групе G8 и потписница протокола из Кјота. По мери БДП-а је њена економија 3. најјача на свету (после САД-а и Јапана), а у извозу је Немачка светски шампион.

Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 м) на југу, до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина: Шварцвалд (1.493 м), Баварска шума (1.456 м), Рудне горе (1.215 м), и Харц (1.142 м). На северу преовлађују ниска поља (најнижа тачка је Вилштермарш на -3.54 м).Немачка излази на Северно и Балтичко море Уз обалу Северног мора налази се низ Источно-Фризијских острва, а у Балтику су већа острва Риген и Уседом. У Немачкој постоји 6 великих сливова река: Рајна (865 км тока кроз Немачку), Дунав (647 км), Елба (727 км), Одра (187 км), Везер и Емс. Највеће језеро је Боденско језеро на граници са Швајцарском. Клима је углавном умерена, под утицајем Голфске струје. Уз северне обале клима је влажна током целе године. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке, осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле. Просечна температура по месецима иде од 0,5°C у фебруару, до 17°C у јулу. За пољопривреду се користи 53,5% површина Немачке, док је под шумама 29,5%. Насеља и комуникације покривају 12,3% површина (са тенденцијом повећања). У Немачкој постоји 15 националних паркова.

Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар (тренутно канцеларка Ангела Меркел) игра најважнију улогу, а кога бира парламент. Парламент - Бундестаг (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусаглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим. Функција шефа државе је поверена председнику (садашњи председник Немачке је Хорст Келер), коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и распуштање парламента (Bundestag).

2

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Bundesrat) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung).Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су основани од стране савезних држава. Као чланица Европске уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof). Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 13 називају Bundesländer, а Баварска, Саксонија и Тирингија - Freistaat), које су подељене у 313 округа и 116 аутономних градова.

Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе. Она поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Немачка је богата и технолошки веома јака. Њена економија је осетила тешкоће током 90-тих година. Док је спољна трговина врло успешна, у коме је Немачка светски шампион. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија. Модернизација и припајање економије Источне Немачка испоставио се као скуп дугорочан проблем, са годишњем трансфером са запада на исток у износу од око 70 милијарди долара. Немачко становништво је у европском просеку старо, али комбинација са високом стопом незапослености, допринело је да се терет трошка за социјално осигурање увећа. Структурална крутост на тржишту радне снаге, укључујући строге прописе у дељењу плата на националном нивоу, учинили су незапосленост хроничним проблемом. Локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Смањење пореза на добит и доходак у 2001. години није спречило пад у спољнотрговински размени.

Немачка привреда се, после деценије стагнације, лагано опоравља. Као једна од најмногољуднијих чланица ЕУ-а, са потрошачима који важе као штедљиви, располаже великим бројем дисконтних супермаркета, који су да би избегли високе трошкове посредника, у сталној потрази за што јефтинијим директним добављачима. Ипак, и поред тога што настоје да имају ниске цене у набавци, сви ланци супермаркета захтевају висок квалитет и прецизиран пословни однос који представља један од најбитнијих фактора за сарадњу са немачким предузећима. Индустријска роба се купује, углавном, преко великих посредника. Што се малопродаје тиче, пет водећих фирми држе 2/3 тржишта. Ту су, поред старих, препознатљивих компанија, као што су ЕДЕКА, Алди, Шпар итд. и нови ланци супермаркета, као што су Лидл, Метро или Реве. Ова грана има годишњи обрт од преко 400 милијарди евра. О величини и значају продаје у немачким супермаркетима говори и чињеница да у Немачкој на милион становника постоји 250 супермаркета. Као део заједнице ЕУ-а, Немачка има важну позицију и у Европи. Немачка је многим земаља Европе најважнији партнер у увозу. Немачка највише извози машине, возила, хемикалије, метали и индустријски производи, прехрамбени производи, као и текстил. Најважнија привредна грана Немачке су услуге. У терцијарном сектору ради највећи број запослених (71%). Главни сектори су трговина, здравство и образовање, као и сектор осигурања у коме су многе немачке осигурачке куће најпознатије на свету. Бруто национални доходак (номинално) Немачке је 2007. године износио је око 3.322 милијарде долара, што је око 40.415 долара по глави становника. Инфлација је према изворима из 2007. године износила 2,2%. Немачка има преко 80 милиона становника. Највећи градови Немачке су: Берлин (3.392.425 становника) Хамбург (1.738.483), Минхен (1.288.307), Келн (975.907) Франкфурт на Мајни (651.087). Област са највећом концентрацијом становништва је Рајна-Рур са 11.785.196 становника.

3

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

У Немачкој живи 6,75 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Гастарбеитер) и њихове породице. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси,

4

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Италијани и Пољаци. На северу живи данска мањина, док у савезним државама Саксонија и Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском, говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је такозвани „нисконемачки“ језик. Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи. Од краја Другог светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство. Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју. Немачка је много допринела светској науци и култури. Међу најзначајније немачке научнике спадају физичари: Ајнштајн, Планк и Хајзенберг. Затим, математичари: Лајбниц, Гаус и Хилберт, астроном Кеплер, лингвисти браћа Грим, биолози Кох, Ерлих и многи други. Чувени немачки проналазачи су: Гутенберг, Рентген, Сименс и Цепелин. Значајни немачки композитори су Бетовен, Бах, Хендл, Брамс и Вагнер; песници Гете, Шилер и Хајне; писци Ман и Брехт; сликари Дирер, Холбајн и Ернст; архитекти Нојман, Гропијус и Ван дер Рое. Посебно се истиче плејада немачких филозофа: Кант, Хегел, Маркс, Енгелс, Шопенхауер, Ниче, Хајдегер и др. Многи великани нису били Немци по савременим критеријумима, али су стварали у оквиру немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник. Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био лингуа франца средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Најважнија институција за промоцију немачког језика и културе је Гетеов институт са 128 филијала широм света. Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.

5

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Немачки устав, Грундгесетз, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере. Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање. Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву. Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници. Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, 150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста.

6

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

7

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Становништво 1950 1980

Укупно 68.376.000 78.289.000Мушкараца 31.493.000 37.257.000Женa 36.883.000 41.032.000Полна структура - однос (број мушкараца на 100 жена) 85,4 90,8Проценат становника старости од 0-4 година 6,6 5,1Проценат становника старости од 5-14 година 16,6 13,4

8

Слика 1. Карта НемачкеШехић Д. (2007): Атлас Европе. Пoлитика,

Београд.

Слика 4. Немачке државе (републике)

Слика 2. Немачка заставаСлика 3. Немачки грб

кри л атица : Јединство и правда и слобода(нем. Einigkeit und Recht und

Freiheit)

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Проценат старости становника од 15-24 година 14,3 16,1Проценат старости становника од 60 и више година 14,6 19,3Проценат старости становника од 65 и више година 9,7 15,6Проценат старости становника од 80 и више година 1,0 2,8Проценат старости жена 15-49 година 50,6 47,0Просечна (средња) старост становништва 35,4 36,4Густина насељености (становника по км2) 192 219

СтановништвоСтановништвоСавезне Републике НемачкеСавезне Републике Немачке

Становништво 2010 2030 2050

Укупно 82.701.000 8.512.000 78.765.000Мушкараца 40.413.000 39.624.000 37.968.000Жена 42.289.000 41.888.000 40.797.000Полна структура - однос (број мушкараца на 100 жена) 95,6 94,6 93,1Проценат становника старости од 0-4 година 4,1 4,6 5,0Проценат становника старости од 5-14 година 9,3 9,4 9,9Проценат становника старости од 15-24 година 11,5 9,4 10,4Проценат становника старости од 60 и више година 25,6 34,6 35,0Проценат становника старости од 65 и више година 20,4 26,6 28,4Проценат становника старости од 80 и више година 5,1 7,4 12,2Проценат школског узраста 6-11 година 5,5 5,6 5,9Проценат школског узраста 12-14 година 3,0 2,8 2,9Проценат школског узраста 15-17 година 3,1 2,8 3,0Проценат школског узраста 18-23 година 7,2 5,7 6,3Проценат старости жена од 15-49 година 44,9 37.9 36,2Просечна (средња) старост становништва 44,1 47,4 47,4Густина насељености (број становника по км2) 232 228 221

СтановништвоСавезне Републике Немачке

Број становника1950 1980 2010 2030 2050

68.376.000 78.289.000 82.701.000 81.512.000 78.765.000

Густина насељености

9

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Густина насељености1

(становника на км2)1950 1980 2010 2030 2050

192/ км2 219/ км2 232/ км2 228/ км2 221/ км2

Густина насељености

Густина насељености2

(становника на км2)1950 1980 2010 2030 2050

191/ км2 219/ км2 231/ км2 228/ км2 220/ км2

1 Површина Савезне Републике Немачке 357022 км2

http :// data . un . org / CountryProfile . aspx ? crname = Germany

2 Површина Савезне Републике Немачке 357022 км2

http :// data . un . org / CountryProfile . aspx ? crname = Germany

10

Слика 5. Карта густине насељености:

aufschwung _ en _02. jpg

<100

100-150

150-200

200-300

300-500

500-1000

>1000

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Држава Немачка је релативно густо насељена, нарочито на ткзв. рајнској оси дуж Рајне и на попречној оси уз северно подножје Немачких централних планина. Ова област (Рајна-Рур) је највећа урбана регија са највећом концентрацијом становништва. Ова област заузима око 10.000 км², и ту живи преко 10 милиона становника. Тамо се налазе велике градске англомерације, посебно у Руру, и широј околини Штутгарта. Изван овог подручја налазе се велика градска подручја Берлина, Хамбурга и Минхена и других већих градова. Становништво живи углавном на нижим надморским висинама.

Већи градови Савезне Републике Немачке

Градови Број становника3 Проценат од укупногброја становника

Берлин (главни град) 3,39 милиона 4,10%Хамбург 1,73 милиона 2,09 %Минхен 1,23 милиона 1,48 %Келн (Koln) 969 000 1,17 %Франкфурт на Мајни (Frankfurt am Main) 644 000 0,77 %Есен (Essen) 585 000 0,70 %Дортмунд 591 000 0,71%Штутгарт (Stuttgart) 588 000 0,71%Дизелдорф (Dusseldorf) 572 000 0,69 %Бремен 543 000 0,65 %Дуизбург (Duisburg) 506 000 0,61 %Хановер (Hannover) 517 000 0,62 %Лајпциг (Leipzig) 495 000 0,59 %Нирнберг (Nurnberg) 493 000 0,596 %Дрезден (Dresden) 480 000 0,58 %Бохум (Bochum) 388 000 0,46 %Вупертал (Njuppertal) 364 000 0,44 %Билефелд (Bielefeld) 225 000 0,27 %Манхајм (Mannheim) 209 000 0,25 %

3 Укупан број становника Немачке (2003): 82 604 000Извор: Натек, Карел (2005) Државе света. Београд:Младинска књига.

11

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

БерлинБерлин

Берлин је највећи и главни град Немачке са 3.402.312 становника (09/2006.) Пре Другог светског рата имао је 4.3 милиона. Берлин је други по реду највећи град Европске уније после Лондона. Од 1949. до 1990., у време Хладног рата, био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин. Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке. Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург., а од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.Берлин се први пут спомиње у документу из 13. века. Берлин је био главни град Краљевине Пруске (1701.-1918.) , немачког Царства (1871.–1918.), Вајмарске Републике (1919.–1933.) и Трећег Рајха.(1933.–1945.) 20-тих година 20.века, Берлин је био трећа општина по величини у свету.Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена). Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД). Градски и државни парламент се назива “Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађанаПовршина града 892 км²

ОкругБрој

становника30. јуна 2007

Површинау км²

Charlottenburg-Wilmersdorf 315.629 64,72

Friedrichshain-Kreuzberg 266.845 20,16

Lichtenberg 257.270 52,29

Marzahn-Hellersdorf 249.617 61,74

Mitte 327.080 39,47

Neukölln 305.794 44,93

Pankow 360.609 103,01

Reinickendorf 241.682 89,46

Spandau 224.100 91,91

Steglitz-Zehlendorf 288.727 102,50

Tempelhof-Schöneberg 331.589 53,09

Treptow-Köpenick 236.400 168,4

12

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Густина становништва 3.817 ст/км²Надморска висина 34 -115 м

4

Миграције становништва у Немачкој

Немачка од свих европских држава, осим Русије, има највише становника. Постоје разлике у развоју становништва између западног и источног дела и након уједињења.

У бившој СР Немачкој број становника у периоду 1939-1950. упркос великим ратним губицима повећао се за 7 милиона (+16%) (Инверсне миграције), највише због досељавања избеглица из источног подручја (до 1950. око 8 милиона становника се доселило).

Због велике несташице радне понуде и екстремног економског раста ,,немачко економско чудо" од раних 1950-их, споразуми за запошљавање потписани су између Западне Немачке и јужне Европе - Италија, Грчка, Шпанија, Турска, Мароко, Португал , Тунис, и Југославија.

Између 1970 и 1990. број становника се смањио са 57,9 милиона. На 57,4, док је већи пад надокнађен досељавањем стране радне снаге (1990. 5,2 милиона). Деведесетих година 20. века код немачког становништва наталитет је био мањи од морталитета, што поправља већи наталитет странаца (1996: 13,3% рођене деце). Други разлог пораста броја становништва лежи у досељавању млађег становништва из тзв. нових савезних земаља (бивша Демократска република Немачка).

У бившој Демократској Републици Немачкој после Другог светског рата, број становника растао је спорије него на Западу, пре свега због исељавања на Западу, које се одвијало све до подизања Берлинског зида (1961). После тога последњи пут број рођених премашио је број умрлих 1971, а отад број становника стално опада (1986: 16,64 милиона, 1996: 15,34 милиона; 2000: 13,85 милиона).

По националном саставу аутохтоно становништво Немачке врло је хомогено. Поред Немаца (2000: 91,1 % становништва), у Горњој и Доњој Лужици живи око 60 000 Лужичких Срба (западнословенски народ који је те просторе населио у 6. веку), а у Шлезвиг Холштајну 50 000 Данаца и 40 000 Фризијаца; све три скупине имају признат статус националне мањине. У времену наглог привредног успона бивше СР Немачке због недостатка радне снаге у Немачку је на привремени рад дошло много странаца

13

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

(гастарбајтер/ Gastarbeiter), а велики број њих остао је трајно. Поред тога Немачка је све до 1993. била релативно отворена за политичке бегунце. Крајем 2002. у Немачкој је било 7,35 милиона странаца са сталним боравком. Највише их је било из Турске (1,91 милион), Србије и Црне Горе (591 000), Италије, Грчке (359 000), Пољске (318 000), Хрватске (231 000) и Босне и Херцеговине (164 000). Велика већина живи на територији бивше СР Немачке, пре свега у Хамбургу (14,8 % становништва), Берлину (13,1 %), Бремену (12,5 %), Хесен (Hessen, 11,6%), Северној Рајни Вестфалији (11%).

Унутрашње миграције се након уједињења Немачке одвијају у правцу исток – запад, мада мање него што се очекивало, пре свега због недостатка радних места на Западу. Пораз Немачке у Другом светском рату и њена подела довели су до миграцијских токова: 1945-1950, у све четири окупационе зоне стигло је 12,6 милиона избеглица и прогнаника из источне и југоисточне Европе ( 1950. чак 25 % становника Демократске Републике Немачке). Између 1945. и 1961. у СР Немачку годишње се селило 100 000 – 300 000 становника, а што се наставља и после пада Берлинског зида (само у 2002: 177 000 људи).Током грађанских ратова у бившој Југославији и сукоба у курдским подручјима у Турској и северном Ираку, појавио се рекордан број лица која траже азил.

Немачка је примила преко 430.000 пријава у 1992, према Савезном уреду за миграције и избеглице (у Немачкој). По националности, турски држављани су највећа група имиграната у 2008 (25,1 одсто), затим држављани Италије, Пољске, и Грчке (види табелу 2.) Немачка има нешто више имигранта мушкараца него жена.

ДржавеУкупно Удео од укупног

броја (процента)Мушкарци Жене Проценат

жена

Укупно 6,727,618 3,443,323 3,284,295 48.8

Турска 1,688,370 25.1 889,003 799,367 47.3

Италија 523,162 7.8 308,169 214,993 41.1

Пољска 393,848 5.9 189,924 203,924 51.8

Грчка 287,187 4.3 156,002 131,185 45.7

Хрватска 223,056 3.3 108,798 114,258 51.2

Руска Федерација 188,253 2.8 73,765 114,488 60.8

Бивша Србија и Црна Гора

177,330 2.6 92,415 84,915 47.9

Аустрија 175,434 2.6 92,557 82,877 47.2

Босна и Херцеговина

156,804 2.3 80,793 76,011 48.5

Холандија 132,997 2 73,236 59,761 44.9

Украјина 126,233 1.9 48,799 77,434 61.3

Португалија 114,451 1.7 62,291 52,160 45.6

Француска 108,090 1.6 50,487 57,603 53.3

Шпанија 105,526 1.6 52,615 52,911 50.1

Друге 2,326,877 34.6 1,164,469 1,162,408 50.0

Табела 2. Странци у Немачкој по националности и полу, 2008

14

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Шта је старосна пирамида?

Старосна пирамида је један графички приступ испитивању старосне структуре становништва . У пирамиди становништва представљена је старосна и полна структура популације помоћу хистограма, представљају се проценат или број људи у свакој старосној групи и пол. То значи да оне често имају облик "пирамида", тј. број становника у горњем узрасту је мањи него у доњем узрасту. Овај графикон омогућава да упоредимо релативну величину становништва по старосним и полним групама на први поглед.

Зашто је значајна старосна пирамида?

Старосна пирамида је значајна, зато што се помоћу ње представљају најважније демографске карактеристике становништва, његова старост и полна структура.

Постоје три главна типа пирамида становништва које могу показивати:

Брзи раст Спори раст

Негативан раст

15

Пирамида популације Филипина је најближа изгледу пирамиде, и одражава високу стопу раста од око 2,1 одсто годишње.

У Сједињеним Америчким Државама, становништво расте по стопи од око 1,7 одсто годишње.

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Немачка доживљава период негативног раста (-0,1%). Као последица негативаног раста у земљи, становништво се константно смањује. Становништво се може смањити због ниске стопе рађања и стабилне стопе смртности. Повећана емиграција може бити допринос паду становништва. Ако се сви ови трендови наставе, Немачка ће имати изврнуту пирамиду популације наопачке.

STAROSNE PIRAMIDE NEMAČKE4

1995, 2000,2003,2005,2010,2050

Starosna piramida Nemačke za 1995

. Starosna piramida Nemačke za 2000.

4 http://www.nationmaster.com/country/gm-germany/Age-_distribution

16

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Starosna piramida Nemačke za 2003.

Starosna piramida Nemačke za 2005.

17

Семинарски рад ,,Географија Европске уније“

Starosna piramida Nemačke za 2010

Starosna piramida Nemačke za 2020

Age and sex distribution for the year 2010 :Predicted age and sex distribution for the year 2020:

Starosna piramida Nemačke za 2050

Predicted age and sex distribution for the year 2050:

18