VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad iz Biomedicinskih ureaja HIPERBARINA KOMORA

Dejan Ili ELITE 41/10 Dr Dragoljub Martinovi, prof Beograd, Jun 2013

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................................................................................. 3

1.1 Hiperbarina medicina ................................................................................................................. 3

1.2 Razvoj hiperbarine medicine u svetu ......................................................................................... 4

2. BAROKOMORA ................................................................................................................................... 6

2.1 Vrste barokomora ........................................................................................................................ 6

2.1.1 Podela hiperbarinih komora ................................................................................................ 7

2.2 Osnovi funkcionisanja barokomore ........................................................................................... 10

3. HIPERBARINA KOMORA (Drass Galeazzi) ....................................................................................... 11

3.1 Radne karakteristike sistema (HPE.50.2.M MODEL 180.6.AT) .................................................. 11

3.2 Sigurnosne karakteristike ........................................................................................................... 12

3.3 Spisak opreme sistema hiperbarine komore ............................................................................ 12

3.4 Glavne karakteristike 180.6.AT .................................................................................................. 13

3.5 Unutranjost komore ................................................................................................................. 13

3.6 Kontrolna konzola ...................................................................................................................... 14

3.7 Sistem za hlaenje komprimovanog vazduha............................................................................ 14

3.8 Sistem za filtriranje komprimovanog vazduha ........................................................................... 15

4. ZAKLJUAK NA TEMU ....................................................................................................................... 16

Skica hiperbarine komore ................................................................................................................... 17

LITERATURA .......................................................................................................................................... 18

3

1. UVOD

Hiperbarina oksigenacija danas je prihvaena kao mogunost leenja mnogih hirurkih i internistikih oboljenja, a kod nekih se smatra i metodom izbora. Do takvog statusa hiperbarina oksigenoterapija (HBOT) dola je posle viegodinje borbe i suprotstavljanja stavova u medicinskim krugovima. Od trenutka kada se pojavila, hiperbarina medicina je prola od faze oduevljenog prihvatanja, kroz stagnaciju i odbijanje, sve do prihvatanja, uz njene pozitivne i negativne karakteristike. Jo 1887. godine Arntzenius je rekao: Poverenje koje tretman zasluuje moe biti izgubljeno ukoliko se realna vrednost tretmana prenaglaava.

1.1 Hiperbarina medicina

Hiperbarina medicina je specifina medicinska disciplina koja prouava i u praksi primenjuje povoljne terapijske efekte kiseonika pod povienim pritiskom i atmosfere povienog pritiska uopte.

Hiperbarina medicina se zasniva na prirodnom leku: istom (100%) medicinskom kiseoniku koji se primenjuje pod uveanim pritiskom, (veem od atmosferskog koji na povrini mora iznosi 1 bar) u tzv. hiperbarinim komorama.

Kiseonik je neophodan za odvijanje svih ivotnih procesa; osnovna je supstanca ivota. Bez hrane ovek moe da preivi 30 do 40 dana, bez vode 3 do 4 dana, a bez kiseonika 3 do 4 minuta. Uzrok ili posledica najveeg broja bolesti je smanjenje ili prestanak transporta kiseonika do elija kao krajnjih korisnika i sledstvena patnja elije, tkiva, organa i organizma u celini (hipoksija ili anoksija). Blagovremena primena kiseonika pod pritiskom (HBO) spreava oteenje elije i organizam u celini izazvanog nedostatkom kiseonika i dovodi do izleenja, regeneracije i potpunog oporavka organizma ako je oteenje ve nastalo.

Organski sistemi za disanje, srce, plua i krvotok imaju osnovnu funkciju da organizmu dopreme kiseonik. Srce zdravog oveka dnevno pumpa skoro 8.000 litara krvi, a organizam potroi 368 litara kiseonika. Veliki potroai kiseonika su modano tkivo, miino tkivo, organi za varenje itd. Teorijsko dejstvo kiseonika poznato je od njegovog otkrivanja (Pristly i Lavoisier, oko 1750.god.). Od tada je korien vie nego bilo koji terapijski supstrat poznat oveku. Primanjivan u svim bolnicama sveta pomou katetera, kiseonikog atora, maski, injekcija, inkubatora, lokalnih aplikacija, a samo u specijalizovanim institucijama u posebnim uredjajima hiperbarinim komorama.

Neeljeni efekti kiseonika dobro su proueni i praktino zanemarivi. Zbog takvih terapijskih karakteristika, J.H. Jacobson je na prvom internacionalnom kongresu za primenu hiperbarinog kiseonika (Amsterdam, 1963.god.) svoje predavanje zapoeo reima:

Primena kiseonika pod pritiskom veim od atmosferskog, predstavlja napredak koji se po znaaju moe meriti sa uvodjenjem transfuzije krvi i antibiotika u terapiji.

4

1.2 Razvoj hiperbarine medicine u svetu

Prvi put u istoriji medicine sa primenom gasa pod pritiskom u leenju medicinskih poremeaja, daleke 1662.godine zapoeo je britanski svetenik po imenu Henshau, koji je konstruisao neku vrstu pretee dananje barokomore domicilium, zatvorenu komoru sa ventilima za kontrolu protoka vazduha, koja je koriena za stvaranje hiper i hipo barinih uslova. U to vreme, vazduh u zatvorenoj komori pod pritiskom nazivan je fr. Domicilium. Bez jasnih dokaza, Henshau iznosi predpostavke da akutni poremeaji u organizmu oveka, svih vrsta, mogu imati koristi od primene poveanog pritiska gasa, a najvie poremeaji disanja i varenja.

Antoan Lavoazije (1743 - 1794) prvi objavljuje teoriju o razmeni gasova

u pluima

Dozef Pristli (1733 - 1804), prvi otkriva toksine efekte

kiseonika

Francuski naunik Antoan Lavoazije (1743-1794), otkriva da se gasovi prilikom disanja razmenjuju u pluima i da se udahnuti kiseonik u pluima zamenjuje sa ugljen-dioksidom, a da se azot izbacuje iz plua u nepromenjenom obliku. Kada je Dozef Pristli 1772.god. otkrio toksine osobine kiseonika, on zapoinje sa eksperimentima na ivotinjama, a kasnije i na ljudima u barokomorama. Posle pronalaska kiseonika on prvi postavlja sumnju da je mogue njegovo tetno dejstvo na organizam oveka.

Sve do 1830.god. vlada zatije u ovoj oblasti medicine, kada se sledeih godina deavaju velike promene u razvoju hiperbarine medicine. Godine 1837. Pravaz je sagradio veliku hiperbarinu komoru i koristi je za leenje raznih bolesti. Komora je najee primenjivana za leenje plunih bolesti.

Godine 1845. Triger prvi opisuje simptome koji se javljaju kod rudara, za koje je kasnije utvreno da su izazvani dekompresionom boleu. Vazduh pod pritiskom ija snaga se koristi da sprei pojavu vode u kesonima, imala je posledice po zdravlje rudara, koji su se po izlasku iz kesona alili na bolove i greve u miiima.

Kaningem je 1900.god. primetio razliitost promena u zdravstvenom stanju bolesnika koji boluju od iste vrste kardiovaskularnih bolesti, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj ive. On to povezuje sa promenama u atmosferi i donosi zakljuak da je za to razlog povieni atmosferski pritisak vazdkuha.

5

Dreger, koji je u 1917.god. osmislio sistem za leenje ronilakih nesrea, prvi je shvatio potencijalne prednosti korienja kiseonika pod pritiskom za leenje dekompresione bolesti. Iz nekog nepoznatog razloga, Dregerov sistem nikada nije uao u proizvodnju.

Za poetak savremene hiperbarine medicine uzima se 1937.godina, kada su Benke i eiv poeli da koriste hiperbarinu komoru za leenje dekompresione bolesti ronilaca.

Od 1955.god. eril i Davidson koriste hiperbarinu oksigenaciju i za leenje drugih bolesti i rana koje su nastale kod obolelih od carcinoma kao posledica radioterapije.

Prva prenosna barokomora Jedna od prvih barokomora (Australija)

Berm u Holandiji 1956.god. izvodi prvu operaciju na srcu u hiperbarinoj komori, a iste godine u Evropi poinje i sve uestalija primena hiperbarinog kiseonika u medicinskoj praksi. Od momenta uboenja u lekarsku praksu, hiperbarina medicina prolazi kroz vie faza razvoja, od masovnog prihvatanja do povremene stagnacije u razvoju. Uestalija primena HBO (hiperbarine oksigenacije) kao osnovne metode hiperbarine medicine u leenju sve veeg broja bolesti uslovila je razvoj ove grane medicine i njeno izdvajanje iz pomorske medicine (koja se uglavnom bavi selekcijom, trenaom i leenjem ronilaca) i razvoja kao possebna subspecijalistika grana pomorske medicine namenjena leenju bolesnika. Od 2000.god. Ameriki odbor medicinskih specijalizacija odobrio je uboenje podvodne i hiperbarine medicine kao suspecijalizacije u okviru urgentne i preventivne medicine.

Sa pojavom i korienjem visokih tehnologija, ukljuujui istraivanja primenom izotopa i njihovim praenjem magnetnom rezonancom, kao i primenom praenja emisije pojedinanih fotona primenom kompjuterizovane tomografije pre i nakon hiperbarine terapije dobijeni su dragoceni rezultati i objanjenja za mnoge mehanizme i pozitivne uinke hiperbarinog kiseonika u leenju brojnih poremeaja. A razvoj molekularne medicine stvorio je nove prostore u terapiji odreenih bolesti gde HBOT moe imati svoje mesto. Pojedini poremeaji za koje se ranije smatralo da imaju lou preognozu, kao to su poremeaji izazvani povredom mozga, modanim udarom ili druga oteenja nervnog sistema, danas zahvaljujui primeni HBOT, imaju povoljnu prognozu i mogu biti korigovani.

U korak sa novim medicinskim saznanjima, uz pravilan izbor indikacija, primenu optimalnih doza 100 procentnog kiseonika kao i duine izlaganja, uz sve sofisticiranije barokomore, sve vei napredak hiperbarine medicine je evidentan i moe se zakljuiti da doba HBOT tek dolazi.

6

2. BAROKOMORA

Barokomore su ureaji za profilaktike rekompresiono dekompresione procedure ili leenje dekompresione bolesti terapijskom rekompresijom. Drugim reima to je sloeni medicinski ureaj koji osigurava ljudima boravak u sredini povienog ili snienog pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bar-a. Njihovom primenom se ostvaruje niz fiziolokih promena u organizmu, koje izaziva poveana ili sniena vrednost parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu.

Barokomore se koriste u institutima, specijalnim zavodima, bolnicama i specijalizovanim lekarskim ordinacijama u skoro svim razvijenim zemljama sveta za medicinska istraivanja, selekciju i trenau ljudstva za specijalne dunosti (piloti, kosmonauti, padobranci, ronioci, kesonski radnici) i leenje bolesnika. Danas u svetu postoji preko 20.000 barokomora razliite namene.

2.1 Vrste barokomora

Barokomore se dele na hipobarine i hiperbarine. Hipobarina komora je ureaj koji osigurava ljudima boravak u sredini snienog

pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bar-a. Kako je to fizioloki jednako boravku u sredini razreenog vazduha, hipobarina komora je zapravo simulator letenja, jer sa porastom visine u njoj se uz pomo snanih vakuum pumpi sniava atmosferski pritisak, koji ima za posledicu razreenje vazduha i pad parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu osoba koje u njoj borave.

Namenjene su pre svega vazduhoplovstvu, astronautima, alpinistima koji imaju aktivnosti na velikim visinama, i u eksperimentalne svrhe.

Hiperbarina komora je ureaj koji osigurava ljudima boravak u sredini povienog pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bar-a. Sa porastom dubine uz pomo kompresora vazduha i 100% kiseonika iz kiseoninih boca pod pritiskom, u njoj raste barometarski pritisak, a to je fizioloki jednako ronjenju ispod povrene mora. Hiperbarina komora je zapravo simulator ronjenja, samo to umesto vode njenu unutranjost ispunjava gas (100% kiseonik).

Namena hiperbarinih komora: Nauno istraivaki rad u oblasti pomordke medicine Selekcija (izbor) ronilaca i kesonskih radnika Trenaa ronilaca i kesonskih radnika za boravak ispod povrine vode Provera ispravnosti ronilake opreme i ureaja Leenje ronilaca i kesonskih radnika od posledica dekompresione bolesti Leenje bolesnika primenom hiperbarine oksigenacije (HBO)

7

2.1.1 Podela hiperbarinih komora

Mi emo se baviti hiperbarinim barokomorama koje rade na pritisku iznad 1 bara, i tu imamo jednu podelu na stacionarne i mobilne. Zapravo osnovna podela hiperbarinih komora zasnovana je na broju osoba koje se mogu podvrgnuti leenju u njima, ali i na itavom nizu razlika izmeu pojedinih komora zasnovanom na tehnikim principima, ali i na specifinostima vezanim za reim rada i ponaanja bolesnika koji se lee u njima.

Mobilne komore slue za transport pa ih imamo jednootsenih, jednomesnih i dvomesnih. U okviru barokomora imamo i takozvane jednomesne sklopive barokomore.

Mobilne transportne barokomore moraju da imaju na sebi prikljuenu banku vazduha kako bi se odravao pritisak, kao i banku kiseonika iz koje die. Mora da ima prozor za vizuelnu komunikaciju na komori, sistem osvetljenja i sistem za komunikaciju.

Dobre strane mobilnih barokomora su u tome to su male zapremine, lako se stavljaju u nadpritisak, malih su dimenzija pa su pogodne za transport. Negativne strane su da u tim komorama nema mesta za asistenciju povreenom.

Radni pritisak u mobilnim barokomorama ne prelazi 7 bara, u nekim starijim tipovima ak i 4 bara, dok kod novih vieodsenih, viemesnih komora taj pritisak ide i iznad 10 bara.

Stacionarne komore su u principu vieodsene (jedna predkomora i jedna glavna komora) i viemesne.

Pored stacionarnih komora koje slue za prihvat bolesnika, za leenje, za kiseonike terapije, imamo i ronilake simulatore (tip barokomore) u kojima se vri ronilaka simulacija.

Ronilaki simulatori su takoe jedna vrsta komora u kojima se simulira ronjenje. To je jedan sud u kome se ronilac nalazi u vodi i pritiskom na povrinu vode simulira se dubina ronjenja.

8

Jednomesne hiperbarine komore su namenjene za leenje jedne osobe u leeem, poluleeem ili sedeem poloaju. Sastoje se od tela komore u kojoj se bolesnik izlae HBO i pratee opreme (kiseonike instalacije, komandnog pulta, monitoring za praenje vitalnih parametara bolesnika i fizikih parametara u komori i barosali). Unutranju sredinu komore ini 100% kiseonik pod povienim pritiskom u kome se bolesnik kupa i istovremeno ga udie. U toku leenja u ovim komorama lekar je izvan komore, a sa bolesnikom kontaktira vizuelno i preko interfona. Za razliku od viemesnih komora ovde je lekar posveen i void brigu samo o jednom bolesniku, a pritisak kiseonika i drugi parametri podeavaju se samo njemu. Mogu imati ureaj za spajanje sa velikom viemesnom komorom, te je mogue prebacivanje pacijenta iz jedne u drugu bez promene pritiska u komorama.

Jednomesne hiperbarine komore

Viemesne hiperbarine komore su namenjene za leenje dve ili vie osoba u leeem, poluleeem ili sedeem poloaju. Sastoje se iz jednog, dva ili tri odeljka koji slue za HBOT, ulazak osoblja, hitne intervencije i dostavljanje lekova i drugog materijala u toku terapije. Unutranju sredinu ovih komora ispunjava vazduh pod pritiskom, dok pacijent preko maske za lice, oronazalnog tubusa ili specijalnog skafandera udie 100% kiseonik na povienom pritisku. U toku leenja u ovim komorama obavezno je prisustvo lekara ili medicinskog tehniara (u svojstvu pratioca).

Viemesna hiperbarina komora

9

Stacionarna barokomora mora da poseduje dva bezuljna kompresora odgovarajueg radnog pritiska i zapremine i mora da ima banku vazduha. Kompresori funkcioniu preko pritisne sklopke koja se ukljuuje im padne pritisak u banci te se jedan kompresor ukljuuje i dopunjava banku vazduha, a drugi slui kao rezerva.

Zatim mora da postoji banka kiseonika, unutranjost komore se die pod pritisak vazduhom, a povreeni u komori die preko maske ist kiseonik. Komora mora da ima sistem za ventilaciju, jer vi izdiete u komoru, te postoje i senzori za ugljendioksid koji signaliziraju koliki je nivo ovog gasa i ukljuuju sistem za ventilaciju. Mora da ima sistem za osvetljenje komore, sistem za grejanje, mora da ima dvostruka nezavisna sistema za komunikaciju i mora da ima mogunost vizuelne komunikacije da vide ta se deava u komori.

Svaka komora mora da ima komandni pult takoe sa duplim sistemom dobave vazduha, kiseonika, kao i kontrole svega navedenog. Komorom mora rukovoditi struno tehniko lice, atretmane sprovodi lekar specijalista hiperbarine medicine i uvek uz povreenog u komori treba da bude lekar, a po potrebi i medicinski tehniar.

Komore poto su sudovi pod pritiskom, one takoe moraju da se atestiraju svakih 5 godina, kod nas ne postoje strunjaci za to ve ih dovodimo iz inostranstva (Francuska).

Komore koje su namenjene za saturaciona ronjenja su vieodsene komore u kojima se ivi (habitati) u smenama od 21 dan (ili manje) i sve vreme se ivi u nadpritisku dubine na kojoj i rade. Ove komore su opremljene sobama za spavanje, toalet, tu kabine, TV, trpezarija i drugo.

10

Na velikim podvodnim radilitima, pomorskim bazama i spasilakim akcijama (potonulih podmornica) velike rekompresione komore su neophodan ureaj.

Hibridne hiperbarine komore su jednomesne komore u kojima bolesnici diu kiseonik na masku a sredinu ini vazduh pod pritiskom.

2.2 Osnovi funkcionisanja barokomore

Za stavljanje barokomore u funkciju potreban je tim strunjaka koji se sastoji od: lekara specijaliste podvodne medicine koji odreuje reim rekompresije i po potrebi prati obolelog u komori, rukovaoc komore i manipulant gasovima.

Barokomore funkcioniu tako to se u njima na vetaki nain simulira ronjenje, tako to sabijanjem vazduha, meavine gasova ili kiseonika u komoru simuliramo eljenu dubinu ronjenja, a potom se kontrolisanim isputanjem tog medija iz komore simuliraju razliite dekompresione procedure.

Na naftnim platformama, ronilakim brodovima uglavnom se ne nalazi lekar specijalista podvodne medicine, ve leenje lakih i srednje tekih oblika DB reava instructor rukovodilac ronjenja. Zbog toga instruktori ronjenja treba da budu osposobljeni i obueni da prepoznaju simptome DB i prema njima odrede reime terapijske rekompresije (za lake sluajeve ukljuujui i bends). Zbog malog broja barokomora kod nas, mali broj instruktora je imao priliku da radi na komorama i uestvuje u leenju ronilaca te je najbitnije da kod nas ronilaki instruktori dobro poznaju pruanje prve pomoi nastradalom roniocu i organizuju transport do najblie barokomore.

Svaka barokomora treba da ima: Izvor snabdevanja vazduhom visokog pritiska odgovarajueg kapaciteta

(kompresor ili banku vazduha koja omoguava najmanje 3 punjenja komore na radni pritisak)

Cevovod za dovod vazduha visokog pritiska u komoru. Pult za upravljanje na kom se nalaze svi potrebni instrumenti i ventili za

rukovanje komorom. Manometri za oitavanje pritiska vazduha od banke ili kompresora, manometri

pritiska atmosphere u komori, manometri pritiska atmosphere u pretkomori, manometri pritiska kiseonika.

Trostruki sistem veze: interfon, telefon i vizuelna veza Sistem osvetljenja komore (spoljanje kod kog su sijalice postavljene iznad

prozora na komori; unutranje-rasveta sa prekidaima i sijalinim grlima izolovanim tako da ne moe doi do pojave iskri. Sijalice su atestirane na 100% vei pritisak nego maksimalno dozvoljeni pritisak u komori.)

Sigurnosni ventil podeen da automatski otvara kada pritisak u komori naraste 10% iznad radnog pritiska komore.

Dovod vode u protivpoarni sistem u komori. Prozore na komori preko kojih se moe nadzirati rad i ivot ljudstva u komori.

11

Za saturaciona ronjenja potrebno je da postoje ventili za snabdevanje komore kiseonikom, helijumom, meavinama gasova. U komorama ne sme biti zapaljivih predmeta ili sredstava koja isparavanjem stvaraju zapaljivu atmosferu (ibice, upaljai, cigare, opojna sredstva, masnoe)

3. HIPERBARINA KOMORA (Drass Galeazzi)

Drass Galeazzi je italilijanska kompanija i svetski lider u dizajnu i proizvodnji medicinskih hiperbarinih komora za terapiju kiseonikom. U poslednjih 40 godina Drass Galeazzi je proizvela vie od 600 hiperbarinih sistema i isporuila irom sveta.

3.1 Radne karakteristike sistema (HPE.50.2.M MODEL 180.6.AT)

Komora je cilindrinog oblika sa dva ravna kraja. Dizajn hiperbarinog sistema je uraen uzimajui u obzir to da se komora koristi u dve svrhe:

Vojna operativna upotreba za testove ronilake sposobnosti, leenje ronilake bolesti. Medicinska upotreba za HBO leenje. Za tu svrhu smo izabrali srednje veliine komoru tipa HPE.50.2.M model 180.6.AT,

sa duplim zakljuavanjem, koja omoguava veoma komforan pristup glavnom odeljku komore i ak iako je unutranji prenik ogranien na 1.8 metara, vrlo je jednostavno ui sa nosilima i kolicima. Mobilni odeljak je lociran pozadi i opremeljen je enskom prirubnicom za vezu sa mobilnim komorama.

Maske za disanje tipa Drass Galeazzi model Drox-01 su vrlo lagane sa crevima koja se sputaju od vrha obezbeujui bolji komfor pacijentu. Vrh cevi kiseonika je smetena izvan komore u cilju da nema unutranjih izboina. Vazduni proizvodni sistem je opremljen jednim kompresorom niskog pritiska plus rezervoar vazduha niskog pritiska i jednim kompresorom visokog pritiska plus banka vazduha sa visokim pritiskom.

Kompresor za vazduh visokog pritiska koristi se i za punjenje ronilakih boca vazduhom.

CHAMBER TYPE HPE 50.2.M - MODEL 180.6. AT

12

3.2 Sigurnosne karakteristike

Komora je napravljena sa visoko istegljivim niskougljeninim elikom, tretiran protiv korozije specijalnom smesom testiranom i odobrenom za hiperbarine komore.

Kompresija i dekompresija komore je ostvarena pomou veoma lako upravljivih ruica lociranih na kontrolnoj konzoli, to ini regulaciju pritiska veoma tanom.

Komora ima etiri interne televizijske kamere locirane jedna u mobilnom odeljku i tri u glavnom odeljku u cilju monitoringa svih pacijenata istovremeno.

Jedan video spliter deli 19-inni LCD monitor na 4 dela sa mogunou kontrole svih kamera istovremeno ili jednu od njih alternativno.

Video rekorder moe da snimi sliku monitora i audio komunikacije. Komandni pult sadri Data Logger (beini ureaji za praenje procesnih parametara)

za kontinuirano snimanje: Imena pacijenata Pritisaka u glavnom odeljku za vreme tretmana Temperature u glavnom odeljku za vreme tretmana Vlanosti u glavnom odeljku za vreme tretmana Procenta kiseonika u glavnom odeljku za vreme tretmana

Nije mogue izvriti pritisak u komori ako vatrogasni sistem nije pun vode i ako pritisak u vazdunim bocama nije dovoljan. Kiseonik se automatski prebacuje u vazduh u sledea tri sluaja:

Ako procenat kiseonika u glavnom odeljku pree 23% Ako pritisak u glavnom odeljku pree 19 metara Ako je vatrogasni sistem aktiviran

Nema nikakvih struja unutar komore, ak su i fenovi za cirkulaciju vazduha zamenjeni pneumatskim izbacivaima vazduha.

Mogue je imati opciono i sistem za analizu gasa unutar pacijentove maske, kako bi se znao taan procenat kiseonika koji se udie.

3.3 Spisak opreme sistema hiperbarine komore

Hiperbarina komora tipa HPE.50.2.M Model 180.6.AT za 6 ljudi Kontrolna tabla (konzola) Vazduni kompresor 22kW snage niskog pritiska (12 bar) Komprimovana vazduna cisterna 7.500 litara zapremine Sistem za hlaenje komprimovanog vazduha Sistem za filtriranje komprimovanog vazduha Vazduni kompresor 11kW snage visokog pritiska (200 bar) 2 banke za skladitenje vazduha visokog pritiska Protivpoarni sistem One(1) HP air pressure reducing panel

13

3.4 Glavne karakteristike 180.6.AT Ukupna duina: 5900 mm. Unutranji dijametar: 1800 mm. Unutranja duina glavnog odeljenja: 3500 mm. Unutranja duina mobilnog odeljenja: 1700 mm. Unutranja zapremina glavnog odeljenja: 8.5 m3 Unutranja zapremina mobilnog odeljenja: 4.4 m3 Radni pritisak: 50 metara dubine vode Kolor televizijske kamere: 4 kom

Detalj medicinske brave

3.5 Unutranjost komore 6 prenosivih sedita sa naslonom za ruke i lea 2 prenosive klupe (opciono umesto sedita) 6 maski za udisanje kiseonika Ventil za brzu dekompresiju Dva brza konektora za vazduh i za kiseonik za hiperbarini pluni ventilator Hirurki aspirator, zajedno sa vakuum manometrom, vakuum reg. ventil Dubinomer Zvunik za komunikaciju Zvunik za zabavu Dugme za hitan poziv Runa linija za sistem gaenja poara Sensor temperature i vlanosti ina za kaenje dodatne opreme

14

3.6 Kontrolna konzola

Kontrolna konzola je napravljena u skladu sa ergonomskim principima, ima strukturnu elinu konstrukciju prekrivenu aluminijumskim panelom. Boja je dosadno siva.

Komprimujui i izduvni ventili su postavljeni na nagibnom stolu i pomou njih operator moe lako i precizno da podesi ugao otvaranja ventila.

Kontrolna table (konzola)

3.7 Sistem za hlaenje komprimovanog vazduha

U cilju smanjenja porasta temperature u vazi hermetizacije potrebno je komprimovati hiperbarinu komoru hladnim kompresovanim vazduhom (od 5 do 10C).

Tokom hiperbarine terapije, prisustvo ljudi unutar komore zahteva da se odreeni parametric dre pod kontrolom kao to su temperature i vlanost vazduha.

U tu svrhu su instalirani jedan izvor hladne tenosti (voda ili glikol) i jedan izvor tople vode kao deo sistema. Oba sistema ine zatvorenu petlju sa elektrinim cirkulacionim pumpama. Zahteva se hlaenje komprimovanog vazduha pre ulaska u hiperbarinu komoru.

Topla voda se zagreva elektrinim otpornikom sa termostatom.

15

3.8 Sistem za filtriranje komprimovanog vazduha

Sistem se sastoji iz grupe filtara, svaki sa razliitim mogunostima, sa ciljem uklanjanja masnoa, praine i mirisa iz komprimovanog vazduha i da ga uini kvalitetnim za upotrebu kod pacijenta prema DIN 3188 ili BS 4275 pravilima.

Sistem sadri sledee jedinice: Predfilter (filtracija vrstih estica) Srednji filter za emulziju Srednji filter za aerosoli Zavrni filter za aerosoli i neprijatne mirise

Hiperbarina komora je opremljena sa protivpoarnim sistemom dizajniranim u skladu sa American NFPA 99 pravilima.

16

4. ZAKLJUAK NA TEMU

Napredak u oblasti hiperbarine medicine sve je oigledniji, ali njena primena ne sme biti svojina male grupe ljudi, bilo zbog monopola, ili zbog neznanja i nezainteresovanosti drugih. Iako je korienje hiperbarine oksigenacije kao i nabavka hiperbarinih komora (viemesnih i jednomesnih) uslovljena velikim finansijskim ulaganjima, korist od njene primene daleko je vea, a toga treba da budu svesni svi koji odluuju o njoj.

U poslednje vreme sve je manje dilema o opravdanosti primene HBOT, a sve vie se otvaraju nova polja mogue primene. Razvoj molekularne medicine stvorio je nove prostore u tretmanima odreenih bolesti gde HBOT moe imati svoje mesto. U korak sa novim medicinskim saznanjima, odreivanjem pravih indikacija, primenom korektnih doza kiseonika kao i vremena ekspozicije, napredak e biti evidentan i moe se zakljuiti da doba HBOT tek dolazi.

17

Skica hiperbarine komore

HYPERBARIC CHAMBER MODEL 180.6.AT

18

LITERATURA

[1] Handbook on Hyperbaric Medicine. Autor: Daniel Mathieu, Saradnik: Daniel Mathieu. Izdava: Springer, 2006 ISBN 1402043767, 9781402043765, 812 stranica.

[2] William P., Ph.D. Fife; Jolie, Ph.D. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2.

[3] Stracimir Goovi, Prirunik za profesionalna i vojna ronjenja Graf Form Split 1997 [4] http://www.hyperbaric.com Hyperbaric information

[5] http://sh.wikipedia.org