Seminarski Rad - Berze i Berzansko Poslovanje

7/25/2019 Seminarski Rad - Berze i Berzansko Poslovanje

1/28

Finansijsko poslovanje i berzanski menadment

SEMINARSKI RAD

Berze i berzansko poslovanje

1


2/28

Banja Lka! novembar "#$$% &odine

SADR'A(

UVOD...............................................................................................................1

Pojam berze.........................................................................................................2

Karakteristike i vrste berze................................................................................................... 7

Vrste poslova na finansijskoj berzi...........................................................................14

Zakonska regulativa finansijske berze.......................................................................18

Karakteristike banjaluke berze...............................................................................22

ZAKLU!AK....................................................................................................27

L"#$%A#U%A................................................................................................... 28

2


3/28

)*+D

&Ka' go' vi'ite 'a neko vo'i uspje(an posao)

bu'ite sigurni 'a je je'nom 'onio *rabru o'luku.&

Peter Dru+ker

Upravo ovo je ono (to ,e 'a se pro-ima kroz ovaj ra'. Ka'a govorimo o berzama i berzanskom

poslovanju bitno je naglasiti 'a prava i ispravna o'luka u pravo vrijeme znai 'obar poslovni

potez. Da li je o'luka ispravna obino se kasnije sazna ali u nekom trenutku prije ona mora biti

'one(ena.

Kroz ovaj ra' uputi,u Vas u pojam berzi) poslovanja na berzi kao i istorijatu berzi i berzanskog

poslovanja) ko u tom poslovanju uestvuje i na koji nain berze posluju. Pore' svi* ovi* stvari

pokusa+u 'a Vam pribli-im i (ta se sve to mo-e na,i na berzi kao pre'met poslovanja i trgovanja.

Kao posebnu oblast koja je u u-em smislu vezana za ovu temu fokusira,u se na banjaluku

berzu) njeno poslovanje i eventualne ten'en+ije (irenja trgovanja u bu'u,nosti.

erze i nji*ovo poslovanje je o'uvijek imalo velik uti+aj u trgovanju) mo-e se re+i 'a su bili

temelj trgovanja u 'r-avi. Vjerujem 'a ,e ova praksa 'a se nastavi i u bu'u,nosti uz pro(irenje i

na elektronsko poslovanje sa razvojem internet infrastrukture i osvej(tenosti svakog poje'in+a te

prilago'javanju na novu eru) eru te*nike i kompijuteriza+ije.

3


4/28

$% ,+(AM BER-E

Za sam poetak obra'jivanja ove teme bitno je 'a se 'efini(u ko kakvu ulogu ima na berzi) (ta je

to berza i koja je njena uloga u globalnom trgovinskom lan+u.

Postoji vi(e 'efini+ija i vi(e 'efinisanja pojma berze. erze se naje(,e 'efini(e kao prostor na

kome se trguje 'ugoronim finansijskim instrumentima. erza pre'stavlja organizovano

sekun'arno tr-i(te /oV sa potpuno pre+iznim " strogo utvr'jenim pravilima trgovanja) pravilima

prijema tr-i(nog materijala na berzi kao " potpuno pre+iznim kriterijumima koji 'efini(u uslove "

nain za prijem u lanstvo na berzi.0

erza je samostalna i spe+ifina institu+ija. 1a berzi se ostvaruje kupopro'aja vlasinki* i

'u-niki* /oV. Defini(e se kao organizovani prostor u fizikom i poslovnom smislu na kojima

se po strogo 'efinisanim uslovima trguje /oV) nov+em i 'evizama. erze u svoj promet ne unose

svoje /oV ) niti same kupuju /oV. Pre'met trgovine ne mora biti na mjestu na kojem se trguje.2

erza pre'stavlja organizovan prostor na kome se kupuje i pro'aje roba) nova+) *artije o'

vre'nosti i finansijski 'erivati. %azlika izme3u berze i sajma nalazi se u injeni+ama4 mjesta

trgovanja) pre'meta trgovanja) naina trgovanja i uesnika u pro+esu trgovanja. 5 obzirom 'a se

na berzi trguje bez prisustva robni* i novani* uzoraka) nji*ov pre'met trgovanja je

stan'ar'izovan 6tipiziran7. #e-nja je ko' robni* berzi 'a je uzorak trgovanja istovjetan koliinirobe sa kojom se na pro'uktnoj berzi trguje. Prvi uzor+i sa kojima se trgovalo o'nosili su se na4

lukovi+e lala 6tulipana7) pasulj) suve (ljive) mesnatu slaninu i si. %a'i br-eg i efikasnijeg

trgovanja) na berzi su sve vi(e bili o'sutni uzor+i) tako 'a se trgovalo na rije uz prisutno

me3usobno poverenje i ugle' uesnika koji su uestvovali u berzanskim transak+ijama. %azvoj

trgovanja na berzi je uti+ao 'a se povjerenje zamjenjivalo ve,im brojem berzanski* pravila koja

su 'obijala naziv berzanske uzanse. Primjena stan'ar'izovani* uzoraka i utvr3eni* pravila

trgovanja uti+ala je na 'efinisanje etiri glavne o're'ni+e koje karakteri(u svaku berzu.

18or'ana Dostani,4 #r-i(te kapitala) eogra'ska poslovna (kola) eogra') 299:. go'ine str. ;0.

2 http://www.link-

elearning.com/lmateri!ali/materi!ali/"#$%/sarza!&'p(/$in%en)1*.p(

4
http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdf


5/28

O're'ni+e su se o'nosile na4

mesto trgovanja) pre'met trgovanja) pravila trgovanja) uesnike berzanskog trgovanja.

%azvoj informatike te*nologije uti+ao je na promjenu mesta trgovanja) poev(i o' gra'ski*

tr-ni+a pa 'o elektronske mre-e trgovanja. 1ajpoznatija mre-a trgovanja naziva se 8lobe


6/28

Promptno trgovanjepo'razumeva pla,anje i isporuku pre'meta berzanskog trgovanja o'ma* ili

'o > 'ana o' 'ana zakljuenog posla. Terminsko trgovanjepo'razumeva pla,anje i isporuku

pre'meta berzanskog trgovanja u o're3enom vremenu posle zakljuenja berzanskog ugovora.

"zvr(enje terminskog ugovora je u 'u-em roku o' ? 'ana) pa sve 'o go'inu 'ana. Ovaj oblik

berzanskog trgovanja posebno je bio prisutan u posle'njim 'e+enijama pro(log veka. #erminski

berzanski poslovi omogu,avaju ve,u za(titu interesa uesnika u berzanskom poslu) kao i

spekulativne efekte zbog oekivane promjene +ijena u o'nosu na +ijene koje su va-ile u

momentu zakljuenja berzanskog posla.

erza kao institu+ija pojavljuje se u 'rugoj polovini 0?@og veka sa razvojem in'ustrijske

proizvo'nje) razvojem gra'ova i prekomorskog trgovanja. U tom perio'u ponu3ai robe

6sajmovi7 postaju isuvi(e mali) zbog pove,anog broja trgova+a robe) 'a bi se na njima moglo

efikasno trgovati. #rgovanje sa robom se preseljava sa manji* na ve,e loka+ije) g'e su se izlagali

samo uzor+i o're3eni* roba. 1a ovaj nain je trgovina sa robama bila je'nostavnija i efikasnija.

Obino su na sajmovima zakazivani sastan+i izme3u trgova+a 6koji su ispunjavali o're3ene

uslove7 koji su 'onosili uzorke robe) tako 'a se trgovalo sa robom ije su osobine bile poznate.

Upravo na ovim injeni+ama se mo-e gra'iti prva pozi+ija berze.

U (iroj literaturi se mo-e na,i tumaenje) 'a se naziv berza vezuje za bankarsku i trgovaku

poro'i+u Van 'en urse koja potie iz ri-a u elgiji. U poetku se u 'vori(tu) a kasnije u

prostorijama poro'i+e Van 'en urse o'r-avali sastan+i trgova+a. Prema 'ostupnim

informa+ijama) u prostoriji je bila na stubu okaena ko-na torba koja se sastojala iz 'va 'ela. 1a

je'noj strani su kup+i stavljali informa+ije u vezi tra-nje za robom) a na 'rugoj strani su pro'av+i

stavljali informa+ije u vezi ponu'e 'otine robe. Prvo su nastale robne 6pro'uktne7 berze) 'a bi

se nakon nekog vremena sa razvojem *artija o' vre'nosti pojavile finansijske 6efektne7 berze.

Prema 'ostupnim po'a+ima) prva organizovana robna berza se pojavila u belgijskom gra'u

Anversu 0B9. go'ine. %obne berze u Parizu i Lon'onu su osnovane 0?B>@ go'ine) a u 1jujorku0:CB. go'ine 6na otvorenom prostoru7) 'a bi se ista 0;0:. go'ine preselila u zgra'u na all

5treet 9. Domi+ilna robna i finansijska berza se osniva u eogra'u 0;C. go'ine saglasno

Zakonu o berzama koji je 'onet 0;;B. go'ine. eogra'ska berza je ra'ila 'o 0C0. go'ine) 'a bi

o' 0C;C. go'ine ponovo obnovila svoj ra'.

+


7/28

%azvoj berzanskog poslovanja zabelje-en je na prvim glinenim ploi+ama ka'a su evi'entirane

prve terminske transak+ije. 1aime) trgov+i su na glinenim ploi+ama belje-ili obaveze je'ne

strane koja je trebala 'a svoje 'ugovanje izmiri preko o're3ene robe u bu'u,em vremenu.

Ovakav oblik poslovanja mo-e se svrstati u sa'a(nje *e'-ing transak+ije 6obezbe3enje rizika o'

poten+ijalni* promena +ena7. Poznati su primeri Eeniana u ijim su lukama prikupljana novana

sre'stva o' gra3ana 'a bi se opremili bro'ovi sa robom za prekomorsku trgovinu. U ovim

transak+ijama gra3ani su polagali nova+ i 'obijali potvr'e o ue(,u u 'otinom bro'skom tovaru.

5 obzirom 'a su Eeniani bili prvi koji su usavr(ili fonetski alfabet) zapisivanje pologa nov+a)

iz'avanje potvr'a o pologu i zapisivanje prispe,a bro'ova nije pre'stavljalo posebnu pote(ko,u.

Prvi mjenjaki poslovi vezani su za antiku 8rku) koji su nazivani sarafskim ili trapezarskim

poslovima. 1aziv su 'obili po trapezima 6klupama ili stolovima7 na kojima su obavljane

menjake transak+ije. U %imskoj imperiji su menjake poslove obavljala posebna li+a koja su se

nazivala numulatorirna. Za stari %im je bilo karakteristino) 'a su trgovanje obavljali u gra'skim

trgovakim +entrima 6forum ven'alium7 g'e su se svako'nevno sastajali trgov+i. Ustaljena

sastajali(ta trgova+a uti+ala su i na formiranje prvi* pravila terminskog trgovanja 6na osnovu

sklopljeni* ugovora7. U sre'njem veku) posebno u Eran+uskoj i $ngleskoj) trgov+i primenjuju

posebna pravila vi me3usobnom trgovanju) koja se grupi(u u tzv. Zakon trgova+a 6LaF

Ger+*ant7.

Organiza+ija berze je u to vreme bila slina kon+entrinim krugovima u ijem se +entru nalazila

berza sa svojim slu-bama i prate,im institu+ijama. O' +entra pa prema periferiji kon+entrinog

kruga (irili su se novi krugovi u lan+u berzanskog trgovanja. Prvi krug su inili trgov+i

6posre'ni+i7 koji su se sastajali na istom mestu) u isto vreme i koji su 'efinisali pravila trgovanja.

Prvi krug je bio zatvorenog tipa sa ogranienim brojem trgova+a 6posre'nika7 Da bi neko u(ao u

prvi krug morao je ispuniti o're3ene uslove. #ako se na 1jujor(koj berzi *artija o' vre'nosti u

prvom krugu moglo trgovati samo izme3u lanova toga kruga berze. 5vi trgov+i koji su bili

izvan prvog kruga berze mogli su trgovati na berzi preko oni* trgova+a 6posre'nika7 koji su ve,

bili u 'otinom krugu berze. 1a ovaj nain je nastalo mesto na berzi 6za svakog uesnika7 koje se

go'i(nje pro'avalo) o'nosno kupovalo. Kupovinom mjesta na berzi moglo se u,i u ekskluzivni

krug posre'nika spe+ijalizovani* za berzansko trgovanje.

7


8/28

5ala za trgovanje (berzanski parket)pripa'ala je samo onim lanovima berze koji su uspeli 'a

zakupe mjesto na berzi. Posebno mjesto u 5ali za trgovanje se nazivalo boxi nalazilo se 'u- ruba

'otine sale. 1a ovaj nain je trgova+ 6posre'nik7 mogao br-e i efikasnije 'a komuni+ira sa

se'i(tem svoje kompanije. 1jegov za'atak je bio 'a primi naloge iz kompanije i 'a iste izvr(i na

parketu. U 5ali za trgovanje nalazili su se pultovi 6bilo i* je vi(e7 koji su pre'stavljali mesto za

trgovanje sa o're3enim berzanskim pre'metom 6robom) *artijama o' vre'nosti) valutama i si.7.

O' +entra berze (irio se krug po krug sa razliitim uesni+ima u lan+u berzanskog trgovanja.

1aj(iri krug obu*vatao je tr-i(te na kome je berza poslovala. !esto se organiza+ija berze u praksi

i'entifikovala sa ba+anjem kamena u vo'u) pri emu se o'ma* stvarao prvi talas 6prvi krug7 koji

je bio najjai i po obimu najmanji) 'a bi se zatim stvarali 'rugi talasi 6'rugi krugovi7 koji su bili

(iri i po snazi slabiji. Amerika berza je nastala na ploniku sa prvim krugom igraa 6ovla(,eni*

posre'nika7 koji su se okupljali na je'noj raskrsni+i u 1jujorku. U zapisima tog vremena se mo-ena,i 'a su se oni bez obzira na vremenske prilike u isto 'oba 'ana mogli vi'eti na uli+i ispo'

stuba svetiljke) kako trguju. #rgov+i su kao i svi 'obri poslovni lju'i oekivali 'a kupe po ni-im

+enama) a 'a pro'aju po vi(im +enama) te 'a na taj nain ostvare 'obit po osnovu svoji*

investi+ija. Kupuju,i i pro'aju,i *artije o' vre'nosti za 'ruge) neki o' prvi* trgova+a postali su

brokeri. Gesto okupljanja u blizini Hall 5treetI postalo je poznato kao berza na Hploniku&)

o'nosno berza na otvorenom. U zapisima tog vremena mo-e se na,i) 'a ni(ta nije moglo 'a

zaustavi ove uline brokere) jer su se po ki(i i po snegu okupljali oko po(tanski* san'ui,a i

ulini* svetiljki) pri emu su isti+ali spisak *artija o' vre'nosti koje su za pro'aju.

5ve 'o 0CC9. go'ine na uli+i se trgovalo sa *artijama o' vre'nosti4 ru'nika) (tamparija)

poljoprivre'ni* ma(ina) tekstila) -elezni+e) osiguranja -ivota i to u iznosima koji su bili u

milionima 'olara. 1eki investitori su smelo ulagali u nove investi+ije kao (to su to prvi

automobili i prve filmske pokretne slike. Vremenom su uli+e postale pretesne za trgovanje) tako

'a su neki brokeri svoje pomo,no osoblje preselili u zgra'e 6kan+elarije7 iji su prozori gle'ali

na 'otinu uli+u. 1a prozorima zgra'a all 5treet@a mogli su se vi'eti pomo,ni+i brokera kakose sa spratova 'ovikuju sa svojim brokerima koji se nalaze na ploniku. Obino je pomo,nik

brokera primao naloge klijenata putem telefona) a zatim je poruke 'ovikivao kroz prozor svojim

brokerima koji su se nalazili na ploniku. 1a ovaj nain je pojaavana galama) pa se esto nisu

mogli razumeti ni sami brokeri izme3u sebe. e'nog 'ana je nekom o' brokera pala na um

izvanre'na i'eja 'a se signali mogu slati rukama. #i brokeri su fantastino funk+ionisali u ovoj

8


9/28

op(toj ulinoj galami. Uskoro su svi brokeri poeli koristiti signale rukama) kako bi se lak(e i

br-e sporazumeli sa svojim pomo,ni+ima. Da bi se brokeri u gu-vi na ploniku bolje

raspoznavali poeli su 'a nose svetle (e(ire i kapute razliiti* boja. U perio'u) prije) za vreme i

poslije Prvog svetskog rata ove uline berze su bile je'no o' najuzbu'ljiviji* i naj-ivopisniji*

mesta u +eloj Ameri+i.

Poetkom 0C20. go'ine uline berze se sele u zgra'e g'e se i 'anas nalaze. Danas se ove berze

koriste raunarima i elektronskim sistemom komuni+iranja. Pomo,ni+i brokera koji primaju

naloge sa'a se nalaze u kabinama koje su sme(tene oko 5ale za trgovanje. Oni jo( uvek u

komuni+iranju koriste rune signale. rokeri na Hparketu& se brzo kre,u po 5ali za trgovanje ili

se okupljaju oko pulta za trgovanje koji koristi elektronsku opremu. rokeri ra'e u prostorijama

sa klima ure3ajima) a ne kao neka' po ki(i) sneg ili vru,em ljetnjern sun+u.

Amerike berze spa'aju u najbr-a tr-i(ta kapitala na svetu) jer investitori za nekoliko minuta

mogu 'a kupe i pro'aju *artije o' vre'nosti. #reba ista,i) 'a je razvitak berzi i trgovanja na

berzama posle'i+a 'inaminog razvoja finansijski* tr-i(ta i tr-i(ni* instrumenata. Upravo iz ti*

razloga je svako jaanje tr-i(ta u pro(lom vremenu po'staklo razvoj berzi i nji*ovo (irenje po

gra'ovima razvijeni* zemalja u svetu. #ipian primer ovakvog kretanja) o'nosi se na nastanak

1jujor(ke svetske berze *artija o' vre'nosti 61eF Jork 5to+k $


10/28

Prvi poet+i berze se javljaju u sre'njem veku i to u italijanskim gra'ovima4 enovi i Vene+iji.

Poro'i+a HVan 'er urse& u gra'i,u ri- u elgiji u """ veku je na ulazu u ku,u 'r-ala obe(ene

've ko-ne kese koje su pre'stavljale simbolian o'nos ponu'e i tra-nje. #rgovina sa robom

vremenom se prenosila u kafane i luke. U kafanama su bile postavljene velike table) koje su bile

po'eljene na 've je'nake polovine sa je'nom vertikalnom linijom. 1a je'noj strani table trgov+i

su upisivali +ijene po kojima -ele 'a pro'aju robu 6ponu'a7) a na 'rugoj strani table su upisivali

+ene po kojima -ele 'a kupuju robu 6tra-nja7. Krajem V i poetkom V" veka trgovina sa

robom 6po berzanskim prin+ipima7 seli se iz ri-a u Antverpen g'e se obavlja prvo zvaninije

me3unaro'no berzansko trgovanje sa robom. U V""" vjeku me3unaro'na berzanska trgovina se

preme(ta u Amster'am) tako 'a se u njemu prvi put 0B92. go'ine iz'aju ak+ije sa kojima je

obavljeno berzansko trgovanje. erzansko trgovanje je obavljeno na nain 'a su kup+ima ak+ija

iz'avane potvr'e o u'elu u 'obiti) koju je ostvario preko okeanski bro' u trgovini sa robom naprostorima Azije.

Ozbiljnija pro'aja i kupovina *artija o' vre'nosti na Amster'amskoj berzi zapoinje 0B00.

go'ine ka'a se organizuju i prva ak+ionarska 'ru(tva. Prvi poet+i organizovani* berzi

pojavljuju se sre'inom V" veka u Parizu 0?B>@ go'ine po' nazivom Hourse 'e valeurs& i u

Lon'onu 0?BB. go'ine po' nazivom ))%oMal e


11/28

poje'nostavio i ubrzao) te 'oprinjeo br-em obrtu kapitala. 5 obzirom 'a je na poetku

berzanskog trgovanja bio prisutan mali broj uesnika) izme3u nji* je stvoreno povjerenje koje se

vremenom institu+ionalizovalo preko uzansi i pravila trgovanja. Uesni+i na berzama su s*vatili

'a je nu-no izvr(iti tipiza+iju i poje'nostavljivanje berzanski* transak+ija. Uvo3enjem

berzanski* efekata u pro+es trgovanja na berzi) 'obija u znaaju gotovina i *artije o' vre'nosti.

erzanski efekti kao instrumenti trgovanja na berzi mogli su se o'r-ati u o'nosima sa robom) jer

su imali realnu po'logu u konkretnim robama.

Polaze,i o' pre'meta berzanskog poslovanja) berze se mogu po'eliti na4

robne 6pro'uktne7 berze i berze usluga) novane i 'evizne berze) berze *artija o' vre'nosti.

1a robnim berzama se trgovalo sa razliitom robom i razliitim uslugama. 1a novanim

berzama se trgovalo sa nov+em i 'evizama. 1a berzama *artija o' vre'nosti se trgovalo sa

razliitim *artijama o' vre'nosti i finansijskim 'erivatima. Za berze je karakteristino) 'a ne

posje'uju nikakvu sopstvenu robu) novana sre'stva) 'evizna sre'stva i *artije o' vre'nosti. "sto

tako) berze ne kupuju niti pro'aju robu i berzanske efekte koji su pre'met berzanskog trgovanja.

Nena robe) nov+a) 'eviza) *artija o' vre'nosti utvr3uje se na slobo'noj i otvorenoj auk+iji u

zavisnosti o' veliine ponu'e i tra-nje u 'atom vremenskom perio'u. #rgovanje na berziobavljaju lanovi berze i to u o're3enom prostoru) koji se naziva H5ala za trgovanje&. Pre'met

trgovanja na berzi mogu biti berzanske vre'nosti koje su pri*va,ene na listingu berze. Za berzu

'ugoroni* *artija o' vre'nosti esto se ka-e 'a pre'stavlja organizovano sekun'arno tr-i(te

*artija o' vre'nosti) koje posluje po strogo utvr3enim pravilima trgovanja.

11


12/28

1a berzi se pojavljuju sle'e,i subjekti4

kup+i 6investitori7 robe i berzanski* efekata) pro'av+i robe i berzanski* efekata 6nji*ove berzanske vre'nosti se pojavljuju na listingu7) posre'ni+i 6broker i 'ileri7 u berzanskom trgovanju.

Aktivni uesni+i na berzi su samo lanovi berze koji imaju pravo 'a zakljue berzanske

transak+ije. Aktivni uesni+i na berzi treba 'a imaju minimum kapitala) znanja i sposobnosti)

kako bi se obezbe'ilo 'a se transak+ije na berzi o'vijaju na nain utvr3en sa pravilima

berzanskog poslovanja. Za berzu je karakteristino 'a mo-e za(tititi finansijski integritet svi*

svoji* lanova. 5 toga se na berzi formira i za(titni fon') putem koga se na'okna3uje (teta

uesni+ima berze nastala zbog nji*ovog bankrotstva ili zbog nepo(tenog poslovanja 'rugi*

uesnika berze.

rokeri kao berzanski posre'ni+i napla,uju proviziju nakon izvr(enja berzanske transak+ije.

Dileri pre'stavljaju berzanske posre'nike koji se u o're3enim segmentima razlikuju o' brokera.

Dileri u trgovanju sa *artijama o' vre'nosti nastupaju na berzi4

u svoje ime a za raun svoji* klijenata) u ime i za raun svoji* klijenata) u svoje ime i za svoj raun 6prin+ipali7.

U sluajevima ka'a se 'ileri pojavljuju na berzi kao prin+ipali) ta'a oni kupuju i pro'aju *artije

o' vre'nosti 'a bi ostvarili zara'u po osnovu razlike u +eni. U takvim sluajevima nji*ova je

obaveza 'a snose poten+ijalni rizik i poten+ijalni gubitak) ukoliko pro'aju *artije o' vre'nosti po

ni-oj +eni nego (to je +ena po kojoj su iste kupili.

Kup+i se pojavljuju na berzi u ulozi investitora) sa namerom 'a kupe robu ili berzanske efekte

6gotovinu i *artije o' vre'nosti7 ra'i ostvarivanja (to ve,eg profita. Profit mogu ostvariti

kupovinom berzanske vre'nosti po' najpovoljnijim uslovima. Pro'av+i se pojavljuju na berzamau ulozi ponu3aa berzanski* vre'nosti) kako bi nji*ovom pro'ajom obezbe'ili ne'ostaju,e

izvore finansiranja. 1ji*ov je +ilj 'a pro'aju berzanske vre'nosti po (to ve,oj +eni) kako bi

ostvarili (to ve,i profit.

12


13/28

5vi uesni+i u berzanskim transak+ijama pre'stavljaju profesionalna li+a i mogu se svrstati u tri

osnovne grupe4

berzanski posre'ni+i 6brokeri) makleri) kartijeri7)

berzanski trgov+i 6'ileri) *en'leri) '-oberi7) ostali uesni+i na berzi 6novinari) posetio+i7.

erzanski posre'ni+i su interni uesni+i na berzi i esto se nazivaju Hme(etarima&. U $ngleskoj

iste zovu Hbrokeri&) u 1emakoj iste zovu Hmakleri& 6ili Hsenzali&7) a u Eran+uskoj i* zovu

Hkartijeri&. erzanski trgov+i su pre'stavni+i banaka) investi+ioni* fon'ova i 'rugi* posre'niki*

institu+ija. U 5AD i* zovu H'ileri&) u $ngleskoj H'-oberi&) u 1emakoj i* zovu H*en'lerima&.

erzanski trgov+i su eksterni uesni+i na berzama efekata. Ostali uesni+i na berzi efekata su

bankarski i 'rugi posre'ni+i koji nemaju ovla(e,nje za trgovanje na berzi. Oni obu*vataju

pre'stavnike banaka) novinare i posetio+e na berzi efekata.

5vi uesni+i na berzi su ukljueni u berzanske H(pekula+ije&. 5pekulativne ra'nje na berzi vezane

su za ostvarivanje profita ulaganjem kapitala uz prisustvo visokog rizika. Za berzanske

H(pekulante& je karakteristino 'a 'anas kupuju o're3ene *artije o' vre'nosti uz oekivanje 'a

,e 'otinim u nare'nom perio'u +ena porasti) ili pro'aju o're3ene *artije o' vre'nosti uz

oekivanje 'a ,e 'otinim u nare'nom perio'u +ena opasti) pa ,e oni mo,i 'a i* kupe po ni-oj

+eni. Dozirana (pekula+ija na berzi je neop*o'na kako bi se stvorio motiv za kvalitetnijeobavljanje berzanski* transak+ija i kako bi se te transak+ije razlikovale o' klasini* bankarski*

transak+ija.

1a berzi efekata se *artije o' vrije'nosti naje(,e kotiraju kao ak+ije) obvezni+e i 'ruge

'ugorone *artije o' vrije'nosti. Kotiranje *artija o' vrije'nosti na berzi efekata je'ino je

mogu,e uz saglasnost upravnog o'bora berze. Da bi se otpoela trgovina sa *artijama o'

vrije'nosti na berzi neop*o'no je ispuniti uslove 'a se 'otine *artije o' vrije'nosti nalaze na

listingu 6kursnoj listi7 berze. Listing berze 6berzanski kurs7 mogu,e je utvr'iti na osnovuberzanski* knjiga) tabli+a 6evi'en+ije svi* naloga za kupovinu i pro'aju7 i 'nevnika berzanski*

posre'nika. erzanska evi'en+ija slu-i i za utvr3ivanje kota+ionog kursa.

Ako se na berzi efekata sprovo'i trgovina sa varijabilnim 6vi(estrukim7 kursom) ta'a je obaveza

berzanskog posre'nika 'a svim uesni+ima na berzi saop(ti poetni kurs) zatim njegove

13


14/28

promjene) kao i zavr(ni 6konani7 berzanski kurs. Ako se na berzi efekata trguje sa je'instvenim

kursom) ta'a je obaveza berzanskog posre'nika 'a svim uesni+ima na berzi saop(ti je'instveni

kurs za 'otinu kota+iju i zavr(ni kurs.

Dosa'a(nja praktina iskustva ukazuju) 'a su u trgovanju na berzi efekata pre'nosti na stranije'instvenog kursa u o'nosu na vi(estruki berzanski kurs. erzanski kurs se javno objavljuje o'

strane berzanski* posre'nika i to putem berzanski* biltena) berzanski* izve(taja) novina i si. 5ve

berzanske kota+ije neop*o'no je elektronskim putem preneti u zaje'niki informa+ioni +entar)

preko koga se vr(i nji*ova 'alja 'istribu+ija svim lanovima berze. Komuni+iranje na berzi

efekata realizuje se putem mnogobrojni* (ifri i konven+ionalni* skra,eni+a) kao (to su4 8

nova+) P potra-ivanja po kotiranom kursu) pismena ponu'a po kotiranom kursu i si.

/% *RS.E ,+SL+*A NA FINANSI(SKIM BER-AMA

erzanski poslovi na efektnim berzama mogu se po'eliti u 've grupe) i to na4

promptne) 6ke( ili spot7 berzanske poslove) terminske 6futurs7 berzanske poslove.

Karakteristika promptni* berzanski* poslova jeste) 'a se obavljaju o'ma* po zakljuivanju

kupopro'ajnog ugovora ili najkasnije u roku o' > 'o ? ra'ni* 'ana. 5 obzirom 'a se obavljaju u

izuzetno kratkom roku) ne sa'r-e rizik za uesnike u poslu. U ovim poslovima je obaveza kup+a

'a pro'av+u) u napre' nave'enom roku) uplati novani iznos na koji glasi zakljueni berzanski

posao. Obaveza je pro'av+a 'a kup+u) u napre' nave'enom roku) 'ostavi berzanske efekte na

njegov 'epo@konto.

#e*nologija obavljanja transak+ija je 'osta je'nostavna i ista se mo-e prikazati na sle'e,em

primeru. "nvestitor 6kupa+7 kompanija H5i 5i& ima nameru kupiti 0.999 koma'a ak+ijakompanije HGi+rosoft& iz 5AD 6pro'av+a ak+ija7. Da bi svoju nameru realizovao investitor se

preko svog lokalnog brokera 6gosp. 1ikole Gartinovi,a7 raspituje o +eni pro'av+a ak+ija)

o'nosno kompanije HGi+rosoft&. Lokalni broker 6gosp 1ikola Gartinovi,7 putem kompjuterskog

sistema 'olazi 'o informa+ije 'a je pro'ajna +ena je'ne ak+ije 099 Q) i 'otinu informa+iju

saop(tava svom investitoru kompaniji H5i 5i&. 1akon analize kupovne +ene 'otine ak+ije)

14


15/28

investitor 6kupa+7 'onosi pozitivnu o'luku o kupovini ak+ije i 'aje nalog lokalnom brokeru 'a

pre'uzme sve poslovne aktivnosti u vezi konane realiza+ije posla. Po prijemu naloga o'

investitora 6kup+a ak+ija7 lokalni broker unosi nalog investitora u svoj raunarski sistem i

istovremeno prenosi instruk+ije 6nalog investitora7 svom agentu 6pre'stavniku7 na 1jujor(koj

berzi efekata. Agent lokalnog brokera 6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 saznaje o' brokera spe@

+ijaliste na 1jujor(koj berzi 6gosp. Dragana Gilenkovi,a7 posle'nju kota+iju kursa 'otine

ak+ije. 5 obzirom 'a je posle'nja kota+ija 'otine ak+ije iznosila 09 Q i 0R Q) investi@torov agent

6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 prijavljuje kupovinu 0.999 koma'a ak+ija kompanije HGi+rosoft&) uz

nastojanje 'a ostvari (to povoljniju +enu za svog klijenta kompaniju H5i 5i& iz 5uboti+e.

Pri tome agent lokalnog brokera saop(tava svoju kota+iju Hkupujem 0.999 po 099 i 0R Q.

erzanski posre'nik@spe+ijalista 6gosp. Dragan Gilenko@vi,7 proverava svoju evi'en+iju 'a bi

utvr'io 'a li ima u tom momentu ponu'u 'otini* ak+ija o' agenta pro'av+a ak+ija 6gosp. Luke

5tipanovi,a7 po ponu3enoj kupovnoj +eni o' 099 i 0R Q. Ukoliko je prisutan nalog za pro'aju po

'otinoj +eni) ta'a berzanski posre'nik izvikivanjem saop(tava Hpro@'ato 0.999 ak+ija kompanije

HGi+rosoft& po kursu 099 i 0R Q&. 5a ovim postupkom je promptna kupopro'ajna transak+ija na

berzi efekata zavr(ena. Agent kompanije H5i 5i& 6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 i agent

kompanije HGi+rosoft& 6gosp. Luka 5tipanovi,7 svoj verbalni sporazum parafiraju u svojim

bele-ni+ama) uz obave(tavanje lokalnog brokera investitora 6gosp. 1ikolu Gartinovi,a7 'a

obavesti investitora 'a je njegov nalog uspe(no izvr(en. "sto tako se obave(tava pro'ava ak+ija

'a su pro'ate ak+ije po njegovom nalogu.

5lika 0. Kupovina i pro'aja /oV uz prisustvo berzanski* posre'nika

1*


16/28

Legen'a4

607 "nvestitor kontaktira lokalnog brokera627 Lokalni broker obave(tava brokera na po'ijumu 6berze7 o kupovnoj +eni /OV6>7 roker na po'ijumu obave(tava brokera spe+ijalistu o kupovnoj +eni /OV koju nu'i

kupa+ 6investitor767 Vlasnik /OV kontaktira lokalnog brokera6?7 Lokalni broker obave(tava brokera na po'ijumu o pro'ajnoj +eni /OV6B7 roker na po'ijumu obave(tava brokera spe+ijalistu o pro'ajnoj +eni /OV koju nu'i

pro'ava6:7 roker spe+ijalista upamje naloge i ako se poklapaju) upu,uje brokera kup+a i brokera

pro'av+a 'a zakljue kupopro'ajnu transak+iju6;7 Ako se ne poklapa ponu'a i tra-nja broker kup+a obave(tava svog lokalnog brokera6C7 Lokalni broker o istom obave(tava investitora i eka novi nalog 6instruk+iju76097 roker pro'av+a obave(tava svog lokalnog brokera o o'stupanju pro'ajne +ene

/oV6007 Lokalni broker pro'av+a obave(tava vlasnika /OV 6pro'av+a7 o o'stupanju

pro'ajne i kupovne +ene) eka 'alji nalog 6instruk+iju7 pro'av+a /OV.

erzanski posre'nik putem posebnog elektronskog ure3aja ispisuje na spe+ijalnoj karti+i naziv

ak+ije) serijski broj ak+ije i postignutu +enu ak+ije. 1ave'ene po'atke berzanski posre'nik

uba+uje u optiki ita koji posebnim kompjuterskim sistemom zapisuje po'atke u svoju

memoriju i 'istribuira iste u sve punktove koji koriste usluge ovog kompjuterskog sistema. Ovim

putem se svi korisni+i usluga berze efekata u 1jujorku obave(tavaju o zakljuenoj berzanskoj

transak+iji. 1a ovaj nain je promptna kupopro'ajna transak+ija je'nim 'elom zavr(ena.

Obaveza je investitora 6kup+a ak+ija7 'a najkasnije u roku o' tri 'o pet ra'ni* 'ana plati kupljene

ak+ije i 'a u nalogu za pla,anje nave'e) 'a li -eli 'a mu se kupljene ak+ije po(alju lino.

Obaveza je investitora 'a izmiri proviziju svom lokalnom brokeru za obavljenu posre'niku

berzansku uslugu. "nvestitorov lokalni broker za'r-ava 'eo provizije za sebe) a ostali 'eo

provizije upla,uje ostalim uesni+ima 6brokerima7 u obavljanju brokerske transak+ije.

1+


17/28

Ko' terminski* 6futurs7 berzanski* poslova obaveze kup+a i pro'av+a se ne izvr(avaju o'ma*

6promptno7 po zakljuivanju berzanskog posla) ve, se izvr(avaju u nekom 'u-em vremenskom

perio'u uz naznaku 'a je rok izmirenja me3usobni* obaveza unapre' o're3en. Vremenski rok

izmirenja obaveza naje(,e iznosi o' 0? 'o >9 'ana po zakljuivanju posla izme3u kup+a i

pro'av+a berzanski* efekata. U terminskom berzanskom poslovanju +ena efekata mo-e 'a

poraste ili pa'ne 6'ok tee ugovoreni rok izmirenja obaveza7) te se u takve poslove obino

ukljuuju berzanski (pekulanti. Ako se obaveze po osnovu terminskog berzanskog posla

izvr(avaju na tano 3enim berzanskim poslovima i za(titi investitore 6kup+e7 o' poten+ijalnog

rizika koji bi mogli nastati realiza+ijom berzanski* transak+ija. /e'-ing strategije se me3usobno

razlikuju po tome4 'a li se ra'i o promptnim ili terminskim berzanskim transak+ijama. /e'-ing

strategija ko' promptni* transak+ija polazi o' injeni+e) 'a kupa+ istovremeno ugovora i

promptnu kupovinu i promptnu pro'aju *artija o' vre'nosti. 1a ovaj nain se kupa+ obezbe3ujeo' eventualnog pa'a +ene 'otine *artije o' vre'nosti. Pro'ava *artije o' vre'nosti

istovremeno ugovara promptnu pro'aju i promptnu kupovinu 'otine *artije o' vre'nosti) te se

tako osigurava o' eventualnog rasta +ene *artije o' vre'nosti.

/e'-ing strategija je 'aleko slo-enija ko' terminski* berzanski* transak+ija zbog vremenskog

roka izme3u kupovine i pro'aje *artija o' vre'nosti. 1aime) terminska kupovina i pro'aja *artija

o' vre'nosti se ne zavr(ava po zakljuenju posla) jer se *artije o' vre'nosti ne isporuuju

o'ma*. /e'-ing strategija terminski* poslova zasniva se na injeni+i istovremene i pro'aje i

kupovine *artija o' vre'nosti) ali na termin uz oekivanje promene +ene 'otini* *artija o'

vre'nosti. Ukoliko +ena *artija o' vre'nosti poraste) ta'a se po prvom poslu ostvaruje gubitak) a

po 'rugom poslu se ostvaruje 'obitak. Ge3utim) svaka 'alja pro'aja *artija o' vre'nosti mo-e

'oneti 'obitak) jer su 'otine *artije o' vre'nosti kupljena po ni-oj +eni na termin u o'nosu na

+enu koja se mo-e posti,i trenutnom pro'ajom 'otine *artije o' vre'nosti.

1a promptnom tr-i(tu se mora 'aleko br-e reagovati nego (to je to sluaj na terminskom tr-i(tu.

!esto veliko kolebanje +ijena izaziva nestabilnost promptnog tr-i(ta i nepoverenje investitora u

sigurnost poslova na promptnom tr-i(tu. #erminsko tr-i(te je po' uti+ajem brojni* eksterni* i

interni* faktora koji mogu uti+ati na naru(avanja *armoniza+ije i 'estabiliza+ije finansijskog

tr-i(ta. Ge3utim) bez obzira na visoke rizike Hpravi& profit se mo-e je'ino ostvariti strategijom

trgovanja na terminskom tr-i(tu.

17


18/28

0% -AK+NSKA RE1)LA.I*A FINANSI(SKE BER-E

Einansijska berza pre'stavlja pravno li+e koje je organizovano u obliku ak+ionarskog 'ru(tva ili

'ru(tva sa ogranienom o'govorno(,u ra'i obavljanja poslova u vezi trgovine sa *artijama o'

vre'nosti i finansijskim 'erivatima. Einansijsku berzu mo-e organizovati 'r-ava i pravna li+akoja pose'uju 'ozvolu za obavljanje poslova brokersko@'ilerskog 'ru(tva. Dozvolu za ra'

finansijske berze o'obrava Komisija za *artije o' vre'nosti. #rgovina sa *artijama o' vre'nosti

na berzi po'razumeva4

javnu ponu'u *artija o' vre'nosti i povezivanje ponu'e i tra-nje 'otini* *artija o'

vre'nosti) javno objavljivanje informa+ija o ponu'i) tra-nji i tr-i(noj +eni *artija o' vre'nosti)

utvr3ivanje i javno objavljivanje kursni* lista *artija o' vre'nosti) obavljanje ostali* poslova saglasno Zakonu o tr-i(tu *artija o' vre'nosti i 'rugi*

finansijski* instrumenata.

Poslove trgovanja na berzi iskljuivo obavljaju lanove berze. #o znai 'a berza ne mo-e trgovati

sa *artijama o' vre'nosti) ne mo-e 'avati savete u vezi kupovine i pro'aje *artija o' vre'nosti i

ne mo-e pru-ati savete u vezi izbora brokersko@'ilerskog 'ru(tva ili ovla(,ene banke kao

posre'nika na berzi.

1ovani 'eo osnovnog kapitala berze treba 'a iznosi ?99.999 evra i to u 'inarskoj protivre'nosti

po kursu na 'an uplate osnivakog kapitala. Da bi berza mogla obavljati poslove trgovine sa

*artijama o' vre'nosti) neop*o'no je 'a ima najmanje ? zaposleni* li+a na neo're3eno vreme.

#a li+a treba 'a imaju polo-en brokerski ispit i 'a su najmanje > go'ine ra'ili na poslovima sa

*artijama o' vre'nosti. Pore' ka'rovske osposobljenosti) berza treba 'a ispunjava i uslove

organiza+ione osposobljenosti i te*nike opremljenosti. #e*nika opremljenost se o'nosi na

pose'ovanje informa+ionog sistema preko koga ,e svi uesni+i na berzi biti ravnopravni i imati u

istom momentu je'nak pristup informa+ijama u vezi *artija o' vre'nosti sa kojima se trguje naberzi. erza treba 'a organizuje 've komisije) a to su4

komisija za listing *artija o' vre'nosti) komisija za kota+iju *artija o' vre'nosti.

18


19/28

Ove 've komisije imenuju upravni o'bor berze. Da bi berza 'obila 'ozvolu za ra') 'u-na je

po'neti za*tijev komisiji za *artije o' vre'nosti i prilo-iti sle'e,u 'okumenta+iju4

ugovor o osnivanju berze)

statut berze) pravila poslovanja berze) po'atke o ak+ionarima berze 6ue(,e ak+ionara u osnovnom kapitalu berze7) 'okaz o ka'rovskoj) organiza+ionoj osposobljenosti i te*nikoj opremljenosti) tarifnik berze) izvo' iz su'skog registra ak+ionara berze) po'atke o lanovima upravnog i na'zornog o'bora berze) 'okaz 'a ,e berza ispuniti uslove u vezi ka'rova zaposleni* na neo're3eno vreme.

Op(ta akta berze obu*vataju4

statut berze) pravila poslovanja berze) tarifnik berze) pravilnik o listingu i kota+iji *artija o' vre'nosti.

Pravilima poslovanja berze 'efini(u se4

vrste poslova na berzi 6uslovi i nain nji*ovog obavljanja7) uslovi i nain obavljanja poslova lanova berze) trgovanje sa *artijama o' vre'nosti na berzi 6vrste i uslovi7) uslovi i nain prijema i povlaenja *artija o' vre'nosti na listingu berze) uslovi i nain iz'avanja i povlaenja finansijski* 'erivata na berzi) nain utvr3ivanja i javnog objavljivanja kamatni* stopa na berzi) nain javnog objavljivanja obraunski* transak+ija izvr(eni* na berzi) me3usobna prava i obaveze berze i njeni* lanova.

Pravilnikom o listingu *artija o' vre'nosti na berzi bli-e se 'efini(e postupak prijema *artija o'

vre'nosti na listingu) o'nosno brisanje *artija o' vre'nosti sa listinga berze.

Pravilnikom o kota+iji *artija o' vre'nosti na berzi bli-e se 'efini(e postupak kota+ije i ski'anja

*artija o' vre'nosti sa kota+ije. Za berzu je karakteristino 'a stie svojstvo pravnog li+a tek

po(to se upi(e u su'ski registar. Ukoliko berza nije 'obila 'ozvolu za ra' o' strane Komisije za

*artije o' vre'nosti ona se ne mo-e upisati u su'ski registar. U statutu berze su 'efinisani uslovi

ka'a neko pravno li+e mo-e ste,i svojstvo lana berze.

1,


20/28

Prema va-e,im pozitivnim zakonskim propisima lanovi berze mogu biti4

brokersko@'ilerska 'ru(tva) ovla(,ene banke.

5vi lanovi berze) kao i sama berza treba 'a se pri'r-avaju prin+ipa ravnopravnosti. Prin+ip

ravnopravnosti lanova berze po'razumeva po(tovanje akata berze) savesno obavljanje poslova

6bez zloupotrebe informa+ija7) ure'no zaprimanje i izvr(avanje naloga klijenata berze) te ure'no

izmirenje lanarine i provizije po zakljuenim poslovima na berzi. Obaveza je berze 'a vr(i

na'zor na' poslovima zakljuenim na berzi i 'a o istom obave(tava Komisiju za *artije o'

vre'nosti. #rgovanje sa *artijama o' vre'nosti na berzi mo-e se sprovo'iti samo po' uslovom 'a

su iste primljene na listing berze. Obaveza je berze 'a javno objavi listu emitenata *artija o'

vre'nosti i vrste *artija o' vre'nosti koje su primljene na listing berze.

Ka'a je u pitanju slobo'no berzansko tr-i(te) ta'a o ukljuivanju u trgovinu sa *artijama o'

vre'nosti o'luuje berza. 1a slobo'nom berzan@skom tr-i(tu mogu se ukljuiti i one *artije o'

vre'nosti koje nisu ispunile vre'nosti poinje po utvr3ivanju kursne liste *artija o' vre'nosti

koje su pre'met trgovanja na berzi. erza mo-e privremeno obustaviti postupak trgovanja sa

*artijama o' vre'nosti) ako isto izaziva poreme,aje na finansijskom tr-i(tu i ako je isto protiv

interesa investitora na berzi. erza mo-e iskljuiti *artije o' vre'nosti sa listinga) a mo-e i sam

emitent *artija o' vre'nosti iste povu,i sa listinga berze. 1a berzi je zabranjeno (iriti neistiniteinforma+ije o *artijama o' vre'nosti) te stvarati privi'no 'obru Hsliku& o 'otinim *artijama o'

vre'nosti. Uesni+i berze koji (ire neistinite informa+ije o *artijama o' vre'nosti obavezni su 'a

po nastanku (tete istu soli'arno snose.

U postupku na'zora 6kontrole7 na' poslovanjem berze 6isto se sprovo'i najmanje 'va puta

go'i(nje7.

Komisija za *artije o' vre'nosti mo-e 'a4

sveobu*vatno pregle'a akta) poslovne knjige i izvo'e sa rauna berze) tra-i 'etaljnije informa+ije o poje'inim pitanjima koja su znaajna za poslovanje berze.

Ukoliko komisija za *artije o' vre'nosti utvr'i nepravilnosti u poslovanju berze) ona mo-e4

2


21/28

poni(titi saglasnost o izboru 'irektora) o'nosno imenovanju lanova upravnog i

na'zornog o'bora berze 6'aje nalog za imenovanje novog rukovo'nog i upravljakog

organa7) privremeno obustaviti trgovinu sa *artijama o' vre'nosti 6iskljuiti iste sa listinga7)

privremeno obustaviti njen ra' 6u trajanju o' tri mese+a7) privremeno zabraniti raspolaganje sa sre'stvima na raunu berze 6u trajanju o' tri

mese+a7) privremeno zabraniti isplatu 'ela 'obiti 6ak+ionarima) zaposlenim ra'ni+ima i lanovima

organa uprave7) izre,i meru javne opomene) o'uzeti 'ozvolu za 'alji ra' berze.

Ukoliko se Komisija za *artije o' vre'nosti opre'eli 'a o'uzme 'ozvolu za ra' berze) ta'a ona

pokre,e postupak steaja i likvi'a+ije berze. U +ilju efikasnog i ispravnog ra'a) berza je 'u-na 'a

Komisiji za *artije o' vre'nosti 'ostavlja po'atke o4

trgovanju sa *artijama o' vre'nosti 6na kraju ra'nog 'ana7) prijemu i prestanku lanova berze 6u roku o' tri 'ana o' 'ana prijema) o'nosno

prestanka7) prijemu *artija o' vre'nosti na listing berze 6u roku o' tri 'ana7) go'i(njem izve(taju o poslovanju sa mi(ljenjem revizora) mesene izve(taje o poslovanju 6'o@petnaestog u mese+u za pret*o'ni mese+7) prornenama koje mogu 'a utiu na ispunjavanje uslova za obavljanje berzanske

'elatnosti 6u roku o' ; 'ana o' 'ana nastanka promena7.

21


22/28

Za berzu je karakteristino 'a se trgovina sa finansijskim 'erivatima obavlja u posebnom

organiza+ionom 'elu berze. Da bi se trgovina mogla realizovati) berza je 'u-na 'a obezbe'i

stan'ar'izovana prava i obaveze uesnika na berzi i 'a 'efini(e poetak 6'an7 trgovine sa

finansijskim 'erivatima. Zabrana trgovine sa finansijskim 'erivatima na berzi je mogu,a

o'lukom Komisije za *artije o' vre'nosti) po' uslovom 'a je 'otina trgovina protiv interesa

investitora na berzi.

Ka'a su u pitanju fjuers ugovori i op+ioni ugovori) ta'a se isti zakljuuju preko lanova berze.

Pri tome ugovorne strane ko' fjuers ugovora kao i pro'ava ko' op+ionog ugovora imaju

poseban raun ko' organiza+ionog 'ela berze. Visina propisanog garantovanog 'epozita 6je'na

tre,ina u o'nosu na vre'nost ugovora7 mora se u kontinuitetu o'r-avati. Poseban organiza+ioni

'eo berze 6za trgovinu sa finansijskim 'erivatima7 obavlja kliring i sal'iranje trgovine sa

finansijskim 'erivatima.

2% KARAK.ERIS.IKE BAN(AL)3KE BER-E

Osnovna misija anjaluke berze je usmerena u pronala-enju naina za otklanjanje prepreka ra'i

ve,eg kori(,enja tr-i(ta kapitala kao izvora finansiranja privre'ni* subjekata. U protekli*

nekoliko go'ina) anjaluka berza je postigla znaajne rezultate u stvaranju infrastrukture tr-i(takapitala i u me3unaro'noj promo+iji inoulaganja u %epubli+i 5rpskoj. Poseban 'oprinos

anjaluke berze je prisutan u 'elu4

vi(estrukog pove,anja obima trgovanja) formiranja slu-bene berzanske kota+ije) trgovanja ak+ijama privatiza+ioni* investi+ioni* fon'ova) organizovanja auk+ije za pro'aju paketa ak+ija u 'r-avnom vlasni(tvu) razvoja mre-e brokerski* ku,a)

informa+ionog povezivanja sa berzama u okru-enju) objavljivanja informa+ija o emitentima) sna-nom pozi+ioniranju u me'ijima i sl.

U perio'u o' 2992. pa 'o 299;. go'ine) pore' znaajnog pove,anja vre'nosti prometa i broja

berzanski* transak+ija) anjaluka berza je promenila i strukturu prometa. 1a anjalukoj berzi

se trguje ak+ijama i obvezni+ama) prisutna ja kota+ija P"E@a) prisutan je paket 'r-avni* ak+ija)

22


23/28

paket prioritetni* ak+ija i sl. 5trategija anjaluke berze i 'alje je usmerena ka unapre3enju

kvaliteta trgovanja) kreiranja jeftinog servisa za svoje lanove) obezbe3enja transparentnog

okru-enja) kako za 'oma,e tako i za strane investitore. Prioritetni +iljevi anjaluke berze u

nare'nom perio'u su4

za(tita interesa investitora) promo+ija investiranja u *artije o' vre'nosti) obezbe3enje likvi'nosti i 'ubine tr-i(ta kapitala) uvo3enje novi* finansijski* instrumenata na tr-i(tu kapitala) 6.?7 promovisanje pre'nosti

koje pru-aju berzanske kota+ije) privlaenje inostrani* investitora) povezivanje sa regionalnim tr-i(tima kapitala.

Ka'a priamo o banjalukoj berzi najbolje ,e biti 'a kroz par ilustrovani* primjera prika-emotrenutno stanje.

1a sli+i 2. Prikazani si neki o' trenutni* uesnika berze4

5lika 2. !lanovi berze na 'an 0>.00.2900.

5lika 2. Prikazuje 'etaljan prikaz neki* o' uesnika L berze na 'an 0>.00.2900. go'ine. 1a sli+ise mo-e uoiti 'etalji koji se prikazuju za svakog lana. #o su neke osnovne informa+ije ouesni+ima tj klijentima berze.

5lika >. Prikazuje promet banjaluke berze za oktobar mjese+.

23


24/28

5lika >. Promet banjaluke berze za oktobar mjese+ 2900. go'ine

5lika >. nam prikazuje ostvareno trgovanje banjaluke berze za 2900. go'inu. "z tabele

uoavamo 'a ima poje'inano prikazano svako trgovanje) kao i nji*ove novane vrije'nosti koje

su sa strane iskazane i u pro+entualnim vrije'nostima. A kao zakljuak imamo total na 'nu koji

nas izvje(tava o sumiranom trgovanju za oktobar mjese+. U 'aljim analizama i pore'jenjima ovaj

total ,e se upore'jivati sa rezultatima iz pret*o'im go'inama posmatrane kroz poslovne kvartale

a sve u +ilju unapre'jenja trgovanja i izvo'jenja zakljuaka o eventualnom napre'ovanju ilinaza'ovanju berze.

24


25/28

5lika . prikazuje izvje(taj berze prikazan kroz teku,u 2900. go'inu u smislu poslovanja i

ostvareni* rezultata za perio' o' 'eset mjese+i.

5lika . Poslovanje berze za 'eset mjese+i teku,e 2900. go'ine zakljuno sa oktobrom mjese+om

Ovaj tabelarni prikaz nam pre'stavlja poslovanje banjaluke berze za prvi* 'eset mjese+i. U ovoj

tabeli je prikazan re'ovan promet ak+ija) re'ovan promet obvezni+a i sve 'rugo (to se na(lo kao

pre'met poslovanja za posmatrani i tabelarno prikazan perio'.

5lika ?. #renutno kotiranje ak+ija na tr-i(tu na 'an 0>.00.2900

5lika ?. Kotiranje ak+ija na banjalukoj berzi za 0>.00.2900. go'ine

1a sli+i ?. prikazano je stanje pro'aje ak+ija. rojevi koji su oznaeni sa zelenom bojom i

streli+om na gore u koloni ISI znai 'a je taj emitent ostvatio porast postotka prometa u

trgovanju. U istoj koloni oznaen -utom bojom sa takom oznaava HmirovanjeI. Ovo stanje je

2*


26/28

stanje u kome emitent nije se pomjerio ni ka rastu ni ka opa'anju pro'aje) 'ok +rvena boja sa

streli+om na 'ole oznaava pa' prometa. Pore' te kolone nalazi se i jos B 'rugi* koje opisuju i

'aju osnovne informa+ije o trgovanju za taj perio'.

2+


27/28

-AKL()3AK

Kroz ovaj ra' upoznao sam Vas sa temom berze) na koji nain se vr(i poslovanje u berzama) kao

i prikaz banjaluke berze.

erze kao mjesto na kojem se trguje postoji 'ugo ve+. On je kroz oblik svog poslovanja mjenjala

se forma poslovanja ali sustina je bila ista. 1a njima su se susretale ponu'e i potra-nje. U

'ana(nje vrijeme berze mogu 'a poslu-e kao in'ikator za eventualne nove ekonomske krize i

lo(e poslovanje u svijetu. Gnogi ekonomski strunja+i se bave prouavanjem 'e(avanja na

najpoznatijoj i najpresti-nijoj berzi u svijetu) all 5treet@u) i na osnovu toga 'aju svoja mi(ljenja

i izvo'e pre'vi'janja za perio' koji 'olazi. 1aime) oni misle 'a stanje na berzi jasno pokazuje i

vrlo pre+izno pre'vi'ja kakav perio' 'olazi. 1eki tvr'e 'a je berza politi+ki instrument

monopolistiki* 'r-ava i 'a na osnovu ti* 'r-ava se kreiraju ak+ije na berzi (to 'o je'ne grani+e

je i tano. 1afta je os+ilirala sa +ijenom u za'njem perio'u) ali je injeni+a 'a je +ijena HskoilaI

(to je poslje'i+a politiki* promjena i aktivni* ratova na glavnim izvorima nafte u svijetu.

erze su bile) berze ,e i u bu'u,nosti biti mjesto na kojem ,e se sretati o'nos ponu'e i potra-nje

s tim (to se sigurno mo-e oekivati 'a u znatnoj mjeri se unaprije'i nji*ovo poslovanje kroz

nove informatike inova+ije ostvarene kroz softvere i *ar'ver. 1a nama je samo 'a to pri*vatimo

i usavr(imo sto bolje napre'ak novog 'oba i nove genera+ije poslovanja.

27


28/28

LI.ERA.)RA

0. 8or'ana Dostani,4 #r-i(te kapitala) eogra'ska poslovna (kola) eogra') 299:. go'ine

2. Prof. 'r 1ena' G. VunjakT Prof. 'r Ljubomir D. Kovaevi,4 Einansijska tr-i(ta i berze)

1UL anja Luka) anja Luka) 299C. go'ine>. http://www.link-

elearning.com/lmateri!ali/materi!ali/"#$%/sarza!&'p(/$in%en)1*.p(
http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdfhttp://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLFM/sadrzajNJpdf/FinMen_15.pdf

Documents

Seminarski Rad - Berze i Berzansko Poslovanje