Univerzitet za poslovne studije

Seminarski rad

GRKA - ARHITEKTURA

AKROPOLJA

SADRAJ:

Akropolj3Partenon6Erehtejon9Hram Atine Nike11Propileji13Literatura16

Akropolj

Atinski Akropolj je najpoznatiji Akropolj na svetu. Sam naziv potie od grkih rei akros brdo i polis grad tj. grad na brdu. Predstavlja najvee i najlepe svetilite antike Atine i bio je posveen boginji Atini koja je ujedno bila i zatitnica grada. Spomenici na Akropolju stoje u savrenoj harmoniji sa okolinom i ova jedinstvena remek-dela antike arhitekture vrila su snaan uticaj na umetnost i kulturu.

Poto su Atinjani pobedili Persijance na Maratonskom polju 490. godine p.n.e., poeli su da grade veoma velik hram tzv. Pre-Partenon. Hram jo nije bio zavren kada su Persijanci napali Atinu 480. godine p.n.e. i razorili i zapalili hramove i statue na Akropolju.Sredinom V veka p.n.e. Perikle, tadanji vladar Atine inicirao je obnovu Atine koja je trajala celu drugu polovinu veka. Najvanije graevine koje su i dan danas vidljive na Akropolju, tj. Partenon, Erehtejon, Hram Atine Nike i Propileji izgraeni su ba u ovom periodu pod nadzorom najveih arhitekti, vajara i umetnika tog doba.Posle zavretka Peloponeskog Periklerata 404. godine p.n.e. pa sve do I veka p.n.e. nijedan vaniji spomenik nije podignut na Akropolju. 27. godine p.n.e. istono od Partenona podignut je mali hram koji je bio posveen Avgustosu i Rimu. Iako su u doba Rimljana mnogi grki hramovi i svetilita bili opljakani i uniteni, Akropolj je zadrao svoj presti.

U narednim vekovima Akropolj je bio unitavan kako od strane prirode, tako i od ljudske ruke. Nakon uvoenja hrianstva u 6 veku n.e. hramovi na Akropolju bili su pretvoreni u hrianske crkve. Partenon je bio posveen Mariji Partenos (devici Mariji), kasnije je dobio ime Panagia Athiniotissa (Devica Atine) i sluio je kao katedrala u 11. veku n.e., Erehtejon je bio posveen Sotirasu (Spasitelju), Hram Atine Nike postao je kapela, a Propileji su postali Biskupska rezidencija. U srednjem veku Akropolj je postao tvrava. Pod okupacijom Franake drave (1204-1456) Propileji su pretvoreni u rezidenciju za Franakog vladara, a u otomanskom periodu (1456-1833) u glavni tab turskog garnizona. Venecijanci pod vostvom Morozinija su opkolili Akropolj i 26. septembra 1687. godine bombardovali i unitili Partenon, koji je tada bio skladite municije. Dalju ozbiljnu tetu nanao je britanski diplomata Lord Elgin 1801. i 1802. godine kada je opljakao Partenon, Hram Atine Nike i Erehtejon i odneo njihove vajarske dekoracije u Britanski muzej koje do dan danas nisu vraene Grkoj.

Akropolj je predat Grcima 1822. godine tokom Grkog oslobodilakog rata i Odisejas Andrutsos je postao prvi komandant garnizona.

Posle oslobaanja Grke, o spomenicima na Akropolju brinula se drava. U ranom XX veku poela je prva velika restauracija Akropolja. 1975. godine oformljen je Komitet za zatitu spomenika na Akropolju iji je zadatak bio da isplanira i zapone rekonstrukciju Akropolja. Ta rekonstrukcija i dalje traje.Partenon

Partenon je najvei i najlepi hram na Akropolju koji je posveen boginji Atini. Gradnja Partenona poela je 447. g.p.n.e. i trajala je vie od 10 godina. Predstavlja prvi grki hram koji je izgraen od mermera. Arhitekte Partenona bili su Ikintos i Kalikrates, dok je Fidija nadgledao gradnju i uradio skulpturalnu dekoraciju na Partenonu kao i statuu Atine Partenos u samom hramu.

Baza Partenona.

Baza Partenona je 70m dugaka i 26m iroka. Hram ima 17 stubova po duni i 8 po irini, koji su visoki 10m. Iznad kolonade dorskih stubova je arhitrav (glavna greda koja povezuje 2 ili vie stubova), a iznad arhitrava je dorski friz koji se sastoji od triglifa (3 ureza) i od metopa (etvrtasta polja sa reljefom) koje imaju mitoloke teme. Najimpresivniji skulpturalni ukras na Partenonu bile su kompozicije koje su bile izvedene na istonom i zapadnom zabatu na kojima su predstavljeni dogaaji iz ivota boginje Atine. Na istonom zabatu predstavljeno je raanje Atine koja se prema legendi rodila iz glave svog oca Zevsa u punoj ratnoj opremi.Na istonom zabatu je predstavljeno takmienje Atine i Posejdona oko patronata nad gradom Atinom. Pored Atine su bog Hermes i boginja Nike, a pored Posejdona morske vile Nereide.Unutranjost hrama bila je podeljena na dve glavne prostorije: na istonoj strani nalazio se naos (cella), a na zapadnoj opistodom sa devianskom odajom. U naosu se nalazila statua Atine Partenos (devica Atina) koju je uradio Fidija 439. g.p.n.e. hrizelefantinskom tehnikom (izrada skulptura u slonovai i zlatu, a ponekad i u nekim drugim skupim materijalima). Za ovu statuu utroena je tona i po zlata. Bila je 12m visoka, zauzimala je centralno mesto u Partenonu, leva ruka joj je bila na titu, a u desnoj je nosila skulpturu Nike boginje pobede.

Na frizu koji je opisivao sa spoljne strane zid naosa prikazan je Dan Panatenejskih sveanosti kada su graani Atine dolazili da se poklone svojoj zatitnici. Delovi ovog friza danas se nalaze u muzeju Luvr u Parizu.

1897. godine u Nevilu, SAD podignuta je potpuna replika Atinskog Partenona, a 1990. godine unutar hrama podignuta je statua Atine Partenos onakva kakva bila u Grkoj.

Statua Atine Partenos(uradjena u zlatu)

Erehtejon

Elegantan hram poznat kao Erehtejon, nalazi se na severnoj strani Akropolja i podignut je oko 435-420. g.p.n.e. Graevina svoj neobini oblik duguje nepravilnom terenu postoji razlika od 3m visine izmeu istone i zapadne strane. Istona strana hrama posveena je Atini Polias, a zapadna strana Posejdonu.

Hram je izgraen od mermera. Trem sa est jonskih stubova su titili istoni ulaz u hram. Unutra je bila statua Atine koja je bila napravljena od maslinovog drveta.

Na junom zidu hrama nalazi se trem tzv. Trem devojaka iji krov umesto stubova nosi est enskih figura karijatida. Od njih est, pet se nalazi u Akropoljskom muzeju, a jedna je u Britanskom muzeju. One koje su danas na Akropolju su replike.

Prema legendi u temeljima hrama ivela je sveta zmija hrama koja je predstavljala Kekropa, kralja koji je odluio pobednika izmeu Atine i Posejdona. Zmiju je hranila svetenica hrama kolaima od meda, a zmijino povremeno odbijanje da jede smatralo se jako loim predzankom.U XIX veku Lord Elgin je uklonio jednu karijatidu i jedan stub i odneo ih u Britanski muzej, a tokom Grkog oslobodilakog rata Erehtejon je bombardovan i tom prilikom oteen.

Posle oformljenja Komiteta za zatitu spomenika na Akropolju poela je restauracija Erehtejona koja je trajala sve do 1987. godine. Eehtejon predstavlja prvu graevinu koja je obnovljena kao deo velikog restauracionog projekta.

Hram Atine Nike

Hram Atine Nike nalazi se jugozapadnoj ivici Akropolja, projektovao ga je Kalikrates i taj hram je zamenio ranije hramove koji su takoe bili posveeni Atini Nike.

Prvi hram bio je sagraen od drveta sredinom VI veka p.n.e. i njega su unitili Persijanci 480. godine p.n.e.

Antiki pisac Pausanias opisuje hram i naziva ga Nike Apterios (Nike bez krila) i pominje da su statui Grci uklonili krila da boginja nikad ne bi napustila Atinu.Hram je izgraen u jonskom stilu sa 4 stuba sa svake krae strane. Skulptor Agorakritos je uradio friz gde na 3 strane prikazuje bitke Grka i Persijanaca, a na etvrtoj istonoj strani je prikazao bogove koji posmatraju ove bitke. Zabati nisu sauvani ali se veruje da je na zapadnom zabatu bila prikazana borba bogova sa gigantima, a na istonom zabatu borba Atinjana sa Amazonkama.

Oltar se nalazio ispred hrama. Mermerna ograda je dograena oko 409. godine p.n.e. iz bezbedonosnih razloga. Sastojala se od reljefnih ploa visokih 1m koje su prikazivale boginju u raznim aktivnostima. Nekoliko ploa i jedan deo friza su 1998. godine premeteni u Akropoljski muzej, dok se drugi deo friza nalazi u Britanskom muzeju. Friz koji se sada nalazi na hramu je replika.

1997. godine poela je rekonstrukcija hrama koja i dalje traje.

Propileji

Propileji se nalaze na zapadnoj strani Akropolja i predstavlju ulaznu kapiju. Prva kapija sagraena je sredinom VI veka p.n.e. kada je Akropolj postao svetilite boginje Atine. Novu kapiju sagraenu oko 500. godine p.n.e. sruili su Persijanci 480. godine p.n.e. Propileje koji se danas nalaze na Akropolju, projektovao je Mnesikle i podignuti su izmeu 437 i 432, godine p.n.e., ali nikada nisu zavreni.

Propileji se sastoje iz glavne zgrade i dve pridodate zgrade sa severne i june strane. Na zapadnoj i istonoj strani centralne zgrade nalazi se po 6 dorskih stubova. Iza stubova nalazio se zid sa 5 vrata.

Zbog nepravilne konfiguracije terena istoni trem nalazi se na veoj visini nego zapadni. Plafon u istonom delu centralne zgrade bio je tada jako poznat sastojao se od mermernih blokova koji su bili obojeni u plavo sa zlatnim zvezdama. Pisac Pausanias koji je video Propileje nekih 600 godina posle gradnje rekao je da je plafon i dalje bez premca.

Centralna zgrada ima i jonske stubove sa obe strane centralnog prolaza izmeu dorskih stubova i zida sa vratima. To je prva graevina u kojoj su u isto vreme vidljivi i dorski i josnski stubovi. Takoe je i prva graevina u klasinom periodu koja je sloenije grae u odnosu na ostale koje su uglavnom bile pravougaonog oblika.

Rekonstrukcija Propileja.

Severno krilo Propileja bilo je poznato po tome to su se u njemu nalazile slike vanih grkih bitaka to je potvrdio i sam Pausanias, dok je juno krilo, mnogo manje od severnog, samo sluilo kao pristup putu do Hrama Atine Nike.

Propileji su kontrolisali ulaz na Akropolj. Bilo je jako vano da ljudima koji nisu ritualno oieni bude zabranjen pristup hramu. Odbeglim robovima i jereticima takoe je bilo zabranjeno da pristupe svetilitu gde bi mogli da trae zatitu od bogova. Na Akropolju je uvano i dravno blago tako da je bezednost bila jako vana.

Danas su Propileji delimino rekonstruisani i slue kao glavni ulaz na Akropolj za hiljade turista koji godinje posete ovaj lokalitet.LITERATURA:

Marija Karla Prete i Alfonso de oris, Istorija umetnostiAleksandra Kapodifero, udesne graevine svetawww.travels.co.u

www.culture.gr

www.odysseus.culture.grwww.wikipedia.orgPAGE - 2 -