Seminarski rad - Agrarne odlike Vlasotince

Садржај

1.Увод......................................................................................................................................................32.Географски положај............................................................................................................................43.Физичко - географске карактеристике.............................................................................................54. Карактеристике аграрног становништва ........................................................................................75. Коришћење пољопривредног земљишта ........................................................................................86. Биљна производња............................................................................................................................117. Сточно производња..........................................................................................................................128. Продуктивност производње ...........................................................................................................139. Аграрно тржиште.............................................................................................................................1610. Перспективе развоја …………………………………………………………………………......1711. Закључак ........................................................................................................................................1812. Литература .....................................................................................................................................19

2

1.Увод

Квалитет и разноврсност земљишта, повољни климатски услови, изузетно чиста и незагађена природна средина, као и традиција становништва да се бави пољопривредном, омогућују разноврсну производњу у обиму. Међутим, стање у општини Власотинце је нешто другачије. Негативан природни прираштај, миграциони процеси, демографско пражњење читавог брдско-планинског простора, неповољна старосна структура активног становништва, неповољна квалификациона структура радно способног становништва, презадуженост друштвених предузећа, као и друштвени приход који је испод просека Републике Србије у великој мери отежавају развој пољопривреде. Од некадашњег виноградарског краја, у којем је више од 2.000 хектара било прекривено виноградима, данас се под виноградима налази само 400 хектара…

У овом раду представљене су основне карактеристике пољопривреде, приказана статистичким подацима за 2003., 2004. и 2005. годину. Бавили смо се проблематиком константне деаграризације праћене индустрализацијом, које захватају и овај крај, који пред налетом истих није остао имун, као и многи други крајеви у Србији. Такође смо се бавили решавањем овог проблема у будућности, кроз перспективе развоја, као и указивањем на проблеме са којима се суочава општина Бласотинце сада. То се најбоље може сагледати кроз смањење пољопривредних површина, биљне и сточне производње чији су пратиоци и секундарним делатностима.

3

2.Географски положај

Општина Власотинце се налази у југоисточном делу Србије, на обронцима Суве планине, Крушевице, Чемерника и Острозуба, у источном делу лесковачке котлине, тамо где река Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван. Територија општине административно припада Јабланичком округу. Обухвата површину од 308 км2, где у 48 насеља живи преко 33.000 становника. Општина се на северу граничи са општином Гаџин Хан, на североистоку са Бабушницом, на југоистоку са Црном Травом и на југозападу и западу са Лесковцем.

Слика 1. Административна карта Јабланичког округа

За саобраћајно-географски положај општине Власотинце, најважнија је близина аутопута Е-75, као и реконструкција регионалних путева R-122 Свође-Црна Трава и R-123a Власотинце-Грделица. Лесковачко-власотиначку котлину дели пут за Лесковац. У долини реке Власине је пут према истоку који повезује Власотинце са Пиротом.

Општина Власотинце спада у недовољно развијене општине Републике Србије. У структури привреде највећим делом учествује индустрија (текстилна, дрвна, метална, индустрија грађевинског материјала, графичка и индустрија алкохолних и безалкохолних пића ), грађевинарство, занатство, трговина и угоститељство. Међутим, пад индустријске производње у свим индустријским предузећима (у појединим и престанак производње) и презадуженост, успорили су, а негде и зауставили процес приватизације. Као последица тога се јавља повећање незапослености и социјалне тензије. Пад животног стандарда, пад буџетских прихода, пад прихода јавних предузећа и установа, повећање дугова општине и буџетских корисника умањили су, односно, блокирали инвестициону способност.

У погледу економског развоја тежи се развоју агроиндустрије, која би активирала примарну пољопривредну производњу, затим заштити животне средине, посебно заштити слива реке Власине у сарадњи са општинама Црна Трава и Бабушница, пре свега са аспекта заштите здравља грађана , али и као важног ресурса будућег економског развоја.

4

3.Физичко-географски услови

Општина има брдско-планински карактер, са развијеним и разуђеним рељефом, који заузима преко 80 % територије. Са површине територије издижу се: Црквена плана, Чемерник, Острозуб, Тумба, Букова глава, Вита крушка, Морич, Крушевица, Липовица, Косовица. Најнижа тачка лежи на 230 м, на ушћу Власине у Јужну Мораву, а највиши врх је Раскрсје, на 1.433 м висине. У морфолошком погледу се издвајају две целине: долинско-котлинска, која је уједно и најплоднији део општине и брдско-планинска.

Слика 2. Територија општине Власотинце са околним селима

Власотинце се налази у умереном топлотном појасу и има умерену континенталну климу са посебном одликом да је јесен нешто дужа и са доста топлијим данима. Оваквој клими доприноси ветар Вардарац који се преко Лесковачке котлине осећа и у Власотинцу па се може константовати да Власотиначки крај има жупску климу која погодује развоју виноградарства и воћарстава. Средња годишња температура је око 11º C.

Општина Власотинце располаже разноврсним природним ресурсима, који представљају добру основу за повећање економске снаге и успешнији развој општине. Међу значајне ресурсе убрајају се: пољопривредно земљиште, шуме и водни ресурси, који заједно пружају погодне услове за економски развој туризма.

5

У погледу водних потенцијала, највећи значај има река Власина, која протиче средином територије општине својим средњим и доњим током. Највећим делом је планинска река. Извире испод бране Власинског језера, које се налази на 1.213 м надморске висине. Њене најважније притоке су: Љуберађа, Тегошница и Пуста река, а притичу јој још и Бистрица, Градска река, Самарничка река. Дужине је око 70 км, а на дужини од чак 55 км корито је уско, са стрмим странама, које су на сектору Брод-Тегошница врло високе, па долина добија изглед праве клисуре. Улива се у Јужну Мораву 10 км низводно од Власотинца, низводно од села Стајковца.1

С обзиром на то да протиче кроз планинско окружење, спада у једну од најчистијих река у Србији. Од извора до Власотинца, квалитет воде је I класа, а од Власотинца до ушћа вода је загађенија чему доприноси уливање отпадних вода, као и градска депонија, која се налази на обали реке, тако да је квалитет воде II класа. Најкритичнија и најугроженија деоница реке Власине је од села Свођа до самог Власотинца, где постоји највећи број потенцијалних загађивача реке. Често се дешава да се у пролеће, услед отапања снега у планинском пределу кроз који протиче Власина, или услед излучивања велике количине кише током целе године водостај на реци у тој мери повећа да долази до изливања. У Власотинцу је корито санирано и насипом заштићено од изливања, након поплаве 26.6.1988. године.

Пољопривредно земљиште представља најобимнији и најзначајнији ресурс. У власотиначком пољу се гаје житарице и поврће, на блажим падинама винова лоза и воће, а на стрмим падинама се простиру букове шуме и пашњаци. Шуме представљају обиман природни ресурс и значајан потенцијал.

1 http://www.juznevesti.com

6

http://www.juznevesti.com/

4. Карактеристирке аграрног становништва

Табела 2. Удео аграрног становништва у укупном броју становника2

Становништво Србија Јабланички округ Општина ВласотинцеУкупно 7.498.001 240.923 33.312

Пољопривредно 817.052 40.742 5.320% 10,9 16,9 16,0

На основу података из табеле уочава се да се број укупног становништва Србије, као и број пољопривредног становништва, из године у годину смањује, али исто тако смањује се број становника у Јабланичком округу и на територији општине Власотинце. На смањење броја пољопривредног становништва у Србији и појединим њеним деловима утицало је више фактора. Пре свега, интензиван процес индустријализације, али и повећање животног стандарда. Великог утицаја има и механизација пољопривреде, као и промена структуре потрошње становништва. Један од фактора смањења пољопривредног становништва јесу и миграције село-град, које су последњих година нарочито изражене. У овим миграцијама учествује пре свега младо становништво, због чега је дошло до поремећаја старосно-полне структуре, па је становништво Србије захваћено процесом старења. То је довело до смањења активног пољопривредног становништва. Процес деаграризације, и поред позитивности које носи са собом, има и негативних последица. Смањивање броја запослених у области пољопривреде може да угрози пољопривредну производњу.3

Табела 3. Аграрна густина на 100hа, 2002. године

Графикон бр. 1

Општа аграрна густина (на 100ha)

15

64

50

0

10

20

30

40

50

60

70

Република Србија Јабланички округ Власотинце

Република Србија

Јабланички округ

Власотинце

2 www.stat.gov.rs3 Павловић, М. (1998). Географија Југославије II. Београд: Савремена администрација.

Општа аграрна густина Специфична аграрна густинаРепублика Србија 15 1,4Јабланички округ 64 0.16

Власотинце 50 0.15

7

5.Коришћење пољопривредног земљишта

У Србији постоји различита структура земљишта, што је директна последица утицаја различитих физичко-географских и друштвених услова. Пољопривреда директно зависи од величине земљишног фонда, његовог квалитета и начина коришћења. Структура земљишног фонда променљива је категорија.4

Табела 4. Структура пољопривредних површина у Републици Србији5

Година попис

Пољопривредна површина (ha)

Засејане површине у haУкупно

редуковано земљиште

2003 5115072

Оранице и баште

Укупно 3170908 3170908

Од тога

Жита 1997102 1997102Индустријско биље 419571 419571

Повртно биље 291113 291113Сточно крмно биље 463122 463122

Воћњаци 245933 393492.8Виногради 67434 202976.34

Ливаде 594459 237783.6Пашњаци 825938 123890.7

Рибњаци, трстици и баре 36138 22529.66Укупна редукована површина 4131599.1

2004 5113307


Укупно 3164925 3164925

Од тога




Ливаде 598136 2239254.4Пашњаци 823205 1123480.85


2005 5112323


Укупно 2875848 2875848

Од тога




Ливаде 609321 243728.4Пашњаци 832011 124801.65


На основу ових података лако се може израчунати удео површине ораница и башта, односно удео воћњака у пољопривредној површини.

Иако је 2003. године засађена много мања површина, удео ораница и башта на територији Србије је 68%, док је осталих година око 65%, а удео воћњака у укупној пољопривредној површини је 5,7%, за разлику од осталих анализираних година када је 4,8%.

4 Павловић, М. (1998). Географија Југославије II. Београд: Савремена администрација.5 www.stat.gov.rs

8

Табела 5. Структура пољопривредних површина у Јабланичком округу6





2003 154574


Укупно 71125 71125

Од тога




Ливаде 30658 12263.2Пашњаци 30953 4642.95


2004 154614


Укупно 71490 71490

Од тога




Ливаде 30499 12199.6Пашњаци 31449 4717.35


2005 154454


Укупно 69802 69802

Од тога




Ливаде 33519 13407.6Пашњаци 30853 4627.95


У Јабланичком округу, површина ораница и башта 2003. године чини 56%, а осталих година је око 50% од укупне пољопривредне површине. Што се тиче воћњака њихов удео је 2003. и 2004. године био око 6,6%, а 2005. године смањио се на 5,5%.Све то доприноси смањењу пољопривредних површина,које се постепено,али константно смањују.То утиче и на развој округа,а и општина које припадају округу.

6 www.stat.gov.rs

9

Табела 6. Структура пољопривредних површина у општини Власотинце7





2003 16806


Укупно 7075 7075

Од тога



Воћњаци 1805 2888Виногради 1488 4478.88

Ливаде 2557 1022.8Пашњаци 3800 570

Рибњаци, трстици и баре - -Укупна редукована површина 16034.68

2004 16765


Укупно 7065 7065

Од тога



Воћњаци 1800 2880Виногради 1058 3184.58

Ливаде 2846 1138.4Пашњаци 3905 585.75


2005 16635


Укупно 7025 7025

Од тога




Ливаде 2606 1042.4Пашњаци 4181 627.15


На територији општине удео ораница и башта 2003. године био је око 50%, за разлику од осталих година када је био око 43%. За разлику од тога, удео воћњака је 2003. године био 9,8%, 2004. 10,7%, да би 2005. године опао на 8,8%.

Дакле, иако је 2002. године засађена мања површина, удео ораница и башта, као и удео воћњака, у укупној пољопривредној површини је већи, у односу на остале три године.

На основу овога јасно се закључује да на територији Србије у структури површина преовлађују оранице и баште, а на територији општине Власотинце виногради, јер сам рељеф и климатски услови погодују засадима чокота.

7 www.stat.gov.rs

10

6.Биљна производња

Табела 7.Производња пшенице, кукуруза, винограда и кромпира8

Година пописа

Пшеница (t) Кукуруз (t) Виногради (t) Кромпир (t)

2003

Република Србија 1364787 3817338 394811 689672

Јабланички округ 46867 53541 42877 28640

СО Власотинце 4029 5949 15788 1987

2004



СО Власотинце 6188 10213 16635 2326

2005



СО Власотинце 5089 9223 15805 2061

На основу података о биљној производњи види се да се приноси 2002. и 2004. године повећавају, да би након тога поново почели постепено да опадају. Одступања су нарочито уочљива у производњи грожђа на територији општине Власотинце. С обзиром да је добар део становништва орјентисан ка пољоприведи, ограничавајући фактор у овом делу је недостатак тржишта и веома лош откуп пољопривредних вишкова, а пре свега грожђа и воћа. Земљиште под виноградима припадало је некадашњем ДП ''Подруми'', које га већ десетак година не обрађује. Ово предузеће је годинама преузимало све количине грожђа, али то више не чини и зато су многи виногради зарасли у коров. У власотиначком крају увелико је почело крчење старих винограда и припрема терена за нове засаде. Планирано је да нова година буде искоришћена за потпуну припрему земљишта, а први засади винове лозе могу да се очекују 2012. године.9

Табела бр.8. Житне јединице10

Година пописа

Пшеница Кукуруз Виногради Кромпир

2003



СО Власотинце 40290 59490 78940 4967.5

2004



СО Власотинце 61880 102130 83175 5815

2005



СО Власотинце 50890 92230 79025 5152.5

8 www.stat.gov.rs9 www.juznevesti.com

10 Житне јединице формула: производња у тонама * 1000/100 * коефицијент (1 - за кукуруз и пшеницу, 0.50 за винограде, 0.25 за кромпир.)

11

http://www.juznevesti.com/

Табела бр.9 Укупна производња доминантих пољ.култура са просечним приносима за приватна газдинства и задруге на нивоу Републике, округа, општине за 2003,2004,2005.

2003.Пшеница Кукуруз

Укупан принос у тонама Просечан принос kg Укупан принос у тонама Просечан принос kg

укупнодруштвена

својинаприватна својина

друштвена својина

приватнасвојина укупно


приватна својина



1364787 374151 990636 2657 2104 3817338 432085 3385253 3801 311746867 736 46131 2102 2222 53541 225 53316 2616 22974029 - 4029 - 2116 5949 - 5949 - 2558











2758017 717 614 2 040 403 5 034 4 132 6569414 772 046 5797368 6 671 5 34777 709 1 426 76 283 3 512 3 618 125 064 635 124 429 5 080 5 3156 188 - 6 188 - 3 434 10 213 - 10 213 - 4 788











2007060 525964 1481 096 4 213 3378 7085 366 877461 6207905 7 216 565162378 248 62130 1370 2967 100298 534 99764 4487 41995089 - 5089 - 2531 9223 - 9223 - 4556

Виногради Кромпир

принос Принос

ЛегендаБрој родних чокота хиљ.

Укупан тона

По једном чокоту kg

Укупан, тона

По хектару kg

Република Србија 366867 450166 1,2 689672 7708Јабланички округ 30771 40897 1,3 28640 6864Власотинце 9481 16635 1,8 1987 3785









1,2 990 782 10 950

Јабланички округ 26 848 45 094 1,7 39 792 8 717Власотинце 5 902 15 805 2,7 2 326 4 447

12








Република Србија 337292 240643 0,7 969562 11402Јабланички округ 26304 27079 1,0 34504 8709Власотинце 5913 6021 1,0 2061 4122

13

7.Сточна производња

Табела 10.Сточна производња 2003., 2004. и 2005. године 11

2003 2004 2005

ГоведаРепублика Србија 1161506 1101951 1079020Јабланички округ 44757 46130 48411СО Власотинце 6914 5183 5138

СвињеРепублика Србија 3634275 3438662 3164986Јабланички округ 28400 70377 63076СО Власотинце 8352 7144 6134

ОвцеРепублика Србија 1515561 1585645 1575907Јабланички округ 14402 12213 11497СО Власотинце 3154 1151 1074

ЖивинаРепублика Србија 17676609 16280292 1663948Јабланички округ 698198 646795 672014СО Власотинце 65722 63342 63295

Условна грлаРепублика Србија 2292337.286 2112402.168 2030512.992Јабланички округ 56089.992 67542.73 68017.756СО Власотинце 9580.28 9617.86 7032.08

Сточарство, уз ратарство, представља најзначајнију грану пољопривреде, мада по својој вредности има већи значај од ратарства. Док је ратарство углавном сезонска делатност, дотле је сточарство грана пољопривреде која је активна током целе године. Производи сточарства представљају важну компоненту у исхрани становништва.12

Сточна производња је приближно једнака у свим анализираним годинама. Она зависи пре свега од производње сточне хране, али такође и од цена стоке на тржишту. Највећа је производња живине, како у Србији, тако и у Јабланичком округу и у општини Власотинце. Међутим, на територији Србије се поред живине највише гаје свиње, а затим овце и говеда; на територији Јабланичког округа и саме општине поред живине, највише се гаје свиње, па затим говеда и овце.

Продуктивност нашег сточарства заостаје за земљама западне, северне и средње Европе. Ниска продуктивност директна је последица гајења примитивних раса (нарочито говеда и оваца), затим недовољна нега и слаба исхрана, нарочито у зимској половини године, али и за време сушних лета, као и неупућеност одгајивача (нарочито у планинским крајевима) у савремене начине сточарења.13

Што се тиче Србије, једино се на територији Војводине развило интензивно сточарство, док у осталом, планинском делу Србије, а самим тим и на територији Јабланичког округа и на територији општине Власотинце, и даље је заступљен екстензиван вид сточарења. Једино је живинарство прешло са екстензивног на интензивно (домаће врсте замењене су новим и квалитетнијим, измењена је технологија смештаја, исхране…).

11 www.stat.gov.rs12 Павловић, М. (1998). Географија Југославије II. Београд: Савремена администрација.13 Павловић, М. (1998). Географија Југославије II. Београд: Савремена администрација.

14

8.Продуктивност производње

Табела бр.11. Условна грла у житним јединицама2003 2004 2005

ГоведаРепублика Србија 34845180 33058530 32370600Јабланички округ 1342710 1383900 1452330СО Власотинце 207420 155490 154140

СвињеРепублика Србија 1135710.94 1074581.88 989058.125Јабланички округ 8875 21992.8125 19711.25СО Власотинце 2610 2232.5 1916.875

ОвцеРепублика Србија 454668.3 475693.5 472772.1Јабланички округ 4320.6 3663.9 3449.1СО Власотинце 946.2 345.3 322.2

ЖивинаРепублика Србија 84847.7232 78145.4016 7986.9504Јабланички округ 3351.3504 3104.616 3225.6672СО Власотинце 315.4656 304.0416 303.816

Укупне житне јединице

Република Србија 36520407 34686950.8 33840417.2Јабланички округ 1359256.95 1412661.33 1478716.02СО Власотинце 211291.666 158371.842 156682.891

Говеда: условна грла х 6 х 5Свиње: условна грла х 5 / 4Овце: условна грла х 6 / 2Живина: условна грла х 6 / 50

8.1. Аграрни потенцијал

Табела бр.12. Укупна условна грла Републике, округа и општинеПописне године 2003 2004 2005

Условна грлаРепублика Србија 2292337.28 2112402.16 2030512.99Јабланички округ 56089.99 67542.73 68017.75СО Власотинце 9580.28 9617.86 7032.08

- формула

Пример за 2002. годину:

Пописне године 2003 2004 2005Аграрни потенцијал 7.94 5.74 5.40

Табела бр.14. Аграрни потенцијал

Пописне године 2003 2004 2005Аграрни потенцијал 0.293 0.232 0.234

15

8.2. Укупна производња

*Житне јединице + условна грлаТабела бр.15. Укупна производња (житне јединице + условна грла)

Пописне године 2003 2004 2005

Укупна производња

Република Србија 38812744 36799353 35870930Јабланички округ 1415346.9 1480204.1 1546733.8СО Власотинце 220871.95 167989.7 163714.97

8.3. Продуктивност по пољопривредној, по економској, по аграрном становништву, површини и активности

- Укупна површина / активно аграрно становништво

Табела бр.16. Продуктивност по аграрном становништву

- Укупна површина / пољопривредна површина

Табела бр.17. Продуктивност по пољопривредној површини

- Бруто домаћи производ / пољопривредна површина у €

Табела бр.18. Продуктивност по економској активностиПопис БДП у динарима БДП

€14Пољопривредна

површина haПродуктивност по економској

14 Курс евра дана 14.12.2012 је 113,97 дин.

Попис Укупна површина km2 Запослени у сектору пољопривреде

Продуктивност по аграрном становништву

2003.Република Србија 88361 71487 1.23Јабланички округ 1024 1715 0.59СО Власотинце 308 154 2

2004.Република Србија 88361 65025 1.35Јабланички округ 1024 1522 0.67СО Власотинце 308 128 2.40

2005.Република Србија 88361 68896 1.28Јабланички округ 1024 1 577 0.64СО Власотинце 308 137 2.24

Попис Укупна површина haПољопривредна

површина haПродуктивност по

пољопривредној површини




16

активности

2003.Република Србија 572 925 791 000 5026987725 5106900 984.35Јабланички округ 10 434 831 000 91557699.4 154574 592.32СО Власотинце 1 161 793 000 10193849.3 16806 606.56



17

9.Аграрно тржиште

У власотиначкој општини постоје две пијаце. Зелена пијаца, се налази у центру града, где се продаје воће и поврће, а делимично на овој пијаци продаје се и роба широке потрошње. Сточна пијаца налази се на периферији града и ту се продају телад холштајн-фризијске расе, од крава у продаји преовлађујћа раса је буша; свиње (енглески јоркшир и немачка бела свиња); живина (од кокошака преовлађује штајерска врста кокоши и ткзв.коке носиље (родајланд и легхорн)); говеда; овце (од оваца преовлађује домаћа раса праменка), козе, коњи (преовлађујуће расе су брдски и босански коњ).Власотиначко насеље представља центар тржишта свих насеља (села) истоимене општине. Одгој и тов живине је знатно развијен у сеоским насељима , а живина из се пласира у Ниш, Лесковац, Пирот и Врање. Осим тога постоје бројне индивидуалне, приватне, фарме у самом насељу Власотинце. Последњих година забележен је пораст цена свиња на сточној пијаци у Власотинцу, због повећане цене кукуруза. Потражња у насељу расте, али је понуда слаба.

Пијачни дан у Власотинцу је петак, али се због потражње пољопривредних производа, нарочито у периоду крсних слава, празника, припреми зимнице, продаја обавља и у четвртак и суботу.

Осим ових пијаце, пољопривредни производи из Власотинаца се пласирају и у Лесковац (сточна, зелена, кванташка пијаца), где је пијачни дан субота. Пољопривредни производи и стока се пласираjу или у Нишу, или у Лесковцу, пре свега у зависности дали сеоско насеље (у општини Власотинце) више гравитира, по питању близине, и добрих саобраћајних услова, једном или другом насељу.

18

10.Перспективе развоја

Како је пољопривредна производња једна од грана привреде општине Власотинце, повећање продуктивности рада и економичности у истој представљају покретачку снагу за развој привреде читаве општине. При томе се треба орјентисати на производњу здраве хране са робном марком и географским пореклом.

Развој традиционалне пољопривреде ослања се на богатство природним ресурсима и знањима која се генерацијама преносе унутар пољопривредних домаћинстава, уз поштовање принципа одрживог пољопривредног и руралног развоја и постојању неких употребљивих и изградњи нових прерађивачких капацитета, уз финансијску подршку шире друштвене заједнице и учешће локалне самоуправе. Развој органске пољопривредне производње је могућ у атарима готово свих насеља, а нарочито оних на брдско-планинским теренима на подручју Просторног плана, будући да су велики потенцијали пољопривредног земљишта стајали неискоришћени дуги низ година, што значи да у том периоду ово земљиште није третирано агротехничким, ни агрохемијским мерама.

Општина Власотинце располаже разноразним природним ресурсима. Међу значајније ресурсе убрајају се пољопривредно земљиште, минералне сировине, шуме и водни ресурси, који заједно пружају погодне услове за развој пољопривредне производње, агроиндустрије, туризма и грађевинарства.

Пољопривреда, пре свега производња раног поврћа, традиционално виноградарство, воћарство и сточарство са пратећом агроиндустријом (млекара, кланице и пекаре у приватном власништву) представља актуелну економску снагу општине. По подацима општинске службе за пољопривреду, број регистрованих пољопривредних домаћинстава износи више од 2000. У равничарском делу општине од највећег значаја је повртарство, пре свега производња раног поврћа, док су у побрђу и брдско планинском пределу, заступљени виногради, воћњаци и ливаде.

По задњим расположивим подацима из 2005. године забележено је нешто више од 4800 грла говеда, од чега је око 2.800 приплодних грла. По подацима из 1990. на простору општине Власотинце било је око 15.000 говеда, што указује на драстичан пад броја грла и тенденцију даљег пада. Расни састав говеда је углавном домаће шарено говече и буша у планинским пределима. Ситне стоке (овце и козе) у 2005. било је око 2900. Показатељи из ранијег периода такође показују драстичан пад броја ситне стоке.

На територији општине Власотинце постоје регистрована приватна предузећа која успешно послују и дају свој допринос у формирању дохотка привреде општине и запошљавању радне снаге: "Цементни производи - материјали за унутрашње и спољње облагање зидова"; Млекара "Гложане"; Млекара "Росуља“; Млин "Раставница"; Месара "Валчић"; Мануфактура „Еуропеа“; Елрад Србија.

19

11.Закључак

Општина Власотинце се налази у југоисточном делу Србије, на обронцима Суве планине, Крушевице, Чемерника и Острозуба, у источном делу лесковачке котлине, тамо где река Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван. Територија општине административно припада Јабланичком округу. Обухвата површину од 308 км2, где у 48 насеља живи преко 33.000 становника. Општина се на северу граничи са општином Гаџин Хан, на североистоку са Бабушницом, на југоистоку са Црном Травом и на југозападу и западу са Лесковцем.

Како је пољопривредна производња једна од грана привреде општине Власотинце, повећање продуктивности рада и економичности у истој представљају покретачку снагу за развој привреде читаве општине. При томе се треба орјентисати на производњу здраве хране са робном марком и географским пореклом. Да би се општина у будућности могла развијати потребно је најпре побољшати инфраструктуру, пре свега водоснабдевање и путне мреже. Производња раног поврћа, традиционално развијено виноградарство и воћарство, подржано развојем капацитета за прераду, са еколошки очуваним амбијентом, могла би домаћем и страном тржишту понудити квалитетне производе.15 И поред постојања природних ресурса и искуства локалног становништва, као и труда да пољопривреда, а нарочито виноградарство, поново заживи, економски услови, пре свега, то онемогућавају. Мало ко ће се определити да се првенствено бави пољопривредом. Становништво се запошљава у трговини и индустрији, а пољопривредом се бави као секундарном делатношћу, тек да произведе нешто за своје и потребе породице. Они који се у томе не сналазе, напуштају општину, селећи се пре свега у Београд, у потрази за бољим и ''лакшим'' животом.

15 http://www.vlasotince.in.rs

20

http://www.vlasotince.in.rs/polozaj_vlasotinca.html

12.Литература

Павловић, М. (1998). Географија Југославије II. Београд: Савремена администрација.

Дукић Д.(1984). Климатологија. Београд: Научна књига

Тодоровић М. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије. Београд: Српско географско друштво

Петровић Д., Манојловић П. (2003) Геоморфологија. Београд: Географски факултет

Црквенчић И. ( 1988 ). Аграрна географија : географски аспекти. Загреб: Школска књига

.Извори података

www.vlasotince.rswww.nokesoft.comwww.hidmet.gov.rswww.stat.gov.rswww.rapp.gov.rswww.vlasotince.rswww.vlasotince.tv

21

http://www.vlasotince.tv/

http://www.vlasotince.rs/

http://www.rapp.gov.rs/

http://www.stat.gov.rs/

http://www.hidmet.gov.rs/

http://www.nokesoft.com/fdv/Radovi_PDF_2011/Klima%20u%20vlasot%20kraju%20def.pdf

Documents

Seminarski rad - Agrarne odlike Vlasotince