INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK FAKULTET POLITEHNIKIH NAUKAGRAEVINARSTVO

TEMA: PodoviPredmet: Uvod u graditeljstvo

Student: Profesor:Jaarevi Ahmed Mirsad Tari

Travnik,januar.2014

Sadraj

Sadraj...................................................................................................2Uvod......................................................................................................3Historija podnih obloga....................................................................................................4Historija drvenih i gumenih podova...........................................................5Podloge za podove.................................................................................6Zvuna izolacija poda..............................................................................7Plivajua masa........................................................................................8Elasticifirani stiropor................................................................................9Vrste podova...........................................................................................10Zemljeni podovi..........................................................................................11Betonski podovi.......................................................................................12Polirani betonski podovi............................................................................13Kameni podovi........................................................................................14Pluto,pluteni podovi.................................................................................15Parketi......................................................................................................16Decking podovi........................................................................................17Laminati..................................................................................................18Keramike ploice....................................................................................19Linoleum..................................................................................................20Kako odabrati idealan pod za va ivotni prostor ?....................................21Zakljuak..................................................................................................22Literatura..................................................................................................23

UVOD

Podovi - podne obloge postavljaju se na donju povrinu prostorija kako bi uljepale izgled prostorija, podupirale strukturu ispod njih i inili izolaciju prostorija. Parket se prvi puta u povijesti spominje u 17. stoljeu. Do tada su podovi uglavnom bili zemljani. Oko 1684. godine u Versaju se pojavljuju drveni podovi. Bili su izraeni od runo rezanih komadia raznobojnog drveta. Komadii drveta rezali su se u obliku trokuta i kvadrata. Tako izrezano drvo ljepilo se na betonske podove te strugalo, brusilo i poliralo. Postavljanje ovakvog poda bilo je izrazito zahtjevno i skupo. Drvene podne obloge i parketi ostaju vrlo popularni do kraja 30.-tih godina 20. stoljea kada ih polako istiskuje linoleum i tepisi.Naime, postaje popularno drvene podove prekrivati tepisima kao i zamjenskim parketima, znatno jeftinijim linoleumom. Takav trend se nastavlja kroz 20. Stoljee, a sredinom 70-tih godina ponovno parketi postaju popularni. Podne obloge mogu se postaviti na zemlju ili na betonske ploe. Podovi mogu biti izgraeni na obinim ili upljikavim betonskim gredama.

Historija podnih obloga

U mnogim ranim domovima pod je bio samo pare utabane zemlje. U nekim krajevima sveta sa suvom klimom, na primer u Africi, jo uvek se mogu nai ovakvi podovi. Nabijena zemlja je dobar, jeftin materijal za podnu povrinu. Zemlja se nekada meala sa slamom, trskom i balegom koja je sluila kao svojevrsni lepak za smesu koja se razvlaila kao podna podloga i nabijala. Vremenom, kako su ljudi hodali po njoj, ova podloga je postajala utabana do stepena vrstoe slinom vrstoi cementne podloge.U razliitim krajevima sveta geografija, dostupnost razliitih materijala i klima diktirale su nain graenja, tako su se i podovi na razliit nain razvijali. Pre oko 5000 godina Egipani su uveliko gradili kamenom. Poeli su da se pojavljuju podovi od kamena i opeke. Uskoro su ovi podovi postali ne samo korisne povrine u enterijerima ve i prava umetnika dela - obojene ploe su stvarale are i dezene koji su ukraavali i ulepavali prostore.Pre oko 3000 godina Grci se poigravaju ljunkom kao podnom oblogom i tako nastaje mozaik od ljunka. Postepeno, poeli su da koriste kamenie pravilnog oblika i razliitih boja stvarajui veoma atraktivne elemente u prostoru. Tehnika mozaika koriena je ne samo u Grkoj ve i u Italiji, paniji, ali i u zemljama severne Evrope.Tokom Rimskog carstva graditelji su uvideli jo jednu prednost kamenih podova - grejanje. Gradili su male podrume sa stubovima koji su nosili velike kamene ploe. Na jednom kraju podruma bio je napravljen vazduni oduak a na drugom bi se zapalila vatra. Toplota i dim ove vatre grejali bi kamene ploe i samim tim prostorije iznad podruma.Postoje i dokazi upotrebe keramikih ploica pre vie hiljada godina. Rimljani su irom Evrope pravili podove od keramikih ploica. Posle pada Rimskog carstva ova vetina je na nekoliko vekova zaboravljena da bi se tokom 17tog veka dekorisane keramike ploice ponovo poele koristiti za oblaganje podova u Turskoj, na bliskom istoku i u Holandiji, da bi tek sredinom 19tog veka ponovo postale popularne irom Evrope.

Historija drvenih i gumenih podova

Najraniji poznati drveni podovi poeli su da se koriste tokom Srednjeg veka. Daske su polagane preko podne povrine da bi zatim bile mirglane i polirane metalnim ili kamenim elementima. Kasnije su poeli da s eprimenjuju lakovi i premazi da bi pod bio trajniji, sa glatkijom povrinom. Premazi su takoe korieni da bi se podovi dekorisali razliitim arama. U ove svrhe koristila se i tehnika intarzije - oblici bi bili rezani od drveta razliitih boja i poput slagalice slagani na povrinu da tvore sliku ili dezen.Kada se govori o podovima ne sme se zaobii tapiserija koja je umetnost za sebe. Najstariji poznat tepih otkriven je u Sibiru i datira iz perioda oko 400 godina pre Hrista. Postoje i nalazi koji kazuju da je izvestan oblik tkanja tapiserija bio korien u egiptu, Mesopotamiji, Bliskom istoku i u Aziji, i to pre 4000 godina. Rimljani su koristili tepihe i tapiserije na podovima ali i zidovima svojih palata. U Persiji (dananji Iran) je u periodu od 16tog do 18tog veka razvijena veoma karakteristina metoda tkanja tepiha, a takozvani Persijski tepih je i danas veoma cenjen i skupocen.Neke podne obloge nastale su sasvim sluajno. Gumeni podovi pojavili su se u 13tom veku i ostali su popularni do 17tog veka. U drugoj polovini 17tog veka, engleski proizvoa gumenih podova, Frederik Volton, je primetio kako laneno ulje formira film preko farbe. Ubrzo potom patentirao je linoleum.Recept za linoleum se od tada sutinski nije promenio, i danas predstavlja jedan od kvalitetnijih, ekolokih reenja za oblaganje podova. Podovi od vinila su takoe "sluajni" pronalazak. kada je u prvoj polovini 20tog veka otkriven PVC je korien za razvoj sintetikih guma, zatim tokom II svetskog rata za izolovanje ica, a posle II svetskog rata je postao popularan kao podna obloga. Danas se podovi od vinila sreu izuzetno esto. Tokom vremena njihova proizvodnja se razvila a osobine poboljale

Podloge za podove

Podloga omoguava da pod bude kvalitetnije namjeten, due traje i ima mnogo bolje osobine nego bez podloge, kao to su zvuna, toplotna i izolacija od pare. Osnovne osobine podloga Neke osnovne karakteristike podnih izolacija su: smanjenje buke toplotna izolacija nivelisanje neravnina izolacija od vlage kompatibilnost s podnim grijanjem

Pod je dugotrajna investicija. Kako bi posluio svrsi, mora da bude kvalitetno napravljen. Osnova, u ovom smislu, je pravilan izbor podloge prema pojedinanim specifinim potrebama i zahtijevima Dobra podna podloga obavlja dva osnovna zadatka: produava vek i trajnost poda podie nivo ugodnosti pri upotrebi

Za dugotrajnost podova naroito laminat, neopohodno je postaviti podnu podlogu koja moe da istrpi veliko optereenje, da ispravi neravnine poda, kao i da obezbedi izolaciju od vlage. Prijatnost upotrebe, s druge strane, najee predstavljaju smanjeni nivo buke i poveanje toplotne izolacije.

Zvuna izolacija poda

Zvuna ili akustika izolacija poda su mjere koje spreavaju irenje takozvanog udarnog zvuka. Udarni zvuk nastaje prilikom kontakta (udara) dva predmeta. Ova vrsta zvuka je posebno karakteristina za podove, jer se po podu stalno hoda i pomjera nametaj, na pod nam iz ruku ispadaju stvari ili se na podu nalaze maine koje za vreme rada vibriraju i slino. Udarni zvuk (neki ga nazivaju i zvuk udara ili strukturalni zvuk) koji tada nastaje se kroz pod iri na okolne zidove, instalacije i dalje kroz konstrukciju objekta, tako da je ak mogue da u sobi ujemo udarce koji su nastali nekoliko spratova ispod ili iznad.Radi spreavanja takvih neprijatnosti, pod se mora konstriusati tako da se sprijei irenje zvuka na okolnu konstrukciju, to jest da cijelokupan zvuk udara "ostane" u podu. To se principijalno postie umetanjem sloja nekog materijala dobre zvukoizolacione moi koji prekida prisnu vezu poda i susjednih elemenata zgrade, to je izloeno dalje u tekstu.Ukoliko je podna obloga direktno postavljena na betonsku konstrukciju, to e dovesti nesmetanog irenja zvuka kroz objekat i u naroito nepovoljan poloaj e dovesti osobe u prostoriji direktno ispod.Plivajui podovi kao rijeenje problema zvune izolacijePlivajui podovi su podovi koji se na noseu konstrukciju ne oslanjaju direktno, ve su od nje odvojeni mekim i elastinim slojem koji priguuje zvuk. Taj sloj se naziva plivajua masa, zvuni apsorber ili priguujui sloj.Struktura plivajueg poda: Konstrukcija na koju se pod oslanja (meuspratna konstrukcija ili sloj betona na tlu) Plivajua masa Folija Nosa podne obloge Podna obloga

Plivajua masa

Plivajua masa mora potpuno priguiti zvuk i sprijeiti njegov prodor iz poda u ostatak zgrade. Jaina zvuka najbre opada u mekim i elastinim materijalima sa puno meusobno povezanih pora ispunjenih vazduhom i otvorenih ka spoljanjoj sredini, to nedvosmisleno odreuje koje materijale smemo primjeniti za ovaj sloj.Postoji nekoliko podataka o materijalu na osnovu kojih moete procijeniti njegovu mo izolacije. Najprije je tu poboljanje izolacije od zvuka udara, oznaeno sa L, koje pokazuje za koliko decibela materijal poboljava izolaciju strukture u koju je ugraen, u naem sluaju - poda. Ovo svojstvo zavisi od vrste materijala i njegove debljine, i to je njegova vrijednost via, to je izolaciona mo bolja. Vrednost ovog svojstva kod vrhunskih zvukoizolatora iznosi oko 25 dB.Skoro podjednako ete na deklaraciji materijala pronai njegov normalizovani nivo zvuka udara, oznaen slovom L. Ovo svojstvo je suprotno prethodnome i pokazuje propustljivost materijala za zvuk, tako da bi trebalo da bude to nie. Kod najbojlih zvukoizolacionih materijala njegova vrednost je oko 58 dB.U nedostatku vrednosti ovih svojstava, zvukoizolacionu mo materijala moete grublje proceniti na osnovu njegovog modula elastinosti koji se obeleava slovom E i izraava u N/cm2 ili kN/m2. Materijali sa niskim modulom elastinosti su stiljivi, meki i elastini, pa su time i bolji zvukoizolatori od materijala kojima je vrednost ovog svojstva visoka.Jedan od boljih materijala za izradu plivajue mase su ploe od mineralnih ili organskih vlakana, kao na primer ploe od mineralne vune gustine 75-100 kg/m3 ili od pamunih vlakana. Iako relativno stijive, ovakve ploe bez problema podnose optereenja od ljudi i nametaja u kuama i stanovima, a zbog njihove dobre zvukoizolacione moi dovoljna debljina plivajue mase od ovakvih materijala iznosi 1-2 cm, posmatrano u pritisnutom stanju.

Elasticifirani stiropor

Jo jedan materijal namijenjen zvunoj izolaciji podova je elasticifirani stiropor. On se odlikuje za nijansu slabijom izolacionom moi od vlaknastih materijala, tako da je preporuena minimalna debljina plivajue mase od ovog materijala 2 cm. Zbog svoje male stiljivosti, elastificirani stiropor je nezamenljiv kod podova koji trpe veliko optereenje (do 1000 kg/m2, npr. podovi u industrijskim radionicama), ali se nesmetano moe ugraivati i u podove stambenih objekata.Ekspandirani polistiren (obian stiropor) i ekstrudirani polistiren (stirodur) nisu materijali ije se korienje preporuuje za zatitu od zvuka. Iako su veoma porozni, ovi materijali su kruti i samim tim loi zvukoizolatori. Oni svoju pravu primenu nalaze pri termoizolaciji objekata.Guma jeste dobar materijal sa aspekta zvune izolacije jer zvuk u njoj putuje brzinom od samo 70 m/s i svoju primenu nalazi na mestima kontakata krutih dijelova podne konstrukcije. Ovako postavljena guma doprinosi ukupnoj izolacionoj moi poda, ali ni u kom sluaju nije zamena za plivajuu masu.Bitumen kao elastini smolasti materijal doprinosi izolaciji od zvuka. Nekada se upotrebljavao za lijepljenje parketa za podlogu, danas je zamijenjen ljepkovima koji se jednostavnije pripremaju i nanose.Folija se u plivajue podove ugrauje kada je nosa podne obloge dijelimino ili potpuno liven na licu mesta i spreava da vlaga, beton, gips i drugi materijali prodru u plivajuu masu i unite njenu izolacionu mo. Najee se koriste folije od polietilena (PE) i polivinil hlorida (PVC), mada e svaka vodonepropusna folija posluiti. Ako se folija sastoji iz delova, oni se meusobno preklapaju za 10-15 cm i povezuju obinom irokom lepljivom trakom.Nosa podne obloge

Nosa obloge ne doprinosi izolaciji poda ve samo ima ulogu da oblozi prui vrstu, krutu i ravnu potporu i ravnomeno prenese optereenja od ljudi i predmeta na plivajuu masu. Nosa podne obloge se moe izvesti kao neprekidan ispod cele povrine poda (tada se naziva estrih ili kouljica), kao sistem gredica koji podupire oblogu, ili ak kao grupa stubia i ploa na kojima e obloga stajati. Kakvu vrstu nosaa emo izabrati zavisi od podne obloge, posebno od njene vrstoe na savijanje

Vrste podova

Zemljeni podovi

Betonski podovi

Kameni podovi

Pluto

Parketi

Decking podovi (slika 1.) Laminati

Keramike ploice

Linoleum

Tepisi i tepisoni (slika 2.)

Zemljeni podoviMaterijal za izradu dobrog zemljanog poda je jako jednostavan, jeftin, lako dostupan, i za poetnike u gradnji zemljom-lak za korienje. Za izradu poda od zemlje bie Vam potrebno: ist ljunak za osnovni sloj; zemlja bogata glinom za vie slojeva; dugaka slama za razliite slojeve, i kratka, sjeckana slama za zavrnu mjeavinu; grubi pesak za pripremu razliitih slojeva; kuhano laneno ulje i terpentin ili citrusovo ulje-razreivai za uvravanje i premazivanje; pelinji vosak za zavrno poliranje i vodootpornost.Meutim,kako je ve pomenuto u uvodu,zemljeni podovi koriteni su sve do 17.stoljea,nakon ega se izbacuju iz upotrebe i zamjenjuju ih druge vrste podova.

(slika 3.)

Betonski podoviIz industrijskih pogona na podove modernih stanova preao je beton.Trajan je, otporan na vodu i jednostavan za ienje, a uz to je i razmjerno jeftin. Betonski pod moe biti monolitan - uliven na mjestu ili pak u obliku ploa. Beton ne mora nuno biti u svojoj prirodnoj, neutralnoj boji - dodavanjem bojanog agregata tj. pijeska, posebnog cementa, boje u betonsku smjesu ili bojanjem povrine, dobit e se vrlo atraktivna podna obloga koja e vrlo dobro izgledati u svim suvremenim prostorima. Prednosti betonskih podova su velika otpornost na oteenja kao to su ogrebotine, namjetaj i udarce od predmeta koji vam padnu na njega ili ak auta i druga vozila koja bi se mogla nai u vaem stambenom prostoru.Uz to, potrebna je minimalna koliina posla kako bi se ti podovi odravali, dovoljno je premazati ga zatitnim slojem samo jedanput ili dvaput godinje. Podovi od betona su dugotrajni, ta ako vam dojade, uvijek moete na njih nadograditi novi sloj neke druge podne obloge, jer taj beton e vam sluiti kao baza za postavljanje novih podnih obloga. U zadnje vrijeme sve vie ljudi se odluuje na odabir betonskih podova u svojim domovima, te su ih poeli preporuivati mnogi dizajneri i graevinari.

(slika 4.)

Polirani betonski podoviPolirani betonski podovi nastaju tako da se ve postavljeni betonski podovi uz pomo odreenih alata bruse kako bi dobili ljepi izgled, glatkou i sjaj. Bruenje moe biti suho ili mokro, te se prilikom samog procesa mogu primijeniti razne boje i uzorci, kako bi podove jo dodatno ukrasili i uljepali. Kod suhog bruenja dolazi do stvaranja sitne praine i plinova koji su opasni za zdravlje, stoga se u zadnje vrijeme preferiraju mokra bruenja betonskih podova. Kod bruenja se koriste alati s dijamantnim vrhovima koji ovisno o eljama klijenta mogu izbrusiti podove u nekoliko razliitih nijansi odsjaja, ovisno o eljama i potrebama.Laserski betonski podoviUgradnja betona vri se Laser scread tehnologijom koja je najsavremeniji nain ugradnje betona SOMERO maina izvlai beton preko armature a da je pri tome ne oteuje, zahvaljujui monom teleskopu.Prednosti izrade betonske podloge LASER SCREAD tehnologojom su: poveana preciznost pri izvoenju ( laserska kontrola nivelacija i ravnosti povrine podne obloge) veliki dnevni uinak (dolazi do refleksije svjetlosti pa je potrebno manje osvjetljenja u prostoriji) izuzetna ravnost istovremeno ravnanje i vibriranje betonaNakon betoniranja podloge vri se nanoenje gotove mjeavine, od cementa i kvarca, korunda ili metalnih opiljaka za povrinsko oplemenjivanje industrijskih podova.Zatim se vri povrinsko zaglaivanje betona helikopterskim mainama.

Kameni podovi

Povijest upotrebe kamenih podova potjee jo iz vremena stare Grke i Rima.Kameni podovi su vrlo zahvalni podovi za svaki dom i njegovu okunicu te urede i ustanove. Kameni podovi sainjeni su od prirodnog kamena.Kamen je vrlo vrst i oporan materijal.Osnovna podijela kamenih podova : Mramor Granit Bazalt Kvarcit kriljevac Porfirit Mirkokristali SteatitGranitni kameni podGranit je vrsta kamena koja se formira u depovima tekue magme koja se polako i milijunima godinama hladila ispod zemljine povrine. Granit je ekstremno tvrd kamen, njegova tvrdoa dolazi od mineralnih zrnaca koja su se povezivala tokom dugotrajnog procesa hlaenja. Granit je mogue ispolirati do visokog sjaja, otporan je na razliite vremenske prilike pa ak i na kisele kie. Izvrstan je izbor za primjerice kuhinjske podove.Mramorni podMramor pripada grupi talonih stijena i kao takav nije otporan na smrzavanje. Koriten je stoljeima u arhitekturi i umjetnosti zbog svoje ljepote i dobrih mogunosti oblikovanja. Danas se najee se koristi u interijerima. podnih i stubinih obloga, unutarnjih prozorskih klupica i drugih elemenata, koji nisu direktno izloeni atmosferskim utjecajima.

Pluto,pluteni podoviPluto ili pluteni podovi dobivaju se od usitnjene i preane kore hrasta plutnjaka te mali dodatak umjetne smole. Da bi se hrast plutnjak mogao "ubrati", drvo mora biti staro barem 20 godina te ga se opet moe "ogoliti" za 9 godina.Najpozitivnija stvar pluta i plutenih podova je mogunost reciklae i lagane obrade.Odlike pluta tj, plutenih podnih obloga su lagano odravanje, mekoa i toplina te naravno ekoloka prihvatljivost. Pluto se najee upotrebljava kao podna obloga u kolama, bolnicama, restoranima, hotelima i trgovinama.

(slika 6.)

Parketi

Parketi su vrsta podnih obloga izraeni od prirodnog materijala - drveta koje postavljamo u stanove, kue, poslovne prostore.Podjela vrsta parketa: bambusov parket hrastov parket jasenov parket bukov parket. Kako je parket izraen od drveta, podloan je promjenama bubrenja i utezanja u doticaju sa vodom, vlagom za razliku od laminat -a i linoleum - a.

(slika 7.)

Bambusov parketBambus je po pripadajuoj porodici trava i tako je i jedan od najbre rastuih vrsta bilja.Upotreba bambusa za podne obloge odnosno parkete je ekoloki prihavtljiva jer bambus dosegne maksimalne visinu za otprilike pet godina dok drvetu treba 20 godina. Kada govorimo openito o bambusu moramo napomenuti da postoji vie o tisuu vrsta bambusa kao trave. Od svih vrsta parketa bambusov parket spada u kategoriju najizdrljivijih te je ujedno i antialergijski. Bambusov parket dijelimo na runo izdubljen pakret, preani i bambusov pakret za vanjsku upotrebu.

Decking podovi

Decking sistem su drvene ploe s ili bez plastine podloge i nevidljivim spojnicama, koji slue za polaganje na vanjske povrine kao to su terase, povrine oko bazene i druge eksterne povrine. Drvo se termiki obrauje, tako da se visokom temperaturom vlaga u drvetu sputa na 1%. Nakon toga se ponovo podie vlaga drveta dodavanjem vodene pare. Takvim postupkom drvo postaje manje vodopropusno, poboljavaju mu se stabilnost, izdrljivost i izolacijska svojstva, te samo drvo poprima tamnije tonove boje kroz cijeli presjek. Veoma se lako i brzo postavljaju, a na kraju sezone mogue ih je skladititi u zatvorenom prostoru.

(slika 8.)

Laminati

Laminati su raznovrsni, dugotrajni, atraktivni podovi koji izgledaju kao drveni podovi. Iako laminat izgleda kao drveni pod, zapravo u njegovoj konstrukiji nema punog drveta.

Laminati su izraeni od nekoliko materijala skupljenih pod utjecajem viskog tlaka u jednu cjelinu. Povrinski sloj laminata napravljen je od celuloznog papira koji je natopljen sa plastikom, to ga ini otpornim na ogrebotine. Dizajnerski sloj laminata jest slika ili uzorak koji vidite, koji je otisnuta na ceulozni papir a postavljen je ispod povrinskog sloja kako se ne bi unitio. Debljina laminata : od 7 mm do 12 mm.Veina laminatnih podova sadri sloj otporan na vlagu. Laminati su idealni za sve koji ele dugotrajan i izdrljiv pod za manju cijenu od drvenog (parketi) i s brim postavljanjem. No laminati su jednako atraktivni kao i parketi.

(slika 9.)

Keramike ploice

Keramike ploice prvi puta su se upotrebljavale prije 4000 godina, namjena im je i tada bila ista kao i danas, ureenje ivotnog prostora.Pronaene su u najstarijim piramidama i starim grkim gradovima. U Europi su zaivjele tek u drugoj polovici 12. stoljea. Keramike ploice danas se upotrebljavaju za ukraavanje gotovo svugdje - zidovi, podovi, kamini, murali, bazeni. Tako da i razlikujemo zidne i podne ploice, u to spadaju kupaonske, kuhinjske ploice i ploice za bazene.

(slika 10.)

Linoleum

Linoleum spada u najtrajnije podne obloge. Linoleum se izrauje od kauuka i lanenog ulja, smole, jute i drvenog brana - dakle iskljuivo od prirodnih materijala. Debljina linoleum podova pojavljuje se od 2 - 3,2 milimetara. Najznaajnija prednost linoleum podova je definitivno njihova otpornost.Zbog prirodnim materijala od kojih je linoleum izraen izuzetno je povoljan za zdravlje jer ima anialegrijska i antibakterijska svojstva.Linoleum je vrlo zahvalna podna obloga pogotovo za mjesta gdje borave djeca (djeji vrtii, skole) jer zaustavlja razvoj plijesni te gljivica te je takoer vrlo dobar zvuni izolator.

(slika 11.)

Kako odabrati idealan pod za va ivotni prostor ?Podna povrina je povrina po kojoj e se hodati, moda ak i sijedeti a ukoliko se radi o podu u privatnom prostoru, pod je esto i povrina koja trpi dijeju igru, avanture, nestaluke i odrastanje.Odabir poda je, dakle, proces pri kojem se prilagoava ukus i stil sa praktinim zahtevima prostora. Ukoliko se na poetku ovog procesa postave prava pitanja, odabir poda e zadavati mnogo manje glavobolje, a kao krajnji rezultat imaete dugogodinje zadovoljstvo i uivanje u podnoj povrini.Koja su dakle to pitanja koja treba postaviti prilikom odabira poda? Prvo to treba razmotriti jeste koliko je frekventan saobraaj koji se deava na podnoj povrini, kao i koliko e osoba koristiti prostoriju i hodati po podnoj povrini. Ukoliko se radi o podu u kui, faktor koji svakako treba razmotriti jeste da li e u kui boraviti i deca. A kuni ljubimci? Koliko e se esto pod istiti i koliko esto e biti izloen vlazi? I naravno: koliko dugo elite da pod traje?.KuhinjeU kuhinjama, izdrljivost i lakoa odravanja su najvaniji kriterijumi. Praktine podne obloge koje najee sreemo u kuhinjama su keramike ploice i vinil, ali obloge koje takoe mogu mnogo da prue prostoru u kuhinji a ne sreemo ih toliko esto na naim prostorima su linoleum i drveni podovi. Ploice su izuzetno zahvalan izbor za kuhinju.Vinil je jeftin, lak za odravanje, izdrljiv i dolazi u velikom broju boja i dezena. Meutim, mora se imati na umu da nije trajan koliko i keramike ploice.Linoleum je hipoalergenski i ekoloki materijal. S obzirom na to da sadri antibakterijska svojstva, odravanje je izuzetno lako i ne zahtijeva upotrebu hemikalija.Kupatilo Problem sa kojim se najee sreemo u kupatilu je vlaga. Stoga, slino kao i u kuhinji, zahvalan izbor su ploice, i iz estetskog i iz praktinog ugla. Meutim, upravo zbog vlage u kupatilu treba obratiti panju na to da su ploice klizav materijal i prema tome birati one koje e se manje klizati kada su vlane.Dnevne i spavae sobeKada se radi o ostalim prostorijama u domu, izbor podne obloge najvie zavisi od linog ukusa korisnika prostora. Pod moe biti od ploica, kamena, mermera, drveta, prekriven tepihom, ili kombinacija svih ovih materijala.

Zakljuak

Podovi od svog nastanka imaju istu ulogu da poboljaju uslove pri ovjekovom boravku u prostorijama. Kako i cjelokupan razvoj ovjeka kao inteligentnog bia,tako i podovi od nastanka prvih pa sve do danas su se razvijali pa doveli gotovo da idealnih stambenih rijeenja.Danas imamo veliki izbor podnih obloga kao i pristupanost materijala za gradnju sigurnih i ujedno estetskih podova.Iz navedenog smo nauili da za dobar i opstojan pod potreban je kako i kvalitetan materijal tako i sposobnost strunjaka koji isti projektuje. Takodjer prije samog postavljanja podnih obloga najvaniji dio je postavljanje zvune i toplotne izolacije da bi imali kvalitetno podno rijeenje.Na kraju vano je napomenuti da sa dobrom idejom i malo stila sve podne obloge mogu izgledati besprijekorno bez obzira na budet.

Literatura

asopis Podovi,Specijalno izdanje.broj 3.2012. Magazin Uradi Sam,Broj 2. 2002. www.podovi.net Graevinski projekt i njegova knjiga Dr. Mirko Orekovi.

15