Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija

''VISAN''

Seminarski rad

Predmet: Higijena Ishrane

Tema: Značaj vitamina C u ishrani

Student Mentor

Jovan Ilić /31 Prof. dr. Zdenka Makuc

Novembar, 2013

Beograd

1

Sadržaj:

1. Uvod…………………………………………………………32. Biosinteza……………………………………………………43. Apsorpcija, transport i uklanjanje…………………………...54. Fiziološka funkcija kod sisara……………………………….65. Antioksidans…………………………………………………66. Dnevne potrebe………………………………………………77. Megadoziranje vitamina c……………………………………88. Prirodni izvori vitamina c……………………………………109. Priprema hrane………………………………………………1210. Zaključak……………………………………………………14

2

Uvod

Vitamin C (L-askorbinska kiselina, L-askorbat) je vitamin koji je izuzetno bitan kod ljudi i više životinjskih vrsta. U živim organizmima askorbat deluje kao antioksidans, te štiti telo od oksidativnog stresa. On je isto tako kofaktor u najmanje šest enzimskih reakcija, među kojima je nekoliko reakcija kolagenske sinteze, čija disfunkcionalnost se manifestuje simptomima skorbuta. Kod životinja su ove reakcije posebno važne pri zarastanju rana i za sprečavanje krvarenja iz kapilara.

Askorbat (jon askorbinske kiseline) je neophodan u nizu esencijalnih metaboličkih reakcija kod svih životinja i biljaka. Njega formira velika većina živih organizama, sa primetnim izuzetakom grupe sisara, među kojima je većina slepih miševa, zamorci, kapibare, i jedan od dva glavna podreda primata, antropoidi (suvonosni majmuni) (tarsijeri, majmuni, čovekoliki majmuni, i ljudi). Askorbinsku kiselinu isto tako ne sintetišu pojedine vrste ptica i riba. Svim vrstama koje nemaju sposobnost sinteze vitamina C, neophodno je da ga unesu putem ishrane. Dugotrajni deficit ovog vitamina se manifestuje razvojem skorbuta. Vitamin C je jedan od najšire korišćenih prehrambenih aditiva.

Širina opsega njegovog dejstva, kao i preporučljiva dnevna doza, su teme tekućih debata. Preporučene doze se kreću u opsegu od 45 do 400 mg na dan.

Vitamin C je čist L-enantiomer askorbata, dok suprotni D-enantiomer nema fiziološkog značaja. L-askorbat je jak redukujući agens. Kad deluje u tom svojstvu, on se konvertuje u oksidovani oblik, L-dehidroaskorbat. L-dehidroaskorbat se može zatim redukovati nazad u aktivnu L-askorbatnu formu dejstvom enzima i glutationa u telu. Tokom ovog procesa formira se radikal semidehidroaskorbinske kiseline. Slobodni radikal askorbata slabo reaguje sa kiseonikom, tako da se ne formira superoksid. Umesto toga dva radikala semidehidroaskorbata reaguju i formiraju jedan askorbat i jedan dehidroaskorbat. Uz pomoć glutationa, dehidroksiaskorbat se konvertuje nazad u askorbat. Prisustvo glutationa je esencijalno, jer on omogućava obnavljanje askorbata i poboljšava antioksidansni kapacitet krvi. Bez njega ne bi dolazilo do konverzije dehidroksiaskorbata nazad u askorbat.

L-askorbat je slaba šećerna kiselina. On je strukturno srodan sa glukozom. Askorbat se prirodno javlja vezan bilo za vodonični jon, dajući askorbinsku kiselinu, ili za metalni jon, formirajući mineralni askorbat.

3

Biosinteza

Velika većina biljaka i životinja ima sposobnost sinteze vitamina C. Ovaj proces se odvija putem sekvence od četiri transformacije koje su posredovane enzimima, pri čemu dolazi do konverzije glukoze u vitamin C. Glukoza za formiranje askorbata se izdvaja iz glikogena u jetri kod sisara i vrapčarki. Sinteza askorbata je proces koji je zavistan od glikogenolize. Kod reptila i ptica biosinteza se odvija u bubrezima.

Među životinjama koje su izgubile sposobnost sinteze vitamina C su simijani i tarzijeri, koji zajedno sačinjavaju jedan od podredova primata, anthropoidea ili haplorhini. Ova grupa obuhvata ljude. Drugi primitivni primati (strepsirrhini) su zadržali sposobnost formiranja vitamina C. Sinteza se ne javlja kod brojnih (možda i kod svih) vrsta iz familije malih glodara caviidae u kojoj su morsko prase i kapibari, ali je prisutna kod drugih glodara (na primer pacovima i miševima nije potreban vitamin C u ishrani). Brojne vrste ptica vrapčarki takođe ne sintetišu ovaj vitamin, mada ne sve od njih. Vrste ptica koje nemaju sposobnost sinteze nisu jasno povezane. Po jednoj teoriji sposobnost sinteze je nezavisno izgubljena više puta kod ptica.

Sve testirane familije slepih miševa, što obuhvata glavne familije koje se hrane insektima i voćem nemaju sposobnost sinteze vitamina C. Tragovi GLO-a su detektovani samo kod jedne od 34 testirane vrste slepih miševa, iz 6 familija. Raniji izveštaji da samo slepi miševi koji se hrane voćem nemaju sposobnost sinteze su bili zasnovani na manjem broju i manjoj raznovrsnosti uzoraka.

Kod svih životinja koje ne mogu da sintetišu vitamin C, nije prisutan enzim L-gulonolakton oksidaza (GULO), koji je neophodan u zadnjem stepenu sinteze. Te životinje imaju različite nesintetičke gene tog enzima (pseudogene ΨGULO). Sličan nefunkcionalni gen je prisutan u genomu morskog praseta i primata, uključujući čoveka. Neke od tih vrsta (među kojima je čovek) mogu da se održe sa niskim nivoima dostupnim iz hrane putem recikliranja oksidovanog vitamina C.

Većina simijana konzumira količine vitamina koje su 10 do 20 puta veće od preporučenih za ljude. Ovaj raskorak je osnova za kontroverzna mišljenja o trenutno preporučenim dijetarnim količinama. Suprotni argument je da su ljudi veoma efektivni u prezervaciji dijetarnog vitamina C, te da su sposobni da održe krvne nivoe vitamina C uporedive sa drugim simijanima uz daleko manji dijetarni unos.

Odrasla koza je tipičan primer životinje koja proizvodi vitamin C. Ona proizvede više od 13 g vitamina C na dan pri normalnom zdravlju, a biosinteza se povećava nekoliko pute pod stresnim uslovima. Za traume i povrede je pokazano da koriste velike količine vitamina C kod ljudi.

Neki mikroorganizmi kao što je kvasac Saccharomyces cerevisiae imaju sposobnost sinteze vitamina C iz jednostavnih šećera.

4

Apsorpcija, transport i uklanjanje

Askorbinska kiselina se apsorbuje u telu putem aktivnog transporta i jednostavne difuzije. Kotransporteri od natrijuma zavisnog aktivnog transporta natrijum askorbata (SVC6T) i heksozni transporteri (GLUT) su dva transportera neophodna za apsorpciju. SVCT su predominantni sistem za transport vitamina C u telu. SVCT1 i SVCT2 unose redukovanu formu askorbata kroz ćelijsku membranu. GLUT1 i GLUT3 su dva glukozna transportera. Oni prenose vitamin C u obliku dehidroaskorbinske kiseline. Mada se dehidroaskorbinska kiselina apsorbuje brže od askorbata, količina dehidroaskorbinske kiseline u plazmi i tkivima pod normalnim uslovima je niska, jer ćelije brzo redukuju dehidroaskorbinsku kiselinu do askorbata.

SVCT2 učestvuje u transportu vitamina C u skoro svakom tkivu. Primetni izuzetak su crvena krvna zrnca, koja gube SVCT proteine tokom maturacije. „SVCT2 nokaut“ životinje kojima je primenom genetičkog inženjerstva uklonjen ovaj gen umiru ukratko nakon rođenja, iz čega sledi da je transport vitamina C posredstvom SVCT2 neophodan za život.

Pri regularnom unosu stepen apsorpcije je između 70 i 95%. Međutim, stepen apsorpcije se smanjuje sa povećanjem unosa. Pri visokom unosu (1,25 g), frakciona humana apsorpcija askorbinske kiseline može da padne na 33%; pri niskom unosu (<20 mg) stepen apsorpcije može da dostigne 98%. Kad koncentracija askorbata pređe renalnu granicu reapsorpcije on slobodno prelazi u urin. Na visokim dijetarnim dozama (koje su kod ljudi nekoliko stotina mg/dan) askorbat se akumulira u telu dok nivoi u plazmi ne dostignu granicu renalne resorpcije, koja je oko 1,5 mg/dL kod muškaraca i 1,3 mg/dL kod žena. Koncentracije u plazmi veće od tih vrednosti (za koje se smatra da predstavljaju telesno zasićenje) se brzo izlučuju u urin sa poluživotom od oko 30 minuta. Koncentracije manje od granične količine se aktivno zadržavaju u bubrezima, i poluživot ekskrecije ostatka vitamina C je znatno veći. Poluživot vitamina C u telu se produžava sa smanjenjem telesnih zaliha. Njegov poluživot se može povećati do 83 dana, nakon čega se pojavljuju prvi simptomi skorbuta.

Maksimalna telesna zaliha vitamina C je uglavnom određena renalnom granicom krvi. Mnoga tkiva održavaju koncentraciju vitamina C na daleko višem nivou od krvi. Biološka tkiva koja akumuliraju preko 100 puta viši nivo vitamina C od krvne plazme su adrenalne žlezde, hipofiza, grudna žlezda, corpus luteum, i retina. Tkiva sa 10 do 50 puta većom koncentracijom su mozak, slezina, pluća, testisi, limfni čvorovi, jetra, štitasta žlezda, sluzokoža tankih creva, leukociti, pankreas, bubrezi i pljuvačne žlezde.

Askorbinska kiselina može da bude oksidovana (razložena) u ljudskom telu enzimom L-askorbatna oksidaza. Askorbat koji nije direktno izlučen urinom kao rezultat telesnog zasićenja, ili razložen nekim drugim vidom telesnog metabolizma, se oksiduje ovim enzimom i uklanja iz tela.

5

Fiziološka funkcija kod sisara

Vitamin C je esencijalan za zdravu ishranu ljudi. On je visoko efektivan antioksidans, koji umanjuje oksidativni stres. Vitamin C je supstrat askorbat peroksidaze kod biljki (APX je biljni enzim) i enzimski kofaktor za biosintezu mnogih važnih biohemikalija. Vitamin C deluje kao donor elektrona važnih enzima. Neke od njegovih uloga su:

Uloga u rastu, hrskavice, zuba i potpornih tkiva. Usled nedostatka vitamina C može doći do razvoja skorbuta.

Uloga u sintezi steroidnih hormona. Stimuliše adrenalnu funkciju i oslobađanje adrenalina i noradrenalina iz srži

nadbubrežnih žlezda. Antioksidansno svojstvo. Učestvuje u uklanjanju slobodnih radikala.

Antioksidans

Askorbinska kiselina je dobro poznata po svojoj antioksidansnoj aktivnosti, pri čemu ona deluje kao redukujući agens koji poništava oksidaciju u tečnostima. Kad ljudsko telo sadrži veću količinu slobodnih radikala (reaktivnih vrsta kiseonika, ROS) nego antioksidanasa, telo je u stanju koje se naziva oksidativnim stresom. On ima uticaja na kardiovaskularna oboljenja, hipertenziju, hronične upalne bolesti, dijabetes, kao i na kritično bolesne pacijente i osobe sa jakim opekotinama. Osobe koje doživljavaju oksidativni stres imaju krvne nivoe askorbata niže od 45 µmol/L, u poređenju sa zdravim osobama kod kojih su askorbati u opsegu 61,4-80 µmol/L. Još uvek se ne zna sa sigurnošću da li vitamin C i antioksidansi u opštem slučaju sprečavaju oboljenja povezana sa oksidativnim stresom. Klinička ispitivanja uticaja suplementacije vitaminom C lipoproteina i holesterola su utvrdila da ona ne poboljšava markere oboljenja u krvi. Vitamin C može da doprinese povećanju rizika od kardiovaskularnog oboljenja i srčanog udara putem male redukcije sistolnog krvnog pritiska, a isto tako je nađeno da su povišenje nivoa akorbinske kiseline i redukcija novoa rezistina u serumu, druge moguće odrednice oksidativnog stresa i kardiovaskularnog rizika. Međutim, do sad nije ostvaren konsenzus u pogledu uticaja unosa vitamina C na opšte kardiovaskularne rizike. Niz studija je ustanovio negativne rezultate.[ Metaanaliza velikog broja studija antioksidanasa, uključujući suplementaciju vitaminom C, nije utvrdila relaciju između vitamina C i mortaliteta.

6

Dnevne potrebe

Severno američka Dijetarna referenca unosa preporučuje 90 miligrama na dan, i ne više od 2 grama na dan. Druge srodne životinjske vrste koje imaju zajedničku nesposobnost proizvodnje vitamina C i neohodnost unosa ekogenog vitamina C konzumiraju 20 do 80 puta veće količine od humanog referentnog unosa. Postoje različita mišljenja o optimalnom rasporedu doza (količini i frekvenciji unosa) vitamina C za održavanje optimalnog zdravlja ljudi.  Smatra se da balansirana dijeta bez suplemenata sadrži dovoljno vitamina C da se spreči pojava skorbuta kod prosečne zdrave osobe, dok je kod trudnica, pušača duvana, i osoba pod stresom potrebna nešto veća količina. Međutim, količina vitamina C potrebna da se spreči skorbut je manja od količine potrebne za optimalno zdravlje. Postoje brojne druge hronične bolesti čiji je rizik povećan pri niskom unosu vitamina C, među njima su kancer, bolesti srca, i katarakte. Jedan pregled iz 1999. je predložio dozu od 90–100 mg vitamina C dnevno kao neophodni dnevni unos za optimalnu zaštitu protiv tih bolesti, dok je doza neophodna za sprečavanje skorbuta 45 mg dnevno.

Visoke doze (hiljade miligrama) mogu da proizvedu dijareju kod zdravih odraslih osoba, što je posledica osmotskog efekta zadržavanje neapsorbovane vode u gastrointestinalnom traktu (slično katarznim osmotskim laksativima). Proponenti ortomolekularne medicine tvrde da je pojava dijareje indikacija doze gde pravi telesni zahtevi leže, mada to nije bilo klinički potvrđeno.

Preporuke za unos vitamina C su izdale mnogobrojne nacionalne i međunarodne agencije:

45 miligrama na dan: Svetska zdravstvena organizacija 40 miligrama na dan: britanska Agencija za standardizaciju hrane 90 mg/dan (muškarci) i 75 mg/dan (žene): Zdravlje Kanada 2007

Preporučen količine vitamina C u SAD :

Preporučena prehrambena količina (odrasli muškarac) 90mg na dan Preporučena prehrambena količina (odrasla žena) 75mg na dan Gornji nivo tolerancije (odrasli muškarac) 2g na dan Gornji nivo tolerancije (odrasla žena) 2g na dan

7

Megadoziranje vitamina C

Nekoliko osoba i organizacija zastupaju primenu velikih doza vitamina C, 10–100 puta više od preporučene doze u obliku oralne ili intavenozne terapije. Velika, randomizovana klinička ispitivanja efekata visokih doza na opštu populaciju nisu sprovedena. Argumenti za megadoziranje su bazirani na ishrani blisko srodnih čovekolikih majmuna, i pretpostavljenoj ishrani preistorijskih ljudi, kao i činjenici da većina sisara sintetiše vitamin C umesto da se oslanja na prehrambeni unos. Lajnus Poling je proveo znatan deo svojih kasnijih godina zalažući se za upotrebu megadoza vitamina C. On je smatrao da je uspostavljanje preporučenih dnevnog unosa dovoljno za sprečavanje skorbuta, ali da nije optimalno doziranje za zdravlje. Megadoze su promovisane za lečenje i prevenciju različitih oboljenja, među kojima su kancer, prehlada, i koronarna bolest. Te upotrebe nisu podržane kliničkom evidencijom, i u nekim slučajevima mogu da budu štetne.

Česte nuspojave

Relativno velike doze askorbinske kiseline mogu da uzrokuju indigestiju, posebno kad se uzimaju na prazan stomak. Međutim, uzimanje vitamina C u obliku natrijum askorbata i kalcijum askorbata može da umanji taj efekat.[123] Kad se uzima u velikim dozama, askorbinska kiselina uzrokuje dijareju kod zdravih osoba. U jednom ispitivanju iz 1936. doze do 6 grama askorbinske kiseline su davane grupi od 29 bebe, 93 dece predškolskog i školskog uzrasta, 20 odraslih tokom više od 1400 dana. Na tim visokim dozama, toksične manifestacije su primećene kod pet odraslih osoba i četiri bebe. Znaci i simptomi kod odraslih su bili mučnina, povraćanje, dijareja, pojave crvenila lica, glavobolja, nesvest i poremećeni san. Glavna toksična reakcija kod beba je bila alergija kože.

Moguće nuspojave

Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, te trovanje gvožđem može da postane problem kod ljudi sa retkim poremećajima predoziranja gvožđa, kao što je hemohromatoza. Genetički poremećaj koji dovodi do neadekvatnih nivoa enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaza (G6PD) može da uzrokuje razvoj hemolitičke anemije kod bolesnika nakon unosa specifičnih oksidirajućih supstanci, kao što su velike doze vitamina C.[126]

Već dugo vremena postoji verovanje da vitamin C uzrokuje razvoj kamenja na bubrezima, koje nije bazirano na naučnim dokazima. Nedavna ispitivanja su ustanovila da postoji izvesna relacija, međutim jasan generalni link između unosa suvišne askorbinske kiseline i formiranja kamenja u bubrezima nije uspostavljen. Postoji nekoliko specifičnih izveštaja o vezi između pacijenata sa oksalatnim naslagama i njihovih istorija upotrebe visokih doza vitamina C.

8

U ispitivanja sprovedenom na pacovima je utvrđeno da tokom prvog meseca trudnoće visoke doze vitamina C mogu da potisnu proizvodnju progesterona iz corpus luteuma. Progesteron, koji je neophodan za održavanje trudnoće, se formira u corpus luteumu tokom prvih nekoliko nedelja, dok se materica dovoljno ne razvije da preuzme tu ulogu. Spekulisalo se da blokiranje ove funkcije corpus luteuma, visokim dozama vitamina C (1+ g) indukuje rani pobačaj. U grupi žena koje su imale spontani abortus na kraju prvog tromesečja, srednje vrednosti vitamina C su bile znatno više, međutim autori izveštaja napominju da to ne treba interpretirati kao evidenciju kauzalne asocijacije. U prethodnoj studiji sa 79 žena sa mogućim, ranijim spontanim, ili habitualnim abortusom, Javert i Stander su 1943. imali 91% uspeha sa 33 pacijenta koji su primili vitamin C zajedno sa bioflavonoidima i vitaminom K (samo tri abortusa), dok su sva 46 pacijenta koja nisu primila vitamine imala abortus.

Ispitivanja na pacovima i ljudima sugerišu da dodavanje suplemenata vitamina C u program treninga snižava očekivane efekte treninga na VO2 maks (maksimalnu potrošnju kiseonika). Mada rezultati na ljudima nisu statistički značajni, ta studija se često navodi kao evidencija da visoke doze vitamina C imaju nepoželjne efekte na performansu treninga. Kod pacova je bilo pokazano da dodatni vitamin C dovodi do sniženja mitohondrijalne produkcije. Pošto su pacovi sposobni da proizvedu sav vitamin C koji im je potreban, pitanje je da li su oni relevantan model za humane fiziološke procese u tom pogledu.

Mehanizam heksavalentnog hroma koji uzrokuje kancer može da bude podstaknut vitaminom C.

Mogućnost predoziranja

Vitamin C je rastvoran u vodi, ali se dijetarni višak ne apsorbuje, a višak u krvi se brzo izlučuje u urin. Iz tih razloga vitamin C ima veoma nisku toksičnost. LD50 vrednost (doza koja ubija 50% populacije) kod pacova je 11,9 grama po kilogramu telesne težine kad je data putem prisilne gavaže (oralno). Mehanizam smrti od takvih doza (1,2% telesne težine, ili 0,84 kg za čoveka od 70 kg) je nepoznat, mada je verovatno u većoj meri mehaničke nego hemijske prirode. LD50 vrednost za ljude je nepoznata, međutim, kao i kod drugih supstanci testiranih na ovaj način, LD50 vrednost pacova se koristi kao orijentir za ljudsku toksičnost.

9

Prirodni izvori C vitamina

Biljni izvori:

Biljke su generalno dobri izvori vitamina C. Njegova količina u hrani biljnog porekla zavisi od izvora biljki, stanja zemljišta, klime u kojoj su biljke rasle, dužine vremenskog period nakon branja, uslova skladištenja, i metoda pripreme.

Sledeća tabela je aproksimativna i pokazuje relativnu zastupljenost različitih sirovih biljnih izvora. Neke biljke su analizirane u svežem stanju, dok su druge bile osušene (čime je veštački uvećana koncentracija individualnih sastojaka poput vitamina C), tako da su podaci podložni varijacijama i poteškoćama pri poređenju. Količine su date u miligramima po 100 grama voća ili povrća. Ovi podaci su zaokruženi proseci višestrukih autoritativnih izvora.

10

Životinjski izvori:

Veliko mnoštvo životinjskih vrsta i biljki sintetiše vitamin C. Stoga se neki životinjski proizvodi mogu koristiti kao prehrambeni izvori vitamina C.

Vitamin C je najprisutniji u jetri, a najmanje prisutan u mišićima. Pošto mišići sačinjavaju najveći deo mesa u ishrani, životinjski proizvodi nisu pouzdan izvor vitamina C. On je prisutan u majčinom mleku, ali nisu prisutni u sirovom kravljem mleku. Sav suvišan vitamin C se izbacuje urinarnim sistemom.

Sledeća tabela pokazuje relativnu zastupljenost vitamina C u hrani životinjskog porekla. Količine su u miligramima vitamina C po 100 grama hrane:

Dijetalni izvori:Najbogatiji prirodni izvori su voće i povrće, i među njima, kakadu šljiva i kamu kamu

plod sadrže najviše koncentracije vitamina C. On je takođe prisutan u nekim vrstama mesa, posebno u jetri. Vitamin C je jedan od najšire konzumiranih nutricionih suplemenata. Dostupan je u mnoštvu formi, među kojima su tablete, smeše za piće, i kristali u kapsulama.

Vitamin C se apsorbuje u crevima putem kanala zavisnih od natrijuma. On se transportuje kroz intestinalni sistem putem od glukoze zavisnih i nezavisnih mehanizama. Prisustvo velikih količina šećera bilo u interstinalnom sistemu ili krvi može da uspori apsorpciju.

11

Priprema hraneVitamin C se hemijski razlaže pod određenim uslovima, mnogi od kojih se javljaju tokom

pripreme hrane. Koncentracije vitamina C u raznim prehrambenim supstancama se snižavaju vremenom proporcionalno sa temperaturom na kojoj se čuvaju. Kuvanje može da umanji sadržaj vitamina C za oko 60%, delom zbog povišenog enzimatskog razlaganja koje može da bude znatno na temperaturama manjim od tačke ključanja. Duža vremena kuvanja takođe doprinose tom efektu, kao i upotreba sudova od bakra, koji katališe razlaganje.

Još jedan izvor gubitka vitamina C iz hrane je njegovo rastvaranje u vodi za kuvanje koja se odbacuje. Međutim vitamin C se ne gubi na ovaj način iz svog povrća istom brzinom. Pokazano je da brokoli zadržava vitamin C bolje od drugog povrća. Ispitivanja su takođe pokazala da sveže isečeno voće ne izgubi znatnu količinu nutrijenata u frižideru u toku nekoliko dana.

Vitamin C suplementiVitamin C je široko dostupan u obliku tableta i praškova. Redokson je izvela na tržište

1934. kompanija Hofman la Roš. On je bio prvi masovno proizvođeni suntetički vitamin C. Vitamin C je jedan od najšire korišćenih dijetarnih suplemenata. On je u prodaji u obliku kapi, tableta, kapsula, smeša za piće, multivitaminskih formulacija, višestrukih antioksidansnih formulacija, i kao kristalni prah. Postoje formulacije sa odloženim otpuštanjem, kao i formulacije koje sadrže bioflavonoide poput kvercetin, hesperidina, i rutina. Veličine tableta i kapsula su u opsegu od 25 mg do 1,5 g. Kristali vitamina C (kao askorbinska kiselina) su tipično dostupni u bocama od 300 g do 1 kg praha (5 ml čajna kašika kristala vitamina C sadrži oko 5,0 g).

Industrijska sintezaVitamin C se proizvodi iz glukoze promenom dva glavna procesa. Reichsteinov proces,

razvijen 1930-tih, koristi fermentaciju, kojoj sledi nekoliko čisto hemijskih koraka. Moderni dvostepeni fermentacioni proces, originalno razvijen u Kini tokom 1960-tih, koristi dodatnu fermentaciju kojom se zamenjuje deo kasnijeg hemijskog procesa. Prinos oba procesa je aproksimativno 60% vitamina C iz glukoze.

Istraživanja usredsređena na razvoj mikroorganizama (najčešće kvasca) koji bi sintetisali vitamin C u jednom fermentacionom koraku su u toku. Kao moguća sirovina se razmatra između ostalog galaktoza. Razvoj ove tehnologije bi mogao znatno da umanji troškove proizvodnje.

Procenjuje se da je svetska produkcija sintetičkog vitamina C aproksimativno na nivou od 110 hiljada tona godišnje. Glavni proizvođači su BASF/Takeda, DSM, Merk i Kineska Farmaceutska Grupa Ltd. Do 2008. samo je DSM postrojenje u Škotskoj ostalo u pogonu usled jake konkurencije iz Kine. Svetska cena vitamina C je naglo porasla 2008, delom usled porasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda, ali i usled anticipacije prestanka rada dva Kineska postrojenja locirana u Šijiazhuangu blizo Pekinga, kao dela opšteg zatvaranja zagađivačke industrije u Kini tokom perioda Olimpijskih igara. Pet kineskih proizvođača su se sastali 2010. i formirali dogovor o privremenom zaustavljanju proizvodnje da bi se održala cena. To je uzrokovalo podnošenje tužbe u američkom sudu 2011. protiv kineskih kompanija koje su ograničile

12

proizvodnju radi podešavanje cene vitamina C u SAD. Po tvrdnjama tužilaca nakon formiranja dogovora cena vitamina C je dostigla $7 po kilogramu u decembru 2002. dok je bila $2,50 po kilogramu decembra 2001. Kompanije nisu poricale optužbe, ali su u svojoj odbrani navele da ih je kineska vlada podstakla da deluju na takav način.

Fortifikacija hraneOrganizacija Zdravlje Kanada je izvršila evaluaciju efekta fortifikacije hrane askorbatom. Nalazi su objavljeni 2005. kao preporuka u dokumentu s imenom Dodavanje vitamina i minerala u hranu. Askorbat je kategorisan kao nutrijent kategorije rizika A, što znači da je to nutrijent sa definisanim gornjim limitom unosa, ali da postoji široka margina unosa sa malim bezbednosnim rizikom i bez ozbiljnih ili kritičnih nepoželjnih efekata. Zdravlje Kanada preporučuje minimum od 3 mg ili 5% RDI vrednosti da bi hrana imala status izvora vitamina C, kao i maksimum fortifikacije od 12 mg (20% RDI vrednosti) za status „izvrsnog izvora“.

13

Zaključak

Vitamin C je veoma važan pomagač našeg metabolizma, a naročito je značajan za pravilno stvaranje vezivnog tkiva, koje možemo da uporedimo sa cementom koji vezuje cigle u zidu. Ono se nalazi u svakom deliću našeg tela, objedinjuje i pričvršćuje delove organa i organskih sistema. Nalazi se u koži, srcu, krvnim sudovima, kostima, mišićima, organima za varenje...

Koliko je vezivno tkivo važno, najbolje se ogleda u poremećajima i bolestima vezivnog tkiva koje, kada se dese, oštećuju najvažnije organe našeg tela. Vitamin C učestvuje u stvaranju kolagena - jednog velikog proteinskog lanca koji, zapravo, čini osnovu vezivnog tkiva. Tako vitamin C pomaže i zarastanje rana (opet preko vezivnog tkiva). U crevima, vitamin C može da potpomogne uzimanje gvožđa, koje je neophodno za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Sa druge strane, askorbinska kiselina neutrališe višak kiseonika u organizmu (antioksidantno dejstvo), što je veoma važno u očuvanju zdravlja ćelija tkiva, odnosno celog organizma.

14

Literatura:

1. Dr Vladislav Daničić – Vitaminologija - Tarifa, Beograd 20122. Slavica Šiler-Marinković – Vitamini – Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd 20093. Earl Mindell – Velika knjiga o vitaminima – Menora d.o.o. Zagreb 1998

15