Seminar Ski Rad Lizing

8/6/2019 Seminar Ski Rad Lizing

http://slidepdf.com/reader/full/seminar-ski-rad-lizing 1/28

СЕМИНАРСКИ РАДЛизинг

Професор: Студенти:

Јасмина Весић Горана Марић 225/2010

Ивана Мирковић 119/2009Милица Стојић 173/2009



Lizing

Чачак ,jun 2011

«Садржај»

1. Увод................................................................................... 32. Појам лизинг послова................................................................ 4

3. Терминологија, настанак и развој лизинга.......................... 6

4. Врсте лизинга.............................................................................. 9

5. Уговор о лизингу........................................................................ 14

5.1. Елементи уговора о лизингу............................................... 155.2. Садржина уговора о лизингу............................................... 17

5.3. Закључење и престанак уговора......................................... 18

5.4. Карактеристике уговора у лизингу.................................... 19

5.5. Уговорне клаузуле................................................................. 20

5.6. Конвенција UNIDROID о финансијском лизингу........... 20

6. Предности и недостаци лизинга................................................ 21

7. Значај лизинга.............................................................................. 24

8. Закључак......................................................................................... 28

2



Lizing

1. Увод

Савремене услове привређивања на међународном тржишту карактерише

постојање бројних трендова међу којима највећи економски значај имају а) буран

научнотехнолошки развој, б) интензивни процеси кретања капитала, робе и услуга,

технологије и знања и в) ширење светског тржишта у смислу укључивања све већег

броја субјеката привређивања из различитих земаља у међународну поделу рада. У

таквим условима, предузетништво, способност да се иновира, да се креирају нови

облици инвестирања и нови начини финансирања тих инвестиција представљају

кључни фактор ефикасног наступа на светском тржишту и постизања што бољих

резултата у међународној размени. Једна од таквих тржишних иновација јесу и

послови лизинга, чију све већу примену и значај посматрамо у светлу трансфера

технологије, модела финансирања инвестиционих пројеката, облика међународне

економске сарадње или једноставно, као метод набавке савремене опреме без

ангажовања сопственог капитала. Такве, и сличне одреднице сагледавају ову

релативно нову пословну трансакцију као својеврсну полугу раста и развоја не само

компанија која набавку опреме врше путем лизинга, већ и самих земаља у развоју.

Овај рад има за циљ да, с једне стране пружи свеобухватну слику о пословима лизинганаглашавајући, пре свега, њихов међународни карактер, о бројним предностима али и

значајним недостацима у односу на друге аранжмане, а са друге стране да економску

суштину лизинг операција прикаже in medias res, чинећи ову проблематику

разумљивом и интересантном како обичним читаоцима, тако и врхунским

стручњацима из домена (међународне) економије и (привредног) права.

У првом делу овог рада пажња је посвећена чиниоцима који су условили

настанак лизинга, појмовном одређивању лизинга и затим разматрању елемената саме

дефиниције (учесници у лизинг послу, предмет лизинга, лизинг накнада). Други део се

односи на терминологију лизинга, будући да ова категорија не вуче корене из нашег

језика и његовом настанку и развоју у бројним земљама, као и код нас. Треће

поглавље носи назив врсте лизинга, где ће највише бити речи о најзначајнијиммодалитетима овог посла (финансијски и оперативни, директни и индиректни лизинг)

као и о осталим формама.

Појава лизинга и његов буран развој су наметнули питање његовог правног

обликовања, те је зато четврти део посвећен уговору о лизингу, његовим елементима и

садржини са посебним освртом на наш Закон о финансијском лизингу, као и

UNIDROIT конвенцији о међународном финансијском лизингу, која је имала за циљ

увођење јединствених међународних правила у пословима финансијског лизинга.

У петом делу биће речи о економским предностима и недостацима лизинга и

коначно, шесто поглавље овог рада је посвећен глобалном значају лизинга, улози

Међународне Финансијске Корпорације (IFC) у финансирању лизинг пројеката и

техничкој помоћи као и квантитативним подацима о вредностима укупних лизинг

3



Lizing

послова у свету и код нас и њиховој структури по земљама.

2. Појам лизинг послова

Пословне трансакције у међународној трговини карактерише бројност,

разноврсност и раст свих видова спољнотрговинских активности. Један од облика тих

трансакција јесу и лизинг послови. Разлоге настанка лизинга првенствено треба

тражити у развоју технике и технологије, појави модерне инвестиционе опреме сависоким степеном производних перформанси, савремених производа водеће

технологије, инвентивности у проналажењу нових извора и метода финансирања,

новим начинима пласмана опреме као и у сталној тежњи компанија да у условима

оштре конкуренције пронађу профитабилне ангажмане на светском тржишту. Нова

пословна филозофија се базира на начелу да власништво није најважнија категорија

ефикасног пословања предузећа. Произвођачи опреме су преко лизинга пронашли

могућност повећања обима и ефикасности реализације својих производа, освајања

нових тржишта, док купци те опреме у лизингу виде шансу за такву набавку

одговарајуће опреме која ће их поштедети издвајања високих сума новчаних средстава

одједном. Наиме, било сопствени или позајмљени, капитал је ограничен ресурс па

захтева и ефикасност у управљању. Са макроекономског и међународног становишта,

земље у развоју са слабо развијеном технологијом и финансијским тржиштем путем

лизинга имају могућност да користе савремену опрему и остваре завидне производне

резултате (проширење капацитета, модернизација пословања) тако да лизинг послови

представљају и један од видова трансфера иновација између земаља.

Лизинг посао можемо дефинисати као пословни аранжман између привредних

субјеката, базиран на уговору о лизингу, у коме давалац лизинга издаје у закуп

предмет лизинга (најчешће машине и инвестициону опрему) кориснику лизинга, а

корисник ту опрему користи на начин и у року утврђеним уговором, заузврат плаћа

цену коришћења предмета лизинга, а по истеку периода коришћења опреме има право

да исту врати, продужи коришћење или је откупи по уговореној цени. Економскалогика лизинга се састоји у следећем: "Уместо да купи и одмах плати, на пример

опрему и машине, предузеће налази интерес да се обрати специјализованој

финансијској институцији, банци или непосредном произвођачу да му потребну

опрему изда у закуп на одређени рок"1, а по истеку уговореног периода, закупац може

купити предмет лизинга или га вратити закуподавцу. Током периода коришћења

опреме право власништва над предметом лизинга има давалац лизинга. У основи

лизинг посла лежи уговор о лизингу, који садржи све релевантне елементе којима се

регулише тај посао. Најбитнији елементи уговора о лизингу се односе на предмет

закупа, лизинг накнаду, период коришћења средства и права и обавезе учесника у

лизинг трансакцији.

1 др Станислава Ацин-Сигулински, Менаџмент у међународној трговини, Пигмалион 1993, Нови Сад.стр. 76.

4







Lizing

језику користи израз creditbail, у руском "имовински најам" и сл.) Лизинг, посматран у

ужем смислу речи је у ствари закуп. У почетним фазама развоја, између послова

лизинга и класичног закупа није било разлика. Временом, лизинг послови су се

модификовали, нарочито због уласка треће стране у посао у виду даваоца лизинга,

финансијера, тако да данас лизинг превазилази по својој садржини најам и закуп,

будући да обухвата и послове попут кредитирања, купопродаје на почек, вршења

услуга различитог профила итд5.

Према неким изворима6 први појавни облици лизинга се везују за стари Египат

и период од 3.000 година пре нове ере. У савременом смислу речи и облику у коме се

данас користи, лизинг је настао из пословне праксе у САД, крајем XIX века. Прва

компанија која је почела да се бави лизингом је Bell Telephone Company која је у том

периоду изнајмљивала телефонске апарате због њихове високе цене, уместо да их

продаје. Касније је такав начин пласмана почео да се примењује и у другим

индустријским гранама. Прво специјализовано лизинг предузеће U.S. Leasing

Company, основано је после другог светског рата 1952. године у Сан Франциску и

бавило се финансијским лизингом. Данас се та лизинг компанија зове U.S. LeasingInternational.

Касније су настале још три компаније које су своју делатност обављале не само

на територији САД већ су прошириле пословање на тржишта Канаде и Јапана, а

шездесетих година прошлог века су почеле да се отварају и њихове прве афилијације у

земљама западне Европе. Тако су лизинг послови добили карактер међународних

пословних аранжмана.

За само једну деценију, укупан обим лизинг послова у САД је премашио износ

од 2 милијарде долара7. У Великој Британији, СР Немачкој (Munemann Industrie

Anlagen AG), Француској (Lokafrance SA, са учешћем корпорација банака и

осигуравајућих компанија у капиталу) и Белгији, прва лизинг предузећа настају 1962.

године и то најпре као представништва компанија из САД или као компаније сазаједничким капиталом, а тек касније као националне компаније. Разлоге због чега се

лизинг почео примењивати касније у Европи него у САД треба тражити, пре свега, у

недовољно флексибилној фискалној политици европских земаља и у томе што је

категорија власништва много јаче присутна у свести европских привредника и

пословних људи него што је то било на тлу САД. Власнички менталитет европских

привредника показао се, у извесном смислу, као временска кочница све док се нису

увиделе очигледне предности лизинга8. У каснијим годинама, лизинг као нову

пословну трансакцију и савремени облик финансирања прихватају и остале земље

Европе као што су Италија, Аустрија и Швајцарска, као и земље Латинске Америке и

Азије. Када је реч о земљама Азије, можа се рећи да су Јапан, Јужна Кореја и Хонг

Конг изузетно добро прихватиле ову врсту послова. Јапан је деведесетих годинапрошлог века остварио 17% вредности свих лизинг послова у свету 9 а данас остварује

20%, уз вредност трансакција путем лизинга од око 1,5% свог БДП-а, док је

јужнокорејско лизинг тржиште деведесетих било пето по величини у свету10. Без

сумње, лизинг послови су у овим земљама доживели велику експанзију седамдесетих

година прошлог века, да би у деценијама које следе ове земље достигле видно место у

5 исто, стр. 106 др Божидар Павићевић, Уговор о лизингу, уговор о франшизингу, уговор о факторингу, уговор о

форфетингу, Савремена администрација 1992. Београд, стр. 3.7 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997 год, стр. 13.8 исто стр. 139 исто10 http://info.worldbank.org/etools/docs/library

7



Lizing

извозу производа врхунске технологије на светско тржиште. У интервалу од 1980. до

1990. године само је пласирање инвестиционе опреме кроз лизинг порасло у свету

готово пет пута у односу на претходну деценију, достигавши цифру од 250 милијарди

долара, док је на почетку XXI века тај износ скоро удвостручен.

У земљама Источне Европе, чланицама СЕВ-а, лизинг послови скоро да нису

били присутни што због препрека у законодавству, што због идеолошки обојене

концепције власништва над средствима за производњу и питањима начина њиховог

коришћења. Тек после привредних реформи 70-тих година јављају се прва државна

лизинг предузећа за увоз и извоз опреме путем уговора о закупу. Тако је у Бугарској

1985, основано прво лизинг предузеће Булгарлизинг, а у СССР-у су настали, најпре,

Автоекспорт и Совтрансавто, а затим и Совфинтрејд за увоз и извоз опреме путем

лизинга. У Мађарској у том периоду лизинг послове обављају пословне банке,

спољнотрговинска предузећа и филијале Аустријске компаније CVAG leasing у којој је

уложен висок проценат капитала мађарских банака, док у Чехословачкој лизинг

пословима се баве такође две банке и то Cehoslavenska Obhodni Banka и Fincom. У

Кини је после економских реформи осамдесетих година дошло до значајног напреткау пословању путем лизинга, настале су лизинг компаније China leasing Co. у државној

својини и China Universal leasing са капиталом Кине, Јапана и Немачке.

Коначно, у процесу развоја лизинга долази до оснивања како националних тако

и регионалних, па и континенталних лизинг удружења. Тако у Сан Франциску постоји

асоцијација за послове лизинга под називом Bank American lease која као чланове има

лизинг компаније из САД и Канаде, док у Европи, у Бриселу постоји исто такво

удружење под називом Leaseuropa. Оно окупља национална удружења из 27 земаља11,

а за циљ има прикупљање пословних информација и статистичких података ради

унапређења пословања путем лизинга. У Латинској Америци и Азији постоје

удружења лизинг предузећа Felalease односно Asialease. Што се тиче развоја лизинга у

Латинској Америци, према коментарима из IFC, лизинг индустрија је простоексплодирала седамдесетих година, док деведесете карактерише стагнација у овим

трансакцијама.

Код нас се лизинг јавља почетком седамдесетих година и то прво у форми

узимања у закуп електронских уређаја, а касније инвестиционе опреме путем увоза.

Развој лизинга је текао прилично споро, првенствено због одсуства специјализованих

лизинг предузећа. Лизинг пословима су се бавиле малобројне спољнотрговинске

организације, претежно у улози корисника. У наредним годинама тај број се све више

повећавао, да би 1989. године износио близу 650 спољнотрговинских предузећа12.

Додуше, 1972. године било је покушаја да се оснује прво лизинг предузеће на

иницијативу тадашње ЈИК банке, коју је подржало и 14 предузећа и банака. Идеја је

била да се друштвеним договором формира лизинг предузеће које би набављалодомаћу и увозило опрему из иностранства, ради њеног давања у лизинг домаћим и

страним партнерима. Та се замисао реализовала исте године, међутим, због

недовољног обима финансијских средстава и одређених правних сметњи, већ наредне

године лизинг предузеће је престало да постоји а наведеним пословима је наставила да

се бави ЈИК банка13.

Развој лизинга код нас је до почетка осамдесетих карактерисао увоз

инвестиционе индустријске опреме, средстава за транспорт, путничких авиона,

11 Национално удружење лизинг компанија Србије (ALCS) је са Leaseuropa-ом октобра 2005. потписало

договор о добијању пуноправног чланства у овом друштву почетком 2006. године.12 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997. год, стр. 10913 исто

8



Lizing

локомотива, разних машина и др. После тог периода се почело и са извозом средстава

путем лизинга и то пољопривредне механизације и грађевинских машина, авиона,

железничких вагона, рударске опреме итд.

Данас, што због све већег броја страних компанија које наступају на нашем

тржишту, што због повећане тржишне оријентације домаћих фирми, послови лизинга

су у наглом развоју. У мају 2003. године је донешен Закон о финансијском лизингу

("Сл. Гласник РС", бр. 55/2003), број лизинг институција је од тада до данас порастао

од две на једанаест, закључено је око 8000 уговора о лизингу просечне вредноси од

20.000 евра, а укупна вредност лизинг трансакција у 2004. години је износила нешто

мање од 200.000 евра14.

4. Врсте лизинга

Развој пословне праксе, нарочито на међународном нивоу је довео до тога да се

и сама лизинг трансакција јавља у различитим облицима. Појавних облика лизингаима више, те стога у наредном тексту следи њихова класификација.

Једна од подела лизинга је на оперативни и финансијски, а као критеријум за

поделу се користи карактер и степен обавеза учесника у лизинг послу или могућност

отказивања лизинг уговора. У економској и правној литератури преовладава мишљење

да ове две врсте лизинга имају највећи привредни значај, а статистика говори да се

највећи број лизинг трансакција у свету обавља путем финансијског лизинга.

Оперативни или пословни лизинг (Operating leasing) је краткорочна пословна

операција. Период на који се уговара закуп је увек краћи од периода амортизације

средстава тј. од економског века трајања средстава. Укупан износ накнада које

корисник плаћа на име закупа је мањи од вредности предмета лизинга. Економски

рацио код оперативног лизинга се састоји у томе да се предмет лизинга више пута даје

у закуп или се након коришћења продаје кориснику по садашњој вредности, односно

уговореној цени. Уколико је опрема таква да се може више пута давати у лизинг,

давалац лизинга уговарањем закупа са више корисника осигурава континуитет

изнајмљивања опреме, а тиме и ефикасност у сопственом пословању. Друга

карактеристика ове врсте лизинга је да се уговор о лизингу може у свако доба

отказати. Корисник лизинга има право да опрему врати даваоцу и пре истека периода

за који је узета под закуп или да је замени новом и савременијом. Он ће то учинити у

случају када опрема постане технички застарела, када се на тржишту појаве средства

бољих техничких и производних перформанси или када му постојећа не буду више

била потребна (нпр. узета су у закуп сезонски). Обично је код овог посла произвођач(испоручилац) истовремено и давалац лизинга, а предмет лизинга су углавном

аутомобили и остала средства транспорта, рачунари и неке мање машине и алати. И

као треће, давалац лизинга је носилац обавеза и ризика који се односе на ризик

евентуалних губитака или пропасти опреме, ризик застарелости као и на трошкове

одржавања, сервисирања, набавки резервних делова и компоненти, трошкове

поправки и осталих услуга. Право својине се не преноси на корисника лизинга

протеком рока на који је уговор о лизингу закључен, већ накнадном куповином

предмета од стране корисника по уговореној (нижој) цени која по правилу треба бити

једнака неотписаној вредности опреме.

Финансијски лизинг (Financial leasing) се још назина и капиталним или full-pay-

14 www.investmentclimate.org

9



Lizing

out лизингом. То значи да се у току лизинг периода амортизује скоро целокупна

вредност опреме, а укупни износ свих лизинг накнада већи је од стварне вредности

предмета лизинга. Економски интерес даваоца финансијског лизинга се огледа управо

у тој карактеристици. Код уговора о финансијском лизингу не постоји могућност

опозива. Уговорену закупнину корисник лизинга плаћа без обзира на то да ли предмет

лизинга заиста употребљава или не. Право својине преноси се на корисника лизинга

по исплати последње рате.

Финансијски лизинг је дугорочни аранжман. Дугорочност пре свега значи да

рок на који је уговор закључен одговара економском веку производног коришћења

опреме. У том периоду се предмет лизинга, као што је речено, мора исплатити у

целости. Због тога се и уговор о финансијском лизингу зове још и уговор потпуне

амортизације.

Финансијски лизинг је трилатерална економска трансакција. То значи да се у

овом послу увек јавља и лизинг компанија, комерцијална банка или друга финансијска

организација која се пословима лизинга бави редовно и професионално и има улогу

даваоца лизинга. Она најпре, на основу спецификације жељене опреме и произвођачаод стране примаоца лизинга купи опрему од произвођача или трговинског предузећа, а

након тога исту опрему даје у лизинг кориснику. У међународним економским

трансакцијама, често постоје идентични субјекти - даваоци лизинга у обе земље.

Наш закон15 дефинише финансијски лизинг као посао у коме давалац лизинга

а) са испоручиоцем предмета лизинга одређеним од стране примаоца лизинга

закључује уговор о испоруци и

б) са примаоцем лизинга закључује уговор о финансијском лизингу којим се

обавезује да на корисника лизинга пренесе овлашћење држања и коришћења предмета

лизинга, а прималац лизинга се обавезује да му за то плаћа уговорену накнаду у

уговореним ратама.

Са аспекта финансија, финансијски лизинг представља специфични изворфинансирања одређених инвестиционих пројеката. Приликом одлучивања о врсти

инвестиције која ће се реализовати, инвеститор мора да донесе одлуку и о начину

финансирања исте. Поред финансирања сопственим или позајмљеним капиталом

(путем емисије хартија од вредности или задуживањем код банака), лизинг се намеће

као додатна опција, како у унутрашњим тако и у међународним инвестиционим

подухватима.

У земљи настанка лизинга САД, оперативни лизинг се третира као посао

обичног закупа (true lease) где се након истека предвиђеног рока предмет враћа

закуподавцу, док се финансијски лизинг третира двојако и то као посао условне

продаје (conditional sale) или као продаја уз задржавање власништва. Код ових послова

је предвиђена опција куповине на крају лизинг периода. У Великој Британији су пакфинансијски лизинг и закуп синоними, али уколико постоји право куповине онда се

лизинг подводи под режим тзв. послова закуп-куповина (hire-purchase). Лизинг се у

осталим земљама и код нас схвата различито, најчешће као мешовити посао закупа са

продајом на отплату. У нашој земљи, финансијски лизинг је књиговодствено

регулисан Законом о порезу на додату вредност и Међународним рачуноводственим

стандардима (МРС 17), а правно већ поменутим Законом о финансијском лизингу.

Као критеријуми за поделу лизинг послова на директне и индиректне се

користе релације између учесника у лизинг трансакцији, статус даваоца лизинга,

односно решавање питања финансирања испоручиоца. Уз претпоставку да се ови

лизинг послови обављају између привредних субјеката који су резиденти двеју

15 Закон о финансијском лизингу (члан 2, став 1 и 2)

10



Lizing

различитих земаља, да је код директног лизинга предмет закупа потрошно добро

намењено за вишекратно изнајмљивање а код индиректног скупа инвестициона

опрема високе тенхологије и да се ради о лизингу потпуне амортизације, следе

покушаји објашњења суштине тих послова.

Код међународног директног лизинга који се још назива и лизинг у ширем

смислу речи, учесници у послу су давалац лизинга који је истовремено и произвођач

(извозник) опреме и корисник лизинга (увозник). Произвођач пласира опрему у земљу

корисника лизинга, а посао се обавља закључивањем само једног уговора између ова

два субјекта. Другим речима, ради се о двостраној трансакцији у коме закуподавац

остаје власник над опремом, а на закупца преноси право њеног коришћења. Између

њих се не јавља посредник, бар не у смислу специјализоване међународне лизинг

компаније, већ у виду финансијске организације која решава питање финансирања

извозника опреме путем лизинга. Наиме, корисник опреме плаћа уговорену закупнину

најчешће у ратама. Давалац лизинга се бави производњом и извозом опреме и обично

не располаже са високим износима новчаних средстава. Њему су финансијска средства

потребна ради финансирања свог редовног пословања. Због тога се давалац обраћафинансијској организацији, најчешће банци, ради продаје својих потраживања према

кориснику лизинга. Након продаје потраживања, банка исплаћује даваоцу лизинга

вредност потраживања уз дисконт. Корисник лизинга доспеле лизинг накнаде не

исплаћује више даваоцу лизинга већ банци, док давалац лизинга остаје дужник према

банци све док корисник лизинга не изврши своје обавезе из лизинг уговора, тј. док не

исплати целокупни износ закупнине.

За разлику од директног лизинга, код кога се закључује само један уговор о

закупу, код индиректног лизинга међународног карактера постоје најмање три лица

која учествују у послу и то произвођач (испоручилац), лизинг предузеће које има

улогу даваоца лизинга и корисник лизинга. Лизинг трансакција се обавља

закључивањем два одвојена уговора: уговора о купопродаји између произвођача илиспољнотрговинског предузећа и лизинг компаније и уговора о лизингу који потписују

лизинг компанија и увозник инвестиционе опреме (корисник лизинга). Овде треба

напоменути да је веома битно постојање и пуноважност оба уговора, јер иначе лизинг

посао не би имао правну ваљаност. На основу првог уговора, лизинг компанија купује

инвестициону опрему од испоручиоца и измирује своје обавезе према њему тако што

исплаћује уговорену вредност. Дејство другог уговора је такво да на основу њега

међународна лизинг компанија уступа инвестициону опрему на коришћење увознику

на уговорени период и уз плаћање одговарајуће лизинг накнаде. Такав лизинг се још

назива и тространим међународним финансијским лизингом16, а аналогно директном

лизингу, индиректни лизинг можемо назвати и лизингом у ужем смислу речи.

Компарација перформанси директног и индиректног лизинга17

16 др Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Међународни научни форум Дунав-река сарадње,

Београд 2004, стр. 420.17 Према: др Станислава Ацин-Сигулински, Менаџмент у међународној трговини, Пигмалион 1993,Нови Сад. стр. 79

11



Lizing

Карактер предмета лизинга (скупа инвестициона опрема са веома уским

тржиштем) као и то да су учесници у лизинг послу субјекти из различитих земаља,

доводи до тога да се оба уговора, уговор о купопродаји и уговор о лизингу у пракси

закључују истовремено или један за другим. На тај начин оно смањује ризик

немогућности пласмана тако скупе опреме. Другим речима, лизинг предузеће не жели

да преузима ризик и закључује уговор о куповини такве опреме ако није сигурно да ће је дати у лизинг. Такође, због специфичности инвестиционих добара, извозник врши

испоруку опреме директно кориснику лизинга, а не лизинг компанији. На тај начин се

скраћује поступак реализације лизинг аранжмана и врше уштеде у времену и

трошковима.

Према предмету лизинга разликујемо више врста лизинга, међу којима су

најзначајнији лизинг инвестиционе опреме, лизинг комплетних постројења и лизинг

покретних добара. Поред ових форми, у пракси су познати и лизинг

неупотребљаваних ствари као и лизинг употребљаваних ствари.

Лизинг инвестиционе опреме (Equipment leasing) је такав облик лизинга у коме

се као предмет лизинга јављају покретна инвестициона добра. Корисник лизинга

уговара аранжман са даваоцем лизинга и узима на коришћење један или вишепримерака разних машина, као на пример: грађевинске машине, дизалице, булдожери,

пољопривредне машине, сетови IT опреме и сл. Ова врста лизинга представља закуп

инвестиционе опреме за обављање општих послова у привреди веће вредности као и

за пословне подухвате спољнотрговинског типа.

Лизинг комплетних постројења (Plant leasing) представља у ствари лизинг

непокретних добара као што су читава фабричка постројења, складишта, хале, зграде,

хотели и разни туристички објекти. С обзиром да се ради о објектима велике

вредности, период коришћења је релативно дуг, обично између 15 и 20 година, а некад

и дуже.

Лизинг покретних добара није ништа друго до давање у закуп робе широке

потрошње релативно веће вредности и дужег века трајања. Као предмет закупа се

углавном јављају аутомобили, рачунари, разни алати и сл.

Уколико се у лизинг даје потпуно нова ствар, тада се ради о лизингу

неупотребљаваних ствари (first-hand leasing). Опрема која се изнајмљује није

претходно била предмет закупа.

Лизинг употребљаваних ствари (Second-hand leasing) је вид лизинга у коме се у

закуп дају већ коришћене ствари, углавном покретна добра.

У зависности од простора обављања лизинг послова односно локације

привредних субјеката, учесника у лизинг трансакцији, разликујемо унутрашњи лизинггде се послови лизинга обављају између привредних субјеката из једне земље и

међународни лизинг (cross-border leasing) код кога су учесници резиденти различитихдржава. Давалац лизинга са територије једне земље врши пласман опреме на тржишта

Директни лизинг Индиректни лизинг

Купопродаја потраживања Купопродаја предмета

Финансирање преко финансијскеорганизације (посебан уговор о

финансирању)

Финансирање преко лизинг предузећа наоснову уговора о лизингу

Опрема остаје у власништву

произвођача (извозника)Власник опреме је лизинг предузеће

12



Lizing

других посредством лизинг компанија, њихових афилијација и канала продаје у виду

спољнотрговинских предузећа. Што се тиче форми, у пракси се јављју четири

основне: "а) када су лизинг предузећа и корисник лизинга у земљи увозници, а

произвођач опреме у земљи извозници; б) када у обе земље постоје лизинг предузећа,

а произвођач опреме и корисник се налазе у различитим земљама; в) када су лизинг

предузећа и произвођач опреме у земљи извоза, а корисник у земљи увоза; и г)

мултинационални лизинг послови или глобалне лизинг операције."18

Врло слична претходној подели јесте и категоризација лизинга на увозни(import leasing) и извозни (export leasing).

Код увозног лизинга, корисник лизинга узима у лизинг опрему која је

произведена у некој страној земљи. Земље у развоју обично увозе производе високе

технологије за сопствени привредни развој или добра за којима постоји тражња на

домаћем тржишу, али се не производе у земљи. Увозни лизинг се још назива и

пасивним лизингом.

Извозни (активни) лизинг је таква спољнотрговинска трансакција у којој

предузеће из једне земље уступа на коришћење домаћу опрему примаоцу лизинга издруге земље. Посматран као развојна стратегија, ова врста лизинга може бити од

изузетног значаја за извозно-оријентисане привреде које желе да путем различитих

послова извоза остваре повећање стопе привредног раста.

Према времену трајања лизинг посла, правимо разлику између краткорочног(short-term) и дугорочног (long-term) лизинга.

Уговорни рок код краткорочног лизинга обично износи 1 до 3 године или 1 до

5 година, у зависности од предмета закупа. У нашем закону о финансијском лизингу

(члан 3, став 1) се не прави разлика између краткорочног и дугорочног лизинга, већ се

једино наводи да минимални период на који се може закључити уговор о лизингу

износи две године. Предмет закупа код овог лизинга су потрошна добра која давалац

лизинга изнајмљује више пута. Између краткорочног и пословног лизинга, чини се,нема битних разлика.

Код дугорочног лизинга, период коришћења предмета лизинга износи од три до

пет година, понекад је тај период дужи од десет година, а за непокретности износи и

преко двадесет година.

Према врсти и обиму уговорених обавеза у вези са одржавањем предмета

лизинга разликујемо нето и бруто лизинг.19

Код нето лизинга (netto leasing) корисник лизинга преузима обавезе

сервисирања и одржавања предмета лизинга, као и трошкове осигурања, док је бруто

лизинг (gross leasing) такав посао у коме наведене обавезе падају на терет даваоца

лизинга као и обавезе ремонта, обезбеђења резервних делова, евентуална замена

опреме новим моделима бољих перформанси, обука кадрова који ће руковатиопремом и сл.

У зависности од тога да ли је предмет лизинга прецизно одређен или само

оквирно, разликујемо појединачни и бланкетни лизинг. Код појединачног лизинга

(individual leasing) корисник лизинга прецизно дефинише опрему коју ће користити,

док бланкетни лизинг (blank form leasing) карактерише нижи степен конкретизације

предмета лизинга или предмет лизинга није уопште одређен уговором. Другим

речима, прималац лизинга узима на коришћење опрему по свом избору.

Према врсти лизинг уговора, лизинг може бити стандардни, лизинг са правом

18 др Станислава Ацин-Сигулински, Менаџмент у међународној трговини, Пигмалион 1993 год, Нови

Сад. стр. 8019 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997. год, стр. 21

13



Lizing

опције, временски лизинг и лизинг уговор са клаузулом куповине. Код стандардног лизинга предмет лизинга се по истеку уговоренок рока враћа даваоцу или се

коришћење продужава новим уговором. Лизинг са правом опције је таква форма

лизинга где након истека уговора о лизингу корисник слободно бира да ли ће опрему

вратити, купити или продужити уговор. Временски лизинг или тзв. run-off лизинг је

посао закупа на унапред договорени рок, након чијег истека предмет лизинга мора

бити враћен власнику, док је код лизинг уговора са клаузулом куповине корисник у

обавези да откупи предмет лизинга истеком периода коришћења.

У привредној пракси многих земаља постоје и други лизинг аранжмани,

релативно мањег економског значаја. Ту спадају тзв. револвинг леасинг или лизинг са

овлашћењем продужавања уговорног рока, лизинг уз посебне услове, лизинг продате

ствари и на крају, један посебан вид оперативног лизинга - рентинг.

Лизинг са овлашћењем продужавања уговореног рока даје могућност

кориснику да по истеку лизинг периода поново узме на коришћење средство за рад,

али овог пута не исто, већ ново и технички савршеније. Такви послови су од значаја

како за земље извознице технологије путем лизинга, тако и за земље које тутехнологију користе. Код првих, они доприносе сталном повећавању обима извоза

модерне и технички напредне опреме, обезбеђујући њен профитабилан пласман, док

другима пружају прилику да прошире своје производне капацитете, модернизују

пословање и да прате трендове у коришћењу опреме високих производних

могућности.

Лизинг уз посебне услове је таква трансакција, најчешће спољнотрговинског

карактера, у којој давалац лизинга захтева да корисник испуњава одређене услове пре

него што посао буде уговорен. Ти услови су везани за ниво техничке опремљености

производних капацитета, квалификованост кадрова који ће руковати предметом

лизинга, менаxмент и организациону структуру компаније и сл. На нивоу националне

привреде ти захтеви су усмерени на постојање изграђене инфраструктуре (путнамрежа, аеродроми), захтеви из области телекомуникација итд.

Лизинг продате ствари (Sale and lease back) се другачије назива и повратни

лизинг. Настао је шездесетих година у САД, а подразумева најпре продају неких

инвестиционих добара велике вредности као што су зграде, хотели или чак и читаве

фабрике лизинг компанији, а затим коришћење истих путем лизинга. Тиме се врши

преваљивање ризика власништва уз задржавање свих економских користи које

коришћење предмета доноси. Интересантан је пример сале анд леасе бацк трансакције

када је власник некада највише зграде у Њујорку, Empire State Building, продао исту

лизиншком друштву, а затим узео на коришћење уговором о лизингу на време од 114

година.20

Рентинг је специфична форма лизинга. Разликује се од уобичајених лизингпослова по томе што више припада области комерцијалних услуга и техничке помоћи

него што представља вид финансирања. Код рентинга не постоји специјализована

лизинг установа, већ предузеће као што је нпр. rent-a-car компанија која се бави

изнајмљивањем путничких аутомобила. Ствар се даје у закуп на врло кратак рок,

накнаде за услуге су доста високе због повишеног ризика изнајмљивања и више су

него код класичног лизинга.

5. Уговор о лизингуБројне економске и правне дисциплине посматрају лизинг као релативно нову

пословну операцију и сагледавају је са посебних становишта. Тако економски

стручњаци из домена финансија лизинг третирају као специфичан вид прибављања20 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997 год, стр. 23

14



Lizing

основних средстава предузећа.21 За теоретичаре који се баве међународним

економским питањима и спољном трговином лизинг је једна врста међународних

кооперативних аранжмана, један облик интеграције субјеката привређивања. Са друге

стране, стручњаци који се баве привредним правом, лизинг сагледавају као сложен

правни посао тј. као уговор у привреди облигационог типа22, па чак стављају знак

једнакости између лизинг трансакције и уговора о лизингу. Велико наглашавање

значаја уговора о лизингу код правника није без разлога. Без обзира на различита

схватања појма лизинга, може се рећи да лизинг по дефиницији, за своју основу има

уговор о лизингу. Без уговора о лизингу, посао лизинга не би био правно ваљан.

Међутим, лизинг трансакција није исто што и уговор о лизингу. Између ових појмова

постоје одређене разлике, те их је неопходно разграничити.

Лизинг посао је економска категорија, пословни аранжман који има своје

учеснике у виду закуподавца, закупца и посредника, реални предмет закупа, као и

економске мотиве за реализацију. Лизинг посао представља једну целовиту операцију,

док је уговор о лизингу само један сегмент те операције 23. Уговор о лизингу је правни

инструмент и правни регулатор реализације посла. Он обезбеђује правну сигурностизвршења посла. Преко њега лизинг посао добија свој правни основ. Другим речима,

са уговором о лизингу, лизинг посао постаје правни посао.

Уговор о лизингу се, по правилу, дефинише као писмено изражена сагласност

воља двеју страна од којих је једна давалац лизинга а друга корисник или прималац

лизинга. Давалац лизинга се обавезује да ће другој страни, кориснику лизинга дати на

коришћење предмет лизинга који сам производи или набавља од неког трећег лица. То

лице, као што је познато, може бити произвођач или неко трговинско предузеће. Друга

уговорна страна, корисник лизинга, се потписивањем уговора обавезује да ће као прво,

преузети предмет лизинга, као друго, плаћати лизинг накнаду, обично у ратама и као

треће, кад истекне рок на који је уговор закључен предмет вратити, откупити или

продужити уговор. Правном терминологијом речено, уговор о лизингу закључују двестране, субјекти уговора а поводом предмета (објекта) уговора, из кога проистичу

међусобна права и правне обавезе.

5.1. Елементи уговора о лизингу

Као и сваки други уговор у привреди, уговор о лизингу мора да има одређене

елементе. Они се са становишта значаја за реализацију правног посла могу поделити

на битне, небитне и споредне елементе.

Битни елементи (састојци) уговора о лизингу су предмет који је дат на

коришћење и цена тог коришћења. Они морају да постоје код сваког уговора о

лизингу, без обзира на модалитет.24 Поред ових, у нашем закону се као обавезни

елементи још наводе и износ појединих рата накнаде, њихов број и време плаћања, као

и рок на који је уговор закључен.25

За остале елементе (небитне и споредне) уговора о лизингу важи правило да су

они одређени законом али да их субјекти уговора могу својом вољом регулисати и на

21 др Милорад Иванишевић, др Драган Красуља, Пословне финансије, Економски факултет Београд,

Београд 2000. год, стр 40722 др Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Међународни научни форум "Дунав-река

сарадње", Београд 2004, стр 416.23 исто24 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997 год, стр. 39.25 Закон о финансијском лизингу (члан 6, став 1)

15



Lizing

неки други начин. То су могућност отказа уговора, начин његовог престанка, опција

куповине или продужења уговора, као и место, време и начин испоруке предмета

лизинга, питања у вези са његовом монтажом, одржавањем, транспортом, заменом

делова, тестирањем, техничко - технолошким усавршавањем и сл. Ту се такође могу

навести и елементи који одређују страну која је у обавези да осигура предмет лизинга,

ризике од којих треба да буде осигуран, да ли постоји обавеза даваоца лизинга да

врши обуку особља које ће руковати предметом, евентуално уступање (цесију)

уговора, начине решавања спорова (надлежност домаћег суда или неке друге стране

арбитраже), валуту плаћања (валута извозника или средства међународне

ликвидности), обезбеђење плаћања (на пример међународним документарним

акредитивом или банкарском гаранцијом), језик и коресподенцију и друге елементе о

којима се постигне сагласност.

Први битни састојак уговора о лизингу је предмет уговора. То је ствар која се

даје у закуп, а најчешће је то инвестициона опрема, покретна или непокретна добра. О

овом елементу је већ било довољно речи у првом поглављу. Једино што се овде може

додати је да наш законодавац одређује предмет финансијског лизинга врло широко усмислу да то може бити свака покретна непотрошна ствар26, и сви њени припадајући

делови.

Лизинг накнада (закупнина, цена лизинга) је други битни елемент уговора о

лизингу и овом приликом захтева већу пажњу. Она представља онај износ новца који

корисник лизинга плаћа даваоцу за коришћење предмета лизинга, у време и на начин

регулисан уговором. Другачије речено, рок у коме плаћања доспевају, њихов број,

износ појединих рата, евентуална неизвршења обавеза плаћања као и сва остала

питања у вези са исплатом накнаде су уређена уговором о лизингу. Висина лизинг

накнаде као цене коришћења ствари је детерминисана бројним факторима. У њој су

садржани различити појединачни трошкови и ризици које преузима давалац лизинга, а

преваљује их на корисника. Због тога се висина накнаде разликује у зависности одлизинг посла, а већина лизинг компанија има разрађену методологију за њено

израчунавање.

Износ и структура материјалних трошкова и премија на име ризика одређује

колика ће бити цена лизинг аранжмана. Она садржи:

а) Трошкове амортизације, који треба да надокнаде набавну вредност предмета

лизинга ако не у потпуности онда у што је могуће већој мери до истека периода

закупа. Према нашем закону27, лизинг накнада се утврђује првенствено на основу

амортизације целине или најбитнијег дела вредности предмета лизинга. Као што је

познато, код оперативног (краткорочног) лизинга период закупа је краћи од рока

амортизације опреме, укупни износ лизинг накнада је мањи од њене вредности, док

давалац лизинга остварује свој економски интерес у виду приноса на ангажованасредства поновним давањем предмета у закуп. Насупрот оперативном, код

финансијског лизинга збир свих лизинг накнада премашује набавну вредност опреме,

јер давалац лизинга једино на тај начин може надокнадити улагања и остварити добит.

б) Трошкове финасирања у виду камате на ангажована средства даваоца

лизинга, која је једнака просечној каматној стопи на тржишту капитала. Понекад су

ти, иначе нематеријални трошкови увећани за износ премије извозног осигурања.

в) Премије за ризике и то премију за опозив28 која обезбеђује даваоца од ризика

26 Закон о финансијском лизингу (члан 4, став 1)27 Закон о финансијском лизингу (члан 7)28 др Милорад Иванишевић, др Драган Красуља, Пословне финансије, Економски факултет Београд,Београд 2000. год, стр 408

16



Lizing

превременог престанка закупа, ризик немогућности наплате потраживања, политички

ризик који је присутан код међународних лизинг послова и то на релацији развијене

земље – земље у развоју или транзицији, ризик финансирања, валутни ризик,

инфлациони ризик, и сл. Укључивање ових премија у лизинг накнаду повећава исту од

2 до 5%.

г) Царине и остале дажбине земље у коју се извози опрема путем тзв. cross-

border лизинга.

д) Трошкове сервисирања и обављања услуга у вези са предметом лизинга

уколико их врши давалац лизинга.

ђ) С обзиром да је власник предмета лизинга, давалац плаћа одређене порезе(нпр. порез на имовину) и те издатке преваљује на корисника.

е) Лизинг накнада, коначно, треба да садржи у себи и добит даваоца лизинга.

Због тога се за лизинг накнаду у литератури може пронаћи и термин лизинг маржа, јер

она надокнађује набавну цену предмета, зависне трошкове набавке и испоруке као и

остварени профит.

Поред елемената за калкулацију цене лизинга, још једно битно питање у вези саовим је и начин сервисирања обавеза на име лизинг накнаде, односно облици њеног

уговарања. Накнада за лизинг се плаћа месечно, тромесечно, полугодишње или

годишње, а што се модалитета тиче, у пракси је најчешћи случај да је лизинг накнада

уговорена на линеарној основи у фиксним износима. Такође, лизинг накнада може

бити и опадајућа што значи да корисник у првим месецима плаћа веће износе а

наредне рате су ниже за одређени проценат. Такви случајеви су чести када је реч о

лизингу са опцијом куповине предмета лизинга. Насупрот овоме, отплата лизинг

накнаде може бити растућег типа тј. у почетном периоду ниже накнаде а у каснијим

месецима више, што је погодно за кориснике лизинга који у почетку не постижу

максимално искоришћење капацитета.29 На крају треба рећи и то да лизинг накнада

може бити уговорена у променљивим износима, односно тако прилагођена да пратисезонски ритам делатности корисника и интезитет коришћења опреме.

Плаћање лизинг накнаде се по правилу обавља на дан испоруке предмета

лизинга или унапред, а спољнотрговинске лизинг послове обично карактерише

плаћање обезбеђено неопозивим документарним акредитивом кога, да би био

наплатив, прате и одговарајућа документа.

5.2. Садржина уговора о лизингу

Садржину сваког уговора чине права и обавезе уговорних страна. Тако и код

уговора о лизингу његова садржина није ништа друго, до скуп свих права и правних

обавеза чији су носиоци учесници у лизинг послу и која регулише њихове међусобне

односе и односе према трећим лицима.

Основна права даваоца лизинга су најпре, право на лизинг накнаду, право да

пренесе власништво над предметом на треће лице, затим право да своја потраживања

прода или пренесе (цедира) на треће лице, право контроле коришћења предмета

лизинга и право да у уговор унесе посебне клаузуле. У случају да корисник не

извршава обавезу плаћања лизинг накнада, давалац лизинга има право на раскид

уговора30, повраћај предмета лизинга, на основу претходно потписаног записника о

29 Према: др Станислава Ацин-Сигулински, Менаџмент у међународној трговини, Пигмалион 1993,

Нови Сад. стр. 83.30 Закон о финансијском лизингу (члан 28 ставови 1 и 2)

17



Lizing

споразуму ради враћања државине над предметом као и право на накнаду претрпљене

штете31.

Основне обавезе даваоца лизинга су да закључи уговор о купопродаји са

произвођачем или спољнотрговинским предузећем (у случају финансијског лизинга) и

да пренесе право државине на корисника лизинга. Остале обавезе су да гарантује да

предмет нема материјалних и правних недостатака, да кориснику саопшти отказни рок

уколико је предвиђен, да пренесе на корисника лизинга и сву потребну техничку

документацију, да обезбеди обуку кадрова ради правилног коришћења производа, да

обезбеди резервне делове и сервисирање, да пренесе кноњ-хоњ уз посебну накнаду и

да преузме предмет лизинга по протеку уговореног рока.32

Основна права корисника лизинга су да захтева испоруку предмета који узима у

лизинг, да по истеку периода коришћења исти откупи или продужи уговор (право

опције), да предмет да у тзв. подлизинг или на њему врши техничка побољшања и

модернизацију, уколико је за то добио писмену сагласност од стране даваоца, као и

право на раскид уговора због неизвршења обавеза даваоца и у складу с тим право да

захтева накнаду штете.Основне обавезе корисника су најпре, обавеза плаћања лизинг накнаде у

износима и роковима дефинисаним уговором, затим обавеза преузимања предмета

лизинга и руковања у складу са његовом наменом пажњом доброг привредника,

обавеза да предмет одржава и да га осигура од ризика као и да предмет врати или

откупи након истека уговора.

5.3. Закључење и престанак уговора

Иницијатива за склапање лизинг посла у највећем броју случајева потиче од

будућег корисника. Пошто има за циљ да набавком нове опреме отпочне или усавршипостојећи бизнис, а не располаже са довољно финансијских средстава или су

постојећи услови кредитирања неповољни, предузеће (предузетник) најпре ступа у

контакт са произвођачем (испоручиоцем). Међутим то не значи одмах и заснивање

уговорног односа, већ се прво преговара о врсти и количини жељене опреме,

појединачној и укупној цени, времену и месту испоруке, начину транспорта, јер било

да је реч о директном или индиректном лизингу опрема се транспортује директно

кориснику. Ако се одлучи на уговарање краткорочног лизинг аранжмана онда

корисник са њим закључује уговор о оперативном лизингу (закупу опреме). Међутим,

уколико је за циљ имао нпр. проширење производног програма или капацитета,

корисник у ту сврху има потребу за скупљом и технички савршенијом опремом, те се

зато дугорочни посао показује неопходним. Он онда контактира лизинг организацију

и упознаје је са детаљима преговора које је имао са произвођачем

(спољнотрговинским предузећем) у вези са неопходном инвестиционом опремом. Том

приликом се приступа истовременом или сукцесивном закључивању уговора и то, као

што је познато, најпре уговора о купопродаји (испоруци) а затим и уговора о

(финансијском) лизингу. Произвођач или спољнотрговинско предузеће испоручује

опрему кориснику, коју он користи и из остварених новчаних прилива сервисира

преузете обавезе.

Понуду за закључење лизинг уговора, речено је, подноси корисник, мада то

31 Исто (члан 29 и 30, став 1)32 др Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Међународни научни форум "Дунав-рекасарадње", Београд 2004, стр. 421.

18



Lizing

није правило. Понуду може да поднесе и лизинг друштво, тј. давалац лизинга, а

постоје и случајеви да испоручилац опреме захтева од даваоца лизинга да проналази

потенцијалне кориснике опреме. Многа лизинг предузећа, како у пословању на

домаћем тржишту тако и у оквиру пословања са иностранством, користе своје агенте

(лизинг брокере) који посредују у проналажењу и корисника лизинга и самих

произвођача.

Уговор о лизингу може престати на један од следећих начина: а) истеком рока

на који је закључен, а претходним испуњењем свих обавеза, б) постизањем

сагласности уговорних страна, в) услед немогућности испуњења: вишом силом или

престанком уговорне стране и г) једностраним раскидом од стране било ког учесника

у послу.

5.4. Карактеристике уговора у лизингу

Основне карактеристике уговора у лизингу, без обзира на врсту лизинга су да је лизинг уговор формални уговор, може се јавити у виду уговора по приступу,

неименован уговор, двострано обавезујући, мешовити, са трајним престацијама а

може се третирати и као уговор суи генерис.

Уговор о лизингу је припада групи строго формалних уговора у привреди и

мора бити сачињен у писменој форми. То предвиђа и наш закон о финансијском

лизингу33.

Уговори о лизингу могу имати облик већ готових формулара које саставља

давалац лизинга. Тада се ради о тзв. уговорима по приступу, или адхезионим

уговорима. Потенцијални корисник лизинга не може да преговара о клаузулама

уговора, већ једино да понуду садржану у њему прихвати или дате услове одбије, по

систему таке ит ор леаве. Такви лизинг уговори обично садрже: називе предузећадаваоца, произвођача и корисника лизинга, њихова седишта, податке о предмету

уговора, месту и начину испоруке, року трајања уговора, износу и начину плаћања,

начину транспорта, транспортним клаузулама (уколико је реч о међународном

транспорту), права, обавезе и одговорности субјеката, питања која се тичу

власништва, обезбеђења плаћања, трошкова допреме, монтаже, тестирања односно

пуштања у пробну производњу, обуке особља, начине престанка уговора као и

примену важећег права, надлежност суда (ако су закључници уговора резиденти

различитих земаља) итд.

Уговор о лизингу је сложен инструмент, опширан, високог степене детаљности.

Њега прате анекси и одговарајући додаци и прилози. По правилу је неименован уговори није у потпуности правно регулисан, чак ни у оним земљама које имају закон о

лизингу. Усвајањем Закона о финансијском лизингу код нас, овај уговор је постао

именован али на њега се примењују одредбе облигационог права и других закона у

случајевима које закон о финансијском лизингу не регулише. На уговоре о лизингу

међународног карактера се примењују извори аутономног права међународне

трговине као и правила UNIDROIT конвенције о међународном финансијском

лизингу.

Такође, уговор о лизингу је двострано обавезујући (што значи да је свака

страна носилац одређених права али и обавеза), даље то је уговор са трајним

престацијама јер се обавезе извршавају до краја рока коришћења и коначно, ради се о

мешовитом уговору који представља комбинацију уговора о закупу, кредиту, уговора33 Закон о финансијском лизингу (члан 6, став 3)

19



Lizing

о делу и пуномоћству. Као што се види, уговор о лизингу је својеврстан хибрид

многих уговора и може се третирати као уговор sui generis.

5.5.Уговорне клаузуле

Клаузуле које се уносе у уговор о лизингу су прилично бројне и различите посадржају. Оне чине битну ставку уговора и одређују његову садржину тј. обим права и

обавеза уговорних страна. Могу бити а) оне које се редовно уносе и ту спадају

клаузуле о предмету, начину, условима испоруке, клаузуле о трајању лизинг уговора

као и о накнади за коришћење предмета, власништву, опцији куповине, осигурању и

сл. и б) специфичне клаузуле34 које су најзаступљеније код финансијског лизинга због

тространог односа. Оне су по природи срвари у највећој мери усмерене на заштиту

даваоца лизинга што је, као што ће бити речи касније, управо један од недостатака

лизинг послова. Ту спадају а) клаузуле о искључењу одговорности даваоца лизинга за

неизвршење испоруке или за закашњење у испоруци предмета лизинга, б) клаузуле о

искључењу одговорности даваоца лизинга за материјалне недостатке предмета

лизинга, в) клаузула по којој све ризике у вези са предметом лизинга сноси корисник иг) казнене клаузуле у корист даваоца лизинга.

5.6.Конвенција UNIDROID о финансијском лизингу

Лизинг је седамдесетих година у најразвијенијим земљама Европе и света

доживео буран развој и постао неизбежан облик међународног привређивања. И поред

тога, уговор о лизингу није био комплетно правно уређен ни у једној земљи. Постојеће

моделе уговора је креирала пословна пракса, док је свака земља имала специфичне

спољнотрговинске и царинске прописе којима су се уређивали лизинг послови.

Уједначавање тих прописа на међународном нивоу је постало неопходност тим пре

што би повећало ефикасност пословања међу земљама и интезивирало њихову

међусобну сарадњу. Иницијатива за доношење јединствених правила о лизингу је

потекла од Међународног института за унификацију приватног права (UNIDROIT)

фебруара 1974. године, а конвенција о уклањању правних сметњи у реализицији

међународних лизинг трансакција (што је и њен основни циљ) је усвојена у мају 1988.

године у Отави, а односи се само на финансијски лизинг35. Одредбе те конвенције су

диспозитивне, што значи да их учесници у лизинг пословима не морају стриктно

поштовати и могу применити и другачија решења уколико о томе постигну

сагласност. Конвенција садржи три главе и тринаест члана, од којих су за ову тему

најважнији први у коме се дефинише посао финансијског лизинга36

и трећи где се34 др Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Међународни научни форум "Дунав-река

сарадње", Београд 2004, стр. 422.35

Пуни назив конвенције гласи Convention on International Financial leasing а ступила је на снагу

31.12.1990. године. Конвенцију је потписало 13 држава (Гана, Гвинеја, Нигерија, Филипини, Танзанија,

Француска, Чехословачка, Финска, Италија, Белгија, САД и Панама) а касније су јој приступили

Мађарска, Летонија, Руска федерација, Белорусија и Узбекистан. Ратификовале су је 4 земље и то

Француска, Италија, Нигерија и Панама. Наведено према: др Александар Ћирић, Међународно

трговинско право, Правни факултет Ниш, Центар за публикације, 2005. стр. 261.36 Дефиниција гласи: „Финансијски лизинг је трансакција код које једна страна - давалац лизинга

(Lessor), на основу сачињене спецификације друге стране - корисника лизинга (Lesee) сачињава уговор

о испоруци (Supply agreement) са трећом страном - испоручиоцем (Supplier) по основу кога прибавља

опрему под условима одобреним од стране корисника, а затим закључује уговор о лизингу (Leasingagreement) са корисником уступајући му опрему на коришћење на одређено време уз накнаду.“ -

20



Lizing

каже да се конвенција примењује када давалац и корисник лизинга имају седишта на

територији различитих земаља и кад испоручилац има пословно седиште код државе

уговорнице или ако је испоручилац нека трећа земља а на оба уговора се примењује

право неке од земаља уговорница. Остали закључци конвенције се односе на тзв.

финансијски подлизинг, предмет лизинга, права и обавезе уговорних страна,

одређивање меродавног права, одговорности даваоца према кориснику и трећим

лицима, обавезе испоручиоца (извозника) из уговора о продаји као и правне санкције

према кориснику за случајеве неплаћања лизинг накнаде и накнаде за штету.

6. Предности и недостаци лизинга

Многобројни специјалисти појединих економских дисциплина акценат у

појмовном одређивању и објашњењу лизинга наглашено подређују природи своје

струке и то превасходно због вишеструког значаја лизинг послова. Међутим, оно што

је неоспорно је то да се приликом сваког указивања на добре стране лизинганаглашава ефикасно решавање проблема набавке средстава неопходних за пословање

предузећа. Несумњиво, изузетно брзо ширење лизинг послова говори о томе да они

имају својеврсне предности у односу на послове класичне куповине (увоза),

прибављања финансијских средстава са тржишта капитала или задуживања код банака

путем кредита. У даљем разматрању дат је покушај да се детаљно образложе све

позитивне особине лизинга али и његови недостаци. Приликом доношења одлуке о

избору модела финансирања набавке опреме неопходна је претходна компарација свих

поменутих могућности. Да ли је повољнији лизинг или самофинансирање (куповина

на кредит) потребно је проценити код сваког случаја посебно. Једино се са

сигурношћу може тврдити да је лизинг аранжман повољан једино оним субјектима

привређивања који постижу како ефективност тако и ефикасност у пословању, тј. самодобрим привредницима.

Генерално, предности лизинга се састоје у следећем:

а) Предузећа, нарочито мала и средња, нису увек у могућности да купе опрему

неопходну за покретање, проширење или модернизацију свог пословања као што и не

располажу увек средствима која могу поднети као колатерално обезбеђење (залога,

хипотека) за банкарске кредите. Набавком на лизинг, корисник лизинга не мора да

одједном ангажује сопствена (позајмљена) средства за снабдевање опремом или

машинама, његов капитал остаје слободан па може бити искоришћен у друге пословне

сврхе.

б) Накнада за коришћење предмета коришћења лизинга се отплаћује од

прилива готовине (cash flow) који се остварује употребом предмета лизинга, па се у

колоквијалном говору често каже да средство отплаћује само себе. Добром

организацијом и планирањем амортизације лизинг накнаде може се уклопити да се

свака рата накнаде покрива приливом новчаних средстава по основу реализације робе

произведене закупљеном опремом. Такође, овакав начин отплате као и добро

финансијско планирање позитивно утичу на ликвидност корисника лизинга.

в) Издаци на име лизинг накнаде се третирају као расходи у билансу успеха

предузећа, па се на исте не плаћа порез. Лизинг накнада је својеврсни порески признат

трошак и представља одбитну ставку од пореза.

г) Ако се куповина опреме финансира путем банкарских кредита тешко да ће

Наведено према: мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997 год, стр. 62 и 63. иwww.unidroit.org

21



Lizing

било која банкарска организација одобрити кредит у висини њене набавне вредности,

а такође ће захтевати и сопствено учешће готовине. Лизинг финансира знатно већи

проценат опреме него што то чини кредит. Такође, уговори о дугорочном задуживању

код комерцијалних банака намећу дужнику низ ограничења у погледу одржавања

одређеног нивоа ликвидних средстава, затим се ограничава даље дугорочно

задуживање и сл. Уговором о лизингу се не могу наметнути таква и слична

ограничења.37

д) Као предмет лизинга се често јавља опрема која под дејством техничко-

технолошког развоја брзо застарева. Кориснику лизинга се више исплати да такву

опрему узме у закуп него да је купи. Тиме он избегава ризик њеног технолошког

застаревања. Такође, уколико је предмет лизинга потребан предузећу само одређен

временски период, нпр. сезонски, лизинг је боље решење од куповине која би у том

случају била нерентабилна.

ђ) Код бројних лизинг послова, после истека периода коришћења опреме, иста

се враћа даваоцу а уговор продужава узимањем у закуп нових и савременијих модела

(револвинг лизинг). Тако је корисник лизинга у позицији да континуирано користиопрему најновије технологије. Ова предност је од битног значаја за земље у развоју

код којих овакав лизинг аранжман представља својеврстан канал трансфера најновије

технологије, која због своје цене није доступна привредницима у земљи, а не може се

набавити ни путем кредита.

е) Уколико су лизинг рате фиксне, а најчешће се уговарају као такве, оне служе

основицом за јасну и прецизну калкулацију трошкова корисника лизинга. Лизинг

може бити уговорен далеко једноставније и брже него класичан банкарски кредит, док

се план отплате може уговорити тако да одговара специфичним потребама корисника

лизинга.

ж) Земље које желе да стимулишу развој ове међународне трансакције често

предвиђају одређене царинске, пореске и спољнотрговинске олакшице за лизингпослове.

Поред предности за корисника, лизинг је повољна пословна трансакција и за

друге учеснике у послу.

Са становишта даваоца лизинга овај посао му обезбеђује а) власништво над

предметом лизинга, б) бољу контролу уложених финансијских средстава и в) слабију

регулацију пословања од стране државе. Наиме, лизинг компаније нису депозитне

организације, па зато не подлежу строгом државном надзору. Због ових разлога,

лизинг представља доста профитабилан облик пласирања капитала.

Путем лизинга произвођачи (извозници) освајају нове тржишне сегменте,

добијају могућност експанзије продаје на страна тржишта, такође добијају могућност

да средства добијена из прихода од продаје опреме лизинг компанијама улажу уистраживање и развој нових и усавршавање постојећих производа као и да избегну

ризик и трошкове држања залиха.

Поред наведених предности, лизинг трансакције имају и недостатке које нису

нити мали и безначајни нити занемарљиви. Литература која се бави проучавањем ове

проблематике као највеће и најзначајније мане лизинга наводи следеће:

а) Посматрајући вредност укупног износа лизинг накнада, долази се до

закључка да је лизинг прилично скуп начин финансирања набавке опреме. Збир свих

рата у току коришћења предмета лизинга знатно надмашује његову набавну вредност.

Приликом разматрања структуре базичних трошкова лизинг компанија речено је да у

37 др Милорад Иванишевић, др Драган Красуља, Пословне финансије, Економски факултет Београд,Београд 2000. год, стр. 418

22



Lizing

те трошкове спадају трошкови амортизације опреме, трошкови финансирања и

одржавања, премије за разне видове ризика и остали материјални и нематеријални

трошкови. Те трошкове лизинг предузеће преваљује на корисника путем лизинг

накнаде. Међутим, листа трошкова које корисник треба платити се ту не завршава. На

кориснику је да плати и аконтацију (учешће), разне административне таксе, трошкове

прибављања неопходне документације ради оцене бонитета, трошкове одобрења

уговора и сл. Ово само потврђује чињеницу да лизинг, једноставно речено - пуно

кошта. Услед свих ових терета који треба да поднесе корисник, многи предузетници,

мала и средња предузећа као и поједине националне привреде нису у могућности да

користе лизинг као вид набавке неопходне опреме.

б) У лизинг пословима давалац лизинга има већу економску снагу и тиме се

налази у повољнијој позицији у односу на корисника. Лизинг компаније, битно утичу

(диктирају) на услове под којима се закључује уговор о лизингу те притом, може се

слободно рећи, долази до неравноправности уговорних страна и угрожавања принципа

еквивалентности узајамних обавеза. На пример, у нашем закону стоји да ако корисник

лизинга закасни са исплатом једне рате, што чини доспелим и све наредне, давалацлизинга стиче право на раскид уговора о лизингу и право на повраћај ствари.

Кориснику тако остаје дуг иако је лишен предмета лизинга.38

в) Значајан недостатак лизинга са становишта корисника је и то што се лизинг

накнада, по правилу плаћа одједном, на почетку периода коришћења (обично

пословне године) тј. на дан испоруке или чак унапред, што може да представља знатно

финансијско оптерећење за корисника, с обзиром да се ради о веома великим

износима.

г) Лизинг аранжмани краткорочног типа могу допринети повећању превремено

застареле опреме на тржишту, уколико корисници не желе да је откупе по истеку

уговореног рока. Због тога лизинг компаније настоје да у уговор унесу клаузулу о

обавезном откупу опреме по завршетку лизинг посла. То решење може битинеодговарајуће за корисника из два разлога. Прво, таква опрема по правилу веома брзо

морално застарева па њеним коришћењем корисник не би могао да постигне

оптималне производне резултате као што би то био случај са новом опремом. Друго,

прихватањем таквих услова корисник би себи унапред "везао руке" јер он на тај начин

не изнајмљује, већ унапред купује опрему само што је одложен пренос права својине.

д) У вези са претходним недостатком, тако повећану количину застареле

опреме која је након давања у лизинг враћена произвођачима, развијене земље извозе

у неразвијене земље, којима је било каква технологија добродошла. Према грубим

проценама економских стручњака, развијене земље у 60% случајева извозе морално

амортизовану и употребљавану опрему неразвијеним привредама.

д) Без обзира на тврдњу да се отплата лизинг накнаде може уговорити каофиксна, растућа или опадајућа или се може прилагодити потребама корисника, ипак

већу флексибилност у овом смислу имају банкарски кредити. У земљама у којима је

лизинг у почетној фази развоја, услови давања опреме у лизинг су још увек мање

повољни од кредитних, пре свега због високог степена ризика. У тим условима је ипак

лакше уговорити начин сервисирања кредитних обавеза од отплате лизинг накнаде.

ђ) Трошкови застаревања средстава се тешко могу избећи када је уговорен

38 др Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Међународни научни форум "Дунав-река

сарадње", Београд 2004, стр. 423. Такође, у члану 16. закона су предвиђене клаузуле којима се штити

давалац лизинга тако што он не одговара за материјалне недостатке ствари већ испоручилац, а његова

одговорност за штету проузроковану предметом лизинга је искључена осим ако се корисник ослањајуна његову стручност или је учествовао у избору испоручиоца (чл. 17).

23



Lizing

финансијски лизинг јер је код њега могућност опозива искључен. Уговорену накнаду

корисник мора да исплаћује све до истека лизинг периода, иако средства постану

застарела чак и када се налазе ван употребе.

е) Држава преко своје економске политике може да стимулише експанзију

лизинга, али и да га својим мерама ограничава. Наиме, "неповољни порески, царински

и рачуноводствени прописи често уместо да погодују развоју лизинга, могу се

преобратити у његову кочницу."39

ж) Посматрано са међународног аспекта, лизинг послови представљају један од

видова трансфера технологије, техничких побољшања и иновација. Сигурно је да је та

карактеристика лизинга од великог значаја првенствено за земље у развоју. Међутим,

економски снажнија земља – давалац лизинга може земљи кориснику лизинга

наметнути бројне рестриктивне одредбе. У оваквим случајевима честе су обавезе

корисника лизинга да прво, додатно купује неопходна обртна средства, делове и сл. од

даваоца лизинга, друго, извоз производа добијених опремом набављеном на лизинг је

територијално ограничен од стране даваоца или је за извоз потребна сагласност

даваоца, треће, кориснику се може забранити да у току трајања лизинга може узетидругу опрему на лизинг од неког другог даваоца, четврто, давалац лизинга може

задржати права да одређује цене производа добијеним производњом од стране

предмета лизинга и пето, ограничавање техничко-технолошког усавршавања или

истраживачких активности везаних за предмет лизинга.

7. Значај лизинга

Савремено тржишно пословање се одликује мноштвом иновација, нових форми

пословања, новим видовима пословне праксе и организације. Све веће вредности

набавки опреме путем лизинга, све већи обим инвестиција финансираних из овог

извора као и перманентан развој лизинг послова доводе до закључка да лизинг све

више добија на значају у савременом пословању, како са међународног аспекта тако и

на нивоу националних економија.

Значај лизинга се огледа у више праваца. Као прво, скупа опрема као и остала

инвестициона добра велике вредности се у значајној мери реализују кроз лизинг. У

свету (развијеним земљама) се 20-25% свих набавки финансира путем лизинга. Речено

језиком маркетинга, лизинг представља канал дистрибуције којим капитална опрема

налази пут до потрошача задовољавајући на тај начин тржишне сегменте на којима

постоји тражња за том опремом. Друго, међународну економију карактеришу све веће

могућности технологије с једне, и све већа ограниченост тржишта с друге стране. "Утим условима купци су без довољно новца, а продавци све теже проналазе купце

инвестиционих добара, па су упућени једни на друге."40 У лизингу се огледа шанса за

интеграцијом произвођача, спољнотрговинских предузећа, финансијских организација

и потрошача. Треће, став да се до потребних капацитета, машина, средстава не мора

доћи куповином или кредитом је поткрепљен прагматизмом привредника и компанија

из развијени земаља Европе и света који власништво над добрима и ризике везане за

то власништво повезују са великим луксузом. Четврто, за развој лизинг послова, као и

финансирање лизинг пројеката имају програми развоја међународних финансијских

институција у коме велики значај има Међународна Финансијска Корпорација (IFC).

Подсећања ради, IFC је посебни ентитет у систему IBRD, чији је циљ унапређење

39 мр Милена Јовановић, Финансијски лизинг, СКЦ-Ниш, Ниш 1997 год, стр. 3040 исто, стр. 123

24



Lizing

привредног развоја земаља у развоју кроз подстицање раста приватног сектора, малих

и средњих предузећа у земљама чланицама и стварање услова за прилив

међународних инвестиција. Тако, корпорација учествује у финансирању лизинг

пројеката у земљама у развоју као и у давању техничке помоћи. Од седамдесетих

година па до данас корпорација је учествовала у финансирању 177 лизинг пројеката у

56 држава и као инвеститор и као давалац техничке помоћи. Промовишући значај

лизинга, у корпорацији наводе да лизинг подстиче и убрзава инвестиције у капитална

добра, појачава међународну компетитивност произвођача, интезивира конкуренцију

у финансијском сектору и олакшава трансфер нове технологије. Од свих тржишних

иновација, лизинг најбоље функционише у земљама у развоју са недовољно

развијеним финансијским тржиштем.41

Наша земља је члан IFC од 2001. године и већ је део пројекта корпорације за

развој предузећа у земљама југоисточне Европе под називом SEED (Southeast Europe

Enterprise Development). Од усвајања закона о лизингу 2003. године до данас, у Србији

је укупна вредност лизинг трансакција путем класичног лизинга достигла суму од 43

милиона евра, 30 милиона евра је вредност cross-border лизинг послова док је 14милиона евра инвестирано на име lease back трансакција. Структура лизинг послова је

следећа: 82% за возила, од тога половина за путничке аутомобиле, а остатак од 18%

јесте лизинг разне опреме најчешће из области лаке индустрије. Такође, из SEED-а

предвиђају да ће до 2008. године 19% вредности свих инвестиција бити финансирано

путем лизинга.42

У свету је 2001. године укупна вредност вредност свих инвестиција

финансирана путем лизинга износила 476 милијарди US долара, од чега највећи

проценат има САД, затим ЕУ и Јапан (график 1).

41 www.investmentclimate.org42 исто.

25



Lizing

Procent ualno u~e{}ezemaqa u ukupnoj vrednost i l i zin

poslova u svet u 2001. godine

SAD

48%

Japan

19%

EU

22%

Ostal e zemqe11%

Извор: www.ifc.orgПосматрано по земљама (график 2), ситуација је следећа: Највећу вредност

инвестиција путем лизинга имају САД (228 милијарди USD), затим Јапан (91

милијарда USD), Немачка (33 милијарде USD) и Велика Британија (23 милијарде

USD).

Vode}ezemqeu f inansi rawu put eml i zinga u 2001. godini

227,7291,48

33,1223,2222,03

11,1310,59

6,726,44

44,03

0 50 100 150 200 250

S AD

J apan

Nema~ka

V. Bri tani ja

F rancuska

K i naK anada

J . Koreja

[ pani ja

Ostal i

Vrednost u ml rd. USD

Извор: www.ifc.orgПето, лизинг компаније помажу развој тржишта капитала у земљи,

попуњавајући јаз који остављају инвестиционе банке и друге финансијске

организације. Како лизинг компаније расту и развијају се, на лизинг тржишту се

јављају све веће потребе за диверсификацијом финансијских услуга и

специјализацијом лизинг предузећа.

26



Lizing

Као глобални трендови у развоју послова лизинга могу се навести следећи:

Корисници лизинга Идејна решења Лизинг компаније

Разноврснији

Лизинг заједно са другим

финансијским услугама

Специјализација

Захтевају више

алтернативаДиверсификација услуга

Захтевају већи обим

услугаКонсолидација

Компетентни за

коришћење предмета Пакети укупних

пословних решења и

лизинг уз консалтинг

(Solution packages)

Прихватање и управљање

већим ризиком

Расте тражња за новом

технологијомИзградња брендова и

сопственог имиџаНаиме, све већи број корисника жели да унапреди квалитет свог пословања

ослањајући се на лизинг опреме високе технологије, али такође уз раст тражње за

лизингом уз остале финансијске услуге. Лизинг организацијама се постављају нови

захтеви на које оне одговарају сталним растом обима и врста својих услуга уз све

запаженије коришћење маркетинг стратегија, раста свих облика неценовне

конкуренције као и изградњом сопственог пословног профила.

8. Закључак

27



Lizing

Економско деловање субјеката привређивања на домаћем и међународном

тржишту је суочено са бројним потешкоћама. Оставивши на страну и не тако

занемариве светске проблеме изражене у бојазни да је спољна трговина резултат

неправедне размене и у постојању све већег броја ограничења у светској трговини,

компанијама и земљама у развоју се као императив поставља употреба таквих

механизама који ће повећати њихову конкурентност на глобалном нивоу и рационално

коришћење свих ресурса: рада, предузетништва и капитала. Међутим, управо је

капитал најосетљивије питање динамичног развоја националних привреда у развоју,

због тога што га нема у довољној мери. У ситуацијама неразвијеног финансијског

тржишта, ниског органског састава капитала (речником политичке економије), било

које ангажовање сопственог или позајмљеног капитала усмерено ка набавци

одговарајуће технологије, једноставно није могуће. У таквој ситуацији, као прилично

ефикасан модел међународног финансирања могу бити и послови лизинга. Уз помоћ

њих се са великом дозом успеха могу превазићи постојећи проблеми, ефикасно

набавити потребни капацитети и њиховом употребом остварити оптимални резултатипривређивања. Лизинг послови, као део стратегије развоја тзв. малих Јапана, су

допринели да те Азијске земље, набавком врхунске производне технологије путем

лизинга, последњих година достигну ако не светски врх у извозу hi-tech опреме, онда

бар позитивну конфирмацију.

Уколико би се уопште све позитивне особине лизинга могле сместити у

неколико редова, онда би се могло рећи да лизинг стимулише алокацију капитала

између земаља, каналише трансфер технологије, доприноси развоју националних

тржишта капитала и подстиче раст малих и средњих предузећа и предузетништва.

Међутим, лизинг послови имају и своје наличје. Пре свега, лизинг аранжмани су

једноставно речено скупи. Корисници лизинга (предузећа, земље у развоју) који

хронично болују од недостатка капитала плаћају високу цену свог лечења. Друго,економски снажније лизинг компаније често утичу на кориснике да прихвате за њих

неповољне услове лизинга, тако да се принцип еквивалентности давања и примања

озбиљно нарушава. Из свега реченог следи закључак да успешна операционализиција

стратегије развоја кроз лизинг захтева претходно доношење исправних економских

одлука, уз напомену да не постоји опште усвојени рецепт за ефикасност лизинг посла.

Обазрива компарација свих алтернатива уз стално сагледавање односа користи и

трошкова, као и успешно пословање и инвестирање у профитабилне, пажљиво

одабране пројекте јесте предуслов ефикасности сваког лизинг посла.

Documents

Seminar Ski Rad Lizing