~ 1 ~

~ 2 ~

Sem Stjuart

RUŽIČASTI

HORIZONTI

Sam Stewart - BLUE SKYPrevod: Darinka NIKOLIĆ

min@

~ 3 ~

1.

Bila je to njegova poslednja noć u Parizu. U hotelskom foajeuposmatrao je izvesno vreme jednu savršeno obučenu ženu. Narukama je imala niz zlatnih narukvica koje su zveckale pri svakomnjenom pokretu. Nosila je mali sat sa znakom „kartije". On se upravovraćao sa večere. Išao je hodnikom prema svojoj sobi. Jedna vrata uhodniku bila su otvorena. Na njima je stajala ona. Lepo negovanuruku stavila je na dovratak i oslonila se na nju.

- Dakle? - rekla je.Keli je zastao, a onda ju je dugo gledao. Čemu neprilike, pomislio

je. Što da ne, korigovao je svoje misli. Onda je polako spustio ključ odsvoje sobe u džep.

Bilo je brzo, jednostavno, bez emocija, lako. Keli je spavao okopola sata, a onda se trgnuo.

- Tako - rekla je žena.Nešto pre jedanaest spustio se na zaleđeni aerodrom u Njujorku.

Bio je nestrpljiv da vidi kako to čine njegovi rivali i zato je za letodabrao nacionalnu kompaniju. Uverio se, kao što je uostalom iočekivao, da rade odlično. Let je bio sjajan, bez greške. Karta ujednom pravcu iz Pariza koštala ga je četiri stotine pedeset dolara.„Ružičasti horizonti" bi tu relaciju mogli da naplate tri stotine dolaramanje. Počev od aprila. Možda. Ako bude sreće.

Keli je čvrsto verovao u sreću. On nije bio sujeveran, nije verovaou zvezde, samo je umeo da posmatra. Njegova vera bila je testirana umnogim situacijama u kojima se nalazio, pogotovu u pilotskoj kabini.Obično je govorio: ti uradi ono što moraš, a sreća će uraditi ostalo.

Policajac na pasoškoj kontroli je prepoznao njegovo ime u pasošui Keli je bez zadržavanja prošao sve formalnosti. Setio se kako jejednom, samo zahvaljujući sreći, izbegao da ode u zatvor, jer sepobunio protiv jednog carinika koji mu je isprevrtao torbu i zagledaočak u pastu za zube. Ovog puta, njegova torba od svinjske kože prošlaje carinu neotvorena. Keli je odjednom osetio neku mladalačkulakoću i mogao je čak i da razgovara sa policajcem. Sreća... NaKelijevom radnom stolu stajao je natpis: „sreća se zaustavlja ovde."

Stavio je torbu na rame i pošao niz hodnik aerodromske zgrade.Ušao je zatim u lift i popeo se na prvi međusprat. Potražio jeHajdigera, novog momka koji je radio na kompjuterima.

- Dobar dan, gospodine. Vratili ste se - rekao je Hajdiger.Keli nije odgovorio ništa, mada je pokušao da izgleda prijateljski.

Momak je bio malo zbunjen, a Keli je poželeo da mu kaže: uspori,život je ionako kratak.

- Biće snega - rekao je Hajdiger.

~ 4 ~

- Izgleda - odvratio je Keli.- Mekdermot želi da vas vidi.- I ja bih to voleo.- Izašao je dole, pred vas, ali vas nije video.- Nije važno, ne uzbuđuj se - odgovorio je Keli.Mekdermot je bio finansijski direktor kompanije.- Da li se nešto dogodilo odjutros? - upitao je Keli. - Ili, da pitam

drugačije: da li se nešto neočekivano dogodilo odjutros?Momak se odjednom uozbiljio i dok ga je Keli pažljivo posmatrao

očekujući informacije, on je ustao, izvadio novine iz jedne gomile napolici i pružio mu ih.

- Jedino što znam je na strani 36.Keli je samo klimnuo glavom. Hajdiger mu je otvorio vrata i

propustio ga u posebnu sobu kompanije „Ružičasti horizonti". Soba jebila opremljena kompjuterima i telefonima i u njoj nije bilo ništa odromantičnog naziva kompanije.

- Do Sirakuze? Da gospodine. Dvadeset šest dolara. Ne, ne šalimse, gospodine. Ne, to je cena - govorila je devojka u telefonskuslušalicu. - Ne, ne šalim se, gospodine.

Tri stotine službenika odgovaralo je na pitanja, uzimalorezervacije, potvrđivalo letove. To je bilo sve što je kompanija imalato je bila služba koja je obavljala kompletnu komunikaciju saputnicima. Kompanija „Ružičasti horizonti" nije imala agencijskeposlovnice po gradu, pa čak ni na aerodromskom terminalu. To je ibio jedan od razloga što je moglo da ponudi takve, „ne šalim se" cene.

Keli je prolazio pored ljudi za kompjuterima i išao je premaMekdermotovoj sobi. Vrata sobe su bila otvorena, ali DžordžMekdermot nije bio tamo. Odlično. Moći će na miru da pročita novine,pre nego što se Mekdermot vrati. Sve što mu je bilo potrebno, bilo jedeset minuta vremena. I dve nedelje odmora. I milion dolara.

Ušao je u svoju sobu koja se nalazila odmah poredMekdermotove i skinuo mantil. U tom trenutku na vratima sepojavila Freni, njegova sekretarica, vitka, možda čak mršava,devojka. Ispupčene jagodice davale su joj pomalo egzotičan izgled, štoje bilo potencirano i njenim kosim očima. Ona je pogledala u novinekoje je on držao.

- Da li si čitao? - upitala ga je.- Treba li?Bila je ozbiljna.- Pa... mogao bi bar slike da pogledaš.Nasmejao se.- Zar je tako loše, ha?- Pa... ne znam - rekla je tiho. - Zaista ne znam. Ako baš želiš

moje mišljenje, nije tako loše. Ali, ja sam stari optimista. Treba da

~ 5 ~

pitaš svog finansijskog direktora. Seti se pri tom i onoga što imaobičaj da kaže tvoj direktor tržišta: „ako izgledaš kao gubitnik,izgubićeš".

- To nije njegovo mišljenje, to je činjenica - odvratio je Keli. -Ljudi te se plaše, ako si siguran. Isto je i s policijom.

- Oh? - primetila je uz ironičan osmeh.On se iznenada nasmejao.- Dame i gospodo, obraća vam se vaš kapetan, krećemo na

putovanje po začaranom krugu.Freni je samo stajala pred njim i klimala glavom. Bila je sasvim

ozbiljna.- Kako je bilo u Parizu? - upitala je. - Zabavno?- Ne. Bilo je u stilu onog što u starim filmovima zovu „žestoka

borba". - Seo je na sofu i zapalio cigaretu. - Za početak, rekli su mi danema problema i da možemo da letimo za Pariz, svakako, ali najbližiaerodrom koji možemo da koristimo je u Dovilu. Znaš li gde je to? Stopedest kilometara severno od Pariza! I znaš li šta Francuz u takvimprilikama obično kaže: „Žao mi je!" Kaže to vrlo nežno, i istovremenooštri nož. Ipak, da skratim, proveo sam tamo četiri dana upregovorima i moći ćemo da slećemo na Orli. Dobio sam samo tritermina nedeljno, ali dobio sam ih!

- Ti si sjajan - rekla je.- Da, i vrlo umoran.- Znaš, ti si nešto između Henrija Kisindžera i Indijane Džonsa.

Od prvog imaš upornost, od drugog šarm i snagu. Želiš li kafu?- Ne još.- Da zovem Mekdermota?- Kasnije. Daj mi dvadeset minuta. I još nešto: da li znaš zašto

me traži?- Koliko ja znam to je zbog izveštaja. Poslali su ga juče.- Znaš li i koje su brojke u pitanju? Bar neke?Ona ga je pogledala iznenađeno.- Zar ja? Ti znaš da se ja u to ne razumem, čak ni kad vidim.

Apotekarski rečeno, čini mi se da su ti uvalili bar deset miligramabrige.

- Zabavno - primetio je i proteglio se na sofi. - Ima li još nešto štobi mi ulepšalo današnji dan?

Freni je odmahnula glavom.- Niko nije zvao telefonom? Niko nije tražio sastanak?- To ti je sve na stolu. Ima nešto kod Rozetija, u šest. Odnosno,

mislim da želi da se nađe s tobom kod „Vestburija". Hoćeš li daotkažem?

- Ne... danas je petak. Da li je danas petak?- Četvrtak... i, mislim, potrebna ti je kafa.

~ 6 ~

Zatim je izašla i zatvorila vrata za sobom.Kad je ona otišla, Keli je ustao i stao pored prozora, zagledan u

nebo. Tačno pod prozorom stajao je njegov „boing 737", spreman dapoleti. Okrenuo se od prozora, zapalio jednu „goluaz" i otvorio novinena strani 36.

Naslov je bio „Ružičasto-crni horizonti".Sklopio je novine, pošao do bifea i natočio sebi punu čašu viskija.

Stavio je tri kocke leda i ponovo otvorio novine.,.Ružičasto-crni horizonti".Slika je bila iz 1971. Predsednik Nikson se rukuje s njim. Gledao

je u sopstveno mlado lice sa crnim povezom na oku. Keli, polugusar.Karin je bila s njim.

Počeo je da čita:„Kompanija ,Ružičasti horizonti' bori se za život. Imala je rekordne

gubitke u prethodna tri kvartala, ali njeni finansijski stručnjaci kažu da ipaktreba sačekati i bilans poslednjeg. U ovom trenutku može biti reči o neuspehu,ali ne i o padu, govore oni. Sve je počelo idejom osnivača i izvršnog direktoraBerka M. Kelija, o jeftinom prevozu na domaćim letovima. Analitičari sa Volstrita tvrdili su: ,propašće, to je samo pitanje vremena'. Međutim, Berk Keli nepropada lako. On je već nekoliko puta počinjao iz početka i nije isključeno da ćeto moći da učini još jednom.

Smeli mladić na letećem trapezu.,Ni rat nije uspeo da prekine njegovu strast za letenjem', izjavio je Čarls

Strajker, Kelijev pomoćnik, pa ne verujem da će to uspeti ni onima koji njegovusudbinu pokušavaju da reše za svojim zelenim stolovima. Keli ima dve medalje ijednu gotovo fatalnu ranu iz vijetnamskog rata. On je, posle svega, uspeo daosnuje ,Ružičaste horizonte', a imao je tad samo 26 godina. U prve dve godineizgubio je na tom poslu pet miliona dolara, ali ih je zatim vrlo brzo povratio.Jednom je izjavio novinarima: izgubiti pet dolara, to je prava nesreća. Ali,izgubiti pet miliona! Oh, čoveče, pa to je igračka!' Kao što je poznato,,Ružičasti horizonti' su preživeli do danas. Keli je, svojim sjajnim pregovarač-kim sposobnostima, ustanovio i međunarodne linije i posao je krenuo. Tada jei mladi šef kompanije , Ružičasti horizonti' počeo svoj uspon ka visokomdruštvu.

Vežite pojaseveTaj odvažni mladi čovek, koji danas ima četrdeset godina, očekuje upravo

možda i najteži neuspeh u životu. Ili će to biti još jedno njegovo ponovnorađanje. Upravo je u pregovorima oko otvaranja interkontinentalnih letova, posvojoj poznatoj damping metodi. Reklo bi se: Berk Keli objavljuje treći svetskivazdušni rat! Vežite pojaseve, jer to može biti pravi nuklearni rat!"

- Da li si završio?Keli je podigao pogled prema vratima. Mekdermot je stajao tamo,

~ 7 ~

sa šoljom kafe u ruci. Bio je to jedan od onih racionalnih ljudi premakojima je Keli oduvek gajio izvesno nepoverenje, možda još iz nekogsopstvenog iskustva iz Vijetnama.

- Uđi, Džordže - rekao je Keli - kad si već tu. Pretpostavljam daneće biti prijatno: Da li uvek ulaziš tako, bez kucanja?

Mekdermot je podigao svoje retke i blede obrve.- Ti si užasan - zaključio je posmatrajući Kelija. - Ali, ja te

razumem. Uostalom, kucao sam. Pretpostavljam da me nisi čuo.Izvini.

- Nema veze - uzdahnuo je Keli i polako odmahnuo glavom.Pokazao je Džordžu stolicu i ponudio ga da sedne. - Opusti se i sedi. -Zatim je zapalio još jednu cigaretu. - A sad, kao odgovor na svapitanja: ja još nisam gotov.

- Naravno da nisi - brzo je dogovorio Džordž i Kelija je tadpodsetio na lekara koji po svaku cenu želi da umiri bolesnika kojiupravo umire. Podsetio ga je, takođe, na lekara koji mu je prenekoliko godina rekao: „naravno, nećete izgubiti levo oko, mi ćemo gaizlečiti." - Ali, nešto ćeš morati da menjaš.

Keli je klimnuo glavom, baš kao što je to uradio onda, preddoktorom.

- Slušaj me, Keli - rekao je Mekdermot. - Ne verujem da sisvestan svega što se događa. Poslednjeg dana marta ističe ti rok zavraćanje duga od dvadeset dva miliona dolara. Ili ćeš vratiti, ili ćešpropasti. Rat je gotov, Keli, a ti krvariš.

- Prestani - rekao je Keli mirno. - Ja razumem šta to znači.- Ne, ja zaista sumnjam da razumeš. Standard i Purs danas

dolaze kod mene i želeće da znaju kako stvari stoje.- Koliko dugo možeš da odlažeš?- Legalno?- Za početak tako.- SEK nam daje tri meseca.- Dovoljno. Želiš li nešto da dodaš?Uzdahnuvši, Mekdermot se zavalio u stolicu i otpio gutljaj kafe.

On je odjutros još bio pod uticajem izveštaja koji je primio odbankara.

- Da, želim da dodam da ti to neće pomoći, Keli. Devedesetdana..? - Odmahnuo je glavom s nevericom. - Ne znam šta ti je uglavi, ali budi oprezan. Mogao bi sebi da naškodiš.-

- Ne paniči, Džordže. Ni Rim nije izgoreo za jedan dan.- Niti je podignut za devedeset dana - suvo je odvratio

Mekdermot. - Ako želiš da spaseš kompaniju, znaš šta treba dauradiš. Prodaj avione, skrati linije. Zaboravi Pariz i sve ostalo što setiče proširenja poslova ...

- To jedino može da nas spase.

~ 8 ~

- Nemaš dokaza.- Još nemam - planuo je Keli. - Daj mi vremena.- Nije u pitanju vreme - odvratio je Mekdermot. - To stalno

pokušavam da ti objasnim. Ti si uvek mimo vremena. Ti se kockaš saozbiljnim stvarima, ti izazivaš nesreću. Svakog minuta ti... - Zaćutaoje i duboko uzdahnuo. - Plaćaš me da te savetujem i ja sam tesavetovao, Keli. Ostalo moraš sam da učiniš, ali odmah. Sutra.

Keli je polako klimao glavom.- Da, mislim da znam šta želiš da mi kažeš. To je: mir po svaku

cenu. Ali, ti znaš da ja nisam počeo s idejom da osnujem još jednuavio-kompaniju. Ja sam želeo drugačiju avio-kompaniju i u tome jestvar. Ja sam razmišljao ovako: ako neko hoće da plati osam stotinadolara do Los Anđelesa, neka plati. Ako neko hoće da plati četiristotine, neka takođe plati. Putovaće drugom klasom. Ali, ako nekonema četiri stotine dolara, tu sam ja. Zato, ako ja propadnem, mnogoljudi će prestati da putuje. Zato mi nemoj govoriti da se kockam. Jasam skratio i ukinuo sve linije koje sam mogao da ukinem i prodaosam sve avione koje sam mogao da prodam. Ali, nisi u pravu kad jereč o Parizu, mada ja cenim tvoje mišljenje, zaista ga cenim i verujmi da sam i sam o svemu tome dobro razmislio.

Mekdermot je blago pocrveneo.- Pretpostavljam da znaš da ja moram o svemu da obavestim

pukovnika.- Mislim da znaš da znam da si to već učinio - rekao je Keli.Telefon je zazvonio šesti... sedmi put. Kad je izbrojao deseti put,

Keli je podigao slušalicu. Čuo je Karinin glas i pomislio: znači, hoćeda čuje kako je bilo u Parizu.

- Želim da te podsetim na večeru - rekla je.- Kakvu večeru?- Zaboga. Večeras. U osam. - Očigledno, zvala je iz govornice. -

Crna kravata. Kod Zidija.- Do đavola. - Keli nije bio raspoložen za večeru kod Zaharija

Dejvida, niti kod bilo koga sa tako divnim nadimkom. Sve što je želeo,bila je kineska večera i krevet. - Da li moramo?

Ona je uzdahnula.- Ti ne moraš, ljubavi. Sve dok ja brinem o svemu, ti možeš mirno

da sediš u svom ćošku i da ćutiš. Ali, mislila sam da bi želeo da dodeš,na viski i malo razgovora.

- Piću mnogo viskija.- Odelo ti je pripremljeno, a sad završavam razgovor.- Zaboga - rekao je on, više za sebe i spustio slušalicu.Pogled mu je pao na fotografiju u srebrnom ramu koja je stajala

na njegovom stolu. Karin, u majici na kojoj je pisalo: „Ružičastihorizonti". Njeni horizonti bile su njene grudi, a iza njih njeno

~ 9 ~

kameno srce. Nasmešio se i pomislio kako ga je brzo osvojio. Ne,istini za volju, nije bilo tako brzo. Dosta je čekao da ona popusti...

Misli mu je prekinula zvonjava telefona.Aerodrom u Vašingtonu je bio zatvoren zbog snega i otkazani su

svi letovi.Ugovor s dobavljačima je trebalo obnoviti.Stigli su radari za avione i treba ih instalirati.Zatim je pogledao na poruke koje je Freni ostavila na njegovom

stolu. Nekoliko ljudi mu je zakazalo sastanak, a jedini koga je onželeo da vidi bio je Djuk - Džoni Duković, šef letačke operative.

Pozvao ga je telefonom i odmah posle toga Djuk je stigao, sanotesom u jednoj ruci i kapom u drugoj. Na grudima je imao letačkuznačku. Nekada, a Keli je to znao, Djuk je bio leteći kauboj, tako suga zvali. Grmeo je nebom i bio legenda. I danas je imao neštokaubojsko: čizme od meke kože, dugi brkovi i čupava kosa. Bio jevisok i sad je igrao centra u košarkaškom timu kompanije.

- Da li si pročitao šta kaže naš prijatelj Cambers? - upitao je još svrata.

- To je teška artiljerija, ha? - primetio je Keli.- Treći svetski rat! I to nuklearni!Keli je samo slegnuo ramenima.- Ne pogađa me.- Zar ne misliš da može doći i do psiho-rata?- Ti misliš?- Pokušaće nešto da nam uvale.- Nastavi.- U redu. Jutros je kod mene došla devojka koja radi na

rezervacijama. Pam. Znaš Pam? Razgovarala je sa pilotom koji jejutros u šest imao let za Čikago. Kompjuter joj je dao obaveštenje daje let potpuno bukiran. Pilot joj je, međutim, rekao da je u avionu bilomesta za celo stanovništvo Toleda, jedan ceo simfonijski orkestar ipola fudbalskog tima.

Keli je ćutao. Neka čudna misao prošla mu je kroz glavu, ali ju jebrzo odbacio.

- Misliš da od toga napravimo javni skandal?- Ne, ne znam - obratio je Djuk. - Ne znam šta da mislim. Sem što

znam da smo putnike vratili zato što je avion bio prepun. Vratili smodvadeset i jednog putnika.

- Uh, uh - promrmljao je Keli i klimnuo glavom, prošavši prstimakroz kosu. - Pa, mislim da zasad ne treba ništa da činimo. Sem dabrojimo putnike. Kad kompjuter kaže avion je pun, treba izaći i videtikoliko ima stvarnih putnika. To nismo nikad radili, zar ne?

- Ne, jer to ne radi nijedna kompanija. Nemaju razloga.- Pa... mi ga imamo - rekao je Keli mirno.

~ 10 ~

Kad je ostao sam, privukao je svoju stolicu prozoru i zagledao seu nebo koje nije obećavalo ništa lepo. Setio se šta mu je rekaoČepmen, njegov konkurent, pre mnogo godina: „nebo nije dovoljnoveliko za obojicu, prijatelju."

Šta li će mu sad Čepmen učiniti?Fren je ušla s izveštajem.- Freni, mislim da bi ti i Djuk mogli da nadzirete rezervacije. Ali,

niko više. Ima li još kakvih novosti?- Vorner želi nešto da ti pokaže.- Mislim da to može da pričeka do sutra - rekao je i letimično

pogledao izveštaj koji mu je pružila. Već pri prvim rečenicama moraoje da ustane i da natoči sebi još jedno piće. Zatim je nastavio pažljivoda čita, a kad je završio, polako je odložio papire na sto. Da li jeMekdermot imao pravo, upitao se. Da li zaista treba ukinuti nekelinije i prodati neke avione, da li treba rasturiti kompaniju zato da bise ona spasla?

Pogledao je na zid, gde je bila Strajkerova fotografija, isečena izjedne stranice „Njusvika". Strajker je bio jedina osoba kojoj je Kelizaista verovao. Da je on bio tu, mogao bi da mu kaže: slušaj, da li samja lud? Ili je posredi nešto drugo?

Strajker bi mu tad rekao ili da jeste lud ili šta je ono drugo. AKeli bi ga saslušao s pažnjom.

Sručio je piće u sebe i natočio još jedno.

~ 11 ~

2.

Bilo je pet i dvadeset, a u šest je imao sastanak sa Rozetijem.Vetar je probijao kroz njegov kaput od kamelhara i Keli je žurnokoračao prema parkingu kompanije. Pilot ga je čekao, ali Keli jeodjednom osetio potrebu da sam sedne na komandno mesto.

- Možeš da ideš - rekao je pilotu i ušao u kabinu.Momak je još stajao pored letilice i zapanjeno ga gledao.- Ja stanujem u Njujorku - rekao je.- Idi autobusom - odvratio mu je Keli i uključio motor.Na komandnoj tabli pročitao je zatim odobrenje za let i uskoro se

našao u vazduhu. Leteo je! Osluškivao je rad motora, pratio ostalezvuke, posmatrao mesec koji se pojavio iza oblaka i setio se one čudnepesmice Mika Džegera: „Ko vozi tvoj avion?" Tu pesmu slušao jesedamdesete, dok je leteo nad džunglom Vijetnama. Na kaseti sevrtelo: ,,Ko vozi tvoj avion? Ti ili tvoje ludilo.'"

Uskoro su pred njima iskrsla svetla Menhetna. Krenuo je premahelioportu na Trideset četvrtoj ulici, a u ušima mu je odzvanjalaDžegerova pesmica.

„Proklete kamikaze" uzviknuo je kopilot. Do tog trenutka uspelisu da izbegnu sve napade. Nebo je bilo prekriveno tragovima raketa ivatrom koju su proizvodili mitraljezi na neprijateljskim avionima.„Vodiš nas pravo u masakr, kučkin sine. Vratimo se!"

Keli je klimnuo glavom. Spustio je komandnu palicu i avion jepočeo naglo da ponire.

„Vrati se, budalo!" uzviknuo je opet kopilot. Keli se grohotomnasmejao. On je savršeno vladao sobom i pouzdavao se u sreću. On jeoduvek imao sreće i znao je da ga ona nikad neće izneveriti.

Sleteli su na polje prepuno napalm-bombi. Polako, govoreći sebida mu se ništa ne može dogoditi, odvezao je avion u bazu. Sada,posmatrajući svetla Menhetna, pitao se ima li i u ovom životu„prokletih kamikaza".

Počeo je da pada sneg. Posmatrao je kako ulice postaju bele dokse vozio taksijem i mislio koliko on u suštini voli ovaj grad.

Ušao je u bar „Vestburi" i zapahnuo ga je miris viskija. Pitao sešta li to Rozeti hoće od njega. I zašto mu je baš ovde zakazaosastanak?

Poznavao je Rozetija još od 1972. kad je ovaj bio samo vrlointeligentan momak, zaposlen u jednoj prodavnici na Medisonaveniji. U radnji je držao postere Indijanaca, prodavao je ploče„Rolingstonsa" i naliv-pera.

Rozeti je stigao sa malim zakašnjenjem.

~ 12 ~

- Zaboga, ovaj grad je sve užasniji. Nema taksija, nema kola, asvešto možeš da dobiješ jeste obostrana upala pluća. Kako stoje stvari? -upitao je i rukom pozvao kelnera. - Kako je u Parizu? Kako si ti?

Keli mu je na oba pitanja odgovorio: dobro.- Dobro, to je zaista dobro - odgovorio je Rozeti. Zatim je opet

pozvao kelnera. - Do vraga!Keli ga je posmatrao i zaključio da je Rozeti zapravo karikatura

onoga što bi želeo da bude. Pogotovu se to odnosilo na njegov izgled ioblačenje. Bio je obučen po poslednjoj modi. Sve na njemu bilo je sapotpisom Armanija. Kad je kelner stigao, poručio je neko dobro vino isodu za špricere.

- Šta je bilo? - upitao je konačno Keli.- Kako to misliš?- Mislim: zašto smo došli ovamo? Pretpostavljam da me nisi

doveo ovamo da bi me častio pićem.- Da - rekao je Rozeti. - Ali, stvari su strahovite. Imamo nov

koncept. Onaj prvi, priznajem, nije funkcionisao, ali ovaj garantovanohoće. Ovaj je izvanredan.

- Dakle, da čujem - rekao je Keli.- To je klasa!- Klasa? Na šta misliš?- Na „Ružičaste horizonte", razume se. Najbolji način za

putovanje. Sviđa ti se?Keli je klimnuo glavom. Kelner je došao i doneo porudžbinu.- Nastavi - rekao je Keli.- Pa - nastavio je Rozeti - to je pitanje stila.- To je pitanje ničega. Ne preteruj. Šta je s Parizom? Da li je

nešto učinjeno?- Ima problema - rekao je Rozeti. - Ne samo kad je u pitanju

Pariz, već uopšte, svuda.Keli je ćutao.- U redu, ne poznajemo se od juče. Ja imam veliki problem. Čini

mi se da bi trebalo prodati avione. Sa dampingom ovog puta nećešproći, to ti svi obećavaju. Lester Kvejd želi da kupi kompaniju i tebe snjom.

- To je hteo pre nekoliko godina.- Pa... hoće još uvek.- Šta bi to tebi značilo? - upitao je Keli. Rozeti se nije zbunio.- Ja ne uzimam procenat, ako si to mislio.- U redu - rekao je Keli. - Ti radiš kako znaš. Zdravo. Drago mi je

što sam te video.- Ne ljutiš se?- Ne ljutim se - rekao je Keli.

~ 13 ~

3.

Keli je zatim pošao u stan koji su zvali ,,u gradu", za razliku odonog „na selu". Ovaj u gradu nalazio se na Petoj aveniji i bio jeopremljen u vreme kad je među dekoraterima preovlađivao takozvanistil „Santa Fe". Keliju se to sviđalo.

Spustio je svoju putnu torbu na pod u spavaćoj sobi, a onda počeoda se skida, pripremivši pre toga kupatilo. Na stolu u dnevnoj sobistajala je poveća količina marihuane koju je Keli s vremena na vremenabavljao od jednog momka u Harlemu. Zatim je ugledao i Karininuporuku: „Kod Kendi sam. Dođi, zovi ili ćemo se videti kod Zidija."

Odneo je telefon u spavaću sobu, pružio se na krevet i okrenuobroj. Ali, ne Kendin. Čuo je kako telefon zvoni, četiri, pet puta, a ondase začuo ženski glas. Bila je to Margaret.

- Zdravo - rekao je.- Berk?- Da. Kako ide?- Dobro - odgovorila je. - Zapravo, ne može se reći da je to nešto

sjajno, pogotovu u ovako depresivnom danu. Uostalom, sneg je počeoda pada i ja sam mu napunila tanjir snegom. Sve je pojeo.

Keli se tiho zasmejao.- Šta je to? Bela magija?- Nešto tako - odgovorila je. - Kako je bilo u Parizu- Mislim da ću ti sutra sve ispričati. Može li Čarli da podnese

posete?- Samo tebe. Ali, mislim da nećeš doći. Putevi su zavejani, a ni

aerodromi ne rade. Očekujemo nevolje.- Očekujte i mene.Ona je neko vreme ćutala.- Hej, ja znam da ti umeš da hodaš po vodi. Ali, ovo je sneg.On se nasmejao.- Dozvoli da te nešto upitam. Ona izjava u novinama, odakle to

tamo. Mislim na Čarlijevu izjavu.- Oh - rekla je. - To. To je od pre nekoliko godina. Mora da su

kopali po starim novinama. Mislim da je to iz istog vremena iz kojegje i tvoja izjava o pet miliona dolara.

- Da. Pa, moj smisao za humor je dokazan.- Primetila sam. Slušaj... moram da stavim decu na spavanje.

Volim te, ali te sad pozdravljam. Do sutra. Odnosno, ako zaista budešdošao, mada mislim da si lud.

Zatim je Keli okrenuo još jedan broj. Kad se javio neki glas s onestrane žice, zatražio je gospodina Vagnera.

~ 14 ~

Eb je stigao do telefona zadihan.- Keli? Drago mi je što te čujem, ali za pet minuta mi počinje igra.

Možeš li da pozoveš malo kasnije?- Mogu li da dobijem bar tri od tih pet minuta? Bio si napolju

danas popodne.- Znači, ovo je poslovni poziv.- Da, svakako - odvratio je Keli.- Čitao sam o tvojim nevoljama.- Znači, uštedeli smo minut. Želim da podignem novac. Šta mi

savetuješ?- Kao advokat?- Tačno.- Budi oprezan ili drzak.- Još neko mi je to jutros rekao.- Pa... bio je u pravu. A sad, kaži ti meni nešto Berk. Svaki

kriminal počinje nekim legalnim poslom. Na osnovu čega misliš daćeš uspeti da dobiješ pare?

- A na osnovu čega ne bih mogao da ih dobijem? - upitao je Keli. -Ti tvrdiš da ja gubim, a ja da dobijam.

- To bi bilo sve, Berk.- Hvala - rekao je Keli. - I još nešto, Eb?- Da?- Pošalji ih sve do đavola.

~ 15 ~

4.

Ulica ispred Zidijceve kuće bila je potpuno zakrčenaautomobilima. Kad je izašao iza ugla i ugledao taj prizor, Keli jepomislio kako to liči na neki samit sindikata vozača. Momci su jelisendviče u metalik „mercedesima" i „rols-rojsima" i slušali radio.

Zvuk koji je dolazio iz kuće bio je drugačiji. Keli je prepoznaozvuke jedne Bahove fuge dok je udarao veliki zvekir na vratima.

Batler ga je poveo u dnevnu sobu, dovoljno veliku da bi se u njojmogao održati pravi koncert. Po zidovima su visila platnaimpresionista. Zidi je pozvao nešto više od dvadesetak ljudi, neku,vrlo pažljivu pri tom, mešavinu vrlih i hrabrih. Bilo je tu modela iauto-dizajnera, ambasadora, bankara... Karin nije bila tu.

Zidi je sedeo na sofi i s vremena na vreme je okretao svoj kran odvrata, posmatrajući šta se dešava među njegovim gostima. Delovao jevrlo otmeno u smokingu savršenog kroja, koji je odmah i bez greškemogao da pokaže da je njegov vlasnik neko.

- Oh, naš bokser se trijumfalno vraća iz ringa - rekao je Zidi. - Date vidim. Ne, ne, nije tako loše. Samo mali, mali podočnjaci i to je sve.Naravno, ti poznaješ sav ovaj divni svet ovde i znaš gde se nalazišank.

Keli je produžio pravo ka šanku. Još nekoliko viskija i sve će bitidobro. Moći će da se opusti. Poručio je dupli, a onda je na trenutak, sačašom u ruci, stao oslonivši se na šank i slušajući žamor oko sebe. Tui tamo doprla bi do njega i Bahova muzika. Posmatrajući oko sebe,ugledao je, u jednom uglu sobe, devojku koju ovde nikad ranije nijevideo. Nije mu bilo poznato čak ni njeno lice: ni iz štampe, ni sa filma.Devojka je, međutim, bila očigledno svesna svog izgleda. Stajala je sanekolicinom filmskih ljudi, opušteno ćaskala držeći šolju crne kafe uruci, smešila se i tek povremeno nešto rekla. Bila je visoka i vitka.Šolja od finog kineskog porculana lepo je stajala u njenoj negovanojruci. Keli je već zamislio scenu: barmen je pita šta želi da popije, aona nonšalantno kaže - crnu kafu. Barmen ne pokazuje da jezapanjen, već pozove batlera, a batler izdaje naređenje kuhinji da sepripremi jedna crna kafa. Svakako, ova devojka izgleda kao neko kotačno zna šta želi. Bila je obučena vrlo jednostavno. Sve na njoj bilo jesivo: duga suknja i pulover od kašmira sa rol kragnom. Oko vrata jeimala srebrni nakit sa tirkizima, a na ušima iste takve naušnice kojesu zveckale pri svakom pokretu glave. Svidelo mu se kako joj jestajala kratko ošišana crna kosa. Zabacila je glavu i glasno senasmejala. Imala je lep, zvonak smeh. Keli je pogledao momka koji jeočito pričao nešto smešno i zaključio da taj nikako ne može bitiduhovit. Dakle, devojčin smeh bio je namenjen nekome drugome,

~ 16 ~

htela je njime da privuče pažnju, ali čiju? U tom trenutku ona seokrenula, pogledala pravo prema njemu i zadržala dugo pogled nanjegovom licu. U tom pogledu on je pročitao pitanje: da li sepoznajemo? Da li bi trebalo da se upoznamo? Keli svojim pogledomnije rekao apsolutno ništa. Ostao je kao prikovan na mestu, utonuvšiu zelenilo njenih očiju. Ona je držala dogorelu cigaretu u ruci i pošlaje da je ugasi.

Keli se odvojio od šanka i krenuo polako kroz sobu. Kako je uParizu, zapitala ga je Marija Van Kamp, a on je rekao da je lepo.Zatim ju je upitao kako njen posao sa džinsom.

- Džins? - zapanjeno je uzviknula. - Da li uopšte još neko nosidžins? Zaboga! Ne znam kad sam poslednji put videla nekog udžinsu.

- Mislio sam da vi još kreirate.- Da, dragi, ja sam to radila, ali to je prošlost! Bila sam u Japanu

da se inspirišem za novu kolekciju. Oh, dragi, kakvo je to neiscrpnobogatstvo jednostavnosti i prefinjenosti...

Keli je klimnuo glavom i učtivo se izvinio. Mora da telefonira,rekao je, a onda se uputio ka šanku i poručio još jedan dupli viski. Unjegovoj blizini stajao je bankar koji je nekome objašnjavao neketransakcije, a taj neko je odgovarao: vrlo zanimljivo, vrlo zanimljivo.Keli se okrenuo i ugledao poznatog brodvejskog kompozitora kojiočito nije razumeo ni reči od onoga što mu je bankar govorio.Iznenada, uhvativši Kelijev pogled, bankar mu se obratio.

- Šta vi mislite o tome? - upitao je.- Suviše sam umoran da bih mislio - odvratio je Keli i pošao dalje.Pogledom je tražio telefon. Hteo je da pozove Karin i da joj kaže

da odlazi i da ne može da podnese ovo ovde. Pošao je u hodnik, a ondaje spazio devojku pred sobom.

- Vi ste Berk Keli - rekla je čistim, prijatnim glasom. Imala jezaista zelene oči. Keli nikad u životu nije video devojku sa zelenimočima. Možda je to odsjaj tirkiza na njenom vratu? Ne, bile su zelene.Ona se osmehnula. - Slušajte, ja se već mesec dana trudim da dođemdo vas.

Keli je odmahnuo glavom.- Mene nije tako teško pronaći... Kako se zovete?- Kler Mekaren.- Eto, upoznali smo se.Ona se nasmešila.- Da li ste zaista bili na putu ovih mesec dana? Ili je to uobičajeni

odgovor vaše sekretarice?- Freni nikad ne laže. San Dijego, Milvoki, Atlanta, Ženeva,

Čikago, Havaji, Pariz... - uzdahnuo je. - To je to.- Zvuči sumanuto.

~ 17 ~

- Oh, da. A sad, šta mogu da učinim za vas?Ona je kratko uzdahnula.- Pa, ako baš želite da ovako razgovaramo... ja želim da vodim

vaše reklamne poslove.- Zašto? - upitao je, prilično zatečen.Ona je slegnula ramenima.- U redu. Želite li nekog sa harvardske poslovne škole?- Ne. Vi ste sa harvardske poslovne škole?- Ne.On se nasmejao.- Šta onda nudite?- Talenat. Ja to dobro radim. Ja nisam lutkica, ja umem da

mislim. I razmišljala sam o vašim problemima.- Zašto?Ona ga je pogledala i izgledalo je kao da je ovaj razgovor

zabavlja.- Zato što ih imate - rekla je. - Zato što mislim da me možete

upotrebiti i zato što ja mogu da upotrebim vas, Keli. Zato što samupravo osnovala sopstvenu agenciju... Da li je dovoljno?

To ga je bukvalno oborilo.- Slušajte, ja nemam običaj da presrećem ljude na prijemima. Da

li možemo da zakažemo sastanak? Ili ste već odabrali nekog drugog?- Recite mi nešto - upitao ju je Keli. - Onaj momak. .. šta je tako

smešno ispričao?Ona ga je pogledala iznenađeno.- Koji momak?- Onaj visoki sa belom mašnom. Smejali ste se.- Oh, on - rekla je, a onda je neko vreme ćutala. - Napravio je

grešku.- A vi ste mu se smejali?- Pa... momak priča s vama dva minuta, a onda vas pozove na

svoju jahtu... Ja zaista mislim da je to smešno. A vi?Keli se nasmejao.- Imate li posetnicu ili tako nešto?- Mmm - rekla je i izvukla posetnicu. - Znala sam da ćete biti

ovde.- Dobro - rekao je on. - Šta ja sad treba da uradim? Koliko dugo

poznajete Zidija?- Uopšte ga ne poznajem - rekla je brzo Kler Mekaren. -

Jednostavno sam upala ovamo. Ali, ne mogu reći da me on nezanima.

- Zaista? - rekao je i pogledom potražio Zidija, koji je upravoćaskao sa bankarevom ženom, verovatno o Španiji. - Pa, posmatrajtega. To što vidite, to je on.

~ 18 ~

Ona se okrenula i pogledala prema Zidiju.- Mislite? - upitala je.- Šta vidite?Dopalo mu se kako je reagovala, napućivši usta i

znatiželjnoposmatrajući scenu. Zatim je slegnula ramenima i okrenula se premanjemu.

- Visok, plavokos i veoma šarmantan.- U redu, to je to - odgovorio je Keli. - I to je sve. Nema ništa više.

Novinari su jednom napisali kako Zidi izgleda sportski, jer nisu moglida smisle ništa bolje ili bar ništa što bi moglo da ude u novine. Onvozi kola iz šezdesetih, dvaput se ženio u sedamdesetim, nasledio jeogromne pare i nije radio ništa. Nikada.

Ona ga je pogledala sa zanimanjem.- A kako vi znate Zidija?- Preko moje žene - odgovorio je Keli.- Kler? - rekao je momak koji im je upravo prišao. Keli ga je i

ranije ovde viđao. Uvek je delovao sigurno i ostavljao utisak da jeneko.

- Berk Keli... Tom Kubit rekla je Kler Mekaren, predstavljajući ihjednog drugome.

- Došao sam da te pitam da li si raspoložena za jedno oštro piće -rekao je Kubit, obraćajući se Kler. Stavio je ruku oko njenog struka.

- Istina za volju, raspoložena sam više za neko jelo. Mislim da bihmogla vola da pojedem - rekla je ona.

- Sa srećom - kazao je Keli. - U deset ćete dobiti vrlo pristojnoparče šunke. - Klimnuo je glavom u znak pozdrava. - Sutra bistemogli da se javite.

~ 19 ~

5.

Studio na drugom spratu bio je neka vrsta biblioteke, i to veomabogate, a bilo je tu i slika sa posvetama autora. Bilo je, koliko se Kelisećao, i nekih značajnih fotografija, na kojima je takođe bilo nekihznačajnih potpisa: Zidijev otac sa Ruzveltom, sa Trumanom, saStivensonom, sa Vagnerom... Zidijev otac, Danijel Dejvid, baš kao injegov otac pre toga, Ajsak Dejvid, crpeo je svoje bogatstvo iz rudnikatitanijuma i bio jedan od najuglednijih članova Demokratske stranke.Didi Dejvid, kako su zvali Zidijevog oca, nadao se da će njegov starijisin Voren, koji je poginuo na skijanju, u jednoj nesreći, biti prviJevrejin, predsednik Sjedinjenih Država. Zidi nikad nije vodio računao jevrejskim običajima, baš kao ni njegov brat Voren koji je „jeo višesvinjetine od svih ljudi na svetu". Tako je bar Zidi o njemu govorio. Ijoš je voleo da priča o Vorenovim uspesima među ženama.

Zidiju je moglo svašta da se zameri, ali jedno je bilo evidentno:Zidi je bio veliki kozer, nezamenjiv u njujorškim visokim krugovima.

Kad je Keli otvorio teška drvena vrata, Zidi je pogledao unjegovom pravcu kao da očekuje metak iz revolvera.

- Oh, ti.- Izvini - rekao je Keli.- Ne, sve je u redu. Mislio sam da mi je otac ustao iz groba...

Čovek nikad nije siguran. - Zidi je sedeo za stolom, a pred njim je biomikroskop. - Moram da vidim šta sam kupio. Nikad ne znaš štalopovi mogu da ti uvale.

Na staklenoj pločici mikroskopa bio je prah kokaina. Keli je videoi nekoliko kesica na stolu i u glavi odmah izračunao: oko dvadesethiljada dolara.

- Dobro, dobro, dobro - mrmljao je Zidi, s jednim okom namikroskopu. - Odlično. Dođi, pogledaj.

- Hm - promrmljao je Keli i prišao mikroskopu. - Slatki otrov.- Daa. Hoćeš malo?- Do đavola, neću! Ne želim da igram celu noć, želim da spavam -

rekao je Keli i pošao prema malom kupatilu. Ispljuskao je lice vodom.- Ne trošiš jaku drogu, ha?Keli je brisao lice malim ubrusom.- Šta želiš? Da me izazoveš? Da mi kažeš kako ti možeš da

podneseš više od mene?- Samo pitam - rekao je Zidi. - Ne moraš odmah da se žestiš,

čoveče.- Ne žestim se - odvratio je Keli.- Ja sam pokušavao da ti kažem koliko gubiš. To je sve - rekao je

Zidi.

~ 20 ~

Keli je vratio peškir na mesto. On je bio jedan od onih koji sudoživeli pakao droge u Vijetnamu i koji su se iz tog pakla vuklisnagom sopstvene volje. Malo je bilo takvih kao on. Većina ih jezauvek nestala. Keli. doduše, nije potpuno prestao da troši te stvari,ali, sad je znao granicu između potrebe i romantike.

- Ovo je dobro, čoveče, strašno dobro - govorio je Zidi. - Mislim naovaj prah ovde. Ti momci su u stanju da ti poture svašta: prokain,lidokain, boraks, hašiš, čak šećer, do đavola. Sve! Mleko u prahu.

- Da li si čuo da poturaju i arsenik? - upitao je Keli.- Oh, zaboga! Da li to zaista rade?- Sve rade - rekao je Keli. - Treba uvek misliti o tome.- Ti znaš sve o tome, zar ne? - upitao je Zidi. - Prošao si svašta.- Šta to? - upitao je Keli. - Da li si čuo nešto o mojoj lepoj ženi? Da

li je zvala?- Molim? O kome govoriš? - odsutnim glasom je pitao Zidi, polako

presipajući kokain sa pločice u jednu kesicu.-Nije važno - rekao je Keli i dohvatio telefon. - Imaš li nešto

protiv da telefoniram?- Samo izvoli - odvratio je Zidi i ušmrknuo malo praha.- Molim vas broj stana Markusa Ajmrija - rekao je Keli u

slušalicu.- Družiš se sa Markusom ovih dana? - upitao je Zidi.- Ma, kakvi. Ali, moja žena voli da ćaska sa njegovom ženom.

Ostavila mi je poruku da će biti kod Kendi.- Aha - promrmljao je Zidi, nastavljajući da ušmrkava prah. - Oh,

čoveče, treba da probaš ovo!Keli je spustio slušalicu. Tamo se niko nije odazivao.- Osećam ga, apsolutno ga osećam - govorio je Zidi.- Dobro - odvratio je Keli.- Ne, nije samo dobro. To je divno, sjajno... to je dogovor na sve!- Odlično. Mali nazalni misticizam, eh?- Oh, samo ti zbijaj šale, izvoli - rekao je Zidi. - Ali šta misliš,

zašto ljudi to čine? Zašto to čine svi oni tamo na brdima?- Nije u pitanju kokain - odvratio je Keli. - Potrebni su i Andi.- Tehnički, da. Ali, oni troše sve: travu, haš... ali prave i ove

ogromne pogače kokaina. To je ozbiljna stvar, čoveče... Gde sam stao.- Kod odgovora na sva pitanja.- Oh. da, slušaj. Ooh! Ooh! Zar ne osećaš kako je lepo?Keli je prvo ćutao, a onda je klimnuo glavom.- Slušaj... moram kući, spava mi se.- Istorija se ponavlja. Ja sam prvi jevrejski mesija, nudim ti

spasenje, a ti mi kažeš da ideš da spavaš. Ja ti nudim rešenje za svetvoje probleme...

- Zabavljaj se - rekao je Keli.

min@

~ 21 ~

- Jednom... jednom... ćeš doći da me pitaš šta je to.- Ja to već znam - rekao je Keli.- Da i treba reći: car je go!

~ 22 ~

6.

Keli je stigao u zgradu na Park aveniji. Popeo se liftom, zazvonioi pritisnuo kvaku. Vrata su bila otvorena.

Stan je bio ukrašen novogodišnjim ukrasima, mada je Novagodina prošla pre pet nedelja. Malo je zastao, kako bi se navikao naatmosferu i na ljude koji su se muvali svuda po stanu. Bilo je tuhomoseksualaca, momaka koji su više ličili na devojke, momaka kojisu pozirali za ženske časopise i pokazivali svoje mišiće i još nešto, ažene su bile tako odevene i tako su se ponašale kao da su upravoizašle iz nekog klostera. Ko je bio sav taj svet, pitao se Keli. Da li ihpoznajem? Zašto bih uopšte morao da ih poznajem? Neko ga jepotapšao po ramenu.

Okrenuo se. Nije poznavao devojku.- Zdravo - povikala je, kako bi nadjačala pet stotina decibela

„Juritmiksa". - Dobrodošao.Bila je to jedna od onih mačkica iz časopisa za muškarce.- Anita - rekla je. - Anita Ramone. Sećaš li me se?Keli je rekao da je se seća i upitao kako je.Dobro, imala je neke male neprilike, a bila je i u Kaliforniji,

odgovorila je. Bila je na testiranju.- Vaserman? - upitao je.Ona je zavrtela glavom.- Ko je on? - upitala je.- Nema veze - odvratio je Keli. - Niko. Samo se šalim. Hej,

videćemo se kasnije, Ramona.- Anita.- Anita - ponovio je i pošao upravo u trenutku kad je jedan roker

koji je čuo njihov razvogor počeo da joj objašnjava.- Sifilis, draga. Vaserman je test koji se koristi za ispitivanje

sifilisa.Konačno je ugledao Markusa, elegantnog kao i uvek, obučenog po

poslednjoj modi iz „Voga"'. Bio je u društvu jednog ženstvenogmladića. Markusov brak sa Kendi bio je farsa, ali mu je u nekomdruštvenom smislu ipak doneo neke koristi. Keli je otvorio vrataprostorije u kojoj se nalazio bazen, ali ih je brzo zatvorio. Prizor kojije ugledao nije mu se dopao. Zatim je pošao u spavaću sobu.

Karin je sedela na krevetu sa Kendi.- Policija! Racija! - rekao je Keli ulazeći.- Duhovito - odvratila je Karin.- Nije baš duhovito. Uostalom, zvali su - rekao je Keli.- Zaista? - pitala je Kendi, mršava plavuša neodređenog pola.- Dobro je što si došla kod Zidija - rekao je Keli.

~ 23 ~

- Dobro je što si telefonirao - odvratila je Karin.- Ovde ne bi čula ni da je počeo treći svetski rat, a ne zvonjavu

telefona.- Krvopijo.- Mislim da je glupo da te pitam ideš li. Zato sam došao da ti

kažem da ja idem.- Zbogom - rekla je Karin.- Hej, umalo da zaboravim. Dobrodošao kući - dodala je Kendi.Požurio je napolje. Dole, na portirnici, čovek je dremao, a kad ga

je ugledao odmah je živnuo.- Vi pozovite taksi, a ja ću ugasiti svetlo i onda možemo dugo da

razgovaramo o politici. Ujutro ću da pripremim doručak - predložioje.

Keli je odmahnuo glavom.- Nećete mi verovati, ali to je najlepši predlog koji sam danas

dobio - rekao je Keli.- Na žalost, ova dama je došla da nam pokvari planove - dodao je

portir.Karin je stajala na vratima. Keli nije rekao ništa kad je pošla

prema njemu. Ni ona nije rekla ništa kad ga je uhvatila za ruku.- Laku noć - doviknuo je portir za njima.Polako su pešice išli prema svom stanu. Ćutali su. Onda je Keli

ipak progovorio.- Imaš sjajne prijatelje. Šta je to bilo?- Parti - rekla je.- To sam mogao i sam da zaključim. Ali, kakav parti?- Za neke Kendine prijatelje.- Oh - promrmljao je Keli. - Meni se učinilo da je bilo za neke tek

prispele Marsovce.- To je tvoj problem.Opet su koračali u tišini.Kad su stigli u stan, ona je samo izula cipele i ostala je u svojoj

crvenoj večernjoj haljini.- Hej... nije trebalo da napustiš parti - rekao je Keli.- Počelo je da biva neugodno.- Oh.- I još uvek je neugodno.- Da, u pravu si - odvratio je.- Mislim da mi je loše.- Onda idi u krevet.Ona je brzo odmahnula glavom.- Nije mi loše na taj način.- Ne znam na šta misliš - pitao je Keli i počeo da skida odeću sa

sebe. - Pojeo bih neki sendvič. Hoćeš li ti nešto?

~ 24 ~

Ona ga je posmatrala.- Ti zaista nemaš pojma o čemu ja govorim, zar ne? - upitala je.U njenim očima video je strah.- Kraj sveta?Ona je klimnula glasom.- Zagrli me.Prišao joj je i zagrlio, osećajući njenu svilenu kožu pod svojim

prstima. Zatim ju je poljubio, nežno, polako.- Nisam tako mislila - uzdahnula je.On se malo izmaknuo i pogledao je, zbunjen.- Samo me zagrli.- Ima li još kakvih instrukcija?- Oh, ne budi gad! Molim te.- Samo tata.- Samo me drži, čvrsto - insistirala je. - Oh, zaboga Berk, učini da

mi bude dobro.On ju je podigao u naručje i poneo do kreveta. Polako joj je

skinuo haljinu. Omršavila je, pomislio je, pogledavši njene nekadpune, okrugle grudi koje su sad opušteno visile. Ona je legla na leđa,raširila je noge i pozvala ga. Sve mu je to ličilo na scenu iz nekoglošeg filma. Ipak, s iznenađenjem je utvrdio da je još želi, mada u tojželji nije bilo više ni ljubavi ni strasti. Samo neka daleka nežnost kojase postepeno pretvarala u sažaljenje.

Kad je sve bilo gotovo, ona se brzo odmaknula od njega. Zatim ječuo njene tihe jecaje. Razumeo ju je u tom trenutku. Više nije bilo štada se kaže. Bio je to nizak let i loše sletanje.

- Imaš li neke pilule? - upitala je. - Nervozna sam, a želim daspavam.

On je potražio cigaretu.- Ne bi trebalo da mešaš to sa alkoholom - primetio je.- Oh, umukni. Daj mi nešto da zaspim.On je ustao, napunio čašu vodom i usuo u nju nekoliko kapi

valijuma.- Dečja igračka - rekla je ona, ali je ipak popila. Zatim se

okrenula i smirila. Znao je da ne spava, ali ju je pustio da miruje.Otišao je do prozora.

Keli je bio poput farmera koji stalno gleda u nebo i pita se hoće libiti kiše, hoće li mraz uništiti useve... Koliko li je aviona u ovomtrenutku na nebu? Da li neko uopšte leti? Margaret je verovatno bilau pravu. On sutra neće moći da ode da vidi Strajkera.

Prišao je zatim stolu, pronašao papir za cigarete koji je kupio uParizu, uvio sebi jedan „džoint" i seo. Odlučio je da ozbiljnoporazgovara a samim sobom. Pre svega o novcu. Kao prvo: treba daode do pukovnika. Pažljivo će razgovarati s njim, objasniće mu

~ 25 ~

situaciju i razloge zbog kojih je došao... A šta ako to ne uspe? Akopukovnik odbije da mu da novac? Moraće da se obrati onim momcimakoji takve usluge čine, ali za veliku cenu.

Keli je imao vrlo oprečno mišljenje o novcu. S jedne strane, bio jesvestan da ne ubija revolver, već čovek, dakle, nije novac taj kojistvara korupciju već sve ono što se tim povodom događa. On je voleoda troši novac, ali je uživao i da ga stvara. Trošio ga je zaistanemilice: kupio je sjajnog „ferarija", stan na Petoj aveniji, vilu naAzurnoj obali, mali avion luksuzno opremljen... Naravno, ceo životposvetio je uzdizanju kompanije i Rozeti je bio u pravu kad je govorio:„sudbina kompanije je tvoja sudbina".

Kako sad da izgubi kompaniju? Šta da radi? Nije imao više snageza ponovno rađanje. Godine? Jednostavno, ostao je sa jednom kartomu rukama. Možda je to bila srećna karta, kao i uvek?

Snažno je povukao još jedan dim trave i neka omamljenost jepočela da ga hvata.

~ 26 ~

7.

Kad je izašao iz vojne bolnice, Keli o sebi nije razmišljao kao oheroju. Pre je bio sklon da pomisli kako je on jednostavno dvostrukosrećan kučkin sin koji je prvi put iz rata izvukao živu glavu, a drugiput celo oko. Oko mu je bilo zatvoreno. Rana se inficirala i doktor jerekao da je mogućno da oko ostane neupotrebljivo za ceo život, ali i daje mogućno da ga potpuno izleče. Keli je tad doktoru izjavio da će muizlećiti onu stvar ukoliko postane neupotrebljiva, a jednooki Keli bioje tad u stanju da kaže i da učini sve. Rat ga je potpuno rasturio, kaoi sve one momke koji su odlazili u Vijetnam da ginu, a nisu znalizašto. Tako je njegov slučaj prosleđen doktoru Kinteru, specijalisti zatakve stvari. Keli je godinu dana nosio crni povez na oku.

Izašao je iz bolnice u San Francisku i neodlučno stajao naizlaznim stepenicama, sa torbom u ruci. Nije znao šta da radi i kudda krene. Nije imao nikakvih planova, nikakvog cilja. Roditelji su muumrli. Otac od raka na plućima, a majka u četrdesetšestoj. On je tadimao dvadeset pet godina i pedeset hiljada dolara u džepu sa kojimanije znao šta da počne.

Šetao je besciljno gradom. San Frncisko je 1971. još uvek biograd hipika. Devojke su išle u dugim, indijskim haljinama, a momcisu imali brade i duge kose.

Govorili su: „ljubav i mir", a kad bi videli Kelija vikali su zanjim: „ubica"! Nije to bilo ni prvi ni poslednji put da ga neko takonazove.

Pronašao je jedan dosta zgodan podrum, spustio torbu pored sebei poručio viski. Oko njega, hipici su pili pivo. Za jednim stolom sedelaje crvenokosa devojka, takođe hipi. Keli je bio zamišljen. Imao jenovca više nego ikad ranije, ali i to je bilo nedovoljno za ostvarenjenjegovog životnog sna. On je želeo sopstvenu avio-kompaniju,sopstvene avione na nebu. Plan je napravljen još u Sajgonu: Blejk,Tarner, Keli i Skot. To treba da bude, odlučili su, taksi-služba.Međutim, bilo je i drugačijih mišljenja. Tarner je čeznuo da leti zaNjujork, Keli je hteo pravu kompaniju koja bi vozila po celoj zemlji,ali sve to nije bilo važno. Niko od njih, kako stvari stoje, neće kupitini jedan jedini avion.

Blejk je poginuo u Kvang Triju.Skoti je kupio farmu u Dong Hau.Tarner je nestao i pretpostavlja se da je mrtav.Keli nosi povez na levom oku.Zapalio je cigaretu i pogledao se u ogledalo. Uvek je bio

iznenađen kad bi video kako izgleda s tom krpom preko oka.

~ 27 ~

Iznenadio se kad je shvatio da je crvenokosa devojka ustala, prišlanjegovom stolu i sela pored njega. Sad su se oboje gledali u ogledalo.

„Šta misliš?" upitao je on i okrenuo se prema njoj.„Još ne znam" odgovorila je.„Odlično! Kad odlučiš, reci mi."„Da li biste mi dali intervju?" pitala je.„Intervju?"Zvala se, kako mu je rekla, Barbara Levinter i pisala je reportaže

o povratnicima iz Vijetnama. Pitala ga je gde stanuje i gde ga moženaći. Rekao joj je da nema pojma gde stanuje, a ona mu je predložilaSosalito.

„Tamo je uvek sunčano", rekla je, čak i kad je u San Franciskumagla i oblačno. Ponudila se da ga poveze.

Zaista, sunce je sijalo u Sosalitu. Bilo je soba za iznajmljivanje ito samo nekoliko blokova dalje od mesta na kome je ona stanovala.Bila je to prilično stara zgrada. Dole je bio restoran, a gore stanovi.Sto, krevet, stolica i tanjir tople supe. Kelijev prvi dom. Pošla je snjim u kupovinu, a onda ga je upitala da li se vraća u Vijetnam. Onjoj je odgovorio da upravo dolazi iz bolnice i da se više ne vraća tamo.

U krevetu, bila je vrlo nežna, slatka, vrlo prirodna i draga.„Ti bi bio sjajan hipik" rekla mu je.„Upravo sam to postao" odvratio je.Pokušavao je. Uzeo je sobu i devojku, pustio je brkove, lenčario,

ali ja onda shvatio da to ne odgovara njegovom temperamentu. Amožda su u pitanju bile i godine. Sedeo je s njima na plaži irazgovarao. Jedan momak koga su zvali Kentaki, rekao mu je:

„Barb kaže da ti pričaš kao što Kristoferson peva."Momcima je bio pomalo čudan, ali drag, a devojke sa kojima je

spavao mislile su o njemu kao o čoveku koji može da voli, ali samodok je u krevetu. Tarner, njegov drugar iz Vijetnama, bio je jedinikoji je do kraja uspeo da shvati njegovu očajničku potrebu da budeslobodan. Tarner je govorio: „sloboda do smrti"!

„Katkad izgledaš kao da je baš i imaš" govorio je takođe Tarner.„Imam... šta?"„Slobodu do smrti!"Unajmio je kola i odvezao se do San Franciska. Tamo je obilazio

knjižare i kupovao knjige o avijaciji, pretplatio se na „Dnevnikavijacije". Keli nije bio naročito obrazovan, ali je imao inteligencijukoja je odsustvo obrazovanja često uspevala da prikrije. Svestan dane zna dovoljno, on je počeo mnogo da uči. Onda je u jednom trenutkushvatio: Tarner je bio u pravu, Njujork je pravo mesto za početak. Štoje više učio, postajao je sve sigurniji da njegovi planovi nisunemogući.

~ 28 ~

„Koliko novca je potrebno da bi jedna avio-kompanija počela daradi?" upitala je Barb.

„Oko pet stotina hiljada dolara" odgovorio je.Ona je samo otvorila usta, ali nije uspela da izgovori ni reč.Sedeli su na plaži. Keli je napisao brojku na pesku.,,Oh, oh, oh, oh, oh" rekao je. „Zapravo, brojim nule."„Ima mnogo nula" odvratila je. „I još mnogo toga o čemu treba da

brineš."„Ako mnogo brineš, izrašće ti bradavica na nosu" upozorio je

Keli. „Zar ti mama to nije rekla kad si bila mala?"„Ne ... Zar ti nikad ne brineš?"On je slegnuo ramenima.„Da li imam bradavicu na nosu?"Odleteo je u Njujork, kupio sebi odelo od sto dolara i počeo da

obilazi banke. Međutim, na reč avio-kompanija svaki bankar jeprestajao da ozbiljno razgovara. Keli je shvatio da je jedini način daod bankara dobije novac da stavi masku na lice i da nabavi automat,,M16".

~ 29 ~

8.

Jedne nedelje popodne Keli se uputio na Olimpik bulevar, u kućuVilijama Džefersona, nemajući pojma kakav će utisak na njega i nanjegove ukućane ostaviti ta poseta. Možda će pozvati i policiju,pomislio je. Džim Džeferson je imao 24 godine i poginuo je u džungliVijetnama. Bio je bogat i bio je nepopravljivi kockar.

Njegovi roditelji živeli su u četvorosobnom stanu u kući sacrvenim krovom. U dvorištu su bile palme. Otac je bio poštanskislužbenik, a majka je bila majka. Plakala je i nudila mu kolače.

Keli je bio pažljiv i ljubazan. Ispričao je i o Džimovim planovimada osnuju zajedničku kompaniju, o tome kako su se dogovarali, pričaoim je kako je bio hrabar i kako nije mnogo patio kad je umirao. „Bićeto pravi narodni prevoznik", govorio je Džim i Keli se potpuno zaneou tu priču.

„Tako je rekao?"„Da, gospodo, tako je rekao. Mislio sam, ako to ikad uspem da

napravim, biće to uspomena na Džima, jedno sećanje na izgubljenmlad život. I na njegovu poslednju želju" rekao je, gledajući njegovumajku. „Naravno, ja bih vam za pet-šest godina vratio sav novac, uzinteres" dodao je, gledajući ovog puta oca.

Napustio je Santa Barbaru sa čekom na sedamdeset hiljadadolara.

Ležali su na plaži. Barb se okrenula prema njemu.„To je prevara."„Bolje bi bilo da se skloniš sa sunca" rekao je Keli. „Pocrvenećeš

kao paprika, mala."„Dobro. Mogao bi da me pozoveš na doručak. Ne moraš da

odgovaraš na pitanja."„Nisam čuo nikakvo pitanje, već samo tvoju konstataciju da je to

prevara."„Pa, zar nije?"„Nije. Ja ću im dati veći interes od onog koji bi dobili u banci i

veći nego što će banka platiti meni. U čemu je prevara."„Džeferson" rekla je. „Ti si govorio o Tarneru, o Blejku i o Skotu.

Nikad nisam čula za Džefersona."„Tako? Možda sam zaboravio da ga spomenem.",,Oh" ona se otkotrljala od njega, prema vodi. „Možda bi ti bilo

bolje da se skloniš sa sunca."„Ja? Zašto?"Posmatrala ga je ne pokazujući pri tom nikakve emocije. Zatim je

ustala i otišla niz plažu.Blejkovi su, otkrio je, živeli u El Pasu.

~ 30 ~

Iz El Pasa je takođe otišao sa potpisanim čekom.Sad je imao sto pedeset hiljada dolara.Na plaži je zapazio devojku koja je čitala „Dnevnik avijacije".

Izgledala je dobro, kao devojke sa reklamnih stranica.„Vi ste letač?" upitala ga je.„Uh huh. Da li biste leteli sa mnom?"Ona je klimnula glavom.„Dakle, ostaćete ovde ili idemo?"„Šta će biti ako ostanem?"„Pa, mogao bih da vas ponudim cigaretom, da vas pitam kako se

zovete..."Ona je uzdahnula.„Možemo da to skratimo. Ime mi je Tina i radim za 'Vestern

erlajns', živim u okolini Valda i pretpostavljam da biste želeli davidite gde je to."

Keli je odgovorio da je na svetu malo mesta koja bi želeo da vidiviše nego njen stan.

Imala je malu kuću i veliki krevet. Nijedno od njih nije na sebiimalo ni komad odeće kad su legli u krevet. On je ležao na leđima, aona je bila iznad njega.

„Zaboga, kad sam te video na plaži, pomislio sam: moram jeimati" priznao je.

„Seks objekat" rekla je mirno. Zatim je počela ljubavnu igru odkoje je Keli povremeno mislio da će poludeti.

„Oh, oh, gde si to naučila?"„Nije važno, opusti se i uživaj."Vrata su se iznenada otvorila i jedan momak je ušao u sobu. Ona

je odskočila i spustila se pored Kelija koji je panično tražio odeću.„Opet" rekao je momak. Zatim je pošao do ormara i uzeo drugu

košulju. Počeo je da se presvlači.„Ti nisi njen muž, nadam se" - pitao je Keli.„Koješta" odvratio je momak. „Ne brini, uskoro odlazim".„I ja" rekao je Keli i na brzinu počeo da se oblači.„Gadovi, gadovi" vikala je Tina, sedeći naga na krevetu.„Strajker" predstavio se momak kad su zajedno izlazili iz njenog

stana. Išli su ćuteći jedan pored drugog. Strajker je bio nešto viši inešto stariji od Kelija. Mogao je imati oko trideset godina. Došli su dokraja ulice. Žuti „mustang" bio je parkiran odmah pored Tininog„volvoa".

Pogledali su se.„Dobro" rekao je Strajker.„Tačno" odvratio je Keli i odjednom poželeo glasno da se nasmeje.

Strajker je gledao u povez na njegovom oku.„Rat?"

~ 31 ~

„Mhm."„Pretpostavljam da si pilot."„Tačno."„Nemaš više šansi da se vratiš letenju?"„Opet tačno."„Ni ja ... Hej, treba li ti prevoz?"„Do Sosalita, ako može. Možeš me ostaviti na putu" kazao je Keli

i seo u kola. Gume su zaškripale i Kelijeva leđa su se prilepila nasedište.

„Nešto te tišti" pitao je Strajker.Keli je ćutao.„Bivši muž" nastavio je Strajker. „To te muči, zar ne?"„Ne, nijedno od toga."„Da?"„Ni muž, ni bivši."„Ah, tako. Onda je u redu."Vozili su se neko vreme u tišini. Onda je Strajker progovorio.„Kupili smo tu kuću. Bio sam jako srećan. Ali, čoveče, ona je

jedna obična kučka. Odlazila je da traži muškarce po pijacama,plažama, supermarketima... Ako te teši, reći ću ti da ona to radi samosa zgodnim momcima."

„Ono što bi me utešilo" polako je rekao Keli „jeste da mi kažešodakle dolazi njeno nezadovoljstvo?"

..Da... možda bi to ipak ona mogla bolje da ti objasni."„Ona još živi u toj kući?"„Tina? Ne, ona se ponovo udala. Samo koristi kuću, s vremena na

vreme.",,Oh" bilo je sve što je Keli uspeo da kaže. Ponovo su ćutali i

vozili se uz obalu.„Misliš o nečemu ili dremaš?" upitao je Strajker.„Pa, recimo da razmišljam" odvratio je Keli.„Da li bi voleo da letiš sa mnom? Idem prazan do Vegasa."„Sutra?" upitao je Keli.„Važi. A sad nastavi da dremaš."„Linija 12. Možeš da pitaš za avion pukovnika Holisa. Usput, ja

se zovem Čarli, Čarli Strajker.„Keli."Kasnije mu se činilo da je sama sudbina umešala prste u ovaj

susret.

~ 32 ~

9.

„Ako te zanima šta radim, pođi sa mnom, pokazaću ti" predložioje Strajker.

Mali „DC-3" sa dva puta po šest sedišta, neka mešavina vojnog iputničkog aviona, stajao je ispred hangara.

„Rekao sam ti da imamo nekoliko aviona koji im više nisupotrebni. Ova lutkica je jedan od njih" rekao je Ed Spinaker.

Keli je klimnuo glavom i polako obišao oko aviona.„Ovaj još leti?"„Naravno".„Kako znaš?"„Vozio sam njenu babu na Filipine, čoveče, prošle nedelje. Ovu

sam vozio pre nekoliko dana."„Ona" je bila iz sedamdesetih, dakle još upotrebljiva, mada su joj

i starije „sestre" izgledale sasvim pristojno. Što se „babe" tiče, ona jenegde na Filipinima, pa Keli nije mogao da proceni.

„Ovom hidraulika nije u redu" primetio je Keli.„Ja ti nisam rekao da su novi. Ima tu da se radi" rekao je

Spinaker. „Hoćeš da pogledaš iznutra?"Sva trojica su se popela u kabinu. Isprobavali su komandnu

tablu.„Tako je jednostavno da bi i dete moglo da ga vozi" rekao je Čarli.,,A ti?"„Pa... još ne znam gde mu je šta, ali mislim da nije teško naučiti.

Ovo ipak nije igračka. Šta ti misliš?"„Ima dosta posla."„Oko sto pedeset i on je kao nov."Keli je ćutao.,,,Kargo avion" rekao je. „Šta misliš o ideji da danju prevozi

putnike, a noću robu?",,U tom slučaju putnicima će biti neudobno, a za robu kako kad.

Šta misliš? Da staviš kutije po sedištima?"„Ne, nego da sklonim sedišta."„Misliš da ćeš moći?" upitao je Čarli. „Do đavola! Ti bi to zaista

uradio!"„I ti bi" rekao je Keli. „Zar ne bi?"Keli se zatim okrenuo Spinakeru.„Koliko tražiš?"„Koliko nudiš?"„Šta misliš?"„Izvini, ali zavisi da li ga kupuješ kao ,kargo' ili kao putnički?"„Kao putnički."

~ 33 ~

Spinaker je slegnuo ramenima, klimnuo glavom, uzdahnuo iliznuo usne.

„Devetnaest i po" odgovorio je.„Jednooki Džek prihvata tvoju cenu" rekeo je Keli.„Slušaj" umešao se Čarli. „Zar ne bi bilo bolje da ga isprobamo

prvo."„To se podrazumeva."„Daj mi knjigu" rekao je Čarli Spinakeru.U kolima, Čarli kao da se pokajao.„Pa, da. Umesto da odem na sastanak sa devojkom, ja ću da

sedim kod kuće i da listam ovu knjigu."„Ne brini za to."„Zašto? Ja neću sesti da letim, ako ne poznajem avion."„Rekao sam ti da ne brineš, jer ti ionako nećeš leteti."„Nego?"Keli se nasmejao.„Ne, oh, ne! S tobom nikada."„Opusti se."„Ostavljaš mi sjajan izbor: ili da se ubijem sam ili da to

prepustim tebi."„Opusti se. Ne brini o tome."Vratio se oko sedam u svoju sobu, istuširao se, obrijao i pogledao

se u ogledalu. Barb je imala pravo. Možda bi zaista trebalo da sekloni sunca. Bio je iznenađen otkrićem da mu ona nedostaje. Bili suprijatelji, ali se nisu rastali prijateljski. Keli nije znao njene razloge,ipak se osećao krivim. Međutim, on je uradio ono što je morao. Bio jeubeđen da bi se Džeferson i Blejk radovali, kad bi mogli.

Obukao je na brzinu neke stare farmerke i čistu plavu košulju,natočio sebi piće i stao pored prozora. Jedan „lamborgini" je sevnuopored njega, tako da ni vozača nije uspeo da vidi. U tom trenutkupoželeo je samo da je na njegovom mestu.

Bilo je vreme da pođe. Zapalio je cigaretu i sišao u bar.„Na deset... na deset... na deset... desetka dobija" izvikivao je

krupnije. Keli je stajao po strani i posmatrao. Zatim je seo za jedansto, uzeo žetone i stavio na duplu osmicu...

Za sat i po imao je pred sobom osam hiljada dolara.Za stolom nije video nikoga, ali je kao u transu stavljao žetone na

brojeve koji su stalno dobijali. Tek nešto kasnije postao je svestanprisustva jednog starijeg čoveka koji je stalno gubio i devojke koja jedelovala potpuno nezainteresovano za to što se zbiva na ruletu.

Uskoro je imao dvanaest hiljada.Bar je bio sav u crnom: crni stolovi i zidovi, crni pijanino na

kome je jedan Crnac svirao Geršvina. Bilo je gotovo prazno. Keli jeporučio piće. Nije razmišljao ni o čemu, izuzev o tome da mu je

~ 34 ~

potrebno dvostruko više od onoga što je dobio na ruletu. Mogao bi dapopije piće i da se vrati za sto, ali imao je osećaj da to ne treba dačini. I devojka je rekla „ne", nemoj noćas da insistiraš više.

Uskoro je i ona stigla u bar, sa momkom koji je bio i tamo, uz sto,zajedno s njom. On je bio hipik. Visok, mršav, duge, masne kose, aona je ličila na Ketrin Denev. Možda je čak i bila ona.

Stariji muškarac koji je sve vreme gubio prišao je Kelijevomstolu.

„Imaš li nešto protiv da sednem?" upitao je, a Keli mu je pokazaostolicu. „Hoću nešto da te pitam, sinko" nastavio je čovek.

Keli mu je ponudio piće. Kad je kelner došao, čovek je poručioburbon.

„Imaš zlatne prste?" kazao je čovek, posmatrajući Kelija.„Nije stvar u prstima" odvratio je Keli.„Ti si onaj koji uvek dobija?"Keli ga je pogledao i nasmejao se.„To su tri" rekao je.„Molim?"„Rekao si da imaš neko pitanje za mene. Postavio si već tri."„Hej, ne zameri. Ti si momak koji izaziva radoznalost. Čovek koji

je izgubio oko... kako si ga izgubio?"„Pojela maca."Čovek je opsovao. Zatim je ustao.„Pa, ostavljam te tvojim slatkim snovima i pripazi da ti maca ne

pojede i pare" rekao je i otišao.Keli je poručio još jedan dupli viski s ledom. Polako je ispijao

piće. Zatim je uzeo jedan žeton od stotinu dolara i na njemu napisao:„Žao mi je što ste izgubili".

Odlazeći, dao je žeton kelneru.„Dajte ga onoj devojci, kad odem" rekao je.Kad se popeo u sobu, shvatio je da se poneo kao klinac.Zazvonio je telefon. Pomislio je da je devojka, da hoće da mu kaže

da se nosi.Bio je Čarli Strajker.„Čujem da si ih rasturio."„Ma, kakvi. To je samo sitniš."„Ako ti to zoveš sitniš, onda mi govorimo sa različitih planeta."„Treba mi duplo više."„Ne brini. Sreća voli one koji pobeđuju."„Hej, ja uopšte ne brinem!" pobunio se Keli. „Ja samo... zapravo...

brinem, naravno."„Da li si primetio koliko si bio srećniji dok si bio siromašan?"„Ne lupaj."

~ 35 ~

,,U redu. Mislim da ćeš se bolje osećati ako ti kažem da upravoodlazim na spavanje sa tvojom prokletom knjigom."

„Nisam znao za tvoje perverzne navike."„Sad znaš" nasmejao se Čarli.„Ti nisi tako loš momak, Čarli" dodao je Keli.„Znam. U tome i jeste moja nevolja."„Pa" rekao je Keli „budi pored mene i uči se kako da se menjaš."

~ 36 ~

10.

Strajker je ponovo zvao rano ujutro. Javljao je da se testiranjeaviona odlaže, jer ima neodložan put, za pukovnika, u San Francisko.

Keli je izašao u šetnju, a kad se vratio zatekao je poruku. Nakoverti je pisalo „Gospodin Keli" i to pogrešno. Kad je otvorio koverat,žeton od sto dolara je ispao. Poruka je glasila: Ja nikad ne primam novacod stranaca. Volim šampanjac." Nije bilo potpisa. Keli je pozvao portira iupitao ga da li zna ko je ostavio tu poruku, a on je rekao da, svakako,to je bila gospođica Hoton. Broj njene sobe, međutim, bila je tajna.

„Ako želite da pošaljete bocu šampanjca" rekao je portir „sve štomogu da učinim jeste da zamolim poslugu da to odnese. Drugamogućnost je da to učinite vi, lično, ali u kasinu."

Za sva ta obaveštenja Keli mu da žeton.Bilo je jednostavno pronaći je. Sedela je za stolom, sa svojim

pratiocem koji danas, na Kelijevo iznenađenje, uopšte nije ličio nahipika, već na momka koji ima mnogo para. Jedan momak snimao jeprizor, ona se smešila i bacala kocke, a ori je uzvikivao: odlično,sjajno, lepo! Ona je bila obučena u dugu večernju haljinu, pažljivonašminkana i sa novom frizurom. Oko nje bilo je još nekoliko modela,devojaka i mladića u večernjim toaletama i odelima. Devojka je, kaoda ju je iznenada nešto trgnulo, okrenula glavu i pogledala pravo uKelija. On je stajao i posmatrao je, zabavljajući se.

„Ostani tako, ostani tako" doviknuo je fotograf. „Hoću da probamnešto drugo."

Devojka je zakolutala očima i ustala. Na kameri fotografa Keli jeugledao reklamu „Bazar". U isto vreme fotograf je ugledao njega iizvesno vreme zadržao svoj pogleda na njemu. Zatim je prišao devojcii malo razgovarao s njom, povremeno pogledajući prema Keliju. Onaje gestikulirala i klimala glavom, a zatim su oboje prišli Keliju.

„Gospodine Keli" rekla je ona „ovo je Markus Ajmri, čuvenimodni fotograf koji zarađuje osamdeset hiljada dolara na dan, a kojihoće da plasira vašu fotografiju u „Bazaru" i da vam za to plati jedandolar". Okrenula se prema Ajmriju i nasmešila se. „Da li je bilodobro?"

Keli je ćutao. Šminkerka je to očito shvatila kao pristajanje iprišla je da ga napuderiše. Za to vreme Ajmri je režirao scenu.

„Dobro, dobro" govorio je užurbanim glasom. „Vi ste bogatiTeksašanin, važi? Ona misli da ste vi siromašni kockar i neće da imanikakvog posla sa vama. Međutim, srce je jače od razuma i ona seipak zaljubljuje u vas. Zatim saznaje da ste bogati Teksašanin. Uredu? A sad, hoću da gledate u nju onako seksi, kao izgladnelikockar, ali kao kockar koji zna da je bogati Teksašanin. Može?"

~ 37 ~

Keli se nasmejao i slegnuo ramenima. Ovo je počelo da gazabavlja.

„Markuse?" upitao je. „Zašto je bila potrebna cela ta priča?"„U redu, u redu... samo gledaj u nju onako... seksi. Važi?"On je pogledao u nju i učinila mu se lepa u toj dugoj haljini, sa

tom novom frizurom, s osmehom device...„Dobar si glumac" doviknuo mu je Markus.„Ma nemoj" odvratio je Keli.„Dobar ste glumac" rekla mu je i ona, te večeri dok su sedeli za

stolom.„Nemoj" rekao je on.„Šta to?" upitala je.„Da provociraš komplimente."„Zar to radim?"„Mhm."Sad je bila u jednostavnoj plavoj haljini, a kosa joj je bila

spuštena na ramena. I nije bilo osobe u restoranu koja se nijeosvrnula za njom. Govorila je južnjačkim akcentom i Keli se pitao izkog kraja Juga dolazi. Smejala se lepo, bez afektiranja, primetio je.Pomislio je kako je verovatno mlađa nego što izgleda.

„Kako si pobegla od kuće? upitao je.Ona se nasmejala.„Pa... jednog dana krenuli smo u crkvu. Auto je naleteo na jedan

tanker i svi su poginuli... sem mene. Ostala sam sama i nisam znalašta da radim. Onda sam se setila da bih mogla da pođem u Čikago,gde živi sestra moje majke. I tako... uostalom, zašto ja sve to tebipričam? Moj uobičajeni odgovor je da sam zaista pobegla od kuće."

Keli nije rekao ništa, a onda je polako klimnuo glavom.„Lovci i ratnici, to je priča o Americi" rekao je zatim.„Koja je tvoja? O lovcima ili o ratnicima?"„Ja nisam lovac. Ja sam otišao u vojsku" nasmejao se. „Video

sam svet. Doduše, preciznosti radi, video sam samo njegovu desnustranu.

„Da li je to... stalno?" upitala je, pogleda uperenog u povez nanjegovom oku.

„Nije" odgovorio je. „Kad skinem to, videću i levu stranu."Ona ga je posmatrala s neskrivenim interesovanjem.„Znaš li šta je na tebi najprivlačnije?" upitala je. „To što izgledaš

kao neko ko pokreće svet. Bez obzira da li na levu ili na desnustranu."

„Ili je tako ili treba da umrem, gospođice Hoton."„Karin."„Karin" ponovio je. „Hoćeš li još kafe? Brendi? Šta mogu da

učinim za tebe?"

~ 38 ~

„Sve" nasmejala se. „Da li misliš da bismo mogli da popijemo jošmalo šampanjca? Bojim se da ću postati alkoholičar. Markus mi tvrdida je to nemogućno, jer niko nije postao alkoholičar zato što volišampanjac."

Opet se nasmejala, čisto i zvonko.Keli je pozvao kelnera i poručio još jednu bocu šampanjca.„Htela sam nešto da predložim" rekla je iznenada. „Budući da

sutra rano moram da putujem u Njujork, mogli bismo tu flašu dapopijemo u mojoj sobi. Naravno, ako nemaš ništa protiv."

Sedeo je na kauču i govorio sebi: polako, momče. Ona je sedela donjega, naslonjena na jastuke, držeći cigaretu medu prstima i iskosaga gledajući, s vremena na vreme. Bio je to nedvosmisleni poziv, Kelitu nikad nije grešio. Ćaskali su. Keli je bio potpuno opušten, jer jesad znao kako će se sve ovo završiti. Nije imao ništa protiv da s njomprovede noć. Pričao je o avio-kompaniji, a ona je njemu rekla da živisama, da voli svoj posao, da je bila na naslovnim stranama svihvodećih magazina, da voli da odlazi na prijeme i da nije zaljubljena.On je imao utisak da to nije sve, da još jedna vrata treba otvoriti dabi joj prišao. Međutim, nije znao koja.

Ona se udobno zavalila na jastuke i otpila gutljaj vina iz čaše.„Reci mi nešto... nešto što nikome nisi rekao."Slegnuo je ramenima.„To bi moglo da traje celu noć" odvratio je. „Ili želiš da ti otkrijem

marku svog veša? Da li te zanima?"„Misliš da si tako tajanstven?"„Ne, ne mislim."„Misliš da sve znaš?"„Mislim da neću da razmišljam o tome ko sam i šta sam. Ja samo

radim ono što mi nadođe."„Šta to?"„Bilo šta. Što naiđe i što treba." Slegnuo je ramenima. „Ili što

želim."„Tako je najlakše" rekla je. „Izbegavaš sve ono što bi moglo da te

zaustavi, zaplaši, zamisli."„To nisam rekao."„To kažem ja. Reci mi... šta te plaši?"„Šta me plaši? Oh, zaboga, toliko toga! Kad mi je otac umro, išao

sam da raščišćavam minska polja u Kentakiju. Kako sam se samoplašio! Kad sam ih demontirao više od stotinu, strah je nestao. Imaosam utisak da sam već izgoreo. I to živ. Živ spaljen! Zatim sam bio napodmornici, pa u avijaciji... i na kraju bogati rančer iz Teksasa."

„Po meni možeš biti i siromašni, izgladneli kockar. Zaista."„Ne misliš valjda ozbiljno."

~ 39 ~

Gledala ga je svojim smeđim, baršunastim očima, ne govoreći.Onje shvatio da je toj nepoznatoj ženi rekao više nego bilo kome do sada.

Podigla je ruku i lako dotakla njegov povez na oku.„Imaš i ožiljak ovde."„Mmm."Primakla se bliže njemu. Prst je polako počeo da klizi niz njegovo

lice. Prešla je preko njegovih usana. On je gledao u njene oči, nepomerivši ni crtu na licu. Zatim se nagnuo i poljubio je. Njene usnesu spremno dočekale njegove. Njegove su ruke kliznule niz njenaleda, a zatim je počeo polako da je miluje, sve dok nije pronašao njenepune, teške grudi. Imala je divnu, meku kožu, toplu i glatku. Njeneruke bile su u njegovoj kosi.

Zatim se, sasvim iznenada, odmaknula od njega.„Šta je to?" upitao je, zavrtevši glavom.„Nikakva misterija" odgovorila je. „To se zove ne."„Da, mislim da sam imao taj utisak."„Odlično. Zašto me onda tako gledaš? Zar ti niko pre mene nije

rekao ne?"„Ne, bar ne često.",,Oh, zaboga. Ti si se uvredio."„Ne, nisam. Samo sam uvek bio ponosan na sebe što ne

navaljujem na žensku ako mi ona ne da povoda."„Ja ti nisam davala povoda."„Kad ti je rođendan, Karin?"„Misliš, koji sam znak?"„Ne, mislim kad ti je rođendan. Kog dana?"„Tridesetog maja."„Odlično. Kupicu ti rečnik. Tamo ćeš naći reč vokacija' i njeno

značenje."Ustala je i pošla prema stolu na kome su stajale cigarete.

Zapalila je jednu i dobro povukla dim.„Tridesetog maja... koje godine?"Oklevala je pre nego što je odgovorila.„1952."On se nasmejao oporo.„Oh, zaboga, pa ti imaš samo devetnaest godina.

Devetnaestgodišnja, pa još južnjakinja..." Taman je hteo da kaželepa, kad mu je odjednom sinulo. „Devica! Ti si devica, zar ne?"

„To će malo ublažiti udarac tvojoj sujeti?"„Ne. Imaš vrlo pogrešno mišljenje o meni, damo.",,A šta bi trebalo da radim? Svako razmišlja samo o tome kako da

me povali. Svako... i uvek."

~ 40 ~

„Pa... dopusti da te razuverim, mlada damo. Ja nemam nameruda te povalim i ne treba da me se plašiš."

Sela je, zavalila se na jastuke i provukla prste kroz kosu. Gledalaga je bespomoćno.

„Ja sam samo mislila... mislila sam... da bih mogla malo da seopustim i to je sve. Činilo mi se da bih uz tebe mogla da se opustim."

„Kako ti kažeš."„Uvređen si."„Ne" odmahnuo je glavom. „Nisam ni uvređen ni ljut. Samo mi je

žao. Slušaj, ja ne znam kako ti misliš, ali čini mi se da bi bilonajpametnije da ja sad odem kući." Ustao je sa kauča.

,,Oh, do đavola! Do đavola, do đavola!" prasnula je.Keli je video kako joj se suze slivaju niz obraze. Prišao joj je,

obuhvatio njenu glavu svojim velikim šakama i obrisao joj suze.„Mrziš me" zajecala je.„Naravno da te ne mrzim. Ti si slatka, vrlo lepa, vrlo divna

devojka. Malo, izvini na izrazu, zaguljena, ali nisi preteška." Ponovoje maramicom obrisao njene suze. „Devojačke suze. Za sreću."

„Oh, do đavola!" rekla je i zatvorila oči.Poljubio ju je, brzo i lako, u obraz.Kiša je padala celu noć, polako i dosadno. Keli se probudio negde

pred zoru i shvatio da je zaspao sa knjigom letenja na stomaku. Natrenutak se setio prethodne večeri i svog doživljaja sa lepom KarinHoton i upitao se nije li to bio samo san i upitao se takođe ko je ona.Ugasio je lampu i zaspao.

Dan je bio tmuran, vetrovit i nosio je mirise i pesak iz pustinje.Spinaker ih je čekao pored aviona. Dao im je neophodna uputstva, aonda su Keli i Strajker seli u pilotsku kabinu. Keli je seo na mestokopilota. Bili su već u vazduhu, kad je avion iznenada počeo da gubivisinu.

„Diži!" viknuo je Keli.Čarli je povukao palicu, ali avion je i dalje gubio visinu.„Gore! Maksimum! Više! Više! Više, do đavola!" vikao je Keli.„Ali..."„Diži!"Keli se nagnuo i do maksimuma povukao palicu. Avion je počeo

naglo da se diže. Obojica su ćutali, sve dok Čarli nije spustio avion napistu. Kad su izašli, Keli se nasmejao glasno.

„Da, gospodine, ovo je moja cura" rekao je i lupio po krilu aviona.Čarli nije rekao ništa.„Tvoj prvi vakuum, ha?" upitao je Keli. „Pođi sa mnom i imaćeš

ih koliko želiš. Hajde, reci."„Ti si dobar" rekao je Čarli. „Ti si sjajan, kučkin sine."„Sranje. Imali smo sreće" odgovorio je Keli.

min@

~ 41 ~

11.

Ležao je na krevetu, potpuno nag, upravo izašao ispod tuša,pokušavajući da ne prospe flašu viskija koju je držao na stomaku.Smejao se kao lud.

Kupio je tri aviona.Pomislio je na ženu sa kojom je bio prošle noći. Bila je debela i

masna, ali imala je pola kilograma zlata na sebi.„Zar ćeš moći to da učiniš?" upitao ga je Čarli.„Već jesam" obavestio ga je Keli. Polako je otpio nekoliko gutljaja

iz boce. Kupio je tri aviona.Pustio je telefon da dugo zvoni pre nego što je podigao slušalicu.„Vodiš me na večeru" rekao je Čarli.„Kako ti kažeš."„Pa... imaš i razloga. Videćeš. Soba šezdeset tri."Keli je pokucao dva puta i Čarli je otvorio vrata. Prvo što je

ugledao bila je žena koja je sedela na kauču. Bila je to jedna od onihevroazijskih lepotica koja je pokupila sve najlepše od obe rase,egzotična i delikatna.

„Dakle, vi ste taj veliki pobednik" rekla je. Govorila je potpunobez akcenta.

Keli nije znao šta bi na to trebalo da odgovori, pa je radije ćutao.Konačno je ipak rekao: to zavisi od polazišta. Ovo je zanimljivo, usvakom slučaju.

„Ako želite piće, gospodine Keli, bar je u uglu."„Berk..." počeo je Čarli.„Ženevjev" predstavila se."Ona je već držala čašu. Keli je prišao baru, natočio sebi viski i

stavio tri kocke leda, a onda je pogledao Strajkera. Ovaj je stajao ipušio svoju cigaretu.

„Mi smo čuli o vama, naravno" nastavila je. „Očekivala sam daćete uleteti ovamo sa crvenom kapom o jed nom ,S' na grudima, kaosupermen."

Keli je još uvek gledao u Strajkera.„Zašto bi trebalo da mislim kako je tri aviona mnogo?" upitao je,

mada nije znao koga.„Četiri" rekao je čovek koga Keli do tada nije primetio. Okrenuo

se u pravcu iz kojeg je dolazio glas. Bio je to onaj isti stari čovek sakojim je pre nekoliko noći sedeo u baru. Sada je imao na sebi svilenikućni ogrtač koji mu je davao važan izgled.

„Pa, kao što vidim, Čarli ti ništa nije rekao, a to je bilo po mojojželji. Zato što sam mislio da je bolje da se sam predstavim. Ja sampukovnik Holis i čini mi se da smo se negde već sreli." Čovek je zatim

~ 42 ~

seo pored nje, na sofu i naslonio se udobno. „Dženi misli da sam naputu da načinim grešku, a ona je žena koja uvek govori ono što misli.Međutim, meni se to kod nje sviđa. Žene obično kažu ne, a misle da.Voleo bih da sedneš i da mogu da te gledam."

Keli je seo, a pukovnik je nastavio.„Odlično. Čuo sam za tvoje planove. Da li si im sao?"Keli je klimnuo glavom.„Sjajno. Na engleskom?„Da, na engleskom."„To je pošteno. Sve što čovek radi mora da bude pošteno. U

Armiji kažu da si nepokoran. Da li je to tačno?"„Impresioniran sam" rekao je Keli. „Razgovarali ste s njima."„Sinko, ja nemam običaj da dajem nekome pola miliona dolara, a

da pri tom ne znam ništa o onome kome ih dajem. I ja sam kockar,ali, za razuliku od tebe, ja se kockam u ljude."

Ženevjev Holis je otpila gutljaj pića iz čaše. Njeno lice bilo jenepromenjiva maska.

„Kakvi su vaši uslovi?" upitao je Keli polako.„Oh, svakako, gospodine Keli, ja imam i uslove. Budite uvereni

da ih imam. Za toliko novca želim da imam reč."„Kakvu reč?"„Reč je pola posla" izjavio je pukovnik. „Stigli smo, dakle, na pola

puta."„Ko je u trci?"„Ti. Sve dok se ne dogodi nešto što nije u redu. Onda počinjem ja.

Rekao sam ti da sam kockar, Keli, ali uvek volim da imam kontrolunad rizicima. Zato, dopusti mi da pregledam te tvoje papire ..."

„Ne dolazi u obzir" rekao je Keli.Čovek je zastao i pogledao ga.Čarli ga je takode iznenađeno pogledao.„Ako je trka moja, ja ću i da trčim. Ako hoćete da date pare, u

redu. Ako želite partnerstvo, opet u redu. Ali, ako želite više od toga,žao mi je, nema posla."

„Vidim" rekao je pukovnik i šakom prekrio lice.Ženevjev je konačno promenila izraz na licu i osmehnula se.„Pa, momče" rekao je Holis „ti si tako odlučio. Ukoliko promeniš

mišljenje, uvek me možeš pronaći preko Čarlija."Keli je ustao.„Zapamtiću to".Strajker je pošao s njim do lifta.„Čovek verovatno ima pametnija posla nego da traći vreme sa

nekim ko je dobio neke pare na kocki i misli da je uhvatio boga zabradu" rekao je Čarli.

~ 43 ~

„Sve što mi je potrebno to je dve stotine hiljada" rekao je Keli.„On ima te pare i ne znače mu ništa. Ali, neću se ubiti zbog toga štomi ih ne da. A ti? Šta ćeš ti?"

Strajker je izgledao uvreden.„Hej, slušaj me, čoveče. Pukovnik te je pozvao, razgovarao s

tobom, pre toga slušao o jednookom momku koji dobij a na kocki ionda ode od stola. Raspitao se o tebi, a ja sam mu rekao ono što samznao. O kompaniji, naravno. A sad, možeš da se slikaš sakompanijom i da je nazoveš leteći... da ne kažem šta."

„Tačno" priznao je Keli. „Ali, ja mislim da me stari kučkin sinisprobava. Pitao me je: ,da li si nepokoran?' Zatim je pitao: ,da li bihteo da slušaš moja naređenja?' Čini mi se da on igra neku igru. Uzpomoć gospođe, naravno."

Strajker je ovlažio usne.„To ne zvuči tako nemoguće."„Tačno" odvratio je Keli. U međuvremenli je stigao lift. „Još želiš

večeru?"„Hvala" odgovorio je Strajker. „Moram da vozim pukovnika.

Dopusti da te nešto pitam. Ako stvar krene, hoćeš li me odbaciti?"„Ako stvar krene, ja neću nuditi novac pod uslovima koje

postavlja pukovnik."„Nisam te to pitao."Lift je stigao. Bio je prazan. Keli je ušao, pridržao vrata i rekao:„Upravo sam ti rekao u čemu je stvar, Čarli. Pitanje je' šta ti

možeš da učiniš za mene?"Strajker je ćutao. Gledao je Kelija kao da se ovaj upravo sprema

da puca u njega.„Razmisli" rekao je Keli i zatvorio vrata lifta. Nešto posle dva

vratio se u svoju hotelsku sobu. Morao je da razmišlja o nekomdrugom načinu da dobije dvesta hiljada dolara.

~ 44 ~

12.

Telefon je zazvonio dok je bio pod tušem. Kad je podigaoslušalicu, na drugoj strani žice čuo je „klik". Uključio je radio. Vrtelase neka polagana Dilanova ploča. Ugasio je svetio, upalio cigaretu, au drugoj ruci je držao čašu s pićem. Znao je da neće moći da zaspi.Znao je takode da negde postoje vrata na koja je mogućno pokucati ina kojima je mogućno dobiti dvesta hiljada dolara.

Neko je zakucao na njegova vrata. Upitao je „ko je". Ženski glasje odgovorio: „posluga". Pogledao je na svoj sat sa fosforescentnimbrojkama. Nemogućno. Pošao je da otvori vrata, sa cigaretom u ugluusana i peškirom oko bokova.Gotovo da mu je i jedno i drugo ispalo.

„Mislio sam da si u Njujorku" rekao je.„Bila sam. Vratila sam se. Da li ćeš me pustiti unutra?"Keli je koraknuo unazad i ona je ušla. Dilanov rapavi glas još se

čuo sa radija. Karin Hoton je sela na krevet.„Sedela sam u avionu i razmišljala kako je sve to glupo i kako ja

zapravo ne znam šta čuvam. Sve što sam mogla da smislim bilo je dasam pogrešila." Slegnula je ramenima. „Onda sam već sletela uNjujork, okrenula se i doletela ovamo."

„Da li si sigurna?" upitao je.„Zaboga! Provela sam jedanaest sati u avionu. Da li sam

sigurna?"On se nasmejao.„Ako je to meni upućeno, možeš da ideš do đavola."„To je od radosti" rekao je. „i malo zbog nervoze. Stavljaš me u

situaciju punu odgovornosti."„Rugaš mi se, zar ne?" upitala je, pažljivo ga posmat- rajući

očima priviknutim na tamu u kojoj je mesečina spolja bila jedini izvorsvetlosti. „Napravila sam budalu od sebe, a ti me uopšte ne želiš."

„Karin, Karin" promrljao je i uzeo je u naručje. „Ja samo želim daprestaneš o sebi da misliš kao o nekome ko se žrtvuje."

„Zar tako izgledam?"„Pomalo" rekao je i poljubio je. Njene usne su bile spremne, njeno

telo takode. Pripila se uz njega i zadrhtala, pripijajući bokove uznjegove.

„Brzo učiš" šapnuo je, ljubeći je i privlačeći je sve bliže. Zatim suse našli zajedno na krevetu.

„Sigurna si?" upitao je ponovo.„Hoćeš li već jednom prestati da pitaš."Prestao je. Levom rukom otkopčao je cipzar na njenoj haljini, a

desnom je milovao njene grudi, bokove, stomak. Ona mu se nudila,kao da to čini svakodnevno. Ima nešto strašno erotično u ljubavi

~ 45 ~

devica, pomislio je Keli, nastavljajući da je skida i da je miluje.Uskoro su oboje ubrzano disali. Ona je samo u jednom trenutkuzaječala i to je bilo sve.

Posle izvesnog vremena odvojili su se. Ona je ležala u njegovomnaručju, a on ju je ljubio u kosu, u oči, u vrat.

„Mogu li nešto da te pitam?" rekla je.„Mhm, mhm" promrmljao je, paleći cigarete.„Da li je to uvek ovako ili si u pitanju ti?"„Moraćeš da se potrudiš da sama odgovoriš na to pitanje"

odgovorio je.„To je zato što si ti, zar ne?"„Nije" rekao je iskreno.„Dobro. Mrzim i da pomislim da ti je bilo ovako lepo i sa nekom

drugom ženom."Keli je ćutao. Karin se okrenula na bok i pogledala ga.„Da li... da li... mislim, znači li tebi ovo nešto?"„Bilo je divno" odvratio je. „Ti si divna."„To nije ono što sam te pitala."Uzdahnuo je, osećajući neku iznenadnu opasnost po sebe.„Znam" rekao je nežno. „A odgovor je: ne znam. Ne znaš ni ti. Sve

što znamo jeste da nam je bilo lepo, ali nemoj da forsiramo."Ona je uzdahnula i brzo se odmaknula od njega.„Ti ne umeš da govoriš slatke reči, zar ne?" upitala je.„Da li bi ti to želela?"„Sve što ti želiš jeste akcija, zar ne?"„Oh, zaboga, mala, ne čini to. Nemoj svu svoju nesigurnost da

istresaš na mene, važi? Mi smo vodili ljubav. Nismo se tucali. Ja samzaista vodio ljubav s tobom, ali, to ne znači da smo se odmah vezalijedno za drugo."

„A ti ne osećaš"„Oh, Karin, sve je bilo tako lepo. Ubiću te ako to ubi-ješ."„Šta to... ako ubijem?"„Ne znam. Bilo šta da je."„Da li misliš da nešto jeste?"„Ne znam."Onda je ona počela da plače.„Tako si vatren i topao, a onda odjednom tako hladan."Keli je ćutao. Samo ju je čvrsto držao u naručju, osećajući kako

joj srce lupa.„Da li si ikada..." zaćutala je.„Nastavi."„Bio zaljubljen?"„Nisam."

~ 46 ~

Uzdahnula je kratko.„Nevin."„Tačno" rekao je. „A ti bi morala da znaš da je potrebno biti vrlo

nežan sa devicama. Trebalo bi da znaš da smo mi novi u tom poslu ida nam je potrebno posebno razumevanje i nežnost."

„Oh" uzdahnula je.Ujutro se probudio i postmatrao je kako spava. Njegova lična

uspavana lepotica, sa kosom rasutom na jastuku, kao u lošem filmu.Ipak, ona nije bila žena njegovih snova, mada je morao da prizna daje bila veoma lepa. Kad je sanjao o nekoj ženi, ona je morala bitipoput ciganke: crnokosa, vatrena, nepokorna.

Probudila se dok se on šetao po sobi. Prišao joj je i počeo da jeljubi.

„Ne, nemoj. U deset imam avion za Njujork. Markus će se ubitiako ne stignem na snimanje. A tek kad me vidi! Ovako neispavanaizgledaću zaista vrlo privlačno."

„Ćuti, ti znaš da izgledaš sjajno."„To je zato što si ti tu. Ali, večeras sigurno neću izgledati ovako."„Odlično" rekao je. „Doći ću i ja."„Zaista?" upitala je. „Zašto?"„Karin" odmahnuo je glavom. „Zaboravi to. Ja sam pre četiri

godine bio potpuno slomljen čovek. Radio sam možda dvadeset šestsati na dan i još uvek sam slomljen."

„Čini mi se da se noću to uopšte ne vidi."„Hej, imamo još šampanjca."On ju je posmatrao.„Da li je neko pokušao dugo da gleda u tvoje oči?" upitao je

iznenada.„Zar je tebi to neugodno?"„Malo, jeste."„Dobro" odgovorila je. „Ja te želim živog ili mrtvog."Odvezao ju je do aerodroma. U belim pantalonama i u beloj

košulji, Karin je privlačila pažnju prolaznika gde god se pojavila. Čakje i carinik samo pogledao njenu tašnu i dao joj znak da prođe.

Kad je video kako njen avion poleće, on je otišao na blagajnu ikupio sebi jednu kartu do Feniksa i jednu, s otvorenim datumom, odFeniksa do Njujorka. Nekoliko sati kasnije bio je u Arizoni i tražioHiča Rajana.

„Zar nikad niste čuli za njega?" rekao je jednomčetrdesetgodišnjem pilotu koji je tvrdio da ne poznaje Hiča Rajana.„Mora da ga ipak znate."

„Hej, Robe" doviknuo je pilot momku koji je petljao nešto okomehanike. „Ovaj momak traži Hiča Rajana."

~ 47 ~

Momak je nastavio da radi svoj posao, ne obraćajući pažnju naKelija.

„Ako ga vidite, recite mu da ga čekam u „Biltmoru".Keli je otišao i seo za sto pored bazena, posmatrajući lepe žene i

mladiće preplanule od sunca.„Na kojoj liniji ste?" upitao ga je čovek koji mu je prišao.„Avio-liniji" lenjo je odvratio Keli.„Da? Kakvu ste to avio-liniju otvorili?"„Nikakvu."Čovek se nasmejao.„Let u ništa."Keli je pogledao čoveka malo bolje, pitajući se šta on želi od

njega.„Ružičasti horizonti" rekao je čovek. „Bojim se da nećete uspeti. I

ja sam se nekad zanosio, ali lakše mi je ovako. Radim i dobijam platui ne razmišljam o eventualnim hirovima Barija Goldvotera i ostalih.Vi ste Keli, zar ne?

„Da" rekao je Keli. „Da. Poznajemo li se?"„Ne, vi mene ne poznajete" odvratio je čovek. „Rekli ste da

poznajete momka po imenu Hič Rajan."„Mhm. Vi ste mu prijatelj?"„Ne, ja sam Rajan.",,Oh, do đavola. Sedite" rekao je Keli.„Pa, ne znam... Šta se dogodilo?"„Da li biste vozili ,kargo' avion?"„Samo za dobre pare" odvratio je Rajan.„Dobro, da onda porazgovaramo o novcu. Koliko?"Rajan ga je gledao.„Sve će biti u redu. I ne osvrći se nikada za sobom, Keli. Možeš se

pretvoriti u stub soli."Keli se nasmejao.Šest meseci kasnije Keli je novinarima, na konferenciji za

štampu objasnio šta su „Ružičasti horizonti" i pod kojim uslovima semože putovati novom kompanijom.

„Tri aviona, tri pilota" rekao je. „Nabavićemo još neke avione, aonda i pilote."

~ 48 ~

13.

Probudio se sa ukusom trave u ustima i s užasnim osećanjemstraha. Učinilo mu se da je u Čan Tou, a onda je rekao sebi: otvorioči, polako i ništa ti se strašno neće desiti.

Prazan krevet.Peta avenija.Sada.Petak.Pogledao je na sat kupljen kod „Tifanija". Jedanaest i petnaest.

Zar je mogućno da je toliko spavao? Setio se zabave kod Markusa iKendi, setio se „džointa" koji je doneo iz Francuske i rekao sebi: to subile noćne more. Seo je u krevetu, potražio cigarete i ponovo sezavalio na jastuk. Soba je izgledala kao i obično, u neredu. Karin jeuvek odlazila i ostavljala sve, kao da je u pitanju hitna evakuacija.Njena crvena haljina od svile ležala je na podu, kao krvava mrlja.Tad se setio šta se noćas dogodilo među njima. Verovatno je otišla.Treba da pozove Freni.

Karin je bila u kuhinji. Kad je on ušao, upravo je pila kafu i,sudeći po količini dima u prostoriji, pušila već ko zna koju cigaretu.

- Zaboga, ti izgledaš gore od mene - rekao je.- Izludela sam od tvojih glasnih snova - odvratila je.Pogledao ju je pažljivo. Bila je bleda, imala je tamne kolutove oko

očiju, a ruke su joj drhtale dok je prinosila cigaretu usnama. Na sebije imala Sen Loranovu svilenu haljinu i crveni žaket od tvida.Pogledao je ponovo njeno lice i nije osetio ništa. Karin je jednostavnobila neko koga je dobro poznavao.

Skuvao je sebi kafu i uzeo novine. Ono što ga je zanimalo brzo jepronašao: svi aerodromi su bili blokirani zbog nevremena.

- Mislim da ću otići do Palm Biča - rekla je Karin.Paleći cigaretu, on je ravnodušno slegnuo ramenima.- Ko je ovog puta? Učitelj skijanja?Ona se osmehnula.- U Palm Biču?- Dobro, učitelj skijanja na vodi. Uostalom, koja je razlika? - Bilo

mu je žao što je načeo tu temu. A problem je odista bio u tome: koja jerazlika?

Počelo je već prvih dana njihovog zajedničkog života, onda kadasu otkrili da je svako od njih zaljubljen u nešto drugo: on u avione,ona u samu sebe. Međutim, onda je izgledalo da sve to zajedno možeda funkcioniše. Sve dok na red nije došlo pitanje dece. On jerazmišljao o tome kako ona za vreme seksa ne misli ni o čemudrugom već o tome da ne sme da zatrudni, da ne sme da izgubi vitku

~ 49 ~

liniju koja joj je donela status vrlo traženog foto-modela, da neće višemoći da reklamira bikini u „Bazaru" i onda je jednog dana shvatio daje ona ve- rovatno rešila da nikada nemaju dece. To saznanje došlo jejedne noći, grubo i iznenada i tad je poželeo da joj izgrebe to lepo lice,da je uništi, da joj izlomi to telo za koje je ona upravo izjavila da je„ipak to njeno telo". Poludeo je, uzeo ju je na silu dok se ona očajničkiotimala, a onda je sve umrlo među njima. Nije više bilo scena, nijebilo pitanja, nije bilo strasti. Karin je trošila novac, a Keli jepotpisivao čekove i to je bio njihov brak. Bilo je neke čudne pravde usvemu tome.

- Ja odlazim - rekla je. - Pretpostavljam da ti nećeš ići kući ako jabudem išla tamo.

- U selo? - upitao je. - Ne, ostaću ovde. Šta se dogodilo saKončitom?

- Skim?- S Končitom, Černavakom ili kako već beše njeno ime?- Esmeralda. Oterala sam je. Oblačila je moje haljine.- Tako - pogledao je, vrteći glavom. - Zaboga, ti se ponašaš kao da

živimo...- Zar misliš da se to može zvati životom?- Ah, tako. Nećemo o tome, malecka. Idi, idi samo. - Ona je uzela

tašnu.- Videćemo se, nadam se. Biću kod Ajmrija, ako ti budem

potrebna.Keli je samo klimnuo glavom. Pomislio je: što bi mi, do đavola,

bila potrebna? Otpio je gutljaj kafe. U tom trenutku zalupila su seulazna vrata.

Ne ustajući sa stolice, pružio je ruku i otvorio frižider, želeći dapronađe nešto za jelo. Mleko je bilo pokvareno. Jedno parčepoluplesnivog hleba. Bilo je jaja, ali na kutiji je pisalo: 21. novembar.On nije bio siguran šta se dešava sa jajima posle sedam nedelja, alinije želeo ni da proverava.

Poneo je kafu i novine u svoju radnu sobu. Bila je prašnjava, aliipak nekako uredna. Jedina od osam soba u ovom stanu koja je bilapotpuno i samo njegova. Tu je bio njegov sto, njegove knjige, odokeanografije do poezije. Bilo je tu i slika koje Karin nije volela, a po-gotovu jedna: čovek čije se lice nije videlo stajao je na vratima, a izanjega je bilo nebo, bledo i neprijateljsko. Keliju je ova slika bila nekavrsta ironizacije sopstvenog života: čovek dolazi niotkuda i stiže uništa.

~ 50 ~

14.

Otpio je malo kafe i zagledao se u sliku. Mučilo ga je što nemanovca, setio se jučerašnjeg razgovora sa Mekdermotom ... dvadesetdva miliona, do 31. marta! „Uspećeš ili ćeš biti mrtav", rekao mu jeMekdermot. Pa, već je mnogo puta bio u predvorju smrti. Ako je zaKarin živeti dobro značilo isto što i živeti, za Kelija je ta granica bilamnogo bliže: živeti je za njega značilo preživeti.

Uzeo je papir i olovku i napravio spisak. Bile su to mogućnostikoje su mu pale na pamet još u toku noći.

Prvi na spisku bio je, naravno, pukovnik. Pogledao je na sat. Biloje vreme, krajnje vreme, da pozove. Seo je za svoj radni sto i pozvaobroj u Dalasu. Kad se javila Holisova sekretarica, on je rekao: zdravo,Rozin. Ovde Berk Keli. Da li je matora ptičurina tu negde?

S one strane žice dolazilo je samo ćutanje. a onda je Rozinusplahireno rekla:

- Oh, zaboga, mislila sam da si čuo! Pukovnik je imao infarkt i tojoš oko Nove godine.

Ne, pomislio je, Holis je živ, on mora biti živ!- Kako se to dogodilo, Rozin?- Pa... iznenada. Sad je kod kuće, katkad ode i do kancelarije, čak

svaki dan... ali, njemu je devedeset!- Glava mu je u redu, nadam se.- Oh, brzo misli kao i uvek. Mislim da je strašno ljut što mu se

sve to desilo.Tačno tako, pomislio je Keli. To je ličilo na Holisa. To je bio čovek

koji nije mogao da zamisli da se nešto dešava mimo njega.- Pa... - počeo je Keli - ovde stvari ne stoje najbolje. Treba mi

njegov savet i zato zovem. Pretpostavljam da ćemo moći darazgovaramo za nekoliko dana, zar ne? Da li prima posete?

- Pitaću ga, bez brige, Keli. Reći ću mu da treba da razgovarate oposlu. Javiću ti kasnije šta sam uradila.

Spustio je slušalicu, a onda mu je pogled pao na reklamu unovinama: „Letite jeftinije i udobnije u Kaliforniju! Uštedite 300 dolara iputujte udobno!"

Pozvao je svoju firmu i tražio Dukovića.- Želeo bih da uštedim 300 dolara i da putujem udobno - rekao je.

- Da li sam dobio progrešan broj?- Zaboga, Keli - rekao je Djuk - zar nisi čuo?- Šta to?- O nesreći.- Oh, za ime sveta! - Kelijevo srce počelo je da lupa kao ludo. -

Kakva nesreća?

~ 51 ~

- Nije kod nas, nije kod nas - brzo je rekao Djuk. - Nisam hteo date zaplašim. „Boing 727"...

- Odakle je pošao?- Odavde, zaboga! Izgleda da je ušao u vakuum iza nekog drugog

aviona.Keli je zadržao dah.- Koliko ih je poginulo?- Svi. 153 putnika i posada.- A crna kutija?- Nisu je pronašli još. Imao sam samo jedan avion sa detektorom

i taj sam poslao u Čikago. Aš je došao sa...- Neka me sačeka - rekao je Keli. - Stižem za pola sata.Zidi je razgovarao s portirom. Bio je u crnom odelu koje je platio

bar dve hiljade dolara.- Vidiš, rekao sam ti - rekao je, kad je ugledao Kelija. - Džo kaže

da nisi tu, a ja sam tvrdio: mora biti da je upravo krenuo.Pošli su zajedno u tmurno, oblačno jutro.- Hej, treba li ti prevoz? Kola su mi tu, na uglu.Keli ga je pogledao.- Zaista žurim i nemam vremena za zezanje. Imam posla.- U pitanju je vitamin C - odvratio je Zidi, kezeći se. - Nije

nikakav trik. Hoćeš li da te povezem ili ne?- Hoćeš da me odvezeš do helioporta?- Gde god želiš.Pošli su do kola, malog, marinskoplavog „ostina". Keli je spazio

čoveka na zadnjem sedištu i shvatio je da Zidi nešto hoće od njega.Oklevao je izvesno vreme, ali nije imao izbora. Ušao je u kola.

- Keli, ovo je Čuk - rekao je Zidi.Čovek je izgledao kao Italijan, imao je tanke brčiće, polupospan

pogled i verovatno revolver.- Zdravo - rekao je Keli.Čuk je ćutao, zatim ga je opipao tražeći revolver, a kad ga nije

našao slegnuo je ramenima.- Dakle, ti si u velikoj nevolji - rekao je, kad su kola krenula.Keli je gledao napred i nije znao da li je Čuk držao revolver

uperen u njegovu glavu ili se jednostavno poigravao njime.- Pređi na stvar, Čuk - rekao je Zidi.- A ti vozi bez skretanja - rekao je Keli.- Oh, ja nikad nisam imao puno smisla za orijentaciju - rekao je

Zidi.- I za vreme - dodao je Keli.- Dobro, hoćemo li da razgovaramo ili ne? - nestrpljivo se umešao

Čuk. - Kako se meni čini, treba da razgovaramo.- Imaš reč - rekao je Keli.

~ 52 ~

- Dva miliona, do kraja meseca. Ja ću ih obrnuti, napraviti posaoi ti ćeš dobiti dvadeset - predložio je Čuk.

Keli je ćutao.- Pretpostavljam da je reč o nekom legalnom poslu - rekao je

najzad, ironično.- Ti si u nevolji, koliko znam - primetio je Čuk. - Pašćeš. Pašćeš,

bez obzira da li zbijaš šale ili si ozbiljan. Kad se zaista uozbiljiš,znaćeš gde da me potražiš.

- Slušaj, ja cenim tvoju ponudu... - kazao je Keli.- Hej... „ja cenim tvoju ponudu"... Pusti to! Važi?- Dobro razmisli - umešao se zatim Zidi. - Rekao sam ti, čoveče, u

velikoj si nevolji. Čuk takode. I ja. Zašto ne bismo nešto poboljšali utom lancu nevolja? Slušaj, ja kupujem od Čuka, Čuk kupuje od Alvijaili od nekog drugog i nema frke, nema gužve, shvataš? Čuk je unevolji jer ga je uvrnuo nabavljač i ako ne nabavi rtovu lovu, gotov je,veza se prekida, ja sam takode gotov, a ako ne dobiješ dvadesetmiliona i ti si gotov. Zar ne misliš da bi mogao da investiraš samo dvamiliona i da svima bude dobro? - Zidi je završio i iscerio se.

- Zaboga - rekao je Keli, jer je primetio da nisu na putu zaheliodrom. Zatim je, nakon dva-tri minuta Zidi pronašao pravi put. -Kao prvo - nastavio je Keli - ja u to neću da se mešam. Meni jestepotreban novac, ali mi nije potreban skandal. Bar ne ta vrstaskandala. U redu? Niti će mi ikad biti potrebna.

- Ah, znači, to te plaši! - primetio je Zidi. - Pa, moram ti reći dasu u posao umešane veće zverke i da će one štititi tebe, da bi zaštitilesebe. To je, valjda, jasno.

- Nije. Neko će to morati i da plati. Mislim zatvorom.„Ostin" se zaustavio pred helioportom. Zidi je otvorio Kelijeva

vrata.- Kao što sam već rekao - nastavio je Keli - ja cenim vašu ponudu.

- Zatim je izašao iz kola i pogledao Zidi- ja. - Zidi, čovek sa zlatnomglavom. Hvala... za vožnju.

~ 53 ~

15.

Freni je ušla u njegovu sobu sa notesom i kafom. Imala je na sebizelenu haljinu i Keli je pomislio kako ga ona podseća na borovušumu. Sela je na kauč i prekrstila svoje lepe noge, a onda je počela dačita beleške iz notesa.

- Kao prvo svi u kompaniji žele da te vide, ali naročito Djuk.Nešto oko kompjutera. Kaže da ste o tome već razgovarali juče.

- Da vidimo... Zvala je sekretarica pukovnika Holisa. Rekla je damožeš da dođeš, da će te on primiti i, ako sam razumela njenengleski, to bi trebalo da bude sutra.

Keli je samo klimnuo glavom. Dobro. Sutra će, znači, nevoljamabiti kraj. Ili početak. Zapalio je cigaretu i zavalio se u svoju stolicu.

- Da li si konačno došla do izveštaja?- Da, ali nisam znala šta da radim s njim. Da li da ga pojedem ili

da ga spalim, pa sam rešila da ga zaključam u sef.- Odlično - rekao je Keli. - Ako te neko nešto pita, nemaš pojma.

Nikad ga u životu nisi videla.Ona je ozbiljno klimnula glavom.- Mislim da sam razumela.- Uh, uh. Nemoj da misliš, Freni, a poslednja stvar koju treba da

učiniš jeste da razumeš. Rekao sam ti šta treba da uradiš. Pokušaj dami pronađeš Lestera Kvejda. - Ona ga je pogledala zapanjeno, kao daje rekao nešto strašno čudno. - Smiri se. Zaboga, nemam nameru damu prodam kompaniju. Samo želim da tačno znam gde je... Hajde,idi. Da li me je neko zvao izvan kompanije?

Ona je nastavila da ga gleda još nekoliko trenutaka, a onda jepogledala u blok.

- Da... evo. Mekaren. Nešto oko stanaka.- Ko je, do đavola, Mekaren?- Kler - odvratila je Freni.On se setio zelenih očiju. Devojka tamne kose koja mu je rekla:

„ja nisam lutkica, ja umem da mislim"Pozvao je telefonom broj koji mu je dala Freni i otkrio kako je

lepo slušati njen ugodan, zvonak glas. Pitao je kako je bilo na zabavikad je on otišao.

- Da li si konačno dobila nešto za jelo?- Ništa naročito - odvratila je. - Rekao si šunka oko deset? Bili su

golubovi oko ponoći.- Zidi voli ekstravagancije - primetio je Keli.- Pa... ne znam. Izgledalo je kao da su ih kuvali u tečnosti za

pranje prozora ili nečem sličnom. Uostalom, posle svega je Zidi navideu prikazao „Kazablanku", a onda smo se razišli.

~ 54 ~

Pitao se da li je pošla kući zajedno s onim Kubitom.- Ako od svih privlačnih poslova na ovom svetu ti imaš pik baš na

moju kompaniju, poslaću kola i šofera po tebe - rekao je, a ona senasmejala. On je zatim prepustio Freni da im ugovori sastanak.

Spustio je slušalicu i nekoliko trenutaka je sedeo tako,pokušavajući da ne misli, baš kao što je to maločas savetovao Freni.Brinuo ga je onaj izveštaj. Hteo je da odloži sve posledice koje je tajpapir mogao da proizvede i zato je rekao Freni da ga ostavi nasamo sDjukom i da zaboravi na njih. Morao je malo da dobije u vremenu i toje sve.

Ko zna, možda je to bilo i na ivici kriminala? Neko hoće da uništinjegovu kompaniju, njegovu čast, a to ne može tek tako, mirno, dačeka

Djuk je sedeo za svojim stolom i telefonirao.- Zaboga - govorio je u slušalicu. - Zaboravi to, čoveče. Moraću da

pozovem u pomoć isterivače duhova. - Zatim je spustio slušalicu ipogledao Kelija. - Imamo duhove. Juče sam uradio ono što si mi re-kao. Kompjuter mi je dao podatak da su svi letovi bukirani, a ja samonda izbrojao ljude koji su ušli u avion.

- Hajde, udari.- Juče se nije pojavilo osamdeset posto putnika koje je kompjuter

zabeležio. Ako želiš da ti to saopštim u brojkama...- Nemoj - rekao je Keli. - Imaš li nešto protiv da ti uzmem malo

kafe?- Izvoli. Jedino što mogu da ti prenesem je paranoja.Keli je otpio malo kafe.- Da li si, možda, izračunao koliko to košta?- Da, u glavi. To je tačno četvrt miliona dolara. Samo juče - rekao

je Djuk.Keli je otpio još jedan gutljaj. Pomislio je: puta trideset. Zatim je

opet pomislio: koliko meseci? I još je pomislio: prokleti kučkin sin!Uzeo je telefon, okrenuo brojčanik, a onda zastao.- Do đavola, zaboravio sam vunderkindovo ime.- Čije ime?- Vunderkinda koji sedi na kompjuterima. Onog koji izgleda kao

maloletna žirafa.- Ah, Hajdiger? Bernard Hajdiger.- Bernard? - ponovio je Keli. - U redu. Pozvao je Hajdigera, rekao

mu u čemu je problem i dao mu uputstva. Zatražio je da mu podneseizveštaj o radu kompjutera. Zatim je spustio slušalicu.

- Da li si ikada uradio nešto vrlo logično i mislio tom da si lud? -upitao je Djuka.

- Ne znam na šta misliš.

~ 55 ~

- Govorim o sabotaži. Sedimo ovde i pričamo o sabotaži kao daigramo u nekom lošem trileru.

- Dešava se - složio se Djuk.- Znam da se dešava, nije stvar u tome. Možda sam ja u

pogrešnom filmu. Možda je to neki kung-fu film, ha? Slušaj, da li sinekad ubio čoveka? U ratu, mislim?

- Nisam - odgovorio je Djuk.- Pa, ja jesam, u redu? Da nisam ja ubio njega, ubio bi on mene.

Šta je trebalo da uradim? - Djuk je odmahnuo glavom.- Ne treba da misliš o tome.Keli je zapalio cigaretu. Ćutali su. Svako od njih bio je u

sopstvenim mislima. Možda je kompjuter jednostavno pokvaren,pomislio je Keli. Možda se kompjuter imože zameniti, ali kako ganaučiti da razlikuje lažne od istinitih podataka?

- Hajde, reci. Kažeš da si napravio listu mogućih nevolja. KaoVorner.

- Ne, to nisu nevolje. To je samo još jedna priča koju mi jeispričao Vorner. Prvo treba da je čuješ, a onda ćeš znati u čemu jenevolja.

- Zaboga - rekao je Keli. - Da čujem.- U redu. Dakle, Aš Vorner je jutros bio ovde, možda samo deset

minuta posle nesreće, dok je avion još goreo. On smatra da trebadokazati da je avion bio opremljen detektorom, jer samo „Ružičastihorizonti" imaju avione sa detektorima... Znaš već, reklama. Ja sammu rekao da samo nekoliko aviona to ima, a da su ostali u fabrici, aon je rekao da to nije važno. Najhitnije je da dokažemo da je avion biopotpuno opremljen.

- Ko to treba da uradi? - upitao je Keli.- Pronašli smo momka preko Rozetija.- Ah, Rozeti. On je postao iznenada savetnik kod savezne

kompanije, čujem.- Šališ se? - rekao je Djuk.- Teško je poverovati, zar ne? - pitao je Keli i otpio još kafe. - Pa,

šta ste mu rekli?- Vorneru? Nikako mi ne dopuštaš da završim priču. On je

odlučio da ti kao vlasnik kompanije, mimo osiguranja, moraš daponudiš pomoć.

- Nešto vrlo suptilno.- Svakako.- Kako bi bilo da napišemo transparent na groblju na kome će

biti sahranjeni svi postradali? Nešto u stilu: zašto umreti? Vozite se„Plavim horizontima"!

- Upravo to. Ti misliš da je to šala, a ja mislim ozbiljno.- Mislim da mi je muka - rekao je Keli i izašao.

~ 56 ~

16.

Poljana je bila pod snegom. Avion je tu pao sa visine od otprilikešest stotina fita, kad je rezervoar eksplodirao. Svuda unaokolo ležalisu delovi aviona, delovi ljudskih tela. Metal, meso i krv, na belinisnega. Keli je posmatrao kako služba hitne pomoći razgrće tela, tražipreživele, odnosi mrtve. Vetar je počeo snažno da duva, noseći sneg ulice. Velika dizalica stigla je da ondese trup aviona. Televizijskekamere su zujale, novinari su kao lešinari obilazili ovo krvavo polje,poturali mikrofone, škljocali foto-aparatima.

Keli se okrenuo da pođe. Policajac je stajao ispred njega.- Ne može se natrag. Put je blokiran.- Nije - odvratio je Keli. - Zar ne vidite da neko stalno stiže.Pošao je prema svojim kolima. U tom trenutku spazila ga je

televizijska ekipa i požurila prema njemu. Bili su to ljudi čiji je posaobio da se uvek nađu na mestu nesreće.

- Recite nam, gospodine Keli, šta mislite o ovoj velikoj nesreći?- Pa, ja mislim da je to zaista velika nesreća.Zatim su se uputili prema jednoj ženi.- Kako se osećate pošto ste upravo izgubili muža, gospođo Džons?Jedan reporter je prišao Keliju i stao pred njega.- Imate li bilo kakav komentar o izveštaju koji ste dobili?- Molim? - uzviknuo je Keli.- Želite li da ponovim pitanje?- Ne, ne želim da ga ponovite, već da ga objasnite.Stigao je i kamerman, blicevi su sevali.- Mislim da je ovo danas dovoljno velika nesreća i da ne treba

izazivati druge. A sad, momci, izvinite me...Ušao je u kola, zatvorio vrata i prozore i zapalio cigaretu. Nije

trebalo da dođe ovamo. Uključio je radio, tiho. Kučkin sin, pomislio je.Ko je mogao da uradi tako nešto? Ko je mogao da tu stvar o izveštajuispriča novinarima? Sad će svi videti i svi će znati. Berk Keli, uvestima na trećem kanalu, tačno u šest sati pred celokupnomameričkom javnošću izjavljuje: „ovo danas je velika nesreća i ne trebatražiti druge... Kakav moralni dignitet!"

- Sve sam učinio, Keli, veruj mi - rekao je Mekdermot. - Zvao samtreći kanal, ali nisam uspeo da sprečim da se ono pojavi...

- Oh, nije važno, Džordže - uzdahnuo je Keli umorno i zavalio sena kauču u Mekdermotovoj sobi. - Daću ti za to bronzanu medalju,ako treba, ali želim da znam nešto drugo: zašto nisi platio osiguranje?

Uzdahnuvši duboko, Mekdermot je otpio poveći gutljaj čaja.- Član deset našeg ugovora sa bankom o automatskom plaćanju

osiguranja. Znam, ne treba da mi kažeš, pogrešio sam. Imam sva

~ 57 ~

pisma, sve ugovore, ali krivica je ipak moja. Trebalo je da izdamnalog. A sad da ti kažem razlog: to je velika lova i mislio sam da će timožda biti potrebno. To je sve.

- Sranje! - rekao je Keli. - Meni taj novac nije potreban u rukama,Džordže! Ali mi je zato veoma potrebno da ne poljuljam soptsveniugled među prevoznicima i putnicima. Zato, molim te, danas dajnalog banci. Odmah. Možemo li to da platimo?

- Ako platimo sve, ostaće ti toliko da ni tri dana ne možeš voditikompaniju.

- Ipak plati. Danas, odmah. A onda želim da odeš kući i da legnešu krevet, jer, moram da ti kažem, Džordže, izgledaš kao krpa.

Kler Mekaren je sedela u Freninoj sobi. Pričale su i zbog nečegase smejale. Zaćutale su kad je Keli ušao, još uvek ljut. Hteo je neštoda kažem, ali ga je upravo njihovo ćutanje zaustavilo. Ili su to bileKlerine zelene oči, svetle i pametne. Ili način na koji ga je gledala, supitnim osmehom. Bila je u haljini od kašmira boje čokolade i sedplaje nagnuvši glavu na jednu stranu.

- Da li si me dugo čekala? - upitao je, a onda se okrenuo ka Freni.- Da li sam još nešto propustio?

Odgovorila je da su sve poruke na njegovom stolu.Pošao je u svoju sobu, a Kler je ušla za njim. Dok je ona gledala

unaokolo, on je bacio pogled na svoj sto. Zvali su iz „Vol stritdžernela", dva puta. Isto tako iz „Tajmsa". Freni ga je podsećala:Lester Kvejd, 113, Avenida Atlantika, Rio. Krajem jula.

- Hoćeš li piće? - upitao je Kler.- Ne, hvala.On je sebi natočio viski i seo. Ona je pogledala jednu od

poslednjih Rozetijevih reklama i samo se nasmešila.- Rekao sam Rozetiju da je to sranje. On je odgovorio: Tačno. Zato

i jeste dobro.- Imaš li neku magičnu stvar unutra? - upitao je, pogleda

uperenog u njenu prilično veliku kožnu torbu.- Pokušaje - rekla je. - Samo sam nešto probala. I, za ime sveta,

nemoj da budeš učtiv. Ako misliš da je loše...Ružičasti horizonti- Kler? - odmahnuo je glavom. - Pokaži to što imaš Ako budem

mislio da je loše. baciću ga kroz prozorOna se nasmejala.- Časna reč?- Apsolutno. Samo napred.- Ono što sam ja uradila i smislila jesu dva važna koraka. Prvi je,

kao ledeni šampanjac, da ljudima daš do znanja da je ovo neštodrugo. Ne bolje, ne gore, već drugo. Drugi je, kao mlak šampanjac, daim kažeš da ti je loše, ali da ćeš preživeti. Dakle, obraćamo se putnici-

~ 58 ~

ma i onima koji imaju neke druge interese. Slušaj, šta možeš daizgubiš?

- U pravu si. Samo - sve.- Pa... tu smo. Ti si Roki.- Da, zaista sam... molim? Šta si rekla?- Mislila sam na boksera, na američkog .junaka broj jedan, na

večitog gubitnika koji uvek dobija.- Američki san ?- Zovi to kako hoćeš, važno je da me nisi bacio kroz prozor - rekla

je ona.- Još nisam. Ali, ti još nisi završila, zar ne?Nasmejala se. Voleo je način na koji ga je gledala, voleo je kad bi

im se pogledi sreli i zadržali se neko vreme u tom susretu. Lepo.Devojka u haljini boje čokolade. Devojka koja je umela da misli.Devojka koja je umela da priča.

Zazvonio je telefon na njegovom stolu.- Da li da kažem da nisam kod kuće? - upitao je.Ponovo je zazvonio. Freni je javljala da je stiglo pismo iz Araka.

Od koga, pitao je, a ona je odgovorila da ne zna.- Baci ga - odvratio je.Freni je ušla i stavila mu pismo na sto. Oboje su znali šta je to.

Uobičajeni izveštaj iz banke, uz napomenu da više ne mogu da gakreditiraju... „Žao nam je... i tako dalje."

- Zovi ih, ako spuste slušalicu pozovi ponovo, reci da mi je mamau bolnici, da umire... ali nešto reci - rekao je Keli, pružajući pismoFreni.

- Godine opasnog življenja, ha? - primetila je Kler.On je klimnuo glavom.- Problem je u tome što su uglavnom sve godine takve, izuzev

retkih koje bi se mogle nazvati lepim. Nije to starački pesimizam, većistina.

- Pa... - nastavila je ona, oklevajući. - Mnogi žive zato da biostarili.

- Divlji Bil Hikok.- Svakako, i on.- Na kraju je radio u cirkusu. Vajat Erp je držao bar.- Da li tako vidiš i svoju budućnost? - upitala je.- Hej, da se razumemo. Ja svoju budućnost uopšte ne vidim.

Vidim zid, pred sobom, vidim sebe kako trčim u želji da ga preskočim,vidim kako padam, ali ne znam s koje strane zida. U redu?

- Jadan zid. - Nisi mu dao šansu.On se nasmejao.- Misliš da sam smešan? - Hajde, rugaj se.U tom trenutku telefon je ponovo zazvonio.

~ 59 ~

- Ovde Keli. Imam jedan važan razgovor o zidu... Freni?- Ne, gospodine, ovde je Bernard Hajdiger. Govorili ste mi o

kompjuteru i o s-a-b-o...- Sabotaži? - nastavio je Keli.- Da, gosopodine. To jeste sabotaža, definitivno, gospodine.- Da li znaš ko to radi?- Ne, gospodine. Ne znam. Ali, to je neko odavde, u to sam

siguran. Neko kome su dostupni oni kompjuteri u saveznoj...Pokušavam da ustanovim način na koji ulaze u naš sistem.

- Nastavi samo, sinko - rekao je Keli i spustio slušalicu.Ponovo je zazvonio. Freni je javljala da je Mekdermot poslao

novac i da je Arako potvrdio prijem, da će dati kredit na još trimeseca... Pozovi Lija Berona.

Keli je zamolio Kler da izađe. Ona je otišla u Freninu sobu iostavila otvorenu tašnu. Kad je završio razgovor sa Lijem, Keli jesamo nekoliko sekundi bio u dilemi, a onda je izvukao papire izKlerine tašne.

POČINJE VAZDUŠNI RAT. AKO ONI POBEDE, TI GUBIŠ!„RUŽIČASTI HORIZONTI" VAS VODI U NEBO! LETI SAD, PLATI SUTRA!Ona se zaista nije šalila. Ona to dobro radi, pomislio je.„RUŽIČASTI HORIZONTI" - TO JE SREĆKA KOJA DOBIJA!Podigao je glavu i video je kako stoji na vratima.- Pretresaš me? - Konstatovala je.- Nikad mi nemoj verovati - upozorio. - Poznat sam- Želim da pokažem ovo Ašu Varheru. Ne bih želeo da sam

procenjujem. Aš je čovek koji zna taj posao. Hteo bih da malorazmisliš i o Parizu. Planiram da otvorim liniju do Pariza, u aprilu.Sa Ašom ćeš sklopiti ugovor, jer želim da te osiguram. Ko zna šta svemože da se dogodi do aprila.

- Rizikovaću.- Zašto bi to činila?Pogledala ga je svojim zelenim očima.- Hej, ne moraš baš sve da pitaš.Dugo je gledao, a onda je uzeo njen kaput i pridržao joj. - Hajde,

gospodine. Vozim te kući.

~ 60 ~

17.

Leteli su, a oko njih su bile zvezde. Nisu govorili, ali to je bilougodno ćutanje. Nekoliko puta on je bacio pogled prema njoj inasmešio se na način na koji se osmehuješ nekoj lepoj devojci na plažiili dok sediš i čitaš pred kaminom. Taj pogled je govorio: tu si i ja samsrećan.

Razmišljajući o tom pogledu, Kler je osećala kako u njoj rasteneki bes. On je bogati vlasnik avio-kompanije, oženjen je slavnomKarin Keli, ženom sa naslovnih strana, on je bio Berk Keli, heroj iidol mladića... On je gleda tim pogledom s plaže ili pred kaminom...Ne daj se, Kler, upozorila je sebe.

- Sve je u redu? - upitao je.- Mhm - promrljala je. - Odlično!Paleći cigaretu, pokušala je da se seti svega što je znala o

njegovom braku. Neko vreme, sećala se, Kelijevi su bilinajzanimljiviji par, uz Džegerove. Svuda su bile njihove fotografije,prekrasna bivša manekenka i bogati mladi as. Lutali su plažama,otmenim restoranima, ekskluzivnim buticima, ali, to je bilo... kada?U ranim sedamdesetim? U poslednje vreme mogla se, katkad, videtinjihova slika u „Tajmu": „Gospodin i gospoda Keli, na otvaranju izložbe...na premijeri filma..." Inače, Karin se češće viđala sa Zidijem nego sasvojim mužem,a Keli se pojavljivao kod Zidija samo na čuvenim večerama sašunkom u deset i golubovima u ponoć. Ljubav, pomislila je Kler, imali tu uopšte ljubavi? Sve što je u tom trenutku mogla da zaključi biloje da je on vrlo zanimljiv muškarac koji ume da se ponaša sa ženama.

Dobro, dobro, rekla je odmah sebi. Nije samo to. Taj čovek jepravi dinamit. Na njemu piše: opasnost! Otvoriti samo na sopstvenirizik! I, šta sad? Čuvaj se, rekla je opet sebi. Sve počinje kao šala...

Setila se šta joj je otac rekao kad je polazila u Njujork: šale suepitafi ljubavi. Kad je posle izvesnog vremena otišla kući, majka jepitala da li je našla nekog zanimljivog momka u Njujorku. Ona jeodgovorila da nije. Otac ju je pažljivo pogledao i morala je da ispriča oTomu Kubitu. Pokušala je da ga učini zanimljivijim nego što je zaistabio. Rekla je da joj je ponudio brak, što je bila istina i da ona razmi-šlja o tome, što nije bila istina.

Sledećeg jutra, otac joj je rekao nešto dok ju je pratio na stanicu.„Kaži mi, taj momak, Kubit, šta još možeš o njemu da mi

ispričaš?"Šta bi to moglo biti, pitala se. Ništa više nije imalo da se kaže o

Tomu Kubitu. Da je zgodan, da je bogat,da ga zanimaju džoging i

min@

~ 61 ~

čamci. Da džogira svako jutro. Da džogira i u krevetu... odnosno, vodiljubav kao da džogira ...

„Pa, čini mi se da nisi zaljubljena" konstatovao je njen otac.Ona je slegnula ramenima i rekla da i ne očekuje da se uskoro

zaljubi.„Ti nemaš pojma kako je tamo, tata. To je pustinja u kojoj žive

neke čudne životinje. Ako pronađeš nekoga ko te neće pojesti ili ubiti,možeš reći da si imao apsolutno sreću."

„Pusti to" rekao je otac. „Želim da me dobro saslušaš Kler. Ja netražim od tebe da pobeđuješ, ali ne želim ni da budeš nečija igračka.Jedno je zaštititi sebe, ja sam za to, a drugo je zaštititi sebe od svega,pa i od života. A sad, pamet u glavu, ja više nemam šta da tisavetujem."

Pa... nije baš bila sigurna da je uvek uspevala da se ponašapametno. Više se čuvala od života, nego što je čuvala svoj život. Ovajsvet je bio zemlja čuda, a ona je bila Alisa u njemu. Poželela jekatkad, kasnije, da kaže ocu da nije sve tako jednostavno, ali znala jeda on to ne bi mogao da razume. On nikad nije živeo u Njujorku, aNjujork je bio stoglava aždaja... Šta bi njen otac rekao kad bi znao daje istog trenutka prihvatila Kelijevu ponudu da večeraju zajedno?

- Nemoj da pališ cigaretu - rekao je Keli. - Stigli smo. Pogledajgrad pod svojim nogama.

Menhetn je svetleo kao dijamantska ogrlica.Večerali su kod „Des artists", ljupkom, malom restoranu odmah

pored Central parka, čiji su prozori gledali na zelenu oazu.Keli je poručio večeru i vino. Podigli su čaše i kucnuli se.- Za odsutne prijatelje - rekao je on.To ju je iznenadilo, a pogotovu melanholičan ton u njegovom

glasu.- Očekivala sam da kažeš: za sreću.On ju je zainteresovaho pogledao.- Upravo sam to i rekao.Nasmejala se. Bilo je nekih stvari koje su je kod njega zbunjivale.

Očekivala je da bude zabavan i bio je. Ono što nije očekivala bila jeneka tuga u njegovom osmehu, njegov čudan humor i gotovo dečačkolice kad se smejao, a vrlo preteče kad je bio ozbiljan.

- Kao ostareli revolveraš - voleo je da kaže.Pitao ju je odakle je došla, a ona mu je rekla da dolazi iz malog

grada u preriji.- Mora biti da imaš veliku i srećnu porodicu - pogađao je.- Pogodio si - nasmejala se. - Mislim da sam ja jedina osoba koju

poznajem, a koja obožava svoju porodicu. Ne samo da ih volim, nesamo da ih tolerišem, ja ih zaista obožavam. Moj otac je jedan od onih

~ 62 ~

velikih ljudi-medveda. On je kao drvo. On je tu, uvek kad treba, on jeoslonac. Moja majka je lekar.

- Lekar?- Seoski doktor, naravno - rekla je. - Imam i braću. Rajmond je

farmer i veliki ljubitelj prirode. Ejveri je novinar „Vašington posta".- A ti si, pretpostavljam, crna ovca.Nasmejala se.- To je bliže istini nego što možeš i da pretpostaviš.Posmatrao ju je sa nekim novim interesovanjem.- Pa, svakako. Vučeš porodično ime po prašnjavim pločnicima

Medison avenije.- Zapravo - rekla je ona - Mekaren nije porodično ime.-Oh?Da li je bio bar malo razočaran?- Mekaren je bio momak za koga sam se udala jedne godine.On je već povratio prisebnost.- I razvela se sledeće - zaključio je.- Izgledaš razočarano.- A ti.. ne znam. Dug je put odavde do prerije.Kelner je došao sa kolicima prepunim hrane.- Mislim da ti ne znaš ništa o prerij – rekla je ona.- Izgubiš muža,

sahraniš ga, plačeš, sedneš u voz i dođeš ovamo.- Izgubila si ga?- Bilo je strašno, uveravam te. Umro je strašno mlad. Sad mislim

da je tako bolje i da ljudi treba da umiru dok su mladi. Volela sam ga,a to je bilo tako davno. - Načinila je pauzu, kao da se pita da li danastavi. - Oprosti, nisam mislila da pričam o tako ozbiljnim stvarima.To je prošlo.

- Ja sam kriv, oprosti - izvinio se.Ćutali su neko vreme, baveći se hranom.- Dobro, a ti? Mislim, kad smo već kod tih tema.- Misliš na brak?- Mhm.- Pa... moglo bi se reći da sam dobio ono što sam tražio. Najlepšu

devojku na svetu - rekao je ironično. - A sad mislim da bismo moglida promenimo temu.

- Imaš li dece?Nasmejao se.- Ovo je test? Životna statistika? Ne. Nemam dece. A ti?- Zove se Mark i ima osam godina. Divan je, pametan, dobar i...

moj, moj sin.Osmehnula se nekako na silu.- Slušaj... zašto ga ne dovedeš ovamo. Ja bih ga malo provozao

avionom.

~ 63 ~

Ispitivački ga je pogledala.- Iznenađuješ me, znaš li to?- Zašto?- Ne znam, ali upravo si mi zakazao sastanak. Može li u junu?

Problem je u tome što je on do kraja školske godine kod mojihroditelja. Dotle će moj posao krenuti i ja ću ga dovesti ovamo.

Opet su ćutali i opet je Keli pomislio kako je s njom ugodno čak ikad se ćuti. Bilo je to za njega nešto potpuno novo.

Ružičasti horizonti104- Da si kao ostale žene... Da jesi, rekao bih ti da imaš najbolje lice

koje sam video u životu.- Često to govoriš?- Možda - odgovorio je. - Kao vuk koji vreba plen.Opet ju je pogledao onim pogledom ,,s plaže" i ona je opet osetila

navalu besa.Izašli su iz restorana i ušli u njegova kola. Okrenuo se prema

njoj.- Dobro, šta sad? Prerano je za krevet. Šta bismo mogli da

radimo?Znala je tačno šta je mislio kad je rekao „krevet". Ili je bar

mislila da zna, jer je već u sledećem trenutku posumnjala. Ako je bilau pravu, morala je da prizna da je bio i on. Njeno telo je glasalo „za",ali je njen razum govorio „ne". Ni sad, ni ikad. Bio je suvišepraktičan. Sve je bilo previše Iako. Nije želela da bude jedna odmnogih recki na njegovom revolveru. Malo vina, malo muzike, malopriče o sebi i „povešću vas kući"... Tako otrcano!

On je gledao za vreme tog unutrašnjeg monologa i očito se lepozabavljao.

- Hej - rekao je nežno. - Nisam tražio od tebe da mi kažeš koji jeglavni grad Meksika, mlada damo, već sam samo pitao šta ćemo sad!Da li si umorna? Da li želiš da mi kažeš laku noć?

Otišli su do jednog bara i tamo su slušali Bobija Šorta kako pevastare pesme Kola Portera.

~ 64 ~

18.

Kad su pošli kući počeo je da veje sneg. Bio je suv i sitan i uskorosu ulice postale bele i nekako devičanske. Vozili su se kroz GriničVilidž i nisu progovorili ni reč, sve dok on nije zaustavio auto prednjenom kućom. Izašao je iz automobila, otvorio joj vrata i pomogao jojda i ona izađe. Zatim ju je otpratio do ulaza i samo nekolikotrenutaka ostao zagledan u njeno lice. Uhvatio je njenu ruku istegnuo je.

- Pa - rekao je - ako ne budem tu sledeće sedmice i ako ti neštobude potrebno, javi se Freni. I... lepo spavaj - dodao je na kraju,okrenuo se i pošao.

To je bilo to.Sama u svom stanu, ona je stajala u mraku neko vreme i

razmišljala o tome kako je bila glupa i kako je mislila da on želi da jeodvede u krevet, a njemu to nije bilo ni na kraju pameti.

Čak ni kao neka daleka misao.Počela je zatim da se smeje samoj sebi, jer šala je bila potpuna:

ona je već bila poluzaljubljena u njega. Možda i tri četvtine, pomislilaje, vešajući svoj kaput na vešač u predsoblju. Sedam osmina, rekla jedok je odlazila prema kuhinji.

Ono što je bilo najsmešnije, nije se plašila da to sebi prizna.Pa... da vidimo kako tu stvari stoje, pomislila je. Tebi to nije

potrebno. To bi tebi moglo da znači mnogo, a njemu ništa. Ujutro, tibi počela da mrziš samu sebe i da želiš da se to nikad nije dogodilo ilida se dogodilo, ali na jedan socijalno prihvatljiv način: hladno, bezmnogo emocija i razmišljanja. A onda bi počela ona surova torturačekanja da telefon zazvoni, slaba koncentracija na posao, slabakoncentracija na bilo šta sem na njega, a počele bi i slike po novinamasa potpisom: poslednja prijateljica Berka Kelija.

Zvono je zazvonilo na ulaznim vratima i ona je požurila da otvori.Otvorila je vrata širom. On je stajao napolju, sa pahuljicama snega ukosi.

- Da je ovo neki Hičkokov film, to ne bi bio ti, već neki ubica -rekla je. - Neki poludeli ubica.

- Ja sam takođe poludeo - priznao je. - Znaš, ja nikada ni sa kimnisam razgovarao kao s tobom danas i nikad se ni sa kim nisamosećao tako dobro. Nisam osećao da imam sedamnaest godina čak nikad sam ih stvarno imao, ali danas popodne ja sam imao sedamnaestgodina. Ja čak ne znam ni da li si ti zaljubljena u Toma Kubita. Ali,slušaj me, ja sutra idem u Dalas i... - Zastao je. - I trenutno se osećaokao da imam šesnaest. Razumeš li?

- I ne misliš da se pomeriš s tih vrata?

~ 65 ~

- Mislim - rekao je i ušao u sobu. Ona je zatvorila vrata, okrenulase i pošla pravo u njegovo naručje. Bila je to najprirodnija stvar nasvetu, baš kao da se godinama znaju, kao da su dugo bili razdvojeni iponovo se našli posle svega.

Vodili su ljubav na velikom krevetu u njenoj spavaćoj sobi, bezsnebivanja, bez pitanja, samo sa slatkim nestrpljenjem. On je većodavno bio zaboravio da to može i ovako da bude ili čak nikad nije niznao. Nije bilo ni važno. Bilo mu je dovoljno da vidi kako se onaosmehuje, da vidi njene zelene oči, da zna ko je ona, pa da bude sre-ćan. Kad mu je potpuno pripala, on je rekao: stigao sam kući, a ona jeodgovorila: nedostajao si mi. Zatim su odle- teli nekud, zajedno. Kelije bio potpuno van sebe. Da ga je neko pitao za ime, adresu iligalaksiju, ne bi umeo da odgovori. Onda su se ponovo poljubili, ležećijedno pored drugog i gledajući se, smešeći se očima, usnama, celimlicem.

Gledala ga je svojim nežnim, zelenim pogledom.- Da li znaš šta si rekao?- Ne - odgovorio je. - Verovatno nešto kao ,,aah!"Nasmejala se.- Ne, pre toga. Rekao si: došao sam kući.- Zar?Poljubio ju je.- Moram priznati da je to bilo vrlo elokventno... Dođi.- Zar je mogućno još bliže?Snažno ju je privukao k sebi.- Dođi sa mnom.Tiho se nasmejala i nastavila da ga gleda.- U Dalas - nastavio je on.- Moram da radim, Keli.- Zar preko vikenda?- Mhm, mhm. Ako želiš da imaš reklamu za radio. Da li si je

pogledao?- Nisam. Da li je dobra?- Mhm.- U redu. To mi je dovoljno.Nasmejala se.- Pretpostavljam da se isplati spavati sa šefom.- Hej - rekao je oštrije nego što je želeo - ne čini to, važi? To nije

to. - Pogledao ju je pažljivije. - Ili, možda, ipak, jeste?- Vreme će reći - zaključila je kad je srela njegov pogled.Hteo je da joj kaže da ne treba tako da razmišlja, da treba da mu

veruje, ali, možda je ona bila u pravu. Vreme, taj konačni sudija, ćereći.

- U međuvremenu...

~ 66 ~

- Dođi.Ležala je u njegovom naručju i spavala. Posmatrao je njeno lice,

njenu ruku poverljivo prebačenu preko njegovih grudi i iznenadaosetio da je srećan. Poželeo je da kaže „volim te" i da čuje zvuk tihreči koje nikad nije izgovorio. Učinio je to, tiho, i iznenadio se što rečinisu zazvučale nimalo neprikladno.

~ 67 ~

19.

Probudio se sam u krevetu, u sobi obasjanoj suncem i ispunjenojmirisom kafe i pržene slanine. Probudio se i osećao se sasvim dobro,što je za Berka Kelija bilo gotovo nezamislivo. Prvi put posle mnogovremena spavao je bez snova i probudio se, a da je odmah znao gde jei zašto je tu.

Pošao je u kupatilo koje je bilo uz spavaću sobu, malo i čisto, iprvo što je primetio bio je muški ogrtač okačen o kuku na vratima.Bio je skupocen. Keli se na trenutak upitao da li ga pogađa to što tajogrtač visi u njenom kupatilu, a onda je odlučio da ne dopusti da gato pogodi i pošao je u kuhinju.

Ona je stajala pored štednjaka i okrenula se kad je on usao.- Nisam mislila da treba da se obučemo za doručak - rekla je.Poželeo je da joj priđe i da je zagrli, ali nije to učinio.- Mislio sam da je to jedna formalna situacija. Naš prvi doručak.Okrenula se ka štednjaku.- Ja sam mislila da ti ga donesem u krevet.- Mogu da se vratim u krevet i da počnemo sve iz početka - rekao

je on razdragano.- Da li bi voleo? - upitala je i pogledala ga.On je samo klimnuo glavom i nije rekao ništa. Zatim joj je prišao

i uzeo je u naručje. Privukao ju je k sebi i poljubio je, osećajući kakosu joj usne meke i tople.

- Gde si bio? - upitala je.- U kupatilu - odgovorio je. - Ja znam da apsolutno nemam pravo

da budem ljubomoran, ali morao sam da... pa, dobro... i video samTomov ogrtač.

- To je zaista potpuno nevažno.Pogledao ju je pažljivo.- Ne znam. Momak nosi ogrtače sa monogramom.- Tako? I?- Momci sa ogrtačima na kojima je ispisan njihov monogram uvek

imaju prednost - slegnuo je ramenima. - On se budi usred noći, uuobičajenoj krizi identiteta, pogleda svoj ogrtač i zna: ja sam TomKubit. Zatim može mirno da se vrati u krevet i da nastavi da spava.

- Zaboga, ti si zaista šašav - rekla je.- I ljubomoran. A to mi baš ne stoji najbolje.- Da li želiš da razgovaramo i o Karininom ogrtaču?- Svakako. Samo, na njenom su ispisani neki drugi inicijali.

Karin kad se probudi misli da je Kristijan DiorKler je počela da se smeje.Keli se takođe nasmejao.

~ 68 ~

- Nije važno - rekao je. - Ali, nije nevažno. Da li je to ono što sihtela da kažeš? „Nevažno"? Nije.

Ona je ćutala.- Znam šta misliš i možeš slobodno'da ćutiš.- Šta to znaš? - pitala je.- Znam da bi želela da je ovo ozbiljno, a istovremeno i ne bi

želela. Sa mnom je isto. I... ja zaista ne znam kad i kako nam se todogodilo, ali dogodilo se.

Pogled mu je pao na novine koje su ležale na stolici. Bile suotvorene na strani na kojoj je bio uočljiv naslov:

„Sumnja se da će ,Ružičasti horizonti' preživeti".Uzeo je novine i pošao u dnevnu sobu. Seo je na kauč i počeo da

čita.„Prema poslednjem i još neobjavljenom izveštaju mogućno je zaključiti da

su dani,Ružičastih horizonta' odbrojani, baš kao i novac koji poseduje ovakompanija. Finansijski eksperti tvrde da nema nikakve šanse da prevoznik čiji jeosnivač Berk Keli, preživi. Ono što je hitno potrebno ,Ružičastim horizontima'jeste novčana infuzija spolja, tvrdi poznati ekspert sa Vol strita. Ali, niko koima bar malo pameti u glavi, neće svoj novac uložiti u ovu kompaniju..."

Ovo ga je potpuno šokiralo.Rekao je sebi: sranje, to si očekivao, zar ne? Zatim je rekao: pa, to

dolazi upravo odande odakle si ga i očekivao. Momci su uperili pištolju tebe, s neba padaju sekire, a ti se iznenađuješ.

Holis je verovatno takođe čitao novine ovog jutra.On i još milioni ostalih.Beron će ga opet nečim obradovati, jer je ušla i donela kafu.- Žao mi je - rekla je. Slegnuo je ramenima.- Dobrodošla na „Titanik' - Sela je pored njega.- Šta da radim?-Ti? Ne znam. Želiš li da budeš devojka na mom brodu koji tone?- Ako dođe do toga.- Ali, ja to ne bih želeo.- Šta bi želeo?- Želeo bih da sam te sreo pre dvadeset godina, Kler.- Tad sam ja imala devet.- Prestani da se kočoperišOna se osmehnula.- Prestani da se smeješ.Prestala je.- Šta sad? - upitala je.- Sad želim tačno da ti kažem gde sam. Dobro?- Ti si u mojoj dnevnoj sobi. Sediš na mom kauču. To je sve što mi

je potrebno da znam.

~ 69 ~

- Glupost! Ja ne želim da se igramo skrivalice, ja želim darazgovaram s tobom i želim da me slušaš. Ako se nešto umeđuvremenu ne dogodi, ja ću propasti za dve nedelje. Želim da toznaš.

- Ja to već znam.- Dakle, želim da ti kažem da nisi uhvatila nikakvog pobednika,

niti uspešnog momka.Kler je zavrtela glavom.- Šta to treba da znači? - upitao je on.- Poruka nije primljena.- Hej, slušaj... ne tvrdoglavi se sa mnom.- Onda mi nemoj govoriti u kategorijama pobednik i onaj koji

gubi. Nije me briga za to. Neki od pobednika su poslednji pacovi naovom svetu. Ja mislim da ćeš se ti jako boriti da dobiješ ono do čega tije stalo. A do ovoga ti je jedino stalo.

On je uzdahnuo duboko.- Ja nisam dobar momak, Kler. I možda ne zaslužujem dobru

devojku. Možda, kad bi me bolje znala, ti bi se složila s tim.- Da imam dvadeset godina, rekla bih ti da grešiš. Ali, meni je

skoro trideset i zato je najbolje što mogu da ti kažem: nadam se dagrešiš.

Portir je čitao novine kad je Keli ušao. Čitao je tekst u „Dejlinjuzu" pod naslovom: „.Ružičasti horizont' će pocrveneti".

- Dobro jutro, gospodine - rekao je momak.Keli je klimnuo glavom i prošao pored njega. U svom stanu,

skinuo je cipele i pošao u svoju radnu sobu. Prvo je proverio ima likakvih poruka na telefonu. Pustio je „sekretaricu".

„Gospodine Keli, stigao nam je onaj muslin koji ste tražili.Staviću vam ga po dogovoru. Pozdravlja vas Marijana."

„Hej, čoveče, stvar se pogoršava. Samo ti i ja znamo da to može ida se popravi. I Zidi, naravno. Mislim da ćeš me zvati, ipak.Pozdravlja te Čuki!"

~ 70 ~

20.

Pritisnuo je dugme i traka je prestala da se vrti. Pomislio je dapozove Zidija i da mu kaže da tog majmuna skloni s njegovih očiju.Ali, opsovao je u sebi i odlučio da to ne čini. Zidi ima i sopstvenihproblema. Telefonirao je zato u svoju firmu i rezervisao za sebe jednukartu do Dalasa.

Ušao je u kuhinju koja je bila u onakvom stanju u kakvom ju jejuče ostavio. Šolja od kafe stajala je na stolu. Popio je ostatak hladnekafe i stavio vodu da skuva još. Zatim je u svojoj sobi smotao jednutravu i zapalio.

Pozvao je Margaret Strajker, na farmi.- Kako je on? Da li je budan?- Ako jeste - odgovorila je - pretpostavljam da će želeti da

razgovara s tobom. Sačekaj.Čekao je, lupkajući prstima po stolu.- Zaboga, ja odem na nekoliko sekundi i vidi šta se događa: -

rekao je Čarli Strajker.- Šta? - upitao je Keli. - Šta se događa?- Pa, rekao bih da ovde nema ništa novo. A tamo?- Ništa naročito. Ah, da! Upoznao sam devojku, Čarli. Čuješ li

me, Čarli, divnu devojku. Želeo bih da je upoznaš.S one strane ćutanje.- Ne znam - kazao je zatim Čarli.- Razmisli, važi? Doći ću sledećeg vikenda. Sutra putujem u

Dalas, u posetu našem zajedničkom prijatelju. Hoćeš li da mi dašneki savet?

- Ne znam - dvoumio se Čarli. - On misli da je kralj i želi da budespaljen sa svim svojim blagom. Mislim da je čak rezervisao i mesto'zasvoju jahtu u Stiksu

- Misliš da neće stići na nebo?- Ne bih se kladio.Nasmejali su se obojica.- Kako je Margaret?- Drži se.- A deca?- Rastu. Brzo. Previše brzo. To me plaši.- Dozvoli mi da te nešto pitam, Čarli. Želim da mi iskreno

odgovoriš. Ti me znaš, Čarli. Ja sam u stanju da se borim i onda kadmislim da je sve izgubljeno. Ali, ovog puta mislim da nema potrebeda to činiš i ti. Ja sam spreman da ti ovog trena pošaljem tvoj deo i tićeš ga dobiti već u ponedeljak. Možeš da se povučeš iz...

-Ne.

~ 71 ~

- Razmisli malo. Treba da pošalješ decu u koledž Treba da...- Zatvoreno! - rekao je Čarli.Spustio je slušalicu, nesrećan zbog Čarlijevog odgovora. On je

želeo da Čarlija oslobodi svih tih briga gubitaka. I to je bilo sebično:on je jednostavno želeo da bude sam i da ne brine o drugima.

A zatim, tu je bila i Kler.Bila je već na vratima kad je telefon zazvonio. Upravo se čuo glas

sa trake „Ovo je stan Kler Mekaren, ona nije kod kuće, ostaviteporu..."

- Laž, laž, tu sam!- Gospođica Mekaren? - upitao je muški glas.- Da - odgovorila je.- Ovde Aš Vorner. Ja sam šef marketinga u „Ružičastim

horizontima".- Da, svakako - odvratila je ona.- Dobio sam poruku od Berka Kelija, juče. Želi da se sastanem s

vama još ovog vikenda. Kako bi bilo sutra? Oko dva?- Dobro - odgovorila je. - Hoćete li da dođete u moju kancelariju?- Ne - odvratio je on. - Bolje bi bilo kod mene.- Važi - rekla je i spustila slušalicu.Keli je stigao u Dalas kasno popodne i osećao se strahovito

umornim. Telefonirao je pukovniku, a batler mu je odgovorio da sepukovnik odmara i da ne sme da ga uznemirava. Ima, međutimovlašćenja da ga obavesti da će ga pukovnik primiti u nedelju upodne. Da li će to biti u redu?

Keli je spustio slušalicu i okrenuo još jedan broj. Znao ga jenapamet. Telefon je dugo zvonio. Miranda Klavson nije bila kod kuće.Šteta. Ne bi mogao da podnese prisustvo nijedne druge žene. Bar neposle Kler. Mogao je da zove još neke, mogao je da ode na neki pri-jem, jer bi ga svakako pozvali, ali nije mogao.

Iznajmio je kola i besciljno se vozikao gradom i okolinom.Te noći sanjao je Kler, Čepmena i Rozetija. Rozeti mu je u snu

rekao: slušaj, čoveče, jedanaest miliona je ipak suviše. Toliko ne moguda ti dam.

~ 72 ~

21.

Dovoljno je provozati se kolima Dalasom i okolinom i shvatitizašto je Teksas zemlja budućnosti, razmišljao je Keli. Između Dalasai njegovih predgrađa gotovo da i nije bilo neke veće razlike, sem štosu predgrađa delovala malo naivnije i malo ekscentričnije. BogatašiTeksasa kao da su se takmičili u ekscentričnosti. Dovodili suarhitekte, plaćali im ogromne sume i tražili da im projektuje nimanje ni više već dvorce Loare. Američki san dobijao je novudimenziju kroz spoljašnji sjaj nekadašnjih barona, vojvoda i njihovihvelelepnih dvoraca.

Pukovnikova rezidencija bila je okružena visokim zidom, aulazna kapija je, naravno, bila zaključana. Ulazilo se tako što kolazaustaviš naspram male crne kutije, otvoriš prozor i nasmešiš sepravo u nju. Ukoliko se maloj crnoj kutiji dopadne tvoja faca, vrata suse otvarala i mogao si unutra. Moderna američka verzija vojničkestraže. Stoj, ko ide! Klik. Izvolite.

Vozio je letnjim putem sve do kuće. Maslinovo drveće je bilouvezeno iz Italije i bilo je posađeno duž ivice puta. Kuća je bila niska,prostrano, građena u tipičnom ranč-stilu.

Batler, Meksikanac, imao je otprilike šezdeset godina. Uveo jeKelija u hol obložen terakotom i zamolio ga da sačeka. Nestao je krozjedna vrata, ostavljajući Kelija, ali na kratko.

- Gospođa je obaveštena da ste stigli - rekao je.- Ja želim da vidim pukovnika - odvratio je Keli.- Gospođa - rekao je batler - želi da pre toga razgovara sa vama.- Nije baš tako. - Ženevjev je stajala u vratima. - Sad možete ići -

rekla je batleru, a zatim se obratila Keliju. - Ne želim da se sastanetesa pukovnikom. On je umoran, bolestan i star čovek, a vi ćete gasvakako uznemiriti. Sami ste krivi za sve što vam se dogodilo i ja zato nemam nikakvog razumevanja ni poštovanja.

Stajala je uspravno, ruku prekrštenih na grudima, sa belomgardenijom u tamnoj kosi. Orijentalne crte njenog lica bile sudelikatne, fine, ali je celo to lice delovalo poput lakirane maske.

- Pa... bez obzira na to, ja za vas imam veliko poštovanje,Ženevjev - uzvratio je Keli. - Kad Sem bude umro, moći ćete dadokazujete svoju odanost plačući nad njegovim grobom. Sada je tomalo neukusno... Da li je on tu?

- Ne, nije - odgovorila je i sevnula očima. - U bašti je. Poći ću svama.

- Kontrola, ha? - konstatovao je Keli, više za sebe i pustio je da gapovede. Išao je iza nje i posmatrao njen graciozni hod u dugoj svilenojhaljini.

~ 73 ~

Bašta je bila ogromna, poput fudbalskog stadiona. To je biozapravo park koji se nalazio ispred kuće. Sa zadnje strane bio jemanji, koji se uglavnom koristio za pripremanje roštilja, ali je biodovoljno veliki da bi se u njemu mogao pripremiti i oveći dinosaurus.

Holis je delovao nekako sitan u ligeštulu, pod suncobranom. Biloje toplo, oko devetnaest stepeni, sunce je sijalo, a on je sedeo u plavojflanelskoj jakni, ogrnut ćebetom i nogu takođe umotanih u ćebe.Pored njega je, dremljiv i odsutan, stajao crni sluga.

- Kučkini sinovi mi ne daju burbon - rekao je pukovnik kad jeugledao Kelija kako se približava. Zato ćeš ti tražiti da ti donesu, aonda ćemo ga zajedno popiti. - Zatim se okrenuo Crncu. - Čuo si me,Herolde. Donesi čoveku piće.

Herold se nije ni pomerio.Pukovnik se zatim obratio Ženevjevi.- Idi. Ovo nije ćaskanje, ovo su muški razgovori. Želimo da

razgovaramo kao muškarac s muškarcem.Keli je seo u drugi naslonjač.Ženevjev je bila ljuta i to nije ni pokušavala da sakrije.- Odlazi - planuo je pukovnik.- Pola sata - rekla je ona. - Onda ću se vratiti. Ne želim da se

nerviraš.Holis se nasmejao.- To je kao kad bi rekao vodi da ne teče. Ono što me trenutno

nervira jeste tvoje prisustvo. Idi. Odmah. Odlazi!Ženevjev je pogledala Kelija. Bio je to pogled koji ubija, pomislio

je Keli. Zatim se dostojanstveno okrenula i pošla. Holis je gledao zanjom.

- Prokleta žena, nikad ne zna gde joj je mesto. Ne daje mi dajedem meso, već me hrani nekim travama. A sad moram Herolda damolim za svaku cigaru. - Pogledao je prema Crncu koji je još uvekstajao u istom položaju. - Traži za sebe jednu, važi? Ili imaš neštodobro kod sebe?

Keli je izvadio paketić sa travom.- Ne znam, Seme. Ne bih želeo da te ubijem. Ja pušim ovo, ali ne

sa cigarom.- Neki dobar duvan?- Može.Holis kao da je uživao. Nasmejao se poput deteta ko je skriva

neku tajnu.- Pa... kako je Džordž Mekdermot ovih dana? - upitao je Holis -

Da li još radi svoj posao?- Ne znam - odgovorio je Keli - Prošle nedelje me je prilično

mučio, Seme. Da li je to njegov posao?Holis je podigao obrve.

~ 74 ~

- Džordžov posao je da štiti moje interese. Čini mi se da je to biouslov, još onda kad sam ti dao novac... pre koliko godina je to bilo? -Zatim je pogledao oko sebe. - Hej, otišla je. Daj mi jedan dim.

Keli mu je pružio.- Zaista se ne sećam kad je to bilo.- Šta to?- Kad si počinjao.- Bilo je to davno, Seme. Znam da si mi mnogo pomogao tad, kad

sam bio na domaku da osnujem kompaniju. I bio sam u pravu, zarne?

Holis je klimnuo glavom.- A ja sam angažovao Mekdermota da se uveri u to. Ti u početku

nisi želeo da pristaneš ni na kakve uslove, ali si ipak na kraju shvatioda ljudi moraju da prave kompromise kako bi uspeli.

- Tačno, dao si mi Mekdermota da me kontroliše. A sad mi vratimoju cigaretu već jednom...

Herold se pojavio sa srebrnim poslužavnikom na kome su bilejedna čaša i flaša „burbona". Nije bilo ni sode, ni leda. Spustio je to nasto pred Kelija.

- Ja ću ostati ovde - rekao je. - Gospođa mi je rekla da mogu davam polomim ruku ako pokušate da mu date piće.

Keli ga je pogledao.- I ti bi to učinio, Herolde?- Do vraga, ne bih. Samo sam vam preneo šta je rekla.- On želi cigaru.- Ne znam - odvratio je Herold. - Malo kasnije.- Čuo si, Seme? - rekao je Keli. - Budi strpljiv. Herold misli da će

mu Ženevjev polomiti ruke.- Ona bi to i uradila - rekao je Herold, a onda je ponovo zauzeo

svoju pozu u kojoj ga je Keli zatekao.Keli je nasuo piće u čašu i podigao je.- Za sreću - nazdravio je i otpio gutljaj. Zatim je ponovo nagnuo i

popio naiskap. Napunio je još jednom.Holis je posmatrao čašu u njegovoj ruci.- Pa, šta želiš od mene? - upitao je. - Džordž mi je rekao da si u

gadnom sosu i da verovatno nećeš proći, čak ni uz odlaganja. Želiš lisavet od mene? Prodaj sve. Imaćeš dovoljno da počneš iz početka. Akoželiš, možeš da osnuješ novu avio-kompaniju.

- Ja želim ovu koju imam - rekao je Keli.- Glupo i tvrdoglavo. Mogao sam i da pretpostavim da nećeš

prihvatiti moj savet. Zašto si onda došao?- Treba mi pedeset miliona.Starac se nasmejao.- Pa, oduvek sam znao da imaš specifičan smisao za humor.

~ 75 ~

- Za šta ih čuvaš, Seme? Čak i da ih izgubiš, šta bi to za tebeznačilo?

- Pa... imam dve kćeri i moram da brinem o njima.- A ja imam 55 hiljada zaposlenih i dosta onih kojima sam

potreban. Da ne govorimo o javnosti.- Javnost. Ne zamaraj me s tim. Do đavola i javnost. Kupi psa i

imaćeš prijatelja, kupi kravu i imaćeš mleko. Šta imaš od javnosti?Gde je ta javnost kad ti je potrebna?

Keli je ćutao.Holis se nakašljao, a Keli mu je pružio piće. Strarac je otpio

gutljaj, zaklopio oči, a na licu mu se pojavio izraz beskrajnogzadovoljstva.

- U redu - rekao je naglo. - Suviše sam umoran da bih seprepirao. Zovi Herolda i reci mu da me odvede u kuću.

- Još uvek misliš da treba da kupim kravu, Seme? - upitao jeKeli.

Holis ga je pogledao.- Daću ti taj prokleti novac. Igraću još jednu rundu s tobom,

momče. Ja plaćam svoje zadovoljstvo.Otpio je još jedan gutljaj pića.- Uslov je: više nećeš osnovati ni jednu kompaniju. Potpisaćeš mi

to. Imam advokate koji će umeti da te spreče u tome. Pristaješ li nato? Da li si toliko siguran u sebe?

- Svakako - slagao je Keli.- Dobićeš papire sledeće sedmice. A sad zaista pozovi Herolda da

me povede kući.Ženevjev je stajala na vratima radne sobe. Smeškala se i

izgledala je zadovoljna. Loš znak, pomislio je Keli.- Uđi da popiješ još jedno piće.Ni ovo ne valja, pomislio je Keli. Kad god bi mu se obraćala sa

„ti", to nije valjalo. On je samo klimnuo glavom. Znao je da ga ništadobro ne čeka, ali ipak je bio radoznao. Pošao je za njom.

Iznad Holisovog radnog stola stajala je jedna Van Gogova slika:seljaci u polju. Inače, soba je bila opremljena starinskim francuskimnameštajem i obložena svilenim tapetama. Dva zida bila suprekrivena policama za knjige. Veliki prozor gledao je na park.

- Pa - počela je ona polako - sklopio si posao?Stajala je nasred sobe i gledala ga pravo u oči.Keli je odbio piće i zapalio cigaretu.- Ne volim da se puši u mojoj kući - rekla je.- Odlično. Da se vratimo u baštu?- Ne - hladno je odgovorila. - Završimo to sad i ovde. - Sela je za

veliki radni sto, očito uživajući u svojoj trenutnoj poziciji. - Da li tije

~ 76 ~

moj muž obećao novac? Da ili ne?Keli ju je izvesno vreme posmatrao, pitajući se šta da joj odgovori

i kako da se ponaša.- Ma šta da je Sem učinio, draga, to ostaje među nama.- I ne zovi me draga. Moje ime je Ženevjev.Keli je samo klimnuo glavom.- Kako ti kažeš.Ona je ignorisala njegovu ironiju.- U pravu si. To je među vama. Baš tako. I neće imati nikakvih

posledica. Keli je čekao da ona nastavi i nije rekao ništa. - Hajde darazgovaramo otvoreno, gospodine Keli - predložila je. - Kad je Semimao infarkt, sav kapital je preneo na mene. On može da razgovara onovcu, može svakome svašta da obećava, ali to je sve. Da li sam bilajasna? Može da priča, ali ,ne može ništa da učini. - Osmehnula se. -Da li je ovo odgovor na neka od tvojih pitanja koja ti se trenutnovrzmaju po glavi? Ugovora nema, bez obzira na sve.

Ustala je od stola i pošla prema prozoru. Gledala je u park.Nosi se, pomislio je Keli.- Prodala sam i deo akcija „Ružičastih horizonta" - nastavila je,

ne okrećući se. - Imala sam jako dobru ponudu, moram priznati.- Sve? - upitao je Keli.- Ne. Pola, gospodine Keli. Naravno, prodaću i drugu polovinu.- Kada?- Kad moj kupac sakupi dovoljno para.- Ti uvek dobijaš - primetio je.Osmehula se.- To je jedina vrsta kocke u koju verujem, gospodine Keli. Jer, ja

sam vrlo teško zaradila ovaj novac i želim da sačuvam svaki cent.Keli je odjednom video milionske vrednosti slika na zidovima

sobe, zapazio je brilijant na njenom prstu, a kroz prozor ogromanpark okružen zidom.

- Svakako - rekao je. - A šta misliš da kupiš tim novcem,Ženevjev? Sreću?

Ona je čvrsto izdržala njegov pogled, ali nije odgovorila.

~ 77 ~

22.

On liči na Džordža Hemiltona, pomislila je Kler posmatrajućiAša Vornera. Hemiltona iz jednog od onih filmova iz šezdesetih, kadje bio visok, vitak, tamnokos i kad je imao osmeh od kojeg su sve ženenaprosto ludele. Naravno, znala je da je Aš stariji i pretpostavljala jeda ima oko trideset pet godina. Stajao je na vratima sa čašomdijetalne pepsi-kole u ruci. Na sebi je imao sive flanelske pantalone ibledožuti pulover.

- Želite li i vi jednu? - upitao je, pokazujući na svoju čašu.- Svakako - prihvatila je Kler, a on je začas nestao u hodniku

ostavljajući je u dnevnoj sobi.Nema slika, nema knjiga i nema ničeg od drveta u ovoj sobi,

pomislila je Kler osvrćući se oko sebe.U jednom uglu, na metalnoj polici sa staklenim pregradama

stajao je stereo uređaj. Pored njega bila je jedna Brankusijevaskulptura. Papiri sa njenim predlozima reklama stajali su na stolu.

- Evo, izvolite - rekao je Vorner ulazeći, sa čašom dijet-pepsi.Čaša je bila Bakaratov dizajn. - Pa, vi ste razgovarali sa gospodinomKelijem. Kler je samo klimnula glavom. - On izgleda misli da biste vimogli da radite taj posao i da imate neke dobre ideje.

- Ne - odgovorila je ona.- Ne?- On definitivno misli da ja imam sjajne ideje i da treba da radim

taj posao.Sjajno, pomislila je kad je u njegovim očima ugledala blesak

iznenađenja. On ima smisla za humor.- Tako - klimnuo je glavom, a onda se nasmejao onim

hamiltonovskim osmehom. - Sjajno. Sviđa mi se.- Odlično!- Ali, ne insistirajte mnogo - dodao je zatim ozbiljno. - Neke stvari

se kreću prilično sporo.Ustao je, pustio ploču Eltona Džona i vratio se za sto. Pogled mu

je bio na njenim papirima.- Polako je sigurnije? - upitala je ona.- Upravo tako - odvratio je. Zatim je polako pregledao jedan po

jedan njen predlog. - U redu. Mislim da ovo nije loše. Ne, ovo je dobro.Izdvojio je nekoliko reklama koje su mu se posebno dopale.- Ovde... čini mi se... Reći ću vam nešto. Mi smo u ratu koji ćemo

sigurno izgubiti. Da li mislite da ljudi veruju onima koji gube?Prodorno ga je pogledala.- Reci mi nešto, Aše. Da li su „Ružičasti horizonti" gubitnik? -

upitala je.

~ 78 ~

- Reći ću ti nešto, Kler. Ako izgubi, onda jeste.- Znači, to je način na koji ti posmatraš stvari?- To je jedini način na koji se stvari mogu posmatrati.- Nije. Ja mislim da ljudi uglavnom ne misle tako. Mislim da se

uvek treba boriti... Da li si video moju radio-reklamu?Klimnuo je glavom.- Pitao sam se šta si htela da kažeš. Sad mi je malo jasnije, ali

postoje nekoliko problema oko svega toga, devojko. Kao prvo, mislimda su tvoji predlozi neprimereni našoj situaciji, kao drugo, nemamnovca da te platim za taj posao, a kao treće, ti ne možeš da obrnešsituaciju čak ni da ti dam godinu dana vremena, a toliko nemamo.

- Međutim - rekla je ona hladno - Keli je rekao da radim.Varner je ćutao. Bilo joj ga je, ali samo na trenutak, malo žao.- Slušaj - pokušao je on još jednom - kako bi bilo da ja to pokažem

Rozetiju? Keli ga poštuje i možda bi on imao neke korisne savete...- Rozeti radi za saveznu.- Pa, još ne radi. On je upravo u pregovorima.- Koješta! Ne - rekla je. - Keli želi ovo.- Dobro, onda sačekaj da se on vrati.- Sutra.- Ne, neće doći sutra. Kažu da nije dobio pare. To će ga malo

zadržati.- Onda ću otići kod Mekdermota.- Dobro. Idi. Mekdermot ionako ne zna kako da nas upropasti.- Ne razumem na šta misliš.- To što sam rekao - odvratio je.

~ 79 ~

23.

Keli je rezervisao noćni let za Rio. Sedeo je na terasi svoje vile, atelefon je stajao ispred njega, na stolu. Imao je još samo jednumogućnost. Samo jednu, pomislio je. Setio se prognozera sa Vol strita:„Niko ko ima malo pameti... ne bi dao novac za spasavanje Ružičastihhorizonta'..."

Pogled mu je pao na telefon i poželeo je da zove Kler. Ali, šta dajoj kaže?

Pogledao je zatim na sat. Bilo je skoro pola tri. Mirandin glas jebio promukao i pospan.

- Probudi se, ljubavi, jutarnja zvona zvone - rekao je Keli.Ona je nešto promrmljala, a onda mu je rekla da sačeka. Mogao

je da je zamisli kako pipajući traži cigaretu, pripaljuje je i namešta seu krevetu.

- Dugo kao zima bilo je tvoje odsustvovanje – rekla je.- Da li je to pitanje? Ona se nasmejala.- To je Šekspir, dragi. Sonet. Ali i strašna istina. Nisam te videla

cele zime.-Zato te i zovem. Odlično. Mislila sam da me zoveš da bismo

zajedno doručkovali.- Da, ali u Riju. Imam dve karte za deset sati. Imaš dovoljno

vremena da opereš kosu, da spakuješ malo odeće i da budeš spremnakad dođem po tebe u devet.

- Dogovoreno - rekla je.Jednom mu je rekla: „učiniću za tebe sve. Ako treba, izigravaću i

nogu tvog klavira". Jednom je on putovao čak u Najrobi, jer ga je onapozvala i plačući mu rekla da ju je drugi muž upravo napustio. Bila jeprisutna pune četiri godine u njegovom životu, a onda povremeno,između brakova. Miranda je imala oko četrdeset godina i izgledala jekao Rita Hejvort, sa dugom, zdravom kosom koja joj je u talasimapadala na ramena i sa izazovnim i čvrstim telom. Ona i Keli su seuvek odlično slagali.

„Razlog zbog kojeg te volim" kazala mu je jednom „jeste taj što teu stvari ne volim."

U tom trenutku on je sasvim dobro razumeo šta je ona htela damu kaže. Miranda je definisala ono što on nije umeo. Kad ju je pozvaomaločas, imao je na umu jednu bitnu stvar: ona je poznavala Rio ipoznavala ji Lestera Kvejda.

Bila je i dobar saputnik.

~ 80 ~

24.

U ponedeljak ujutro doručkovali su na sunčanoj terasi hotela„Palas" sa pogledom na okean. Sve oko njih bilo je plavo i zeleno, ajarke boje tropskog cveća činile su da sve izgleda gotovo nestvarno.Miranda je takode bila u zelenoj haljini, a u kosi je imala cvethibiskusa.

- Reci mi zašto smo ovde - pitala je. - Da li si na odmoru ili jenešto drugo u pitanju?

- Do đavola, - ovde sam zato što mi je potreban novac za desetnedelja.

- Gotovo. Fini, finisimo, finito. Ti misliš da si jedina koja govoristrane jezike?

Okrenuo je telefon Lestera Kvejda. Niko se nije odazivao.- Kakve veze sa svim tim ima Lester Kvejd? - upitala je dok su se

šetali avenijom Atlantika. - Zar želiš da mu prodaš kompaniju?- Zaboga, ne! - uzviknuo je Keli. - Došao sam ovamo da se

kockam. Želim da mi Lester pozajmi novac. Ako mu ga ne vratim,imaće kompaniju za vrlo dobru cenu.

- To nema smisla - zavrtela je Miranda sumnjičavo glavom.- Naravno - složio se on. - To uopšte nema smisla i u tome i jeste

sav smisao. Da li si gledala film „Buč Kasidi i Sandens Kid"?Slegnula je ramenima.- Pa, šta?- Sećaš li se one scene kad skaču sa stene? Buč kaže „skači", a

Sandens kaže „ne znam da plivam". Buč mu je onda doviknuo: „Ti siprokleta budala. Pa, ionako ćeš poginuti, znao da plivaš ili ne."

Ona ga je gledala i ponovo slegnula ramenima.- Ja se upravo nalazim na ivici stene.Bilo je oko tri sata, a njih dvoje su ležali na plaži. Na najlepšoj

plaži na svetu. Fini, beli pesak, sjajan pogled na planine u pozadini,na bronzana tela kupača i na pučinu.

Miranda se divila mladićima i njihovim preplanulim, zategnutimmišićima. Sedeli su u iznajmljenim ležaljkama i pod žutimsuncobranom. Miranda je izričito zahtevala da suncobran bude žutkako bi joj se slagao uz boju bikinija. Posmatrajući je, Keli je moraoda prizna da izgleda isto onako dobro kao i svaka od ovih devojaka naplaži.

Keli je ostavio Mirandu koja je bila lenja da se pomeri i otišao jeda pliva. Snažnim zamasima sekao je talase i plivao daleko od obale,osećajući kako ga to smiruje. Kad se vratio, pod suncobranom jesedeo Lester Kvejd u ugodnom razgovoru sa Mirandom.

min@

~ 81 ~

- Bravo - rekao je ustajući i pružajući Keliju ruku. - Pravimuškarac. Uvek sam tako mislio o tebi. Poručio sam ti pivo, daspereš so sa svojih rana.

Ipak, otišli su u restoran koji se nalazio na pedesetak metara,okružen palmama.

- Tipičan restoran za turiste. Tačnije za bogate Jenkije kojidolaze ovamo da ostave lovu i pronađu pet minuta sreće - rekao jeLester.

Keli je ćutao. Zapalio je cigaretu i pogledao ga.- Zašto si ti ovde, Lestere? - upitao je.- Zabavljam se.Miranda se nasmejala.- Što je tu smešno? - upitao je Lester.- Ništa - rekla je ona. - Izgledaš malo umorno.- Ne, nisam umoran. Treba da obavim neki posao ovde. Mali

posao.- Koliko mali? - upitao je Keli.- Oh, pa ti me bar znaš - skromno se osmehuo Lester. - Ja sam u

poslove ove zemlje uložio silne milione. U pitanju je hrana. Ako mislišda vladaš svetom slede- ćih sto godina, ulaži novac u hranu. Dakle, zasto godina svet će preplaviti „kvejdburgeri"! - Nasmejao se sopstvenojšali, a onda se naglo uozbiljio. - Pa, zašto si ti ovde?

- Mali posao - odvratio je Keli. - Možda s tobom.- Oh? - nasmejao se Lester. - Pa, šta ja znam. Da radimo? Da li si

razvio belu zastavu? Da li si spreman da me poljubiš u prsten?- Hej, ono što sam ja spreman da uradim - rekao je Keli kroz

smeh - jeste da te udarim nogom u zadnjicu. Ali, u tom slučaju ništaod posla. Dakle, želiš li da razgovaramo o poslu?

- Uvek - odvratio je Lester. - Samo ne sad, jer moram da obavimnešto što je neodložno. Vraćam se u sredu i onda možemo darazgovaramo. Važi? Oko devet.

~ 82 ~

25.

Lester je imao lanac hotela i restorana po celoj obali Brazila i bioje jedan od najbogatijih ljudi koje je Keli poznavao. Stanovao je u kućikoju je, specijalno za njega, projektovao jedan od najvećih svetskiharhitekata. Keli i Miranda bili su pozvani na večeru. Kad su stigli, naterasi ispred kuće bilo je najmanje sedamdesetak ljudi. Lester je, sačašom u ruci, obilazio zvanice i srdačno se smešio. Bio je u belomsmokingu savršenog kroja, a žene su ga posmatrale kao nekoga kogabi rado povele u krevet.

Stisnuo je Kelijevu ruku i rekao: dobro.- Zabavljajte se, deco - dodao je zatim. - Bazen je otvoren, ako

budete želeli da plivate.Zatim je nestao u gomili. Miranda je gledala za njim, osmehom

na licu.- Da li znaš ko je Alvi? - upitala je Kelija, a onaj je odmahnuo

glavom. - Hoze Alvarado, ministar poljoprivrede Kolumbije. To ti jeveza za „kvejdburger" - dodala je i nasmejala se.

- Zanima me kako ti to sve znaš - pitao je Keli.- To svi znaju, dušo. Baš kao što znaju i za Alvijeve poslove na

Vol stritu. On je zvezda svakog prijema ov- de, on je taj koji podižetenziju na svakoj ovakvoj zabavi.

- Osećam da mi je potrebno piće - rekao je Keli.Pošli su prema šanku. Miranda je uz put klimala glavom levo i

desno, tiho mu govorila ko je ko, a on je samo želeo piće. Konačno, sačašom „čivasa" u ruci, počeo je da posmatra svet oko sebe. Bilo je tuIranaca, Arapa, Turaka, Japanaca, lepih žena i elegantnihmuškaraca. Kristal Koulermos, jedna od najbogatijih žena na svetustajala je samo na tri koraka od njega i ćaskala sa jednim mladićem.Keli se jednom bio upoznao s njom. Odnosno, Karin ga je upoznalajednom prilikom, u Njujorku. Tad mu se učinila potpunonezanimljivom, a ni večeras nije imao razloga da promeni mišljenje.

- Sad ili nikad - šaputala mu je Miranda na uho. - Ona je odgovori rešenje svih tvojih problema. U stanju je da plati jako dobro zarazvod.

- Dobra ideja - promrmljao je Keli. - Mogao bih da se oženim snjom.

- Ako ne počneš nešto odmah da radiš, u subotu će već biti kasno- rekla mu je Miranda s ironičnim osmehom na usnama. - Akostartuješ odmah, ona će već u subotu pozvati Karin, isplatiti jojnekoliko miliona dolara i Karin će pristati na sve. Ti ćeš biti oženjendve nedelje pre nego što ti ističe rok za plaćanje.

~ 83 ~

Keli je otpio pola čaše pića i misli su mu odlutale ka Karin. Većdugo je razmišljao da se razvede od Karin, ali nikad se tim mislimanije bavio dovoljno ozbiljno. I nikad ga one nisu dugo držale. To bi biopravi pakao, znao je. Karin bi našla advokata koji bi ga odrao, a samproces bi verovatno bio ružan i prljav.

Mora biti da je izgledao zabrinuto.- Zaboga, pa ja sam se samo šalila! - uzviknula je Miranda

zabrinuto ga posmatrajući.- Znam. Hoćeš li da odemo do bazena?- Uh, uh, ne znam. Radije bih malo prošvrljala unaokolo.

Pokušaću malo da popričam s Alvijem.- Ja radije ne bih.Izašao je u park obasjan mesečinom. Stao je pored bazena i

ugledao Lestera kako pliva. Zatim je čuo Alvija kako govori nekom utelefon: hej, šta je bilo?

Dok je stajao tako, prišla mu je djevojka. Bila je naga i mokra.- Tudo bem? - rekla je smešeći se.- Tudo bem - odvratio je Keli, ne uspevajući da odvoji pogled od

njenih grudi. Bile su male i čvrste, a kapljice vode klizile su polakoniz njih.

- Često dolaziš ovamo? - upitao je on na engleskom, a ona seosmehnula i odmahnula glavom.

- Engleses? - upitala je. Posmatrao je njeno lice. Bilo je lepo iobično. Pomislio je na Kler.

- No comprende - rekao je i pošao prema šanku.- Keli? - čuo je muški glas. Neko ga je lako dotaknuo za rame.Okrenuo se i prepoznao Pola Dilaka, reditelja kojeg su zvali

francuski Felini.- Da li je ovo tvoj najnoviji film? - upitao je Keli pokazujući oko

sebe.- Mogao bi da bude - odvratio je Pol. - Zvao bi se „Život u

ružičastom".- To smo već gledali - odvratio je Keli. - Šta te dovodi u Brazil,

Pole?- Misliš ozbiljno? Šta bi bilo drugo, do film? Nešto što će se

snimati na plažama Rija.- O čemu?- Ah, da! O čemu? - rekao je Pol. - O čemu? To je vrlo američko

pitanje. O životu, drugar, to je sve.Posmatrali su kupače u bazenu.- Kao u vreme rimske imperije - primetio je Keli- Da. Nedostaje još samo Neron da zapali Rio. Nasmejali su se. 1Znaš li kako bi mogao da se zove tvoj film? - upitao je Keli.

~ 84 ~

Pol je odmahnuo glavom. Orgije na mesečini. Da... da... to jeprava stvar.

- Razmisliću - odvratio je Pol. - A znaš li ti koji tvoj najvećiproblem, Keli?

- Ne, ali pretpostavljam da ćeš mi to ti otkriti.- Ispod tvoje uglađene spoljašnjosti kuca srce Haklberi Fina -

rekao je Pol.- Mislim da grešiš - uzvratio je Keli.- Ne odbacuj tu ideju tao brzo. Haklberi Fin je bio sjajan momak.

On je bio nepotkupljivi sanjar. Pre nego što jc tvoja zemlja postalalepa i bogata, on je bio oličenje američkog duha.

- U devetnaestom veku.- Tako, pa šta? Ti si čovek devetnaestog i pretpostavljam, bio

pionir. Ti bi zaradio grdan novac u Kaliforniji i tamo bi osnovao grad.A ti ne voliš ovaj svet ovde zato što ti novac smatraš sredstvom a oniga uzimaju kao igračku.

- Naravno - rekao je Keli. - Ako ne uspeš na filmu, mogao bi dakupiš staklenu kuglu i da izigravaš vračaru.

- Ne ljuti se - dodao je Pol. - Ako ništa drugo, ja sam bar učenipoznavalac ljudskih karaktera.

- Ti nešto hoćeš da mi kažeš, zar ne? - iznenada je upitao Keli.- Tačno. Čuo sam da si u nevolji.- Hoćeš da kupiš pravo na snimanje moje životne priče? Pedeset

miliona i priča je tvoja.- Hej, sećaš li se Žana Roka? Sreo sam ga kod tebe, na Long

Ajlendu na jednom prijemu.- Sećam se, odbio si da radiš njegov projekat - odgovorio je Keli.- Ah, da. Tim gore po mene. Susret umetnika i bogatog mladog

čoveka. - Pol je odmahnuo glavom. - I ja imam finansijskih problema.Ceo novac uložio sam u poslednji film koji sam napravio i izgubio sve.Sad ću morati malo da podiđem Žanu Roku i njegovom egu, a ondaopet da pravim film za svoju dušu. Hej, mogao bi i ti da se javiš ŽanuRoku. Mislim da stanuje na Palmeru. U stvari, siguran sam.

- Zašto?- Raspitavao se za tebe. Ali, predlažem ti da to uradiš samo ako

su ti leđa pritisnuta uza zid. S njim je njena ženska, sjajno obučena,crvenokosa i čini mi se da sam zaljubljen u nju.

Keli je odmahnuo glavom i u tom trenutku prišla im je Miranda.Keli joj je predstavio Pola Dilaka.

- Kao i uvek - rekao je Pol Keliju - tvoj ukus je nepogrešiv.- Tipično francuski - primetila je Miranda. Obojica su se

nasmejali.

~ 85 ~

26.

Keli je ostatak večeri proveo pijuckajući i posmatrajući kakoMiranda igra sambu sa Polom. Zanimao ga je i Alvi, kolumbijskiministar poljoprivrede, pa je s vremena na vreme pogledao unjegovom pravcu. Kad je primetio da Alvi prilazi šanku, i sam se upu-tio tamo.

- Moji momci kažu da nisi zgodan tip - rekao je Alvi, nepomerajući pri tom usne.

- Pretpostavljam da znam šta to znači - odvratio je Keli. - Ali,nisam baš ni sasvim siguran. Kakvi momci? Kakav zgodan tip?

- U Njujorku...Keli se kao kroz maglu setio Zidijevih reči: „Ja sam kupio od

Čuka, a Čuk od Alvija..." Da, da, da...Alvi je slegnuo ramenima.- Što se mene tiče, to je u redu. Samo je Čuk u nevolji, kao što

znaš. Ako i dalje želiš da ostaneš oprezan, to će ga potpuno uništiti.- Molim? - upitao je Keli.- Šta ti ovde kupuješ, čoveče?- Losion za sunčanje. Nekoliko dopisnica. To je sve.- Videćemo - rekao je Alvi. - Kako stvari stoje, ja mislim da je reč

o drogi. - Nasmešio se. - Sve je to povezano. Znaš?- Nemam pojma o čemu govoriš - rekao je Keli. - I nije me briga.- Kako bi bilo da ja malo pripazim na to šta ti radiš? Da li bi te

onda bilo briga?- I kad bi, da li bi te to sprečilo? - upitao je Keli.- Hej... naravno - nasmejao se Alvi, a onda je pošao ne obraćajući

više pažnju na Kelija.Keli se okrenuo prema šanku i naručio još jedno piće. U jednom

trenutku ugledao je Lestera i uhvatio i gov pogled.- Zvaću te sutra, važi? - doviknuo mu je Lester.Malo posle dva, Keli se popeo uz stepenice da potrazitoalet i da se malo osveži. Nije voleo svoje lice u ogledalu kad je

bio pijan. A sada je bio prilično pijan.Ušao je u neku sobu i pored ogromnog kreveta spazio telefon.

Oklevao je trenutak, a onda je okrenuo Klerin broj. Javio mu se glassa trake: „Ovo je stan Kler Mekaren. Ona nije tu, ali ostavite poruku ipozvaće vas."

Pogledao je na sat pitajući se gde bi ona mogla biti u to doba.- Neka me zove u „Palas" ... hotel... u Rio.Onda je spustio slušalicu i promrmljao nešto.

~ 86 ~

Još uvek je sedeo na krevetu kad je devojka ušla u sobu. Bila jeto jedna od onih Lesterovih plavuša.

Stajala je ispred Kelija i nije govorila ništa. Samo je polaganopočela da se svlači, bacajući jedan po jedan komad svog svilenog vešana pod.

- Da li si rekla nešto? - upitao je Keli. - Ili je ovo svlačionica igarderoba?

- Mm. Imala sam težak dan. Sada bih želela nešto malo i za svojudušu. I želim da sperem ukus Lesterovih usana sa sebe.

Povukao ju je na krevet i bacio se na nju s tolikom energijom, daje samog sebe iznenadio, s obzirom na kasne sate i količinu pića kojeje imao u sebi. Uzeo ju je unoseći u taj čin sve svoje frustracije, brige irazočaranja.

Haklberi Fin.

~ 87 ~

27.

- Slušaj - rekao je Lester - ti si svetski čovek. Sedeli su poredbazena, na podnevnom suncu. Lester je delovao vrlo sveže. Plavušesu još uvek bile tu. Ona koja je noćas bila sa Kelijem („Zovi me Di",rekla mu je), sad je plivala lakim, ritmičkim pokretima. Druga jeležala na naslonjaču, bez gornjeg dela bikinija, izlažući svoje okrugle,povelike grudi suncu. Keli je uživao u prizoru.

- Reći ću ti nešto - govorio je Lester. - Ja znam da svi cvikaju kadse odavde nađu kod svojih kuća. Ovo ih zbunjuje. I moje partneretakođe. Ali, ti si sasvim u redu. Ti si zaista svetski čovek.

- Tako? - rekao je Keli, ne znajući šta drugo da kaže.- Očekujem od tebe da o svemu tome ne pričaš tamo, među

Jenkijima - nastavio je Lester. - Ostavi im neka veruju da sam jasvetac. Da li razumeš šta želim da ti kažem?

Sveti Lester.- Tačno tako. Slušaj, sa tim momcima ja sam u nekim poslovima.

Oni su vrlo primitivni, mislim na te moje partnere, u nekom smislu.Moj odnos s njima nije isti kao tvoj odnos sa partnerima, to ti jejasno. Nisam samostalan u onoj meri u kojoj si to ti - pričao je Lester,a onda je pogledao plavušu koja se sunčala. - Slušaj, donesi nam malopiva, malo sendviča sa kavijarom, malo luka... Važi?

- Setićeš se još nečega kasnije, sigurna sam - odvratila je plavušai uškla u kuću.

- U redu - lupio je Lester rukom o sto. - Ja ti mogu dati novac daplatiš dug, a ti ćeš mi ga vratiti u tri rate, a počećeš prvog juna. Da lije to u redu?

Keli je klimnuo glavom.- Ako mi prva rata ne stigne prvih dana juna, kompanija je moja.

U redu?Keli je ponovo klimnuo glavom.Lester je zabrinuto gledao u vodu bazena.- Od danas do juna, ništa se ne menja, je li tako?- Svakako. Ti ni u kom slučaju ne gubiš. Ako ti platim, ti ćeš još

uvek imati dovoljno para da otkupiš moj deo, kao što si već hteo dauradiš - odgovorio je Keli.

Lester ga je pogledao.- Znači, ti znaš?- Mhm - rekao je Keli. - Ali, ovo je ipak bolja varijanta, jer tako

dobijaš sve, zar ne?- Samo kasnije i skuplje.- Ma nemoj - nasmejao se Keli.

~ 88 ~

Lester se ponovo zagledao u bazen.- Znaš li koji je tvoj problem, Keli? - upitao je.- Ne, ali čini mi se da u poslednje vreme svi to bolje znaju od

mene.- Ti želiš da budeš prokleta Statua Slobode i da kažeš: dajte meni

svoj umor, svoje siromaštvo i svoju nemoć. E, pa, dobio si šta si tražio.A sad se pitaš kako to da si izgubio rat. Izgubio si ga zato što si stalnosa gubitnicima. U tome je stvar. Narod, javnost... Reći ću ti, momče,svet je dinosaurus i dani su mu odbrojani.

Keli je klimnuo glavom.- Može biti. Želiš li da sklopimo ugovor?- Svakako - odvratio je Lester. - To ćemo uraditi u toku ove

nedelje.Miranda je spavala kad je on otišao da se nađe sa Lesterom. Još

je bila u krevetu pijuckajući čaj, kad se on vratio.- Zdravo - dobacila je. Keli je samo klimnuo glavom i skinuo

košulju. Delovao je umorno. - Loše, zar ne?- Mhm - odgovorio je.- Dobio si novac?- Da.- Ne razumem zašto onda izgledaš tako nesrećan?- Četrdeset miliona duga ne čine čoveka naročito srećnim -

odgovorio je i pošao prema kupatilu.Kad je izašao, istuširan, zatražio je aspirin.- Da te pitam: ko je Hič Rajan? - upitala je ona.- Moj glavni menadžer - odgovorio je. Oh, da li je to Sve?- Sve? - Keli je popio aspirin sa čašom vode. - Ne znam šta si time

htela da kažeš. On je jedan od dvojice mojih prvobitnih partnera.Zašto? - Miranda je sad bila pod tušem i čuo se samo šum vode. - Hej?

- Da li izgleda sumnjivo?- Ne, mada Karin tvrdi suprotno. Ali, Karin to govori zato što on

ne obraća pažnju na nju. Ne, zaista, on je sasvim dobar momak.Ostavio sam ga u Parizu da posvršava poslove. Zašto pitaš?

- Razgovarala sam sa Alvijem sinoć. Sećaš se Alvija, ministradroge?

- Da, svakako.Ušao je u kupatilo i prišao joj. Ona je ovila ruke oko njegovog

vrata i strasno mu šapnula u uho:- Oh, kako si divan!Pripila se uz njega, a njegovo telo je počelo da joj odgovara.- Hej, počela si da mi pričaš o Alviju.- Oh, da. Prišao mi je sinoć i rekao mi: „reci svom prijatelju da ja

znam ko je Hič Rajan". Ne... čekaj! Bilo je ovako: „reci svom nevinomprijatelju..."

~ 89 ~

- I šta je još rekao?- Ništa. Ništa više. Samo je stajao i smejao se.- Ne znam. Zaista ne znam šta bi on mogao da zna o Rajanu.- On misli da ste ti i Rajan ljubavnici.- Molim?Ona ga je gledala pravo u oči, nevinim pogledom.- To ti je rekao?- Ko? Alvi?- Ma, hajde, Miranda. Nije vreme za poigravanje Da li ti je on to

rekao?- Zaista si iznenađen.Keli je ćutao.- Oh, u redu. Kad već tako ozbiljno to shvataš. Ja sam to čula pre

mnogo godina.- I poverovala si?- Pa... - slegnula je ramenima. - Pomislila sam da je to vrlo seksi.- Seksi! Zaboga! Da li se sećaš kad si to čula? I gde?- Sećam se! Bilo je to na Palm Biču. Kod Markusa i Kendi. Sećam

se, bila sam tamo sa svojim drugim mužem i ceo taj vikend mi jepropao zato što je kučkin sin jurio za Monikom Čepmen.

- Za ženom Ripa Čepmena?- Da. A Rip je onda počeo da obigrava oko mene. Užas! Elem,

večerali smo kod Markusa i... onda je to neko rekao. Bilo je prisutnobar dvadesetak ljudi. Ima li još pitanja?

- Samo jedno: da li je Zidi bio tamo?- Jeste. A sad, mogu li ja nešto da pitam?- Pokušaj.Ona se privila uz njega, i Keli je iznenada osetio snažnu želju.

~ 90 ~

28.

U petak pre podne avion iz Rija sleteo je na aerodrom „Kenedi".Miranda je odlučila da ostane u Riju, a tu odluku je donela poslejedne večere na koju ih je bio pozvao Pol Dilak. Keli joj je poželeosreću. Ona i Pol bi mogli biti zanimljiv par.

U avionu, na putu kući, Keli je razmišljao o onome što je uradio.Ugovor sa Lesterom bio je dvosekli mač i nikad se nije moglo znatikojom će ga stranom poseći.

Pomislio je da ode pravo u firmu, ali je ipak odlučio da se prvoispava. Otvorio je vrata stana misleći samo na tuš i na krevet.

Upravo je spustio svoj prtljag kraj ulaznih vrata, kad je izkuhinje izašao momak od otprilike dvadesetak godina sa velikimnožem za hleb u ruci. Na trenutak su zastali i gledali se. Momak jena sebi imao farmerke i zelenu majicu. Bio je visok i lepo građen,pomislio je Keli. Bilo je nešto u njegovom pogledu, ispod pramenovačiste, plave kose, nešto u izrazu njegovih usana, nešto što je uprkosglupoj situaciji ulivalo poverenje.

- To nije dobar nož, momče - rekao je Keli.Momak se nasmejao.- Oh, zaboga. Ja nisam koljač, ja spremam.- Molim?- Ja sam iz servisa - rekao je, mada Keli još uvek nije video kakve

to veze ima sa nožem. - Dobio sam ključ od gospođice Vašington.Freni. Uvek na sve misli.Keli je konačno skinuo sako.- U redu. Kako se zoveš?- Loni.- Pa, kako je, Loni? Kako ide posao? Mogu li u ku hinju?- Možete. Čista je - odgovorio je momak.- Cela kuhinja?- Pod. Obrisao sam ga i namazao.- A spavaća soba?- Provetrena.- Molim?- Prozori su otvoreni i roletne spuštene.- Tako - odvratio je Keli.Otišao je zatim u svoju radnu sobu. Dva paketa trave bila su

netaknuta.Keli je oduvek mogao da zaspi uz svetlost, muziku, televizor ili

razgovor, svejedno. Sem u svojoj spavaćoj sobi, pogotovu noću. Nasreću, bio je dan i on je bio u svojoj radnoj sobi. San je došao sam odsebe. Ručao je sa Freni, a onda se vratio u svoju kancelariju. Skinuo

~ 91 ~

je sako i zapalio cigaretu. Neko je zakucao na vrata. Aš Vorner jeušao izvinjavajući se.

- Kako je? - upitao je Kelija.- Na šta misliš?- Posao.- Ah, to. Pa, šta misliš?- Dobio si novac.- Tačno. Naravno da sam ga dobio.- To sad kažeš - nasmejao se Aš.- Znao sam to i pre, ali, ja sam oprezan i ne govorim o pečenom

zecu dok je on još u šumi.- Imao sam čast da se upoznam sa tvojom devojkom.- Oh? - Keli ga je pogledao. - Sa kojom?- Mislio sam... sa gospođicom Mekaren. Meni se to sve nije

naročito dopalo, Keli. Da si bio tu, razgovarali bismo utroje.- Pa, šta se desilo?- Ona je rešila da radi. Pretpostavljam da si ti to video?- Njene predloge?- Objavljene u „Tajmsu".- Ne. Pogledaću, ali to neće promeniti moje mišljenje.- Ni moje.Keli je klimnuo glavom.- To se zove iskren odnos.- Da. U redu - rekao je Vorner i popio ostatak kafe. Želiš li da se

dogovoriš sa mnom?- Naravno. Mogu li da računam na neke poslove?- Ne razumem o čemu govoriš. Zar sam ja rekao da ti ne valjaš ili

da treba da odeš? Kada? Ja ne želim da se tebe oslobodim, Aše. Ja bihsamo želeo malo više...

- Čega?- Ne znam tačno. Svega što nam je nedostajalo.- Izvinite, gospodine? Hajdiger je stajao na vratima. Keli ga je

pogledao i pomislio kako je smešan.- Uđi i zatvori vrata.- Da, gospodine. Svakako, gospodine.- Imaš nešto za mene?- Da, gospodine. Imam, gospodine.- Sabotaže?- Da, gospodine.- Kučkini sinovi.- Mislim da bi bilo dobro da to zasad držimo u tajnosti - rekao je

Hajdiger. - Inače, ako saznaju da su otkriveni, preduzeće nešto. Da lime shvatate?

- Hajde, govori. Ko su oni?

~ 92 ~

- Ne znam.- To je neka velika organizacija - rekao je Keli. - Savezna ili

Kvejdova.- Da, gospodine.- Ušli su u naš sistem, zar ne? I, molim te, da li mo žeš da me ne

zoveš „gospodine"?- Da, gospodine. Mislim, gospodine Keli. Oni imaju neverovatan

sistem. Zanima vas kako to rade? E, pa, imaju program od dvadesethiljada imena. Pretpostavljam da su to imena telefonskihpretplatnika... Zamolio sam Djuka da mi da listu putnika u avionukoji je leteo u subotu ujutro. Znam tačno ko je putovao.

- I znaš tačno ko nije.- Upravo to, gospodine. Onda smo im telefonirali. Djuk, Freni i ja.

Znate li koje je ime bilo najčešće? Aši! Stavio sam ga u naš kompjuteri ispostavilo se da je dotični putovao našim avionima ni manje, niviše, već dve hiljade puta u poslednjih šest meseci.

- Ti si genije, Bernarde.- Da, gospodine.Keli se zagledao kroz prozor. Ono što je u tom trenutku saznao

bilo je najvažnije za početak. U pitanju je bila sabotaža koja je trajalaposlednjih šest meseci. Ako bi se pronašli krivci, njegove šanse zabudućnost, ponovo bi postale realne.

- Bernarde - rekao je ne okrećući se od prozora. - Da li možeš dami saznaš ko je u pitanju?

- Pokušaću, gospodine.Mekdermot je nestao, ali računske knjige koje je ostavio rekle su

Keliju sve što je želeo da zna.- Ne znam, Keli - rekla je Freni. - Mnogo sam razmišljala o onoj

zbrci sa kompjuterima. Mislila sam ko bi to mogao da bude i jedinošto mi je palo na pamet jeste da je to Kvejd.

- Nije važno - odvratio je Keli. - To je sad njegov problem. Ono štomene brine jeste četrdeset miliona duga.

Ona je klimnula glavom.- Znam. Gospodin Beron iz Araka zvao je odjutros. Da te podseti.- Iznenađen sam - bio je Keli ironičan.- Beskrupulozni kučkin sin?- Bravo! Ti si divna, Freni - oduševio se Keli i nasme- jao se. - Ali,

ja sam rekao da ću mu platiti za deset dana i ja ću to i učiniti.- Molim?- Nabaviću novac i to još danas.- Divno.- Ima li neka poruka za mene?- Kler je u Kaliforniji i vraća se večeras, letom u osam.

~ 93 ~

- Vidiš, to me je podsetilo na nešto. Nabavi mi dve karte za avionza Saranak.

- Ideš na skijanje? - upitala je.- Ne, neke druge obaveze su u pitanju - rekao je ozbiljno. - Idem

da posetim Čarlija.

~ 94 ~

29.

Čekao je da sleti avion iz Kalifornije. Kad je objavljen izlazakputnika, stao je na mesto koje je bilo najzgodnije da bi mogao odmahda je ugleda. Izgledala je divno. Odmah ga je videla i pošla premanjemu smešeći se.

Bez reči je protekao taj prvi minut njihovog susreta. Ona sejednostavno našla u njegovom zagrljaju. Osetio je njen miris, zaklopiooči i poljubio je. Bilo im je oboma svejedno gde se nalaze. Mogli su bitibilo gde.

- Zdravo - rekla je i nasmejala se.- Zdravo.- Ovde ima puno sveta.- Nedostajala si mi.- Zar? - pitala je sa lakim sarkazmom u glasu. On se odmaknuo

malo od nje i pogledao je.- Šta ti to znači?- Ništa - slegnula je ramenima. On je uzeo njenu torbu i poneo je.- Imaš li još prtljaga?- Ne, samo to.- Dobro - pošao je kroz gomilu ljudi, a ona za njim. - Koliko si

dugo bila na putu?- Od juče ujutro.- Uh huh.Ona ga je pogledala i osmehnula se.- Šta ti to znači?- Pa, reći ću ti ako prvo ti meni objasniš ono „zar"? i ostalo.Ona se glasno nasmejala i iznenada ga poljubila u obraz.- Dogovoreno.- Dakle? Ja odlazim za Saranak za pola sata.Zastala je.- Imam mnogo da ti pričam - rekla je.- Dobro. Onda pođi sa mnom.- Sada?- Što da ne? Ti si na aerodromu, imaš četkicu za zube i šta ti je

još potrebno?Ćutala je i gledala ga.- Zvao sam te... Kasno, priznajem. Bio sam pijan to priznajem.

Ali, zvao sam i sutradan, prilično rano.Ona je klimnula glavom.- Znam. I ja sam tebe zvala. I jedan sanjivi ženksi glas je

odgovorio na poziv.- Oh - rekao je on polako.

~ 95 ~

- Pomislila sam da je Karin i nisam ostavila nikakvu poruku.- Ne - rekao je on uz osmeh. - To nije bila žena, to je bila jedna

dama. Ona je moja vrlo dobra prijateljica...- Ne duguješ mi nikakvo objašnjenje.- Oh, da, dugujem ti.- Ja to ne želim. To što je bilo nema veze s tobom i sa mnom.- Tačno - odgovorio je.- I to što ja radim nema nikakve veze s tobom i sa mnom.Stajali su na vratima izlaza za let u Saranak.- Sviđa mi se to. Zaista mi se sviđa kad to kažeš, ali istovremeno i

mrzim - priznao je.Ona je slegnula ramenima.- Ne možeš imati sve, dušo.- Dušo? Ideš li sa mnom u Saranak, dušo?Pogledala ga je, vrteći glavom.- Zašto? Zar zato što sam tu i što imam četkicu za zube?- Ne - odgovorio je. - I ne muči me. Kler. Imao sam dosta tešku

nedelju. Ja od tebe nešto očekujem i želim da i ti od mene očekuješ toisto. Inače, ovaj aerodrom je pun žena koje imaju četkicu za zube,dušo, i bila bi iznenađena ako ti kažem da bih vrlo lako našaosaputnicu među njima. Zato, ponovo te pitam: da li želiš da pođeš samnom ili ne?

Ona je klimnula glavom.Gore, na deset kilometara visine, Keli se prvi put posle mnogo

vremena osetio srećnim i zadovoljnim. Zaista je bio srećan i to nezbog leta, već zbog toga što je svakog trenutka mogao samo malo daokrene glavu i da ugleda Klerino lice i njene zelene oči. Imao jeutisak da se vraća nečemu davno zaboravljenom. Možda zaista kući.

- Rekla si da imaš puno da mi pričaš.- To može da sačeka. - Gledala je kroz prozor u noć. - Sećam se da

si jednom rekao da imaš običaj da bacaš ljude kroz prozor.- Da, ali sa padobranom - odvratio je. - Ja nisam okrutan. Hoćeš

li mi reći o čemu se radi?Ona ga je pogledala.- O tome kako sam potrošila šezdeset hiljada dolara... tvojih.- Oh? - rekao je tiho. - Kupila si lampu?- Lampu?- Nema veze. Napravila si neke radio-reklame i ugovore?- Ne. Rekla sam ti da pogledaš one papire, jer sam želela da

Stalone...- Stalone?Ona je klimnula glavom.- Roki.- Roki?

~ 96 ~

- Da. Da peva na radiju.- Na radiju?- I zaista si dobila Stalonea?- Da, zaista sam ga dobila. I Bilija Martina i Muhameda Alija,

zaista.- A šta je sa Majklom Džeksonom, Frenkom Sinatrom i Vajatom

Erpom?- To ću sledeće nedelje. Tek sam počela. Daj mi vremena.

~ 97 ~

30.

Popodne je bilo vedro i hladno, upravo onakvo kakvo je trebaloda bude u to doba godine. Led je okovao granje na drveću i sve jedelovalo nekako nestvarno.

Vozeći se prema farmi, Keli je pustio muziku u kolima. Muzika jebila nežna i tiha i odgovarala je njegovom trenutnom raspoloženju.Noć koju je proveo sa Kler dala mu je neku novu snagu i otvorilaneke do tada zapretene mogućnosti. Pitao se da li je Čarli to istoosećao s Margaret. Tina, pa Margaret (Karin, pa Kler). Život počinjekad ga najmanje očekuješ i kad već misliš da je sve jedna nepre-gledna pustinja. Kler je ostavio u hotelu.

Prišao je farmi putem koji je vijugao. Iz dimnjaka je izlazio dim isve je delovalo nekako spokojno i mirno. Čarli je kupio ovu farmunegde sedamdesetih. „Za starost" govorio je.

Iz kuće se čulo sviranje na gitari kad je Keli zaustavio autoispred glavnog ulaza. Margaret je otvorila vrata i kad ga je ugledala,na licu joj se pojavio izraz zadovoljstva. Kelija je zapahnuo miris izkuhinje u kojoj se očito pripremalo nešto vrlo ukusno.

Zagrlili su se i ona ga je čvrsto držala neko vreme, a on je dobroznao zašto. Margaret je bila snažna žena, ali i njoj je u nekimtrenucima, verovatno, ponestajalo snage da se nosi sa bolešću muža.Odmakla se i nasmešila. Tek tad je video koliko je omršavila, kolikoje bleda i to ga je uznemirilo. Njena duga, nekad lepa i sjajna kosabila je skupljena u rep, a na sebi je imala dugi pulover i starefarmerke.

- Pa - rekla je uzdahnuvši. - Da li treba da ti kažem koliko mi jedrago što te vidim? A sad dođi da vidiš Čarlija.

Prošli su kroz dnevnu sobu u kojoj je Čarli junior svirao gitaru.Sličnost sa ocem bila je frapantna. Pozdravili su se i Keli je produžio,razmišljajući o tome kako je mali Čarli pre samo nekoliko godina biosedmogodišnji klinac. A pre četrnaest godina, Margaret je došla u„Ružičaste horizonte", pravo s koledža, da traži neki posao.

Išao je za njom prema Čarlijevoj sobi. Čarli je sedo u stolici poredkamina, sa ćebetom na kolenima i Keli je susreo njegov pogled. Bio jeto ugašen pogled čoveka koji je svestan da su mu dani izbrojani.

Čarlijeva crvena kosa više nije bila tako gusta kao nekad. Čarlije imao četrdeset tri godine, a izgledao je kao čovek od šezdeset. Kelise iznenada osetio strašno nesrećan i besan, nemoćno besan.

- Kako si? - upitao je.- Onako kako izgledam.U sobi je bilo toplo. Vatra je gorela u kaminu i davala sobi jednu

topliju atmosferu. Keli je skinuo kaput.

~ 98 ~

- Danas nema hemoterapije - rekao je Čarli. - Ja mislim dačoveka ne ubija rak, već prokleta hernija.

- Kraj je isti - rekao je Keli.- Da, jedno ili drugo, svejedno.- Sranje - rekao je Keli.- Želiš li kafu, piće ili čaj? - upitala je Margaret. - Možda toplu

čokoladu?Kad je Margaret izašla da donese posluženje, Čarli je pogledao

Kelija.- Kako život?- Moj? Ili uopšte?- Uopšte. Reci mi kako to izgleda kad se živi.- Dosta komplikovano - odvratio je Keli.- Znam, čoveče, znam.- Bolje od mene - rekao je Keli.Gledali su u vatru. Onda je Keli počeo da priča. Prvo o Kler,

zatim o kompaniji i na kraju o sabotaži i o Kvejdu.- Znači, do juna će sve biti jasno.- Ako me Lester ne prevari.- To će biti još jedna naša pobeda, zar ne?Margaret je ušla i donela piće.- Naš sin će studirati matematiku - izjavila je.- Da li je tebe zanimala algebra kad si imao dvanaest godina? -

upitao je Keli Čarlija.- Ne - odgovorio je. - Mene nije zanimala ni algebra, ni devojčica

koja je sedela pored mene, već bejzbol. Ja sam tad imao petnaest, asad se deca već rađaju sa toliko godina.

Margaret je stavila cepanicu u kamin i podstakla vatru.- A sad, imamo desetogodišnjeg pijanca i šestogodišnju ... šta bi to

Rebeka mogla da bude?Margaret je slegnula ramenima, a Keli ih je oboje upitno

pogledao.- U redu, u čemu je stvar?- Reci mu ti, Megi. Ja sam umoran.Ona ga je zbunjeno pogledala.- Hajde - rekao je Čarli. - Reci mu.- Imamo lokalnog šerifa - počela je Megi. - Zove se Mekginti.

Njegovo načelo je generalno čišćenje. On se plaši da ovu zemlju, ovajkraj, ne upropaste razni stranci, doseljenici i svi koji nisu rođeni uovim šumama. On ih se plaši poput Sodome i Gomore. E, pa, nedavnoje uhapsio dvojicu dečaka koji su pušili u toaletu biblioteke. Zatim jeuhapsio par koji je sedeo u kolima i posmatrao jezero. A mi znamo teljude. To su Džordžija i Ed i u braku su već dvadeset godina.Naravno, govorili su da je smešno što ih hapsi zbog nečega što bi bilo

~ 99 ~

glupo da rade u kolima, i to posle toliko godina, ali Mekginti ne znaza šalu. Shvataš li ti šta je to?

- A onda - dodao je Čarli - uhapsio je našeg sina.- Bilija - rekla je Margaret.- Bili je nosio gajbu piva kući. Hteo je da proba, pa su on i jedan

njegov drugar svratili do šumarka i otvorili jednu konzervu. Onda jenaišao šerif i možeš da zamisliš šta se dogodilo. Mi, naravno, takođespadamo u nepoželjne i u strance. On ne zna ništa o nama, izuzev dadolazimo sa Menhetna, kako kaže, a to mu je dovoljno da nasproganja. Možda smo tamo držali neki bordel ili slično.

Zatim su pričali o ostaloj Strajkerovoj deci, o Beki koja je želelada bude ili glumica ili astronaut, baš nije bila sasvim sigurna. Bili jebio inače vrlo razložan, ali još nije znao šta će, a Čarli junior je želeoda bude pilot i da radi u „Ružičastim horizontima".

Kad je Margaret izašla, Keli je rekao:- Doneo sam ti poklon. Ne mrdaj. U kolima je.Polazeći prema kolima, pomislio je na šerifa i na to šta bi rekao

kad bi mu u kolima pronašao kutiju „francuskih čokoladica". Bilo jevrlo rizično nositi to čak ovamo, iz Njujorka. Kad bi pronašli kodČarlija, ne bi ga oterali u zatvor, naravno, ali ta količina stajala biKelija prilično novca ili zatvora. Keli je znao da je Čarliju topotrebnije nego bilo šta. Kad mu nestane ovo, moraće da se snađe ida mu nekako doturi još.

- Oh, zaboga! - ushićeno je rekao Čarli kad je video šta mu je Kelidoneo. - Ipak si doneo. Spasao si mi život. To je jedina stvar koja mečini srećnim.

- Znam - odgovorio je Keli. - Ali, budi oprezan, važi?- Da li to znači da ti odlaziš?- Doveo sam devojku sa sobom - rekao je Keli.- Devojku?- Devojku. Želeo bih, zaista bih voleo da je sutra dovedem ovamo,

ako nemaš ništa protiv, Čarli. Uzmi dva „džointa" i pozovi me sutraujutro.

~ 100 ~

31.

Vozili su se pored zamrznugot jezera. Sve je blistalo napopodnevnom suncu. Tog prepodneva on i Kler su išli na skijanje.Kler je bila prilično dobra skijašica, ali nije mogla da se meri sKelijem. Odvlačio ju je na sve teže staze, kao da želi da isproba njenemogućnosti i njenu hrabrost, a ona ga je uporno pratila.

- Ovo neću da probam - rekla je Kler odlučno kad je Keli stao nauzvisinu od koje se pružala strahovito strma i neravna staza.

Tog jutra bio je strašno srećan kad se probudio pored nje ukrevetu, dok je sneg napolju tiho vejao.

Sreća katkad zavisi od gluposti, pomislio je. Da ga Rozeti nijenapustio, da on nije pošao kod Zidija, da Kler nikad nije srela Kubitakoji ju je tamo poveo, konačno, da Kubit nije upoznao Zidija, stvari bise odvijale potpuno drugačije.

Ili ne bi?Sve je to bio kaleidoskop. Kler, u njegovom naručju, u krevetu do

njega, u istoj sobi, to je već ličilo na fantastiku. Pa ipak, izgledalo jesve tako normalno, tako prirodno.

- Na šta misliš? - tiho ga je upitala, naslonivši jedan obraz nanjegovo rame.

- O tome da mi je leptir sleteo na dlan i da ja ne želim da sepomerim kako ga ne bih oterao.

- Tako, znači. Želiš da ga zadržiš tu, do smrti?- Možda je i tako. Žene uvek imaju praktična rešenja.Keli je ustao i pošao u malu čajnu kuhinju, gde je već bio

spremljen doručak. Uzeo je tacnu i doneo doručak u krevet. Zatim je isam ponovo legao kraj Kler. Naslonio se na jednu ruku i posmatraoje.

- Želiš li nešto? - upitala ga je.On je odmahnuo glavom.- Još uvek misliš o leptiru?- Svakako. Standardna metamorfoza. Gusenica se pretvara u

leptira, a leptir...Ona se nasmejala i pružila mu komad šunke.- Znači, hrana je tvoja odbrana - rekao je kroz osmeh.- Da li je? - upitala je i pružila mu komad sira- Ti si u velikoj nevolji, devojko - rekao je, posmatrajući je i ne

krijući želju koju bi gotovo uvek osetio kad je bio pored nje.- Pozvaću mamu.- Kasno je za to - odvratio je i zagrlio je.- Apsolutno i kompletno?- Izauvek?

min@

~ 101 ~

- I zauvek.- Dok nas smrt ne razdvoji?Ona ga je iznenađeno pogledala.- Šta to govoriš?- Čini mi se da sam te pitao želiš li da ostariš sa mnom?Ona ga je pogledala čudno.- Objasni mi to: ostariti zajedno.- Govormi o ženi koju volim.-Oh.Ona je ćutala, dugo, i Keli je bio pomalo zbunjen.- Nije važno - rekao je. - To mi je samo na trenutak palo na

pamet.Nastavila je da ćuti. Onda je duboko uzdahnula i ozbiljno ga

pogledala.- Znaš, ja mrzim tu vrstu razgovora, ali ti si počeo. Pa, recimo da

krenemo od toga kako je opštepoznato da si ti oženjen. Naravno, to tene sprečava da pokušavaš da daješ neke dugoročne predloge.

- Uh, uh. Mi ćemo se venčati. Zar ne?- Verovatno.- Tako sam i mislio. A dete?- Mark? Mislim da ste vas dvojica kao stvoreni jedan za drugoga.On je klimnuo glavom.- A da pravimo još dece?- Mhm. Decu?Ona se nasmejala.- Uplašila sam se već da više neću imati šansu.- Koješta! Mogu ti napraviti bar šest ili sedam šansi u toku

jednog meseca. Ali, hoću nešto da ti kažem. Karin će mi iscediti iposlednji dolar za razvod. A ja ne želim da joj pod noge stavim celusvoju avio-kompaniju.

- Pa, šta kažeš? Hoćemo li prositi unaokolo?- To ne dolazi u obzir. Nas dvoje ćemo da preokrenemo svet.

Samo, ja neću pokrenuti razvod pre leta. Kad Lesteru platim prvuratu duga i kad malo stanem na noge, onda ću to moći da uradim.Inače će me Karin jedva dočekati i uzeće mi sve što može. Ne mogudopustiti da ona uništi kompaniju.

- Znam.- To mi je važno. Kler.- I to znam.- Želim da znaš koliko mi je to važno. Ja mislim da je ta

kompanija moj život. Ja zapravo i ne znam šta sam bez nje. Ne znamšta bih bio bez nje.

~ 102 ~

- Zar zaista ne znaš? - Sedela je i gledala ga, skupivši kolena inaslonivši bradu na njih. - Razmisli o tome. Stvarno. Ako svepropadne, šta ćeš da radiš?

- Ne znam - rekao je i zagledao se nekud. - Počeću iz početka,pretpostavljam. Ja sam svoj prvi avion dobio na kocki. Ali, ja zaistane znam, Kler. Ne znam, možda sam suviše star da bih počinjaoponovo. - Slegnuo je ramenima. - Ali, sad bi sve bilo drugačije. Ondasam dobio pare od Kvejda. Mogao sam nekako da počnem. - Pogledaoju je i nasmešio se. - I... mislim da sam gladan.

- Hoćeš da jedemo nešto?- Kasnije - rekao je.Vozili su se putem uz zamrznuto jezero. Muzika na radiju je bila

tiha i u Keliju je ponovo stvarala isto ono potpuno osećanje sreće ispokoja.

- Mogu li tvoji dani biti lepši... - ponavljao je reči pesme. - Ti sipijana.

- Od tebe... da - potvrdila je.Njena glava bila je na njegovom ramenu. Malo je pila šampanjca

i bila je srećna.Put je vijugao. Iznenada, iza jedne okuke, Keli je spazio policijski

automobil. Ko zna zašto, u tom trenutku učinio je možda najglupljigest u životu. Pritisnuo je papučicu za gas.

- Ti si lud - viknula je Kler.- U pravu si - priznao je i usporio. - Ipak, da ti kažem jednu stvar

koju moraš zapamtiti. Ti nikada nisi čula za Čarlija Strajkera.Ona ga je pogledala zbunjeno. On je zapalio cigaretu, i u tom

trenutku sirena policijskih kola postala je sasvim jasna. Kola su ihobišla i zaustavila se. Keli je takođe zaustavio. Policijska lampa prvoje osvetlila njegovo, pa Klerino lice. Keli je ugledao šerifsku značkuna jakni policajca. Mekginti!

- U redu, gde gori? - upitao je Mekginti.Keli je ćutao, ali policajac je insistirao da dobije odgovor. Ponovio

je pitanje još nekoliko puta.- Ako i gori, ja ne bih stigao - odgovorio je konačno Keli. - Vozio

sam samo osamdeset.- U zoni u kojoj je dozvoljeno šezdeset.- Nisam znao.- Uh, huh! Znači, slep si - rekao je Mekginti. - Znaci su uredno

postavljeni. Ali, to znači i da si gluv, jer nisi čuo sirenu.- Bio je uključen radio.- Pokaži mi dozvolu. Da vidim koliko si gluv i slep.Keli mu je pružio dozvolu. Mekginti je uperio lampu u papir i

dugo ga studirao. Samo je povremeno klimao glavom.

~ 103 ~

- Vi ste gradski ljudi, ha? Dolazite ovamo, na selo, i sprovoditesvoju anarhiju. To je to, zar ne?

Keli je ćutao.- Da vidim registraciju.- Ovo je iznajmljen automobil.- Pokaži mi papire.Oh, sranje, pomislio je Keli. Razmišljao je nekoliko trenutaka, a

onda je odmahnuo glavom.- Mislim da sam ih zaboravio u hotelu - rekao je konačno.- Napolje - viknuo je Mekginti. - Odmah!- Zaboga, setila sam se - odjednom je rekla Kler. - Videla sam

papire u pretincu...U trenutku kad je pritisnula dugme pretinca, Mekgintijeva

lampa je osvetlila njenu ruku, a odmah zatim paketić francuskemarihuane koji je ispao kad se pretinac otvorio. Noć se pretvorila unoćnu moru. Gledajući bespomoćno u Kelija, Kler je slegnularamenima i poželela da zaplače. Mekginti ih je odveo u policijskustanicu. Keli je odmah telefonirao Ebu Vagneru, svom advokatu, uNjujork. Eb je ćuteći slušao ono što mu je Keli govorio.

- Zaboga! - rekao je na kraju. - Ne govori ništa dok ne stignem.Dolazim prvim avionom.

Lokalni novinari su stigli nešto posle ponoći, počeli dapostavljaju pitanja, škljocali aparatima i zujali kamerama. Keli jeimao samo dve mogućnosti. Da ih gleda otvoreno u oči i da odgovorina sva njihova pitanja ili da urla na njih. Nije odabrao ni jednu.Sedeo je, naoko mirno, na klupi, pušio i čitao novine. Naravno, nije ihčitao, odnosno nije znao šta čita. Mislio je na Kler i na to kako se onaoseća. Ta glupa situacija!

Eb je stigao u ponedeljak. Doneo je Keliju brijač, ali Mekgintinije dozvolio da mu ga da. Keli je bio zarastao u bradu i samome sebiličio je na nekog varvarina i razbijača.

Prvi put je video Kler u maloj sudnici. Bila je okružena foto-reporterima. Zapazio je takođe da su tu i Kubit i Zidi, dvojicaelegantnih plejboja u gomili. Kako su oni stigli ovamo? Da li je Klerpozvala Kubita? Okrenuo se od nje. Eb je seo između njih. za jedandugačak sto rezervisan za odbranu. Keli je pružio ruku iza Ebovihleđa i na trenutak dotaknuo Klerinu ruku. Reporteri su odmah počelida slikaju.

- Oprosti mi - rekao je.- Ja sam kriva što sam otvorila...- Ne budi smešna.- Moj otac je ovde.

~ 104 ~

- Gde? - upitao je i sledio njen pogled. Tad je ugledao čoveka,upravo onakvog kako ga je ona jednom opisala: veliki kao medved. Ion je gledao Kelija. Imao je iste zelene oči kao Kler.

- Ja sam ga pozvala. Nisam mogla da dopustim da pročita unovinama ili da vidi na televiziji. Ipak, nisam znala da će doći.

Sudija je zamolio za tišinu u sudnici.- Ti shvataš - rekao je Eb Keliju. - Ovo je sve namešteno. To što

se desilo...- Samo neka oslobode Kler - insistirao je Keli.- To si mi već rekao - šapnuo je Eb i klimnuo glavom. - A ja sam

tebi rekao da budeš miran i da se prema njoj držiš hladno. Nikakvodržanje za ruke, ha? Priča je sledeća: vi ste ovde na službenom putu.Nemate nikakve druge veze, sem poslovne.

Kler i Keli su bili optuženi za posedovanje droge.Eb je odbijao njihovu krivicu, a onda je porota otišla na većanje.Keli je šetao hodnikom i pušio nervozno jednu cigaretu za

drugom. Bio je između dvojice stražara. Eb mu je savetovao da se držidalje od Kler i priznao mu da je on pozvao Kubita.

- Pusti ga neka odigra ulogu aktuelnog momka - predložio je.Kler je stajala s ocem i sa Kubitom koji se svesrdno trudio da

ostavi utisak „aktuelnog momka". Njegova ruka bila je posedničkioko njenog struka. Onda su Kler i Kubit razgovarali nasamo, dok jenjen otac, naslonjen na zid, stajao po strani, mračno gledajući Kelija.

Keli je susreo njegov pogled i pokušao da ga izdrži, trudeći se datom čoveku pokaže koliko mu je žao zbog svega što se dogodilo.

Gradske novine donele su celu priču na prvoj strani. Otkriven jeKelijev identitet, sve je povezano sa lošim stanjem kompanije inapravljena je čitava zavrzlama, već prema veštini novinarskog pera.Objavljena je čak i Karinina slika, a ispod nje je pisalo: „prevarenazbog droge ili zbog druge žene?"

Karin je telefonirala rano tog jutra.- Nadam se da ne očekuješ da doletim prvim avionom da bih bila

„uz svoga čoveka". Zaboga, pa to je samo trava!- Samo - odgovorio je Keli. - Reći ću to sudiji.Ponovo su ih pozvali u sudnicu.Za Kler je presuda bila oslobađajuća. Ona nije znala šta se nalazi

u pretincu, inače ga svakako ne bi ni otvorila, zaključila je porota.Keli je dobio lekciju od sudije, upotrebljen je i izraz „narkoman izdžet-seta" i „ostareli hipi", ali kazna je bila hiljadu dolara pluspedeset zbog prebrze vožnje.

Keli je pošao u sudski toalet, da se obrije. Eb je pošao s njim.- Imao si sreće - rekao je Eb. - Nisu te osudili zbog droge zato što

bi to bila loša reklama za skijašku sezonu ovde. A drugo, treba dazahvališ i sudijinoj majci.

~ 105 ~

Keli ga je iznenađeno pogledao.- Objasni, molim te.- Ona leti samo „Ružičastim horizontima". Jednom godišnje, od

Albanija do Floride. To mi je rekao sudija. Kad bi dopustio da tvojakompanija bude kompromitovana, njegova majka bi godišnje gubilačetiri stotine dolara.

Nije bilo peškira u toaletu.- Zar moram i lice da sušim prokletim fenom! - uzviknuo je Eb.- Idem da ti kupim nekoliko peškira od činčile - rekao je Keli. -

Zaslužio si ih.- Da - uzdahnuo je Eb. - Jedini problem je u tome što se ti šališ, a

ne bi trebalo. Sledeće nedelje ispostaviću ti račun.Kad je izlazio iz zgrade suda, Keli je za sobom imao gomilu foto-

reportera koji su postavljali razna i nemoguća pitanja. On je samoišao napred. ne obraćajući pažnju na njih. Kler je takode bilaokružena novinarima, ali je uz sebe imala oca i Kubita.

Zidi je prišao Keliju i Ebu.- Čini mi se da ovde pripadam - konstatovao je.Keli ga je hladno pogledao. Fleš je sevnuo.Kubit se odjednom odvojio od Kler i njenog oca i stao do Kelija.

Uhvatio ga je za kragnu.- Ti, kučkin sine! - procedio je kroz zube.Keli nije rekao ništa. Pokušao je da krene.- Svinjo, budalo! Ubiću te!- Hej, slušaj, ako hoćeš da se biješ - tiho je rekao Keli - ne

moramo to da radimo pred kamerama. Važi?- Uradiću to gde mi se svidi - odvratio je Kubit.- Pa, dobro, onda da odaberemo pištolje i da se nađemo pored

jezera? - rekao je Keli ironično.Zidi i Eb su povukli Kelija prema kolima i naprosto ga ugurali

unutra. Kola su odmah krenula.Neko vreme svi su ćutali.- Hej, divan dan za umiranje - rekao je Zidi.Niko nije odgovorio ništa.- Ovo mesto je dobro samo da se u njemu umre - nastavio je Zidi.

- Treba da se smeješ i da budeš srećan što si izvukao živu glavuodavde. A ti - rekao je okrenuvši se Kubitu - ti si bio upravo sjajan.Sjajan!

- Zašto si ti uopšte došao? - upitao ga je konačno Keli.- Zato što me je Tom zamolio da pođem s njim. I zato što sam

umirao od radoznalosti.- Ako ne ućutiš, umrećeš od nečeg drugog - rekao je Kubit.- Sranje - nacerio se Zidi. - Svi u ovim kolima imaju nešto jedni

protiv drugih.

~ 106 ~

- Sine - rekla je Kler nekim izmenjenim glasom. - Da sam natvom mestu ja bih ućutala.

Zidi je konačno ućutao. Keli se okrenuo i sreo Klerin pogled.- Lep vikend na selu - konstatovao je.Kler je počela da se smeje.- Misliš da si duhovit? - upitao je Kubit.- Mislim da ti je bila luda ideja, Ebe, da nas sve strpaš u ista kola

- rekao je Keli.- Kao neka srećna porodica - prihvatio je Eb. - A sad me slušajte.

Kad stignemo pred hotel, Kler će ostati u kolima. Možda bi gospodinEd Džonson, njen otac, mogao da pođe i da donese njene stvari. -Pogledao je Kelija. - Ona ima posebnu sobu?

- Oh, svakako - rekao je Keli.- I, naravno, ona će sama otputovati odavde.- Sa mnom - dodao je Kubit.- To je isto - primetio je Eb.- Još nešto - rekao je Kubit i zgrabio Kelija za rame.- Želim da izjaviš za novine da je ona ovde bila samo službeno.Automobil se zaustavio.- Skloni ruke s mene, Tome.- Hoćete li već jednom prestati! Hoće li već jednom svi prestati!Keli je otvorio vrata i izašao. Sneg je još padao. Kola sa

novinarima bila su tačno iza njihovih.- Želim da im daš izjavu! - viknuo je Kubit i izašao iz kola.- Ne budi idiot, Tome - uzvratio je Keli.Klerin otac je takođe izašao iz kola.Keli je požurio prema ulazu u hotel. Za sobom je čuo korake.

Okrenuo se i licem naleteo na Kubitovu pesnicu. Blicevi su ponovosevnuli. Na sneg je palo nekoliko kapi krvi. Osetio je i krv u ustima.Okrenuo se i nastavio da ide prema hotelu. Znao je da ne sme dareaguje.

Klerin otac je doviknuo za njim:- Zar mu nećeš vratiti?- Jednog dana - odgovorio je Keli. - Možda i na onom svetu.Okrenuo se zatim i pošao prema sobi.- Želim da razgovaram s tobom - rekao je Ed Džonson.Ušli su u sobu, a Keli nije rekao ni reči. Roletne su bile podignute

i njih dvojica su se suočili, jedan naspram drugog.- Bolje uradi nešto sa svojim licem - primetio je Ed Džonson.- Želiš li piće? - upitao je Keli i pokazao na bar.Otišao je u kupatilo i pogledao se u ogledalo. Usna mu je bila

natečena i plava. Krv je ostavila trag na obrazu. Umio se hladnomvodom i osetio se malo bolje. Kad je ponovo ušao u sobu, Džonson je

~ 107 ~

sedeo u fotelji i držao čašu viskija. Keli je nasuo sebi, svestan daDžonson prati svaki njegov pokret.

- Želim da ti kažem da sam prvo hteo da te prebijem - rekao jeDžonson.

- To je sve?- Nije. Onaj Kubit izgleda da je još veća budala od tebe.- Novine neće tako pisati. Napraviće heroja od njega.- Čini mi se da danas ovde nema heroja.Obojica su otpili po gutljaj pića.- Znam da ne vredi da to kažem, ali, ja je volim, mnogo je volim -

rekao je konačno Keli.- Jasno. Hoćeš da kažeš da to nije ničija greška, pa ni tvoja.- Ne.- Dobro.Ćutali su ponovo. Džonson je gledao kroz prozor.- Hoćeš li mi reći zašto si nosio toliku količinu droge? Keli je

odmahnuo glavom. - Dobro - rekao je Džonson. - Ti bar imaš nekogdostojanstva. To mi mnogo govori. I izgledaš kao neko ko voli mojukćerku, a to govori i o tvom dobrom ukusu. Ona mi je rekla zašto stenosili tu prokletu travu i ja sam shvatio da je to iz vrlo ljudskihrazloga. Dobro je kad se čovek žrtvuje za prijatelja, ali nije dobro kadu to uvlači i moju kćer. 1 mog unuka, takode. Jer, i moj unuk jeumešan.-Keli je ćutao. - To je najgore u svemu - nastavio je Džonson. - Što semene tiče, ja bih vas obojicu prebio. I tebe i onog Kubita. Ali, Kler jeodrasla žena i zna šta radi. Međutim, ti si oženjen i to je već previše.Zato te pitam: da li ćeš vući njeno ime po novinama?

- Ne - rekao je Keli.- Da li planiraš da se više ne vidite?- Ne - ponovo je rekao Keli.- Pa, koliko ja razumem, tu ima dve stvari. Jedna je, kako je

objasnio tvoj advokat, da se kaže kako je Kler ovde s tobom poslovno.Ne znam koliko će budala poverovati u tu priču, ali mi moramo imatinešto sa čime ćemo se vratiti u Kanzas, gde moj unuk ide u školu. Za-to te molim da ih ostaviš na miru... zauvek.

Telefon je zazvonio. Keli je oklevao, a onda je ipak podigaoslušalicu.

- Iz Rija - rekao je glas na centrali.- Zaboga - čuo je zatim Lestera. - Šta se to događa?- Novi poslovi - odgovorio je Keli.- Droga i ženska. Strašno - zaključio je Lester. - Baš strašno i

glupo.- Da li si me zato zvao?

~ 108 ~

- Zvao sam te da ti kažem da su oči Teksasa uperene u nas.Tačnije, u tebe. Moji partneri su me zvali i rekli mi da je stvargotova.Nema posla sa nekim ko trguje drogom i vozika se unaokolo saženskama. - Keli je duboko uzdahnuo. - Rekao sam ti - nastavio jeLester. - To je konzervativan svet. A ti si vrlo rđav momak.

Keli je pogledao u Eda Džonsona koji je pio svoj viski i gledaokroz prozor.

- Ne mogu ništa da učinim - govorio je Lester. Žao mi je,prijatelju.

- Idi do đavola - rekao je Keli i spustio slušalicu.Ponovo je napunio čašu. Kroz glavu mu je prošla cifra od pedeset

miliona i pitanje: šta će biti s kompanijom? Seo je na kauč.- Loše vesti? - upitao je Ed.Keli je sedeo i gledao ga bez ikakvog izraza na licu.- U pravu si. Loše vesti. Ne bi trebalo da je vidim nikad više u

životu.Džonson ga je iznenađeno pogledao.- Smešno. Nisam očekivao od tebe da napustiš borbu.- Pa, ja sam danas na svim poljima doživeo razočaranje. Danas

nemam snage za borbu, niti imam bilo kakve šanse. Ipak, jedinastvar za koju mi je preostalo snage jeste moja kompanija, moj život,što može, a ne mora, biti isto. Ali, u tu borbu neću uvlačiti Kler.Njene stvari su u sobi broj dvadeset.

- Znači, treba da ih spakujem i odnesem. Kler ide u Kanzasvečeras. Želi da bude sa svojim sinom i da mu objasni sve ovo.

- Zvuči ispravno.- Imaš li neku poruku za nju?Keli je domahnuo glavom.- Ne, čini mi se da nemam.Keli je otišao u kupatilo i istuširao se. Bilo mu je lakše. Kad je

ušao u sobu, zatekao je Zidija na kauču.- Pomislio sam da će ti trebati društvo.- Pa, ako misliš na sebe, pogrešio si.- Kasno, dragi moj. Auto je otišao. I Kubit je otišao.- Da li je on uvek ovakav?- Pa, ti ne znaš celu priču. On je došao u grad da bi bio s njom.

Imali su sastanak. Onda ga je ona pozvala i rekla mu da ima nekiposao. Kad je pročitao novine, sve mu je postalo jasno. Pitao me je:,,šta misliš, koliko će to trajati?" Rekao sam mu: „poznavajući Kelija,kratko." A sad, želiš li da razgovaramo o poslu?

- Ne još - odvratio je Keli.Zidi je bio umoran. Malo je odspavao u avionu, a onda je počeo

nervozno da šeta, da traži piće, hranu, papuče ...

~ 109 ~

- Da li znaš gde smo? - upitao je u jednom trenutku.- Svakako - odgovorio je Keli. - Oko dvadeset kilometara iznad

Troja. Ili je pitanje bilo filozofsko?- Pa, u tom slučaju tvoj odgovor bi bio: nigde.- Ne - odgovorio je Keli. - Izgleda da si samo ti nigde. A izgled

vara. Ti uvek čvrsto stojiš negde.- Filozofski.- Ne. Praktično. Dopusti da te pitam nešto. Zašto ti ne investiraš

novac u onaj posao s kokainom?- Ko kaže da nisam?- Oh.- Dao sam dve stotine. Ja nisam bogat kao ti.- Nosi se.- Ne šalim se. Moj otac je bio dosta loš poslovan čovek i uvek ga je

više zanimala politika. Ja živim od rente, a to nije mnogo. Polamiliona godišnje.

Keli se nasmejao.- Oh, do vraga, pa to nije ništa. Jedan predsednik avio-kompanije

svakako ima više.- Misliš?- Čitao sam u „Njujork Tajmsu". Ili kod Riplija, zaboravio sam. Ti

imaš kapital, čoveče. Ti imaš dva miliona na kraju svake sedmice.- Ti si budala - rekao je Keli. - Zar ti misliš da ja odlazim u firmu

kao u banku i uzimam koliko mi treba? Misliš da je to tako?- Ali, ti znaš kako se vodi posao, zar ne?- Pretpostavljam.- Onda dozvoli da ti ponovo spomenem Čukija. Ako mu sad

pomogneš, pomogao bi i sebi. Time rešavaš svoj problem. Da li sam upravu?

Keli je ćutao. Uzeo je flašu piva koja je stajala ispred Zidija iotpio malo.

- Reci mi nešto - upitao ga je. - Kako si došao na tu ideju?- Kakvu ideju?- O meni.- Oh, ako već hoćeš da znaš, nije bila moja, već Čukova.- Čukova?- On čita novine kao i svi. Iznenadićeš se, ali on ume da čita.- Iznenađen sam.- On ima problema. To sam ti već rekao.- Kako on zna da me ti poznaješ.- Mislim da poznaje Karin. Sreli su se kod mene.- Nastavi.- Nema dalje. To je to. Pitao me je da li bi ti pristao.- Znači, to nije neka trenutna inspiracija?

~ 110 ~

- Nije.- Uh - uzdahnuo je Keli. - A šta je sa Francuskim ambasadorom?

Sa Markusom? Sa Kubitom? Ti ih sve poznaješ.- Ti momci nikad nisu počinjali od nule u svojoj mladosti. I ne na

takav način.Keli ga je pogledao oštro.- Pa, ti baš nisi svetac - primetio je Zidi.- I ti si to rekao Čuku?- Čuk to zna. Zapravo, to je on rekao meni.- Tako, dakle - rekao je Keli. Nešto tu nije bilo u redu. Ili baš

jeste. Uključujući i Alvija. Možda Alvi ima nešto protiv Rajana, a Alviposluje sa Čukom...

- Dakle? Razmislićeš o tome? - upitao je Zidi.- Onda da te pitam drugačije: hoćeš li morati da razmisliš o tome?- Da, na žalost, hoću - rekao je Keli.Zidi je odmahnuo glavom.-Ne.

~ 111 ~

32.

Stan je bio u redu. Čak je i frižider bio pun hrane. Keli je uključioradio i nasuo sebi piće. Zatim je sebi ispržio jaja sa slaninom.

Neprestano je mislio na svoj razgovor sa Zidijem. Nešto se usvemu tome nije slagalo. Odgurnuo je jelo, a da ga nije ni probao.Skuvao je kafu, zapalio cigaretu i stavio noge na sto. Još nije biospreman ni za kakve razgovore. Još ga je pritiskao isti problem.Problem je bio... u redu, rekao je sebi, da vidimo šta je to. Ti ne želišto da uradiš, a razlog je... zakon? Ne. Moral? Kakav moral? Nešto jetu bilo mnogo važnije. Njegovo sopstveno predosećanje. Ali kakvo? Tonije umeo da kaže sebi.

Popio je kafu, a onda je pozvao Rajana u Pariz. U hotelu su reklida je otišao. U tom trenutku javio se portir odole.

- Gospodin Rajan želi da vas vidi.- Ti si tu? - rekao je Keli.- Tu sam - rekao je Rajan. - Kako je tvoja lepa žena?- Dobro. Negde je na moru.- Oh? - nasmejao se Rajan.- Uvek kad mi ide loše, ona se pokupi i ode na more -

konstatovao je Keli.Očito, Rajan je došao da mu nešto kaže, ali reći će to onda kad

sam proceni da je trenutak. Kao i obično.- Nisam te očekivao pre petka - priznao je Keli.- Pa, ni ja nisam očekivao da ćeš ti biti državni neprijatelj broj

jedan - rekao je Rajan. - Ali, to je život.- Tako je to.- Da, malo iznenađenja ne škodi.- Da li smo prošli u Parizu?- Jesmo. I to vrlo dobro. Zaista vrlo dobro. Pozvao sam Emi da joj

to kažem, a ona mi je ispričala šta se događa na severu.- Znači, došao si da staneš uz mene?- Ne, nije baš tako - rekao je Rajan. - Pomislio sam da će te

strpati u zatvor. I pitao sam se: šta onda?- Onda bi ti preuzeo kompaniju.- Tačno. Kao Hejg posle Regana. A meni ne mogu da urade ono

što su uradili i što hoće da urade tebi. Eto, to sam smislio, putujućipreko okeana. Ti si mi jednom spasao život, čoveče i ja ne mogu tektako da kažem: ja imam decu, imam ženu i ne tiče me se šta ti sedešava. Ja imam svoj novac i ja ću ga uložiti da spasem kompaniju.Uostalom, kompanija je i moja, baš kao i tvoja i Čarlijeva i Djukova...

~ 112 ~

- Ne dolazi u obzir!- Hej, čoveče, ja neću da se raspravljam s tobom.Keli je ćutao neko vreme.- Da li ti nešto govori ime Hoze Alvardo? Da li si čuo za njega.

Možda za Alvija?- Ne - rekao je Rajan.- Seti se malo. Kolumbija...- Oh, to misliš! Da, znam. Ali, to je bilo u Meksiku.- Šta ti govori ime Čuk Akino? Dakino, zapravo.Rajan je odmahnuo glavom.- U šta si se to upetljao?- Ni u šta.- Vidim. Pa, sve dok...- Nema veze. Ako ne znaš Alvija...- Šta onda?- Ništa.- Ne razumem te, čoveče - govorio je Čuk. - Hoćeš da znaš priču, a

nećeš ti meni ništa da kažeš i nećeš da se sretneš sa mnom. Zaista nerazumem.

- Čućemo se preko Zidija. Važi?Mekdermot je sedeo za svojim stolom i slušao razgovor, a pred

njim su bile novine.- Čitao si? - upitao je Kelija.- Jesam - odgovorio je ovaj.- I, šta kažeš?- Ne razumem.- Kako, čoveče? Po meni, oni su postupili sasvim logično.

Akcionari su izračunali da im se više isplati da ti pomognu, nego dačupaju svoj novac od nekog poverioca.

- Znaš, Džordže, nisam znao šta da mislim kad si onako otišao.- Znam. Ali, nisam hteo ništa da ti govorim, kako ti ne bih ulivao

lažnu nadu. Imao sam razgovore s akcionarima i sa bankarima...Ostalo znaš. I još nešto. Čini mi se da me optužuješ za nešto?

- Kako je Kvejd upao u naš kompjuterski sistem? Ko mu je davaopodatke?

- Niko.- Razmisli još.- Niko. Jedina osoba koja ima ključ, odnosno šifru, izuzev mene,

jeste Art Kindler, a on je u bolnici.- Zaista? Žao mi je što to čujem. I ti misliš da niko više nije mogao

to da uradi?- Niko.- Hej, kako tvoj zub?- Dosta dobro, hvala.

~ 113 ~

- Ako te boli, uzmi nedelju dana slobodno. Zvaću te ako miustrebaš.

- Zaista tako misliš? Ozbiljno?- Da, zaista. Zdravo, Džordže.- Hvala - rekao je Mekdermot.Keli je izašao iz kancelarije i pomislio: loše stvari se uvek

dešavaju u triplikatu. Šta je sledeće? Na hodniku je sreo Hajdigera.- Mogu li na trenutak da se sastanem sa vama, gospodine?- Pa, evo, sastali smo se.- Ovo je privatno, gospodine.- Dobro, izvoli.- O sabotaži je reč, gospodine.- Ponovo nešto?- Ne, gospodine. Samo... ja znam ko je.- Kvejd?- Ne, gospodine. Savezna... Čepmen.- Daa... kako?- Pa, mi imamo dobre odnose sa njihovim sistemom. Čak vrlo

prijateljske. Njihov je sistem savršeniji i mi smo često koristilinjihove usluge.

- Nastavi.- Pa, eto, niko nije odao šifru, već je to uradio kompjuter, sam.

Nesavršena sprava, gospodine.- Da, da - rekao je Keli i uzdahnuo duboko. - Tako je to.

* * *- Hej, znaš šta kaže Mekdermot? - upitao je Djuk Kelija dok su

sedeli u restoranu i čekali da im kelner donese ručak. - Imamonedeljni profit od deset hiljada dolara.

- Deset hiljada! - Keli je počeo da se smeje. - Znao sam da ćezaboraviti da nam donese sir.

Pogledom je potražio kelnera i zamolio ga da donese sir.Požurio je na sastanak sa Čukom. Iznenadio se kad ga je zatekao

uredno obučenog i manje primitivnog nego što ga je zapamtio priprvom susretu. Otkrilo se da nije u pitanju droga, kako je Zidiverovao, već da je u pitanju mnogo veći posao.

- Dijamanti, čoveče - rekao je Čuk. - Alvi radi sa dijamantima.Droga je uz put.

- Znači, ti si rekao Alviju ono o meni?- Posao, čoveče - nacerio se Čuk. - Pristaješ?- Ne - rekao je Keli i ustao.Nedelju dana je prošlo. Keli još uvek nije mogao da se snađe, još

uvek su mu mnoge stvari bile neobjašnjive. Onda je stigao poziv izpolicije. Na telefonu je bio inspektor Čuk Dakino.

~ 114 ~

- Uhvatili smo Alvija - rekao je. - I vi ste nam malo pomogli utome.

- Zidi? - upitao je Keli.- Zidi je samo veza. On nema pojma.- Ko je onda?- Vaša žena.- Karin?Sledećih pola sata Keli je s mukom slušao priču o Karininoj

dugogodišnjoj seksualnoj, ljubavnoj vezi sa Kendi, o društvu koje seskupljalo kod Markusa i koje ih je koristilo, sve troje, ucenjivao,potkupljivao. Alvi je u svemu bio najvažnija tačka. Alvi je radioposao.

Kao ošamućen, Keli je stigao kući i bacio se na kauč. Ko znakoliko je tako ležao, a onda je zazvonio telefon. Nije odmah podigaoslušalicu. Šta ako je Karin, pitao se.

- Berk? - čuo je Klerin glas. - Da li si dobro?- Nisam. A ti?- Nisam ni ja. - Nasmejala se. - Pa, dobro sam onoliko koliko je to

mogućno. Mark je dobro.- Naravno, i treba da bude.- Zašto?- Zato što si mu ti majka.- Znaš, njegov najbolji drug Bili više ne sme da se igra s njim.

Tako mi je jutros rekla Bilijeva majka.- Žao mi je, Kler.- Mislim da možemo bez Bilija. Ali... bez tebe ne možemo.Keli je ćutao. Još je ležao u istom položaju, prazan, a nadohvat

ruke mu je bilo ono što je želeo najviše na svetu.- Hej, slušaj, ja ne želim da te izgubim - rekao je konačno.- I nećeš. Zašto bi?- Još uvek nisam siguran da li je kompanija moja. Sve je

neizvesno, mada su vesti dobre.- A zašto misliš da bi izgubio mene, ako bi izgubio kompaniju?- Ne, ja bih tako izgubio sebe.- Ti možeš ponovo da počneš.- Imam četrdeset godina, Kler.- Starac.- Umoran.- Koješta! Mogu odmah da te razuverim.- Da, kad su u pitanju neke stvari - rekao je i pokušao da se

nasmeši.- Berk?- To je prvi put da me zoveš po imenu. Da li to nešto znači?- Da. Ne. Ne znam. To znači da te volim.

~ 115 ~

- Zaboga! Nikad mi to nisi rekla.- Rekla sam da bih se udala za tebe.- Tačno - uzvratio je. Kler, svake noći u njegovom krevetu,

pomislio je. Kler koja mu govori da ga voli. Kler i dete.- Koliko ćeš još ostati u Kanzasu?- Do subote.- Dobro.- Ne nedostajem ti?- Užasno mi nedostaješ. Nedostaješ mi sada, nedostaješ mi u

prošlosti i nedostaješ mi za budućnost. Dovoljno?- Videću u subotu.- Uverićeš se.- Neću da ti kažem zbogom.- I nemoj. Samo spusti slušalicu. Ja ću te čekati.Konačno, Keli, imaš nekoga koga ćeš čekati, rekao je sebi.Tog trenutka zaspao je i mora biti da je sanjao nešto lepo. Na licu

mu je bio osmeh.

KRAJ

min@