Šećerna bolest i njeno lečenje

o šećernoj bolesti komplikacije insulin sam

okontrola

Dijabetes se razvija postepeno i ne boli, pa može da ostane neprimećen veoma dugo. Ipak, visoke vrednosti šećera u krvi mogu da dovedu do ozbiljnih oštećenja očiju, srca, bubrega, nerava i krvnih sudova. Zbog toga je jako važno predu-zeti sve moguće mere kako bi se regulisao nivo šećera u krvi i održavao u normalnim granicama.

Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.

Dijabetes je stanje u kome postoji stalno povišen nivo šećera u krvi, a smanjen u ćelijama tela. Šećer je jedan od najvažnijih izvora energije za Vaše telo, ali može da se iskoristi tek kada iz krvi uđe u ćelije. Da bi se to dogodilo potrebna je dovoljna količina insulina.

U dijabetesu se ne proizvodi dovoljno insulina u pankreasu i/ili su ćelije neosetljive na insulin. Zbog toga ulazak šećera iz krvi u ćelije nije ade-kvatan, a kao posledica raste vrednost šećera u krvi.

O šećernoj bolesti

sam

okon

trol

a

ins

ulin

kom

plik

acije

o še

ćern

oj b

oles

ti

Kod osoba sa dijabetesom, ukoliko regulacija šećera nije dobra, tokom godina krvni sudovi na zadnjoj strani oka mogu da se oštete. To je reti-nopatija. Ukoliko se ne leči, dovešće do gubitka vida. Godišnji pregledi očnog dna su važni, jer će problemi biti prepoznati na samom početku. Dobrom terapijom šećerne bolesti sprečićete da se retinopatija pogorša do faze kada počne da utiče na gubitak vida. Ako imate dijabetes i katarakta je češća, pa oči treba stalno kontrolisati i lečiti.

Visoke vrednosti šećera u krvi takođe mogu da budu dodatno opterećenje za bubrege i tako da prouzrokuju njihovo oštećenje. Oštećenja se mogu otkriti jednostavnom analizom mokraće. Ukoliko se jave oštećenja bubrega, veoma je važno da regulišete vrednosti šećera u krvi što je bolje moguće. Normalne vrednosti šećera u krvi osiguraće zdrave bubrege i normalne vrednosti krvnog pritiska.

Visoka koncentracija šećera u krvi (hiperglike-mija) je bezbolna, ali je veoma opasna. Tokom vremena dovodi do ozbiljnih oštećenja (kom-plikacija) na Vašim očima, nervima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima. Komplikacije nastaju postepeno, a mogu se sprečiti dobrom regula-cijom vrednosti šećera u krvi.

Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.

Komplikacije dijabetesa

o šećernoj bolesti komplikacije insulin sam

okontrola

Dijabetes može da ošteti krvne sudove i da izazove njihovo sužavanje. To može da dovede do srčanog udara ili infarkta. Ovaj rizik je naro-čito izražen kod pacijenata koji su gojazni, ali i kod onih koji imaju visok krvni pritisak, pa je u tim slučajevima posebno važno preduzeti sve moguće mere kako bi se regulisao nivo šećera u krvi i održavao u normalnim granicama.

Dijabetes može da prouzrokuje probleme sa stopalima. Sužavanje krvnih sudova kao i ošteće-nje nerava zajedno mogu da dovedu do razvoja suvoće stopala ili infekcije. Cirkulacija je ugro-žena, pa bol i infekcija ne prolaze lako. Neop-hodna je posebna nega stopala da bi se izbegle komplikacije koje u najgorem slučaju mogu dovesti do amputacije.

sam

okon

trol

a

ins

ulin

kom

plik

acije

o še

ćern

oj b

oles

ti

Brizgalica koja sadrži mutni insulin, pre upotrebe uvek mora da se lagano valja između dlanova i da se okreće gore-dole sve dok insulin ne postane ujednačeno mlečno bele boje.

Operite ruke pre ubrizgavanja insulina i zavrnite novu iglu na brizgalicu tek pred davanje insu-lina. Odaberite željenu dozu insulina okreta-njem dugmeta za doziranje u smeru kazaljke na satu. Ukoliko ste odabrali pogrešnu dozu insu-lina, jednostavno okrenite dugme za doziranje napred ili nazad dok ne odaberete željeni broj jedinica.

Više od polovine pacijenata s dijabetesom ne može da održava nivo šećera u krvi pod kon-trolom i u normalnim granicama bez upotrebe insulina. Insulin se može koristiti sam ili u kom-binaciji sa tabletama.

Zahvaljujući savremenim brizgalicama, upotreba insulina u lečenju danas je diskretna i gotovo bez-bolna. Ove brizgalice se nazivaju „pen brizgalice“ jer liče na olovku.

Insulin

o šećernoj bolesti komplikacije insulin sam

okontrola

Insulin se ubrizgava u kožni nabor koji pravite tako što kažiprstom i palcem podignete kožu i zatim ubrizgati insulin pod uglom od 45 ili 90 stepeni (zavisno od dužine igle).

Insulin se čuva na sobnoj temperaturi i ovako može da traje 6 nedelja. Ukoliko imate zalihe koje će trajati duže od 6 nedelja, čuvajte ih u fri-žideru, ali ih nikako nemojte zamrzavati. Ukoliko putujete i treba da ponesete insulin sa sobom, spakujte ga tako da ne bude izložen direktnom suncu. Čuvajte ga u termo-torbi ili ga jedno-stavno umotajte u tkaninu.

Skinite poklopac brizgalice i ubodite iglu u kožu. Ubrizgajte celokupnu dozu insulina pritiskanjem dugmeta za ubrizgavanje do kraja. Nakon ubriz-gavanja sačekajte 6 sekundi pre izvlačenja igle iz kože. Vratite poklopac na iglu, odvrnite je i uklonite. Poklopac brizgalice vratite na brizga-licu.

Insulin treba ubrizgati u potkožno masno tkivo, a ne u mišić. Mesta ubrizgavanja insulina treba stalno menjati, kako bi se sprečilo stvaranje naku-pina masnog i vezivnog tkiva. Moguća mesta ubrizgavanja insulina su stomak, bedra, debelo meso, natkolenica i nadlaktica.

sam

okon

trol

a

ins

ulin

kom

plik

acije

o še

ćern

oj b

oles

ti

b. Insulini dugog dejstva počinju da deluju oko sat i po nakon ubrizgavanja i deluju i do 24 sata. Mogu biti mlečno mutni (humani insulini dugog dejstva) ili bistri rastvori (savremeni insulini dugog dejstva). Obično se daju jednom dnevno, najčešće uveče i služe da pomognu regulaciju vrednosti šećera u krvi tokom noći i između obroka, kada organizam nije opterećen šećerom iz hrane. Često se koristite u kombinaciji sa tabletama ili sa insulinima brzog dejstva.

c. Bifazni insulini kombinuju delovanje insulina kratkog i dugog dejstva. Počinju da deluju pola sata nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje neko-liko sati. Postoji više načina primene, ali se naj-češće daju dva puta na dan, u vreme doručka i večere. Brza komponenta jutarnje injekcije regu-liše šećer nakon doručka, a spora reguliše ručak. Slično, brza komponenta injekcije pred večeru reguliše šećer nakon večere, a spora pokriva Vaše potrebe za insulinom tokom noći.

Više od polovine pacijenata s dijabetesom ne može da održava nivo šećera u krvi pod kon-trolom i u normalnim granicama bez upotrebe insulina. Insulin se može koristiti sam ili u kom-binaciji sa tabletama.

Prema vremenu nastupanja dejstva i dužini tra-janja dejstva razlikuju se:

a. Insulini kratkog dejstva ili insulini brzog dejstva - rastvori sa brzim i kratkim delovanjem. Počinju da deluju neposredno nakon ubrizga-vanja, a dejstvo traje svega nekoliko sati. Daju se pred obrok (neposredno ili 30-40 minuta, zavisno od tipa insulina) i služe za regulaciju šećera nakon obroka.

o šećernoj bolesti komplikacije insulin sam

okontrola

Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.

Šta je dnevni profil glikemija?

Dnevni profil je kada se 7-8 puta u toku istog dana meri nivo šećera u krvi, a to je:1. pre doručka;2. 1,5-2h posle doručka;3. pre ručka;4. 1,5-2h posle ručka;5. pre večere; 6. 1,5-2h posle večere;7. uveče pred spavanje8. u 03h ujutru (ovo poslednje merenje je

neophodno jedino u slučaju kad je osoba na terapiji insulinom, bilo da je u pitanju insulin u kombinaciji sa lekovima ili čisto insulinska terapija)

Neophodno je da Vaš nivo šećera merite na pravi način i u vreme koje najefikasnije može da pokaže dnevnu oscilaciju Vašeg nivoa šećera u krvi.

Provera vrednosti šećera u krvi (samokontrola)

sam

okon

trol

a

ins

ulin

kom

plik

acije

o še

ćern

oj b

oles

ti

Koliko često treba da merite nivo šećera u krvi?

Tip 2 dijabetesa • Ukoliko ne uzimate lekove već ga regulišete

uz odgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost, kontrolisati dnevni profil glikemija jednom u dva meseca, a u međuvremenu izme-rite glikemiju našte i posle obroka jednom mesečno.

• Ukoliko koristite lekove neophodno je da dnevni profil uradite jednom mesečno, a u međuvremenu izmerite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno.

• Ukoliko primate insulin (bilo u kombinaciji s lekovima bilo samo insulinsku terapiju) neophodno je da uradite dnevni profil glike-mija (uz dodatno merenje glikemije u toku noći najbolje oko 02-03h izjutra) jednom nedeljno, a u međuvremenu da proverite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno.

• Samokontrolu je potrebno intenzivirati u svakoj situaciji gde postoje odstupanja od normalnog načina i režima života (promene u ishrani, u fizičkoj aktivnosti, tokom bolesti,noću...)

Tip 1 dijabetesa • Treba da radite dnevni profil glikemije,

jednom do dva puta nedeljno, a u međuvre-menu kontrolisati nivo glikemije našte naj-manje još 3 puta nedeljno;

• Kontrolisati nivo glikemije više puta dnevno tokom bolesti, izmene načina života, ili u slučaju neprepoznavanja hipoglikemija;

• Kontrolisati posebno nivo glikemije noću (02-04h) ako se sumnja na neprepoznavanje hipoglikemija u toku noći;

• Neophodna je češća kontrola kada postoje varijacije u načinu ishrane ili fizičke aktivno-sti.

o šećernoj bolesti komplikacije insulin sam

okontrola

Razumevanje rezultata i promene u lečenju

Upisivanje rezultata merenja nivoa šećera u krvi (u posebnu tabelu ili dnevnik samokontrole) omogu-ćava bolju kontrolu šećerne bolesti. Neophodno je da se upisuje svaki mereni rezultat zajedno sa informacijom o veličini obroka i nivou fizičke aktiv-nosti. Veličinu obroka i nivo fizičke aktivnosti sami procenjujete i na taj način možete sami da pratite u kojoj meri to utiče na Vaš nivo šećera u krvi.

Na ovaj način i Vaš doktor raspolaže sa više infor-macija i odlučuje o tome koliko dobro deluju pro-pisani lekovi i koja je terapija za Vas najefikasnija.

Kompletno popunjenu tabelu (ili dnevnik samo-kontrole) ponesite prilikom svake posete Vašem doktoru.