scientia sacra i - Duhovna baština drevnog čovečanstva

7/29/2019 scientia sacra i - Duhovna baština drevnog čovečanstva

http://slidepdf.com/reader/full/scientia-sacra-i-duhovna-bastina-drevnog-covecanstva 1/143

БИБ Л ИОТЕКАН Н Н М

Кол о њ г

БЕЛАХАМАШ

SC ENT A SACRA ДУХОВНА БАШТИНА Д ЕЧОВЕЧ НСТВА

С Б ћ

Б999

Д РТ



НС ОВ ОРИГИНH v ВS ent crAz skоri emberis g s e emi h gyom

g еt nуvk d6 ud pes 88P G © D kt

е е ић

На к ориц м : с ик Цветк аЛ аиновић а

Д Ж

Ь о о о о о о о о оо о о о о о о о оо о о о

Злш доба u аnО а rmса о •

I.Шестстота година пре Х ис а . (1 )2 Велика Заједница и М о Б а остање . . о 13)3 а а с а и Енох 15)4 С ва но зла о доба . о 8)5 0 во ено бивс во и за во ени живо . . 9)

од с ашним суом 2 )

Бу Ност . . . 0 24Вид а . . 24)

2 Ас е и ев е ао . . о о 25)3 ис и . . • 27)4 н лиза Иша- ани де . о 29)5 Б нос и ома љенос • • 33)Бу но н знање . . . 35)

ивств жи т . о 31 0 во енос и за во е о 39)2 Свес . . . . . . . . . . 4 )

Ча о и а . . . . . . О о 44)4 С дбина и од а . . . . . . . . о 46)5 Не ос днос и ф е и а 49)6 Рас д за едни е О 5 )

Учитељ Жи та . . о 6I.Сак ни б ек о (5 )

2 н иза У м из Т т ђинга . о 59)3 Књи а . . . . . . . . . . о 62)4 С а с и о о 4)5 ниве за ни зи . . о о 7)6 Књи а ис о и ом ме . . . о 69)

v р из ра о

Т и изво а . о 71)2 А аич а син еза . . . . . о 72)3 Гени ни ов 7 )



4.М ' На ИН иција . . . . . . . • . . . . . . . . . 79)5 С" ивена б шт на ........ . . ... ... . ... (83)6 уђење иово оба . • . . . . . . (85)

VJ а тuн . . . . . . . . . . . . . 8.Је инс о башт не . • . . (87)

2. етафиз ка м т . . • • . . . . . (89)ре не ц не . . . • . 9З)

4 Рели ија баштнна . . • . 95)5 С ривена баш на • . . . (99)6 Б ђ ње но ог оба . . . • . . . ( 02)

Дp Ta ЮЫ га: А А Ч Ч ВЕ • 0

Ј Ч ек п В а I 1U . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oi]. ша . . .... .. . .... . .. . .... ( 7)2. уги . . . . . . ..... . . .. . .. .. . (1 0)3.Бv х , х мк ра, м н с, п т и риј . . . .. ..... . \]2)4 о ива . .. . ..... . .. .. ... .. .. ..... 113)5. р на д ховн природма р ј н природ . . • . . • 16)6 ео Таитириј - п ниш де . . • . . . . . 118)

Ш ) f/ !I СМРШI U . . . • . . . • • . . 21. бј в ење башт на . . . . . . (120)2.Ад м Кадмон. ад . . . . . . . . . . . . . . . . ...... 122)3.Сагре . ракр т . нох . • . . . . . . . . . 12 )4 Пр и б н ц . д м . . . . . . . . . . . 126)5 ов ој дошао о о о и овек о оздо .. ..... . .. ( 30)6 р м р о н пр м но . . . . . . . . . . ..... 132)

! П а .. . .. .... . 135

С Б a бого а и кр жење пр роде • • . • . . . .

(\35)2 Конс кц ја с к о ед • . . . . . . . \363 А логиј . . . . . . . . . . \38)4 С про ост и р злик . . . • . . (140)5 Пр с ка . . . . . . • . . . . ( 43)6 С ка и р о ос . ... ... . .. . .... . .. .. 1 6)

JVта lщ ,удско бuв тва . . . . . . . . . . 15. рас ањ . ............. .. . ... . .. .... .. ( 53)

2 Грех ... . ....... ... ... . . ........... ..... ( 57)

6

З Буђењ . . . . . . • . . . ( 58)4 ои вљање 62)5 С о иа а а . • . . : . . . .. . . . ( 65)6 слобођење . . . . ( 69)

Жена • . . . 1 1ра ри и а а Ева Та и • . . (171)

2 Софија . . . . • . (174)Ле ота и ар . . . ( 175)4 Женс а суштина сансаре . • ( 78)5 Теле нос спо иа ама (180)6. слобођење. Ша (182)

? Д е на ан n ог iа l. у ла Пана и . . .... . . . .. (184)2.Стаии е из еђ л ања ос обођ ња . ... . . ( 85)3 Битан е положа д ш е . .. . ..... . . . 187)4 р марни ожи ља : ј динс во б ст . . .. . 190)5 и при ри . . ... . . . .... 191)6.Ком е знање Ко с смир о. Чи е е срц као д јамант .. . . . . .. . . \92)

Тр ћ юыU ЛТ ь ЛТ Р • 9

[Д евна U Ba )'л . . . . . . . . . . 7I н и вно н говање .. .. .. . . .. (197)2.Карак ис ка живо а о анст а но о доба ....немо ћио ре и овања д а . . . . • . (2 )3 Ка ва е о ледица ко се и гу б см сао ж о а ..... ... . (204)4.Човек е или о ац пр роде и њ н поробљ ва ... .. .. .. (206)5.Сакр лни живо нн пор ак . . ... . . . . . (208)

6.Циљ ннтеюивног него ања др н х рем а н је р ...в а се е а пре вор р ј . . . . . . . . (2 0)

п Ин ан а п а . . . . . . . . . . . .

l. рича њена ан а .. .... . .. .. . ....... (213)2 Метаф и а е атности ... .. . .. .. . .. .... 215)3.Шта ресуђу е р днос дел И? . . ... ....... . . 2 7)4.Сакр на д а ост а .... .... . .......... 220)5. а е на ајанс вен ач н помо ие бо ови а светлости .. . (222)6 Са р иа ела ос у бри и а ма риј л рироду ... .. . (224)

7





ј

Зл тно доб 0к Лl с

прилике е до ше т тоте године пре Хри та

љ ка и торија је нтинуирано по езана тада, за ремод Једног или д а поколе а, али акако не ише од трреме е е а. Доба које претходи ше т тотој години

доба је је ледило разд аја за е а која е може укомопипати оно што е и п ед за е е налази е д на Ја не оно што је иза за е е треба нагађати д ке ли о тнагло по тају не еро атне Бриш е обри и догађБи т о по таје не х атљи о Конф иј им подробне информације је е до его ог при атног

жи ота амо једну генерациј тарија ли но т ао-цгуби е у тами Хераклю знамо много битних податбиће Питагоре, ји је тари и од ега амо за не ликодине ама је леге а. Чо ек толико би тле и под ебе

да еР Је како и не хода по земљи него по не м непозназ ежђу Елемен арне т ари по тај неиз е не зби аи ли но ти по та у неух атљи и; би т о е загонетнореме тно.

тп илике ше т то година п е Хри та у Кини у

жи ели ао-це и Конфучије у ндији Б а у ранпо лед и Зар тра, у алој зији Хераклит у Египо лед и Тот у талији Питагора Промена дана из екао да е пу тила за е а онда не амо да у људи ти или, ећ и знаци го оре да у они тада бољеразуме али оно што е догодило. необично је било реч о међу обно удаљеним поднебљима и ма колико

1 1



љ и били [ ђусобно н за исни, пром н гото ој днод шно проц ују и гото о исто тним р има

Током д ги и кр пни пром на , каж а"постоји р м када с с т окр ћ пр ма тра. тада си бића, по т с ћи з зда, окр ћу ка тра. на су одкристално истог а жи н нар ш ној радости кр ж простор блистајући сопст ној с тлости и жи с ојој л поти и скрајно Bpe le Постој раздобљатоко д ги и кр пни пром на к а с р м из рћ пр маспоља, а бића тада то жи от ош с од кристалноис ог д а жи н нар НОЈ радости кр ж

простор блистај ћи сопст но с тлости и жи с ојојл поти и б скрајно р м а а јо н с нца ис ца и з з а и e l дана и но и, н а с ица и

м с ци н ма м шкараца и ж наА он а, о м д ги р м на т к одј дном издиж с пријатна з мља, блага каоскор п шар на као д га, и мирисна и слатка као l д.

но бић ј спопала ж ља и о с ило ј ј пријала ј ,ал ј постало ж дно. остали с р О о сили з мљ , ис има ј пријала, и с и с од то а постали ж ниА ка а сбића о сила з љ изг била с сопст н с тлост. ка а с И била тар с тлост, настала ј спо нас тлост, с нц , м с ц и з зд , настали с дани и ноћи,настал с с дмиц и м с ци ш о с бића иш ј лаз мљу, с с иш била с о кристално ист д ил по . тада ј н стала пријатна з мља, а из сизрасли пољци као п рк а б а с ј ла пољк , ишто с иш ј ла т ло им ј постајало с гр бљ и сиш с била и о а л пота Жито ј онда још расло

ди љ б ло по т бра на, ниј га тр бало мл и, било јслатко ниј га т бало п ћи но ш о би побрали,

1 2

би израсло, што би ујутру побрали, у бизрасло. ића су ј ла жито, а о а ј на и о ом ј дномд постало идљи о да с ж н , на другом д у да см шкарци када су с погл дала спопала и ј жарс раст и загрлила с с стали су с саблазнили, и зтога су бића по ла да град ћ и да и скри ај с ојстид дног дана ј ј дно бић о а просло ило Зашто дид м по жито и ј тр и у ? ј тр ј набрало и оношто м ј било потр бно Тада ито ћ ниј сас имизрасло с адан, т к до поло ин . остали с такорадили, и ни д ниј сас им израсло т к само ополо ин .А р ги т ј оп т ј дно б р кло Зашто даид с аки дан по о ј дног дана ј набрало оноликоколико м ј било потр бно за д а дана.А ито ј тадапорасло само за т ртиН)', а кад с бића одј дном набза ц лу с дмиц , израстао ј само осми д о. Шта би бр кла су бића, ако бисмо з мљ под лили изм ђ с ? под лиш з мљ , а онда ј н колико бића брало из 1 ђКада с остали прим тили, они р ш заб римо н когизм ђ с б ко ћ пазити да с ако р само са с ој з мљ тада настад ладар, а заЊИ1 дођ с шт ник, ратникграђанин с љак и занатлија

Око шестстоте године пре Христа промена од Кине до Ита ије једнод шно се процењује као l пање љ скеисторије у крајње раздобље т амног периода. Бивство јенестало оно што је преоста о , само је живот. Цела стварност је располућена; атворенаје потп н а отвореност;пок ане су велике повезаности. Само за неколико сасвим

1





рекао Конф чије време Малог Благостања. и сна ст ли Тао велики т древних времена и настале свелике лажи

Ов разлик , која обележава шестсто ' год преХриста ни е довољно означити тиме да је пре било:бивство; оно ш о следи есте - живот. На конц о с само две реч . Речитија ће б ти два цитата з тог оба

Први цитат је из3енд Авесmеи глас"И Џем Ш ид сазда пространо вел ко царство које

назва В р насел двор л ва ШУЈlе ивот ња аЉ\ Ю а пт цама пс ма о ес црвен ПЛаIСН ватре c ыe св в вот ња сва рве а ра И во а сс вала рок м О Оil и окруж вала в соке утвр ецарства Вер. еше l мно тво пт ца пло не з атне њ вес огато рађале у С Љ I lлађ lа ж вели су

C POMHOCT поштовање деца су б а снажна и јешнаЦарство је било убаво и чисто као станиште небесн ка вно а с в сова су с спуштал слатк м рис Женско рв бу о раС 0 з з мље богато р ђало воћем Међуб агослов н м становн ц ма царства Вер није биловла ара кој оносе строге закон није било просјакаварал ца б ло непр атеља и вребају з таме нијеб ло нас лн ка ко рај љ е н е б ло раз рућзуба Међу љу иыа није било разл ке жене се нисмучиле при порођај И насре царства Џем Ши јеизград о евет юстова шест већ и три мања А на BPе подигао огром паЛa и опасао је з инаыа и по елио

на просторије на којиыа је усекао велике прозореДр ги цитат е из Књиге Енохове и гласиК нем вам се овде пред лицеы м раца и б ала

ЈОШ ће е мно тога в ети на зеыљ ! Искитићете се

1 6

на Т О к ао ж ене и шареном о дећом к ао ла де дево јк е. И шет аћет е г оре доле к раљевск ом дост о јанст в , 0ћи сребр злаr , у порфи на д ма ћи се о д пошт овања благ ост ања к ао разливено М0ре Али , . Њ О В И авама нема ништ а ш с н чили ник ак ве УД Р ОСТ и зат о ће пропаст за је дно с

имањем за е дно с моћи за је дно с дост о јанст вом и њих ов х биће бачен ж аре пећ срамот и у самрт ном CTpa 'Y бе д нем вам се г решниц и к ао т о планина не пост а је роб к ао т о бр о не пост а је сл уг а ех ни је послан на земљ у - љ у с у г а о се е ст вор ли и прок лет ст во ће сна са у есн к у г e !· . К унем В а l се г ре н ц к унем вам с С В Ю I свет м велик им а се о ва ем зл у во д ра уна на еб у и не lа на земљ насиља к о је се Iюж е сак р т нас ље је зап ыће1О т а аће белег њег ов ок не ође ан ст ра ног с а ао вама пац и јер ваша пост бит и ваша пропаст и зна т е а ст е сазрели за дан пропаст и не на а ј е се да ћет е ост ат и ж иВО · .. И у т е дане ће се поб унит наро и зеыље и ане пропаст и ће прок љ чат и нарашт а ји И т е ане ће завла ат т ак ве невоље да ће

- ) и раст рзат сво дец .. и срозаваће се у безбо ност , Јер ће И срц е из бит и С сао и оч ће М ослепет и о д ст рах а и о д ж асни сновиђења . и т и времен а Не очеви и с нов ист овремено г н т и браћа ће за је дно пропа дат и пошт о ће к рв к љат и земљом к ао широк а рек а к оњи ће до г р г азит и к рви и к ола ће до ОСОв на пропа дат блат њав земљ нат опљен к рвљ у. И у т е дане ће анђели слет ет на зе Љ и с пиће решн к е на је дно мест о и изврш т и на д њ ма с раШ с "

7



4

За подробно објашњење овај п т још није пого напри ика реба се за овољ и тиме да је Џем Ши изи ираног дела 3енд Аве mе онај древник кога кинескабаштина зна под именом Х анг Ти (Велики Ж тиГосподар) за хин тра ициј о је Ма за египатсбашти је Менес за рч Минос Заје но с вла арима баштина а остали наро а Џем Ши није ништа руго оЧовек и то ревни Човек-Ду . Јеврејска баштина овогчовека назива А ам. То је ПР и Изворни чов е 1 Шизаснива царство ира .1 ПОТС,ре а и пло ности. Ц рство јеб ло \"баво и ч сто као станиште н б сн ка Тај Вер ј биоцарс во ко се у грчкој тра ицији н зива зла Н обом а у јеврејс ј баштини пак Е енским BPTO I.

На оно шт о би било на јваж ни је сада се можетити само не ли речи А то је а ли реалитет

;л тно оба? За о говор је овољно оволико: ара ·стра ињегови савременици Лао-це Бу а и ХераК l такве суличности какве историја узал тражи још о он а а и упоређује с њиыа Ова чињеница се сада још боље в и, со стоја ем о ве ља е и пет стотина го ина н о штосе он а ви ела. Изрази као што су уховна сна а убинана љ\ дска вел ина не мо се н приближити стинс м

CBojc В·ов личности. Ове ли ности говоре а је злат о доба стварност а то се мора пр ватити чак и о а ако ео тада а и данас против тога сваки битно ма и чове

Шта је оно што царство Џема Шида чини златним добом? Одговор је једноставан девет мостоваУ 3енд

Ав ес u пише а је Човек насред земље са ра ио евет мостова шест већи и ри ма а А да они во е о тоые на

8

1

овом мес арm с ра не говори Из ост алих делова свет е к иге пак испост авља се да је осам о д девет мост ова ср шено к ра ем злат ног доба и само је је дан преост ао н се назива К инват пре овог мост а прелазе д ше к о је се селе са земље и враћа ј неви љивост К инв повез је ви иви и неви љиви

свет ; Небо и З емљ ; мат ери јал и дух овн к реац и ју .Царст во Вер чини злат ним обом т о шт о Земљ и

Небо повез је девет мост ова т о шт о бивст во распол ж е слобо дним и вишеС Р У i си аС 1У ж ивот и ШТ О ж иво има слобо ан и вишес р ук и узлаз у бивст во Из ж ивот а \ " бивст во пост о ји евет ос ук и ро аз. Д вет ни је ништ

а

р уго о први евет бро јк и ек а ног сист е lа ве ик а Девет к а Египт а З ла но оба је оно време к а а ј вот от ворен према бивст в у к а а а ђел

и силазе на зе IЉУ и у с р у ји у мат ери јални свет евет ос р ук о вом мент ар к р пним пот езима реба још

о ат и је дн је и опас : злат но оба је време мира лепо е и пло ност и, фак ичк и реа ит ет ост варен на земљи

а а с у се х овне и бож анск е силе слобо но и богат о преливале у љ с с би ж ивот за је дниц е у приро у и у мат ери ј у, просвет љивале посв ћивале и чинил пот ним све шт о је ж ивело на зе љи Ви љиви свет се на приро дан начин оп нио неви дљивим. Т о је ж

ивот ·чинило БИ СТ О I; т о га је учинило ц еЛ I пот ним је дин т веН И l. о је обележ је злат ног оба бивст во

5

сам о д девет ос ова је пор шено и она ј је дан инват реост ао је са О зат о да би се д ше мо ле врат ит и

1 9





пор тка т м љно ра и ити отвор но бивство и атвор ниживот

а а в ћ ож о асни а овор о. Питањстстот годин ни да и би о атног оба, н го аи с мож мо вратити атно доба То тра но скрив ноа и и ино питањ живота о од они вр м на мож ис поново а обити и бљ но, с поц но царство р гн а ба ко и б ца . И и ако н ож а и с поново

Oж остварити Ј р атно оба ни ни та р го опрас ика живота о р р н живот авр но об Ћ но готово савр но пот но бивство. И ато то

но оба бивство оно ни ни та го о пр !константн и н п к н њ свако ов н СВН:I

вр lа А апока ипса пор н и pac ·p H животживот т ном стањ , б об и ан н ра р н З атнооба ис њ њ апока ипса lO y HOCT И о како атно оба и г б но ов анство живи апока ипс

Апока ипса ос овно на и р в аци аоткров њ об ава с ра ног с а З атно оба ос овнона и: б аж нство спас ња ва и ра а с в кра Њ

си а и бивства.како ов нство ис пи о и атног оба

об но готово l но, ср но и ц овито с сп ос на мо ћност И би о сво н оспорни р а ит тТо на њ стстот го ин . По в о овог тр ткабивство ви н ма р ња само мог ност н а об икса о ог ћност н ма споко ство н го оп т са оо ћнос У апока ипси с сваки ц овити и авр ни

об ик пр твара т и ова об ик пр твор н т ит мог ћност И ова мо ћност а дно са сви оста и

мо ћност а право с на а и апока ипси Ј р стра ни

22

с д, о е је ов де стално ре об ављи ање је прес е Бога-Д ха. Прес а и критика ж ивота који се о двојио о д би ства. Т о је кра њи смисао Енохове књиг е, и т је зна ење апокалипсе која се о д та да ог лашава. Живот се о двојио о бивства али стоји пре д његовим с до . Свака ре Лао-ц еа, Б е Херак ита и Питаго

р има ов уапокалиптичн у оштриц Човечанство после златног оба има апокалиптично о леж је: налази се по страшним с у д о м .

2



Б удн ст

1

Ч вар ду а преди тори ки древни времена е те

вета књи а н и е Веда. еч Беда потиче о в д а ивези е атин ким \'idere, одно но значи отприликее ат в ет ве што Бе а каже у ПРВО ре у е

приз р и л ка а лика к у чов к в и а у не о на з на ыа те: ал з ле а а ИЈ а O ка тварне о ов С ао значењ ; но то е а тваРИ lа ађа шт пов зу е и раз ва а Збо то а у онаоб аш ења п ко И а ви а знач ле ат ви етипоказа а преу кю правн е е ако е каже да значењев д е зна е ен н во танов ш н п е а еБ знање о СВЮI тваР lа вета и то в чн акралнзна е ревн х вре ена Знање изв РНО С ИСЛ твари

То е ова у лаВНО 1 е но тавно раз ЉИВО.тва о т е о т а о е но авн а без ра

НИ< н важн а Б а (в а) заправо знач - бу н т Б а е ачувала чува пре а е аље бу но т то е дух р вн х вреыена у т на пре ИС ОрИЈСКИХ вре Iенае ин твени за атак Бе е е а б и он и бу но т идржава е на не учи да е леда и в и о мање а езна. За знање п требно а ч век в али а би в е треба б и бу ан Бе а б и из на ко и е ки животовде на матери алн зем и пр би а и твара затв ренижив т ка е изворни ми ао твар отвара чи човека иа пштава тентични а вета ер делова е он ашто она ка Је Н Је да ч век види и зна ли вета не о ае о призора раз б и

4

2

Ка д је кра т искапи а трова ви с у м се хла ди и и едена смр т се примиц а а срц а он је још

река Не аборави те да Аск епи ј принесете на ж р тв п е тл а. "

смис в ог а le CTa не расп лаж ем с тари јИil комен тар м; н ви ји г а и не раз уме ј П шава ју да об јасне то мес т на тај нач н ш то с излечени бо есниц об ч но пр н сили ж р тв у Асклеп ју да кра т у < ас у С IР И у ћ у је а се излеч о д велике бол с ти ж иво та аравново реше е ни је н ш та р у о о окра т закрпљ н Шопенха уер м

е та ко ји треба а б е љ твован Аск е п у јес те - б нос т Т о је онај пе та к ј и се окреће на ЗВОНИЦИ1 а

ркава То је пе та на кр ВОВ а ћа и у р бов ма пле1lића Ј пре него ш то ће се г ласи ти пе тао каж е еван е е три та ће \ Iе из да ти. i иса : пре He o то

се пр б ш у п т н с т бивс тва и с ва ти у но с тварнос ти та се с тобом збива не чини ниш та р у о не о пеР lанен тно из а ј ш Б а и себе.

На Ма иново ори ка а е у пов укао р ка је: "Б и те б у дни и мол е се А ка а се вра ти учени и с у спавали.

У ра се пе тао ве Паро дерес и н носи љ у дима "ревносно остваривање д уж н с ти . Ка да се у ју тр у

г ласи према Авесm то зна и Ус та јте и моли те се јер ће с тићи Б јас та, дем н сна ко ји ће вас заварава ти - пава јчове е само спава ј тво је време ј ш ни је с тигл .

Б дн с т није исто т и р з б ђен с т Ни је ис то то и држ авати ч ла дела тнос ти г ле да ти в е ти

25







вај све с попа е емо ске си е и прекрива га

с епа ама: овде о пос е смр и сви и ја је ша У1lр а.

Онај ко сва жива бића уме да з адржи себи као

де ове свога Ја и себе у свем) што живи, он више не з на з а

с рах е боји се више и смр и и и и ега.Јер онај коме је свако живо биће постало Ја

проб ђе је; и где ос аје Ta и г е ос аје брига ако ме ш а ви иш Једно?

ез налице лутају по слепој таыи али с у јо

гушћој ТЮИони оји гоыилају з нање пр ко з нања. П Т ругде во и не а з нање и и нез нање. ако

с учи и велики учитељи р вности чија р ч на се

сач вала. Онај ко з на да з нање и нез нање Н СУ овољни и с

И1 ДВОСТРУ КЮ I откриће:1 крочи преко смрти с ю је он

6есмртан та lНУ ноћ с а онај кој и верује а се претвара у

ни та; а и у још т l Нију ноћ С 'па онај који верује а се

претвара нешто.Др о је би н што а руго ј бити ништа Древни

учитељи с тако учи и и та баштина НЮI с сачувала.ајко з а да еыа претварања у ешто а и да

не ни пропасти, и с тим востр ким откр е: крочи

преко смрти саыо је он бесыртан."

Пре свега треба раз војити р гостепе е ове аква је прва рече ица која има општи Iе итатив и кара ер и првадва пасусакојаз а тевајуыора чисто ·.Укаљае уше з а по шавај а се пробуде

Трећипас сје већважа увод ас ика:тамасветаТоје о а та ао којој је ма очас био речи богиња Ка и и Маја. Та lНО је о о што ије свет о. А свет ост је

0

це А 'ра Мазда а г зирис Аполо БраХ lа богб ос и. Љ дска д ша дрема ами с епа и \' ез ањмеђ саб ас има своји с овиђења и и еђ ароб Ипојавама. А и је свејед о да и с о са блас и и и ари обес аро ије - маја о је опас а прова ија е овеков доже по о заспа и може ако да изг би б ос да сеика а више е проб и Текс о по ра У lева о да кадаKa ша им је мр а". о ије физи ка С РТ, его о аКОЈУ ис и ари азивај др га смр ка а д ша као ш окаже еги ска Кљиг мр вих,ве и о а lеђс овиђењима; када као о пише ибе а ска К иг : шао е ве и о кр жење < ароб с ика о с о и поспа икоји с по аро ијом Б јас е и живе в рењ спавајсамо спавај воје време још ијеДОШ:lО. И њи ово Bpика а е е с и и То с о и е ици који спавај ок сеспод Ю ИТО с о и који lИсле а с с вар ос њ ове

ж ље с рас и ења бриге а а и њи ов л и св . ој с ање које еда оз а ав а в ја

Ави ја е з а и с епило и и ез ањ егоО IЮ љ ј поспа ос Де градира о бивс во За воре обивс во а ови ос . Ав ја је ајве а опас ос која южес а и ша за век забаса међ слике l ароб ебогиње Б шјас е и а измеђ сопс в и с овиђења иобма а док јој све више и и б д ос и за им посве згас е.Дави се међ сопс ве им с ика ta.

Пре а еди авидја И lа ри с епе а: боко спавањебез с а са и разб ђе ос О l спавањ овек ае види и ш а е з а То је по ајв е деградира о

својс во ж о а. ада овек сања о види а и е з а. во језа с епе б д је с ање. раз ђе ос и овек в и и з аа и још је дa . Б ос је ек е вр и с епе ури м .



Ави ја је незна е сановитост, поспаностде радиран живот слепило омамљено, занесено ста ематери и зе О а ичулима. во ста е еда наз ачаролијО (ма а). Зачарана душа ја верује да још И едошло ено време За у су слике стварност лике свизи е ОГ света, о ажа а и осећа а, I СЛИ, страстижеље разлике између спољ ег и тар е света разликаизмеђу живота и бивства раз ик И Iеђу земно.иховног бивства разлике И lеђу ]а и и и Ми. Човек ез творен у ову ароли уИ изо т н ову затвореностверу е а осебна ин ив а да је а. во омамљенобивство Хад е на врста подзе О светасре ИШсвета као што каже р еј се и П рсефона краљицауша огр та рним велом а на че о венац исплетен одб лки симбол оыа lљ ности

Хераклит каже а свако ко е ос ан Ia својосебан свет а бу ни имају ан е ини за е нички свет.ви осебни св тови су а. во ]а IL ос бно сновиђе ,

лич су бину личну мисао атност с в а е светато н ко убље с ава што е убље заронио у

О lаыљеност св е виш изолован и ви уса lљен ви еин иви уалан и особен.

Кара еристично ста е ави е есте чулни светиск ствене чи енице ви ети као стварност веров и а еч а ро ' и а l ери а ' О света реалит т не знати да оно штоиз ле а као стварност заправо е болесно сновиђе езачаране д ше икада чак ни нас тити да постоји нештос др е стране природе, E Cта <U KC И ако се понекадспотакне сн\ и еси се да ипак мора а отвори очи, опетнештод e ;а а: животни иљ и еал страст, а lбици ,век нешто што долази из а и чему је циљ а. раву

32

стварност једино В ЩИ као човек пећини јиокре т ла и завезан и на с прот ом зи посмсенке ко е промич . А д бина сна зависи од то амери неко см ра за стварност своја снов ђе асма ра истински сво е обмане и опсене лико сматра за светлост. Колико је за е а истина Сје еговом а, ни де др е е ове мисли, осећсхвата е света ринципи судови. то је ви е ташуображен самопоуз ан обестан на мен - свеслеп, незнали а иреала антаста, сановит ТИО lамљен, п и поспан

5

б И iО-}'nО /l оде јесте ка а чит љ каже а зна е ни е б ност З на е је у са СКР ' вuђњо. иђ а није вид а. иђ а дословно значи наГО l лано мат ријално з на е у р отност јо е авиђ а, нез на е екст OBL KO

ласи: ез налице лута у о сле о та IИ али о о већојТЮIИ } марају они ко и з на гомила у на е 8 иђ а и ав а ра У ilСКОз на е и н зна е ва су ви а оспаностиоба су саСВИl непо обна а би човек ра У ео и в о стварност "З на е и нез на е, оба с н з а овољавајућа ·

Нез нали е ос евају сле таму. арочито затошто се ој већ и налаз е. ни су ученици који спава у. ни вер у да још ни е дошло и ово време. З а их још, ипак,

има наде Мо добити арац мо се спотаћи и мо И1 се отворити очи. Али с још У тамнијем ропств они који з на е на з на е гомилај еч је о lИсленом з на .

мислено зна е је најопасније с а ва е. но повећава само матерИЈал кол ч и з на а а не увећава квалитет

3 3



виђења и свет ост то е сам умно знање (виђња) Оно не

б\' и право е з о то а небитно скорисно и опасно

Дша знањ може пре коначно за ре ти него У незнањ .

Затим следи први корак, в а према ОУДН СТИ

После три степена ома љености, убо спавање сан и

разб ђеност, сле и етврти степен ( ри ам). Четврти

степен е б\ Н СТ. авр ено разл ит о прва три степена ова стспе е св тло исто виђењ о "пробу.ђени

сањар то е БУ Х о .l о хо m /а - ве ика y a на в ће

и а ви е стањ ко е l IOЖ постићи уша То Ј исти ско

виђ њ , истинско знање, не виђња која мат рИа но и

Сi lИсаоно знањ н го ви а ко а ј ст буднос

Први знак бу ности сте што се у ов бу и

н разгов тна сумња: aja ароли а улног CB Ta Ме

како вели Платон постој ћ Чу ни св т е ар Иа

таквог сна ко и е за е ни ки СВИi1 вим ЉУ И а Ко по иње да в и иза у а он по ињ н то да слути иза

приро е €t т а l тафизи ки о ир е прва стани а

буд ност и . За сле е в ва не станиц ка а се распа; щ

на битниј сновиђ њ , сновиђ ње ин ив уално а е а

ов ве станице овако озна ава е m а д в а н 10m и m о m m в О 1

ОСlI. Прва ачи: ово и е руго о о о; а р га ово си ти

на косваживаб ћа оже а в и У себи као делове свог

Ја и себе самог у CBe IY што живи. овек по иње а в и и ; а а да CBe пос; оји епроме љива истовет ост Ово

ни е дpyг до HO И ово СИ ти ан е мноштво и

разноврсност индивид а но Ја ко е се у но мог

иск сити твар ост е а ово и е др го до о о, и ово СИ

т и К ИС1 ' И и т аме ко а покрива свет открива

чароликост мноштва.

3 4

Човек тре т в ше д в а о аего вер а а ост А ова вер а а оств е е борав ЖИВ е о б вств З ак араспо авање пр пад ост б вств есте да е свет - е а .\' \'т \ као то ве ерак т в поспа масво посеба свет бу И а еда а е чк све впоспа ре а BO посе Н \ а сво м страС ажеља а схватаЊИ а света бу ж в у ИС cTBapHOiс ве · ов к е в е а в с бе као одво е ог ор б ћа у себ в д сва б ћ света а а да BaKO б ћу о СЮI - еm д в J l во е др го оо о вако б е ж вот ња, б љка, Kai H, ља, септ а б жњ ма ка, брат д мо Бо - све то а. Тmвй с во с т арав о сада в е ре о

а ље о ав а в а Н а, е о о б ом(в а) а ко е а да е све ово aja 0\ - епос о ећеоспа а i мље ост ж в пос б о у атвореН i ж во

бу ост е отворе о б вств свако б ће в у ИСс · а ко с проб ИС И ј атвор о ж вотаа ње ово б ће се а а отвара у све кап ос п оу е св а њ в љ во као в а о е С с ао 8

Европ се вер е како ве е а е ск пљ њање во верење е тако упо п тко као ка ко а

га р . ањ НИ овора д а е а ање е об ост др де вод , а е ање е ање

а ко а да ање е ање с довољ прес псмрт с ВИ дво м откр ћем, само е о бесмртаЗ ање е ск пљ е ед о б д ост ер шта е

3 5





нешто др гачије него бити ништа "онај ко зна даHeпретварања у нешто а и ни пропасти са о та Јебес ртан Бивств ни е ништа друго до интензиваосетљивост д шеИ ово бивств е једина стварност оноeреа итет он о је0 0\ како ве И Патон Оста оЈесновиђење чаро и а а а f не ећ едино д ша_ постоји А и не индивид а на а д ша Ја спава свакаv сво о посебно та ни и односноOM.све негоM H\ша ко а б на зна И види да И заЈедн ки светO Jз једни ки ве ики све ир јесте ве ика ниверза на бо ад ша Због тога еда каже да е ис nљење - дност

8

Ј Ј Ј Б ивст во и ж ивот

1

Човечанство з атног доба и човеча

апока ипсе раздваја шестстота го ина пре Хривре е е на граници два човечанства завесаотвореног бивства и затвореног живота Кадаговори о з атно доб она ис и на човечанств живе о отворено бивств када говори о апоконаис и да се ово бивство изг би о и да се човечроза о затворени живот

Овој едноставној чињеници треба дзатворен живот не оже да опстане са за себеживот био потпуно затворен он би нестао недобијао етафизички ваздух ји е безус овно псва жив право због тога отворено бивств непрекидно да се пробија у затворен ж вотзне иравати дав иУ знаке ора испољити непрекде атност како би трза а из сна есечаре. Свет обивства је ста ан, а и је тајанствен и за о а љњегова неразу љива де атност оно што се испос Бивство непрек дно пресуђује живо ' Ап

. .тично човечанств Је под страшни с о на та наовај с носи у себи и сво и живото га призивадобаје древно и природно стање човека. Апоканишта друго до пос едњи о енат стварања с ранад живото

И да би човек разу ео раз и из еђу човечанз атног доба и човечанства апока ипсе, ора о п

3 9



погледа некол ко ва н ј места б вства ајб н јемеђ ОВ I мест ма р па а ш

2

Б ност о којој је о сада б ло реч ilета I И КИје поја lУ најтешње 1 lог ће је о нос са сакраЛНИсубје ом света с беС I НИ 1 бо аНСКИ а нос окојој ће ов е б реч С О ОШКИ је поја Мора о гатако назва јер за то! руге р ч ранска баш наова ва пој а У е а означ две а ре И а ко семеђ собно раз кују е аф з кој б нос ве ј б ореч о је х с н енз вна осе љ вос во анај ва н је својство с ш на бо анског а о скочнадаска ск пљења асупрот томе пс хо ошка ос љ востје зе ; то је пс о ошко стање бу ног човека а овомес такође реба на рав т раз к , на пс хо ошбу ност најош р је најо чн је тр ба о вој т освест .

пс хо о ј свес Иilа у о као невн ор анOвекове душ на а ење разм шљањ рv е вање,

О Л ' Ивање H ile н ако су свесн ка е с јасн сув ст се на за онетан нач н по с ове ује с бу нош у опште она се кор ст у ОВО lИс уУ IНО И

чајеВИ а ва зраза О се међусобно lена а се говор а човек треба а бу е свес ан а мупос ц нс нк бу у свесн онда свест н је н штадр го до с нон м б ност л б ност н је н шта др годо стање свес стање кад је човек пот но јасан отворен

ОВИ ОЈ ПСИ О О ИЈИ само се некол ц на40

с протс ави аовој Iог ћност замене реч . ви м сл о наглашава да освешћење и свесност опште нис она ПИХОлошка делатност која нас приближава интензивној осетљ вости односновише1 во ругачије речено н отвара се на цео низ веОа бедљивих о ивљаја који наво е на ра мишљање Засвес је речено а дово живо у непр л к .Дакле не а о вара ивот,него напрот в све

г а в и ш е з а т в а р а . тање о безна е н ( неприлика а апока ипичног човечанства јеспециф но п ање,а не р л ка не зависи о реч ; н од пој ова н о пр нц па ни о стаНовишта у првом трен т непр лика се откр ва као недос атак б ности о носнонеза овољавајуће свет ос и и ација б се кр пним потезима овако о ла рашч ст т сториј КО1 чове -

стор јски је само р га еч за апокал пт но јер је с орија онај с рашни с КОЈИ мора да пропати човечанство које је спало и з а ног оба и историјском чове Иilа б нос и. ва осетљивос се не lO е ос вар \" његово стањ\' разбуђенос . сторијск човек а нар ч о човек новог оба није разбуђености осетљ в, него нервозан А егзактно узета нервозаје р тирана 0 а љенос ша посед је н ензив осетљ вос :дар чистог в ђења и знања, способнос уз изања у отворено б вство. Ова будност је затворена у затвореном живо . Ов\ ' о нчан по о б ност пс ологија у нови Bpel наз ва несвеснош на је орган б ности љ ске д ше. То Је она с особност ја е вези с натпр родн м Односно с БИВ ВО[ постоје (6\ 'тщ 0 ) стварност . сихолоз не мо да се надиве како несвесн човек долаз до сазнања о све У рос ђ је о СВИI

1



елатностима про ви се о обрава во и с ротстав асе рети озорава caBe 'je о вра а о ст че осе есазнања о свим Щама љ ског ивота цео вот сталноосматра из неч вене ерс ективе во и рач на о

збивањима су бине, ра lе их, и то не огрешивос ецифично оуздано и метафи ички то јест одба ј исновиђења такозваног с ољног света: сыатра ћи га за JaE 0 не остојећим

есвесност је бу ност истори ског човека то еоно што ре ставља константан суд над ЉУ СКИ I y \0 1 иње овим ра о н не о носи о ређени животни ор ак;изазива не р лике ослоб ђа човека о ређен мислиса о с недвојбено окорава сво И!1 законю оно што бда на ризе закон сместа к ања Ако га човек на свомживотном fT\' осле но имои ази или ни о аштавароузро је aCH кр зе у стању е да разори човека Ањегово ржањ и суд о свес и су без из зетка, СВИi1с чајевима на ети Зашто? ер се вотни оре ак КО Изахтева несвесност, разлику е о животног ор ткасвесности Држање несвесно човека је а сол тноi етаф ичко т кво ј о с в И НЮI знац а бу ностесвесни човек е сачувао ре ИГИО НО обележ е ревнб ности истори ском чове Зашто ово об лежје т ебан"азва и р лигиозним Разлог е исти онај због којега с о

б ност орали назвати реЛИП О НОiI. Јер осе ујес ичност с Богом Чак и више: божанска је . ош више Богсам. То је слобо ан и отворен развојни инстин свакемо ћности св шевн с особности што раво иjec би е уз иг ;о на сте ен божанског ва б ност jонај ин ензи ет ко ем се налази цео ниверз м у СВО Оот ној еловитости и У сваком оједином трен тк , КО

42

Је на вре ен, нат риро ан на росторан и на животан Мета з ки елигиозан Бо ански O a е б ан и светао и отворен a зна све и не еши не насе а на чаРОЛИЈУ ни на прив нити на варк . ва б ност чове је ос к ла и окончала се и ото ла сторијски човек жив

и обрн то с б нош рема оле због тога б ност обр е npe la оле и рема н тра. З бог то а се б ност ретворила у несвесност. Б ност је У ОН'ла ко историјског човека у атмосфер дремежау овим околностима са а је већ разуыљиво је У е атност и особености ше оне кој с назива свест С в ст је за раво орган О lа љености tамљ ност се уз игла на место б ности зворно је свест била веза рема затвореНОl материјаЛНО1бивств Т

о је оно обележје чије би IleCTO заправо било ,доле" и унутра np la lатеријалној риро и, тами, CBe сна С вест је човеков јин орган али-орган но ни-орган ва орган и с особност с У историј КОi1 човечанств дошли наовршин на светлост стори ски човек носи себи ста н мо ност бу ности али не ос ева а разб и со ствен б ност a права будност живи ТОН:'ла таму у ОЛ; сан У с мрачно стање У многим с чајеВИ lа от ни

Iрак, ок човека во и свест но ни орган То је с олош о обеле је апокалипсе.оначна форм лација је акле сле ећа: свест је орган КОЈИ се о носи на свет чаролија егра ираног а отон ло човека; свест ри а а ин иви алном аБ ност је интензивна осетљивост која се

"о носи на ствар ост ниверзал л чности које иве отвореном

43



бивству; будност пр а а ниверзално Ја То је чење

древне баштине о психолошкој будности и свести од Веде

о Платона.

Свест је \ еханиза који припа а кру затвореногвота и ија приро а је пов зана са CBTO 1 Iaja с E 0 \ ', с

непостој ћиы О неког вреыена овај св т се нази а

спољниы по разу евајући по ЊЮI у НИ св приро е

но оликос која се о и ј у вреi l и прос ору. Бу нос

је пак ыаги на способност која припа а кругу отвор н ог

б вства и ија ј суштина повезана са стварношћ , с

0 \ ; ист на, ово с у посл њ BP Ci I назива унутаРЊИ l

сBeTO 1али н је о ако се и раз и је о улно све а

природе од i!Н Г : ИК Гж вота који се ЧИ 'је Увреме и простор .

СИ 'ација је о прилике оваква: деградирано је

ов ково а које је испало из ц лине н о вор нос и бивс ва;

оно је окон ано срозано у оыамљеност, суж но на

ин иви уално а ово де ра ирано а У е ра ираној

с варнос и И а е радирано ос ћање с варнос и о је

свес . Де ра рана с варнос је она коју свака ревна

баш ина о Ве е о Пла она назива непос ојећом.

Елемен и који е ју и И lају уло у у свес и нису с варни,не о сновиђења свести живи све i аја Ово е ра ирано

бивс во је у парчићИ lа и распада се - ) а је мно оли и

необ ва љиво. Реално Ја живи целин и о воренос и бивс ва

ово б дно Ја има реално осећање с варнос и. То означава

буднос . вези с им век реба подраз мева и

4 4

пси о ошк ос Де а и е е е и ос и сс вар и ос о е и а Н ВИ е иком и е рас икБо ови ер ос и живи с вар и све ва с вар о

ов а ер е све испољавање ожа с ха вреа и свет е е и с ве по о воре и е а

ао пос е и а преокре а ко и се о о ио ошес с о е о и е пре Хрис а СИ } а и а еС Л ШС lИСЛУ с е а око ча а е и е ив а осе љивс ва о а се пре вори а есвес а осе љивос Ја се о вара а преi аШ , и ро и а е о о о и а е а

есто ос и во пос е ње е о о ш о се а ива свш \· ос и свес с осе љивос ер а виши с епивс ва и е ање е о осе љивос е У Иi св

УС lере а преi а епос о е е Ч ом с В ' OГре ио а е осе љивос YC tepeHa а свеc а аро иа Ј а опсе Б ос пак а пос о е и све и е а е осе љивос ко а е C lep Ha и о оси се а с вар

о воре и свеilе свес и и ос и с о и као cpa а о е

као ак пи ања и испи а а СВ аро и а ив с жива чаро и и живање се lOже ае ошћ ЛНИ а В ЉС В а ! и и ом а

св е о Би о како а е а ва о живање и е иГ о рањањечаро и амер о рањање аро и

а ива се свес е ова ера ос а и чаро и и а жисмрБ ос е ж ва У чаро и и е о е про ире

жива ГO тражи ење ве живања и чароаправо Је све ес е иса се по реш о а

екстравер и а Б ос се е а ива икако а ко а се про и и е ако ва м рац и е и о о е

45



аск а. Мож би и било било било ка а. а о? Ј рсвака блkжа ознака в ћ ј спољна односно аролика аов к било а ј б ан било а с б ди в ћ ј ис пиоизван аролиј Ес зис lа ис орију ј р ј ис оријскао носно апокалипти на појава о ј ум ник нау никх рој филозоф Будан а ис орију с \ю н пр ки нора ањ - бу њ па њу а о они кој и н ж л уживањ иаро ију р ба а с пову : они који н жив cbojOсв у, н О су будни Ј р б нос у ис орији ниј ни ару о о обра ун са св ћ као Ж О О" н РИЛ К0 l

4

нај ко чита кинес \ древну књигу J -i l ОLИ:Iа

РИВ КЛЮ на башти не може а да не запази да ОС ОИ

расцеп измеђ духа књи е и Р lене д ха. Ји-ђин је била књига судбине Појам су бине и баштини, и касније

значи а је Ж ВО света TpaђeHу силе бивства И човеков

живот зависи о сила бивства но што се о авнина ч сто

понавља: живот је у бож ој руци и зависи о хтења Бога То

је судбина. Природно ј а је човек своју су бину у

пре историјским ВРС l нима в ео као з висн о сила

бивства Његова б\ Дност н би ни по носила друго

схв ање; тре тк;' рађања историје 1IеђУ l јавља се нешто што суштински одс па од поверења КОЈе човек И а

апсо тно својство бивства. То нешто је индивид ална

од ка човека. И то свесна, индиви уа на о л ка човека. У

кинеској светој књизи готово се У сто 1Iоже пратити како

се пасивно поверење биће претвара актив свес

одл (т 'уан) ако се би б дност која јасно в ди

46

по но с о вор нос бивс ва. На пра ис ориј ов кви н м да с пр п с и пов р њу рој к ованомбивс во; св ви би свој ин нзив ос љивос . Свви пос ај аман сив и д радиран. В ћ по ињ дав руј како ј о ка а по зданији усм рива с дбин одпр давања силама бивс ва. а а ј дна о

каракт рис и н х р а апокалипс то ј она уз ла изру Бо а У равањ ов ков с бин и пр зима ј усопс в н рук . Плод овакв ужасн кр з ј р кара ија која управо и ниј никада ни а дру о о побунапро ив одл к вољ с бин - Бо а. ако ов к ос ај пос ра ним с дом односно О н в и да с су бина н южпр з и из ру Бо а а онај ко с с про с ави божјојвољи изазива с а ни с д про ив с б

Пс холо ка посл ди а пр окр а ј била о с

CBCTИ б нос ИЗ l нил своја м с а. У крајњој линијиT ни а ру о до изм на м с а божанско има ријално Ја. У ср ди о вор но бивс ва с ојибожанско Ја у ср и ис ориј с оји и иви ално ЈаПосл и а ово пр окр а ј оно о с ан с називаис оријО I и нос и ис ориј су ин ив уа но Ја ао а аји ис .ориј с управо за о визиј св а маја. вајпр окр р зул ирао И О 1 РО О 1 м с а на

о пном по ру ју љ ско бивс ва спољно ј до ло

у ра доњ с на ло ор. вор нос бивс ва има ири лавна прав а

први о вор н пр ма на природном св који с на ази сон с ра.н природ др и ј о вор н пр ма бивс в др осв а О И с на ази с он с ран ж во а р ћи ј о вор нпр ма мис ријама д вр и ј о вор н пр ма свимживим б \ првом р д пр ма др ом ов . Први

4 7



правац отворености је метаф з ка; р г jвеза са CBe O!мртв х; трећ је в чност за м стерИЈе четврт енепосре ост у заЈе н ц .

Ж вот је затворен ст м овим правци?lU. Он нев д зва чулно в дљ ве пр роде; з б о је осетљ востза свет с оне стране пр ро е управо је због тога пр ђенда пор е атприро и свет.И пошто је при ђен напорицање н ка а а неће пре истинск CTBapHocr.е Зi ерн већина историјског човеч нства н к а НИЈеб а оч \очи с стварношћу. Оно што је в е а што јечи а П И чега се бор ла о о што е же е збо чега

је У l ра б а је сопстве уобр зиља нав еко е вн с н сво а доба Д ховно з ње у К Јем Јеста овюа би о је њено схватањ св та и то је б опосебан свет за кој Херакл т вел у њ му љу и дремајхватање света ИЛИ поглед на свет није н шта ру о дообраз ља а које в у н в уалној ру ачије речено

де ра раној ств р ост које И а везу са ствар ошћу са 1O поје н м тачка а изузе но. н иви уа ' Н аре јући ви свој ивот овд усре пог е а на свеВ ра "I је а-вера: таштин о бр на: с бичностстраховање з бр н ·тост.

Живот е в и изван приро е ем метафи УА не в н зван вота а његова ор јентаЦИЈа ругом све Сh Р З је ма лов та егра рана на такозванов ровањеУ највећем броју сл чајева поготов котакозван х просвећен х љ , ова вера је срамотнапр м т в а празновер ца Треба је остав т јер страх оддр го света бла отворно де је одређеном по ед с тава страст .У пос едњем раздобљ човечанство Јеермет ки затвор ло свој ж вот према др ом с ве .

48

Затвореност преыа м стер јама ше дост гла је свој вр нац оно вре е када је звршен по шај да се цело пан вот безостатка поново све е нам ер а д е л а т н о с т .

5

Затворе ост живота четврто ! правц есте затвореност ПР а в ! б ћИЩ у ПРВ ре према чове То Је г б так непосредност . З ачај ИСЛИ је тол ко д боки пресудан азахтев опрез \ ана - \.Међу позн м 6елешкам НИ<Iе п СТОји je Ha ко овор о рођењ душе. У оном тренут каже бслешк када је човек ко је до тада вео с обо о активноп в п т сазнао за себе друштв под КН Лi; заЈедн це под р н омдр гихљ обрн: се и ст н кој је незауст вљ во зрач о свет о је онај тре 'такп ше е кој се аз варођењем шеОва мисаоч ја св кареч зас је пажњу 1Iог а б б ц тат з б о кое р вне књ ге акочовекре ша з 1lен речју а. ер се ово н в уа но тер ја о, пр родно ограниче о л но затвор о а р зли ј од у верзалне л ч ост управоу о омео Ч !Уговори и еБ на н верзал а л ч ост је беСlР Н т шт

е човекаОвот ште ије затворено матер јалн:'пр ро човека лободно лебд њ шесе докс нц његове С б не у р кама бо анства о е оно што свака башт на с атра з"асмртн д човека за ње ово веч то а за његово бо анс биће не ca O што С атра не о зна в познаје. Инд видуално Ја н т ј б смртно н т је Bet Ho,

49



нити је божанско Управо због тога није ни с обо но елебди нити се њише отво еном CBe · редиштебожанског а је Бог. нагетог а враћају се Бо Збогмате ија не те ине ин ивиуa rНО. а увек сесрозавапоново\ се е сама Али је наЈ ваЖНИЈе: божанско Је а каошто см; а свака ревна и а од е е до латона вечитобивство н иви уално а, па настаЈе овде у матерИ аЛ Оп ироди. А наста о је у ОКО нос ща и под претпостаВ Оа о ИХ је означио н ив уална НИЈе ништа

д уго до с ална Сilетња И СТИ ТИilа КОЈИ не могу да сепробиј .ада се на ра 1еђи древности И ИС ОрИЈе из бинепос е ност или како вели он чије на место е икеЗаједнице је С 'm О ало лагостањет жи те Жвотапоста о је ин иви уа но а. д та а Је ИСТО ЈС Оi1живоn без прек а те ште И средиште ин и и уа ноа. д Kсе ревно доба еЛО ВОРНИ lеТОДЮlа исистеJlатс им ПОС ПЦИ 1а и и пот но обрачунавало сИНДИВИД\"а Н I а, или је његов круг бивао сужен уисто и с ким в е еН ita збо битка будности, у ОЈавуОilа lљене поспаности ово а се нашл у с диш животувек укрштено са начајНИi линијама Укратко а Јепостало о

едиште стални С lетњи И немог ћности по ОЈаа је постало сре иште живота а Iесе да Ј оваЈпреокрет С еста уки о однос и интеграцИЈ жив х бић

нарочито човека и его везу саТ епосредност Јенестала а место ње је ошла рефле СИЈа

Ре(Ьлексија је кара ерист чан животни поре акин иви алног а МОJ енат оји наги е и враћа се себиY M paB се и срозавасебе што себи самом говори ела

0

ива прибира, рад је се и живи Природни ЖИвотни кр г бо анс их а јесте непосре ност великој заје ници бићаивотни круг ин иви алног а јесте са љеничка ре лексија У отвореном бивств жива би а иве ивотној заједници: не а в асништва закона аi1бицијесебичности таштине У

затво еном Жвоn' ива б ћа живе у оса l што је живот затворении оса Ш је већа а е је ве и Инстинкт власништва, i О закона дра аi биције и таштине и аКТивитет себ ности Али је тако већи и ст ах оријентаци а је несигу нија ОiIШlљеност све тежа и мрачнија. У древно оба свет е био "ера човека са а је човек постао мера ствари. Д 'ХОВН\ вла авин \ . вођењу жава заменила је власт з дy a. Бивств j оповргнуто, И почело се веровати а је оно само безваздушан простор. астојал се да се из ру} Бога о гне с бинаи дасепре сти ин иви уалним од каJlа. а зе IЉИ се слободно раши ило оно што санкхја азива с а нс а р а : што није ништа р го до беСJlислена и хаотична гужва и ив алног а

Човек рефлексије се отцепио од велике ивотне заЈед ице н не !о е а поднесе дисциплин ИСТОЈНОСТ, Д живање а на очито разговоре. У рефлексији г бе свој реалитет стварии и н сти и о ивљаји е инарочито ПО ерање а рез лтат је такав а из еда као а је не о з ПО!оћ не о стивог трика роневерио СМисао стварности За товре \!е овекје стално у саМООЛ ј ој Смњи а је он сам проневеритељовек и е аи и је ПОС атра . ко је активност



е но шна и непос е на она п о убља а РО т ањако е п о ат ање е но ушно и непос но оноа и ности а е напетост Чо ек ефлекси а се налазииз еђ а и ности и п о ат ања, он е из ан њихо огк а али у е ст а на си аци а з жаност е сеуз жа а и о акти ности и о п о т ања као а са 0Гсебе о жа а на т о та ки ок га п ати су њи ап етпоста ка а о у непло ну н акти ност он саиз и ља нас п от сопст но Н РИ И О стањско е ли и на из а у нико н оже а бу е оп ж н ОСИњега с Ог

У л кси и наста е наопак запл т а сеск и ени потсзо акне с исао ст а и, ли а иожи ља а тако а флекси а с о о н пос ности себе отпоза и саплиће За ефлекси у се юже ећи а нио чега не стиже от о ено и и ектно ако се уопште I0жеећи а о не ега стиж Је не стиж ни о га У ек О аа се зауста и, а а зап а о ни ни к енула Ю О се ти ес а оно што и и и е се ба и ни е ништа угоо сопст ни ко опле

с к го когаlЮЖС:ЮС ат ати на ажни иYTop о огР Д l т е г а на Te њсго ог ота

био ожи ља пси ологи а опис и к итика ефлекси е о остање нази а аутопати а насуп от си пати и. о ехипохон и ална склоност чо ека а бу е c с ошпи ун еп еки но жи иУ п и но инт иги ко а ес е ена п оти њ га са њеНО из азу каже: " ео аетко успеЋа а за њ нађе непос е ан из аз аинди е ан из аз налази изна с а г очеки ања о еначин жи ота чи а е суштина "ко ак нап е а назаУжи ау са ооб ани, али на е но забо а ља а е еч о

52

из аји а онај кога об њ је је он сам. ема исто Ишљење са самим собом али тако а смисао мишљења неприметно из окрене па ка се з бог тога поз ове на о говорност беЗ Оt НО на Н невин израз лицаЖивот ниј е супротност бивств , него његово егра ирано и затворено стање Али вот има

такве си а ије ка а постаје н гативан. во негативно бивство НИе смрт, није пасивност није пропаст него равно ушна lpTBa та ка То j рефл ксија Рефлексија је апстрактнаси ациј а живота о војеност осамљеност она врста з атворености кој је човек као непреки но кр ж ење око са ЮГсебе по игао на ранг з акона живота. Приро но је што ће оваквом апстракцијом из г бити и егра ирати својреалитет; по себи се раз lе а ће iIY б ност з гасН\ и и постаће омамљен сиГ)'р о је а ће се-наћи у б з ваЗ НО1

простор . То је сансара омамљеност -з абасал; међу сновиђења То је негативност бивства. То је тање измсђу иреалних апстракција лутање чији с симболи ор ијев вор и лавирин Рефл ксија је н гативност бивства; бивство се ОВО стању потпуно раста и з атвара Др га иј ре нозапетљава се као ор ијев вор или опст користећи с ругом сликом: тање стран ти а lа постаје бсз на нокао а се нашло у лавирин ефлексиј а је негативност

бивства јер с из вор и сре иште бивства велико божанско б но Ја У рефлексији пак човек постаје супротност ово е индивид ално материјално Ја н је пот но испао из ван бивства и з аправо престао а постоји Њ егов живот је ки привид понајвише мо ћност што каже Кјеркегор.ика а неће омашити бивство своју с би не ме а сле и јер цео његов напор исцрпљ је се верав њ

5 3



с tOг себе ре ре ење су бине с ра а а о ш о у ои вер е и не веру е, односно о ржава себ у невернонедо ици

ос е ица нега ивног бивс ва ес е ш о е нес а ане осре нос е а ве у до ир са со с вен С НСКЮIбиће бог ога ора а живи ван а е ницеА ока_ Н ове анс во е овако р ф ксивно,и би о е не оср нос ребива у н а ивно бивс вубе а едницИ ка а се у ње" у ави ви а с ња аће ово С аци и и би и сво е бивс во с би иживо и ка h ша а се освес и - он а у се ос варис рашни с д о иње његова св сна р ф екси а ва св снаре екси а се нови е доба на ива ин ровер и а во еа ка ос е г би ка не осреднос и к да овек окрећекљ у вра и а а нице оса љен о а љ нос и о еавир нЖиво а е нице ови К Н С Ю а ки ерив За раво ре е о е а се ника не догађаис ински сусре е ино с а ни с ари у е асусре а Н а нањHe ( ви њ H о рив њ а он ыа ни р а љс ва ни брака ни љубави, нин осре нос и ни ра овора ни ка ни рив а носни саосећања ни риврженос и Ако н с нене осре нос а ница рену ку ос а е ао и ноко ешањ е ерогени е е ена а Бића ко а у а уеви а и ван акона с е о се ыи ои а и и су ара Уа и и и бе авање е ис о ако бесыис ено као и с арање

е екси а е с ање када се овек на а и и вансвега и ван живо а и ван бивс ва и ван а едн це и ванс варнос и и ван б нос и, и ван ос о ања е лекси а ераво а о неые а и ка и нере игио на и а о е бе

4

заједнице Јединисадржај рефлексијејесте - и зија. То је - индивид а но а Беда ово с ање н ива аб хuм ана, сул а пометња када човекс мог се пот но утопи ыеђ сл ке ытеријалног света и дегр дира на приви човекаЧ ИЈИ с циљ, }К ња страст жељасамо материјални чија се с б ина простир саыодо крајањеговогживота, који види са о до граница материја ног и кога посл живота без душе и у а е ка ро ас



и т Жи в т а

Око шестстоте године пре Христа, на праг

древног доба стоје мно и љу и као што с Лао-це и

Конф чије К ни Б а Индији последњи apaTycтpa Ира \·.или да не и е тако далеко ГРЧ Ј: Хераклит Пита раи Е педокле Слика овакв љди Јевећ и прв мах очаравај ћа асполаЖ' без раничном самосвешћ изг еда да овакав човек посе УЈе такво знање Је се подједнако lOже реализовати земљомерств астрономији религији об чавањ лечењ правља држаВ I v етафизици поезији у последње peM e настало е

рил но велико неповерење према ВЈ Iногостраности

древно велико човека па Је мно остр ка способност предисторијск личности оквалификована као ле е а Не lа никакво разло а за овакво неповер ње Пита орина делатност пада на раниц Тр Ј времена

педоклеова је јо каснија Сви знаци Г Bope да оваЈчовек ако и није биоса В 1 свакодневна Јава Је био

И а у 'о C O V Тр Јским ВР lею а ово а легендаран. "

_

човека отово видели својЮ очима неШO разло а да

ретпоставимо да сл чни нис живети

CTO- BeCTa одина раније Дана њи спеЦЈа ста и .CTp њa наравно, нехот но је скепт чан СВОЈОЈ сужеНОЈ си-r аЦИЈИ

света наспра космички простране и ниверзално прозрачне љдске личности

Грци су ове љ е називали древним теОЛОЗИ l nа .аю i 0g6 Да бисмо а прешли на с шти )

5 6

ствари, си ација ово човека све би се могла означитикао сакрални с бјекат ер ни ита ора, ни Емпедокле, ниОрфеј Солон нити нека источна или далекоисточна

.Јава ово човека ИЈе значаЈна по томе ш о Је он с готово

подједнаК l по здано сређивао државне ствари, писаопесме лечио, об чавао и откривао математичке тајне.

Значај није бо атств појединим способностима, не о ономе то каже и грчки назив Ови љ ди с били сакралнеособе. Смисао и ове ниверзалности је надчовечностОно по здано и самосвесно блиставило које се ЧИ 'је и овим речима и делима и К Је зрачи из ихови

ли нос и чак често и кроз л пе ане доте чини ч лноГ Т В опипљивом о надчовечност. Древни теоло јечовек који ни предисторијски м временима ни е био честапојава али је био стваран Од тада се г би право овај

сакрални с бјекат Од последње кр пне пој аве од Платона,И Т рИЈа не зна за овакв надљу ск личносту модерно време об но се ставља јо један

при овор древним сакралним ЛИЧ И ta. У онимвременима каже се, живот је био тако РИ lитиван, системодноса тако н из рађен тако је мало елемената ЖИВ 1Убило с па ма рија знања тако мала заједница такомалена да је одређеном по лед било немо ће не битиниверзалан

Да се приговор заснива на заб ди, као ипрет одни не треба нарочито ни истицати Наиме, ниверзалност ИЈе енциклопедИЈ К зна е и ИЈе

пол хис ор чност Обоје с чисто материјално знање самокол ина нање и незна е, обоје с недовољни кажееда А Херакл т: премно о знања нас не чи ничеман -це отово истим реч а каз је исто. овека древних

5 7



ремена з аста можем сматрат з рел м. Ун верз алност није материја но знање, него д ховни квалите Она не

извире з примитивно својства ивота не о из снаге

не осре ност и д бине духовних сила е су за нас

нез а \ сл ве. Вероватно је у древн м времен ма по ава

де атност сакра но с б екта б ла саСВИ р родна веров но да ова 'IOвекможе овор т поздан е вље

ст нск е в е о древно -\ б вств чак о сан

з вора Њ е ова о а место задатак от р л ке се мо у

оз нач т на та нач н што је н био Уч тељ Ж вотаМ р оје ржавекаоБ ант?У ањ аодруш венераз доре

сао з аконе као олон? Б о је есн к пророк,

свештен к IИСТИК светац ка Орфеј? Да. Али суштина

његове делатност н је се сцр љ вала у томе што се

сказ вао спремн м на појединим по ручјима живота, не о \" ТО1\е што је сво е н верз а не способн сти

ПРИ1\е вао на поед н м подручј ма. А он а јошнештооврх све а

Веков ма касн е, ка а е зг едало а се ош едном з ж е древно б вство У' доба Јул ја Цез nра

чини о се а се о ет авља овај сакра н суб екат ао да се

з а тренутак о ет враћа отвореност ревно б вства ше

Шулер, као а се оравнава у рот вречност живота;

као да се њ ем опет јавља квинтесенцијално бивств : када се у ње о вој личности опет призивају б ви древни

времена Али тре так је I Н О ништа се није повратил

од древн х времена Цезар није био сакрални с бјекат. Иза

њег ве надчовечности к ја се окретала јавн сти и ист рији

крила се тешка прљавштина његово мрачн и демонск Г

приватног живота Поред кристално чист г етерично

8

розр чно ж в т Е е кл л т ре ез р вж вот је к о к љуг Цез р је б о о тор ј квел ч н л не кр лн уб ек т не Уч тељ Ж вотре ш цез р ко ж вот ве је т ј л не бож н коб в тво

С кр лн убјек т је зб тог г о б т б о јеУч љ Ж вот јер је к р те зр злера својол чнош у р з в обо ове јер е ње пољ в локв нте енц ј лн б в тво јер је њeBO универз лн б езр ч ло б но т ревно б в тв Он ко б в твокоје е ре л зов ло у ревно об , зry то у ње учув л е још не л тот н г н п ле не т нкревно б Ов љу у кр лн уб е јер у увојо л чно т очув л бож н ко кр лн вој тревног б в тв

2

Међу пе ta tао е ђu га то је н (Х) којовор одревном Учтељ

Ст р Уч тељ у у ел отв ре з творенет јне к же е о у уво у о ле р пр ве б в тв ж во , о отворен т о бу н т ома еностречен ц не н роч те теш е Н в жн ј ел тн т поз в Уч ељ Ж в т б ло је отв р ње. Т 1 O еж вот з твор т г е је поче б ва ч ст ж вот,н т ру о б оло к пр це , Уч тељ п тпре в н к н ро т њ к ч н з тенетек е звор опет отв р вот з б в тво Ме г е

п ч ње е к ен бл г вн вот ет лоб ђч н о пн з не ле б в тв је

5 9





Учитељ ние био савршен човек Безгрешност и савршенство су сновиђења глупог човека Учитељ је био чове са св ознакама људског бивства еп велик

светао ОПlемењен живот не зависи од савршенства, него од по већености Ево завршног стиха песме: "У својојнесавршености су открилисавршеност. То е њима била религиа пиета озбиљност знали с а су љ ди, али управо с због тога знали и осећали изн себе савршенство бескраја божанског бивства И СВ О поглед нису упирали на сопствено Ја него на оно што c налази с

руге стране света Ја ежиште и са ржа њихове личности с дбине живота ние било малено Ја него

ели евидљиви Зато су би и обављење божанског бивства. Зато им е и био народ привржен. Зато с били сакрални Зато су били Учитељи Живота нај К носи ; себи велики лик евидљивог око њега се о пља цео свет.

3

рци с У итеља Живота звали реВ НИJl т ОЛОГО I

зато што е ср ство Учитеља e c6 ),6ущ божанска реч аравно логос није само ре , него смисао пропов х пропис, мера знак симбол закон с и још понешто.

о Хераклита постоји реченица где је еквивалентан превод логоса - бу ност Када каже да сви посед ј логос, али га већина не користи, онда ов е логос отово сасвим покрива будност а основ овога је ан други његов

одломак семоже и овако превести ХЕ спt ущ ш н6\'

au 6\' д ша посе је б ност којом сама себе јача.

У реВ НИ1 време има реч је била невидљива; У

елатности Учитеља Живота била је неприметна и

62

неухватљива. Постала је видљива на међи истразОбља ка а је описанаK a је сакра ни субјекат нестаон е предао реч свом насле ник књизи

Реч је у књизи обила свој коначан облик постала фак ичан симбол; овде је постала идејаоткривено да је реч матрикс свих ствари као шпише: принцип свега постојећег који повез јеприро и реализује обоје. Јер реч није израз то тасамо и ивидуално Ја које је себе незаконито смеvсре иште бивства и ви заблу и а се свет обрћеOKњега Реч је објавље е и то стваралачко објабожанског бивства Због тога је она ђење зботрзање због тога именовање због тога агична влИ реч је о с пособност о ржала у свим временимаје ИЦИl а чак и онда ка а се језик већ искварисасвим из био своје сакрално обележје и изражајно сре ство индиви уалног Ја Реч је сакралног и ун верзалног бивства.

Преокрет у шестсто ој го ини пре Христа Икрупна обележја која од тада вла ају чове аНсакрални с бјекат и књига Љих воје су Учитељ Сакрални субјекат о говара древном бивству: јеразгр т, отворен слобо ан, непосре ан личан апсинтензиван и реалан Књига о говара историј О Iјер је преДl ет она је везана обликована по:безлична релативна екс ензивна и рефлексиревном обу Учите Живо а је био први сакрс бјекат историјс м об Учи ељ Живота је књсакрални објекат

6





маг ни додир какав је истор јско ове анство е е о даоствари гномама, сентенцијама, нај е ће с веома ма осреће. Јер о носу на сутра ак су и аро фукоовесентенци е о и ћене од свега с ви но брб аријеНаиме ра ика е \ формаЛ О 1 обе е у о је гровитости е ини о б ности и сна и писани је ик

не i O е ати ви е од сутре А крајња та на сутре есте даоно то пру а није по ам и ни е с ика ак е н ма никаквеве е ни са смис е нањем нити с I О утра јее е lентарни метафи и ки додир који б и То јенепосре ни одир У ите а Живота Бе одира ни та сене мо е ви ети од древне ба тине утра је накпримарног акта б ности овај а прик а ним к ема вата и родрма и и аоце

утра је у највећем бро с ајева бе об ира од

ко ико је ре и састав ена увек а ну ре краћа опот не ре енице Ако је а О авање потребно стре и, о а ка е само пет Шеста е к у ко и а е и и

ите и и га тр ба наћи 'тра с еВ а но и бе њ гаю е ра умети а и мо а погре но мо а саСВЮ

с протно ве О ра мевање не прати сев буђења овекdот е ни е ра ре о сутр Јер е та сев t ран То јеб есак искре о којем атон говори у се мом писмНај уб и садр ај сутре увек је Iетафи ки и апсо тан

итски са р а с ика е већ др гора ре на А рациона нисмисао је трећера редан воје граматике, пак, о теHe la. Каткада в и као роро анство, понека каоха цинација Та је говори а итија, та с писа ипесници, тако с се ог а ава и богови

66

Древн књиг И е мог ће превести на мо деран европски језик не зато што би посто ја е г раматичке сметње, нег о зато што речи древне њиг е сасвим не доста ј у европским јеЗИЦИ а Речи не доста ј зато што с у ревни езиц и би и ниверза ни систем знакова а европс езиц и

с у изра ж ајна сре дства ин диви д уалног Ја. Данас Европи све речи ниверза н г обеле ж а и

знача ја, сваки језик, без из зетка мора пре узети из два пос е дња ниверза на језика, из г рчког и инско вака реч д х овности вишег ре да г рчка је и и атинска вака битни ја реч мета изике грчка е и и атинска ве речи о штег обе е ж ја с г рчке и и инске а ова два езика се мо ж е изразити ниверза на д х овност баштине

вропски језиц и с из би и ов у с особност Језиц и с већИНО1 само сре дства саопштавања ин иви д а ног J. Раз доб ље разбаштињености Генон о дређ е п тре т ка д с ренесанси место атинског језика С- пи и нац иона ни језиц и непо десни за означавање у ерза н са др ж а ја Г е диште мо ерне на ке наравно, сасвим је с упротно Њена претпоставка е да с наро ди у nO 'l eT K Yбили П И1lИТИВ И а исто та о и језиц и, и што с\' бистари ји би и с у примит вни и стина је управо о

брн та

Што је језик стари ји, он је више метафиз ан. Ка не би би о тако, не бисмо би и при ђени да свак у наш ниверза н реч пре зимамо из кинеског санскрта, г рчког и и атинског језика

Ла ински јез е још И1ао с ривен скра ј мог ћност арх аичких езика за означавање свих мог ћих ства и Универза ност г рчком ж иве а је ош већем

67



степен . Не реба се позивати на РИ јер мог ћност независи од података него од општег нивоа Али ако не набрзи не мо да нађе реч чије је богатство значењанеисцр о и неогран ено временом и простором нека семаши _логоса За логос би био неоп о ан речник који бисе c c ojao о ви е стотина европск речи ечник речи

начињени о логоса пр а ио би х ља речи али сеlO јав и и авља се сваки дан нове ко анице нај

д овни простор који имен је и открива - неисцрпан е.Б"огатство метафизи к слика и значења још је зраженијесанскр и кинеском ези .

Упоређени с европским језицима л ински и грчкикао да су језици цивилизоване образоване и д ховне кас еа њихови романски и германски следбеници као да судијалек и. Готово хињски језици. тварност више реда

и животна делатност вишег и мишљење виш нивоа наовим језици без з зетка се може о ржати само зстал \ помоћ л инск и рчких речи Богатство смислаових ечи њихова грамат ка ширина и метаф з к нивонедостижни С за језике који с их наследили Вештачка инасилна национализаци а пак с ко ом се желе превестиове речи не сп ва а о р С исао ниво и бо атство јерсе речи не мо бирати самовољнО.

свих језика понајвише идеалног има

не восмислено c HCKp '. А од језика који с нам ближу рчком То је језик који уме да име је ч ињенице животаv њиховом апсол тном својству ругачије речено:

за но но ш о г рчки означи то је с боликаМишљење није ствар индивидуалног Ја не о

универзалног духовног Ја А ако ин ивидуално Ја мислиисцрпљује сеУ томе ш о себе самог апстра је од ствари.

68

ер је а се он повукао на одређено одстојање и одатле посма ра већ в ди истину. ако види само - апс ра ноЗа мишљење су по ребни перспе ива и бvдност. Само ако је не б ан он може видети суш и ;

"и само ако неко

види сушти он може б ти егзак ан Егза ност ј едино може из рати из ниверзалног синтетичног погледа Знаци метафизике, слике l Ита су егзактни. Егзак но иђење је оно које се испољава у латоновој метафизици

еја такво егзак но в ђење налази се Питагоринојтеорији бројева; у халдејско ас рологији у Ји ђингу; У алхе ји у мишљењу Беl еа или Бадера у Уl ТНОС И неколико велик х европских песника као то су Шекспир Молијер, Кит Хелдерлин, Геор е Р илке ајвише је апс ракт о оно ш о се налази изван ових кру ова већини случајева пак, са о утно ису то знаци ни слике, само пој l ОВИ снова појl ова је апс ракција; а апстра но значи лишено чулности истине, суштине отпуности целовитости би ства

6

Према формалном обележју древна књига је билапосв ћење пре а садржини метафизика. А њена лога љ ској заједници, пак, била је одржавање дел ностиревног сакралног субје а буђење Древна књига кадавише није била сакрални субјекат постала је читељЖивота К и а ј е постала владар филозо , пророк, с ветацсвеш еник учитељ лекар от ност бивства ви е се нео ашава ивој љ дској л ности, не о изи Књи ачува сакрални субјективитет; даље преда е баштину.зри е Ec 6r 6 оr који је занемео на Љ Д КИМусна а

69



Да се овде ни за е ак не би јавио неспоразум, реб ло бинагласи и да имеш о је књиг наследила живе

речи древне сак алне личнос и НИЈе свака књига наследила посвећенос акве личнос и. собенос апокалипсе је п авоу омеш о мадареч с и и она сама се налазипод \ Оil. бјављење и именова е с у к изи

еразре ива е коћа кризе јес е ш о она посед је 1 0 ћнос објављива а али а мо ћнос се ника а не

пре ара ни ш а уго ос ајесамо мог ћнос о носно не ос варује се. За о је ис инска сакрална к ига са Ю .и једино она која је п еос ала из д евнос и IЛИ она К а живи не ос едно о древног духа а оља особина апокалипсе јес е то се пред њом налази ешење али га онаникада неће о к и и неп екидно п омаш је распле ; није будна - она хода као месеча . Ч ак и средс ва спаса и

бекс ва употребљава п о ив себе.У древном об и књига говори као човек, а од ада

ичовеку реба говори и као књизи.Санкција ревне к иге био је човек данас човека еба да посве и књига. У древно доба гово је о ређивао ш а реба чини и и писа и;

од да написано од еђ је ш а реба рећи

70

v Три изв ра

1

Човека по онулог Оi а љенос раздобљуис о ије не б ди сак ална личнос Сак ално својс вол чнос и је изгубљено а ОШТВО по шаја којим је онапо шала да повра и о својс во окончано је не спе ом Ураз обљу ис орије Учи ељ Живо а није човек него к игано непосредно објавље е о је ревна Bpe !eHaбиосакрални човек сада је пос ала к ига Књига б и на јепе ао који се оглашава П обуди се t Oвечеe lOj да еуспава демон сна Пре пос авка б ћа књиге ес е да јељ ска личнос нема. Рећи распола а и дела ном иа ивном речи да и знак за буђење ис оријскомBpefle Yједино је књигау с а . Љ ди међ собно јес и мог би исамо у индив дуаЛНОi однос ниверзалн односе из иписана реч

Б днос књиге раздобљу ис орије им ри извораАр аичка син еза Све врс е и сви облици

елина древних времена. ве древне елине су знаци ислике ниверзалнос и бивс ва Ако је неко раз м о иасимиловао са lО ед е и овакву ИН а И е ви ии нарочи о б није живи.

енијалан човек. енијалан човек ис ориј јеапокалиn ична ва ијан а ревног сак алног субјек а. Ређеје дела но би е већином је човек ечи и о писане речиСасвим из зе но је филозоф или на ник п е ежно јемузи а или песник или ме ник

Мис ична ин и и а Мис и на июи ија е

7 1



древна ностзе а у историјс ом о и Готово сени а а не јавља о ви љива и ис ључива најчешћепродире само а појединим тач ама Готово потпунонедостаје науци и фи озофији Ње а осо на подручја су реЛ Ја, мисти а и пое Ја

Неоп одно је аниз и ове тач е за о што сеl Opa

повући оштра гра и а према пара е ним појавамаисторије. Мора се раз и овати н а од ар аич е синтезепросечан чове од е ија ног чове а сцијентифични ум одмист ч е ин и ије Ни нау а ни просечни чове нисцијен ифични ум не де нити мо! да е, и о да ии и изван аштине, а о и се уопш е мо о ити изванаштине

2

Ар аич а синтеза Је универза ни метафизич исистем сим о а ао што су у новије време познатиаритмо о ија, астро о ија и ђин таоизам остојес чајеви ада су поједини древни нар и има и једједину древну це ин та о је ха дејс а це инаастро о ија, е ипатс аХе е рu ме u уче есачувано у тра овима тар једно народа може живетивише е ина у Кини с један поред др гога ао це иКонф чије; дији поред оста и Сан ја и Б а наТи е он и изам ма с учајева да се две це инестопе; та на пример у ра ре и ија Митре и А реМазде у Гр ој че е Орфеја и ита ре потом и треће

атонаАрхаич а синтеза се отово ни ада не везује за

једно име А а о се то и догоди и само је име универза но72

као ш је ин ијски Ман , египатски Менес, ки ески B aн единица је у иверзал а Ова универзал ост се на свим

тачкама о е ајош ије одвојити од колек ивизма На пра ис оријско доба ка а су на обал Мале Азије и у Европи ас1 ПИЛИ Талес, арменид, Хераклит, и ка а је започела секуларизација древн х целина у и иви уалним

фИЛЗ фИЈама, мо а се веома добро запазити постојећа разлика између универзалности и заједнице Талес ињегови савременици су живели у забл и да успостављање Јединстве ог метафизич г система знакова мо е бити и индивидуал и задатак атварање отвореног бивства попримало је све веће размере у то време див а на целина, која је касније назва а филозофијом, алаз се у истом односу према у иверза ној цели и као и ив уална поезија према универзалној поезији

У древ ој поезији, код Грка Хомер у хин у л рМахабхараmа и Рамајана и уопште у l I ВИ Ш древних

народа бит о обележје је да је она универзална а не колективна Дакле не заједничко него универзално Тежиште е пада .на тора не о на смисао и са ржај симбола А колико Је у народу неминован овај универзалностваралачки процес, довољно је само рећи да v оном ис оријс м енут ка а народ изгуби универ;алност, више не може да ствара мит чак више и не верује у м Разуме се, под на

родом треба подразумевати древн иверзалну љ с заједницу и реба је одвојити oзаЈед ице ис оријско доба - од омиле На пра ис рије губи се универзалност; паралелно с тим би се и IИ а народ постаје гомила. Закључује се затворено бивство

'и

постаЈе живо Илијад а Одисеја , Гилга еш Рамаја на с у

7



нивер лна сничк ла Као ш о с ао астроло ијБон Санк ја нив р алн метафи ике в нив р алнметафи ик с ар аичке синт ас ро нив р алнојм тафи ици и о ији н с о и кол к ивна м тафи ик Ио ија Кол к ив н м д створи ни о и ниIе афи и а о он живи живото б о и и б

ме афи ик о носно атвор НИ l ОТО l ато н ма lИтаУнивер ал р внос l њ је ин иви ално ра обљисториј о ија и м т фи ика дос вај У р к о иниљ ди н с а вор не ос але с ин иви алнеСредиш виш ниј божанско нив р ално бивс во не олично љ дско Ја А индивид а ме да ствара самоиндивид алн о иј и индиви алн ме афи и ;индивид ал ш о начи да је фра ментарна литкасл чајна и са lOвољна ваква самовољна сл чајна

фра мен арна и ли ка т фи ика је l фи ика Гркал с и а l нида али о с р вара м афи икаосле ла он ко е био осл њи ро ла с а р внооба с тим што бива св индивид алниј а свфра мен арнија све самовољнија лића

Архаичка си е а ј нивер ални сист м И lболаЊ н о је гр о с не може и ра и ти ни ра ва природадефинисати. Свака ревна целина има други логос; али јлогос с ди шт свак ј единице То ј р а ли ка и међу ревн

јединице и индивидуалне фило офиј : ова после ња

пос ду је само Ја, логоса нема. Касниј је овај логосприл но росто назван ринципом ве р њ а е овде реч о раЗУМСО1 начел Логос није принцип, него ПИрИ1)'ално стваралачк а активност. Х р аклитов им

језиком: ват ра бивства у јо ј гори с вет п рирод . У хи дубаштини Агнаи и иранској Атар, у јеврејској прво од имена

74

Бо а Мекси ецкати олка блиставо о л дало дхерметичара тро ао с врхом рема ор код Бем а"с лф р код Бадера м ња

С ш ина др вно ц лини јесте ло ос који сеис ољава систем симбола јер ј овор ћи икомлера рис ство квин с нци ално бивства А ШТО с

симболи објашњења ' но све а већ је р ос еноначаја Чињеница да је др вна целина о CBO 1 облик иО O ОНИ а и а Т ОЛО И а и медицина и етика и оли икаи мистика и социоло ија и си оло ија и кара ероло ијариродно следи и нив р алне с штин ц нтралноло оса ви делови се асебно и не мог одржати и немајникакво смисла а с међ собно н ависни сторијскичовек не ра ме аб н која с стално нала и међдисци линама ње ове н ке ова аб на ниј ништа др одо а тономна дела ност делова који с н аконито

еђ собно окидани а ови д лови а раво He lajy никаквосмисла ни начај једни б р их а нарочи о бцентрално ло оса

Медицина ора би и сној ве и с си оло ијО lси оло ија аједно с анатомијом са фИ И О и емијО l аове с тико са социоло ијом а ова о т с начином живо а(ис рана риватни живот вас итањ ) а ова ак см тафи и м ос бни делови с а вор ни а с рактни иошто с иреални и неживотни они с бе ва д шном

п р о ст о р у.

Др вна целина се разлик је од та ване н кеисmријс доба о mM што ј ар аи ка синт а каометафи ички систем накова истовр м но остварљивра и ни начин живота Јер је ло ос сре И · цели естваралачка с станција која обличава и смерава ж вот

7



У сва ревној цел н б ло а је аРИ i олог ја

тао зам, ас ро ог ја л Санк ја Бе - в делатн

х, што другим речиыа значи да о даје симбол и фОР:lИра

овека према с ыбол Ка а а праг стор је ар а

верзалну је н ц смењ е в ална наука

ф лозоф а логос естаје ал еста ак огоса знаL\И

г б так стваралачког д а кој вр ста де ат

метаф з ч ут цај на ж вот чове'Iанства; м сао се о ваја

о а аз вајају се еор ја пракса вај траг ч

раскол ус едиће у Европ с Пла ОНОl У ж во у . e раздвајају а вност ко тем лац ја као што се о ваЈаЈ

а в а онтеы ла в а каста: човек уха (бра ан)

управља ( шатр ја). У стор јскоы времену м љење

делање в ше е знају је но за руго. Ф озоф ја

спе лат в а н ка техн ка е могу се свест на Један

ме ељ. То воје н је овеза оестао је сре шњ

стваралачк огос ракса теор ја неупоре ве

Теорија ос аје апстракт а за ржала је нешто о

еа тета древног оба а рефле с в а је пракса је

ухов о беса ржај на, дегра ирана рофа а; а обе су

в ал е з ворене реа не једна без ру е.

3

Ген ја а овек стор јс г раздобља је отомакрев ог са ра о с бје а л њ х вој цу затре ута е смемо оме Ге ј ала ове ремаса раЛ ОlI с бје е о ос се ао а стра т а реф е с в а на ка рема б ој рев ој це н ојарас ол же и еа тетом Ген јалан овек се н је то и о>'љ о о са рал е ли ост ао ф лозоф ја од арха ке

76

с нтезе ајважн а раз ка змеђу њ јесте да ген а ачовек ж в у с ор јском времену што знач да е ж в ународу, его у гом , односно не ун верзал оы б встнего у н в дуаЛНО 1 ж во 0 "да е У ж во нојзаједн ц него у оса е остатак ж вот е заједн цезатвара егра ра, ч апстракт ом теор јс омреа ом К ање везе са овечаНСТ О век з ач к ањеса цеЛИНО б вства обр то јер то воје н е о воје оен ја ан човек је сакрал субје ат ал његово сакрал о

својство есечарс ом б вст н је слава наро а, неготраг а његове ли ост . ва траг ка лом на кома ењегову не осре ност Због тога је пр с љен да б ерефле с ва аравно реф екс вност га н за трен та еза овољава јер веома обро з а а акт в е сеалаз у њему е ствар његовог сопстве ог а са њ м

сам м; у то с у ају б ла б то неплод а самље а свестодносно ж вот а епр л ка Ал а с роб је кроз овузамагље · е р л за то нема вере: ме а аm стсвоје а, не сые со стве с б а бац \: б вство H з ада с о ж вот без остат а сматра жр вом.Ураво зб г о ањего о ст нс о биће е от е јед нство б вства башзбо то а са р но својство његовог б ћа остаје та аувећ н слу ајева а ре њ м сам м Кас је сазавршетком његовог ж вота елов ове тајне сер зре авај због тога стор ја ст ског ж вотаге јал ог ове а за о ње ње ОВО l рћ Ж во и одe OBaњe ме а оствар само зузетн м с а ев ыааЈчешће у раво не нат р ро н м ен ја м езгром

свог б вства већ свој м ви алн м с особност мас ољашњост а, ло ама м стварн м отез ма

товање ен јалног ове а стор ј е

7 7



узимајући об р сасвим мали број из у е така, јес е -написана реч, књига. Чак и онда ако он н је песник, писац или ислилац сво зада а к оже да ос вару е са о књи му живо ко и е и губио непосреднос п рави з нача има само посредно односно писано сао ш авање е р оно чува одломке логоса

у сваком гениј алном човеку иоред раз лика

раз о бља времена расе обра о вања пос о и скривенаали дубока сроднос С вако то може р оверити на примеру уз ето ! из блиске прошлости У другој половини ро шлогвека нас у а у Кјеркегор, Дос о евски, Толс и Ничесваки од њ сасв другачијим ов одом у другачИЈИМ условима у друго народу вероисповес и и смеруНасу ро то ме не само да у њима о с о и неш оз а едн ко не о оно ш о је у њ хо вом размишљању

најб т није савршеное истове но. Само су рин и

схва а ња света дру гачији укратко: другачи а су о а н чења и р едрасуде Ако се ова мишљења у ор едевидеће се да је едно антиморалист ч и ант х ришћанскодруго демонско и мист чно реће верн ч хришћанско.То су с ољашњос и принци и схватања света Постоји една ачка где се сви они сус чу а о је ш о опе желе да

отворе ж в о з ворен у ис о ри у з а рачун сила бивстваСваки од њ х жели е аф и ку и сваки од њ жели ис

ме афизику Сваки од њ х жели животну заједни -

суочен е с а с рак и о и жели идеалитет суочен е смесечарство и жели буднос

Гени алан човек ни е сакрални суб ек сакрални субјекат будно и непосредно отвара з а в орени живот и ослобађа га за силе бивства Личнос и сторије ни есакрална него ге лна; о н ачењу сво е дел нос и она

78

најчешће нема ни ојма Она б и и у немирава, али не знааш о У а анствено ве и са свој ре ходниц а исавре ени има учи од њ и сагласна е с њима Свака одњ носи у себи у б о какво облику а колико поспанои сањалачки универзалнос Осећа да нас авља делоп едака о и а никада н је чула; lюра обав ти рад чи аежина ни е асна Стоји беспомоћно пред својимванв еменским склоностима ни Н е ни Толс ој, ниК еркегор не би знали да ра асне а су били привржениЗара устри Херакли односно Сокра односнохр шћанс ву Дух баш не буднос е ослабљена одна носом ис оријског в емена Али ова дух е био оно ш ох е повезивало међусобно и с РУ И 1 енијалним љ има

ко и су се јавили у истори ско време али пре све а сдревним односно равим људским бивс вом Правогге Јалног човека енијалним чини његова духовнаунивер а нос - надин ив уалност наmринци ијелноспоглед изнад по леда на свет Свака гени алнос је на некиначин везана са бивс вом с целином све а - с пос ојањемс O O и е ом свака енијалност је једна врстаинтен ивне осетљивос и И у раво е због ога за свакогдругог човека дело гени а могућнос буђења

4

Трећи извор будности у историјском времен естемистична ин ици а.

Први извор арха чка син е а рема својор роди еш се досеже и ешко је разумљив Другизвор генијалан човек, 'може би стран и може ос ас ран Трећи извор, ис ична ин ици а е дела на

79





душе. То се збива у осамљеној медитацији, у тренутку

надах ућа, вре е заноса, у часу С lР ТИ, у трену љубавног

загрљаја и када се разлеже музика - када људска душа

постаје интензивно осетљива Када је скинула своју

реф ексивност, одбацила свест, апстрак ни смисао,

о амљеност и постала непосредна, отворена и на.

Мистична ин иција која носи ност и разбуђује

човеково биће није разумна способност Оне снаге које се

Ч ју у медитацији, у н д ах ућу У визији, У заносу и је

р ше зидове Ја ка би про и е човека за пот ност

бивства, е снаге не спадај у круг ичног раз ма, него су

нади ивидуал е, натп иродне си е, си е универзалног

бивства Због тога човек види у надахнућу, заносу,

несвести, усхићености егза не симбо е, а не апстрак не

пој ове У екст зи човечанство и је инство света су

непосредна реалност Због тога се музици успавано Ја

тргне и одбаци дегра ирани живот О да све оно што

спада у круг мист чне ию иције: п орицање, ороштво,

епопеја, екстаза, медитација, истрже се из света факата,

уздиже из времена, оставља на цеди у рационални с исао,

нагриза стешњено Ја Из иреа ног круга опсена човека

с па у ниверза ни свет си а надвремене CTBapHOC .Схвата заједницу, постаје непосредан, отвара се; а што е

опет само друга реч за то да е човек

82

Ш више нап едује време у ис оријско доба, свевише опада утицај и значај древних целина У средњемвеку су још увек цвет ле аст ологија и алхемија а потом супостајале све б еђе и разније; у Х II веку јавља се

питагореизам као позна успомена кратког процватаслободног з дарства Међутим, мисти на июиција је издана у дан све слабија, астро огија и а хемија доспевају уру неЗ а ица и непош ен х људи, а с ободно з дарство,уместо да одржава владавин духа, све више постаје с угапо итичке моћи

Делатност генија ног човека и мисти не ин ицијепрестаје у метафиз ким јединицама, истовремено с па уп ви п ан у мист ци и поезији Мистика је и иначе уЕвропи го ово од самог поче ка, а и у сва м сл чајупочев од ХIII века, постала ра ехсеl еnсе оч товањеметафизи ког духа. Т е ово питање, које чес о искрсава уН Ј истоветности и сродности са средњевековним и и

нововековним мистичари а и са древном I етафизиком иисточним мис иоцима, добија своје разрешење Узајамноде овање и и азијски утицај може се евентуа нопретпоставити с учају појединих та иј анских ишпанских мисти ара та мо ћност је си рно изван круганемачких, фран ских и енг еских мистичара Овиис иоци су зна и највише неколико де а из баш ине

гностичара и и хе ениста (Дионизије Ареопагита) Па ипоред тога изрекли су значајне и темељне мис и ба ине

Мистика је у Европи поста а чувар будногметафизичког духа аравно, није се мог а јединственоизград и. У овом ·новом ми енијуму спречавао ју је све

8



већи раст антимета из ности. Све У свему де овање јеби о ин ив а но најчешће к ишом и под ПРОГОНО .

СИ ација мистике новом доб поста а а е светежа, и могла се пробити само код поје ини генија 1 Хљ и акав је био Параце зус који ј е по шао а поставиоснове једне пажње остојне це ине од е е енатааст о огије а еми е и европске мистике Оваквагенија на појава ХIII веку био је Сведенбо ко когадо азе о из ажај а сас вим древне ор ичко-е ипатскемистерИ е

Јединствена мета изичка будност се ниг е нијев л у Ев оп Ре г озан х е живео у lИ ТИЦИ

ск вен м незаК Т I ж во ом Световна бу ност сепоmуно одво и а од ре иг је и је у новом обзр ж ва а поезија ништа д уго Ако не едном будеже ео а ана изи а сачуване везе ев опског човечанствановог доба с д евном баштином, тај ће морати рећи: п аваевропска баштина а 0 )'да и б ност живе а је мисти и ипоеЗИ И

Подр зумева с е да е поез ј би а ин ив дуа нија,с мовољн ја ф аг е рн неповезаниј , апсодичнијзо ов н не о м стик А н суп от ме е отво ни ,по свом ка е у често универз н ја На авно о носи сето н доба п оцвата поези е, на време Дантеа у та ији,н шпанс драму, на в еме Шекспи а у Енг еској, наф н цуску р агедију, на Моли е а и на моралисте а у X IX

ве пак, н а уске ром нси е е Међутим поез ја је и незн н х народа то зап аво и у сушт ни увек

е а ка отва у б вст .у сто ји Ев опе наста о е едно једино

е нство о во <т ветно ан а с рхаичким синтезам

84

а то је мистика Јакоба Бемеа. Бе! lе је заједно са својим енгл еск м , ран ск м немачким и уским чениц а у радио Уедно не само е ементе европске мистикеа емије астро огије и а тмо огије Њ егове темељне И Т ИЦИЈе сежу до апсо утни и ревних отк овења

ије Кине рана Египта Њ егове 1IИ ЛИ сти о наш д

ана пос е ством с едбеника Пасква ис СенМартен Бадер а пре ово а Со овјов Берђајев и Дакве Међу овим с едбеницима најзначајнији с Сен-Мартен и Бадер и су с БемеОl истоветни по у и који својим учењем у в оп новог доба зна е н јвиши степен мет физичке ност .

6

у Х Х веку је апока ипса стиг а до та потресног п еокрета да е узнеми и а најбољи ео човечанства

Запада змеђу будности древне башт не и напетости узнеми ено модерног човека настао е ск вени скл д У ово време е више људи на разним мест ма пос е аз ч тих повод азних сме ов откр о знач евне б шт не Нов век н е створ о је нство с чно

рх ичкој синтези, као шт е то чин о Беме К да је Бадер упитан з то не изг ад систем о свој х мис и,одгово ио е

: " ош н е з то ош о в еме ер већа по овин човек још сп в Моде ан човек на пре еба да се п об . И због се реб маш т д евн х в емена, да б з ажио помоћ ха чке баштине.

Сазн е знач а баштине данас се вез је само з неко ко мена Међ ов менима зн чајна с Рене Генон, Ђ о Ево а еопо и е Генон е Tpa Г \1

8



ст нск х откр вања својих значајни фран скихпрет одн ка ( ат Констан Едуар Шуре тд ), првиконачно разјаснио шта је башт на Евол не књиге с одпресудног значаја у однос на е ilетичкбаш: ' наапсол тн ИНДИВИДУУ она ела (R vo ta con oondoode no mpeJ a smo paganoУ којИi а ок ава даИilени дух ба т не зазивају т сакренаљености

Пресудна ! ана Циглеровог рада јесте што ЈОШ НИЈе Уilео дасе обрачуна сHaYKOlновог доба; његово делоЈе о дагранд озан оле lИЧ И с п с у које l жел да убед наукуње слеп обезд ховљеност д ова три аутора Генон Ј

.

најбл ж ст нској буднос

86 '

I

I

i.

' 1

I

VI БmU1 luне

1

екада, ако би у г л Грчкој б о нађенlеђ собно сличан обичај начин ж вота ЛИ згратање е б ло: који народ је то зео од др гог народје стар е Ко је роналазаа ко И Итатор? Било е саС

оч леднихслучајева какви су Ег И Грчкој лди рану, е је бл з на пружала о равдане и јас

претпоставке. ас прот СЛИЧНОСТИ lа уаљеНИil зе lља! акао што ссродност кера lике л ар тею ре Ка lбоџПеруа л Египта Ацтека кој су остајал објашњења л су свођенна заједничк звор Говорилсе да ег патска и средњоа! ер ка здања ОТ с оАтлант де о ч е l нестанку и е Платон Ти нају.Рел гије д овност , IИСЛИ биле су редмет исттрагања као стварн чин оц живота. аж о је бнаћ проналазача звор

е када, у доба сцијеНТИфИЗlа еровало се да сесл ч ност арх тею р об чај м а рел г јама јед но може тако замисл т што х народ преуз мај једн оддр г Данас зна lО да се сл чност, каткада и исто етност не објашњава баш ПОЉНИ l утицајем. Међу с и м наРОИ а

на земљ постој нев д ва монол т ност, а она је све ећа што се враћа Ю у древн ја времена. Сл ч ност не требасхватит као да се ар и те ра може с ест на Једну Јед 'праар и те р с а ка рел г ј а на једн јед ну пра-рел гиј . када н је постојала оваква праарх т е рапрарелигија прад као што није пос ојао н пранарод,

87



,



А на питање шта е р вније метафизика и и Iсасвим о ређено треба о говорити: мета изика При арнасушти а ревног оба ни е би а тска него етафИЗИL ка.Ми је створи о касни е доба

Да је ета изика ре би а и еалите- · негоми

CBaKO le е C l CTa поста и разу љиво ако Зn ИС ко а е

она способност љ ског у а из ко е изви е е но и ко а еона што из ње извире р го р ан мета( ; ике е б иt o te ec e e Iисти на ин- иција то је

способ ост над а која се икада е индиви уа из је и а.е отворе а само пре а у и верзаЛНОЈ стварностиМисти а и 'иција е а пој ова, е а с ика;

етафизика размишља идеја а А еје с праствар остнат приро о г ре алитета растварност и се е il O fY

евести на език и не мог се изразити реЧЮlа И анас је

т о тако а било је тако у сви:! време и а а што је peLI о

ствари о р еСУДНИЈег значаЈ а мања Је а а за рециздефинициј Ођ а је наЈ ање огућа д ефиниција а јваж ијих ствари а ка а је реч о аП О УТНЮI ствари а њи о ва дефи иција је потп о е мо ћ а едина моr ћ о ст да се об в ате и еје јесте си б о . А си б о је скриве загонета и за његово решење је потреб а управо исти а и - Ћ ција епоптеја хисти видја буд ос Симбо и виђење и ствар ост у мет афизици увек остају

е тафиз ки, од осо е излазе из етафизичког круга

де а се е оже се ларизовати. Зато Ге о каже да се с ш ти а башти е икада е оже поп арисати разрешавати ширити и општ и ти

Међут етаф зика ије би а ра ије са о идеа ите ' его и вре е Вре е ска ед ост иакоe f аро ит и ципије а з а ај распо аже број НИl1

90

,

i

,i,I

I

знацима Не ог е је фn rчко о ређење збивањаДр гачије pe eHo с штина збивања је независна офа ОГ о ређењаА о ет је но је факти ост а р го јес штина ствари Као ример би мог и ос ти о ернио аци којИ а от о едоста е с шт нn. аЂ шљања \етафизички раСТ nР ОС а ок апnј се с О И

BpeMe O 1 к а ре иги е ош нис зна е за цркве и бо овза обред и x n во B e e се ок апа С О Ш e OXO езикака а о још и е знао ни за ој Oве ни за с ике већ са оза иверза е симбо е А ово време се пок апа с е о омкада етност још иј зна а за мо ћност стварања Уприрод и фО i а а и би а је такозвана ар аичкагео етријска у ет ост. Ми зна о поз а де а овеумет ости старогр и староегипатс с к р и поз унео итс керамику.

у древ о бивств\ пара е о се ЈављаЈУгеО еТрИЈска метност универза ни језик ре иги а беспољашњости и при ар а љ ска способ ост мистичнеи - иције . Њи а реба додати још једн бит у ЦР на сесастоји у то е што је ове а ство од древ и вре еназ а о за темељ раз ик измеђ квадра а и кр га

Квадрат и круг с арав о си бо и из онихвре е а када је човек раз ишљао\. симбо и а виси бо и се мог наћиу сви! баштиа а еги с ј,ацтечкој ке тско и ијској грчкој Од питагорејаца а е ији Кр г је з ачио ебо вадрат зе љу Небескапојава а зе љи збива се ема гео етријско закоре а ери Не с е се заборавити да с а а објављењеатер прин ип ји рађа об ик и етар речи јед ог оре а

Неб ски зако ви љивог света је мера то јесте с исао "о ошто је горе истовет о је с о и што је до е ер је ера

9 1



небеска. то је разлог што је у обл ку ква рата гр ђенн ра ма- ра ов ер 'саЛИ Апокал псе. Ква рат

је еја зе lље њена небеска натпр ро на фОР lаз гн та земља која олаз о зра аја гра њетвор xpaMOB на гробн беле га То је lИсао

ненар ш вог пра И iа с те lа бо анско закона Древт н знак о ква ра ] рИ кр а НИЈе н шта р го о

преобра ај вота ње ово з и ање б вствов на ИЈа, обо отворење ше Тако то с вата

астро ог ја, теор ја бројева, а ем ја све ар а кес нтезе. Са о з ред от ућ теор ј бројева есет јевеч т божанс број кој означава едно Цел ну-Свеун верзалног света; дванаест је број ос оса, вре ена,Bpe leHCKOf н верзалног света. Круг ква рат се о носеје ан пре а р гом као есет ванаест: сто ю вечност вот у вре е пр ро а, и еје матер јалн

свет.з ч њен це што је ревна гео етр јска Y l THOCT

н верзалн ја од на ралне, што је ун верзалн јез к позра ајној сназ зн д нд в а ног што је десет спре

дванаест пр ро но след а је етаф з ка пре м та. ато с ера ао-це када аже ок је Тао вечност , онне а е Тек а а за очне еловање, настаје ме ." Тако јеУ етаф з ц јо : вечност (у еал те ) т је већобјава Bpe e a, већ је сл ков т н в ал зован; посвојој ој цел н спада у п тагорејск кр гдванаест це. т се о нос пре а етаф з ц ао сл капре а су т , с бол ре а МИ Л с бола ао н збројева ре а едан.

92

,IIјt

I.1

'1I!

3

епосре но објављење које у разл те башт нечува е пре авале даље оБ И У ревне ел не,првоб тно је б о отворено. То је б ло оно време којебашт не је о шно наз в ју златн оБО I Св љ сб чесн објављења. је се зна iО за касте юасе заобразовне раз i ке за ква тет способност бј ављење јеб ло непосре но, а ње у је учествов о свак човек. То јб ло вре е н верзалне в дје х ст л бу ност а ан је б ло ран е з еђу б вства вота. У башт н ј ето оно вре е када су небо зе ља сто љен у једно. У

н ј се ка е да су у то доба св б л об зет Ведом. Тоје б ло 1етаф з чко правреме, доба еал тета када јечове анство вело у ж вотној заје н б ло Унепосре ној вез с прастварношћу

у сле еће раз обљ в ше н је о овечанствораспола ало непосре И1 објављењем, не о Ш\IO је најед на каста. То је с сао настанка кас што је неконепосредн ј чесн к непосредног објављења он за з мав е leCTO у х јерарх ј аста. Са а већ У и еаЛ О1етаф з е в са о ду овна аста. У нд ј бра ан, у

Е Тот, У ра Зар стра, у Грчкој орф чар, ч ј суследбен ц на ра стор јс ог доба ревн теолоз ,7 t 8co oyot ховна аста је ве а у 1етаф з чкокругу, ратн чко-у рављач а аста (санскртс к Рuiа)пр бављала је важност својО делатно ћу у ду уобјавље а е О О с а аста (ваuшја удра) бр ла се оодржава у атер јално ж вота. Ко н је познаваообјавље е б о је з ха одба ен (авара а).

На гра ици историјс г р здобља каста више није

93



могл д чув обј в љење. Његово мет ф зичко зн че ње схват ле су с мо поједине изузетне л чности, с кр лнубје

А v историјС ОlI р з добљу обј вљење непосреднож в и Te у љ ск им спо собност им у м ст чн ој И ИЦИИ

Делови рх и чке б шт н е кој дол зе У обзир нстепену д н ш ње информис ност човек јесу следећ :

К

Тибет:

ј

Иран:

Е т

Јевреј

ет вет х књТ о (Л о -це Чу нг це Л це)четири кл с ик (К онфучије Менгце)б н; Бардо Тодол (Књига мртв их)т б етански будизам Веда Ве а та Уnа u а еС кхјПат анђали: Јога-сутр аМахабхарат а, ње е ф ф кепесме Б а (саНС1рт и пали канон)МитрЗ р r тр Зе Аве аКњига ртви Перт е ХерХер е Трu меги то Тоб шт тарог завета Gевреј кшрут )јевре ск смрити : Кабала (маг јс ка баштина)Талмуд (ф лолошк б штин )

9 4

Ке тАмер кГрчка

б шт руб шт А ек М ј кОрфејХер к тП т р (П )

А ек р ј Х еј тр Л ИЈ

хем ј ( р к ?) р тмј (те р ј бр јев м т к

бр јев )Мух ме тв : Кора

уф

4

Бећ рев х це чув је ре ете ре ј м т к ж ве ље е ују Зб т јее х е ек к реч вет ве рх чкете е ре И ИЈе

Св к рев це је т кв мет ф чкк це ц ј ч ј е еме т т је у ру м ревце м Ак б м р е т в рх чке

те е рец б е м е р т је.А је е тв р ју у у ј је р в т т жет тч шће е в х е еме т емет ф ч т т уке чет м т у Бе . З т Ге к же Бе у

9 5



Ј



веровао у овакву наказу, као што су BepOBaJH и у светске јез ике По ша и су а на инесве с религИЈ уверњу а би се р лигиа "юга наини и аси на н вш а ка

све ска ре игија наравно опш е И пос а а ниверз а н а, LlaK ј и г БИa и ко ктивно об . ЖЈС:ретвор ла с а стра тн ХI-Eру безваЗ УШНО\

рос ор као и е ран оТа т жња не са 1O да с супротставља ' баш ин него га савршено погр шно схваа. За а ак овековогживоа није с варањејединс ванего У но ни

ос варии скад. Тако иђинг Тао еда То и Пи агораи цеа древна афизика. .

единство , П итагорино 1 0 \' Щ не тре ба стварати Ј р

оно - пос оји То јеоно је инсво које пос оји и које је ове анс во саСВИ не осре но прими о о божанског

бивс ва \ .

древно обау облик ховногобјављења Тоје

баш ин . еђу и о едан се живо јавља као множина као ноги љ и, нош во божанс ава ного митова,много религија. Зада ак ниј начини и од MHo e

- једно; само с омамљена ин иви а с ђује а б ск аЈН.И низ број ва опе сабије дан. Множ на реЛИГИЈа Је ис оријска не иновнос И ако је ове анс во древно доба \'ва о ис е ниверзане е афизик , о н з начи ; а је оно има о ј дн религију, него да ј ж в л о у

надреигиозно с ањ; а ако бд нос б де и а а акво

раз добљ кој м ћ с вратити д х овна в а а.вина ниверз алне м тафиз ик , човечанство нећ прећи на ЈедН)'

р лигиј нго ћ опет с п ти у надр л иоз но стање

98

5

Баш ина је по на целина и O a се б из зе ка\ СВ 1 С аЈ В lа оже не С O РО шља и него иР њива и У неко ико с ај ва Је OfyhHocTримењ вања и гле ала ако лако а в ише ОВ С Р Ја

ни \ Oгло а о оли ој Р i а\ ВОС То с збило сл аЈУ ca KXJa Јоге аС РОЛО Ј и алхе l Је.вишно је бави и се подробни р едо ових

новов ковни појава овољно је р и да је овајсциј н и и вани ка га назива иг ер доспео орсокак и би а ј н оп одна нова ориј н аци а ко икоО ина н гр пних наС ОЈања о е о Ј да за ЊУЈ

д овн снаг скрив н р В 1 ц лина а а и б з н опходног бљивања е је рво р о ас рологиј. о носно о ње ОЈ пра О кара ерo ШКОЈ при ни оХОрОСКО Ј а и не на пос е Њ 1ec Y и о при ниса КХ е о ЈО о ОЈединим ансама ана и и кС О ОГ е КО е е е да ос варе р вн Ц ЈаЦ Ј икона но о разни кр гови а и школа а по ев од еозо аАни Б сан и госпођице Б авацки па све до дар ш а скшко е које с играј езо ериз о опонашај и.пи агореЈске инд р Ш Је .

ви правци својој ве икој о ш е нос и ис о као

и пре е ни д о а кса р ЈСК Х и е енис и к гнозапо е ко на е ер нис појаве обнове него распада инис син и ке са о синкр и к . вака одерна е аКОЈа с р рано ! аШ примене е да ксп оа ишед ов н ргиј из поједин древни це ина б з правограз вања њ ов с ине извир из ис прес днезаб д А решка ј с д а они који се баве ово

99





ура навш вљег ове а праШУtl . У K3\la овогачове а ов в со пос п ће поста та ва aг нате н а е е еловање непре в љ во опасно

За а а вропејца а ас н е а се a апљ вовата пра т е ене СВОЈ е рел анестрпљ во а еловање 1 \ е а о а по уша ара \ е дух рев цел на а варв рс а rO ЖС а

C про ре у свет л ште гла а е езот Р :Ii, О Ш у е н а опере ру е рв ора пре a рев ој

ашт н не може т н шта др го о чен апо орност јер чо е а не рео ражава те н а него реме нач н аго а ања а о ду а то е а рео

е м то потре но ед ће а по се

6

Метаф ч ашт на је дно т н шта ругоаје но у ношћ де ење а о в д он - на

Древна ашт на је нап а а нање чувар тогнања је древна њ га а ра н о је ат та о вана етањ га ао што Ве а Ји ђи г Тао те ђ г т етан а

Кљига ртв Хер е р меги то ег п а Кљигартви Бу а Ul Н, Зе Аве та Зо ар е ер Јец ранање е може на ч т . ење не може ош мањепретпостав а а о оје удно т нај је ење у но тредао даље нов м енера јама о је а ра н је ат он је нестао ама је прео та о амо нање тог нањарамо на ч да о а о ога ења морамо

нач да е о нЗнање ашт н је дре но о ја љење о древно

о ја љење је рајно а но једно тавно чо е о о

02

f

I,i

I!

ј

поре ло е ожанс о јед н а ата љ с е су не естеда са ува свој сл ност с Б Љ с ж вот н аруг адата А ашт на о ржава трајност постојеће в

еђу љу с ог ожанс ог света ве оно о уашт на о л ура л ар а ел на в ре

овог е ног е ог е ног о ављења њега ре о

је је гро ања а еђење о е ра в ање реално је а о '!Ов кви и објављење и св га боље саг е ава. Ка већ е ви и н шта др го до са\ lОо јед једи пра тварност, зрео је за дност Б дност ј е интензи н а осетљивост ј а не

рипада амо чу има и ши не и инте е 1 У и инс н и ду А нај и ша је б н ост виша од најинтензи ни ео етљивости. Божја дно т није чулна и није душевна и није духовна, него ј е она: љ б ав. Лао-це каже "Кога небо хоће да заштити, љубављ га у ва"

Бог штити свет љ б ављ и ч ва га љ ба љ Највиши тепен личности чо е ка БОГ0 1 није д х него б ност рца: љуба .

1 0

Ј



Ј

1

Друг а кљиг аА ХАИЧКИ Ч ВЕ К



f

Ч в f В аН

1

С и а б о иСв ш о ј вет о о о но а шу Св

ш о ј та а о р бо ј о о Н< ш Св ш о е а ош о ј о о а ш Све ш о ј во C IP јсо но на Св о по о и н l< а о но на З то н к овори о ј ш в т а н ат рија наживот ј ино по ој и ј ин тварно т.

в н ви ива н т рија на жива б и аватв рно т ј н iю н вај ј јни в ити б l НИ животј н окр т н. Д ша живи и на највиш на танани GГнај јајниј в а приро о а и lа а О ка и н

и ати краја ни ро на р ти в чита ј о а а н тв р н ај н н окр н. н аш оно што НИЈ он ; н о И УЈ оно што НИЈона; живи н и рНОЈ а но ти и ра и ито ти ов а оно што ниј он к н ни што н бии а о нав н а в ј т ј такав као ај ша и и а и твори а и б Као ј он ноп тв ни н оп тв на ика оп т на чаро иј Зато н к авно овори о в т н ПО ОЈИ о Ј

рОЛИЈ ш н оп на н тв рно.а н ко каж ј ш н о н б а ,о т ив н о ир ива ир на н р ива оновори о риб т који би IO ЛИ р ђ ти б на но

н к ж к И ј р т ој би, н винво н и рно б и таво ј ј а ј при тна

07



па е\·х n n е о ор с ојс а са о атрзал о а а о ор n с а ос а а

Д а е с пс а ц а И о ос а њ с ос а о супс а а о се др а pe H о ор ло а а .Ј и о о ПОСТОЈис о ПОСТО Ио њ Ј с Ј nс пс а Ц Ј ес а и а а о а

аА о о ипа о а а с о о о с о

" е ре поср о о поср о р n а ео о: д ша ј ос тљи ост а осет и ост мо е ити аи Iо е ти др мљи а пр а том да л ј д ша а илије дре! љи а Тр а запамтити: душа ј и а и др мљи аи ос т и а и lа љ а ша с ојста а ер ј о а

и о што пос оји ј д ос а а је и а с пс а ци а Алиа о о ипа поср д о хо а а то и о оl е ре и јесте да душа е лат а ије с ар ла аије по рет а иј ПР ilе и а его а. Зато се

др ости го орило да Iера ота о е о е д шу ост

Б ост ије спре I смер а а ло ањије с ојст о ра ишљања иј оштри а ла ијапр г та припра ост с ага и и т лиге ција 0 дас д ост Ч ј у i1 с е оји ије уша егоса о опс а уш Буд ост иј делат ост иј с ојс оиј раз м ање иј ђење ије з ањ . да с ост

испо а а е само др гостепе ом с е . Б д ост јехот а и с а лади а ос тљи ост д ш а с е што Јест

душа мо а с ло ост il што ј ст д ша лагопр да ањ с ему о оме што душа одо и опри љу и ањ с му што ј уша. а ехоти а и

са лади а ос тљи ост емо а с ло ост лаго

1 08

пре а ање еодо и а за с ДУШО I,о Је ос ист с а ос у а а о с у дре ости го ори о а

ли и л п с и и от е о а ој и е дела а моћас а е о а е сла о о а о и е аа ос па ј з њ је ј с ла aTH Tе о а

од осу а у с е л до ру о с е је те ос е е пос о е Ду n а с ар ос јесупс а ци а е љ е х т а о л е а о њј цео о ај ели и с т и ц о о ај ли и с ет са ј ње аопсе а. ша сам а о се и иј д и а иј е атљи аиј ра У lљи а ди о што се о д ши Iо е ре и

посред о јест а а ј душа према д ши Д ша ј преilад ши а. а д ост ј ос т и ост а с што ј д шаи хоти о о ијањ с ега што иј ша 1 опсе аШто ије д ша што ј са што ије с ар ос о је

постој што ј саiЮ аролија, што ПР lИ е што сења што ије ито душа ј пр lа l ра о ш а

емо а и душ т и разум ди з а модо ити Iо ота и Али ј ша пр ма ши аод ос о ос тљи а. с тљи а а лагост д ш а њес тлост по стљи ост а ло ост, исто јед оста остл по l р ост. То је ос тљи ост д ше пр ма душиљ а

Љ бав ниј ствар ос Посто и једина стварностједина супс а н и ја: душа. Оно што ниј д уша, чаролија јПрва чаролија ј љ убав. Душа е дна Постоји д на ша Ј дно је постоја њ ј д на ј супстанција. Ј д на ј стварносПрва ј чаролија када ду а ж ви у опс ни ј д нога и рој и д с о ро и много њ х и б з број . Када ј опс на обух ати, у н о ћној ши ди с еодо ива љубав да би се

09



1 НО ТВО је н ло ТО ИНО , тот н е еторое еторо воје воје ј е н н не је је ј ер шне је је јер ш н је ел тн не е је н о рећее н е н је је јер воје еторо

НО ВО ро ј не о тој н в рно т тољ в н ј тв рно т не о о н в о ен ј }

о ен вер је о тој мно о о ет л дмноштво то је но д о ет во је ено Јед нЉ в је оно што о ен је је ш ој је о т лноштво л је љ в оно што ш ч н шом шомо но но в оје о тоје је Је н , н р вој во, веч тоне ро енљ во Је н в ј е н ш је је н о тојеће н тв рно т не в тљ в бе i ртн веч тне роменљ в је но т вн , о но н ве је бле огр бо, те о не о тојеће

2

Бивство ИlШ јед једин тај , али то није душа,не о не \ ша Д\'ша је стварност, остојећа. Је на вечно

- -

не ролазна Тајна је у томе а непроменљиво стварароменљиво не р ола н о ролазно, о стојећа стварност

чаролију, Један Два и како је наст л о Стварање."Ра мишљајући о тајни ствар ња , пише 30хар,

"шетао сам горе-доле обалом мора, ада се изнена а пре амном ојави ророк лија и ита: Знаш ли смис ао речи М И БАРА ЕЛЕ ? овор х е речи значе Све I Н О Ш Т В О

неба је ело Бога А лија ова о рече Ка а је Неименован ео рви т да се ОЧИ1 је настало је Нешто, Једина

Тач а ја није lала ространство, али је била очета величине света. Та Тачка је била деја ојОI је Створ ељ

1 1О

!

1

твор о ОНО што је ео твор А еје је н т овел к н вер в т е ово е је б ло: М -е менов но Б ће оје ј твор ло вет ј Створ тељ

хтео д е огл е О тв рно т говор цe 0ено Ю е огрн о је л шт т н о т в рветло т од т р ј твор о: во о н Еве тв р вет А Ми Е е е јед н л о што е ре јед ј гл ов е енов но Б е т ло Пр ро

Т јн е о је н т л т чк без ро тр н твнешто о нешто н је тер ј лне р роде Не в тљ во је нев дљ во С о л То је еј Не

р ро р ено , јер је о л Н је тв рно т негоо ен Т л је р л еј вет ког н веР У ta

т ч је б л деј ојо је Створ тељ твор о оно штоје тео твор тог нечег је н т о Вел к ветн вер в ј н вер је б л р род , л нехв тљ в не атер ј л н р р род је о ен , деј ,ој је р ч л л шт Створ тељ т но о бл т веветло т в ј вет је б о о небе О јер је небевод бл т в ло л шт т но од ветло т Ч рол јеђ И онд још н је б л тер ј лн Т о е

Створ тељ т о р род то н ч Мибара Е ерв н д ше је те деј ве р н е

об н је овој не в тљ вој л ц , једној т ч беоб , је но H < Y о је т јн - рво Нешто в нд ше Већ је о тој ло нешто што н је д ш Т чк Већн је о т ј ло једно, не о дв дв је о т ло о еб нвет т в вет где је ве дв : ноћ д н ветло т т ,ш р жен ј т , ж вот рт, н б но т, д

не У н е то наз в ј ј нд ј р ш

1 1 1





н ив КО C ш сл вн н п крив B KOисп в в р п н п кри в ни и прв п крив < пр прир aJ3

а а е прва опсена првог о юта а први покривачпре и е је вео и е је свемира; п ашт саткан о б иставих зрака светлости, о чем говори Зо ар Мај човекпона боље може раз м ет и по призор з везданог неба.Блистави небески сво ј е нед остижан не ух ватљив,бескра а н универзалан, звишен с а То је плашт праприроде. То је чиста, к а опсена <IНje се посто ање инепосто ање нико не мож е вер ит и. То е недост к а ине о чива вели ин а чије раЗУ lевање је далеко изнаспособност и бић а Први покривач праприро е ни е мат ери а Безгран но већи ео бивст ва е нематеријалан и невид ив Т о е први покривач Оiот а И де е Ма аИз ин вео несв ат и во е благ, ист о тако н с ва тљивонепробо ан; вео ко и прекрива све оно што праприро аствара сво ом бескрајном пло но ш у Тана бивст ва није

ша ша је је ина стварност и она је је дина пост ојећа.Т а на е не-д ш а нешт о шт о пост о и изван ш е, нестварност непосто ање, чароли а. Т а та на е праприро а ињ у покрива вео праприро е као и свак у та ну, обави а ета анст вени О:lотач ко и се не може поцепати ни укл н ит и, и т је неразрешива т ајна. Нема дг во ра на т

зашт о посто и нешто изван стварности, зашто изванпосто еће ше постоји нешт о. пс ена, чаролија и ов псен) прекрив блис ви ве

е први м ч н ив а а да а а о п крив чем к и е с к н ив е сп сењ Д би ч векр з ме пе се м р кре и прем ве н м неб

ш небески св и ив ив чежњу? ш ч век

4

It

ј

се е сп сењ Т е н н с њ н ск бл женс в бескр не смирен с и и бе р ни нсп к с в Р л С ис не п с и или к ип с и прекрив га ве Т е ca ве ; ве е б енс ви б ис ви

М е р шњи п крив ч пр прир мисх мк р р шњ и сп љњ ч л неп сре н и и р

прекрив м ве Прек м п крив ч п чив мисп крив ч в м ч в р б дхu М ве с к н е б женс в мис ве све л с и н њ и смисл ев мо ч н ив видња а- о Дњ н , к же Ген н, исе реч к л инск cogoscere рчк и в рнн чење с в р л чк е н с Др и п крив ч е

све л с ел н с и смисл и н њТре и п крив ч е ha aja- · / в р

Ata acy ун р ш ем чул У р шње ч л ни е пр вии р М н с н чи све н ш се бив ве и с свесис с в се ив с , сећ сећ ње м ш њжељ р с ђив ње чив ње - све ш е ли О ве н ње и ш се неви љив и р в и живи с бен м

кр м н с М н с п крив ч с к н е вел в вих се љивих н ни усп мен и же

Праприрода мисао Ја за едно с т рашњимч има јесте човеково лако о; то је д уховно тело .Покривач ово лаког немат ерија но и невидљи вогд хов ног те а: дах . У да се кри е одозго манас вео зат иммисао вео, а тр а ма а вео Дах е саlЮ спољњи покривач у њем у се налазе сви осе аји , жеље осећања Ја; у њему се на ази свет лост мисли њем је блистави п ашт пра ри роде. Кад би се дах могао ухватити и ножемраспарат и човек би У њему нашао едан испод др угог

O OT l ј ј ИС И I ј



O OT не lа ер ја но аког у о но е а ај ео а ае наз а Ш - а а окр че а а ез к зна а је

о а не љ О O а а а сро ан с О е р зше С И је ЦИ fа а Ш< су го о о с о е не

реч И санскр прана знач с ш ж о ае а коша об а а лако д о но ело, она је пе

покр ач: ешко а ерИЈално ело I ерИЈална пр ро аамо мален ео б с а спољ О O ач на по рш н сљ , И ма ер ја То је онај покр ач кој с се

спољна ч ла ч ла запажања ело а а о е сдод - о је ешко ело које ода, о ор а а, ш о еданаз аана а а-1 UЮ, омо ачем ране

5

о ек КОЈИ И И" а ерИЈа ОЈ пр ро уешком ма еРИ алном ел ск он е а с е каома ер јалн пр ро као ешко ма ер јално ело То јеО О Ш О О с с СВОЈИ И ; о Је по рш на наЈ ОрЊИ С ОЈ ЈИ Ч е о е по че корача ш оа а, ш о једе За с оје а ер је да је оно ешко

ма ер јално ело за с оје осећаје ер је да означа ајс а е ела за с оје м сл ер је да с с с а о л кеж о а е о ог ела за пр ро ер је да се може сазнапреобра , на ч , клон рас а појесЗаб заз ај с ојс а опсене ело а псена з е акао с арнос она с е ше з леда као с арнос :чарол ја је маја еда заб н наз ав ар а а раС сао реч јес е реобраће е с арне с ац је А значо за о ш о онај ко је опсе ен о ом обма О он зIа ер јалне пр роде з од преко ч ла осећаја осећа а,

1 1 6

f

с з ИС И шу Iа а је с арнос з ше реп рм сао з ИС И осећај,осећаја осе а е

За о ш о чо ек кој ер јалној пр ропреобраћа с арн с ац ј ш о љ опсе с а љаспред неВ щљ е с варнос пос оје д а доказа

што ора да се ос ес он се ос ешћ је на оешко а ер јално с е а, на чаробно с оја ер јалне пр роде Iоже се ос ес проб се наз а б нос др доказ јес е ако чо ек одбац

ешко Iа ер јално ело, он м ре, а аље ж зајеСВИ СВОЈИ споља аЊИ а покр ач маодбац о ма ер јалн ю ач

реобраће е с арне СИ ац је јес е пр дс а е ч је је ме башт н санк ја - сансара а рананке То је оск ца коју упа а омамљен чо ез б о б днос с е обр о опсе д каос арнос с арнос као опсе зрок сансаре аЈес е пр н а Ја по че з погрешне предс а е љс ес с којО се чо ек може обрачуна з одрд сц пл н Ако се чо ек ос ес на о погрепре с а предс а а нес ане када чо ек медоспе а екс аз , нада н је е о а м с на И ц јазб ја пр план, парјаја, преобраће е пр р

с ац је опе се нађе на с ом ме нај ко мед расе налаз екс аз ко је нада б д се мес аос ес да ешка матер јална пр рода н је с арносЈе спољ омо ач опсене

А када чо ек одбац ешко ма ер јално по лач се лако д о но ело То је с а е после счо ека,ра а- а а да тело Зато Херакл т каже даљ ска д ша Ха ран р с маИ бе анско че е

1 1 7



пише: ело је ко о р спо же СВИ 1 ЧУЛИ l те о којеи све способ ос и д с рав и бивс в н којој виопет сиђе и роди се. Пот о је с обо но кр њу; с мое Oже с пи јчино ри о Р спо же ЧУДОТВО НОспособ о ћ пре е и в сио Б ЗИ О l IИСЛИ. Уре О њ с о се ог в е и о и оји се зе

ис о с епе б ос и и КОЈИ се зе ре з о њ хр е се МИ ИСО о ос о есе цИ О

ериј не приро е "

6

ј о Је приб вио ис с во о с в р ос ие и uијо , х ће l и и ијО и и је р з еоеки чење које се о оси о и ко чи ио првиор к пре l б ењ чио је ре ење сп сење

р спо е је п е р иков ње реб р з и ов ипос ојеће и епос ојеће, с в р ос и ч ро иј иопсе ј је чио р з и је еће ви е почи и и

јвећ гре побр своје ис и с о биће сериј Л И ЛО . во брк ње ( дхј с ) јес е извор сви

гре к ље ос није и р го е о к човек зсебе ИСЛИ је риј о е о.

u uрuј nОН ш д опис је б ењ с е ећи чи в ј иви чове је хр - е о о хр е је. .његов в о ње Је ес с о ње Је евс р о ње Ј е п оњи ео е и оге

хр е је ро е о св о б ће је ви зе љихр о р в егов во и о о пос ће хр .

ове о ов ве хр е еб р з ков и о о ог

8

ј,

КОЈИ Ј од а а ; човеково т ло исп њ но је аХО:I онај имачовеково обл чје И бо тог и ов ј Иt чове ово обли ј .Гл МУје о х , ес стр на М је од д х ;leBa стр н 1) Је о аха о аха IУје труп, доњи ео ела но е.

Дах живота желе и богови, људи и све·животиње.

Дах је суш а ж о а и због о га се азива ЖИВОТНИlд а х о м .

овог чове а а ха р еба разликова и о ога који је од осећања и жеља; чове во тело ис њено је осећаЊИ а и жељ о ј им '1 0 ве во обл чје и упр во збо тог иовај има чове о во обл чје. Глава 1IУје о осећања и жеља,од њ х IУ·је десна ст ана од њ м је лева страна т упд о њ и д е о т е л а , н о г е .

О овога чове а осећања и жеља еба разликоваOHoa који је од IИСЛИ: чове во т ло исп њено је мишљу;онаЈ има човеково обл ч је и управо због то а и овај Иl а чове ово обличје. Глава му је од IИСЛИ, десна с р ана I је од мисли од њ му је ле а страна п доњи део тела оге

овога човека ИСЛИ р еба разликов и о о га оји је од блиставог блаженства чове о во тело ис њено је

блиставим блажеНСТВО онај има човеково обл чје и у а во због о га и овај има чове во обл чје Глава У је облис авог блаже с ва ес а му је с ра а о блис а вог блаженства од њега I је и лева страна п доњи деот е л а , н о г е .

нај оји не зна да је душа постојеће и са је непос ојећ нај ји зна да је д а јед а ж ва сам је пробуђен за живот."

9

Г ИТ <



1 Шруmu I см р иl 11

У Индији се р ли ју две врсте древн баштине.Је на је објављење Објављење је настало за е н о са

светом. То е Веда . Чува е одржава Прво Биће Лични Бра: ан Несумњив, неприкосновен и новажан Др а е права баu и на, она ко а е знаменита о самог по етка. оје збирка ко а се односи на с и ке својства Бога и закони прописи истори е мишљења и учења који се о носе на човека Прва се назива l руmu, др г а C.l p m u

У свом ментару за Веданmа-с m р Шанкара кажеа значаЈ посе У е само шру а СilРИТИ т к ко ико

1 r ачи и о њава Ако баштина ОД 1 пи од об ав ења

безус овно је треба одбацити Јер "ш р т об ављ е зрокебивства . " правдање постојања за смрити пак је ино је примена мачење и до на; на пример та и т а каста у тои то вреые како да се понаша како треба ре и сати човеков живот и ње ову делатност коме се сме дати е акада се неко сматра ученим как у огу треба д има учени човек у оношењ за на

б а ење баш а с се древна в мена c aраз аја : Ш ти се на више ыеста изr био на ер

Келта, делом д Е ћана где је било забрањено његле ње У Па ест се с вао в еном об и на тан ч Ш1 е об ављење скривеноте т башт е м а за на Скр ање се зб о таш су поје не речи и зб ањаИ та !Исао за ји су знас о пос ће и У јеврејсcBemj к и р слоја је сме но је ан испо г а

1 20

,t

f "

IfI

Гор в љив с о н е ao наро ИТ зна< аЈе то мити заон. спод п сн ко р штв но с ојапо ива а Је та на косонија; спо њ с о о ја аиспо њ уч ње о в адав ни Космо они а и пс обиле су ДО 1 пне ученицима. рећи слој познавпрвосвештеник и краљ.

Међутим света књига је имала и четврМишна.пише. "Потпну истори у стварања једненеРЦИJ смеЈ а знаЈ ca lO ва човека а МеркЈедан Једини, а и тек такав који је овољно оштр па ће Је cail окрити на основу тстава и азијаКОilе тар за OBaтаЈНИ смисао из древних BpeileHЗохар из ка НИЈИ времена пак ај lони есовзатим дело а ба БеilеаMysterium Magnu . з ов х е ачовек lоже да с вати иако не лако загон т обја

бјављење ј св а ржано тајности ђП та ОРИНИ l ученициыа је било егзотерика к ј?оучавао саыо напољу у двориш ' и би о је езотеЈе поучавао у просторијаыа сво е ће Преi астепена Хјерокло је сак пио Питагорине изр кестепен био е стварање обро човека то је уче оИсправном љ ском во ' иљ другог степена биоУчитељ о оброг човека створи божанског човучење о ду овном зыеђу ова ва степена попостојале су раз икеу Еги ибе Пер и Кини.

а nитање зашто е било тако нео хо но а CтpaX0 I чува тајна Меркабе и зашто е била зшто су учили езо рици о носн кра ој л ији заштребало с иватиUр и, смисао објављења одговор са а следе и интензитет живота који човек жу

матер јалној пр роди незн ан је. а је незната

2 1





Д M б



осп ос Дег о вство е ос о е о nMorсе е п е е с посто ећ сво ст в е

посто ећ п е е т о о е ост тб ост

Д х је проживео стваралач чардуше, стварање. И када се свемир окон а о стварањем човека он је у ВОЈОЈОlамље о сти пре е о на самог се е з ивања која с сера е догод ла Стварање се о е а о у по с товећ вањ

ше са светом. Д х с е сећаото а се е по р као са з о ыУ О1тре с ага С ла е уск п е а о е су се бац ГI а

з е силе Ко су л е ов С е' Њихова грч а ме асу: Фтора Танатос Ерис, Пе а Хибрис, а рмат а -

ролаз ост Смрт Раздор Н а холост По н аПре ос је поремет о равнотеж света е ан де о ст варањасе одвојио и затворио у себе ед ство је нестало. Свет се спол т о.

То је била катастрофа света, за ЊУ знаЈУдрев еб т е по ме ом по у е у е

4

Место суноврата пали духо ва је материјаатерија није створена. Материјал пр р о није створио

нико и ишта. То је оно затворено место где су падале Силеистиснуте и древног и прво с тварања д ха Материјалнаприрода је настала у т е т када се једа де о света о во о о вел ог ств њ

Божански смисао је остао у све1 ' духа, али он нијемогао да се од пр е ис шењ пали С ила и с н овратио сеу материјални свет То ј е она катаст о а кој древна

26

; 1

бn т з по ме ом с њЧове е пот о пото о те Бо с

см с о се потп о з о з бо в е е е.вл в ове Је з емео ест Је ! лов туспоме ње ов е ов б ост е з сл пото ул у те о з м НО те об о ст ње м те еПост о е сл п Л С л м У с е ИШ ње ове в з е

е л 6 pT a светлост бож с Ство те егосопстве т м т з тво е т ОЈ е звсвет : . И ове б ућ е о оспо п о епо о е с собом п оду. П о е у ВОi еВНЩп вом обл у б л у п о се пос е ством овес ов т л пост л м те Ј л , с мо О Ј с о с е

К т п о ово о с о з е то б те в ж с мо з о то то е поз у з св ево т е због то то от в мс ом о л

во о по е ло ове . Д л е ове бо с о по е л ?Д . Д л е м те л ог по е л ? Д Чове е АдаКад IOН Ство те с тел е л е овестов еме о б е м те л е п о е. в ење е егл с : " е м сл л светове оћ ств l ство л е светове е светове о с ы л сво епосеб о посто ње ств ост о во ву о е. Световсу м у е А ове е с о с ств см с оз в ет е п л ело п о ств њУсле п с ов т о се п , м те у. ос ост опо т о се ст л Је м те Ј

ово ећ ез ом см т п п ове епо о ст о пог е п е ос о у е се епо стовет о с ег т в ом з тво е ом т м ом т ом ОЈе зв свет ове е себе поб о с С л м е

27





коле ивнекатастофекаа сеотк ај це lа "човечанства



Баштина п ави а ик и !еђ п и а но ип имитивно човека ПРЊ\ а ни човек је д евни овек щјасе п и ода може п епозна и по об ичју сак а носубје а он је ду овно биће к аљ свештеник есникп о ок. Божански човек асуп от томе п ими ивночовека више баштина назива'lI И човеком д у е абаш ине означавају именима животиња сто ијско добана очито моде но аздобље овде ће опет почини и онуви арјају као и д уде: еоб ће исконски смисаои ве уједа Је п е ак ду овно човекаРИ И ИВНИдивљи човек ап едак дивље човека пак ивотиња П ава с ац ја јеона коју ка је Ево а П итивац није п ед к анашњечовека не о е ене исани остатак веома авно д овностања. То је касније "ст опош ано бивство. а ас каже"П еисто ијски и д евни човек нису ивотиње човек нијебио биће на нижем сте ену азвоја не о биће сјаја ауданашњемРИ И ИВ је овај сјај ас о А Баде :П има но стање човека није животињска дивљина стањеподивља ости је ка а е ис ика заоста о и с нов аћеночовека е постоје по ри оди дивљи љ ди већ самоподивља и Коначно "Свеми је п е н такви бића јасу заоста а и нису у с ањ да п одуже путем"П имитивност није д евно с ање човека; што се данасназива п имитив е ка НИЈИ Је сунов ат и пос едицауназађења душе

Дос а је ит а Баштина оваква д евна знања јасе односе на душевна уназађења и заос а ос каткада чувасасвим Јасно.

у и анској баш ини је ако в е и ка О ОЈе

2

јl

'f

коле ивнекатастофекаа сеотк ај це lа човечанстваи стропош авај поново материј . Не OГ' а по нес\'ветлост ђења и материје и тамеза орав УЗi ак н"аЈедноммес , и процессупро анбуђењу лаганозатамњење ОНОВО уназађује човечанс в И анске све е књиге са рајуда суд жавем аваоваквауназађеначовечансваМавињакјељ скадУшакојасе з савилау апсолу но ационаЛНО1 и ак ичном д жавномпо еткуи к енулауназад То Јеонаси уаијакада д о но би своједуховно Обележје петва а се у пукумехани . Постоји ед али еонунишиосвед ховно v човекv

Света књига вели a пос оји и" ндивид ални азвој уназад и иви алнамте ијализација З i ја је такав индивидуалноподивљали и сунов аћени човек _

д гачије ечено: божанска ин елиенција која се ст опоштала гипатска баштина види у мајмунима наочитопавијанима како то г упе данас бисмо екли асе нације. И авијанјебиочовек алијезаостао на 1 '

б ности и поново је из убиосветлос Данас \' ЊM'светл уца тек ј една једина искри а, и знак те искри е jec , кадсе ађа сунце он сеокеће премасветлости и показује дланове с нц

Човек може да заостане колективно као цело човечанство (мави) као аса и на ијаикаса (павијани)као индивидуално биће (змија З аостајање не значизаус ављање и стајање на једној ачки не о к е ање 'назад Оваквоуназађенозаос ало биће јелаганогасне ес р ииван дивљи човек, црна и рашума илиПа уана Индијана из Севе не Аме ике и и сАмазона Египа ски фелах Маја с Јука ана, е уански Чимv и Чибаха с висо авни били су још ре памтивека љ v dи и







о л далу ј н истина Конс рукција слик у о далу Ја а ср дишта као конц нтраЦИЈ сил знач ОЈачан



о л далу ј н истина Конс рукција слик у о далу Јај р зулта размишља а у супротнос има, појмо на јдругим р чима она ј з слик б з с лости, фи ти на,н битна и празна.У с арности н ма супротности. Шта јто што пос оји у ст арности? НО I ј дином р чјуразлик л жј с та ниј у супротностима н го уразликама.

Формула супротности: појам и супро а н појам. Обазај дно: сама ст а р и њ н а слика у о л далу Формула разлик : б скрај сличности и разлика с та. Пост п но разлико ањ к а лит т а и количин . С слично сразликуј и с различито слично, али та да сЛИЧНО ст никада н поклапа потпуно и разлика с н икада н пр т ара у пот пуну супротност. Супротност ниј с ојст о с та и ниј с ојст о ст а рности, н г о апстрактногсмисла У с арности постоји б з број с пњ а пр дм т а,

ст а ри, љ и , догађаја, мисли, бића, слика и чак са онимнај а љ нијим с с и у н ч му и с н ч им сла , чак ј с слично, ј р "оно што с налази гор ниј ништа друго н го

но ш о с налази дол Али с чак разли ј у н ч м у и од онога што му ј нај ближ Виђ њ у аналогијама ј ос тљи о ст р ма сличност а и разликама

4

у ар аичком р м ну људско сазна НИЈпојмо на конструкција апстрактни с ојста а, н го јп рсонифико ано и г н тич . о сазна ј каснијназ ано митским Да би с разум ло мора с зн и да с , поар аичком р м ну, сил с та конц нтришу у ср И ·

40

а ср дишта као конц нтраЦИЈ сил знач ОЈачанин нзи у односу на мал супротнос д ло а аљудског жи о а ко н рациј сил у оба с тау идљи ом с као план т , дани н ска ла ун и ом с као ду о и д мони, бого и. Чо ко оби ст о за иси од д ло а а н идљи и и идљиконц нтрација сила. а ср диш а с могу упознатискуст о о има, пак, ниј појмо но и ниј т л ално,н го интуити но, мистично и н поср дно поср днис с о ј иђ ид ј , праслика. о н поср дноин ити но иђ Грци су означили р чју орија р. .т ОрИЈа из орно НИЈ инт л ално конструисана т Орн го ј значила н поср дно иђ ид ј и ога

р аичко сазна људи уј дно ј космичко сазна с та н као мод рна И ОЛО ИЈа ОЈа НИЈ нидруго до рационални сис м конструисан од апс ра нособина, и н ма никак з са жи им чо м. од ранчо к размишља у инт л уалним РО НО И Ia. Др ничо к у к прим ћуј разлику. конц нтрациј сила, којс м ђусобно разликују, н поср дно су иђ н ипро љ н , п рсонифико ан су произ ољно као штос касниј ро ало. оћи Сил , бого и надљ ског с а,ст арно су пос бна бића с ина осно а п рсонификацпочи а на м афизичко митс смичким бић а али о абића су ис о р м но и лична бића а бића су жист арност која ј на иш м ст п би ст а моћи, д мониСил бого и

о к сам по с би н мож бити с атљи То јмо а замисли само мод рна с ст ОЈа Ј н за н опостала ау ономна. ли с над ом ост арио уд с с штсазна НИЈ ст арност, н го на слика у ог далу. То

1 4 1

коначни Сlшсао КОНС УКЦИЈе слике У огледа у. изражава лице ли рука. То је епоновљиво једно о је



коначни Сlшсао КОНС УКЦИЈе слике У огледа у.Чове је у стању да суди само свест откривена

ви им натприродним с ама Ако је пак човек своју свест.отворио за н природни свет, одрекао се СВОЈе ОНОМИЈе.вест пос аје теоном и и смоном или логоном, начно

еу ом Потом се у овој свести наравно не јавља одразсопствене интелектуалне конструкције него: космосза н логос ствар ост, бивство овек ије аутономнобиће него гнездо и стани те см чки моћи и сила; свестније својство аутономије него место печата надљудскисила ер реч wno је најзначајнија реч сазнања о човекузначи печат Типос је вечит означена ду а Човек значи ипредставља оне моћи и силе чији печат носи и које човекживи исто као т и оне живе њега и као о га оне воде иносе рзају заводе, саплићу узди обара у и владајуњиме. Љ ска ду а живи усред среде безброј и чаролијаве чаролије јесу чаробна лица ове чаробне личности су

исти ите или нису истините зависно од тога да ли е ду асе обркала с има (адјхаса) или није еђутим, то иједовољно ер човек носи свет у себи не само типично негокао историју и генетички а овој тачки се развој не смепобркати с генезом Развој је модеран апстра ан појамгенеза је космич збивање у све . Генетички човек значии представља неку одређе у станицу и у некимс ацијама одређен физиономију - грани ни с чај. У

људској личности је нај важније то то је она екстремнас ац ија ије у нама битно какве су ам особине, его укаквом су јединству у узајам ој вези на е особине на мвр бивства стоје истро ене као апсо тна границапреко које се не може прес1 . див уа је крај аси аЦ а Гранична си аЦ а ву ани сю ацију

1 42

изражава лице ли рука. То је епоновљиво једно о јенепатворено. То је карактер Значе е карактера јеесх толо ко ваки човек стоји т о да се запутило целочовечанство али е је морало да се заустави јер емад ље во ема даље је људска л чност З г ога енартен каже да ни један једини човек у светским

збивањима и е суви ан. овек је вечити поку ај и вечитје и поку ај је и послед а неопозива станица По иглерустадијум на пу у ечног Човека ер мно тво није ни тадруго до поку ај да се оно је бивств изгубило одквалитета у Један о тети и надо ади квант етом свака и див уа је тај по ај заједно с осталима како бибио остварен интенз ет бивства којим се живе ло удревном еди ству и да би се та вратило у единство Тое оно то се у древ ости схватало под кара еромара ер је и иви ал о лице вечито другачи е реченобожанс лице крајња гран чна си ација лика бивстваПоред типоса ово је друга основна слика сазнава а човекаТипос означава печат сила а карактер физиономијубесмртне личности. Према томе чове во индивидуалнобиће није сакрал о само бог ду е его је сакрално удругом реду због типоса печата а и је у трећем редусакрално због свог кара ра односно и због сm ацијеКО заузима на граници бивства јер је та си ацијаграница ра сценденције

А дана и човек жели да прибави ис ство онепосредном виђењу праслика архаичког доба заполази те може узети само Грке ора то учинити не само

1 4

због тога што је виђење праслика данашње l човекуI

спири алн силама је се у њо крију. У стварима је још



због тога што је виђење праслика данашње l човеку понајближе Платоновим идејама, већ и за што одређеном поглед ово виђење још, ма и невољно, он м е да следи. Мора то ч инити због тога ш је К Д Грка виђењепраслика ош живело сво о пот ности Грчки мит еп трагедија, метафизика вајарство архитеК1 ра није вишедр г о до приказивање праслика Ликови богова, еро а

рагичне су бине слике мислилаца пре Сократа: водава ра, згранично број ом бивство- све с то симболи чији је прави смисао и тајна: идеја а се њима очm је односно праслика.

Све оно што се налази п е Грка само је сасвим из з етно раз мљиво за савременог човека без објашњења; иранска н к неска египатска баштина делим чно с непролазне; а праамеричка се пак може схватити само у неким одломцима У она времена када су " г ови ходали

поземљи" као што приповеда баштина нес мњиво је билоопште оно ви е е које данас већ познаје lО помалопатолош м обл к у као специ алност под називом clair oy-

а с е Најва ији међ знаков а по којима се препознаједревно виђење јесте што за то виђење чулни свет није биограница Тела, предмети, ствари нису одбијали зракечовековог виђења него су х упијали паралелно с тим,природно ни љ с виђе е није било чисто ч лн о виђе еока. Материјална природа није била ни међусобно оштро

ра д војених ствари али нарочито није била низ облика ствари које су биле ограђене једна од друге ш ре границе нису постојале због тога што материја није означавала границу Има If С ЧН Х мислилаца који ка да је у ововреме и сама пр ро да живела у мање матеРИ ализоваНОIlобл . Другачије речено: природа је слободни е зрачила

1 44

р ј у р ју. р ј јбила в љива: еја. У стварности су још били в љивиемони и богови ајважнији знак знања о древном чове

есте у сваком ен т претпоставит да је овај човекрасполагао неизмерно ви им степеном осетљивости премаметафизич м све у од данаш ег човека Његов животније био то ко затворен готово е увек имао ПР 1'П уотворено бивство, и не само да е видео узајамне везецелине бивства него их је и ра умевао Његов по ед сеН е О f О на површини омотача материјалног привиданего е продирао кроз површин тела и видео кроз омотачЗбог тога је био у стању да види у персонификацијама игенетички да у моћима сагледа Силе и богове(apxaiМvщ.ш; ), али да у њима сагледа и исконско

И човек било како да обрће прин ђен е да признакако је ово виђење не само спирm ал ије и дубље одкаснијег истори с ог виђења него је било и исти тијеИстинити е онако као што е песничко виђе е уТОр Ј К М временима неупоредиво истинскије од

по мовно-интеле туалног виђе а. Изгледа сасвимвероватно да е архаичко виђење праслика односно онометафизичко виђе е бивства које уме да види и прекогранице материјалне природе у историј ОIBpelIeHY

сачувала уметност и поези а Са виђењем сл ним ономеко е је живело у вре е древне баштине као што вели и

Генон, данас се може lО сусрести само у У етности.

1 45





у древно стање и по ово да се претвори бож и смисао света, н је највиша, него само духовна; ово је



у др д р рибли а, Веда 3енд Авеста ундахишн, ХермесТрисмегистос Ман , и ђ инг сви тако че Када човек поста е осет ив на реч об ав ења ни е ва редном стању,н е е за тиран него право тада досеже нормално иЗ V сконско прастање враћа се на сво е место, поредСтво те а

Створите ска прареч поседу е два моментаоб ављење д ха даха ( рана 7E o) и бави Архаичкичовек е познавао оба ?юмен а чак е скра но више знаоод праречи У едињење два момен а об ав ење даха

бави на вишег об ав ења пране и б ности била епраслика п амен Пламен - топао и светао као и свепо аве ма ери алне природе, само е с мбол древне ховнеприроде У древно д ховно пр роди пламен е за едничкаслика божанског даха и божанске б ности Живи Пламен.

То е сл ка логоса. Пламени мач То исто тако зна у ипроповеда Зара стра и Херак ит као и акоб еме адер Кона но разрешење, пак пружа Веда де еговори о пет ва ри ( анчагнuвu ј ) Пламен ни е ништадруго до светлећа топлота д убав. Због тога епрвобитност св ствар логос прин ип света

Пос е оваквог увода а б вредело могло би сепрећи на то да човек посебно говор о виђењ праслика ио чврсто вези в ења с ез м огли би се станов и ист е пе ни :

. правиђењ одговара прареч прваствори е ска реч; о е на в ши степен бнос и убав

непосредном в ђењ стварности одговаранепосредан Језик; то Је б ност универз ма

1 0

, ј ј , ду ; јметафизички с е пен степен објављења.3. виђењ у праслик а одговара сликовити.п раЈ е зик ; то Је ст е пен ми т а.4. ниверзалном виђењ слика одговара у верзални сликов и језик; так ва је већина познат древних језика к инески санскр т тибе танск и праамеричк , египатски, ирански,грчк и латинск и овај с еп ен достиж е и ч ва у модерним језицима песнички језик ј език мистичара5 . виђењ деј а одговара језик деја; то је језик велик их метафиз ч ара законодаваца,мислил аца Лао-ц е, Б а, Конф чи је Херакли т,Пи агора Пл он, Шанкара.

Степени виђења, односно степен способнос тиЈезика одговарају појединим степен ма б н ости а онипак омотачима љ ске душе: свак и језик отвара и раски апо један омотач објављење је с пстанција к оја се нал зи у тар појединих омо тача. Бож ја имена с у уп ла у себе снагу св х језик а љ ска имена, пак нис ниш та др уго доизблед ела потамнела бож ја имена.

Појмовни и разговорни језик одговара шес омомотач , материјалном омотач у пр ро де: пук а

спољашњос т, з дубине језик без слик а к ао ш то је ивиђење п уко чулно виђење ока. У овом јези вишуосетљивост чува песнички јези "П оезија је блис тавиговор", к а аже Зара с а Елемен п оезије јесте ЖивиПламен, логос. Мож е се лечи и ис тином, може се лечи тизаконом мож е се лечи ти ножем, али од св х лекова је

1 1

а јбољи о а који в све а е све а е ја з а и з IV С а щ удс к г бивс ва



а јбољи о а ој јс ца п авог овека.

1 52

V а щ уд к г а

ос е свега е еног о п ас ика а би а бинеоп ос ива г е ка а се и аље б ка ење о ове с аН О ОЛО И ама О е с зами ље е И О И Ив еме и а Ба и а ајп е и из а свега ви и овељ ск п ас ик божанск и е иге циј поје и имљ ски и ос и а пак, бића ове божанскеин е и н ије о еже а с пе а ом Си а моћи богова,бића која се а азе г а и ном по ожај бивс ва ако јеовек ваће из и г а п во као бесм на а ве и м бић , го као ип и кона о као ка а е

Сва о а аивна фа ас ика о ењима ба и е акој ис и ис о ијски, а о и о а а њи в опља и ,име о па а без ос а каУ аз им бе е ка а ве им оса ог по е ка, с ике нис акозва а пес и ка по еђења,ис бајкови а сновиђења, а и и ос ов о зе е в ње

А за о ис о о е је п аво ма о ас би о е и овек јеа CBO [ ев о с епе аспо агао способ о ћ а

с ва и и е је егзак и име и а еђ им јеспособ ос п оиг ао о м ма е ија изаци е и о а а .е и е а и еН с ва и само п е есе ом смис иси бо и но У аво због ога о је овек изг био својспособ ос егза ог и непос е ог име овања из био јеи способ ос с ва ања пос е с вом е и ак и а а сењеговим е а поко авај оћи и Си е све а ако јеЉY CK језик пос ао симбо и а

Сав е ени овек ос ов о п и ва а ење о сеоби

1 3



д х вне ра рир де диж и рен се земаљсј б Д б

2



атеријалн бивств Др га баштина ве љ де називаНадгле И ИJ a или Ч вари а или Б ницима:ptYOP 01,qJ.aK c m' ! C\ У Мекси тла иан - шт значифилакс, Над едни Баштина за ве љ е каже да И1 је

ћ без ранична. Зашт ? ер вакав ч век живине средн у ду б жанс е будн сти и ка шт иранс асвета књига вели: Све ћну силу Б га реда је љубави.Мелхиседек је зб г т га свем ћан шт је краљ љубави имира Он је бјављење н га бића јег је Б г ств ришест г дана да Кадм н г с дар.

3а ис ријск г ч века растање се м же р живетиса са ВИ1 из зетн , у кра И l тре И l блеск вимакада су у ње ст љени знање и љ бав. П свећење у врастање бил је учење Питаг ре из нек ликЕ ед кле вих исли ва чињеница се ј асн жес ставити. Плат н в фил з фски ер с већ је њег вледи блик; зб т га је Плат н би несавршен свећенч век Касније, у але сандријск м разд бљу, јединствсазнања и љубави значаван је симб л м л г са,ла е И1 срцемУ најн вије вре ев растање је бисвећен Ра акришна. Т је н стање ада т лина

љубави рас али виђење и ада све ст мисли р светлиљубав. Пламен срце је чи едн виђење, б жанственс ајање разг реле љ бави, без ристрасн сти,арти ларн сти, слаб сти, д блистав светл шћд ха смисла јединств знања и сећања, ума и срца, ислии сећај а. Древни ч ве не реши ни срцем, ни м . Светједињује љ бављ и знањем Т значи да је рви ч веб жанс а интелигенција.

1 6

Др га станица јесте сагрешењеП следица сагрешења је ч ве в ад у цар

смрти. зг би је св ј б дн ст; сле е је, зане есветл ст је згасла реки ла се њег ва веза с дурир д т ну је атерију и та се камени ,т н несвестан себе и света, ртав ук чен латамне Ов стање није симб личн . Ни е Инесвешћен сти Баштина раслици сагрешењ) циј ја је на реm следњем сте е ре т н г

уништења. ада сте ен ниже рас рснуће сретв рити у ништа Ч ве сагрешења, када се ретматериј , а је д рага т н г уништења исе ченза стави

О в ј станици не а шта да се аж . Њ д нираздваја са једна малена нијанса; р т слсте еница. Т је станица ис ред ранице небисвести, без светл сти, без смисла, без љубави, б зд ха, без тела, без бли а, без с штине, без IИ И.

рех ји је древни ч ве чини данас нраз мем Бадер аже да је т зб г т га шт већ нУМС О да га И И1IO Еги атс а и јеврејска баштина сна в сагрешење ч вај р ал брезивања. шта значи, ни није разреши . П не и дел виПер е ер а

ка да издале а ћ ј на т на рагре д ше ја седала с ља, и ти ре је бр ла рема с љаљ бав знање ств ритеља с ља, шт значи естсреди та а ериферији - ре а себи мест Б г .

1 7

3 односно м ножина бића, авља се ао пос е ица ис ва е



ећа с аница ес е б ђење.Б ђење е она с епен за о и ис о и с о оба

сма а а е аз обље нас ан а ове а Ка а сес опош ао пао е на ани небивс ва, з с авио сеисп е ниш ења и о ио се по о ио се позивима земногзабо ава ца с ва аме и см и и п об ио се. П ви сеп об ио А ам по ом Ева и з им се б имо е ом миос а и. П оиг а и смоeCTOгоспо а а свеми а, сада смопозвани на земни живо

Усле па а човек је изгубио древно знање и љубав,и са а п осле рађања из земље мора а пр ибави поново онолико лик о може . У овом обли ју овек већ носи насеби печат Сила (типос) и посе ује и н иви уалан кара ер (Ја). Живи у простору и време во т који је ограничен и

о ме енТип кара ер простор и време нису само границе:

то су оне способности и мог ћн ости је су дате овекако би се могао вратити У типу су скривене оне силе којеов ек може а иск ористи; Ја је средство јим уша можеразв и силе простор е по р учје г е може да живи и које је отворено за његову елат ност; време је највећа милостка би ове к сместа о је ном и неопозиво требало дао л:чи, и сцрпљено би се стропоштао опет у материју;

време је продуже на могућност за буђење - јер је запов а а ше неоп о но в еме.

У свом земном бивс в ове живи по с овимакоје су поквариле Силе. Али као што каже баштина херметичара и алхемичара оне нису искварена б ћ а, негоесенци а бивства р угачије речено: тинкту ре. Бића,

1 8

есенци а див а изаци а аспад на индивид а но а,об и ис ва е ог бивс ва. У ма е и а но п и о и д ша сее сасвим из зе но а и а а ма ови о сећа све ос ип ас ања. но ш о њоме в а а ес е омамљ ћапоспанос доспе а из забо ава м е и е. Да е само маса ва а себи о све ос и о и а би да б ђење изсм и ни е п и о на о о нос него дос овном зна ењнеп и о на на п и о на а се д ша све вишеазб ђ е, по иње асни е да виђа а е њено ађање

ма е и а но п и о и зап аво већ поновно ађање авас савање

и ова догађа обе ежава а а аже да е оспоаз во ио све ос од аме У Па ес ини е е ова с во иосве ос Пе Ви а оша све ос о о се опе могаоп об и и о амењени ове , ове п е во ен земљ . Богга е поново с во ио о земног п а а и а о м д ш . УА е санд и и се а ома с о ођење назива оге1lезuс, ае п авог б ђења би о еа уЕ иш е земно ађање

само по себи не зна и ниш а а о ис ов емено ни еб ђење д ше

У свом с ањ б ђења д ша се поново можео во и и пос е сам ног по еса амо г е п онађе себвише ни е бивс во е во Баш ина неY е ном а из ази с ање живо а за о ш о не ме ни п ас ањеСпособнос егза ног именовања изг бљена е за овза е но са ње овим саг ешењем; оно ш о е ос а о ессимбо и но именовање а и с д евним обом нес а и с симбо и а ис о и с и ове го ово ис љ иво живи снемим и с еп по мовима. П ас ање бивс ва мо о седо и и по мов а п иб о ова о: е инс во знања и

1 9

љ бави, симбол пламеног с ца У доба б ђења више нема тр ава; тако она повлачи себе у ебе као страх од



бив тва само вот тање овог живота може се опетиз азити амо ластично, двост ано с ве ечи А оне ст а и атња. Сједињење ове две ечи е емо ће Зашто? Је где е ове две ечи с с ећ далеh је изна из ажајногк га да ашњег језика Али е налази и и ва из ажај ио об о ти в оз атих језика о то зато што из а

же и а об вати живот ко е и без о татка а тањживота ак език не ме више ништа а о в и ко енИ з о татка

Своје учење санкхја почиње тиме што каже да јеживот патња. Б изам тврди и то. А ли ат њом и санкхј а иБуд а желе да изра е је инст во стра а и атње, а тиме како еч ња стал о ко исте то е и и о тавља

Је а ијало Хе ме а Т и меги тоса када гово ио п а тањ и ећем момен који сле и о ле ада кажеа е тво итеља зах атио ЮВо< - с е ња Овај ст а јетако евно и тако има но тање живо да емавише и иј ки запи а ч вени о и кона Атман ства авет зато што е " ам плаши Беме чија је ми тичнаИН1 иција готово е ог ешива вом комента Постањпише о о тицај Ство итеља Два о стицаја с каменавоља и не тана адо т Два од тицаја, вели Бемест а о а ла један ка д гом и т е т када едоди ли ев жа на т ава (Schrack као кад бље не

м ња. У овој т ави је пла ла ва ва а Је каменавоља није била ништа д го до тама и скочањени м а , иада се е т авила од светло ти и нав еле бла остине та е а ости У окамењеној вољи када је ебиамо иг шила хладн и леден ебичност и м тнозатво ила себе, бље н ла је ст ава см ти Је је б е таме

60

светлости, као непријатеља светла. И то је ра т ањезатамњеног света то је сам тамни вет

Ст а 6Во Schrack о чем гово е и д косм ити е ыес и Беме а је од па е; атња О јојгово е Б а и а к ја атња је с р То дво е је ед отра је атња и атња је ст а То е тање живота Тако

човек д хти и м чи е жасава се и а е до евај ћииз таые стање об ђено ти п ве з аке ветло

"Стра је каже Беме "једна врста осетљивости бд илник ћ и оно нешто што осећања од ти че наделатност." Стра и ат ња су заправо већ рви бледи знакб д ности И п ња и стра пос тоје зато да човек не бипоново ото нуо у таы у сырт и У заборав: свако треба апати и да се плаши ка би се проб ио. То је стање б ђењаСырзнута, затамњена окамењена душа која ј е о та ла ноћ и затворена страхом и пњом сазрева и ломи е лага окако би с е по ово отво ила за бивство

С ах и атња с двосмислени и дво т ани јеисто та мог да затва ај као што мо да отва а моп жити слобод исто као и м ачн таыниц Због Tota сед ша оже п атити б ђењ Ова атња има дво т кисме : ветлост ов атак п астање или тама тоњење мате ију А и с ве ' које l она живи, И ација је многолакша светло т и тама с одвојени јанг и јин као што веле

Кинези дан и ноћ зима и лето б ност и омамљеностСт ах и ња сл же да љ ска д ша од еђ је одл ч је ип ионе за т агом елемента не осетљивости

Човек не аз е ст ах и п њ Затва а е од њих ине ећ је да онда кад се затва а од с аха и а њезап аво себе амог з ва а ст а и патњ Ко се боји и ко

6

пати истовремено позива свет ост прастања и тамно модеран човек поч е да схвата да С 'пњеве који су пре



царство заборава. нај ко у себи са ува осетљивост стра аи п ње креће према свет ости себе затвори тапо шта позиву t терије и обавија се тамом Треба себојати и п и и: тиме се пр хвата с бина ше и тиме сепреузима на себе ре позива према горе

Неисцрпне су психо ошке пос едице с ра а ипатње живот овека ји ж ви у м ерија ној природипот но одређуј страх и патња. Сви мотиви скривањаотварања искрености ажи сигурности од ностиодважности, кукавич ука решености пов а ења зависе ипо ива у на с ра и патњи и ника а се не мо по дитиз оста ка

4

Четврта станица јесте понављање.Савремени овек добро познаје понављање са

спољне стране. Зна да љ с биће у материци про азикроз загонетне метаморфозе и зна шта је смисао то апоједина понавља п т це о љ с г рода н понављањеназива разв м као да овек преваљује т савршавањаи да постаје све виш Разуме се нема ни ре и о развој .Човек преживљава пњеве буђења и када се роди непостаје самоста ан него наставља да понавља. То иконаставља да живот огромне већине ове анства не зна ино степеницу нови ањ ни нов моменат и није ништадру о осим још једно понављање пњева ОЈИ су мупре оди и.

Међутим понављање ИЈе само спољашње.ПосреД О неко ико нових пси о ошки увиђања

62

њега прож в љени не треба да понови само v биолош моблик и да е заr нетна метаморфоза н т рњи процесЧовек :У материци пролази кроз станице 0ыамљено вота ОЈИ Је прож вео у о пелом ма л ови о м с - кроз

ор а НИЗ е животињског бивства који су симболи ови промена Трен так рађања и буђења: када људска д ша С па на светлост сунца покоравај ћи се позиву останак Адама. Ка а се човек роди Yl e а разли је светлост о таме Али човек даље само понавља. У детињству понавља покрете навике зан ања древних поколења: дечак се игра војника, очева дивљака разбо ника пустоловадевојчица кува облачи т ши е г ра ечја колица граније припрема за озб не послове живота као што су то неки мислили; душа несвесно понавља делатности које с запечене у уши љ ског бивства. н дивид ално љ дскобиће на ПУ1) вечи ог човека копира дела ости ве ито човека људски род, сем ретких из зетака никада не постаје суб екат никада не ИСЈ "Па и понављања ника а не чини ру о до што понавља још једном одиграва идеје

исли осећања понашања схватања е нерација је с ж и в е л е п р е њ е г а .

у древним време Њ lа се распо ага о де отворнимО пцима буђења како би се овек преп ашио и уздигао

у аутономно бивство. То су би а раз ита посвећења

сторијско ове анство није распо ага о оваквимпос пци а д Bpe eHa нестанка древности ове анствостоји у ме не ини ништа друго осим што понављаонавља народне расне по не национа не јези ке

мисаоне станице ника а не мис и дру не осећа неказу е до оно што е пре њега већ на с о не генераци а

1 6

р кл с ћал мислил У њ му с ни ј дан ј дини ј ј

пр живљ н 1' пњ в б ства. С љ њ ј д руги пут т



ниј исп љила индивидуална душа ни ј дн дин гр тка ниј разум макар ј дан дини задатак к ји сналази изван п нављања, а с тна индиви а в нив к ств р н пр ма слици га, п т пр лази кр з апи

смрти. Мн ги љ ди н м г да д маш с пњ внив рзалн г в анства - н м у д раја ни сасвим да

п н в ц пут и н пр ивљава у ц л купнут O ф зу В лик параб л Н в г зав та прил

асн г в р ч в ку к и ј са ри и са ва н вац Иму п в р н т ј в к и д кра а жив та ни чининишта друг сим шт ј п навља н шт д би дв чанства и в у и в струк мн и

п в р ни н вац т в к к и ив т ч в чанстваб гати пр шири пр св тли и з ига с пств нимИ О и у чин , И И д разви в чни с б кат.

Ч в к ка ад р р ба да буд права сли ага ка шт прир д симб лична слика а. Свакапр ла на ствар пр дм т, личн ст, бић тр ба да с п нављад тл к ј в чни в к CaMO 1 с би н р ализу Ч в кс ни пр буди да би би пук п нављањ унив рзалн гбивства н да би у н к м бли р ализ ва др вн гб ск г Ч в ка П сл буђ ња пр д в м с твара у

два та тањ и с ба. Луталица з l ра у њ му так снажна ма љ н ст ју д н И Ta e заб рава а

н н I ништа О И да д бр или л ш и на јадан на инп навља нап в к ји су с диграли пр бивства Лутањ н зак нит стањ . Луталица ј залута в л тањ В данази а ан ара. Лута ч в к к и живи у Оl а И т ра с б смисл н збрци, п лус , уск м шан, н м ћан, сл п, ин ум ништа О И I да изн ва иви ст тинаl а иљада та

1 64

буђ ња ј стаза св т л сти, за нит стањ . Т ј видја Човек б но зна да треба да проживи све l Iе а морфозе човечанс в а, и о уз а на себе. Проживи о кр а с р а и пропа и до кра а па њу, како би се ос обо ио и к би к на н и сам д ш а д р и Када ј к нча с ИЗОМ п н ављања изиша ј из сансар . Ј ш ј на з мљи, ј ш ј ч в к ; али виш н и талица, н г путник хд часник на ' ка Небе К !1Човеку

Пе а с аница јес е : спољна ама.Сен-Мар ен ка е: С рого з ев никада не

на ш а мо др г и све Ни код кога се ника а по но не пр к ида в за с Н б с ким Ч в м . Сваки ч в к станица на В н г Ч в а, с нал г м и с н м р јисказа и ни и сликом обу ва и и До понављања је свачи с бина една и ис ове н а свачи а без из зе ка, као ш о е про ивео прас а ње и као ш о Је проживео пад и као ш о је про ивео буђење мора да понови Вечног Ч о ве к а.

Али се сада рачва. У Пи а горино школи Хераклов ми е означаван словом У (ипсилон) Доњи кракслова је за еднички , за сва га ис ове ан. ачка де серачвају два о рња крака, Херакло на раскршћу ребаизабра и ИЗl еђу л а ња и сеобе змеђу у ске" и широкес азе Уска" с а за одбацу е са себе ма а омо аче, обрач нава се с осећањима с манас, с а с б х и, и враћасе у А ман Широка" с а за напреду е друг м е м оне у осећању, у а, у страс и, у сновиђења, у опсене То је

1 65

оњење с ољну ам коначна заб а судбоноснаб б

све а Ј Је на прО ОЈ с рани од а манаб



омама, неопозива прес а д ше саме над собом б г гаСве а књига ка да онај који је бачен у спољ амуиспаш а на д бље 1 пак : уша више ника а неће наћисвоје i CTO рођења св лос и Неб ско Чове .

На ово е не о е је избећи да се скренеа а на прес и основ заб у ис ори с г времена,

али нарочи о данашњег позна ог ис ори ског раздобљава заб да е ри арно в арјаја; ви ар а а значи

обр ање с ва ања изворног с ис а с ори ски човекобрће с ва ање изворног с исла када вер је да е прво ириродно виђење смерено на оље и да човек ек касно

сам по де с во спољни запрека почињс а се о ре епре а у ра

аспрш ање заб де ни е прос о. Заправо ребазапоче и и е ш о раздваЈање спољњег и н арњег св а

ни е ниш а др го до најгр бља конс р кци а с ике уог еда н ел к ално слепи о ис ори ског човека јес еекс ре ни гранични случа када он по но изгубившиоријен а и пре а арњем све , о е да је с ва иса о као спољ с про нос У ово с ис уопш е непос о и спољње и ну арње с ори ски човек на данначин ели да име Је чу ни све и невидљиви све ОЈ Јеизван чу а, ув рењу да се неви љиви све д ше ду ана ази ра чове по Једног органа или лезде а

да је видљиви с е његова супро нос Та о е баш инаправи овакво разликовање чини о у сваком случаЈси бо и но и п д арњи све О 1 подразумевапредео све а и припада Небеско Човеку небеском а(а ман) надчу ни и на природни све душе и ду а - а под

О ЮI подразумева ма ерија ни ешки, груби предео

1 66

I

)i11

з вог раз иковања древне баш ине природнос еди да арњи односно све душе и ду а не само даЈе при аран исконски и вре енски прос орно ран негои да је он све све ос и, боански св бо анско а сведревн г с варања з чега природно с еди да е при арносхва ање и виђење љ ске д ше усмерено у ра и да е

било ун арње бр ање пре а с оља пок апа се сасагрешење , с а ери а иза и ом, с испадање I из

ду овног све а. Човек је пре Iа споља очео да г еда веоыакасно и ово виђење је ус ди о као пос еди ака ас рофа ни препрека виђењ усмерено раКада е љ ска душа почела да г еда напоље, заправо јегледала с ро но сыеру од д а преыа Iа е аЛ ОЈприроди, пре а еШ I и гр бом све ре а а и.

је човек ве с игао довде реба О е и да

овде није само реч о виђењ Под први виђењем, подправиђење , баш ина у свако случају разу е прас ањедуше, б ис ави ир, рај единс во љубави и знања, даыаКа она, сја ног краља природе Када се пак човек окре опре а сп ља резу а ога јес е по аыњење његовог бића

арње за амњење се јавља у окре ању ре а спољадуша г би сво е са оозарење, по а ни и пипкање у овојами се назива спољни поглед Ви е и споља ни е ниш а

друго до аљавање од Небес г Човека Љ дски раз м

без бо анске све ос и не види ниш а друго до с вариспољњег све а и ш о се више за вара од висина, све севише за вара пре а виђењу и познавању све а и пре асеби Значи, с ољашње није ни душа није ни природа,није ни а ерија није ни с арнос , с ољашње је а а

На ибе се граница еђу спољње и у арње

1 67

св т ост н з в Чоснјu аба С ољ св т о н јб А

- н р к н н ор с чов ков тност смртноС ј



н шт ру о о с мбо ун т р Ако с р к нчов ков в з с у т р м св том с ољн св т р кр вт м В з с , к р к ко чов к о вој с б о свобо ско бић l р с П ТС р м с ољ Зн к з тој што у му з сн ус ом н н бо нско ор к оВ в н чов О l р уз м То ј он вљ

р р х То ј охо ост У оном ко ј охо н Ској о в ј од ор к С кој р с ц кор н чов к к чов к с б о с ч , н оћно

У Е · ј м Атон У т р С нц С тс ољ т С с о о з р с ко с окр н р мс ољ уб ћ тaila

рм т ч р зн ј з в ноћ М ноћј он з кој с род о чов к ј з то што остојмо ћност с з зи р В к ноћ ј он у

кој тон ш ос смрт , уш кој ј свој вот р суу н шт То ј с ољ т м с р к св к в з с

т р м о носно ру м св том р ст м ушост ј с ољ ш : ств р р м т ост ј оно штосц ј нт ф ст в : ф нкц он с моз , р ф ксн р в С б ст " н врст с зн кој н д зв н

вот ск х ч р во уц он с ј љ ско б вствон н то ј н ј н сроз в нт нц јствор ов к в от но "с к м сво т l ОГ

ум В ш н ј бо нско н о ко У р ј кн з т А р м н н су рот р вномсв св т ост створ о т мн нт св т Ж т љ овот мно св т зову с р г ру зн ч ру о носно он јко "н ј ов ј

м н ј н шт р о о "н с н б О юћност

68

[

скоч ср н отк о в з р к С ољн т м јкон чн И ц ј чов ково т К "з т м н умсм тр с ољн св т з ј ну ств рност в с ољнојт м По о стор јско чов к ј збо то коб н што јс ољну т ыу р твор о у о шт ст " р с ољн чов кро ок с у т р обнов оново ро Ко свој

бић ст в у с ољн св т ст в о ј ро зност т мусырт То зн ч с ољн т м

6

ст ст н ц ј ст : ос обоЗ св ко чов к кој с роб д о з з бор в

ы т р ј ос обо ј отвор н м ст р ј р т н зк Н б скоы Чов н ј стов т н с т ы о в ј о

уш к с ос обо н вр т н ст н з нсто оно ы сто Пут ос обо стов т н ј с т ы

о в ј к н ј стов т н ш к ст н н својзворно ы сто ст ј к н ј ст То ј м ст р ј окојој з ј уш кр љ в ћ ко ст р кр љ ш љ усв т ч , к д он з врш шко вот вр ћ с р узы трон в р (В М ут ы, то ј с мбос обо ос тов з к о ст з н циљос уч с т з к о ос об ;стовр ы но з к о с н шт н ј о о о с мосу шу з с н о с н он ј с : св т, чов ч нство, вот, стор ју, р љуб в бо ст, сырт- су с снов ђ р с рш уш с ос обо нробу с о ч р т шк вотн х с к

с обо ј отвор н м ст р ј у којој ј ост о

1 69

скривено од к а се и од чега ослободио човек и какав јеб ђ Т б б ђ

V Жен а



плод његовог ослобођења. Требат назва и ослобођењем,јер га баш ина сваком сл чај сматра за о ослобођењеод ела чијој а ици д ша ж ви ЖИВО О I с раха и па ње м еријалној природи; ослобођење од опсене кој јеизазвала њена ома љенос и ј c laтa с вар но шћслобођење је последња с аница ме аморфозе љ ске

д ше: ако исправно искорис и б ђење и не по оне C OЉHojами - ослободи е се Циљ Не ски Човек -а ман - прас ање д ше П просве ење.

70

I I

!il!

i

1

Размишљање ис оријс г човека ин ел ею алнимсликама ОНС КЦИЈ а огледал нигде се не све и више

не о аl Югде је реч о бић ж ене и бивс ж ене и где треба да б е реч. нај ко сматра жену за нега и в слимушкарца за њего до , полови к оја м ристаје без.остатка и сматра Је дакле С ОЈОМ сликом огледао но погрешно схва а с в арнос вде се с вој својојс ш ин и показ је беспомоћнос размишљања ис о ријског човека. Веома оБИi на литера ра о жени сасвим јене по р ебљива. У најновије вреi е када се говори о

рОЦВа1 ан ро пологије, већ и за ажање о дво олнос и човека де је

као све ск о о криће з зев код неколикомис ика и песника нема прихва љиве i ИЛИ о бивс в жене изражене у Н ОМраздобљу.

снова с ј е треба оћ и, као и за сва мисао древном доб јес е ме афи и ка. ворнос и с ш и набивс в а жене не мо се раЗ е и ин ел ек алном конс р к ијО сликом, миом . Пре сваке конс р кције,

.слике ми а О ОЈИнеименована и не в а љива мистерИ а кој а се назива ме афи и ч м осе љивошћ ш о је рвоис с во ше Само се а ко може

раз ме и бивс во женеТајна све а није раздвојенос два пола није дво олнос уЈ едном, него праполнос . е р је дво ОЛНО с два праполно ед ан Тајна бивс ва жене се налази амо где се еднор асполућуј е.

Пи ање је дубоко ш , о биљно и неч в ено

1 7 1

зна ајно днова је међ им а раво овде овомј ј ј ј б

својс ава која ре оди сваком обли и с вор - П р шаВ А А ј П ј



и ањ од је а ос оји само једно једино д бље ежеозбиљније и зна ајније да је раво ов е највећамоноли нос међ О единим баш инама. вамоноли нос е онек аква да се го ово i Oже говори и оДО О О са аснос и.

инд ска санк ја древно један не одељенрас варнос рас ш и која ре оди сва 0 l с вор и

с варала 0 l окре назива Пуру ю Прво објављење овеП р ше: с вори ељски ринци све а вори ељос еља и ос анак облика: Пр рumu. П р ша јерабивс во без квали е а и без својс ава безименозгран но а сол но Пракри и је нос својс аваlена граница облика би а П р ша је ! шко Пракри и

женско бивс во.А кинески ен сјен кјен каже: ве ш о има

обли је роизишло је и безобл ног но ш о обли јенема не а ни хва љиве а ке А обли је је ревнас ш ина бића. У O e о ива ве на велика 0 lенаВели звор Вели По е ак Велика ис о а. ВеликаП 0 lена је још неви љива Велики звор је о е ак силаВелики По е ак је за ело обли ја Велика ис о а је рвама ериј а.

Безобличје нема хва љиве а ке: јанг м шкобивс во. бли је је древна с ш ина би а јој о ивај

Велика П 0 lена Велики звор Велики По е ак Великаис о а јин женско бивс во.

инд ска и кинеска баш ина зајамно се го оводословно окла ај Али ис о а са обе се окла ај ииранска јеврејска еги а ска баштина. ве ме афизике сса ласне да је р арна древна с ш ина без квали е а и

1 72

1I

В к а ман Ада - м шко А женски је Пракри и мајаЕва аи Ј ИХ с вори ељ облика роди ељ рвама ерија кој кинеска баш ина назива Велика ис о а

нос и раоблик ена би а г ани а и с ворова.у И ми олошких слика јеврејске све е књиге

ис о би се ово могло рећи на следећи на ин Адам је рвиовек; овек ове анство рироде би е д ха; ко ијаС ор итељ а. Г спод је од Ада мовог ребра створио Е у,же . Жена пак, у ре к кад Сl'п а у бивство већ је:мајка о не само мајка А амове и своје деце не са оцело ове анс ва не о је мајка и са ом Адам

ва мис ерија долази о изражаја и на ДPYГO Iilе } . У ми ологијама свих наро а богиња мајка је ајкабогова мајка ак оног с вори ељс г божанс ва које јес ворило Богињ Мај .

у доба за исивања баш ине ова наизгледарадоксална загоне ка је била о ш е и олико раз мљива

да није ни било о ребе да се ристе јаснији с боли. дада је знање избледело ак се и изг било. анас би свакоред њm с ајао недо мици да га И Ћција акоба Бемеаније разрешила оглављима ела Myster um agn m

Према одговарај ћем lе } : Ада ! је биом шкарац и жена и није но од њих него невино би еис о а раслика с ида ија Бога; обе рас штине и

ва ра и све лос одједнако с живеле њем .бјашњење: Ада није био дво олан него ра олан

Пра олнос је оно с ање којем с два ола један:м шкарац и жена а ниједно вори ељ није с ворио Евна ај на ин о је Адама рас ол ио. Ни говора Бемек е ос о је с ворио жен од Адамове есенције. Како

1 7

о ра ме ? ако ш о је вор ељ в каокв н есе ј Адамовог б вс ва овог г сн ог

александр јск х гно а нароч о Ф лона ро еже на адсве до древног Ег а Рас рава херме чара о Цеви



кв н есе ј Адамовог б вс ва овог г сн огб вс ва с вор о Е . Због ога је Ева И у б вс во каочовек есен ја његовог б вс ва: Ma ix Z n !i као ш о

ше Бе е основн обра а расл ка раобл кра јка. То је скр вен см сао ндуске санк је кадаракр на ва h ношћ И ена гран а обл ка б ћа

То ше к неск ен сјен кјен када аи Ј у о начавараобл к све а Због ога је у олог јама Бог ња Мајкаајка богова Мајка је И 1 о ЛИ И ta б ћ ма а ер јно н р ор осећањ а деал а све а. Мајка:мајка све а. Magna Ma er. ње не рек дно нав ренож на б вс ва. на је Ма ер Ма р кс Н је Адамовао на ИЈе његова с ме р чна др га с рана него

кв н есен ја Адамовог б ћа. Касн је је ла б вс во временск је с гла касн је ал је својИ 1 б ће

ред х р ла Адама. Бог ња Мајка ег а ска Маа да грчка еа х н ска Маја јеврејска Ел Руах Ено ф к неска н с на јес е с ворење древног духовногмушког божјег р н а - ал ово с ворење је а Ос ред над вор еља То је 1Ис ер ја рађања жене.

2

р г мо ена н је ање дубок ежак о б љан начајан од ре ходно да овај мо ена Беме н је.д гао в докр г И ОрИЈ ОГ човека он м ш о Је рекао ооф ј о е б смо бес омоћно морал да ас анемо

офија н је Бемеов на в. Б ла је о скр венабаш на алхе ара средњег века ОЈа се реко

1 74 /!

све до древног Ег а. Рас рава херме чара о Цевисве а 6 K6c ) о свој р л ц оч ва на баш нс арОЈ в ше х љада год на.

М о оф ј р оведа о о е да када с човекма ер јал овао Ада ова р арна древна суш на б ће нев но б ће расл ка ч с о е с да н је се

сро ало у а ер ј него је ос ало у све духа. во нев ноб ће је оф ја Мудрос . М рос је ко ја Љ бавЉубав в д ре о наје саму себе у М рос . оф ја

у обл нев не девојке ос аје код Бога ес о ње Адакој се сро ао у ма ер ј доб ја же Еву од крв меса. оф ја је деал древна ев а Мајка све аМа р кс М рос у којој Љ бав ре о наје сам себе онаје Бл с ава евојка Небеска ена. Ева је е но б ћеодређено да б е оред а ер јал ованог човека као

ко ја амена а г бљено древно б е

3

ве ш о је речено н је еш још боље ра јасн .ве свему реба овућ ра л кој човек несвесно нехо е овлач не рек дно елог ж во а. ребанач н ра л к међу ле о е чар .

Знак ј еднакос ј је овек с ав о међу жене ле о е он об чно о ш е сма ра ра мљ в м р хва ага бе ре ерве. ак ол кој мер да само у сасв м.

е н м с аЈе И a ме да ОД ОЈИ ле 0 од женскогб ћа. н ам шља да је жена И lбол ве не све скењен е ле о е с бол кој се ве о обнавља на емљ :

1 75

ВО обли , ласу, о ре бић ове и не ри ећуједа ада а же аже да је ле а он је а раво доводи у ве у

фи ионо ија Жена се ш ин а обла и, нала иадово ство да се и не о иње њено у тарње биће а и



да ада а же аже да је ле а он је а раво доводи у ве ус њеНО l рво ИТНО l и древно сли о , са Софијооистовећ ј Ев и Софију

оисто е ење ј неот лоњи о атеријалнерироде Чо е о де ни ада неће ти друга ије а и

же , јер ни ада неће оћи да се ослободи Софије оја у

ње у живи о р е жене, од древне Девице, о ебес еДевој е, али ни а а неће оћи да се ослободи ни о бићажене оја живи улно CB · Међу древни ус о ена аоје живе у с а О 1 ове осле расли е о Богу од ах

следи древна жена оно Древно Биће оје је и губио и о етежи о ет, је је истинс о биће о њего о бића , и оје јева са о р ба е на о ија Чове ни а а сасви и остат а не наседа Е и не е да јој се ре сти, не ожеда б е с ЊО једно У сво најдуб е б у ове уве с

ре рво рихвата е жену ово нај уб е његовоб е на да ле о не на и ва, не о ебес а Девој аУ оли о о е иди, аже или с ра да је е на

жена ле а огрешно оистовећује е же с небеси бр а их а хјаса) Међути , ово бр ање готово јеравило, неи бежно, несавладиво и у О\I 1И се не ожерас ршити

ва није ле а а је аробна Ева је биће оје јес ој ле О оста ило у CB д ха и а енило је а ар

Зе на жена није ле а не о авод ива ада ове ажену аже а је ле а, он Девој е оте истинс о биће одове о ог бића бр а са аВО НИЦО и с а а ођење

ело бивство и биће е не жене се исцр ује уОВО l аро НО l авођењу Ч ар је атеријалност жене о јена њој е ат Сила, и то је у њој и на њој: ара ер,

1 76

)'1II

адово ство, да се и не о иње њено у тарње биће а иу то е да своју фи и у стварност лиши и ворнихВО ста а, да и ени и ри ије а и свој атеријалнистас а један једини ци авести Бити аробна

Завођење је не ло но и ра но, бесци но ибес ислено Зашто? Зашто аводи? та хоће? Да

ос одари, да влада? Да с ојој ЛО НО ТИ нађе о одите а?е Завођење ће схв ити са о она ј оји ће ње у от р тира cyj , и ворни рех женс ог а женс и хибрис авођења не рои ла и уба , бра , владавина, ласт, сла аобеда срећа, с о ојство о ишћење, ле енитост авођења н та не и вире: све је Iаги на ра шаре не иО О не и вар е с лет е ја о арава и асењује, али а серас рши и аводница и аведени остају са и ра о арајадни ор и и ра ни За ођење и ар су а ена и

фалсифи вање ле оте и О ТИ: то су ле ота и О Тоји су али у рех и отла е су ер ле ота и дрО ТСофије су убав и б е убав; вина ар б и о сеСо ијина ле ота ве ује а ве но сјединити се с њо уубави и вр ити се у једност а бес на на вре ена Евинаар о сењује, али осле буђења и о сене ис остав а се дасе сједињавање није ни догодило; све је било са о о сена иаролија ов е сви раве реш ада верују да аводницаЕва није ис та ва г б ница , реварена, а арана ао и

Ада а је Ева реварила и а арала Жена је исто та от а ари ао и lуш арац ер вина ар на и да је онадонела о ар и е о ње је ар ра ила у с ет еНИосре ТВО l је и с ет остао о сена ар аролија:рив сли а ас а и а ње а е а ништа, јер ад се овеосвести од аролије, на да је реварен

1 77

Једини циљ земне жене је чар, не свесно, намерно, него много дубље од тога: према њеном бићу То је њен

о је ји обе ежје света пракрити обе ежје, то је приви ,тама !Iаска опсе а бескрај ост одраза Збо то а древ а



него много дубље од тога: према њеном бићу. То је њенс д . Највећи страх жене бити с ара и ружна Ако би била е па ник да не би мог а бити ни р жна, ни с ара. Лепотаније обележје које се може из би и ; лепо а није својс во,него слично ст с Богом. но ш о се може из б ити и што жена и би јесте чар. Зато постаје ружна и стара Лепо а

није нешто што је ка спољашњост А то знаыо по о ме г е лепота заиста постоји: у метности. н а се налази и т у ће вечно и остати. Лепота се реализује у уметностиЛепота су моћна ватра и светлост је владај целим б е l

но што је ка спољашњост, о је <Јар; одећа, боја лога на чени О ех и покрет и понашање. то је оно што жена

би сре ства чари то је оно што чаробност као с ыора да проживи: да открије а је изабрала !Iас а не лице.

4

Човеково бивство се за еже измеђ б дност и божанског смисла и таi не ома lе . Бивство жене се за еже између Софије, Небеске Девојке и посрнуле чари, одвратне и старе вештице. Баштина зна за различита Ие на Софије исто као и за имена веш ице - грчка Хеката, тибетанскаДакини, iе ксиканска Чинапиnилтин и зна да је тженс г бивства следећи б д ност жене је Софија, Небеска

Девојка, Лепота, Мудрост, Љ б ав О!lа а жене чар,завођење, физичка чаролија веш ице, чија је жртва у првом реду она са! lа.

Збркана врева земног бивства, коју Веда називасансара, завод љиво и чаробно својство материјалногбивства, које се назива i аја, саi Осе овако може с атити.

1 8

тама, !Iаска, опсе а, бескрај ост одраза. Збо то а древ абашти а каже за земљ за материја природу, за физ кобивство овека, да су же ски и же ске приро е и порек а.о је са сара: еис рп о авирање и поп ава об ика, бића,призора, с ика - езаустављиви ток који авире из же скосвета. ва вода , како ве и а ес, по етак је ствари.

сторијско оба верује да же а о и ава опсењ јућесвојс во материја е природе.У том верењ о о арав о,живи у ста ој виn р; ;и ипарјаја оз а ава обризвор и смисао ствари. Примар о ије материја априрода, е о же а. Јер када се овек - !I шкара и же а -матер а изовао !Iатерија изова а а је извор о хов априрода. Човек је природу по као са собоы тау. И одтада авире из бића же е ова опсе а ова аро ија, даIНоштво збрка о врви, авире с еза стављивом

п од ошћу, а и е окуп о м оштво је из ра праз о ииштав о ка ар, приви , као што р и ка : IEu8Er У - ико е оси своје и е, иш а и ико ије о сам,е о аж а маска, варљива !Iаска којој бивств ак и

з а ење е до ази до изражаја , јер је све обезвређе о ио и трик, превара, збуњ ј ћи пок ади " е ишта ије асвом мес , тамо све же и да и и спор им местодру . .. тако да се ишта е држи сво сопстве о места,е о је а месу а које је присиље о да б е посредством

дру их псе а, м аја епостојање као што ве и П ато ,ије спољње стање о је при д и по ожај О \амље еб ости овека ву при д која живи у опсе и и која јестање свести еда азива р а гр ка башти а јеазива а\ ук Душа се а ази у та ВО жди да та

1 79

измеђ сопствени слика аролија. ва парализа свестикоја је сансара и ананке сплиће нити с бине тка уврће

оже да про љава нова и нова сновиђења може даствара бића до ађаје светове форме које се распр ују и



која је сансара и ананке сплиће нити с бине тка, уврћепресеца то с Моире, жене С ђаје, је се е прекривенестим ве о ! и тка у и уплићу ве но и бес ислено

б зразложно ировито пре се а у нит овеково бивства

5

в опијеност ше а у аролији зас еп ена таи вао је на CBe ' п д жене У овој опијености као тоипћани ка ' ш а бе ПО оћно постај е оно што

пожели Због то а она постаје и мења се мно твошаренило, пок а е бића што је само U(O ка аска.Д а е изгуби а сво прас ику Софи светлостМ ро сти и Љ бави ; и јер је изг би а прасвет ост сада пожели све и због без рани не способности ПРО ена

е кроз безбро не с пњеве и нијансе мета1юр озе Т о је једно с мбол но ма ење мисли о реВ О ! сељењуду а Душа се налази у крип које живи подаролијом и ађи о сопствени снов ења: д ша никаданије индив ално Ја, него Човек Чове анство ЧовековаДуша, предавши се остаје проыењива дња без со пственемере и циља пожели свако своје сновиђење и па а с ваопсе , ра ознало, омамљено непреки но брка себе сасновиђењи а и поистовећује се с маскама. То је маја у

којој а ако себе из би може и да се апсорбује.Својство ше ла ано, то м милиона о ина, нестаје ираспр је се Може да уп дне у демоне грдобе вампирецветове птице каменове звезде кристале Управо збо тога т о је такво бивство маје бића и облици, фОР;lебивства никада нису утврђујући. Душа у ашти, у с у

80

. \\I

ствара бића, до ађаје светове, форме које се распр ују иостављају места за нове Форме облици б а, догађајипра ни су и бесадржа ни Без с пстанци а Маја е аро и аи ни е стварност м ама беспомоћне душе О илиИ од ње не оста е ништа.

Душа овде живи аролији у материјалном CBe '

у поспано стању: неће да на сти ни је је и слипрошлости ењо се стропоштава низ сопственасновиђења понавља без будности б з с ера безстварности омамљена сопственим бескрајним мо ућностима и неисцрпним бо а ВИ a оспаност је својство

е ја долази одоздо и кој је ало утапање т ријта поспаност е држи те за араности Хоће аиспроба оће да ис си све оно за та верује а е онасама Али није то она - то је само маја, аролија. ва

по епност и про рљивост ова животна лад не таживаи без стида, гутање и ждрање живота без запрека јестесво ство бивства маја

У материјалној природи када у каснијем раздобљза време апокалипсе готово пот но утрне б дност овоженско сво ство бивства постаје влада уће Бесрамнапрождрљивост то је својство женско бића, алипо лавито О ВО женско тела раскринканааскринкана је односно долази под ар јер је то

апокалипса, стра ни с , последњи моменат стварања. Е ваје биће које се без остатка поистовећује с телом инезависност ду е никада не искрсне у њој и нпросве а Што д бље брка себе са свој телеснимб ћем, она је све не таж вија по епниј а и прождрљивијасве ње ставља на себе пожељне опсене света све ви е

8

п и ачи себи пожељ а би а и п е ме , а е ми с екаже же и о е о због ога о а моме а ка а љ дс Ја

поб ка и с МК ЮI с а ицама Уп а о због ога када ееч о ос о бођењу же ск ог бића е сме се пове ова и да е



каже же и о е о. због ога о а моме а ка а љ дс Јасамог себе с а ља езако и о с еди е би с а е аба и а из о и из по к а же ског би с а За чис о е ож ба и а каже да е е и а о с Хека аЧи апипи и Даки ко е ис и а д го само е ес ос Д е а п и ач а с ага Љ ба и М д ос и

с оза о и по \ О ика Софи е ка а же а,поис о е и и се са ВО И е оы, же И еди ии е з б а и с а и за по еб а а акоыа

п ожд љи ос ес е иск а е и ик божа ског аг е из аСофи чаРО и а ча и Же а о де с иж о с пња ко иба а ази а спољ ом а O . У о оы е же апос а Се о е ка а забо а ља с о е е о биће,Н беск Де о и за е и у с а ос C aTpa с ое ес ос к е е се о о а о а ње с ос и и

с спољњем е . а се ок е е п ема апољуп огу а е га ама.

6

С ака апе ос , каже Ба е с ако о с озап а о е аз о - забу а eCTa ко а с догоди а по а о е ек и ом ма е ич ом C e ·, ез а еIе ас азе. На аж и а о ак а апетос и су бо ос о

д о с о И аз о ко и по и е из забу е мес а по о с д апо а О О му ка ца и же е. "

Же ско би с о до иче ис е с а ице као и мушкоби с о з а п ас ање ма е и а изаци у, буђењепо а љање спољ аму и ос обођење Међ И I с а и е. .а)у О же с п и оду, О а се икада е може

1 82

_ !

еч о ос о бођењу же ск ог бића е сме се пове ова и да ео де циљ по а ак у божа ски смис ао Же а се еос обађа пов а тком у веч и е и е ц и , ег о с ю " и \ "

же ски ик д е ог чо е ка у Софи у у Неб с Д е и .Симбо ослобођења: Изида, на руци јој мали Хор с Mag aMater с де е ом а уц и, ко а е чо еч а с о. У жеНС I

би п о буђе а ебеска љуба . Је е љуба а ВИ Ипањ б ос и.У о ом с ом об ик же а се аћа у Једа

С о и еља и дуска ба и а каже да ес а О Iе ик цик уса с е а с а CHara и способ ос с а ања

п еоб аћа се и ко е и е еда об и Та об ик еШак и То е к и ес е ци а би с а И Ш а и Же а сБ ах а Оi l п е спа а о ћ с е а. А ка а започ е о а годи а света апочиње о во с в а а ње, о а опе из себе ос об ађа

си е

1 83



(сансара) и ослобађања (нирвана) Лутање наравно, НИЈе а него ОIШ\ љеност уше; поспана свест;

него нестај . Због тога овек поново тоне "осле ре енога о б ђењу из заборава матер



спољна сл а, него ОIШ\ љеност уше; поспана свест;

поспана 1 ПОС онета из таме заборава а ослобађање није

ништа о б ност савршена светлост о бацивање св

о !Ота а и окрива lа н пот н обра н са аб ама

ансара е страх пат а у б смис н о х ютично вр ви

Буда савршено проб ђен учи како се коначно може

распршити овај стра пат а Бивство је патња з рок пат е је о аыљеност што душа себе брка с н шо оыаыа се

распрши а о ша себе о ви не о бркања патња нестаје

ако ша одбаци оыаы и пробу и се човек се ослобађаво дов е је објав ење Готово се ословно слаже

с метафизиком Б исти ка религија пак каже:

ослобађање пост еы не само е што се по ређ јеы

оноы ыистичноы посвећењу ко е јесте б ђење остоје

дела, р и ыисли морални друштвени пос пци ОЈИ

такође ослобађај сновна разлика измеђ метафизичкогобјављења и религија јесте што објављење не говори о

на ину ослобађања б ђе а метафизика не приые ује

об авље е не разлаже појединости Тао не води

раздробљеност" Религије објав ење з имај за основу и

приыењ ј га. Каз ј ка се може проб ити и ослободити

зевши за основ ати сл чаЈ т то а овек потоне й остане потопљен? -

Тог овека, гле, притиска терет зли ствари вај овек

потоне и остане потоп ен т то а човек изрони и поново потоне? - Овај човек изрони јер има здрав осећај

им повере е, осе а е стида, моралан је од ан,

ув ђаван Међутим повере е у ему не остаје и не

повећава се него нестаје. Осе ање стида у љему, морал у

њему од ност, ув ђавност не остај и не пове авају се,

1 86

р ђ у р рпонављању и о спољној тами ова кара еризацијпосеб тешкоћ лика је јасна овек изрони ањему тако јака омамљеност, душа тако поспа1"П ,магловит и слепа да опет мора да потоне К да?У спољтам ледећа кара теризација пита: т Д то а

зрони и ост не горе? говор је вај о ек е оЈер има здрав осећај Ш а поверење И a осећморалан је одлучан, ви аван оверење њеlI неHeCTa jине повећава се остаје подједна сећање ст а \. '

морал уњему, одлу ност ув авност не нестај повећаваЈУ се остаје и подједнако. Због тога чои остане горе вај човек не множава б\ ност д\је ува. Не тоне ПОново ток

Ка овек х та из таме у таму? - вај овек,

поново је рођен у нижем слоју, међу одбаt енуловцима ил међу рпарима или међ ларима илсметљарима, бедној породи и, где је оск ица упићу, де је живот велика брига, и г е се с тешкоприбавља рана. вај човек је уз то р жан, обојнеспо ашњости, ја ан слаб; овај овек је слеп грбили пара изован. Нема доброг јела, п ћа одећве а мириса постеље, стана, осветље а вај поред тога зао ПОС ' И , зао на ре има и

мислима тако овек ита из таме там3

Лнтропологија кој почива на традициометафизи и а лик је се од историјске по ото

87



човек е који раз ме и ствари за је никада раније нијеч о открије такве истине о јима никада раније није чио

с чај ј единство би ств а То је примарни ож и ља јЧовеков карактер обличје темперамен страст у ек зависе



ч о открије такве истине о јима никада раније није чиодосе не свезна е и постане ajcTo сна е Тај човек сенази а са р ено дан

ј а е е та то значи читељ си а? Значи а јеез с о н ос одар си а спосо ност та ента који сена ази м Си а сама о се и није вре нос оста еве ика тиме то се оме испра но ра ља. Зна да си аније а Не рка се е са с ојИ 1 спосо ностима епоистовећ је се е са с ојим с ојст има. н сам је д а.Не ватљи а. знад све а е ртна, ез ична а со тнастварнос Си е и својства нис ст арност не о опсене

е. Ко то зна и тако жи и он је ро ђен н је ос о арси а. н све зна

Мо ерн а карактеро о иј а осветља а е е ентечо еко о арактера Ар аичка а Р П И а неосветљава е ементе не о т којим и е чо ек а и тако дакаже т којим ще није ни та р о до и ст о аивство И ти сам

Теж а којом мо ерна карактеро о ија же и дараз ме човека на осно е емената својста а и ти о аот но покри а намер да на ком раз ме ми мом

мист ч ин и иј спољним иск ст ом метафизикУкратко: др остепеним првостепено. С е је то ипарјајаодносно о рта е смис а из орне за амности изсек ндарне ст арности же и се раз мет примарнаст арност

с оди те ар аичне а тр П Л ГИ е е с а м

1 90

Ii,

Човеков карактер обличје, темперамен страст у ек зависеод места заузето г у би с т у Није би с тво човеко а физиономиј а, него је чо ек физиономија бивст а Насу ро тмодерној антрополо ији која не редн је ар а ичкаантропологија ве к означа а значење чо века Древнакарак ерологија је хијераријск а нанајнижо та ки је "синсвета" који хита из таме T alIY,омамљена ос ана, тешкадуша Онје безнадежан. "Који човек је безна е жан сл чај? - Онај човек гле, који је неморалан, зао пакостан,подм као ли еме ран, превртљи по кварен, каљанбезд ш ан прља . Када он чје: е о чо века који се пот ноослободио, одба и о ј све страсти, робудио се из омаме и досегао м ро ст - неће м ни на памет асти па апомисли: ка ли ћ се и ја пот но осло о ити ка а ћодба ити с е с ој е страсти, када ћ с е ро б и ти из омаме и када ћ досег т и м рос т? Тај чо ек је безнадежанслучај".

На нај и шој тачки је са р шени с е тац. Онај ј и се налази на ПУ1}' да од а и с о је жеље езане за материјал природ , да ост ари своје жеље е зане занатприродни с ет да из и с ој се ичност растресеност,слепило, тај чо ек се назива са ршени с ета ."

5

Ко је човек ји остав а не ане капије с ојч а? Ако неко очима запази о ик он очима прионе иза епи се за е а. ако је пос еди а неч ано по едас аст и и жеља а и о не пада м ни на памет дах к они. н не ч а и не дис ип ин је очи Ако има

1 9 1

. .Ч Ј ас с м с ти мирис Ј зик м к с рстима и ар д т при и зал пи с . ак ј сл ди а в

К ј в к ји ј ста а CBO 1 ) там ајв к к ји с кај за за шта с тр ба кајати и кај



р д т при и зал пи с . ак ј сл ди а вл пажања страст или ж ља Ta или б л а а ми а пам т да и укл и ва св ј ду и

дисципли ј а За т в ка с каж а ставља вакап ј св јих ла

К ј в к ји залута а пу ај к ји с б

уби у св јим р има би у д лима би слима зањ а с каж а ј за та а ) . ај к ји а ка. . .жртва вакв тања за њ а с каж а Ј в к ЈИ Јзал та а . l

К ј в к к ји ј лиц м р? Т ј в к л јиживи р зр НИ 1 а ИНО жив та СВОЈИ р и (аислима и ПОСl·ПЦ iЩ и да би их прикри р ) Н јИЦСi р и ж ља , ж ли да б д ткрив ирас ри ка мисли а буд ткрив и раскри ка . И

бира такв р и как би би ткрив как би биткрив р в ста ј пр д јав ш у р твара савла и маск вара лаж д в ди забл ду двла иажњ пр ткуј скрива држи у тај сти увија п ри

аста ј скрива с . Тај в к с азива лиц м р

6

К ј в к иј ј з ањ ист ? З ањ ј аж а

разу тра ањ марљив ст дисципли а штар ум ц ад равањ ј ас ст пр ишљ ст увиђав ст удр стсв тл ст т ј з ањ . ај к расп лаж ОВИ з ањњ в з ањ ј ист .

К ј в к к ји ј р дак? р дуср тљив иза вала в к т с два в ка ји су р тки.

92

1

в к к ји с кај за за шта с тр ба кајати и кајс за за шта с тр ба кај ати т ј в к к ји ј ста асв пу та

К ј в к ија ј р ка пи б ва? ај иј ај р пл ита л зву и ила ј у ) а срц т ларијат а ривла а, тај в к ј такав а ј р ка и

б ва К ј в к иј ј срц ка дијама т? Т ј в кк ји с т к м жив та пр б и из пс баци тама љ сти д с а р ст и з ањ з а с б и

св т њ в ј срц ка ија а т р а а а з i ЉИшт би м шт тити дијама и Ka H ити р а; исттак а и а шт би м л ра ити и затам итидија а тск срц

1 9



I11

Трећа кљиг аК Т И К ТУ А

Дрен а I но а ул т ура



1

Бе об р н он ј бе н ј н поку д сЛ р у И е време прида пре ера в нос с р о

је д је њој увек посве в н пажња Н је б слов омор д се н в Ћ P M к о ш о се Н е н ваМоже се не ов т е 3 пр ро м т р ј у скаспособнос т н н ње с ю се он н оваД се не може не ов јер је ду он ј кој н ј

р е н ен вно не ов ње м тер ј не приро еМеђут м древно доб н је Л Л Р у B СА н је н о јер н је пр в о с мос но н Llењене ов њу сто к о н Р И е нос м е су соднос е с мо н м тер ј приро У древном добм ерИ н пр род И е одв н о д овне ств рнос њи ве н су б е ед не о војено к д је не ов нпр род не ов ње је б о в сно о у овне с в рнос .у ку р к о с мос Л 1 пр нц пу не б в де ин к к в см с о

у нов је време се к же је р с в ра км с о не висн од овек м с о ств р н нж вот об је др вене форме средс в пре етеодо о ск во сто т ко н с верен н н к о

уметност пр во коне и с в т ње свет к ко е И е време Л р под н ономн

пр који орм р б вс во Н теор ј не бреб о б т н једну јед ну ре к д б уд не б

веом пово н пр и ње р ке међу

1 97

историјског и древног неговања РИЛИК не сме о дапро сти о јер је ов е неговањ толико прес на

поретк о интеН ИВНi 1 бивств . Захтев за неговањепостоји мада је општепознато да нико не одговара овим



разлика измеђ историје и древности а ка би некоI шао да древно негодовање зложи и ПРЮ ени б з

\' \ ћивања и без обзира на историјско с авре ени чов к нда

-не би много разумео, него не би разумео ни је је и

р

асправу би требало почети на следећи начи:историјски човек исто као и пре историјски полагао Јевелику пажњу на по изање свог животног нивоа Човекновог оба је чак и успео да створи цео низ сре става иреквизита; међутим ова су се средства и реквизити безизузетка о носили на спољашњости док је савршавањеспољашњости ости о веоыа висок степен човек не самода се ниј променио него се срозавао на упадљив на инОв е наравно није ре о томе да духовни квалитет човека

новог доба који располаже електричн 1 осветљењементралним грејањем телефоно ра ијо , авиономнима о није ви и о равни дивљег човека То је општеleCTO и познато је свима Оно о че у ј реч то је и еалитеткоји овек новог оба потхрањ ј о себи ca O , и еалитеткоји не а никакве основе Високе моралне теорије етикечовека неће заштитити од готово сасвим безвре ногморалног ивота У теорији ржав метности свладај предимензионирани захтеви које пак ниh" не

остварује чак е и осећај за остваривање из мро то мвекова.ховна стварност прис тна је свом обиму

пре стављај је рели ија уметност филозофија моралеализација је пак, сасвим нестала из човека Мирнесавести гра е се веома високе теорије о религији, мора

98 I

ј да је општепознато да нико не одговара овим захтевима и еговање се не реализује Мо еран човек живиу прив у веома високог духовног нивоа; међутим овај ниво е у к илузија ер о у ховности нико ништа не остваР Је

У новије време кул ром се назива висок д ховни ниво, морал религиј а поре ак однеговани укус интензивно бивство, уз вишени захтеви, и еалитет мо е рног човека и он по рањује према себи с а о мСам човеков живот едва је и дотак т овом m ром

убоко је испод у хо вног нивоа запуштен у својим нагонима мишљењима страстима Оно што модеран човек назива К Л ром није интензивно неговање све у свемупр еД Иi lен зи о н и р а н и де ал ит ет .

Уз помоћ унутарњег осветљења си ација ће одмах постати разумљива. Делатност је интензивнија што е више у њој мисли светлости у ха. У то нема с мње Делатност је е лотворни а што се непосре н и е у њо реализ е отац д е л ат н о ст и , д ух .

з тога само по себи сле и да је елатност слабија .и мање делотворна што Је у ЊОЈ мањ мисли другаЧИЈе

речено: што више с жава ух у е латности чин Је ·све спо оћнији и празнији. Не треба сада ћивати на т а

е латност И е ништа руго до у х КЈИ се остваР Ј е и а тај дух није ништа р уго о позитиван стваралачки у х,љубав т ац" то се и иначе по р азумева. Постоји делатност у којој се х реализује без остатка постоји

елатност у којо се х су ава; коначно постоји елатносту којој потпуно не остаје ух У после њем нема поз т вног, нема стварања нема љубави. То је празна

1 99

слаба дел нос у ОО се н ш а не реаЛИУ е ер не азаш о а се реа И е

обја љења а о га све е њ ге н б са lувале саномобл у, са вало б а не змењено неП О енљ во



рДа б се сао заврш ла с жавање на а он а

а ове ла ос е ос в р ј о нс љ бав св а него га з ен со с вен Ј а а о ела носреобра у Ја н ос ав је зворној с ој а внос ,него у L своје Ја а о ло сна љубав

Кул ра оју мо еран ове ме је рж заа ву н је н енз вно неговање него еал е ој езна во а о не О W е ж во ш а је а.

дела но с модерног ове а о НИ е с варала а И еоз вна, ве разна неб на не ја а ела нос у ојој јех сужен у много с ај ева нес ао еал е ре

с ој насу ро ра ној ел нос - а реал е с оа о е ос аје еал е ао ра с в е не с рсаван могу нос неговања х не осеже ж во во не

осеже у . еал зац ја нема Oгу нос . На је нојс ран а с ра ан еал е на ругој огрубелама ер јална ра са н налазе вез ер ове новог оба нев у је њ ј е љубав него сво е Ја За са а

овол о не а б е овољно.

Историјск човек, нарочито човек новог доба ж в

з аблуди да он сам мора да створи за себе д нт енз вн ог неговања да сам мора да утврд циљ да сам себ ост варин в о да деје сам ре ба да зм сл Своје Ја с мерава дар онађе д ц љ н в о еј е. Овај пронађени дух зат наз ва к л ·ром Не зна да не треба да р оналаз духн тенз в ног негова ња Он постој од о четка о т

20 0

уверење љ с е ше. Ш а реба н ела носреба нас ав а в н во реба о ржав а ве јеос вар ва о о вај а а зна у љубав ој в овеh С ле не ос оје у ове за о а б о р ле новух а н на е о н је могу е; оно ш о се И ИВ ално

може о је с амо еформац ј а самог за она ун верзалногу а онога ога Х н ус наз вају дх р а а јеИ О И с ове умес о за на ун верзалног уха с ав овољу со с веног Ја за с а је о вар о ух С ле не с жеза роналажење новог уха него за ос вар вање ве ног ун верзалног у а вај ве ун верзалн ух вабаш на, оја је о са ог за е а ос ојања ос ој ос о а е сва ом наро у у обл објављења. К ра,а ле н је роналаза не ог уха ој н г е н је ос ојао

с цање не ог н воа, с варање иља, него реал зац ј ауха са уваног у баш нЈе нос аван р мер е сле е вел е на не

б бл о е е новог оба увају в ше м л она свеза ане роцењ ве зна е овн на ора Чове б ораомного уго а ра на само а б aKa р бл жнороцен о број н н а ра на ор врем рош ове за

хар у за ш ам . л н а а не б Oгао а роц енна у с рас савес сц л бр оје с везане

везују се за ове њ ге. са ВИ l је звесно а м ђ в шем л она свеза а ов х ела нема н је ног је ног оје босе овало реал е у ИВО ове анс ва Цело на

> ман с а ' ' ра новог оба, с холог ја н а оњ жев нос , н ау а о друш ву ф лоз оф ја моралес е а ф лолог ја, н а о рел г ј у ел н без

2 0 1

из зетка нис остварљи е, чак се и не о ос арити,никада неће доћи до њихо е реализације и с а дела су тако

нар д а Разлика је у ТО1е шт ре н и ч ек жи и ОВО д ', е р је т садр ина и судбина њег г жи та је да



и настајала а се никада неће lOћи реализо ати Милионио их с зака с с ишни бескорисни, зал ни о ре еН С l СЛ болно беС lислени с еске као и да нисуисписане. Тр , нада ра , трошак, атеријал страст с еје зал , јер се из о их дела не оже н чити ст арност и

д х о их дела је неост арљи . Чиста "к л ра -идеал тет исоко брбљање, без садржаја настала нанепостојећи за те интересу непостојеће циља наил зорно ни о , нема никак е езе са ст арн м чо е имби ст о нити је и ала и н ти ће и ати Филозофијаорал, социологија пс хологија но ог доба настали с уб з аЗДУШНО иде ал ите а да се нису ОГЛИ озб љноешати било чији жи от кад би једног ана о е

библиотеке нестале с ruща зе lље, недостатак ни не би

при етио. Још јаче изо тра ај ћи СИ а ију огло би серизико ати: чо ек но ог доба је ришћанске религије, алиако би једног дана нестало хришћанст о с лица зе ље,не остатак нико не би РИ lетио ко зна мождас ештенст о пона мање.

Е о цело НОВО cBe ' постоји неко неосно а она ано, лажно, из тра празно блеф рање, које се пози ана уз ишене идеје на хри ћанс религију на оралнередност али и не зи а озбиљно и чак и не пок а а

да и реализ је У еЛОКУПНО1 одерно ЖИВО ' постојинешто што ни е еродостојно оно што разли је дре ноги но ог чо ека упра о и јесте то истинитост чо ека.хо ност се с т н не ра ли је; идеје и циље и

религије, етафизике, морала држа ног ређења систо етни, ер су они ист с и ре енима и код с их

20 2

I

i

;Ј

ј доствари овај д х. во оств аривање је 1 ет афизичка делатност живота ; то је интензивно неговање. у делатн сти ж и чински ух љуба и; ра е зб т а

цел религи з на и етаф з ика и пра зб г т га је а делатн ст култ. Ч е к н г д б а ада зна за

метафизи за с ј ств лта делатн с ти за религи зрир нег ања не ер је њи зап с та љ а ај д иса ржај и вота му је да У1е сто Очинске љvбави сопственоа ста и среди те.

С е н т припа а д у н д ба имаУОПистички карактер ји ће једн бити реализ анНара н н шт тек реба да б е реализ ан никада неће д ћи у реализа иј и стаће ут п ија: зб г т г а ће

топија бити карактеристична реч и топизам

карактеристичн п н ашање н г д б а. Зб г т г аел пн ч ечанст н г д ба има л са ест зна дас е му т каже, исп е да за е а бјаљ је т рди дуг је реализациј С пља е р ије, п ста ља циље е , ри ни б јављује редн с ти - али г рник и б ја љ и ач спр и к ји не мисле на п дмирење г ања С е т jюе чанств н д б а мислил и планирал , принуђене да н си на себи ка с тални терет з и најмање наде за

отпла . Модерни дух, као што се данас каже: није

егзистен иј алан што је сам др г а реч за т да је н езначајан и без а и без ч ан и р азан и нереализ ан.Ч ечанст н д ба с ј цел купн ст брка са с јите р ијама љ д и н д ба с а ки п н а с б нар ч иттак з ани ст ара и ре м р алисти пр ф ес ринаучн ци с е е н ци држа н ици с и с ни беђени да

20

ж ве у вишеним животом и не примсћуј да не реали ујуништа од оне духовно ој објављуј . Од лепих и

и та ан Под оваквим околно ти а нема о ћно а тода б ло која мера по тане ун вер ална Човек по таје



у вишених IИСЛИ не о тварује е ништа ни нивер ално нииндиви ално, ве је интелек ална илу ија под којомче то живи ордина ан арогант н раз етљив таштп итак јадан подао човек и ваком учају примитиванчовек

3

Треба одре ити анице и лагања по ледица Јерка би неко по ао да на овој о нови и тражи по авеавре еног живота орао би а ве ра ложи и ра тавиДовољно је да е опет и и ри ито нагла и да је авре ено доб и то тако при утна д ховно т као и увако ра добљу али е ховно т не реали ује А не

реали је е бог тога то овек атеријал приро у желида нег је не у ве ите очин ке љубави него у д вога А то пак уопште није о ће По ледица је да е

духовно т не доти е природо прекида е о но и ве аи међу две половине вета: д х о таје у и том и еалитејер је нереали ован лежи увишан и бе и лен уилионима ве ака; при о не иле о лобођене ховнеконтроле неометано лу ћаре и дивљају што еподједнако lOже видети и н татовати жив ' ржаве

др шт и ивид алној бини и п ихоло ији човекаПрва по ледица нереали оване д ховно ти је тег бљење и ла живота ер живот није нешто ш о биеби и ало и ао о но но о има и ао а о по еби

Живот припада кр атеријалне приро е и до ираха је И та бе по оћан и леп као т е и е

204

I

l'

ерило твари а што је по етак не ерено ти ибе мерно ти интелею алне офи тике моралне анар ије- живо државе као што каже Кон учије вла тивали аваца оде у етно ти лицемерја у јавном воry

После иц а г би тка ере је то је св ако

и ив ално при ђ ен да т врђ је обро и зло и то не даа р и је но за сваг а већ са о да га и п ровиз је заа1 ' СИа иј . н ив ални и и ровизовани орал

раз е се б и свој законски кара ер и на крај д обро из о не пре с тављај ниш а др го оси н и в у а н ои те реса К ЈИ се свако д ана и сва трен тк а може ењати.

Не тај правила живота оби аји а на ) паа овоља или бе и ле о a ни ање Пре таје

непо ре но т оциј алног живота и ено т тиво тобро ва питање пре ретљиво т а о терет аанар о а Нико е не брине а оп те благо тање јервако ора а јури а В И ! индивид алниа овољ тви а

у овакви услов а наравно не lЮ ж бит и ни речи о ин е З ивно не о вањ Живот постаје бес исленова с исленост преплавила је живот сваком поглед и п ожела све његове мо е нте н тензивно неговање нај ре

постаје терет, касније р а на крај ропство На овоС1 'пњ еговање се назива: ра Р није ни т а р го доелатност али без реализације ховне истине у ИВО

који је постао бес ислен, е латност ниског ре а и ас з аности постаје у ч а , гобна, тешка. Ако живот е а с исла, о а е ж и ц човека ба ав аџијско

20

уживање наслада неодговорног а И ако живо немасмисла он а Је и дела нос бесмислена а смислена

Ј

Човек је каже Зара1 с а ли отац природе или њенпљачкаш. Ако човек реализ је д х љ бави о а је отац



дела нос Је рад

4

Савремено човечансво нарочи о за последњих

с о ин година пос авило је за један од својинајважнијихциљева промишљање о решавању пи ања рада о нијепос игло никакав рез л а и ш о је рад и даље осао онош о је и био ропс во прин а жас - зрок је врлоједнос аван Човечанс во није видело да нереба започе иод рада него од у пне дела нос и иво а где она добијасмисао. У оном е када би рад опе спео да пос анеин ензивно неговање - односно ад би рад опе биореализација дуовни вреднос и све би једним поезом

добило решење У модерном доб један једини рад језадржао карак ер ензивног неговања. Уме ник је јединичовек модерног времена који реализује ду овне вредносиИ уме нички рад је једини ко и није пос ао мучноробијање који је чак ос ао привлачан узб љив леп ицелови

Човек у ме ничком раду непосредно ос варује д овне вреднос и и ако непосред о не Је маерИЈалнприроду вај рад је зор и зави ан сан сви ос али

радоваИ

сасвим је по зданодок се ис ове но не реализујена св подр чјима живо а оно ш о до ивљав ме никдо ле је сасвим зал на свака врс а реформи рада закона,еорија прин а Није о пи ање надница није пи ање.радног времена ИЈе О ИЈално пиање него едино односуме ника с ма еријалном природом очински д љубави

20 6

пр роде ако не реализ ј е он а је пљачкаш природеревном не ова lюжемо захвалит не само за

сва оплемењену б ку, житарице воћке поврће; не само за Домаће воти е коње оведа јагњад живи ; не само за сваки битан предмет наше живо а и дома р евномдоб

можемо захвал за савршено однегова природу човеказа савршено створен и остварен слиh' човека Јер је древно доба неговало природу с очинским хом И истионај п јетет и не ост који с живели оплемењивањ једне биљке живео је др шт и ж ео је д ши човека Ре.ализација очинс г д ха створила је леПО1 · земље мир заЈед це, енз ет р а ова, томост понашања И кадачовек више не реализ је оч ски д , неминовно постаје ачкаш пр роде остаје ачкаш земље рчи ш ме

коље воти е, отима планинама р дно богатство, чак народ б а љачкаш народа класа класе, роди ељ биваљачкаш своје деце, дете својих роди еља м ш карац жене

и жена мушкарца, сељак бива пљачкаш грађанина, грађан радника владајућа класа бива ачкаш потлач н их Човек је или отац или пљачкашземље, каже Зара стра И ако н је отац о а не реализ је д х љ бави и о а не не је земљу

е ха - онда је неминовно харамија који земљу пљачкапоп т ба ита гла ог плена без обзира који је то народили

класа. Нагон пљачке је створио битке народа битке родова битке раса битке по леда на свет - у р ко оби ја се назива би ом за опстанак. Древно доба је знало за бри о бивств али је за битку за опстанак Јер је човек евно доба стајао знад природе као осподар

ен и њен отац ји је вл ао светом као добри кр љ.

20 7

5 моралом Чињеница е да и тори ки овек ни е отацрироде да не уме да реализу е х љубави. Зе IЉ више

б



ва ут ни е иљ о ена и ори г ове ан тваЦиљ е да е и такне разлика између не овања древно ии тори овека а ова е може о тић едномедином ре еницом Зара тре и њеним об ашњавањеЧовек древно ти е отац рироде отац рироде зато што

негу е живот у инте ИВ О о ин ке љубави веоно ш о живи и о то и у ве каже 30х р " едино иа о живи и о то и ра и овека Њега ради небо вако

во биће држи и одржава и бића и вари ами о ебинема у ни вредно ти нии зна а а Неговање ни е ништадруго до реа изаци а ду а љубави; и овек у одређеномо еду нема никаквог дру ог задатка у матерИЈа Орироди ем да реаЛ Је о ин ки ду ; у вему ономе штое матери ално и риродно на земљи у ближ ем овеку у

дру т во им о обно тима То е едини ивотнии животни задатак да овек буде го о ар риродењен таратељ у итељ краљ о е акрални на ин животава љ ки живот е у ва м огледу и моме ду ован

и због ога е у во во о е ини култори ки овек ни е отац рироде него њен

ља каш Презире ма ери у а и е резир амо накнадноо рав ање: тако он а зака њ њем а е амом ебира ре ење Јер Је природу ретходно згазио и о ља као.

По ледњих ве ова рашири о е не ри атељ ко онашањерема а ерщаЛ ОЈ рироди као зака нео и не ретани говор како е кренула а ња а у и е. Човек не.Iоже да мрзи матерИЈалн риро не може Је резир и

не може о бити не ри а ељ о е лоша аве т арам еко и же и е е ред амим обом да о равда ли емерним

20 8

Ii

i

и не не у е него е ља ка и темат ки и и без и темаали е ља ка За њега у о та и ен шеница ражруз воће ме о животиња рибе мора р а ланина

иљаде загонетни мећа матери е као магнетизамеле рика хеми ка во тва али му е о тао ен и други

овек други народ друга ра а ен у м о та и ка» енвода земља ваздух и ве е он то о ља као да би веривукао у Р вога а За то време е о та ао веиромашни и ве више диваљ гр б завађен ве

затворени и тврђи лићи гл љи РИ итивни и ио аки и Задатак древног овека е те реализа а у дyxљубави акрални на ин живота то е лт тор ковек о ећа као во животни за атак о твар вање оћњеговог а и ово о ећање е об и и о ивљи гр б

затворени еби ни римитивни на ин живота рофанина ин живота но то ви ока уховно т о ва идеалите о та е нереа изовано; оно што е о твар е тое ин тинкт ља ке хара !и иног а

вако е о ала а И ! а на разл ка измеђинтензивног неговања древног и и тори ог ове ан тва итако е итање модерног ра до ља !оже о о тану тори ко ове ан тво е било ого на П l <

о нова да и е на њо IOГ О о авит во ош р н

древно неговање Ако би неко древно негов њ о ре ио езу оређивања и тори ким тако а оно би о овека рожетог и ете ом другим ре а а е не ова еб о акрални на ин живота ове ан тва о мо ерановек не би могао ни да разуме. У оређу ући е

данашњом такозваном Л ром у ешно е ак

20 9

откри ена у еЛОЈ д бини и и тини природа дре ногнего а а.

јоткрива ратови народа грађански ратови револуц еинстин пљачке али ни та дубље ни ужасније од

Т



иљ дре ног него а а није била ра, негопрет ара е рај. Прет орити рај тако да помоћу

по ећене делатно ти,ш је о а био нази за Радпо ља благо та е про ат изобиље лепота. Природаније била непријатељ о ека него кладиште е ен ија јее та љало на ра полага е и тиме је било мо ће уздићи

љ ки жи от на ни о ете радо ти ер радо т нијени та др го до допуна приро ног жи ота и ко хоће дапо тигне радо т, он хоће да ини потпуним оје би т оЗемаљ ка рећа за и и од ога да ли ће земља по татиетна лепа богата да ли ће жи от редити према

законима љ ба и о ин ког духа да ли ће е победити еYTHOи ма о ито да ли ће е реализо ати д х љуба иизмеђ љ ди, измеђ љ и и природе А е о о пеприро а ће изобиљем разлити оја небројена блага нарои земља ће жи ети у радо ти о ек је рећан и приро а ерет ара ра

С ака пра а ра ј егзор изаы каже БадерК лт је интензи но него а е реализа ија ха љ ба и и ок и кр пан задатак, борба тамним, злим и те НИ

илама е · б е и лепота про ат и богат т орез лтат дел но ти која потребља а е љ ке наге.Међ тим, и ториј ко доба ни е х атило де о и зна адело а а лта протери а ђа ола. Збо тога е заBpe le и торије о лободила ма а злих, те них та НИСила оних Сила ију ђа ол ку природ прили но

2 1 0

јIf

Ii

технике: Техника ни е лт и није к ра. Техника је по шаЈ ослобођен ђаволск сила да униште живот на з е м љ и .

Светлост се из убила с нестанком древног добаНестало е Златно доба Човек ви е није реализовао очински дух постао е пљачка земље и земља јепотамнела. Есенције земље с се поквариле и посредством делатности није извирало цветање, радост, обиље нити срећа, него о рка и тешка ну а патња сирома тво глад и беда. Култ, негован с радо ћу и веРО1 претворио се у напоран рад. х је на стио овај рад и повукао се. ад је постао п ка к ра празна узал на, не лодна и с ви набиблиотека - апстракција из које није извирало универзално благостање није стваран ниверзалан

поредак и ТИ трагом није израсла ниверзална радостЖиво се сас ио, окаменио постао б, ежак напоранмучан таман ер постоје силе кој реализуј ховне истине то су благе, ПЛоДотворне л еп авај ће силе; и постоје и е које чкају, то y сил с е оне и ј ,окамеЊУЈ . Силе ОЈе реа И ЈУ д ховне истин отвор н е су према у тра и према горе пљачка ке силе су отвор нпрема поља и према доле". У оном тре тк када човек на граници древног доба ви е није реализовао очински д х, него

Је постао пљачка природе затворио се преыа н тра Ип еыа горе ыорао је да се отвори Р i а споља и ема доле. У свом деловању ви е није видео ни смисао ни циљ: није знао да је једини задатак човека да од земље начин рај з био је свој дух из у био је своје еје из био богове, из био радост срећу и сам се изгубио у ра

2



ебди јер шта да се стави воће, шта да се с пља ишће чем да се носи дете чем да се држи еб?

ј К ј ор ђа

е све постоји Као што се каже остварен је Др гачије:пронађен

започ е оно што је причама најва ије



Корпа је негде постоја а Као што негде по тоје сва ор ђа која с же живо и као то негде постоји свака истина и епота само што није остварена: није пренета ова о

материја н при од Корпа је по тоја а од са ог заче акао и парна о отива, р чни сат, авион, чиз е ва он за

р чавање као што је негде постој ао и по тоји мир ред радост епота свет ост, стрпљење знање Постоји царство где се на азе предмети и ствари и мис и И за свет је увек од пре ног значаја ако неко из тог царства спе да нешто пренесе би о мисао би о деј , би о истин , би о знање, би о пар око отиву, би о корпу од врбовог прућа П етење прве корпе ниверза на је ствар човечан тва "Индијанско п еме ? Да А поред тога црнаЧh' е к о арапск , кинеско И ко ико год рпи

по тоји на све , ви се ећају прве оне кој је Индијанка исп е а на оба и реке То је пракорпа; жена је тронуто ставља на зе љ , к екне испред ње и б а ос ови је Мо и јој е као Бо о о ећа на њој р онога ар в из ко а је е е а Ова прва корпа је још неверова на на као и прва и ао прва парна ыа ина, прва ка ена екира " Ка

зора зазори жив у е мој а реч и освет ити се њ хово му". Она е неизбрисив п исала љ д к д би : oa

прва жена ко а је исп е а рп и како на свету ПОСТОЈе

l Ш ЛИ ОН И корпи ве припадај љој Од тада с корпе

преп ави е зе љ и једва да и по тоји обичнији пред ет од корпе п етене од врбовог пр ћа А и зе љу је преп ави а и парна машина, р ни сат, чиз е, в нена тка нина нож о еда о ваки пред ет и а ИСђ ' историј као и корпа Постојао је неко је пред ет донео з царства

4

започ е оно што је причама најва ијеваки чин има ниверза но значе е и пос еди Из

неви ивог царства доноси нешто не са о прона азакпарне машине не само прона азак ве иких мис и не самоп ете е рпе То су прес дна остваре а достојна да се

забе еже ваки чин пренос нешто из невидљивогцарства јер је сваки чин остварење нечега и сваки чин јереа изација и сваки чи н је прона азак - сродан је спрона аском ма ина, с зрицањем истине и с п етењемкорпе Нема тако безначајног покрета и мис и чије седе овање не би осети о и у нај аљенијем де у свем рава де о и а своје ниверза но значење за свет едан

јед ни об так бачен оре одређ је савршено нов с ерживота све а и сваки дахом се ења нешто у Ж О

света а ко ико то би о ма о вако де о је реа изацијанеке д ховне ист е и доно и оно чега пре тога није би оамо је ебде о као жеља и мог ћно т агоревање једне

једине ибице е збива за индијанско п е lе Ве ика де а едном и за век чињена за це о човечанств а и свако

де о па би о оно и асв ма ено, и а светски значај

2

асви е довољно" каже К ент А ек андријски то је један једини човек био ч о пес иренаи сасв је довољно што је био један једини човек који јеодговорио финги " Вивекананда каже ако неко уса ље м п анина а зазидан у пе ини замис и ве и

1 5

истин и у сле е ће т рен тку умре истина излази из ла веумрлога, излази из заз ане пећине напуш а усамљене

ОДЛО ранчицу са жбуна а а с е не уме а у обликовањесве а. Дело свако с чају оноси нешто сасв ново



планине и шири се цели светомИ дијанска рич а rв ори исто оно што уче свете

књиге и то знају архаички уч ељи. Пр итивни наро и чувају оста к е в исоке ре вне хов ност и понека уне репознатљ иво деформ исаном облику, каткада у

прилично чис о Прича овај ут ри ми ив но у неколикоречи и а ни не наслућује значење својих речи прича о мет афизици људ ске делат нос и. Припо веда да свака ел а нос т реализује хо вне силе и управо због тога свакаделатнос и ма светски значај Смисао свако љ удско де лајесте да је оно нач ињено нео оз иво у и е целог човечанства и збо целог човечанст а, збо св аког оба сва г народа. Свако дело је такав р аг и печ који сунеизбрисиви, и које лице све а чува од рен ка извршења

а о вечнос и.Постоје велика ела као што су оналазак каменесекире парне а ине ле ење рве корпе. Постоје маладе а ао што с изгра ња је не е ављење је несвирале остоје нехотична ис ољавања као ЗЮlањедах

и оно ка а човек о ера ко ар а ји му но у зу ји око у ијуПос оје ла ана и б збриж а дела а о чове ба и об так уморе или звизне или убере с рук већа. Али не а ни је ноге иног маленог ела које се не збива у и е елог

човечанс ва за сва вре ена, је ном и заувек и ради елогчовечанства. Свако дело изазива о јек у све и овај о ексе ља ама rдина чује у васиони и никада не замире.

Смисао ри че је сле е ћи: човек ни У с не ож е азамисли ни е једи слику жељ или циљ на које цео све не би забрујао; не ож е а п рекрс и р уке и не оже а

1 6

неш о нев љиво чи и ви љив нешт нео ређено чр етн i Свака елатнос ј е про ор у све уха и

убацивање неке истине из све а уха ма еријални светПраслика и прасмисао дела јесте елатнос Прометеј а јис неба оноси ва ру Свака елатнос оноси на земљу бар

алену искру о небеске ватре Мета физички смисаоела нос и јесте а сва ело с вара нови о нос измеђусве а уха и ма еријалне природе, отвара нову вез пружано могућност и пос авља основу за нова овезивања

3

Међу им прича се ов е не завр ава. на зна а јеплетење кор е акво ело је непролазно живи д ље у имебезброј жена које пле безброј корпи ј а па а на умова ва корпа ка а се јави раскозорје При а зна а јесвака ела нос реализа ија ду овне с варнос и и свакоело о се а на рво, на ело Про е е а оји је с небаонео в у та а свет ори ва ри ела ности јерела нос није ни а руго о оновно и оновноо варање а в ри духа како би сти а на земљу иожела а еријалн приро у

Међутим, пос оји у причи чу на мисао Али нико

нека не повер је а сам ја о учинила за све Не! Само заве те жене оје е живети у б ућнос и У рвом треизгле а као да је nи ању бас а жена клечи испре рпеи изrвара чаролију. Своју кор је исплела с амо за спре нежене вакве речи зб њују Као а жена преполовљујечовечанс во на оне кој ta поверава кор и на оне Ј а

7

ускраћује кор у Добри и з и, спре ни и неспрет и, еп ируж и

тпрок е с о збо једног с аја из и о се ос обођење.ед о једино де о ос ободи о је духовне си е је су



Корак по корак и мисао реба овако схватити: првареч у све припада ду јер је дух речју створ о све ; уматерија ном све пак прва реч не припада ду , не оде атности "М ерија изова и човек прво реба да и идобро и добро треба да и и ек по ом се у њему може

роб ити жеља за до Р I и ек посредством добрих де аможе се пробуђе а жеља за добрим уздић }' и уз ањ . во схватање је дијаметра о с ротно беђењурацио а стич г овеча ства. Ис оријск човек сматрада ај ре треба з ати и припремити се у ' затим с едидобра амера и из ње изв ре добро де о То је сократовскагрешка која обрће ред ствари и е схвата зашто добраамера е с еди своје добро знањ и зашто добро з ање е

с еди добро де о Просто е с еди зато што га и е може

с едити У материј а ој рироди мора се за о ети де .Де о развија добру амеру и ње о добро оз авање идобро з ање ико икада ије рво за ис ио кор иар маши и исти у Прво је ачи ио и створио иронашао ошто је начи ио и ронаШ от рио је

з а аЈ о о а што Је чи ио.Др и корак је с едећи Зато да као што за

грије јед ога дође осуђење а све љ е та о и равдомјед ога дође а све љ е о равдање живота ер као што

е ос шањем једног човјека посташе м о и гр Јеш иако ће и пос шањем једнога б и м оги равед и вистихови из анице Ри љани а свето ав а че датреба за очети од де ат ос и Де ат ост ије приват аи а ствар, ствар изо ова ог а то је еизбрисив и вечнипе ат а ицу света: због једног Л Ча а из и о се

2 1 8

у пно ове анс во повук е ео озиво у прок е с во иједно једино де о ос ободи о је си е које изводее о пан све према оправда у. Би о је о једно једино

де о, и оно а и да је и мо о бити скривено као уусамљеним п анинама пос едња мисао умирућегзаз аној пећини ово јед о једино де о би о је преседа ис бо оса корак и и рема гре и према ис и и

У И ија речима када каже да своју р уније исп е а за све, него само за спре е жене кр је сенекакво раз и вање аз ика се е од оси на о да је светподеље а спрет е и ес рет е же е и да она В Ј роставља само с ре им же ама. У ење анuцеРимљанимамо о ас је довољно убед и у и з ачајпосвећује архаички овек де атности. " е пресуђује стварсадржај де а него посвеће а сушти а де ат ости И имеце а с а ја постаје јас а за једа јед и тре ије р ч окор , као што ада е реч о кор и о пар маши ии о измама и о ст , и о откриве I Л i\lа ноо ему је увек и у сваком с ају ре је освеће а с шти аде ат ости ије то смис е а ро ив ост агомиавати предме е, пре авити свет ро а асц а. редм т

садржај де ат ости е з ач н та, као што с г ед тачовека ниш а е значи ред е зионирана редмет а

ра, каква је ова савреме а а је де а ост која ст араре ете ис време о е посве и а тварање може б и"као за ијех јед ога дође осуђење на све љ е Изаис а ст с епе упе де ат ос и захва ио Је овекаи непосвећено ос о дио так духов с агу ја га јепо к а у с бо ос сmа ј

2 1 9



његово добро знање. Чове се својом дела нош вра ана своје древно духовно мес о е е ма ер јал за јом

б

бројање; ка б ПОlЮГЛ богов ма светлост оплетена јекорпа од врбовог прућа



зг б о; ал се не вра а нд в д алан ове негон верзално ове анс во Ку н је оно ш о је асније

ре о евен ално посве вало дела нос ул надревном ' ЊУ зна непре дна са рална дела носСва а дела нос ове овог ж во а без зузе а б ла је

са рална јер је арха ове знао да небес а в ра д хазра роз дела

5

Да б не о разумео рев Л1 ру мора сасв м дапревред је своје м сл Превреднова овде не знан ш а др го до обр шљење с ор јс г ове аИс ор јс ове у сред ш е ос ав а ма ер јалнур роду у р роду своје ма ер јално Ја цео све жел даодред с ав служб свог ма ер јалног Ја ему ребада с ду душа разум ао ш о ему реба да рађазем а ем реба да цве а л вада ему да бл с ајузвезде Вас она е вел плен ос ој за о да овеО р провар з ње све ш о по ел За с ор јс огове а је р родно да је он за ац све а

Арха о ове анс во се може пре озна по

једно јед ној ре ен ц . ап с ој се однос на нас анаЈ ђ нга у К н ас ова о Све м рац древвремена на следе на н с са н л Ј ђ нг а о б наајанс вен на н помагал богов ма све лос пронашлсу прор ца е з хајду е траве " Дру е њ е б моглере а о б омогл бо ов ма све лос ронађено је

22 2

вде у сред ш не сто матер ј алн човек ј ж в у матер ално природ . вде у среД Ш1 ' ж нек не м енова д х л бог, и м с ао ко е Ј ђ н г наз вабо ов а светлост ш б друга књ г а мо да могла назват духом л дејом И само љ ско Ја служ богов ма све лос љ ска дела нос повећава моћ бо ова А ма ер а н човек све сма а за плен сво м делом и све а уз ма оно ш о му е по ребно о се наз ва:кор ст Ако арха ч к човек својом делатношћу помажебогов ма светлост то се зове култ Кор ст плен

звучен з ма ер алне пр роде есу см сао љ дела ности с ор ског човека См с ао кул а боговасве лос , односно духа другач је речено небеске с еопе другач је речено љу ске помоћ пр жене д е ама см сао е да човек богове светлост односно деје дух уч н лепш већ м бога м цве оносн Њ'I Разл ка з међу стор јс г арха ч г човека налаз се ра л ц

кор с кул а. И з кор с зв ре УЛ1 )ра ал је она скроз стварна С ољно матер јална јер су р дмет у

стор с м добу плодов непосвећене дела нос ј с на улепшава у све на површ н , ал не слу е

богов ма све лос еп а предме а не делује повра но на човека не узд же га ако човек ос аје непосвећен. Тоје нароч о ка ас рофално за л ру човека новог доба:док с вара в соку предме ну култ р у он сам ж в варварским ж в отом Вел к а л ра " з в р е само зљубав н када з себ чне кра в де кор с ољуб ве дела ност " Као ш човечанс во отка га вод себ чнокор стољубље, н када н је с вор л о к ак Л1 р

22

је и к рис а руђа к ј l м терија Ја пљачк светиљ та ије к рист т е с ба свет сти ц

ж и ње а испека еб, иве је п к а мртви .а сва зр ита у ва е прецима И мртвима



сакра е е ат сти рев ч века је реа изацијав и си а Реа из в е у в е си е е пру ју

к рист и иви а м Ј е це ј земљи и це п мч веч ств п свеће и пр цв т, биље, еп мир иб ист в с С ба р ичк ч века је за ет а ие в љива ик е з а к е ји је зак сакр ее т сти. ик е сп ставља пр ви а с бесвет сти. К шт к е и ђи ч век та стве чиОi е ОГО ЮIa. себи б вим И б а ске си е е

за р ав ју за себе в п м ћ е је п к ањају земљирују ј ј п ст биље б атств мир и р у с вет

п свећеН il бивств м ч век еб м ећО l кућ м,и теi мишљу п су м еп т м и рп врб в

пр ћа

К т ј бри а с кр е е т сти зеi љскприр и. Зе љ р њ ије ст а а би ч век пљ чкит п ља с ич Н i звер бипр в и ж т з мр е претке. У Е иm} се ј ш ј см е чити а к си ч вечији сеје р и пше ичи и т зат Њ ilа р и св ца Св к земљ ра њае би т, слу ба с кр а е т с

Њиве жита су с е шириле око цркви и гробов Првепокрете к лт уч инио е човек ка а је "семе покрио земљоы Ова бриг ј е прво дело. И жито к је сазрелон је се н шло на пиј ц и, није пост л о пре е т ћ ре ња;жито е припа а ло мртвим прецима Када е човек самлео

224

б в а, рецима е припа а ви а, рв , в ће,мес бичај ртве к и е ј ш би ив а пра уист ријс ба сам е б е а У О lе а а рев и ив тка је први а земаљск пл ва п свећива а б вимаи и кад је ри и м је ења је ајпре ђе б вима аа к се. У ис ријским време има и и ј кас ије, ув м бу ишта е би б и и ије бесмис е ије е

п ве етве и и бербе ит и и ви п светитиб вима. Метафизички смиса љ ске е ат сти сепр ме и и бр у : ч век више е с и, е п р бљавау сре ишту ије пр цват прир е, е к ристматерија Ја Ку т је у ивање, и умест ње а јеас пи м штв пре мета п сре ств м еп свеће ее ат сти т се а ива р м, ез а зб че а.Ку т је бри а сакр е е ат сти материја ј прир и

шт се а ас а ива У р м т је експ ат цијаматери а е прир е у к рист Ја.

Б uхада анјака уnан шада је сачува а времека а је Џа а р ти, ве ики бра ма ра и сти ицеп ре путева, прима пут ике ка би О ње в штвише п је и" Је је сасвим си ур сам Бр м " к еВе а И сваки р з а за б ињу к ја чува б ју р ,Церера, Деметра, А а ра и и ка шт Мексика ци кКе те т , шт з ачи Б ата б иња п семе а".

М е се ричати как су штит, мач, к пље би ит а руђа у чима ар аич ч веча ства симб иу в е в ави е, мужев е с а е. М би се рећи к ксу маћи ре мети ч века изв р и у св м рев мб ику без изузетка сви би и ку т и, ар ви б и,

225

симболични предмети , као корпа Индијанке КОЈУ Је корпарка посветила само сп е тн а и ј у је оплела за

ЈЈЈ Аша



и ијанс племе. Могло би се приповед и ка су ЉY CKe делатности свештеничка р ат н и ч к а , СУД Јсказемљорадничка трговачка умет ка учитељска али Упрвом реду ка је делатност владајуће краља била удревном добу лт другачије речено служба универзалном

чо ечанст и п ироди, сакрална делатност. ако су са ра лна д

·елатност били одевање обрада р та а ење

жи о тиња е шење леба купање остопримство лечење,писање печење глинен х судова нено ткање кување -с е лто и јер је човек кроз с а ко дело непосреднопреживља ао жи и дух који з а чи у мате иј ал природуи божанск CHaг . После сх атања метафизичке делатности објашња ње вих појединости већ је сувишно у одређено смис . улт је посвећена дел ност коју човек

оба љ а \ ' име иве за лно чо ечанст а за спас целе п ироде: као c p e CT O хо н их сила и бо о а Историјскичо ек рад и за себе и њего а делатност себично интереса из vбила је сакралн с ушти : рад је та ШО непосвећено о р о тешко дело подобно проклетст у Рад је у дре на

е ена био заб ањ ен само су нечисти непос е ће ио л и да а оба љ ају Ништа није било доз ољ ено што Је

б "чо ек радио само за се " о а самом се и каже Ма у бави се забрањеном делатношћу ел ност у радууби свој пра и сао јер се дух не може реализо ати ураду Чове жели рист плен добија а али оно штоње а мора да пл и јесте б так свете светлости ВОЈеделатности.

То је смисао приче о ко парки Индијанки.

6

Аша спада међу велике речи дре ног доба као штосу кинески Тао ли или тиен - хиндуско ат ан видја илисансара - рч о batl () \' или bfa Реч долази изиранс г језика често је ристи и Зарю ст а али је ећ и

о ом значењу сиrрно ста а ише хиљада одина Уделима која о оре о арха ч о Ира об чно се о а речдоводи у везу са санск тском реч урmа и каже се да значиистински по едак с ета На тај начин је по езана схиндуском дхар а оја означава законити поредак с ета ис г ч м к којој је смисао васионас еђена Дправде и лепоте

И пре не о што буде речи о суштини ачењатреба за ислити следеће: у време последње Зарю стреотприлике шестсто оди а пре наше рачунања ременаИрану као и у свим дело има с ета мо се осетитипредзнаци прес не О Iене Претеж и део Зарmбеседа учења песама из о орен је проти пој а е о еужасне промене анас је битка идљи а само за оне љ екоји посебну па њу пос е ују За Ю 1 реч а којеон упућује против хаома култаХао а је исто што ихиндуско с а тајанствено наводно п ће, вода жи ота,пиће ечно жи ота не ар вино бо о а У историјскомаздобљу изазвала су мно е лавобоље п тања од че а су

д е ни људи правили о о пи е када су а пили ко га јепио как о у са је било о о тајанствено ино и какво мује било дејство Као и у већини случај е а решка је и овде

2 2 7



индивид ално а а заједни више ни е било и пош о енедос ајало з аједници в ише ни е било у еди ава уће све

ћ ј б ј б



п ће које би ч нове заједни е прожимало у законскипрописаној мери недос а м у еди авајућег све опића почела е да лабави за едни а.

ара с ра је видео О че е реч Знао је ако узмемаха индивидуални хаома л да о води у по п нираспад заједнице Ира се збило ис о оно ш о и у Грч ји Зара с рина С ација насупр овој жасној промениуглавном је ис а као и Херакли ова или и агорина УИран се збило ис оно ш и у Индији и у Кини али јеЗара с рина С ација супро на од оне ко а је била Б инау ИНдији и Конфучијева у Кини а свим крајевима зем еу о време је олабавило јединс во велике заједни е народису по ели да се пре варају у индивидуално а и у срећизна у у све ом ЖВО у све О1 бивс нису вишеучес вовали заједно него понаособ свако људско аЗара с ра Херакли и агора су СВО снагом желели даспрече да се велико удско јединс во разбије Упара парчад А Конфучије и Буда објав ују уче аиндивидуалног зна а индивидуалног блаженс ваин иви алног ужива а хаоме

орба у Ира била је ош рија него у Индији Киниили у рчкој а рени дух Зара с ре је по шао дазао ри С ацију проклео је индиви уални ха0 а к л и

приписао га а Р анским силама а1е. Дубоко е зарониоу древ баш ин да би са зна е1 које је амо при пиоспасао јединс во народа ако је искрсла у први план аша

2 {

Аша се обично преводи редом ко и је из ра ен наис ини ама реч ме у им као и све крупне речиархаичког човечанс ва не може се превес и једнимизразом. ша је повезана са жр вом и са л ом али човеккоји приноси жр в и обавља кул није свеш еник негоглава породице И лава породице ако пос аје свеш ениксакрална личнос . Када заснива породицу водидО аћинс во о хра у е децу бави се својим занима емучеС В е одржава у државе мо а у управља у омекао ш ка живо реба да буде чувар реда који е з а енна ис ини Аша овде значи да је глава породице чувар ашеи он прибира ашу. ша није егова него припадапородици али не ни породици него кас и али не ни кас инего народу и цеЛО човечанс ву Дела нос главепородице дело је увећава а све а А да би се све заис аобилно лепо чис о јасно увећавао неоп одна је ашара Мазда вори е је с ворио ашу за о да би све

с ајем и обиљем блис ао Аша значи ред породичногживо а убавН) чис о срећан мир брачног ж о априрас има а плоднос земље множе е омаћихж во и а значи социјално благос а е искрене и опледодире ме у има значи да се у поре ку рироде недога ају неправилнос и; значи см чке силе које држе у

са аснос и звезде и зраче е небеск сила а РОСН 1 ибујним цве ним по има блис а аша и аша пада на земљу смлаком ролећНО кишом дево и младића аша повезу еу једно како би у убави донели на све НО О здраве децеаша пос оји у лепо са ра еној к ћи јер својО лепо омповећава земљу; аша е учење мудро г учит а , јер ће

2 1



бивство је сва м аша мишљу сва м аша реЧ , свакимаша делом лепше лакше светлије и све више рајско

ј је скривена Ако е ко У

материјалну природ прод овљ је и здиже сторијскара оће да прин и природ на сл жење и ствара

ј ј ђ И



и једна делатност не остаје скривена Ако е ко У усамљеним планинама, у зазиданој пећини замисли истии м ре тако да а нико и када није ч о истина ће не д ебити записана и сач в ана и њеНИl посредством свет ћебити блиставији. Сва дело и мисао и реч ако с лоши

онда већавају патњ ако су аша онда чине ем љусрећнијом. Један једини човек својим једним јединим дело једином речј једином lIИШЉ ствара а ја ће се распрос ре ти на вечна вреl ена и на све народе Свака делатност свако г човека, свака мис ао коју је у снуПОl И ЛИО изустио сакрио која је пролетела сваки покретЮа универзално деловање а последи све а тога осећа и зна сваки чов к, животи а биљка који су икада живели иикада ће живети.

Архаички лт је: а а. о значи да древни човекније стварао ру него је хтео да од земље начини рајДа начини рај али не тако да жи ви : матери алнојбезбрижности него блаж нс тв вечите среће продуховљ н у светлости и бога ств с вета неисцрпнојГе о ти и роцваТ) родуховљен р ироде. Делатност древног човека може се раз i ети само по К Л1' и смисаокулта је: свет претворити у GШУ.

4

У бини историјских ра увек О ТОЈИнекаслика света. У д б ини древне кую ре постоји слика обе l р ћено б ожанс човека. сторијска КУЛ1'ра зботога увек ствара неки свет; архаичка Л ра о постојећу

2 4

средства да освоји материј међ И тиме овекапре вара роба природе и он је при ђен да с жиматери и ревна л ра сл жи природи и с жбомматерија се клања пред њом и природа ЈОЈ просипа својабла а азлика измеђ ис оријске и древне Л ре састоји.се томе што е И ОрИЈ И овек nља< каш природедревни овек је отац природе.И збо то а је основна мисао

Л ре историјско овека моћ основна исао л редревно овека к лт

К лт је ове ва о инска љ бав и неж ост ње оварадост и сл жба природи Човек зна да је за ел временапрво дана стварања био осподар рајске срећне мирнеприроде Када се овек м еријализовао и по инио реприро је пов као са собом. ије природа затаi нила

овеково бивство не о је овеков пад затамнио природЧовек сада 0ра да поврати рирод њено прастање и. .земљ опет мора да претвори ра као то е онапрвобитно и била К лт је она делатност ији је i исаоопр а циљ да природа опет б е небеска рирода земљаопет небеска земља рирод ће здићи росв тљени овеки просветљена природа је ис инска домовина овека. о јесветлост аша

овде сре ИШ ' опет није овек као што би

поверовао историјски ове Уздизање природе њенповр ак извор И а ИЈ њено прод овљавање недо ађа се збо овека не о слав Бо а - јер је овек првиси о а ње ов с а дете смисао делатност. Циљ ожјаслава то је опет аша

Човекова земаљска делатност Је к лт жртва

2

сак ал на мисао еч ело с жба Човекова земаљскаделат ност само тако има смисла Ако није култ ако нијеж тва ако није п о ух овљавање мате ије ако није

ек е ис ела од в бово п ућа није ње а својина Култниедмет јим је она ПО 0 а да се од ови свет којим је

ћ б К ј



ж тва, ако није п о ух овљавање мате ије, ако нијеуздизање п и од е онда је делат о ст бесмислена аз аза на тежак а Св ака делатност се збива у с аву Бо аao лт као с жба: он а се увећава и обогаћује земља, и

човек тада зд е п иро наза на њено исконс место

и та а је л т еп исти ит а дост; ако пак човек е а сопстве ко ист земља се l ањује м шав и си ома ши

и о да постаје све тежа и тамнија би се сао лта:и човек само а и. К лт није ништа д уго до са к алнаделатност; ад је пак непосвеће а делатност

Бог жели да човек и п и о а цветају. То цветање јекулту а кој ' а ђа људски к лт човекова посвећенаделатност Човек и природа цветај само он а ако TO eима смисла, духа лепоте истине ми а - ако у томе И а

аша. Једи о је тада л а И једи о је о да исл ена,д овн а лепа исти ита ми а ако је циљ лта сак ал нед латно и H Kaцвета ова земља Ашаи! Некајој се дивисвако ко на њој живи! Нека ој се ра је ко је в , ко је ства а и ко ој је господар! То жели Бог. За то је пот е б опот о искључивање л ог и т ереса и ко исти. Јечовек мо а да схвати да ништа ни е ње о во влас иш твоније у толикој l е и ка о што и ете није својина оца. Светп ип ада Богу земља исто тако као и вешти а којО се

об ађ ује земља као лепота као исти а богатство и радост.Ци култа је да земља опет поста е Божја да се ис пи l ате ијална п и ода И то је опет аша.

Ства и и п еД ети, Iашине и о у ђа тво еви е ивоће нису своји а чо века. Ство ил а их је аша и човеку судати да и он продухови. Ко па кој је Индијанка а об али

23 6

овећала аше и обо атила свет Култни п едмет је рпаодећа нож, е о чаша ос а кола, аши а као ш је

тна елат ост исање едење ово шетање тиме штодоб о и лепо исти ито и озбиљно гово им, астеблаженство света Уживање у цветању је слобо но свакоможе да нађе адост светлости и лепоти. И то је опет:аша

5

Реч иранског Језика срод ог звучања и сродног значења још ће разУlљи вијим чинити ашу Та реч је фраUа, која готов о дословно значи уз есен. Заа ст акаже: "На целој земљи, међусвим народима 1И б им о оникоји ће бивство начинити фр аulO.Н" - беСlРТ ИМ,продуховљеним , OBeKOBa воља и снага су средство Бога :њима о п ухо љ је свет - ф аши ра " О ЛИО се да сес сти небо и да се на зе ЉИ оствари небеско бивств .Нека наши ПОТОЦИ живе у беС Р О све нај учијИ делима је више фраше, примиче се бл ж е в ом бивст ."

Фраша з а чи и силу која пр у ховљ је , али и дуДелат ост ја п одуховљује исто тако је ф аша као и СШ\Iдух Ф аша је свет духа божа ско Небо беС тнаблистава с ећна, з ачећа а ост. Али делат ост која желида оства и е ску земљу у мате ијалној п и о и, зап авоје од исте ма е ије као и небо То је мате ија која је и сила,и С ПС И1 ЦИЈа и делатност, и активитет и бивство О јеф аша

23 7

ада је јас ије да је аша е саlО ес ој ве и саа ни добо его и није иш а др го до саlО а но

б Н б ј

Др г е е и све , аlа е начи да ас ро свесве ос е и да се ос вари све а е Др г е и даиш ава рас ар и би и иш и и Све А ри а а



доба Не о о а о доба о оје говоре све њиге ао ои бљено бивс в и 1И О вреlе ' Аша је ад јеједи и lисао љ с е де а ос и с в ри и обиље, е Ове ањ ис ин бог ога чове с вара ор ђа и ред е еа о се др и а она, а о об ачи е одећ а о чи а оева а о H j своје иво иње и брине о е IЉИ, равља

др а О 1 д л равде Треба да с вори а но доба - ене а ав све , его адсве ад Иi1 све ови а. И о је онајсве ОЈ и се ради на агоне а ачи чове ви ис и аречи а, де и а од аше, осредс во аше и аши. ер сеа но доба не Iо е гради и и , а ни , аљ авие освећени ис и а и речи а и де а. Таl О де огради онај др ги све све ,др га , ро ас и, АХРИ ановсве З а о доба о е ради и са о освеће о де о, ашаде о.

ав аБираl в Боr ве ос иПри ада I Зарю с ри,не рија ељ са др га ...Же и да ис а е најб ис авиј аш

а ва је о ва одне а Боr Све ос и? Ашареч аша исао и аша де о. Посвеће а де а нос иво аоја јас о свешћ и сво снаго с и све све ос и.нај о сеје и о, доноси аш о рађа де е до оси ашо да рави се а, доноси аш ; а и аш доноси и онај ојииш ава љ а, дивља, од а ш е а бића. Аша иво јее р ид а борба ро ив све а а е ,др гог др га .

2 8

иш ава рас ар и би и иш и и Све А ри а аије а а све е о иш а а ењос , авич ,бо ес с р

Чове је овде бог ога а ерија ој рироди даби обедио овај а ни а љиви авич и бо есни,

бес о оћ и све и да би до ео све ос ро ва , обиљее О весеље, ес , ведри , радос , веће. а о бисвоји де Иlа ос о дио аш оја ос оји рироди а дае ља ос ане све више фраша, д ов а, бо анс а. а оби се о ово диг о а о доба оје је на аче вреlе аО О О рирод сва о ишљ и речј чове ово да сеодиг е Iа о, сасви а о, и да о својо де а ошћдигне а један једи и с е е иво иње, аlење биље и

ве де.

Бри љиво егова а баш а је ис о а о аша ао ибројна ороди а оја иви б агос ањ , ао е а е а, аораљевина асељена адовољни наРО О I, оби на го ба,б е рас евани весе и адића и ра играни девоја а.Бог ра и од чове а да е љ ре вори аш : а нодоба да б де е а, бога а, срећна, ирна б ис ава.

Iисао а ИЈе да Ја обради Оlад е ље,од чава е о и о љ и и Her eM одгаја иво иње,гради ћ и и савршава е и свој а ена воеговање о е и а и и с исао да све о И И 1 бог својеорис и и да бога с во оје и вире и неговања риродеадр аваl а себе, и е од ога не ре ш ај ћи ниш а

2 9

било то земља, пред мет, дете животиња тале а т -п и пајам све себи. То и је К УЛТ. о је рад Јер се иза тога

а Није а а и е производи аш Нико

ел ере а Ц љ аке ела ре а а \' еарење жа к г а а е аша ела Ак

ц љ е жа к н а е е W ере а



алази и ерес а Није а а и е производи аш Никоикада ије спео да раД 1 дода и јед једи у циг у

злаТНО1 добу. Рад није добровољ а жртва, не о ропство иприсила. Смисао та је да зе љ човека таленат које нег је1! својом делат ошћу, с драговољно пре зетом

) -р вом као јед о парче све а уз ижем до Бо а и враћам гаамо где м је извор о мес о: у ебо у рај, зла о доба.

Претвара ! га у аш .раоблик сва г К л а је моли ва Моли ва је

епосред а с ба. Ж т ва сама о је оно када епосред оп ипада Богу. Молим се за самог се ? Не Са собом уз осим свет пред лице Бога Огла авам се и кроз мене се оглашава свако зрнце земље

Моја дела нос , а је аша, аква је као моли в а

Својим дели а IИ ЛИIa ак су о и аше, узд ем свет ис а вљам га у р ке Бога. Свако лич о Ја које ис че поједи о човека и за о искључује дру ог човека ЛИТВУ с авља ва с аге Свак ' мисао мислим у име целог чове<lанства Сва у реч из о варам име целог човеча с тваСвако дело ЧИИ у име целог овеча ства Цео ивот сам живео у И !е целог човеча с в а и у свако трену цеосвет мора да држим на својим раменима и морам да га под е !, горе горе у светлост заједнос с оталима, пред

лице Бога. "Нека ми б емо о и ји ће обесмр и и бивств "Мол о се како би се ебо с стило на зе љу и како би се остварило небеско бивств

Све је ме и поверен, и реба д а га уздиг ем и да Д Х ВИ1l чак и зр ца праши е . ОВ01l фра а П п

овом к Ижртви управо је с п ротно и обр уто себич о

24 0

ц љ е жа к н а е е W ере аа е ела не рећна амна; а е е ра

Зара р на а а е е арање ла н г аНа у р н уалн ! а0 lа 'Л у ер а н

е а е а е н к л а л е е ан

ра w И ре ег р р шћ к а е а а ера уме р ре а е е емен е е г ж а К л ее ање е ење љу а Х Д г р ра м шљање Ч ека ! м ела шћ л а л ал а ра ара С а ел е е е мер - ка ел

Перm е херу е а ка књ га мр - аша л р -е л л ама на л лаж - р ж а л

уУ ре реме н е ам Зар т а у а ре а

е н ара ла н а Е а каже: "Как ее ља у цел н у ла на не ек елу ела аку м а аку ре ак р ре а ар е е Б гу С н Т е л

Т л ец у у Ме И еће ара ц еЛ арање ле ре ме а л у рц л га

у е рекл уме н Уме е ла лш а а ле е ар ле е е lе ле

уле ша ал е у ећа ал ашу Т л ек е а ек ака а а ар к ем е л е н арање ла на Б а гла ре ре ме у уме у л к

е р уме к р у љу у е ре ара у е уфрашу у лаже раћа у е а акле ал \'а ел ремена раћа у е у руке Б а Уме н е кул;

24 1



Данас се често па а у еш када се узимаЈУУобзир само с боличне вредности алхемијских елеменатаи о а се мисли а је алхемија симболична психологија .

стварност у СВО праоблику били спири алнасупстан ија И сачували с СВОЈУ спи и а нкара еристику али је она ЊИ а по о ла као чове



и о а се мисли а је алхемија симболична психологија . во схватање је лоше Ал ем ија је и психологија и емија

и физика и друштвена наука и морал и физиологиј а име и цинска на ка и уз то аскеза магија и метафизикау п ор арсеник со ва такви с елементи света као што

је и број као што је у астрологи и Сун е или Марс илиЈ питер као што је Ји ђинr Киен (ствара а чка сила) К н(примала ) Та Чуанг (велика сила) Чин (напредак)

м пор најпре значи стварни с м пор елемент сулфур. А значи и оно ш о ас роло ија приближно назива Марс к тивна жестина, пробој ни замах а , борбенготовост напетост, односно горење Значи поред тога и оно што х нд у баштина назива ра ђас , страсни а ивитет Значии оно што је у ексик названо И lеном бога

Х и и лопохтли ч ак је у сродст с оним што се у Еги назива С ет . А прораде вулкани и то је феНОlен сулфур, али ф изи и ; ако је рево ија и то је феномен сулфурали и др штву и ИСТОрИЈИ

С м пор ј е елемент света који Значи с р ас ватрна ло разб ктавање горење ко владају сам силе с лф р а равнотежа се поремети и свет букне пла lеНО :потпуно је свеједно да ли у души човека, у заједници, удржави или у некој сфери приро е Постоје сулфурне

љубави и сулфурна пријатељства и савези и мисли и активности - таква бића и ствари у којима је владај ћ а карактеристика брзо и жестоко сагоревање. Постоје

лфурске слике, здања, те lпера lенти филозофијаАрсеник со жива, као и сумпор елементи су света

који с у почетку када је приро а била идеј а и духовна

244

р р у јсветлост, б ност не ска интелигенција нај О отач у

којем дрема спирю ална супстанција Iатерија је о јевидљив, мерљив С lПОР и арсеник и со и жива они се O 'вадити као р а. Али е сваки еле ент с О И ОРНО

облику био небеска супстанција ОСновни еле ентстварања лхемија ове еле lенте користи С IИСЛУдревни идеја : с вата и као духовну с пстан иј и тако и

мачи чак и у ПОС1 п има их тако ристиОС1 пак ал е lичара subIima io descensio desti a-

io ca cina io, coagula o fksa io исто као и елементи: нисматеријални феномен Феномен се одиграва у материји, алиима повратно дејство на душ и дух и на астр лне равнисве до најдревнији светова до примарни СПИРИ1ЋЛНИХ

сфера. Заједно с процесом ји се о и рава у материјалнојп ироди, започиње про ес у души и ГОРЊИil св ТОВИвака калцина ија и фиксација допире до они древних

про еса који с били чисто спири лни процеси древном духовном стању света

А злато и ка ен м рости значе да иљ алхе lијеније као што се данас верује, да се направи злато Ц љ:п онаћи начин прављења злата и свет поново пр творити злато - свет и приро и човека вр атити опет златни свет златно доба Злато није ништа др го до аша Блаж нство,срећа обиље про ват светлост, знање божанско бивствоКамен мудрости је оно агијско средство којим се бивствоопет може преобратити у злато во Iаги ско средство опетније неки предмет или знање или чаробна фОР улапого ово не камен него неш о што О lOг ћава а се сваконеминовно (зато је ка ен) врати у рајско

"бивство

245





рађас с ас а лат ост, г з о то лот исто као иал мијски с л у . о лота која ј о о а а би с св т

во ио у злато, о ос о а с о ађ кам м ости,

в бо га, чија lИстич а ию иција овој областиготово ог ива. иб та ска ! мо јога ј ослобађањов аст ал то лот И аста ањ љ ског бића а овој



у , ђ ,с ство кој им ћ с з lља тво ити а . У Еги сгово ило а ј воы о о а то лота а би коство ио са } в чито т ло а ав о т ло чов ковоги иви уал о Ја о т ло чо ча ства ц л з ыљ и

ц л и о ов ково т ло сач вало с и ал -злат с шти свој изво ости Ал мича и с в к иа ашавали а ј љ с т ло о ист с ста циј о ј

ј и ови и блистави, к истал и кам м ости Д угиауто каж : У љ ском т лу осто и што то јОС О ало у св а оч т оч ка, али то с отомиз било з мљ " Кам м ости - ајска су ста цијаАша. азум с о т иј ч о т и иви ал ог а,

го о т ив зал ог и в ч ог чов ча ства

вој ва у о з мљ ", каж Tabu a m аgd ата а о о т шкога ажљиво, с в ликом ст а ћ "ство о вајања: то лота ако ј са ч о им и

то лот , мо ћ ј изб ћи ас аву о l то ојим сто лота сав ш о им њуј . ај l то ј ) . мо јтиб та ска ч з ачава у та њу то ло ' уш матиб та ском 1O изво то лот чов ковог изич г т лаиј м со, иј к в, иј ки уги о га живота. Ка а

живо би ум то лота с аљава И њ га; као то Б а

учи овлачи с у с ц и о атл о л ти. бог тога с м твот ло ла и зво то лот ј такозва о ос ујућ т ло ,аст ал о т ло о ј о о ј су ал мича и азивали ћ иФу у а. о ло ово и у чов ка и у живот ово аст ал от ло. га ас ологија азива Марс ал мија сул у . Ако

ко ж ли а о об иј оз а ово т ло, ка чита

2 50

јаст ал ој ва и а би с о о гог могло о војитита а о о т ког .

изи ко т ло с то и аст ал ој то лоти али сото и и и сист то с С о l став као

осл ица заг вања б зв мат иј саго вај иис а авај , и о о што чов к оста остај св чистији ч истиј : злато. Уз о о аксу аск та мож таковисоко О ачати аст ал то ло · а с ц ло т ло ис и

мат ијал им жа њ м во жа њ аск та lOж аас ост а ц л з мљу, чак и а ц о мат и ал и св т.в о ља и м смат а т к јога в жбом коју стињациим Њ Ј високим ла и ама, за в м зимски

ла оћа како с би см зли а ужас ом аз У

ФОР lиса ом обли О ј заиста то М ђутим, изво оЈе О таква алхеl ијска делатност која астрал то пло 'свесно примењује како би се одвојило танано од т ешког" ,не само у човековом индивидуаЛНОI Ја, него и прекоиндивид ал ног Ја у с веђ ', и да се свесно пов ћа рајскасу ста ца.

Кас и , а очито у с њ м в к ка а ј заза вањ ко ишћ а ћ саг ађ а о цигала, мо јоб т то лота ј оживљава а мат ијал ој и о и и

злато су ли а то из ат иј ишта како с и акоји ачи ов ћава аша а с Be , изм ђ ва ОС кама азлик Ц ј ј а исто ити злато с ологија

тиб та ског ма и ат ијал lиј с њов ков иал ича а истов т и су о С ИС : ослобођ њ то лотсв т ба о ово тво ити аш у злато

2 5 1



као еговање. Са 1 јед о као т Ку т је б о све тоје кас је поста о рад ем ора ња тргов аржав тво рат тво Ку т је еговање обра овање

усам е м п а ама у а те ој пећ ам сст ст а в е када е може да еста е са ем еК т је о а де ат ост Kn д в дуа а овек поста е



р р у ј рв сок во б вства поредак сре става пре l тастворе а о ржавање овог воа ос ова ре.

сп ра а сва е е ат ост а је а т светеп прав Ю ПЛ lе ЮI вет l

богат ј I већат а . ро ов ават пр ро . ћсвет та 1 г е е б о о ак е га је овек сро ао ћ га уат о доба.

А е l ја је о о древ о ање је у све Ост ању м ост гр к х рп; ат ск ga ia. То је атокоје је апрете о И lе а о све · друг м ре И a а аА е lИја ово ат о б вство агрева дваја стос обађа у вр ћу е. А ем ја је еговање т

ду м т а ва бућкање тера у океа у м ека То је

праде ат ост ко у обав ају богов : бућкање је ме ањеокеа а м а да б се двој о тер а а ато стоб вство То је ос ов о уверење које стој а сваког де апраде овањ

Ку т се може препо ат по томе то је о о тотраж мо пр с т о се појав ује ато претварасе ствар ост. ретвара се у ствар ост а јед ој је ојма е ој та к света а еопо во ве о И т се ожепрепо ат по томе то о а а себе ово е о се б оуп рав о у о вом тре ну тК ', на ОВО I l ec- · и на о ваЈ н ачи нјед ом век а сваког овека у И е св уд . Свакоде о одговара Сф г е одговара; у сваком де уде ује е о ове а ство свако де о у д же обарасвет до ос с вет ост там ер ово о је акоједа јед овек одговор Сф г " ако еко у

2 54

ј д д дусвеста да у њем в вер а а овек да е је а

вер а а овек Њ lа еда ед : повратак у ат об вство. Свак ара I О свак поте пеРО I сва аре у те а свако аређење ржав ка свако вање је а

свак бра вет је а а је а а ј Л ра - је свес о пр ваће а страст је ропство -се њ ме увећава про в св та про ру б ага светарва тва де о" каже Бадер И жртва постаје овеков

а ео увар Жртва ува овека ва ароде светубав сребр ог пог еда . е ка ку ра в р овеубав Само убав према пр род а е себ кратков д прора у ат кор сто уб вПО пака. Ку т даје овеку меру која се е може

пре а т а којој му се увек могу мер т де а Ка агод овек И lер ВО а де а пр свет ост ове ереум ожава б агос ов света каже Зара стра А ура Ма дасе овако обраћа ове : д м вас растворе е у Iе а ву себ в д те e e ар ог " То су ре а е l ара.Човекж растворе Богу као со I py Бог је овеа в а ствара а ка с а као потај а ватра у lПОРскр ве УЧ у со сро а о рајско б вство у а .

Најтеже је а Be у д ат во а ед когб аже ства а е стварање пре ет е ре

Не треба се ер т а стварање пре lета егоа под ање в оа ајед чког б вства А се од ос а

255

стварање преД ета он а е лт ра, као рез лтат оведелатности само спољна и предмет а; ом сл чаЈ. .делатност Је само рад; онда Је активна личност само

трговине ратништва васп авања чења, вања. То јеправа алхеi ија " но што је човек из ·тра изг био , кажеСен-Мартен ыора поново да прибави својом елатношћу



д р д диндиви ално а и ц је о ржавање а његовог И ања имоћи. Ако је елатност УСi ерена на по изање нивоазаје ничког бивства он а је резултат универза ан он а јед елатно ст лт: а h' ивна ли чн ост Је у ни верзал ан човек: ци љ

Је ус остављање изворно оретка светаАлхеыија је оваква култна елатност алхе Ичар је

н ив ерзалан човек КОЈИ не же ли а ст вара п ре Дilет ·

К УЛ1 ру, него жели да подиже ниво заје нич г б лаженства.Заједничко блаженство је оно што означава иранска речаша, ш т о алхе1 IИЈа нази ва зла оы о но што р азни м ови

називај сатја ј га или рај или еденски врт или Елизиј iЗаједничко блаженство јесте оно ш о човек треба даоствари. Тиме што своје способности које је добио својО 1

делатношћу снагом стваралаЧКО 1 енергијоы знањеlкористи за своје добро одржава себе повећава своје а,што је постало рез лтат с дбоносне заб не и збрке чије iсе осле ице пају о глав Делатност је деградиранаскроз на а-циљ, обезвредил а се зr'с н ·о је у њој КОСlIЧКИара ер Престала је да б де универзална престала је даб е л Ал емија чи човека да стваралачка снагазнањ е , елатн о ст не с же за о р жавање и м атер ИЈално

у множа вањ е, али ч ак ни з а с тварањ е преДilет не л р е ,

него једино за оно како ранци каж : пов ећавање аше иликако каже алхемија за прављење злата. но што човекчини материјалној природи није ништа др го до б ћкањеп т ера ок еа н мле ка то Је о но што св аки човек сва м

трен тк непрекидно обавља заједно с богов ма То јесакрална делатност. То је лт. То је смисао земљорадње

56

р р д р ј у материјалном све Свака делатност која поново прибавимакар једно једино зрнце овог древног блаженства по езаједн чко блаженство човечанства ва делатност ожебити и о говор Сфинги оже бити и усамљена истина у

ећини: може бити плетење кор е о врбовог прућа наобали реке; Oже бити орање, вртларство битка песма,васпитавање вање шивење о еће и владање наРО ОlА је то таква делатност онда јесте лт аше Ако саl Оствара предмете, а саl О изграђ је машине а самоодржава своје сопствено бивство, ако са 0 множава својеимање, о да није к лт није аша не здиже заједничкоблаженство света, и зато је ова активност празнабесмислена зал на небитна не ствара злато. Са 0 је

рад. Циљ К Л ре древности јесте подизање заједничкогблаженства човечанства; а средство К Л ре, на свимподр чјИ Ш човековог живота јесте лтна делатностАл емиј а је чење које говори о овој елатности.

57

v Ме физи к ;ог е

1

средиште свести ва слика е об екат l е аци е С ика сезаустави, ИРИ ебди равнотежена и поста е е роунутарње де атности



1

еч о а е Европи ве ивана с атински j lg lmитако е овођена ве у с аР О о О е би јо а значилапре И ње неко терета. вакав превод р и пот но јепо ре ан и исаоно и илолошки Санскртско о а ни есродно с ла инским ug lm (japa:I),не о с ung r(спојити)и значење о ни е пре Иl ање адатка не о спа ање Прави

исао речи открива неколико склопова као што су са о аили дукха о а итд о а је спој И ЛУ р ко "o tилилатинско t О

Може се претпоставити спољашње познавање јо е.По Патанђа у о а е обрачун с де атношћу свес За тоје неопходно да човек заузме не не О ИЧН позицијуу аВНОl н BPCседеће става у ко ем кости и IИШ ћиl ОГ са В а се о сте и да се свест пот но ос обо и одзадатка управљања е ом Те есну l иреност требаО НИ И праВ ЛН , ИреНИ I и боким исањеИ IИ НИ дубоким и равноте еним а Иl а б е сенадсвесне силе ва два пред с ова (сед ћи став) иnр н ог удах) јесу изи ка основа о е

Душевно стање:nр m х р и дх р н . У преводотприлике искључивање и усредсређивање Први корак еначи одстра ивање свих Оl ета ућих околности

искључивање с ика сећања ки ање непреки ностварања слика свес и Пошто се пак не lIоже сасвимискључити дејство све ти човек се ухвати једне обичнонеке намерно одабране с ике заустави Је и постави у

2 5 8

у у р д

-Т ћикоракјое .дхј на иСCа дх и. У стањ хана

оориси ОЈ а !едитаЦИеза стављени свестила ано се бри и свест се а ано топи а е но са Л ОМСтањечовекасеузд же унадсвесностање Тоједхана. Свест е ор анчовеково индиви а но а;ово надсв сно њ · ко еlI се човек а р ава дх ани, ние CTaиндивидуа но а не о ниверално љ с а Дхана е универ ано вечнољ сконадсвесно стање.

а орњеl 1 пњ о са адхи ис па се и из универзано љ ско надсвесно стања и недиференцирано духовно прастање С

уздиже у едиштаемпириско човека самадхи е екстатично стање Са

становишта вечно и апсо тно екста а раЗУl е с није самад не оуправо живот а кои је ООНО \ опсеН\'материа но света. С едишта апсо та са а хи jOHOBHO спаЈање, стапање с прадревним првим д хомc'ot односно ниа односно о а, друачие речено УЈед и њ е њ е.

ПО1 ак на ван о а већ се може наћи \

наранијим хиду списима и мада приичнокасно ве \" сезаиме Патан али а каоштосеи дру е велике арха ке синтезе астроло и а алхемиа, аритмоо иа исто тако убе у даљинама древности Циљ о е е обрач н сде атношћу свести о начи РИl ена такво lIетода з

чиу Оl оћ човек укида при непрек но CTBapa aс ика у свести Принудно стварање с ика то хид баштинана ива сансара рчкабаштинапак а\' уЮ, отвара учовеКОВО живо ' ону бе надеЖ збрк о коесеон на

25 9

др ги начин с м помоћ јог - спа ања односноповрат прастањ д а и нив р ално динство нож ослободити ога ограничава ов сансар ,

нади ивид ална нив р ална личност с уств но ав ано а т ло пов ано са св ћ ј ст прола ностопс на фи с ид ја с ансара анан - в чита, б С ртна



виш С hОС , аб бр , пр св га први ро св ,ор н сансар : св ст индив алног а

о при а ПОС п а јог о аја ној пов аностиПОС па а с ра НЮ таф и баштина а, с О I сасан јО I, с И iIO I с ма ајаном и инајана јогом, стиб танс ом, ин с о гипатс ом грч јогом овај тн ћ бити р чи А и с вишно ј атанђалиј ва рађа јога,оја носи битна об л жја др вн ба тин , прототип ј

с ва ј од ОВИХ ј ога То то постоји ј ога дрављ јогад латност јо а аност, јога м дитација јога ат а

ар а б а и итд св то рајњој линији води истосм ру ч ј о оји јо ного бољ д бљ и ј аснијот рива др вно и ПРИ taРНО нач њ н говања ча и одса ралн љорадњ од са ралног гаЈ ња животиња одса ралн борбе, од са ралног прављања државом ачов ј н говат љ али ј чов и обј ат н говања а ос игд мож стати очи О И ли им говат љ , овд ,на овом м С сва ож да с с очи с И I Ј р онподј дна о н ј борби, мљорадњи гај њ

вотиња м дитацији и саJ опорицањ подј дна онаставља свој са ралн д ла ност а о би поново вратиосв т латно доба, прастањ бив тва

ва о јога обја њ њ апочињ основнора ли м а ин ив ално а ниј чов во истинс обић стинс о бић ниј индивид ална н го

26 0

ф д ј р , рнив р ална опс на чов овог а пс на ин ив алног ја

с распрш ј сва о чов ад он пр с пи пр рагаат ријалног св та, односно ада y pe Али с опс на и

пр ож рас рин ати том сл жи в ја б ност У човжив два бића ин ив ално Ј т , св сти саПСИХО ОШ Оi д латно ћ овни својстви а и живињ м в чно љ с а л чност, б ст л сна надсв СНОiстањ апсол тна д а н валит НО 1 бивс в чничов ниј д латан о ј чов а ога да аж виц сл ћ на дрво ј дна љ ца воћ на дрв · др га

н по ично г да чни чов ниј ат горија животан го ат горија бивства и о а он ниј а тиван нијд латан н живи н о постоји - од а< т а, н пр и но и

до в чни вр на постојиНеговатељ је ин иви ално а и објекат неговања је ин ивидуално а Неговање у индив дуалној судбини човека јесте лт делатнос и пре а са о себи: човек је сакрална делатност пре а себи СШ\ IO , обрач н сопственог Ја Почетак и крај сваке јоге m а с , самопрегор То је суштина култа и с исао са ралне делатности То је в р а -ј ер реч тапас значи и топло и страст Бу тање са опрегора. Марс и сулфур и рађас Тапас аскеза, самопрегор н су ништа друго до да човек сагори и спали себе на ва ри запаљеној ње у са о . Пројекција овог у тарњег збивања јесте спаљивање мртвих на ломачи

у јоги човеково и ив дуално Ја жртвује са ог себе у саlЮМ себи и на ва ри упаљеној од себе са ог То је јога То је аскеза, тапас само регор То је праоблик сваког

2 61

тног д ања мат рија природ тр ба сагор ти насопств ној ватри како би с врати а свој прастањ Таватра ју чов к па и ј св та в ра би о да ј приро на

поти богатствуи истини вонговањ ј јога У јоги с с ср ћу сакра ни н говат љ, човк, са сакра ним н говатљ м:сачов ком

ј



ватра би о да ј д ховна стварност б ност која сназива т Због тога у ватри н г , љ бави н гова аобиља и п одности пот и про вата знања исаврш нства тр ба да сагори св т како би сваки чов к и

ствар i О а о бац ат рија но и н иви а но а и дас врат свој нив рза но бивствоики гов љ јог ј ово бић ј доноси

ватр и св т ост кој спаљуј с б , бић кој само сpT ·je то ј ики говат љ и у в ада у и у

з мљорадњи и у б ци во н гова ј с акра на д атностТо ј ку

3

азум ти н што н значи ништа друго до вратитига на гово изворно м сто; због тога с разум ти юсамо м таф < М тафизички зато што ј изворном сто ствари / € а U K изван мат рија н природ

Прва ст п ница м тафизичког разум ва а јогј ст : јога ј h т чов ковог а А к т ј на та начин штојога м тафиз ки разум чов ка, односно враћа га на

гово изворно м сто изван мат р Ја н природ у

гово праста Сваки т развија ствари у и овојпот ној стварности, W огућности кој су у имапот нција н н говати значи учинити и богатим ицв тоносним, п и Н , односно вратити уонај круг гд с и изворно би . н говањ чов ка ј да с.чов к снова р а УЈ на свом изворном м У ВОЈ ОЈОЈ

26 2

у пот ној супротности с мод рним схватањм О пртпостављада аскза м а човка тр ба одр ати

изворни i исао аскза човка н ос обађа њ говогизворног бића н го обратно чов ка у i атрија ној природиособођног гов изворн приро поновочини битним Каатиб танскајогака да\"cBen н маштада с гра и ј диниј задатак дас св поруши, о т ы ља дас руши изг дада чисупротно А ин Тиб танскајога,баш као иоста ка : на<Oв ат ријаној природи ос обођномсопств ногбића н машта дас спасаваида с чува Св трба одбацити Чов к ћ поново задобити свој изворно бић т к кад свој мат рија но а пот но порушии разори Т кгај онда поновоизградио

Чов к ј у мат рија ној природи груб, утаАко бљив кавица ц пид ака огранич н н миранО ј н,б спомоћан,м с чар завидљив пох панташт То

Ј чов ково изворностањ н остањ и об ичј гово пос пада, сагрш а зворно бић чов ков душ агано с поново р а изуј у аскзи. воизворно бић ј :

јунаштво На први додир н гова а на првој ст п ници та душа вћ поново задобија ј д од најва ниј

ознака дрвн природ Прва мтаыорфоза д ш ј дапостан ројска Прасвојство душ да ј она пасивна Највиши с " а ов пасивности ј самопр ор ртва,преданост, херојство.

сторијскичов кс нигд ниј то ико аљио оддрвногдоба односноод изворног ста а ко ико на овој ј днојтачки сторијскичов ку ројској души,односноу

26





бива рашчеречен, будан Ћа преко прага смрти ка би сепрочистио и добио своје вечно обличје

Сен-Мартен каже да повратку Богу реба да

односно бави се само самим човеком односи се на њега , ,значи једино је ствар човека ничија више во схватање иобјашњење у основи је погрешно и лоше



пре ходи човеков повратак CaMOl1 себи. Треба самог себе даучиним слободним; реба да се ослободим материје,ниск дњи склоности како би се слободан могаопредати Богу

Древна божанства какав је Дионис имала с тесневезе са златним добом, с прабивством. Кецал атл сепо у ватио да изгради рад Среће. Демони таме силематеријалне природе уништили су зла но доба Али у д шинеутр та живи светлост среће ревног бивства радСреће поново треба изградити ога гра и тако штоизграђује човека мајстора градиеља ради на тај начиншто као што се каже на Тибе ' све пор ши све што неприпада чове о је у њему лт Тако пре зима на себе

божанску судбин То је преузимање разарања ниског а:како би се ослободило када изграђује мајстораградитеља већ гради са град илибара. ер златно добане гради каменом него зла Оl и злато ИЈе ништа друго допрочишћена душа, чисто злато које се истопило у ватрисаыопрегора: ерОЈска душа

Не би се l IOП починити већа грешка од оне која јепочињена у ис оријском доб не само Европи него и насто нстантно и доследно, и сви су је чинили зсасвим мало изузе ака када су желели да раз меЈУ ЈОГУ ивећ је било та као да је и разумеју сторијско доба јогусматра ме О Оi који служи човековом Л Ч О 1 блаженству

26 8

:.

Европљанин новог доба јогу с ва а v мачењvсопс вене пси ологије . Међутим ова пси о л

·огиЈа се H

бави Д ШОi и не додирује све оно ш о се у с варнос и односи на душу У среДИШ1 ' европске пси ологије новијег

доба није душа, него Ја Није то сазнавање душе, него сазнавање Ја. У овом сазнавању душа није ништа друго до конс антна му на непознаница функције Ја. СИ ација јенаравно саСВИ обрнута: Ја и није ниш а др г о дофункција душе То је извориште грешке Због тогаЕвропљанин новог доба мора погрешно да раз ме сваки феномен душе и због тога погрешно разуме јог

сток новога доба нема пси ологију али би мирнедуше 1Iогао да је има остоје претпоставке за њ : древно

знање о души већ се одавно из било и у средиш живота љ с ког духа није универзална душа него индивидуално Ја од како се збила ова ПРОlена углаВ О ни на с оку не могу другачије разумети јо осим као метод искупљењаи н д ив и ду а лн о г чо в ек а.

Ако човек У Iе један од списа Тао-јоге, Тај наз ла т н о г ц в е а , спис који је написан релативно у нови е време, али го ово у целини почива на веома стаРОi Дако негде другде светло пада на ову тачк Спис говори о

"Златном цве · Наравно Златни цвет није вези са Оса зла добом него и са зла О а еl ичара а ни јога није ниш а друго до алхемија - бућкање тера из океанамлека ка би човек И самог себе избућкао тер, односно из р адио смртно Ја Ако човек при оваквој делатности обраћа паж у са О на сопствено Ја ништа постићи неће

26

ни и ће моћи пос и и: "Како о ав е ыоже п ои ићи билош а? пи а спис и е е о п ибављању блаженс ва али но а о а е ек свом О НО исква еНО 1 облику

б б У

н дијанка плете пу у име сви х људи и човек ко и одгова а Сфинги одгова а јој у име целог човечанства."А човек започне о ча о лиј и з е а као а Бивству

ј



пос ала ме од а п бављање ли но блаженс ва Уд евноы смис б ћкање п ављење ла а aL Нo е оно ш оини е љо а ник са емљом к аљ с д жаВО и на одоне ова е сак ална дела нос У с а Зла но цве а

с е се све све лос и неба и е ље и блис ави оис њава х ља е п ос о а. А и ако ова све лос аблис а е НОi! е ИНО ! елу и оно ће о а и небо и е Љ

еба доб о а уме и циљ е п е ва ање целосве а Зла ни цве . Ње ово п е ва ање бес елесноблис авило. Као ш о Беда каже све лос е п ас пс анци асве а и во но е свака ма е и а била све лос Кабала паккаже "Све лос е РИ о ди ална есенци а све а ба асваке пос о еће супс анци е елемен а ни облик сваке

ма е и е Зла ни цве је а п имо ди ал на есенци а ап ама е и а а д ша: о е ла о алхем а а божанскобивс во. Циљ е да цео све пос ане блис ава све лос -али ако аблис а у едном едином елу и оно ће о а и инебо и емљ а овом Mec ' опе се можемо в а и и аши.Данашњи ! е иком беск а но велико на ење се нала и и

оме ако се Зла ни цве о во и само и у едном единомове е ће ово блис авило да се асп ос е по целом

cBe п о а ће цео све Циљ пак ни е да овек спасава

сопс ве ли но с сопс вено а сопс вену кож не о даис пи цео све о а име ш о овек себе хе о ски ж еи само себе аш е е и и у себи а бук и Зла ни цвесво у хе о с ду о во и на едно е но а ки наоно а ки е живи име п е ва а све у Зла ни цве Алиова л е ма и а ко а се бива име св љ и као ш о

27 0

има нешто непостоје е О дносно када се човек маши јогеи започне алхемиј бо жанске д ше изгледа као да се машио неког л и ла и ж ели д а створи нешто непостојећеАли "Када човек с в еменом оконча а и до сегне

надтелесно т о з е а као а у непостојеће l ж в иПосто е е Д уг ачи е еч ено зав ш етком јоге када се чове отво ио Златни цвет кад је до ашио надтелесно тело - са , како с во рили Егиnћани СИ I)'ација сеоб н л а, цео мате и јални свет с е п ет во ио у непостојећи

сабласт свет који је чове п од дел овањем специфи нип и а (сан а ра-ана ю е) изгледао ства а н и сматрао га јепостојећим у својој сул о ј сметености (аБХl Л ана), а душ а,са З лат и цвет није блажеДТJ ли но г индиви алног

Ја него дело које се односи на цео свет и И!taзна а ј за цеосвет дело које д е Ује на свет: нико не ис ти јо за себе самог, него због блист авила света. Ни н ећ ис п ити ли н о а, н его зна ако је један једини човек у себи отворио Златни цвет његово дејство на све љ е и би а и ства иделоваће и прошириће се за вечита вре !ена ов ољно јеако едан едини овек о ово и Сфин и.

о га као С у питељ и иви у алног а н ема већегзначаЈ а од и ндивид ал ног прибирања иметка оди ивид алне славе или од ин ив идуалног инстинкта власти. ога УС ерена ка ис пе њу и ивид алн ог а оћепр аво да спаси оно што баш треба бацити на ватр и

27







ыожеilО о рећи јер је о живот саы. Без њега човек ијеништа ише д бил к ја жи тиња

За рев ог чо века мушкарц же а и же иб за е говање

жи е једа ар д Т лтеци а Је наЈ иша каста биупра уметни еч т лтек з ачи мајст р уметн стУыет ст је била к лт и п слање ыајст ра је бил а ар



мушкарац и у ат и као слободан пле , е о за е говањелт како би једно у другом од е ова ли Злат и в ет и

волели и били мили а ј ед о за д р го И lушкар и ж е идете иј е дато као лу а и к ао ж в отиња или приват о

вла иш тво, него да и 1 д ушу нег ј и да однег ј у њојЗлат и вет. Васпитавање је и такав лт као љубав иучење, исхра а и зеыљор дња УМекси ·, кад оворође чезаплаче отац је з лазио на врата и свеча о о бјављив аоа и и: ђе је н и ет.

е шт п ст ји и ж и на е , ст ар и ч ек д хи реме, чу а у с би еме мил сти (gat a, x p , ка шт уеби златни рт чу а с ј дре ) сли и усп ме , да

запра припа а злат м р Мил ст к ја се налази љ има и т арима бе ы Н блиста злат семе Ира у е ази а аша Т је телесма ХерыесаТри меги т са Т је а а: т је злат јер из рн тс ета ије lатерија не д х и из р ст ч ека ије с ете Б г. ек треба да д егује т злат семе гала

не ање је " И аспитање ије ништа дру дјед а рста лта

За дре г ч ека је уметн ст сликарст , музикапоезија обликовање леп х предмета исто толи било лткао и породич и живот, васпитавање земљорадња. Лепе

ств ари чов ек иј е обликовао због њих самих. Делов ањемај тора умет о ти, исто тако као и делат о т . .прво в еште ика, ратника краљева, наЈваЖНЈа Јељ ком д руштву: умет о т је оно што оваЈ св ет исто такокао рели иј а филозофија вла ав и а, а најделотвор иј и ач ин чини сл ч м златном в р . У д рев ом Мек и к је

278

преп а е лепим предметиыа лепиы апе има и лепимпесмама

3

М л би се г р ти т ме ка е иза аке а едре н г знања и ак м дре н м знањ р е лт:рели и зни за атак Је да се с ет прет ри у златни В .Ка је била к лт аритмет ка з п м ћ бр је а д ха саст р т к см ка шт је чи Пита ра држећи сеЕ ипћа а. Как је била култ ге метрија. Как је б ла к лтастр л ија М л би се г рит т ме как је ималлт и ми а из рн др шт е п нашање, как уимале рели и зне метафизичке тежи е и з ачаја чти т,етике ија, ар чит у б чајима ладај ће к ће. Как јеби лт е ање тела - ка је бил култ мест уарха чк м д бу рчк ю . Ка су имали рели и з ими а такмичења ис ијске и лимпијске игре М гл бие рити т ме как је бил т пра љење кале дара,али и пи м ка је бил акралн ег ање паљењаатре не сам Ира ег и у Перуу Мек и , Ег ·,еји и Ин ији Как је бил култ к пање и уми ање,

блачење, брада рта не ање ц ећа за ати, лечење.Ка били к лт ла, сабља шт т, пи аћи приб рмедаља, ја је касније с л к м и и идуалн г а п талан а . Ка је б л к лт п емењи ање биљака д ајање

тиња, ка да је ј га би а примењена на б ље иж т ње, как би се разб ди у њима с ети ж в тп т у у м териј , ка каже Зар тра с ему

27 9

то би с IO О проговор ти и вр д о би говори угоопширно с и рено да би човеков ум предахнуо и заблистаоу ув р њу у такво доба чији ј ж ивот био истински.К р о е да створи само овакво уверење л р у не

С ис ао посвећења: не cal1O а је битк с о бо намора се борити и би јати Човек на зеыљи н ј р ођен запосматрача, него је активан, не за е аоца, него за б ечији је задатак делатност и чији је за



Кулr ру може да створи само овакво уверење - л р у непр дм т н го живот св в г нивоа в друго самоствара ср дства а пљачку мљ и чов чанства

ваки ку т постај на ј дној тачки н ра у љив

Постаје неразумљив односно разумом га је немогуће сл ди ти на оној т ч ки гд с ј авља д јство љ ск делатности. Ако човек делује у ате ријалном све и међумат рија ни р тпоставкама; м утим р у татињегових дела су дух овни и невидљи ви И резултат повратно де је на материјални свет. Човек не видитачку Скривена је пред њим Нго вање је мистеријаист рија ј мљорадња н говањ д ц уч њ

предавање знања уметност, занат г овина, челичењет ла, јога го вањ ј в ладавина, ј р она ниј ништа другодо сакрално неговање народа : краљ треба да претворинарод у ашу у злато као што јога пр твара у злато чов кау злат и врт у јасност у цветност, у богатство и у

пот но стА каква ј ова мист рија то с нигд н мож дубљ

ни непосредније ис сити него та о где је реч о р као сакраЛНОlн г овању. Ј р и рат ј н го вањ и војник-ратник негује култ када се бори и убија. То је мистерија неговањакао што то учи Бхагавадгита хиндуски п

Ар на х ро Бхар а кр у борбу а ипр ст рављ но види д у н п р ЉСКl табору ма његов бра ро ака приј еља учи еља Пр с авио би с и о аа би постао св стан са о да су у против ч [ таборуљуди ј р и то ј страшно. Ко ба с о да од о ач. Ањ гов во ар бог Кр на с ог аси и посв ти га у мист риј

280

чији је задатак делатност и чији је задат ак сакрална делатност бућкати свет као океан л ека Човек немаизбора. Ово ћу учинити ово нећу. Заедно са с бином и сталентом дато је шта он мора да ин и и шта је сакрални

задатак који треба да изврши Прво и примарно знањечовека треба да буде да се преда сво ој с би ни и да чини оно што му ПОсудбини оставља и запове а вечити поре аксвета Први задатак чове ве душе јесте да себи изврши сопствен херојс оданост наклон пред задаТКО1l. Пресвега бити оно што јесте: херојск ша - посл ш на,самопредана одана Јер само онај о је постао оно штоје с е - у ме да учини свет оним што н јесте . Са1l0 херо скадуша може претворити поново свет у златан божански,претворити живот у бивство свет у свети вр Ако душаучини ово откриће, постаће аша ко а је херојска пс а ,бесмртна ша И кад Д ша постане божанска заблешти \' ' w

ЊОЈ знање: постоји са о један задатак о аност, ништа друго

о ј мист рија у ју Кришна посв ј ратн каАрџуну. р ба да по иваш крв Про ива ш крв.Про ива ш крв свога брата Про ива сш крв св га брата.вој ад ак и своју с бину ниси ти о абрао Твој адатак:

пр дај с б а оста о н брини. стани на сво M c н

б жи испр д свој с бин ј. вако твој д о имаскрив ни смисао њ откриваш ато. вако твој д о ј

т. И Исао тог та х ројска атност г ј гаучит љ св шт ник отац ајка љорадник краљум тник т би ј припа а нај в а м ист рија н гованима: рат. ј у с би оданост и ви ш да ба

28

да оста еш на сво M c Ако одложиш а кавица сии бежиш испред своје с дбине. Хоћеш да б е пос а рач?Не оже А одложиш мач и ада радиш Твој судбину јеаквом каква јесте начинио Бо Не брини за победу али се

осредс во зл Та дел н ост је кавана ж ђ ше да служи искуr ењу. Јер са о у ис r ено с ве се сусрећебожанс во које нас а вља у људском бићу, елохут саслаВО1I шекина која се налази у с варима



аквом каква јесте начинио Бо Не брини за победу али себори као да победа зависи од е Б и храбар.

То је мис ерија к лта

4З датак човека није да чека и пос атра, него да

дела ка би био а ивни чесник ис rења света.у Кабали постоје и речи и оне с : елоху ков о

и шеk·UНО.Када се преки ло јединство Бога и све а, насамо зачетк времена, распо ила се свака целина." едан део је ело)' део божанс г бића који је по он о живи с воровима; др ги део је божанска славаекинакоји пребива с вари а сели се л та појединачнои изг бљено Само ће ис rење оба опет ујединити ичове је дата способнос да својО1 с жбо по огнеис rење. о је кавана скривена способнос ду е дас жи ис rењ света

На поче к вре ена када је све потонуо уа ери раздвојили с се биће и с вар вот и едме нисве с бјека и објека оно што је биће живо д , снага,

аленат знање то е ело и оваЈ ело) т Је пао живбића Божј а слава блис ање злато пото ли су у ствари

пред ете То је аша гала а теле lа И човек је тражиовде ствари а због тога човек и нег је с вари да би е изњи опет здигао и ело О И е чове поново У единиоса ше О стварима и опе споставио древнопри арно едан Човек је настављач и заврше ак с варањаи реба да б де исправљач сваког зла исквареног

28 2

слаВО1I шекина, која се налази у с варимаНе ресуђује ма е рија дела нос и, него о свећена

су ин а делатнос и Није одлучујуће та човек чини, негонеи еновани у тарњи додир надахнуће, добровољна или

будн а служба ду е о је за једа н корак о ерила ис r ење: упила је у се не о од божанске славе којасе налази у стварима и дала је нешто с в ари а од оногбож анс г бића које се налази у њој

Ш а значи шекина? Значи да за РУЧКО1 једнесељачке ПОРОl е може бити више екина него на једнојеухарис и ч ј ли и е учес је со и љада љ и Даес ми једне девојке о же би и више ек а него свето ро о веди р восве е н а . Значи да је слава Божја от но

незвисна од све а и овде не о аже ни ра ни власт р ин а ни инт ига, ни образовање, ни знање, ни

разме ање, ни озирање ни гала а овде једно тресве је принуђено да е ис и и сва је р и ђен да

окаже своје п а во Л е - не човек\' и не себи сам ом. негоБожјој слави која се налази ст ар а. На р ч

'једн е

сељачке ПОРОl е Бо а слава може горе и блис ав " засва времена и за цело човечанс в о као моли ви стотине и љада љ и прили е харистичке л и је . У пес и једне

девојке Божја слава оже сјај је блист и него р о оведирвосве тен а То значи да са о дело не значи т а све зависи од освећенос и. И р и би к а мо б ити сакрал и

може у њима би и Бо е сла , а с свети. Ако служи ме да се божанско биће које живи у живи а с сретне с божанс м славом ја се налази у стварима и да се ово ачки иску с ет То је екина

28



укаљано из анцати потамне о по омљено опет саставити, побуњене преобр ити и СIШРИТИ Једном речју:

искуп ти Смисао људске де атности је да свет треба ћ х односно треба га претворити у з ато

Бел Х мв шSC EN IA SACRA

ДУХОВНА БАШТ А ДРЕВНОГ



уздићи у свет дух односно треба га претворити у з ато Због тога е људско неговање сакрална делатност. Б а творно де овати на неприј еље Бога просвет ити

и укротити чак и з иковца. Де ност на иску љењу к се

онда може окончати када се и последње разве ано и загу ено зрнце прашине врати на своје место, претвори у з о кад и пос едња заб е а душа већ зна да е људска де атаност с ужба Бо и није самовоља Ја И нема таквог де а које је наизг ед безначајно је не би има о неизмерно

..

де ТВОи знача е р нема ни едног единог матерИ а ног чина без одговара ућег духовног де овања Свако де о мора бити сакра но неговање Свако де о ора повезати неш од изгубљеног елох та са залутали! шекином

Бно де о које нег је с о лучношћу све се више увећава;

снага се храни де атношћу и поста е све снажни а0ћниј а. о је l сао и задатак љ ске с дбине: Ширити

веч светл ост; и ако слободно п с имо у себе божанску

све ост цео свет ће Р' Та и ред нама "

ДУХОВНА БАШТ А ДРЕВНОГЧОВ ЧА С ВА 1

За 21 давачаМ росл в Дерет

Г Овн у еднш:Јелен П вић

Ли вно г аф ч/а оп маД в Дерет

Уреднш.: Д ј н Дерет

Лек у аМил дин Ћул фићСm учна лек у а

Невен Ушумов ћКо еl о

Јелен П в ћISB 86 7346-083 2

Т аж.000 пример кБеогр д 1999

Издавач/ т мп Пла анГраф чк и а еље ДЕРЕТА

Влад м ра олов ћ а 30 ] 1030 Београдел./факс: 0 / 5 2 22 5 2-46

Documents

scientia sacra i - Duhovna baština drevnog čovečanstva