Savremeni ekonomski sistemi i odnosi - Skripta

7/22/2019 Savremeni ekonomski sistemi i odnosi - Skripta

1/118

1.

a. Divergentnost i specifinost nerazvijenosti ZUR

Raniji pogled na zemlje u razvoju kao na nekakav trei svet-svet izvan sveta kapitalizma

i sveta socijalizma moe se smatrati prevazienim.Istina postoji veliki broj zemalja u svetu koji zbog prirodnih i istorijskih uslova-kolonijalizma, neokolonijalizma i imperijalizma zaostaju u razvoju i vrte se u zaaranomkrugu siromatva tako da nisu uspele reiti elementarne probleme hleba i demokratskihsloboda.Heterogenost nerazvijenih, tj zemalja u razvoju je do te mere izraena da su vee razlikeizmeu ovih zemalja, nego to su razlike razvijenih i zemalja u razvoju. Neke od njih susa brojnim stanovnitvom i velikim teritorijama(Kina, Brazil, Indija) a druge sa malimbrojem stanovnika (UAE, Katar, Kuvajt..). Sa druge strane neke su veoma bogate i savisokim dohotkom po glavi stanovnitva (izvoznice nafte), a druge su sa niskimdohodkom i veoma siromane

I pored ove razliitosti i specifinosti one se ne nalaze izvan ekonomskih pravila iekonomskih zakona i zakonitosti razvoja. Njih je potrebno i posebno istraivati jerizraen i veliki ekonomsko-socijalni jaz izmeu koncentracije bogatstva i moi u malombroju zemalja i bede i siromatva velikog broja zemalja u savremenom svetu, neminovnoreavati u novim uslovima na specifian nain.Postoje mnogi pokazatelji da se ove razlike izmeu zemalja stalno poveavaju.Vrlo sloena i divergentna kretanja u savremenim nerazvijenim zemljama, u veinizemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike sadre u sebi niz specifinosti, tako da ih nemoemo posmatrati na stari nain niti na njih primeniti ve poznate i provereneekonomske doktrinirano praktine modele. U ovim zemljama deavaju se velike promeneu svim oblastima ivota i rada. Nije retka pojava da se odnosi izmeu razvijenih i

nerazvijenih zemalja posmatraju ili identifikuju sa problemima koji su bili karakteristiniza nekadanje odnose izmeu kolonija i metropola.Pokazalo se da oslobaanje zemalja od kolonijalne potinjenosti ne prestaje i njihovoekspoloatisanje i pol zavisnost. Danas se eksploatacija vri na nov nain- kroz slobodnumeunarodnu razmenu roba i tehnologije u kojoj gube nerazvijene zemlje. Onapredstavlja odravanje kolonijalnog odnosa u novom vidu-neokolonijalizmu.Stvarnu, specifinu teinu nerazvijenosti najbolje e utvrditi ekonomski skener koji enakon studioznog pregleda rasta nacionalnog dohodka, stabilnosti cena(inflacije)zaposlenosti, stanja platnog bilansa pokazati stvarno stanje zdravlja i kondicijunacionalne ekonomije.Prilikom razmatranja problema nerazvijenih zemalja i njihovog poreenja sa razvijenimzemljama na ekonomskom, drutvenom i pol planu potrebno je imati u vidu specifinostinjihovog sveukupnog istorijskog razvitka. Narodi Afrike, Azije i Latinske Amerike imalisu drugaiju genezu svog razvitka od naroda i zemalja Evrope i Amerike. U veinizemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike smena drutveno-ekonomskih formacija injihova geneza nije tako jasna i lako uhvatljiva.Nerazvijene zemlje upoznale su kapitalizam u vidu imperijalizma, a ne kroz akumulacijusopstvenih proizvodnih snaga i odnosa. U veini ovih zemalja istovremeno egzistiraju

1


2/118

razliite drutveno-ekonomske formacije poevi od onih feudalnih pa do savremenihdemokratskih struktura.U razliitim drutveno-ekonomskim i socijalnim uslovima iste rei, kategorije iformulacije odravaju sasvim razliitu sadrinu, stvarnost...i to su oni momenti kojiunose nejasnou i bacaju u zabludu mnoge strunjake za nerazvijene zemlje.

Svaki pokuaj da se specifini problemi i procesi rue izvan datih uslova i nekim unapredpripremljenim optim teorijskim koncepcijam sada razvijenih zemalja ne doprinosireenju problema nerazvijenih zemalja.U veini sada nerazvijenih zemalja sreemo se sa novim, originalnim i samoniklimoblicima i drutvenim procesima koji se ne mogu bez predhodnih dubljih prouavanja irazjanjenja podvesti pod tradicionalne klasine i teorijski razjanjene pojmove ikategorije drutvenog i ekonomskog razvitka. Meu tim pojmovima i kategorijama je isam naziv nerazvijene zemlje.

b. Centralna banka. Funkcije - dravna regulativa banaka i novane mase

Najsloenije pitanje novano-kreditne politike je: ta treba da kontroliecentralna(emisiona) banka, tj Federalni rezervni sistem SAD-novanu ponudu ili kamatnustopu? Ovo pitanje se postavlja jer kreditno-monetarne institucije ne mogu da stabilizujujedno i drugo istovremeno.U sklopu pomenute dileme kenzijanci veu nadu za stabilizaciju polau na fiskalnu negona kreditno-monetarnu politiku. Sa druge strane, monetaristi smatraju da je najvanijiiodluujui faktor proizvodnje, zaposlenosti i cena novana ponuda(novana masa)U savremenoj ekonomskoj teoriji esto se sree pitanje: da li treba dravu izbaciti samonetarnog polja ili joj u oblasti kreditno-monetarne politike dati jo veu funkciju negoto je danas ima? Zastupnici klasinih liberalistikih principa su za smanjenje ulogedrave. Oni smatraju da Kejnzovi recepti nisu obezbedili oekivanu zaposlenost. Istogmiljenja su i brojni ekonomisti monetaristi.Pristalice novog monetarizma dozvoljavaju ogranienu dravnu regulativu u monetarnokreditnoj oblasti. To preporuuju naroito zagovornici neoklasine sinteze-Semjuelson.Sve vie jaa uloga dravne intervencije u monetarno-kreditnoj oblasti, sve je vea istroa kontrola nad bankama i njihovim poslovanjem. ta vie ni banke nisu vie protivveeg prisustva drave koja stoji iznad banke.Drava preduzima niz mera u oblasti bankarstva i to poevi od sve preciznijih propisa oosnivanju i aktivnostima banaka pa do dravnog osiguranja bankarskih depozita. Sledeiveliki korak napred, pie Semjuelson, bilo je osnivanje jedne centralne banke, ija jefunkcija u sluaju opasnosti da bude spremna da koristi sve monetarne moi drave da bizadrala slom bankarskog sistema. Normalna vitalna funkcija centralne banke je kontrolanovanog opticaja i uslova kredita.U SR Nemakoj zakon je na sledei nain formulisao nezavisnost Bundes-banke: Bankaje nezavisna u odnosu na direktive vlade, ali je obavezna da podrava optu privrednupolitiku vlade, ukoliko je to spojivo sa njenim zadatkom ouvanja stabilnosti valute.Nezavisnost Centralne (emisione) banke je vie nego relativna. Naime podvlai senezavisnost u odnosu na direktive vlade, ali i obaveza da podrava optu privrednupolitiku vlade.

2


3/118

Centralna banka obavlja niz funkcija koje su trostrukog karaktera i to:1. funkcije povezane s regulisanjem platnog prometa i njegovom likvidnou. To je

briga o napajanju privrede odgovarajuom masom novca i odgovornost za njenulikvidnost.

2. funkcije povezane s regulisanjem kreditnog sistema tj drugih banaka. Centralna

banka onemoguuje neobuzdanu ekspanziju kreditnog novca ili eventualnuoskudicu kredita.3. funkcije povezane s meunarodnim platnim prometom, tj osiguranje dovoljnih

rezervi svetskih platenih sredstava. Centralna banka kao devizni organ zemljevodi brigu o meunarodnoj likvidnosti zemlje. One imaju posebne odnose sdravom.

U svim trinim ekonomijama Centralne banke imaju veliku mo i odgovornost zakreiranje monetarno-kreditne politike i stabilnost novca. U tom cilju se slue brojniminstrumentima i merama koje su fleksibilne, odlune, dinamine. Najee seprimenjuju sledei instrumenti:- Diskontna stopa -kamatna stopa po kojoj Centralna banka prima od poslovnih

banaka na eskont menice i razne druge vrednosne papire. Ukoliko se oceni da je natritu prisutan viak novanih sredstava tako da naruava stabilnost privrede i dagura cene u pravcu inflacije onda e Centralna banka uticati na poveanje diskontnestope, a to e uticati na ograniavanje tranje za novanim sredstvima.- Dravni vrednosni papiri (politika otvorenog trita) Naime u zavisnosti od toga dali treba spreiti inflatorni pritisak ili se treba osigurati od eventualnog rizika privrednerecesije, Centralna banka e prodavati ili kupovati dravne vrednosne papira. Uprvom sluaju ona prodajom dravnih vrednosnih papira vri pritisak na fondovebanaka koje u tom sluaju moraju umanjiti kredite. U drugom sluaju, Centralnabanka kupuje dravne vrednosn papire i na trite ubacuje dodatnu kupovnu snagu.Politika otvorenog trita se sprovodi uporedo sa diskontnom stopom i drugimmerama, jer su tada eljeni efekti nabolji.- Politika obaveznih rezervi predstavlja odreeni iznos novanih sredstava koja svakabanka mora drati u likvidornom obliku radi udovoljavanja svojih obavezagotovinskih plaanja. Ukoliko je kreditna ekspanzija vlika onda Centralna bankapodie stopu obavezne rezerve i obrnuto.- Selektivna kreditna politika nije nita drugo do kvlitativna kontrola upotrebekreditnih sredstava i likvidnosti banaka, tj pokria datih plasmana po izvorima. Pravismisao selektivne kreditne politike je u tome da se odreenom kredittnom namenom iusmerenjem pomogne ostvarenje postavljenih ciljeva ekonomske politike.Primena selektivne kreditne pol je jo jedan dokaz sve jaeg dravnogintervencionizma u monetarnoj oblasti i slabljenja klasinih naela monetranepolitike.Jedan od najsloenijih problema monetarne politike je analiza kretanja i predvianjetranje novca. Novac koji se dri za obavljanje plaanja zove se transakcioni novac anovac koji se dri kao deo imovine zove se neaktivan novac. Kretanje tranje novcanemogue je statistiki precizno identifikovati, naroito zbog postojanja tranjeneaktivnog novca. Otuda je u praksi mogue utvrditi samo priblini obim i strukturukretanja tranje novca na osnovu odreenih indikatora. Osnovni indikator jenominalni drutveni proizvod.

3


4/118

Mnogi ekonomisti ceo problem monetarno-kreditne politike svode na reavanje snovanom masom. Sa poveanjem novane mase, uz nepromenjenu masu roba cenemoraju rasti, a sa smanjenjem novane mase cene padaju.Novana masa najee obuhvata gotov novac izvan bankarskog sektora + iralninovac kod centralne banke osim potraivanja poslovnih banaka + depozit po vienju

na potanskim ekovnim raunima. Novanu masu MMF odreuje na osnovugotovog novca u opticaju, depozitnog novca kojim raspolau domaa lica osimdrave, a depozitnim novcem se smatraju depoziti kod monetarnih institucija kojemogu bez ikakvih ogranienja na zahtev korisnika zameniti za gotov novac.Kod def novlane mase prisutna je ua M1 i ira M2 def novane mase. Ua defpredstavlja zbir gotovog novca u opticaju, sredstava na iro i tekuim raunimanebankarskih sektora kod poslovnih banaka i bankarskih instrumenata plaanja.(ekovi, menice..)ira def. novane mase sastoji se od gotovine, nekamatonosnih depozita povienju(prilikom uzimanja kredita daje depozit banci da bi ostvario neko pravo ali nanjega ne uzima kamatu), sve druge depozite sa rokom od jednog meseca, akcije i

depozite stambenih zadruga.U razvijenoj ekonomiji novac je mnogo aktivniji i vie radi, a sve manje je realnoprisutan kao sredstvo plaanja.Sve centralne banke tee da budu samostalne od vlada i drava.Drava moe samoekonomsku pol(nacionalna korporacija za stambene kredite) da vodi ali ne kreditnomonetarnu.

c. Savremeni meunarodni monetarni sistem

Savremenom meunarodnom devizno-monetarnom sistemu predhodili su razliitinovani sistemi. Praktino reeno predhodila su mu tri sistema i to:a. zlatnog standardab. zlatno-polunog standarda 1918-1925c. zlatno deviznog standarda 1946-1973

A. Sistem zlatnog standarda je novani sistem u kojem se nesmetano vri meusobnazamena zlata i novca u unapred odreenom i stalnom odnosu u meunarodnom platnomprometu prema sdrini zlata, tj zlatnom paritetu. Znai da se stabilnost novanih jedinicai intervalutnih kurseva odraava i odrava pomou zlata i zlatom.B. Kod sistema zlatno polunog standarda, stim to se u opticaju ne nalaze zlatnici-banknote se zamenjuju za zlatne poluge koje su teinski , tehniki i zakonom preciznoureene i odreene. Ne menja se uloga zlata. Zato je i dalje ostalo u funkciji merevrednosti, mre kvantiteta i kvaliteta valuta.C. Postepeno se zlato poelo potiskivati i iz meunarodnog platnog prometa. Ono je svevie sluilo kao sredstvo za obraun, promet, tj pretvaranje jedne valute u drugu. Otuda jenastala i nova praksa u radu centralnih banaka. Naime pored zlata centralne banke kupujui prodaju devize po unapred odreenom kursu i umesto neposrednog prometa zlata vri sepromet deviza pretvorivih u zlato. Takav sistem se naziva zlatno-devizni sistem.Ovakavmonetarni sistem sasvim je uspeno ispunjavao svoju ulogu, naroito u fazi liberalnogkapitalizma. Bilo je neophodno stabilno i sigurno merilo cena, stabilan kriterijum za

4


5/118

utvrivanje odnosa izmeu nacionalnih valuta, a to se moglo postii samo pomou zlata,stabilizovanjem valuta prema i pomou zlata i slobodnim meunarodnim kretanjem zlata.Udaljavanje od zlatnog standarda dovodilo je do sve vee ekonomske nestabilnosti,nestabilnosti meunarodnog deviznog-monetarnog sistema i produbljivanja ekonomskekrize.

Prelazak sa zlatnog na zlatno-devizni standard prouzrokovan je ne samo problemimarealizacije i nelikvidnosti u meunarodnim odnosima ve i zaotravanjemneravnomernog razvitka zemalja.Konferencija u Djenovi 1922 posveena je razmatranju svetskog monetarnog sistema. Dabi se prevazila sve vea diskrepanca izmeu rastuih potreba za monetarizovanimzlatom i relativne stagnacije njegove ponude na konferenciji je predloeno jedno, za tovreme dosta radikalno reenje da se zameni tradicionalni sistem zlatnog standarda zaltno-deviznim standardom.Pored isticanja potrebe za postizanjem i odravanjem budetske ravnotee, utvrivanjafiksnog pariteta u odnosu na zlato, spobodnog deviznog trita, formulisani su odreenizahtevi i to:

1. Da bi se odrala vrednost novca fiksirana u zlatu neophodno je da svaka vladaobezbedi dovoljne rezerve odgovarajuih vrednosti, koje ne moraju nuno da budu zlato.2. Kada ekonomska obnova bude dovoljno odmakla, jedan broj zemalja uesnicauspostavie slobodno trite zlata i tako e postati centri zlata.3. Zemlja uesnica osim rezervi u zlatu koje dri kod sebe mora sebi obezbediti u svimostalim zemljama uesnicama rezerve priznatih vrednosti u formi bankovnih rauna,menica..4. Sve zemlje uesnice e kupovati i po zahtevu prodavati u zamenu za domai novacdevize drugih zemalja uesnica po kursu koji moe odstupati od pariteta samo uutvrenim okvirima.5. Sporazum bi bio tako zasnovan na devizno-zlatnom etalonu.Kriza devizno-zlatnog standarda zapoela je 1928, tj uporedo sa velikom ekonomskomkrizom. Prvo je Francuska banka poela da prima samo zlato.Postupak francuske banke-nagli uvoz zlata u Francusku izazvaoje neodriv pritisak naenglesku funtu. Time je i Engleska napustila zlatni standard a zlato se moglo slobodnokupovati u Londonu po slobodnom tekuem kursu na berzi.Ovim je uloga zlatnih rezervi svedena iskljuivo na funkciju svetskog novca i to svetskognovca kojim raspolae drava preko svoje centralne banke.Mnogi istaknuti ekonomisti i dravnici tog perioda posmatrali su zlato kao sredstvoplaanja koji se mora odbaciti.Situacija kakava je bila krajem 1935 dokazuje da je u praksi neophodno napraviti valutnupolitiku u potpunosti nezavisnu od zlatnih rezervi. Zlato je silo sa prestola.Kasel je predlagao zamenu zlatnih robnim paritetima kao osnove za formiranje valutnihkurseva i pariteta kupovne sange valuta.

5


6/118

2.

a. Strukturne promene i nezaposlenost

Ko to su se vremenom obavljala znaajna pomeranja uea pojedinih privrednihdelatnosti u drutvenom proizvodu, tako su se izvrile i veoma krupne izmene granskestrukture zaposlenih, mada se te promene ne poklapaju, niti teku istim tempom.Kvalitativne i kvantitativne izmene su utoliko vee ukoliko je bri intezitet razvojanauno-tehnolokog progresa.Naroito su velike razlike u strukturi stanovnitva i zaposlenoj radnoj snazi izmeurazvijenih i nerazvijenih zemalja. Pr: uee poljoprivrednog stanovnitva u ukupnom

stanovnitvu kod razvijenih kapitalistikih zemalja je oko 8% a u nerazvijenim 56% u1982 godini.Od industrijske revolucije vri se kretanje radne snage, zaposlenosti iz poljoprivredne unepoljoprivredne delatnosti. Porastom ekonomsko-tehnoloke razvijenosti raste brojzaposlenih u neprivrednim delatnostima.Strukturne promene u proizvodnji prate odgovarajue izmene u kvalifikaciono-obrazovnoj i profesionalnoj strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti. Peranentno sesmanjuje broj radnika(plavi okovratnici) a poveava broj slubenika(beli) inaunika(zlatni).Danas su naunici postali glavni nosilac tehnolokog i ekonomskog progresa. Broj plavihokovratnika u SAD u 1900 inili 70% radne snage, 1990 oni ine samo neto vie od30%Polovina od ukupnog broja zlatnih okovratnika je angaovana u mas medijima,finansijkom sektoru, obrazovanju, komp softveru. Glavnina ih radi na prikupljanju,obradi i difuziji informacija-konsultatnti, istraivai, planeri....Analizirajui profesionalnu i kvalifikacionu strukturu nezaposlenosti, moe nse zapazitida gro nezaposlenih ine industrijski radnici, posebno polukvalifikovani radnici.Ova kretanja su usko povezana sa strukturnim kretanjem u proizvodnji i radnoj snazi, dokojih dovodi razvitak nove tehnologije. Poveanjem uea polukvalifikvanih ikvalifikovanih radnika prourokovano je uvoenjem robotizacije ija primena potpunolikvidira niz poslova. Nove profesije potiskuju stare.Poveanje uea kvalifikovanih radnika u strukturi nezaposlenih nikako ne zani da jedolo do opadanja znaaja kvlifikovanog rada u savremenoj proizvodnji. Re je upravo ostalnom jaanju uloge kvlifikovanog rada. Savremena proizvodnja, saobraaj, trgovina iorganizacija rada zahteva radnike visoke kvalifikacije koji su neophodni za izradu,montau. Ona menja ne samo nivo nego i sadraj kvalifikacija, pootrava zaheve zaoptetehnikim i opteobrazovanim nivoom radnika. Ranije profesionalno iskustvo inavike ne nalazi uvek primenu pri prelazu na automatski sistem maina, tj novutehnoloku opremu. Zbog toga kvalifikovani radnik stare profesije ne moe bez odreene,

6


7/118

ponekad i due primene da pree na novo radno mesto i tako uskae u redovenezaposlenih radnika.U posleratnom periodu u strukturi nezaposlenih stalno raste uee omladine, posebnoenske. Prolem nezaposlenosti meu omladinom je dobio iroke razmene tako da se toesto naziva socijalnim dinamitom.

U SAD u posebno tekom poloaju meu nezaposlenim su crnci, Portorikanci iAmerikanci meksikog porekla.

b. Budetski rashodi i njihova socijalno ekonomska uloga

Budetski rashodi, kao i budetski prihodi, imaju tendenciju stalnog porasta. Budetskirashodi naglo rastu u periodu ratova, kriza, recesija i depresija i obino su vei od tekuihbudetskih prihoda. U takvim sluajevima ne potuje se zlatno pravilo budeta-budetskaravnotea, ve se pojavljuje vei ili manji deficit u budetu, a to znai da drava troi uvidu javnih rashoda vie nego to prikupi javnih prihoda.Stalan porast budetskih rashoda, kao i budetski deficit, ima svojih granica.- ini se da

su uzaludni napori finansijskih eksperata u traenju te prave granice, jer to prevashodnozavisi od pravilne politike ocene i procene konjukture, tj ukupne ekonomske, socijalne ipolitike klime u datoj zemlji...Kvalitativno i kvantitativno dejstvo budetskih rashoda na dinamiku, strukturu, na procesdrutevene reprodukcije i drutvene odnose zavisi ne samo od obima, ve i od strukturebudetskih rashoda. U strukturi budetskih rashoda posebno se istiu:- Transferni rashodi- Izdaci za obrazovanje i nauku- Investicije od javnog znaaja- Vojni izdaci- Izdaci za administracijuTransferni rashodi , u normalnim uslovima, u veini razvijenih kapitalistikih zemaljaobuhvataju preko 40% budetskih rashoda. U ovu grupu rashoda spadaju: socijalno izdravstveno osiguranje, socijalna pomo nezaposlenima, razne subvencije u privredi,isplata javnog duga...Putem transfernih rashoda, tj transfernih plaanja vri se realnapreraspodela dohodka, tj prelivanje dohodka u potronju i to upravo onih kategorijapotroaa(penzioneri, nezaposleni, socijalno ugroeni..) koji zbog svog ekonomsko-socijalnog poloaja im dou do tih relativno skromnih sredstava automatski sepojavljuju kao potroai koji poveavaju tranju.Za razliku od veine zemalja u razvoju kod kojih je prisutna demografska ekspolozijamladog stanovnitva, u razvijenim zemljama, a pre svega u Evropi, zapaa se iprognozira demografska eksplozija starijeg sanovnitva.Zbog sve izraenijeg starenja i produenja ivotnog veka menja se i strukturastanovnitva, tako da e mnoge slube, posebno zdravstvene, imati vie posla sahroninim obolelim i hendikepiranim starijim osobama.I drugi inioci doprineli su spiralnom rastu trokova u zdravstvu gotovo u celom svetu. Uto se ubraja skuplja dijagnostika tehnika i leenje novom tehnologijom.Podsticaj privredne konjukture, pokretanje procesa reprodukcije putem transfera rashodaje posebno efikasan i poeljan. Ovaj sistem podsticanja konjukture i realizacije je viezastupljen ukoliko je vei uticaj radnikih sindikata i socijalista

7


8/118

Transferna plaanja su efikasna i vrlo esto korien instrument,smatraju ga automatskimstabilizatorom ekonomije.Izdaci za obrazovanje i nauku zauzimaju sve znaajnije mesto u strukturi rashodabudeta u svim zemljama. Obrazovanje i nauka sve vie postaju javna potreba i javnodobro.

Administracija neprestano raste, birokratizuje se i moernizuje-postaje sve skuplja.Primeuje se da ukoliko je zemlja razvijenija, utoliko su ovi izdaci relativno manji iobrnuto.Dravne budetske investicije znaajni su instrument anticikline politike, a naroito uvreme organizovanja obimnih javnih radova i investicionog plasmana unutranjih ispoljnih javnih zajmova.Budetske investicije uglavnom su tradicionalno usmerene u izgradnju javnih puteva,kola, bolnica..Organizacija javnih radova mobilie znaajna budetka sredstva, anaroito u periodima borba protiv kriza, recesija i depresija, tj kada je potrebno podstaipotranju bez pojave novih roba na tritu, kao to je regulisanje tokova reka, izgradnjabrana, puteva, kanala, pristanita.

Obimniji javni radovi praktikovani su u SAD za vreme i posle velike ekonomske krize.12milijardi dolara je potroila Ruzveltova tadanja vlada.Na itavom ovom prostoru vreni su obimni irigacioni radovi u cilju spreavanja poplavakoje su pravile reke Misisipi, Tenesi. Izgraen je elektroenergetski sistem hidroelektrana,podignute su brane, zaustavljen erozije tla. Dolina reke Tenesi je postala jedna odnajnaprednijih podruija. Ruzvelt je postavio za cilj reenje problema nedovoljnepotronje ili meusobnog prilagoavanja proizvodnje i potronje, pravine raspodelebogatstva i upotrebnih dobara.Znaaj ovog poduhvata je bio od velikog ekonomskog i socijalnog uticaja, a posebno zapodsticanje zapoljavanja. Poveano zapoljavanje sa svoje strane znai poveanjedohodaka a to znai jaanje kupovne snage i ukupne tranje ime kree cela lananareakcija pokretanja proizvodnje i drutvene reprodukcije.Vojni rashodi Oko polovine svetskog nauno-istraivakog potencijala kadrovaangaovano je na istraivanju vojnog sektora, tj novih oruija i orua. SAD su najveiproizvoa i izvoznik oruija u svetu. Vojno-industrijski kompleks je postao velikibiznis. Smatra se da najsiromanije zemlje troe vei procenat svog nacionalnog bruto-proizvoda na naoruavanje nego to to ine bogate.Obimni vojni rashodi su generator inflacije. Veliki vojni rashodi i trka u naoruanju vodeekonomskoj i duhovnoj bedi.

c. Prirodni uslovi i tempo industrijalizacije ZUR

Ubrzani ekonomski razvoj ZUR putem ubrzane industrijalizacije je preduslov izvlaenjaiz ekonomske zaostalosti i otvaranja procesa prevazilaenja sadanjih razlika u nivouekonomske razvijenosti.Neosporno je da ne samo Afrika, nego i Azija i Latinska Amerika raspolau ogromnimprirodnim bogatstvom. Pronaene su ogromne rezerve bakra, boksita, zlata, znaajnerezerve neiskorienih hidroenrgetskih potencijala.

8


9/118


10/118

ZUR se esto preporuuje prikladna tehnologija. Istovremeno se ukazuje da to ne zanipropisivanje neke odreene vrste tehnologije, tehnologija se mora svesno odabrati tako dautie na smer razvoja.Za ZUR od posebnog je znaaja usavravanje kadrova za promenu, reprodukovanje ikreativnu promenu savremene tehnike i tehnologije. Bitnije od od trokova tehnologije

pitanje njenog voenja pravilne nauno-tehnoloke politike usmerene na sopstveni razvoji suzbijanje preplate na zastarelost- kupovinu zastarele tehnologije.Ubrzanje ekonomsko-socijalnog razvoja putem industrijalizacije zemalja u razvoju iizmenu svog poloaja u meunarodnim odnosima moraju da izvre prevashodno onesame u emu im treba da prue punu ekonomsko-tehnoloku podrku i nesebinu pomorazvijene zemlje i progresivne snage u njima.

3.

a. Doktrine ''nevidljive ruke'' i ''javne ruke''

Adam Smit je bio veliki pobornik slobodne konkurencije i ekonomije laissez-faira, kojakao neka nevidljiva slepa sila nevidljiva ruka uspostavlja privrednu ravnoteu. Negovaje namera jedino da ostvari svoju sopstvenu sigurnost,jedino svoju dobit. Ostvarujui svojsopstveni interes, on esto unapreuje interes drutva i to efikasnije nego kada mu jestvarno namera da ga unapredi.Nasuprot Smitu, koji je bio protiv meanja drave u privredni ivot, Don Mejnard Kejnzje u meanju drave video jedini nain spasenja kapitalizma kao sistema.Kejnz je biosvestan praktine vrednosti svoje ''opte teorije'' za voenje ekonomske politike i u to jehteo da uveri ne samo ekonomiste nego i najodgovornije dravnike kapitalistikihzemalja. inio je velike napore da se prihvati njegov koncept formiranja meunarodnogmonetarnog sistema politikom formiranja Meunarodne banke i MMF krajem 1944.Kejnz je pre nego to je formulisao svoju ''optu teoriju'' imao na raspolaganju nizznaajnih marksistikih i nemarksistikih doktrina. Meu ovim teorijama posebno seistie teorija dinamike kapitalistike privrede poljskog ekonomiste Kaleckog, koji je jopre objavljivbanja Kejnzove ''opte teorije'' postavio osnove makroekonomske teorijedinamike kapitalistike ekonomije (1933-1935).Kalecki je prvi dao obrazac koji pokazuje zavisnost prirasta nacionalnog dohodka odprirasta investicija. Nasuprot klasinoj ekonomiji Kejnz je dokazivao da se ne trebaoslanjati na skrivenu ruku, tj skriveni mehanizam koji sam po sebi uspostavlja ekonomskisklad i dovodi do poboljanja ekonomske situacije.. Kejnzova opta teorija je ukazivalana dravnu investiciju kao jedinu snagu koja moe da uspe u borbi protiv kriza i recesija,za pokretanje razvoja i poveanje zaposlenosti. PO njegovom miljenju drava moraodluno, neodlono i promiljeno da intervenie pre svega svojom ekonomskom snagom,koju treba da prikupi fiskalnim putem, sistemom socijalnog osiguranja da bi sestimulisala potranja, a time i investicije. Time bi se pokrenula privredna aktivnost, kojaje nesposobna da krene sama od sebe putem skrivene ruke. Znai umesto nevidljive rukeKejnz preporuuje javnu ruku-visoko uzdignutu u svima vidljivu pesnicu.

10


11/118

Kejnz je imao veliki broj kritilara i pristalica. On je prvi na doktriniran nain uveo dravuu ekonomiju i ponudio joj ekonomska orua za voenje praktine ekonomske politike urazreavanju nagomilanih kriznih i ciklinih elemenata u uspostavljanju ravnotee udrutvenoj reprodukciji.Fridman se za raliku od Kejnza zalae za liberalizam-protivi se snanijem i

sveobuhvatnijem uticaju drave. Po njegovom miljenju, sve velike ekonomske krize uprolom veku prouzrokovane su suvinim manipulacijama poreskim sistemom ikreditnim mehanizmom. Sutina aktivnosti drave treba da se zasnivaju ne na budetskojve na ekonomskoj politici-tj ne na budetskim sredstvima drave, ve na regulisanjuobima i kretanja novane mase, koju bi trebalo i ustavno regulisati. Fridman istie damonetarna masa u prometu odreuje nivo cena i aktivnosti i da se direktnom kontrolom temase moe da regulie konjuktura i postie privredna ravnotea na trinim osnovama.Fridman nije protiv svake javne ruke-drava treba samo da odreuje pravila velike igrenovca, njihovo funkcionisanje i potovanje.Fridman je izraziti pristalica doktrine potpune slobode privatnog preduzetnitva. Onsmatra to se nadlenostin tie da bi one trebalo da pripadnu optinama, kako bi se oni

kojima se ne sviaju zakone neke optinske zajednice mogli da se presele u druguoptinu..Fridman je izriit kada je re o dravi i njenoj socijalnoj ulozi. On smatra da drava morada def privatno vlasnitvo, da brani zemlju i da najsiromanije zatiti od bede i gladi.Predvodnik amerike desnice Njut Ginri zagovornik je apsolutnog liberalizma uekonomiji i drugim oblastima ivota. On istupa protiv socijalne drave. Zalae se zanjeno ukidanje-ko eli novac neka ga zaradi. Treba unititi socijalnu dravu poreze ikorupciju. On smatra da su ove tri stvari tesno povezane.Ne dele svi Fridmanova moljenja. Veina ekonomista smatra da savremenu ekonomijune treba prepustiti samotoku i slepim silama trita. Po Galbrajtu sile trita preputenesamo sebi ne deluju na najbolji nain osim moda za mone.Galbrajt je isticao da su ekonomike razvijenih kapitalistikih zemalja dostigle visokstepen zrelosti i da su to ekonomike drutava izobilja, ali ne za svakog ve za onenejbogatije.. On je ukazivao da se u savremenim drutvima na zapadu vie vode borbe zavlast nego za profit. Treba imati u vidu da vlast i profit nisu suprotne jedna drugoj.Galbrajt je izraziti predstavnik doktrine javne ruke i borac za socijalnu pravdu. On sezalae za smanjenje rizika izmeu sektora trita i sektora moi i za takvu ekonomskupolitiku koja treba da kontrolie i otklanja osnove neravnotee.Dravom blagostanja se nazivaju one drave kod kojih se dravna vlast koristi, poreddravnih funkcija, i za garantovanje pojedincima i porodicama minimalnog dohodka.b. Dravni sektor

U savremenim,razvijenim zemljama i zemljama u razvoju formiran je vrlo snaan dravnisektor kako putem naslea i ranijih nacionalizacija niza oblasti i preduzea(pota,telegraf...) tako i putem obimne dravne kapitalne izgradnje i nacionalizacije nakonDrugog svetskog rata.Ekonomske krize, recesije, svetski ratovi i drugi drutveno-pol procesi i potresi pospeilisu i pospeuju jaanje dravnog sektora.Drava je postala osnovna podsticajna snaga razvoja savremenog nauno-tehnolokogprogresa. S druge strane, nauno-tehnoloki progres je znaajno ojaao njenu ekonomsku

11


12/118

snagu i dao joj ne samo novu i viu ekonomsko-svojinsku osnovu ve i novi kvalitet zaukupnu delatnostesto se sasvim pogreno, dravni sektor indentifikuje sa ekonomskom neefikasnou,birokratijom. Sdruge strane, privatni sektor se istie kao sinonim efikasnosti, slobodneinicijative i demokratije u u privreivanju i drutvu uopte. Ponekad se istie i strah od

agresivnosti i nezadrive tenje za ekspanzijom dravnog sektora na raun privatnogsektora.Danas je praktino u svim zemljama u svetu, negde vie, negde manje, stvoren takavdravni ili javni sektor perelelno i umesto ranije iskljuivo privatnog sektora. Drava jepreuzela glavne ekonomske poluge u drutvu i postala nezamenjivi inilac razvoja.

Nastanak i obim dravnog sektora:

Do pojaane uloge drave u privredi i drutveno-pol ivotu dolazi naroito u periodimarecesije, ekonomskih kriza, priprema za rat i za vreme ratova i posleratne obnove. Onaosvaja kako oblasti koje su nedovoljne atraktivne za privatni kapital, tako i one oblasti,grane i delatnosti koje su od vitalnog interesa ne samo za privatni kapital nego su i od

opteg interesa, tj privredne grane i oblasti koje se mogu lako monopolisati i kojepredstavljaju normalan krvotok celokupnog ekonomskog i socijalno-politikogorganizma datog sistema.Pod javnim sektorom se podrazumeva javna svojina, bilo da se radi o potpunoj dravnojsvojini ili pak o dvojnom vlasnitvu-u kojem drava raspolae sa veim delom, tjpaketom akcija kada je re o akcionarskoj svojini.Dravni sektor nastaje razliitim intezitetom i na razliite naine. Istorijski se primeujutri nalina nastanka i jaanja ovog sektora u savremenim razvijenim zemljama:- nasleem- nacionalizacijom ili slinim merama- dravnom investicionom aktivnouDo dravne svojine ili do jaanja javnog sektora dolazi se i na druge naine-raznimpoklonima i sl.Priujemo vie perioda etatizacije-talasa intervencije drave koji su ojaali javni sektor ito: do prvog sv rata, za vreme Prvog sv rata, za vreme velike ekonomske krize, za vremeDrugog sv rata i savremeni period, period posle Drugog sv rata.Praktino u svim oblastima su bili formirani vojni komiteti sa velikim ovlaenjima ukontroli proizvodnje, prometa, raspodele. Doneseni su posebni zakoni o produenjuradnog dana.Po pravilu, u zemljama zapadne evrope dravni sektor igra znaajniju ulogu nego u SADi Japanu.Uzroci jaanja dravnog sektora su mnogobrojni i uslovljeni su objektivnim isubjektivnim unutranjim i spoljnim faktorima. Meu tim faktorima posebno se istiusledei:- nivo ekonomko-tehnoloke razvijenosti- krize, recesije i prelazak na vojnu ekonomiju- razvoj i pritisak demokratskih snaga, pre svega radnike klase i sindikataTokom vremena menjali su se metodi i motivi formiranja dravnog privrednog sektora.

12


13/118

Nacionalizacija i denacionalizacija

Nacionalizacija je administrativna mera drave koja ima za posledicu slabljenje privatnesvojine i privatnog sektora uz jaanje dravnog sektora i svojine. Ukoliko se radi onacionalizaciji bez naknade ili kompenzacije kovori se o konfiskaciji. U kapitalistikimzemljama se ne primenjuje konfiskacija ve nacionalizacija uz naknadu vlasnicima.

Nacionalizacija putem kompenzacije poveava ne samo dravni privredni sektor ve iteritorijalnu mobilnost privatnog kapitala.Snaan podsticaj nacionalizaciji dala je Velika ekonomska kriza 1929-1933, posebnoDrugi sv rat.U nizu razvijenih i nerazvijenih zemalja nisu retke ni pojave reprivatizacije, tjdenacionalizacije. Ona je prouzrokovana nizom momemnata kako ekonomske tako iocijalno-pol prirode kao na primer:- neka dravna preduzea propadaju u konkurenciji sa privatnim firmama- neka dravna preduzea su ojaala, produktivnija a time i atraktivna za privatni kapital- nacionalizacija slabi privatni kapotal i privatni interes i potkopava dati sistem- reprivatizacija se povezuje s demokratizacijom kapitala sa ostvarenjem opteg

blagostanja bez nacionalizacije- u socijalno-politikoj borbi, makar i privremeno, jaaju konzervativne snage u zemlji ukojima se vri denacionalizacija.Poslednjih godina veinu razvijenih zemalja zapljusnuo je novi talas reprivatizacijedravnog sektora-Francuska.

Motiv profitaPostavlja se pitanje kako treba oblikovati javni sektor kako bi bio produktivan kao iprivatni sektor.Istiu se tri elementa: uslovi poslovanja, radna motivacija i uloga profita.Dravno proizvodno preduzee treba da posluje pod istim zakonskim, pravnim pravilimakao i preduzee u privatnom sektoru.Akcenat se stavlja na problem rukovodeih kadrova, na njihovu motivisanost isposobnost. Radi se o tome kako od birokrate stvoriti preduzetnika. Njihovo usmerenjeine od njih iz veoma dobrih razloga, uvare statusa quo, a ne ljude spremne na rizik.Dravna preduzea treba da rade po istom principu kao i privatna.Trei element uspeha je uloga profita. Profit je sluba drutvu. Za privredno preduzeesluenje drutvu sastoji se u pruanju roba i usluga koje drutvo eli, a profit je ono topreduzee dobija kao nagradu. Profit je neophodan da bi posao odrao u ivotu, da biZapoljavao i obuvao najbolje radnike, nabavljao trita za svoje proizvode.Cilj poslanije stvaranje profita, ali je stvaranje profita neophodna da bi posao postojao.Profit nije samo moto, motor razvoja ve i merilo rentabilnosti preduzea i efikasnostiposlovanja, tako da se sve svodi na formulu: maksimalizacija profita svih preduzeadatog sistema jednaka je maksimalizaciji ekonomskog razvoja tog istog sistema iobrnuto.

c. Savremeni meunarodni monetarni sistem

Savremenom meunarodnom devizno-monetarnom sistemu predhodili su razliitinovani sistemi. Praktino reeno predhodila su mu tri sistema i to:

13


14/118

a. zlatnog standardab. zlatno-polunog standarda 1918-1925c. zlatno deviznog standarda 1946-1973

a. Sistem zlatnog standarda je novani sistem u kojem se nesmetano vri meusobna

zamena zlata i novca u unapred odreenom i stalnom odnosu u meunarodnom platnomprometu prema sdrini zlata, tj zlatnom paritetu. Znai da se stabilnost novanih jedinicai intervalutnih kurseva odraava i odrava pomou zlata i zlatom.b. Kod sistema zlatno polunog standarda, stim to se u opticaju ne nalaze zlatnici-banknote se zamenjuju za zlatne poluge koje su teinski , tehniki i zakonom preciznoureene i odreene. Ne menja se uloga zlata. Zato je i dalje ostalo u funkciji merevrednosti, mre kvantiteta i kvaliteta valuta.c. Postepeno se zlato poelo potiskivati i iz meunarodnog platnog prometa. Ono je svevie sluilo kao sredstvo za obraun, promet, tj pretvaranje jedne valute u drugu. Otuda jenastala i nova praksa u radu centralnih banaka. Naime pored zlata centralne banke kupujui prodaju devize po unapred odreenom kursu i umesto neposrednog prometa zlata vri se

promet deviza pretvorivih u zlato. Takav sistem se naziva zlatno-devizni sistem.Ovakavmonetarni sistem sasvim je uspeno ispunjavao svoju ulogu, naroito u fazi liberalnogkapitalizma. Bilo je neophodno stabilno i sigurno merilo cena, stabilan kriterijum zautvrivanje odnosa izmeu nacionalnih valuta, a to se moglo postii samo pomou zlata,stabilizovanjem valuta prema i pomou zlata i slobodnim meunarodnim kretanjem zlata.Udaljavanje od zlatnog standarda dovodilo je do sve vee ekonomske nestabilnosti,nestabilnosti meunarodnog deviznog-monetarnog sistema i produbljivanja ekonomskekrize.Prelazak sa zlatnog na zlatno-devizni standard prouzrokovan je ne samo problemimarealizacije i nelikvidnosti u meunarodnim odnosima ve i zaotravanjemneravnomernog razvitka zemalja.Konferencija u Djenovi 1922 posveena je razmatranju svetskog monetarnog sistema. Dabi se prevazila sve vea diskrepanca izmeu rastuih potreba za monetarizovanimzlatom i relativne stagnacije njegove ponude na konferenciji je predloeno jedno, za tovreme dosta radikalno reenje da se zameni tradicionalni sistem zlatnog standarda zaltno-deviznim standardom.Pored isticanja potrebe za postizanjem i odravanjem budetske ravnotee, utvrivanjafiksnog pariteta u odnosu na zlato, spobodnog deviznog trita, formulisani su odreenizahtevi i to:1. Da bi se odrala vrednost novca fiksirana u zlatu neophodno je da svaka vladaobezbedi dovoljne rezerve odgovarajuih vrednosti, koje ne moraju nuno da budu zlato.2. Kada ekonomska obnova bude dovoljno odmakla, jedan broj zemalja uesnicauspostavie slobodno trite zlata i tako e postati centri zlata.3. Zemlja uesnica osim rezervi u zlatu koje dri kod sebe mora sebi obezbediti u svimostalim zemljama uesnicama rezerve priznatih vrednosti u formi bankovnih rauna,menica..4. Sve zemlje uesnice e kupovati i po zahtevu prodavati u zamenu za domai novacdevize drugih zemalja uesnica po kursu koji moe odstupati od pariteta samo uutvrenim okvirima.5. Sporazum bi bio tako zasnovan na devizno-zlatnom etalonu.

14


15/118

Kriza devizno-zlatnog standarda zapoela je 1928, tj uporedo sa velikom ekonomskomkrizom. Prvo je Francuska banka poela da prima samo zlato.Postupak francuske banke-nagli uvoz zlata u Francusku izazvaoje neodriv pritisak naenglesku funtu. Time je i Engleska napustila zlatni standard a zlato se moglo slobodnokupovati u Londonu po slobodnom tekuem kursu na berzi.

Ovim je uloga zlatnih rezervi svedena iskljuivo na funkciju svetskog novca i to svetskognovca kojim raspolae drava preko svoje centralne banke.Mnogi istaknuti ekonomisti i dravnici tog perioda posmatrali su zlato kao sredstvoplaanja koji se mora odbaciti.Situacija kakava je bila krajem 1935 dokazuje da je u praksi neophodno napraviti valutnupolitiku u potpunosti nezavisnu od zlatnih rezervi. Zlato je silo sa prestola.Kasel je predlagao zamenu zlatnih robnim paritetima kao osnove za formiranje valutnihkurseva i pariteta kupovne sange valuta.

4.

a. Puna zaposlenost i prirodni nivoi nezaposlenosti

Pojam pune zaposlenosti je teko definisati. Na prvi pogled posmatra se kao zaposlenostcelokupnog radno sposobnog stanovnitva-da je radna snaga zaposlena 100%. Ali to nijetako. Odreeni nivoi nezaposlenosti smatraju se normalnim ili opravdanim.Nezaposlenost znai gubitak resursa. Nulta nezaposlenost je praktino nedostina. Nivonezaposlenosti se menja iz godine u godinu. Ona se kree oko prirodnog nivoanezaposlenosti tj srednjeg nivoa nezaposlenosti oko kojeg se kreu ekonomska kolebanjaza odreeni vremenski period. Prirodni nivo nezaposlenosti predstavlja srednju veliinuoko koje se kolebaju stvarni nivoi nezaposlenosti.Postavlja se pitanje koje vreme ovek treba da probavi bez zaposlenja da bi se registrovaokao nezaposlen. Da li za to vreme obavezan ili nije obavezan da se registruje uodgovarajuim biroaima. Da li on treba da ima nekakav radni sta ili ne.Da bi se dali potpuni odgovori odreuje se izvesni stepeni nezaposlenosti, potpuna ilidelimina nezaposlenost; otvorena i prikrivena nezaposlenost...Na meunarodnoj konferenciji o statistici rada ustanovljeno je da nezaposlenim treba dase smatraju sva lica sposobna za posao, odnosno svi oni koji nemaju posao datog dana ikoji u ostali bez rada, koji trae posao u toku tano utvrenog minimalnog roka, a koji neprelazi nedelju dana.Slubena statistika SAD uzima podatke o radnoj snazi koje publikuje Biro statistike radai Biro za stanovnitvo, ukljuujui i lica u uzrastu od 14 godina, koja su imala posao, bilanezaposlenena ili sluila u oruanim snagama u toku odreene nedelje. Zaposleni sesmatraju ona lica koja su vrila bilo koji posao za platu ili koji donosi profit u toku tenedelje, lica koja nisu radila ili su traila posao ili su izgubila zaposlenje tokom nedelje.Nezaposlenim licima se smatraju ona lica koja sasvim nisu radila u toku te nedelje, ve sutraili posao ili su bili otputeni sa posla.

15


16/118


17/118

destimulirati za postojanje nezaposlenosti, tako to bi se plaale naknade zanezaposlenost. On predlae da sa porastom nezaposlenosti treba da rastu i izdaci zanezaposlenost i obrnuto.Proseni meseni nivo nezaposlenosti u toku date godine dobija se LUE = prosenimeseni broj nezaposlenih/civilna radna snaga puta 100%

b. Monetaristi & Kejnzijanci

Veliki uspeh japanske ekonomije u protekle tri decenije, njeno izbijanje u sam vrh, poekonomskoj snazi odmah iza SAD, a u mnogim oblastima proizvodnje i vrhunskesavremene tehnologije ispred njih, sve vie skree na sebe panju ne samo privrednika ipolitiara ve i naunika iz celog sveta. Poznato je da su japanci pozajmljivali i nasvoj nain kopirali i koristili najnaprednija zapadna iskustva iz oblasti proizvodnje,tehnologije, organizacije rada i upravljanja. Oni su to radili i u oblasti ekonomske nauke injenoj politici primene, primene uz promenu,uz unoenje japanskog duha i tradicije. Onisu nove ideje prilagoavali sopstvenim ekonomsko-socijalnim realnostima.

U Japanu su dugo bile popularne Kenzijanske ideje. One su nale pogodno tle zbogtradicionalnog afiniteta sa snanijim ueem drave u ekonomskom i socijalnom polivotu, tako i zbog odlune orijentacije na ubrzani intenzivni industrijski razvoj.Doktrinirane ideje Simomure o visokim stopama rasta posluile su kao temeljna osnovapoznatog privrednog plana udvostruenja nacionalnog dohodka Plan je naglaavaocentralizovanje delovanje drave na strategijskim pravcima akumulacije kapitala,investicione i line potronje.Simomura je za razliku od Kejnza umesto budzetske istakao kreditno-finansijsku politikui to podstiui privatnu akumulaciju kapitala pomou jeftinog kredita uz istovremenodelovanje na proces formiranja cena, tj uz njihovo disciplinovanje. Japanska tradicijarada i discipline delovala je na ukupnu privrednu aktivnost, pa prema tome i na disciplinucena. On je jasno istakao da su visoka stopa akumulacije kapitala i brz rast brutonacionalnog proizvoda, koji je vren putem snanog dravnog regulisanja, zadravaliistovremeni porast realnih zarada. Rast realnih zarada bio je znatno sporiji od tempa rastaproduktivnosti rada, a to je pogodovalo porastu profita, porastu.Simomura je modifikovao kejnzijansku doktrinu uzimajui u obzir nove uslove koji sunastali posle II sve rata. Funkcija drave u privredi smatra se vie prirodnom negonametnutom.Kao i u SAD, i u Zapadnoj Evropi i u Japanu su tokom 70-tih godina revalorziovaneneoliberalistike ideje u ekonomiji koje su se orijentisale na smanjenje uloge drave uprivredi u korist trinih principa. Ali japanski protagonisti neoliberalizma su toposmatrali na drugaiji nain.Nisijama-idejni predvodnij neoliberalizma u Japanu. On sezalae za slabljenje dravnog meanja, istie u prvi plan samostalnost individua.Meutim on se zalae i za jaanje dravnih naela za zatitu slobode individue ipostojanja odreenog reda pomou snane drave, koji treba da obezbedi funkcionisanjetrine ekonomije. On se ustvari zalae za organizovani liberalizam. Njegova doktrina seesto naziva ordoliberalizam.Najistaknutiji teoretiar i pobornik monetarizma u japanskoj ekonomskoj nauci je JoSuduki. Njegovi stavovi ostupaju od kenzijanske pol niskih kamata. On se zalae zaograniavanje rasta novane mase, za orijntisanje ekonomske politike, pre svega na

17


18/118

stabilizaciju cena i time bez izraenijeg delovanja drave za postizanje ekonomskeravnotee. Za njega je najvanije pitanje postizanje unutranje stabilnosti privrede i njenasposobnost samoragulacije.Suduki istie da je Japan jedina zemlja koja je uspela da ostvari kontrolu novanog obrtai da izbegne stagflaciju. To je prevashodno rezultat uspenog sadejstva ekonomske nauke

i njene pol primene u japanskim uslovima. Na primeru Japana je potvreno da ulaganja unauku daju viestruko vee efekte nego u bilo koju oblast. Japan odvaja prilino velikasredstva za istraivanje i poveava godinje broj istraivaa.

c.Novi svetski ekonomski poredak

1974 godine na zasedanju Generalne skuptine UN usvojena je Deklaracija ouspostavljanju novog meunarodnog ekonomskog poredka. Zasnovana je naravnopravnosti suverenosti, optim interesima i saradnji meu svim dravama nezavisnood njihovog soc-ekonomskog sistema. Deklaracija naglaava potrebu otklanjanjanejednakosti i neravnopravnosti u savremenom svetu rastuih razlika u stepenu

razvijenosti izmeu razvijenih i ZUR. Niz principa posveen je problemu meunarodneekonomske razmene, ukljuujui i pravedan odnos cena sirovina i industrijskihproizvoda, preferencijalni reim za zemlje u razvoju u svim oblastima meunarodneekonomske saradnje, promenu meunarodnog valutnog sistema, obezbeenje pristupanovoj tehnici i tehnologiji ZUR i otklanjanje diskriminacije u toj oblasti.Tokom 1989 UN poele su obimne pripreme za novu meunarodnu strategiju tj za 90-egodine u kojoj se preformulie strategija za smanjenje jaza izmeu bogatijih isiromanijih zemalja i to putem zajednike saradnje. Kao posebno telo UN koje se bavirazvojem i trgovinom, Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) je glavni autorove strategije.Zemlje u razvoju bi trebalo da privatnom sektoru omogue znatno veu inicijativu negoanije. Neophodno je i novo preispitivanje sistema meunarodne trgovine(GATT) tj sataSTO.Mnogobrojne rasprave o novom meunarodnom ekonomskom poredku posebnonaglaavaju sledee grupe problema:

1. Ustrojstvo svetske zajednice sainjeno je u skladu s potrebama i interesimanajrazvijenijih i najmonijih zemalja sveta, poevi od OUN, Saveta Bezbednosti,MMF, Meunarodne banke i svih znaajnijih meunarodnih inst.

2. Razvijene zemlje su razvile vrlo velike trgovinske barijere za izvoz roba(pretenosirovina i poluproizvoda)

3. Zatita od eksploatacije i velike zavisnosti od monopolistikih korporacija imeunarodnih multinacionalnih kompanija

4. Obzirom da su zemlje u razvoju znaajni izvoznici sirovina i nekih osnovnih vrstapoljoprivrednih proizvoda koji su izloeni velikim kolebanjima cena prevashodnozbog odnosa glavnih kupaca-razvijenih zemalja-to one sa pravom trae pravednijeuslove razmene. Kolebanje cena na svetskom tritu najee ide na teret zemaljaizvoznica sirovina-nerazvijenih z- au korist zemalja proizvoaa i izvoznikaindustrijskih proizvoda opreme i novih tehnologija.

5. Olakavanje dunike krize6. Neophodnost meunarodne podrke i pomoi

18


19/118

Mnoge razvijene zemlje su ubeene da nema brzog izvlaenja niti skraenog puta odekonomske zaostalosti i da nerazvijene zemlje treba da preu celi put ekonomskograzvoja koje su prole sada razvijene zemlje u toku poslednjih 200 godina.U tom kontekstu, nerazvijene zemlje istiu potrebu uspostavljanja novog meunarodnogekonomskog poretka, kao irokog okvira za sveobuhvatne napore na podruiju svetskog

ekonomskog razvoja. Meunarodna zajednica treba hitno i efikasno da se suprotstaviprinudnim merama koje primenjuju pojedine razvijene zemlje poput nametanja embarga,blokada, zamrzavanja finansijskih sredstava...Kada je re o ocenama stanja i moguim izmenama postojeeg sistema meunarodnihekonomskih odnosa obino se istiu dva razliita i protivrena dokrinirano-praktinapogleda. Prvi polazi od teze da je postojei sistem me ekonomskih odnosa dobar i da biga samo u pojedinim detaljima trebalo prilagoditi savremenim kretanjima i u tomkontekstu pruati veu pomo ZUR. Ovaj stav zastupaju ekonomski najsnanijeindustrijski razvijene zemlje.iskar dEsten je izjavio da se iz duboke transformacije ekonomskih i finansijskihmehanizama treba da rezultira novi svetski poredak.

Sve nerazvijene zemlje se slau sa tezom da je potrebno izgraditi novi meunarodniekonomski poredak tj postaviti nove i pravednije ekonomsko-socijalne i politike osnove.U okviru neravnopravne meunarodne ekonomske saradnje, kreditno monetarni sistemposebno je doprineo pogoranju ekonomskog poloaja ZUR. Otuda se istie potreba zaizgradnjom novog i pravednijeg meunarodnog kreditno-monetarnog sistema koji e vierespektovati stvarne potrebe me zajednice, posebno ZUR.Sve vie postoji stav za potpuno restruktuisanje postojeih meunarodnih ekonomskihodnosa. Istiu se sledei elementi potrebnog restruktuiranja:Celokupnog aparata me trgovine; svetske proizvodnje na osnovu nove podele rada;radikalna reorganizacija meunarodnih monetarnih reima; pronalaenje adekvatnijihreenja za problem dravnih dugova; pravo na slobodan izlaz na more zemalja bez togizlaza.Novi svetski poredak-sankcije umesto preferencijalaNa izraen zahtev nerazvijenih zemalja za uspostavljanjem novih i pravednijihmeunarodnih ekonomskih odnosa-za uspostavljanje novog meunarodno ekonomskogporedka najrazvijenije i najmonije svetske sile, SAD su odgovorile doktrinom i praksomnovog svetskog poretka koje se formira nakon sloma SSSR i Varavskog pakta.Umestotraenih pravednijih meunarodnih ekonomskih odnosa uzvraa se demonstracijom sile iotrim sankcijama prema slabijim zemljama.Novi svetski poredak je tipian primer svetskog predstavljanja dvojnog morala. Novisvetski poredak se propagira kao svetski poredak demokratije i ljudskih prava, a izvodi sekao sistem dominacije i hegemonije svim sredstvima, poziva se na slobodu, mir a nameese potinjenost, rat, nasilje, mo.Fukujama amer japanskog porekla napisao jeKraj istorije nakon sloma S. Saveza. Alipokazalo se da trite + demokratija jednako je liberalni kapitalistiki poredak, u exsocijalistikim zemljama ne samo da ne funkcionie nego daje slabije rezultate. Dolazi doopadanja rasta privrednog razvoja, do opadanja standarda, unutranjih raslojavanja ikonfrotacija koje se reavaju na veoma grub nain, ak i ratovima.Nakon sloma socijalizma dolo je do novog svetskog stanja ne samo ekonomske ivojnopolitike moi, ve i do novog stanja duha i ukupnih odnosa u svetu. To novo

19


20/118

stanje, nov nain reavanja sporova ne samo izmeu zemalja, ve i unutar tih emalja sveee se naziva novim svetskim poredkom.U svetu sve vie narasta nova vrsta moi-medijska mo, kojom se stvara eljena klima iuveava postojea ekonomska i pol mo.Sanksije meunarodne zajdnice rezervisane su za nerazvijene i male zemlje.Takve

sankcije su direktna konica razvoju demokratije i ljudskih prava.Novostvorene zemljeod ex SSSR kao i sve druge istonoevropske socijalistke zemlje sada se nalaze u fazitranzicije od straog socijalizma ka novom starom kapitalizmu.Prisutna je kombinacijasocijalizma i kapitalizma u najloijem izdanju. Zapadni model na najrazliitije naine seeli ne samo prikazati kao najbolji ve i kao obavezan za sve kao sistem bezalternative.Lana je predstava da su demokratija i ljudska prava svojstvena i prisutna kodrazvijenih, a njihovo odsustvo i krenje prisutno i svojstveno nerazvijenim zemljama.Nasilno irenje demoktarije, ljudskih prava i sloboda, koi razvoj stvarne demokratije,ljudska prava i slobode.Nasuprot novom svetskom poretku, razvoj demokratije i ljudskih prava i sloboda zahtevanedvosmisleno uvaavanje i svetsku promociju svake zemlje bez obzira na sistem, veru i

razvijenost kao i potovanje bogatstva razlika i traenje optimalne harmonije u njima. Topretpostavlja i nove organe svetske zajednice koji bi spreili dominaciju najmonijihsvetskih sila i omoguile razvoj pravednijih meunarodnih odnosa u interesu svihzemalja sveta.

5.

a.Savremena teorijska i primenjena ekonomija- ekonomiks

Savremena teorijska i primenjena ekonomija-ekonomiks je svojevrsna sinteza ako ne svihekonomskih nauka, onda bar onih njenih usmerenja koja su posebno aktuelna zapoznavanje i regulisanje najvanijih procesa privrednog ivota.Osnovni sadraj teorijske i primenjene ekonomije-objanjavanje principa, pravila i zakona ekonomskog razvitka-tj onih osnova koja su seizuavala u tradicionalnoj pol ekonomiji.- analiza organizacije i mehanizma funkcionisanja ekonomskih sistema i njihovakomparacija a posebno izuavanje metoda funkcionisanja narodne privrede u celini kao ipojedinih firmi i preduzea- razrada principa i instrumenata ekonomske politikeJedan od glavnih principa savremene ekonomije je uzajamno dejsto teorije i prakse.Drugi princip ekonomiksa je jedinstvo mikro i makro analize na komparativnimosnovama.Zatim princip realnog istoricizma-isti ekonomski zakoni, principi i pravila u razliitimistorijskim uslovima deluju(ponaaju se) razliito.Ono to se izuavalo u okviru Politike ekonomije oduvek je bilo ne samo povezano sarealnim ivotom i svetom, nego je iz njega i proizilazilo.Na to ukazuje i poreklo ovognaziva od grke rei polis i oikos i nomos-zakon. Antiki mislioci su posmatrali polekonomiju kao praktinu disciplinu koja se bavi ekonomijom domainstva, grada idrave. U srdnjovekovnoj misli termin pol ekonomija posebno naglaava Monkretjen. U

20


21/118

nemakoj je odomaen termin nacionalna ekonomija. A u Engleskoj nakon pojaveprincipa ekonomije od Alfreda Marala ostala je samo ekonomija, tj EKONOMIKA. Istoje sluaj i sa SAD naroito sa publikovanjem knjige Pola Semjulsena Ekonomija.Pol ekonomija nije bila odvojena od politike. Vremenom se se teilo da se nazoveekonomskom naukom ili socijalnom ekonomijom, kao upravljanje domainstvom i

privredom s ciljem da se obezbedi materijalno blagostanje naroda. To je kao njenpredmet naznaio i Adam Smit-da ona tei da obogati narod i vladara.Veina ekonomista se slae da je ekonomija uenje koje objanjava kako ljudi,pojedinano ili putem institucija donose odluke o proizvodnji i potrenji roba i usluga uuslovima ogranienosti proizvodnih faktora i neogranienosti potreba. Popularno uenjeekonomije je podeljeno na makroekonomiju i mikroekonomiju.Mikroekonomija istrauje interakciju proizvoaa i potroaa na pojedinanimtritima(trite automobila) kao i interakcija izmeu takvih trita.Makroekonomija prouava varijable koje objanjavaju itavu ekonomiju, kao to jevrednost ukupne proizvodnje (autputa) koju ta privreda proizvodi u datom vremenskomperiodu. Ona prouava ponaanje agregata kao to su nivo cena i ukupna zaposlenost ili

nezaposlenost.Najvanije alatke mikroekonomije su ponuda i tranja. Ponuda i tranja objanjavajucene i autput pojedinih trita. One objanjavaju i odnos cena i autputa na razliitimtritima.U makroekonomiji se posmatra nivo cene i autputa privrede kao celine, koristei ukupnutranju i ukupnu ponudu kao glavne alatke. Iako se mikro i makro ekonomije izuavajuodvojene one su veoma bliske.esto se naglaava da je osnovni predmet ekonomije gotovo svakodnevna borba zapoboljanje materijalnog blagostanja tj zaraivanja za ivot. Ekonomiks- to jeistraivanje ponaanja ljudi u procesu proizvdnje, raspodele i potronje materijslanihdobara i usluga u svetu ogranienih resursa.Alfred Maral je razmatrajui predmet ekonomije kao nauke koja istrauje ovekoveindividualne aktivnosti koja je najtenje povezana sa ostvarivanjem i upotrebommaterijalnih rekvizita blagostanja-ukazao i na njenu drugu stranu koja je mnogo vanija ato je studija oveka(navike, specifinost posla,klasne simpatije i instikt za vlau...)Pol ekonomija je stekla pravo graanstva samostalne naune discipline s nastankom irazvojem klasine kole Adama Smita i Davida Rikarda. Njih dvojca su smatrali da sucentralna pitanja pol ekonomije povezana sa ljudskim radom, rad nezavisno od sfereproizvodnje u kojoj se nalazi.Po engleskom ekonomisti Stenlejku-ekonomiks razmatra probleme maksimalnogkorienja onog to imamo. Za pojedinog oveka to znai takvo koroenje svojihsposobnosti i dohodaka, koje najbolje zadovoljava ili doprinosi veem blagostanju.tavie pojavljuje se svojevrsni ekonomski i civilizacijski paradoks: poveanjeproizvodnje robe i usluga u savremenom svetu jo vie poveava potrebe ljudi i drutva.Neosporan predmet delatnosti i smisao postojanja ekonomije kao nauke je kakoogranienim ekonomskim resursima zadovoljiti rastue potrebe ljudi. Kada se govori oekonomskim resursima u oblastima ekonomije, onda se misli na osnovne faktoreproizvodnje: zemlju, rad, kapital i oreduzetnika. Faktori proizvodnje se dele na triosnovne grupe:-prirodni resursi-stvorila priroda, u ekonomiji se naziva zemlja

21


22/118

-ljudski resursi ljudi sa svojim znanjem i iskustvom, radno sposobni ljudi u ekonomijise zove rad.-proizvodni resursi u okviru ekonomije se nazivaju kapital, a brojni ekonomisti tustvaraju i preduzetnike koji organizuju zemlju, rad i kapital u proizvodnim jedinicama firmama.

Savremeni pravci razvoja i shvatanja ekonomije mogu se grupisati u vie koncepcija ipravaca.Prva iili neoklasina koncepcija.Robertson-engl ekonomista kae Ekonomija je nauka oljudima u svakidanjem poslovnom ivotu, ili o materijalnom delu ljudskogblagostanja.Nauka je vredna istraivanja zbog toga to nam moe pomoi da oformimonacionalne sudove o pitanjima ekonomske politike. Teko emo nai demarkacionu linijuta je isto ekonomsko, a ta je politiko i etiko. Tekoe nastaju kada sticanje srdstavablagostanja i vlasti postaju aktivnosti samo po sebi.Druga koncepcija povezuje se sa razvojem ekonomske misli krajem XIX veka i prvihdekada XX veka, a teite aktivnosti prebacuje na istraivanje determinanti u vezi saekonomskim i empirikim fenomenima-nedovoljnosti, retkosti dobara i usluga. To je

potpuno def engleski ekonomist Robins u def. Da je ekonomija nauka koja prouavaljudsku aktivnost ukoliko se tie odnosa izmeu ciljeva i retkih sredstava koja se mogualternativno upotrebiti.Trea koncepcija nije daleko od druge.sutina ekonomisanja izraava se kroz aktrazmene, kroz trite i cene. To su posebno istakli Kasel i Mizes.Kasel istie da u ekonomiji dominira fundamentalni princip redkosti sredstava zazadovoljenje ekonomskih potreba, ali da ekonomist treba da prouava trinu ekonomiju,jer ekonomska nauka ima za svoj domen analize formiranja cena.Mizes istie da je pol ekonomija ili katalaktika prouava ljudsko ponaanje koje se tierazmene.U sintetike pravce svrstavaju se oni ekonomisti koji nastoje da def predmet moderne

ekonomije tako da on ukljui gotovo sve predhodno navedene koncepcije. Takav je sluajsa Samuelsenom. U def predmeta ekonomije on polazi prvo od univerzalistikogshvatanja da su ekonomski problemi istovetni za bilo koje drutvo i da su oni trajni:ta treba proizvoditi (po vrsti i koliini)Kako treba da budu korieni ekonomski izvori pri proizvodjiZa koga proizvoditi, kakva treba da bude raspodela dohodka. On utvruje da ekonomijakao nauka postoji jer su ekonomska dobra retka, nedovoljna.Isputanjem rei politika od rei ekonomija nije znailo da se elela odvojiti ekonomijaod pol. Ovo razdvajanje dovelo je do novog kvalitativnog spajanja-do pojave noveekonomske teorije koja je neposrednije povzana sa realnim ekonomskim i pol ivotom.Kejnz sa svojom optom teorijom o zaposlenosti, kamate i novca nastalom posle svetskekrize 1929 dodaje novi dravni peat ekonomskoj nauci. On je saznanje ekonomskenauke u celini stavio u funkciju regulisanja normalnog odvijanja procesa ekonomske idrutvene reprodukcije u konkretnim uslovima. On je stavio u RAD steena ekonomskasaznanja.Savremena ekonomska nauka bez obzira na razliite nazive i interpretacije i nije nitadrugo nego ekonomija u radu i odnosima ljudi u njihovoj borbi zaraivanja za ivot idostojanstveno ivljenje.

22


23/118

b. Ekonomsko socijalne mere i mehanizam dravne pomoi farmerima

Dravna intervencija u poljoprivredi ima svoju dugu istoriju. Svakako da meu prve inajznaajnije mere intervencije spada agrarna reforma, kao revolucionarna mera kojakoja unosi kvalitativne promene svojinskih odnosa u poljoprivredi i drutvenim odnosima

uopte.Za razvoj poljoprivrede i izmenu njene proizvodno-svojinske strukture drava jepreduzimala razne mere: agrarne reforme, komasacije, arondacije i ceo niz ekonomskih,socijalno-politikih i pravno-tehnikih instrumenata i mera.Na pitanje zato poljoprivreda zahteva posebnu panju kreatora politike u svimrazvijenim, a i nerazvijenim zemljama, daju se vrlo razliiti odgovori, ali se manje viesvi slau o sledeim uzrocima:- veina vlada tei, iz strategijskih razloga visokom nivou samozadovoljnosti uproizvodnji hrane- svetska trita poljoprivrednih proizvoda iz raznih razloga su notorno nestabilna- poljoprivreda je pretena delatnost u udaljenim regionima, sa malo alternativnih izvora

zapoljavanja- u poljoprivredi dohoci po stanovniku tee da budu niski odnosno znatno su nii nego uostalim privrednim granama.- cene poljoprivrednih proizvoda znaajno utiu na stopu inflacije budui da ishrana iniveliki deo ukupnih izdataka domainstva. Po pravilu, izdaci za ishranu domainstava suutoliko vei ukoliko je zemlja nerazvijena i obrnuto.Poljoprivreda je znaajna sirovinska osnova za niz industrijskih grana(prehrambrena ind,koa..). Ona igra znaajnu ulogu u meunarodnoj trgovini.Najznaajniji svetski izvoznici i uvoznici poljoprivrednih proizvoda su razvijene zemlje.Na primer, najznaajniji svetski izvoznici penice su: SAD, Kanada, Australija iFrancuska a uvoznici Engleska, Japan i Nemaka. Najvei izvoznici kukuruza su SAD,Argentina i Francuska a uvoznici Japan, Holandija i Engleska.Specifinost poljoprivrede ne ogleda se samo u tome to je ona u velikoj meri zavisna odklimatskih, sezonskih i geografskih uslova i i to je privredna grana koja obezbeujeishranu stanovnitva ve i u nizu drugih momenata ekonomsko tehnoloke, klasno-socijalne i istorijske prirode.Dokazano je da su mala imanja konica razvoja moderne poljoprivrede. Modernatehnologija omoguava oveku da obrauje najmanje 40ha ili da odgaji najmanje 40krava. Smatra se da je 80% gazdinstava EEZ odve sitno da bi racionalno zaposlilojednog oveka.Drava razliitim instrumentima i merama podstie proces koncentracije imanja-kapitalizaciju privrede.Politika drave u poljoprivredi realizuje se putem razliitih instrumenata- regulisanje cena usled nestabilnosti cena poljoprivrednih proizvoda na domaem istranim tritima.- regulisanje poljoprivredne proizvodnje(obima, strukture..)- podravanje izvoza i restrikcija uvoza- finansiranje i podsticanje kapitalnih ulaganja u poljoprivredu- ostvarivanje socijalno-politikih ciljeva putem odgovarajueg poreskog sistema ioptereenja dohodaka poljoprivrednika

23


24/118

- propisivanje uslova i metoda organizacije, obnavljanja, iskoriavanja i unapreivanjapoljoprivredne delatnosti, kao i poloaja, prava i dunosti poljoprivrednih proizvoaa upojedinim zemljama.U vezi sa oblicima dravne pomoi poljoprivredi Samuelson postavlja pitanjeekonomskih mehanizama. On navodi pet:

1. Neposredni pokloni ili isplata pomoi koji se daju siromanim farmerima koji sudokazali svoju potrebu i bedu.2. Dravni programi koji su usmereni na to da poveaju tranju poljoprivrednihproizvoda ili da smanje njihove realne trokove proizvodnje.3. Programi za ograniavanje useva koji idu na to da se smanji ponuda i povea cena.4. Programi za nabavke i zajmove da bi se garantovale i podrale cene5. Planovi subvencioniranja razlika pri nabavci i prodaji.Sve snanija dravna intervencija uslovljena je i sledeim momentima:- ekonomsko-tehnoloki zaostala poljoprivreda koi reprodukciju na kvalitativno viemnivou- otklanjanja agrarne krize-otovrenost makaza cena izmeu industrijskih i poljoprivrednih

proizvoda na tetu ovih poslednjih.- suprotstavljanje sve izraenijem agrarnom protekcionizmu i postizanje to povoljnijegpoloaja poljoprivrede u meunarodnoj podeli rada i svetskom tritu uopte.- elja za razreavanje agrarnog pitanja tj klasno-socijalnih protivrenosti datogdrutvenog-ekonomskog poredka.Industrijske zemlje nastoje da raznim merama zatite svoju poljoprivredu i poljoprivredneproizvoae od inostrane konkurencije, a pre svega carinama, kontigentiranjem uvoza,premijama, regresima.Praktino reeno, obilato se slie agrarnim protekcionizmom.Agrarni protekcionizam naroito sprovode zemlje EEZ putem zajednike carinske tarife.Industrijske zemlje praktikuju razliite sisteme subvencioniranja, posebno sledee:1 - Sistem podravanja cena-subvencioniranja cena naroito se razvio u SAD .Bitnakarakteristika ovog sistema je da farmeri i pored sklopljenih ugovora nisu obavezni daprodaju dravnoj agenciji za otkup poljoprivrednih proizvoda svojie proizvode pounapred utvrenim garantovanim cenama ukoliko su trine cene ispod utvrenih cena,dravna agencija za otkup poljoprivrednih proizvoda je obavezna da otkupi sve ponuenekoliine.2 - Takozvani sistem deficiency payments-primenjuje se u Engleskoj. Sasvim je drugaijasituacija u poljoprivredi Engleske nego u SAD. SAD su najvei izvoznik a Engleska jebila jedan od najveih uvoznika poljoprivrednih proizvoda. Domai proizvoa prodajesvoje proizvode po istim cenama kao i inostrani proizvoai, a drava plaa proizvoaurazliku izmeu vie garantovane cene i nie trine cene(deficiency payments)3 - Sistem direktnog subvencioniranja niskih dohodaka poljoprivrednika u nordijskimzemljama (vedska, Norveka). On je socijalno motivisan ali ima i izvesnih nedostataka.Jer kada se subvencije daju svim farmerima bez razlike, time se naglaavaju razlikeizmeu dohodaka farmera razliite prduktivnosti.4 - Sistem snienja trokova proizvodnje.Zapadnoevropske zemlje na razliite naiine reavaju sloenije probleme kakopoljoprivredne proizvodnje tako i poloaja poljoprivrednih proizvoaa.

24


25/118

c.Novi svetski ekonomski poredak

1974 godine na zasedanju Generalne skuptine UN usvojena je Deklaracija ouspostavljanju novog meunarodnog ekonomskog poretka. Zasnovana je naravnopravnosti suverenosti, optim interesima i saradnji meu svim dravama nezavisno

od njihovog soc-ekonomskog sistema. Deklaracija naglaava potrebu otklanjanjanejednakosti i neravnopravnosti u savremenom svetu rastuih razlika u stepenurazvijenosti izmeu razvijenih i ZUR. Niz principa posveen je problemu meunarodneekonomske razmene, ukljuujui i pravedan odnos cena sirovina i industrijskihproizvoda, preferencijalni reim za zemlje u razvoju u svim oblastima meunarodneekonomske saradnje, promenu meunarodnog valutnog sistema, obezbeenje pristupanovoj tehnici i tehnologiji ZUR i otklanjanje diskriminacije u toj oblasti.Tokom 1989 UN poele su obimne pripreme za novu meunarodnu strategiju tj za 90-egodine u kojoj se preformulie strategija za smanjenje jaza izmeu bogatijih isiromanijih zemalja i to putem zajednike saradnje. Kao posebno telo UN koje se bavirazvojem i trgovinom, Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) je glavni autor

ove strategije.Zemlje u razvoju bi trebalo da privatnom sektoru omogue znatno veu inicijativu negoanije. Neophodno je i novo preispitivanje sistema meunarodne trgovine (GATT) tj sataSTO.Mnogobrojne rasprave o novom meunarodnom ekonomskom poredku posebnonaglaavaju sledee grupe problema:

7. Ustrojstvo svetske zajednice sainjeno je u skladu s potrebama i interesimanajrazvijenijih i najmonijih zemalja sveta, poevi od OUN, Saveta Bezbednosti,MMF, Meunarodne banke i svih znaajnijih meunarodnih inst.

8. Razvijene zemlje su razvile vrlo velike trgovinske barijere za izvoz roba(pretenosirovina i poluproizvoda)

9. Zatita od eksploatacije i velike zavisnosti od monopolistikih korporacija imeunarodnih multinacionalnih kompanija

10. Obzirom da su zemlje u razvoju znaajni izvoznici sirovina i nekih osnovnih vrstapoljoprivrednih proizvoda koji su izloeni velikim kolebanjima cena prevashodnozbog odnosa glavnih kupaca-razvijenih zemalja-to one sa pravom trae pravednijeuslove razmene. Kolebanje cena na svetskom tritu najee ide na teret zemaljaizvoznica sirovina-nerazvijenih z- au korist zemalja proizvoaa i izvoznikaindustrijskih proizvoda opreme i novih tehnologija.

11. Olakavanje dunike krize12. Neophodnost meunarodne podrke i pomoi

Mnoge razvijene zemlje su ubeene da nema brzog izvlaenja niti skraenog puta odekonomske zaostalosti i da nerazvijene zemlje treba da preu celi put ekonomskograzvoja koje su prole sada razvijene zemlje u toku poslednjih 200 godina.U tom kontekstu, nerazvijene zemlje istiu potrebu uspostavljanja novog meunarodnogekonomskog poretka, kao irokog okvira za sveobuhvatne napore na podruiju svetskogekonomskog razvoja. Meunarodna zajednica treba hitno i efikasno da se suprotstaviprinudnim merama koje primenjuju pojedine razvijene zemlje poput nametanja embarga,blokada, zamrzavanja finansijskih sredstava...

25


26/118

Kada je re o ocenama stanja i moguim izmenama postojeeg sistema meunarodnihekonomskih odnosa obino se istiu dva razliita i protivrena dokrinirano-praktinapogleda. Prvi polazi od teze da je postojei sistem me ekonomskih odnosa dobar i da biga samo u pojedinim detaljima trebalo prilagoditi savremenim kretanjima i u tomkontekstu pruati veu pomo ZUR. Ovaj stav zastupaju ekonomski najsnanije

industrijski razvijene zemlje.iskar dEsten je izjavio da se iz duboke transformacije ekonomskih i finansijskihmehanizama treba da rezultira novi svetski poredak.Sve nerazvijene zemlje se slau sa tezom da je potrebno izgraditi novi meunarodniekonomski poredak tj postaviti nove i pravednije ekonomsko-socijalne i politike osnove.U okviru neravnopravne meunarodne ekonomske saradnje, kreditno monetarni sistemposebno je doprineo pogoranju ekonomskog poloaja ZUR. Otuda se istie potreba zaizgradnjom novog i pravednijeg meunarodnog kreditno-monetarnog sistema koji e vierespektovati stvarne potrebe me zajednice, posebno ZUR.Sve vie postoji stav za potpuno restruktuisanje postojeih meunarodnih ekonomskihodnosa. Istiu se sledei elementi potrebnog restruktuiranja:

Celokupnog aparata me trgovine; svetske proizvodnje na osnovu nove podele rada;radikalna reorganizacija meunarodnih monetarnih reima; pronalaenje adekvatnijihreenja za problem dravnih dugova; pravo na slobodan izlaz na more zemalja bez togizlaza.Novi svetski poredak-sankcije umesto preferencijala

Na izraen zahtev nerazvijenih zemalja za uspostavljanjem novih i pravednijihmeunarodnih ekonomskih odnosa-za uspostavljanje novog meunarodno ekonomskogporedka najrazvijenije i najmonije svetske sile, SAD su odgovorile doktrinom i praksomnovog svetskog poretka koje se formira nakon sloma SSSR i Varavskog pakta.Umestotraenih pravednijih meunarodnih ekonomskih odnosa uzvraa se demonstracijom sile iotrim sankcijama prema slabijim zemljama.Novi svetski poredak je tipian primer svetskog predstavljanja dvojnog morala. Novisvetski poredak se propagira kao svetski poredak demokratije i ljudskih prava, a izvodi sekao sistem dominacije i hegemonije svim sredstvima, poziva se na slobodu, mir a nameese potinjenost, rat, nasilje, mo.Fukujama amer japanskog porekla napisao jeKraj istorije nakon sloma S.Saveza. Alipokazalo se da trite + demokratija jednako je liberalni kapitalistiki poredak, u exsocijalistikim zemljama ne samo da ne funkcionie nego daje slabije rezultate. Dolazi doopadanja rasta privrednog razvoja, do opadanja standarda, unutranjih raslojavanja ikonfrotacija koje se reavaju na veoma grub nain, ak i ratovima.Nakon sloma socijalizma dolo je do novog svetskog stanja ne samo ekonomske ivojnopolitike moi, ve i do novog stanja duha i ukupnih odnosa u svetu. To novostanje, nov nain reavanja sporova ne samo izmeu zemalja, ve i unutar tih emalja sveee se naziva novim svetskim poredkom.U svetu sve vie narasta nova vrsta moi-medijska mo, kojom se stvara eljena klima iuveava postojea ekonomska i pol mo.Sanksije meunarodne zajdnice rezervisane su za nerazvijene i male zemlje.Takvesankcije su direktna konica razvoju demokratije i ljudskih prava.Novostvorene zemljeod ex SSSR kao i sve druge istonoevropske socijalistke zemlje sada se nalaze u fazitranzicije od straog socijalizma ka novom starom kapitalizmu.Prisutna je kombinacija

26


27/118

socijalizma i kapitalizma u najloijem izdanju. Zapadni model na najrazliitije naine seeli ne samo prikazati kao najbolji ve i kao obavezan za sve kao sistem bezalternative.Lana je predstava da su demokratija i ljudska prava svojstvena i prisutna kodrazvijenih, a njihovo odsustvo i krenje prisutno i svojstveno nerazvijenim zemljama.Nasilno irenje demoktarije, ljudskih prava i sloboda, koi razvoj stvarne demokratije,

ljudska prava i slobode.Nasuprot novom svetskom poretku, razvoj demokratije i ljudskih prava i sloboda zahtevanedvosmisleno uvaavanje i svetsku promociju svake zemlje bez obzira na sistem, veru irazvijenost kao i potovanje bogatstva razlika i traenje optimalne harmonije u njima. Topretpostavlja i nove organe svetske zajednice koji bi spreili dominaciju najmonijihsvetskih sila i omoguile razvoj pravednijih meunarodnih odnosa u interesu svihzemalja sveta.

6.

a. Tipovi i modeli ekonomskih sistema

Neki autori istiu etri tipa ekonomskih sistema: dva trina tipa ekonomskih sistema ukojima dominira trina privreda + trina ekonomika slobodne konkurencije(istkapitalizam) i savremena trina ekonomika(savremeni kapitalizam) i dva netrinasistema- tradicionalni i administrativno-komandni komunistiki. U okviru ovog ili onogsistema prisutni su razni modeli ekonomsko-socijalnih razlika pojedinih zemalja ipodruija. U tom kontekstu kao karakteristini modeli u okvirima savremenogkapitalistikog sistema istiu se:Ameriki model sistem usmerene preduzetnike aktivnosti kojom se bavi najvei deoradnoaktivnog stanovnitva. On ne postavlja pitanja socijalne jednakosti, ve se slabijestojeim grupama obezbeuju uslovi za skroman ivot. Ovaj model zasnovan je navisokoj produktivnosti rada i masovne orijentacije za postizanje linog uspeha.Japanski model karakterie se orijentacijom na sporiji rast ivotnog standardastanovnitva u odnosu na rast produktivnosti rada. Zbog toga se smanjuje cena kotanjaproizvoda i obezbeuje vea konkurentnost na svetskom tritu. Daje se prioritet interesunacije u odnosu na pojedinca.vedski model karakterie se snanom socijalnom komponentom, usmerenom nasmanjenje socijalnih razlika putem preraspodele nacionalnog dohodka u korist slabijihslojeva stanovnitva. Ovaj model se jo naziva funkcionalna socijalizacija u kome jeproizvodna funkcija preneta na privatna preduzea koja posluju na konkurentnim trinimosnovama, a funkcija obezbeenja visokog standarda(zaposlenost, obrazovanje, socijalnoosiguranje) i mnogi elementi infrastrukture(saobraaj, nauno-istraivaka delatnost)- nadravu.Nemaki model - socijalno trine privrede u kome drava aktivno utie na cene, carine,tehnike norme. Model je funkcionisao pod geslom. Blagostanje za sve - blagostanje kroztrinu utakmicu.U okviru administrativno-komandnih sistema(centralno-planskog komunistikog) istiuse razni modeli bivih socijalistikih zemalja-posebno ruski model i NR Kine.

27


28/118

Ruski model se jo nije oformio i u toku je ekonomska reforma, privatizacija snaglaskom izraene potrbe za nastajanjem sistema savremene trine privrede. Meutimprisutna je velika nestabilnost u celokupnom socijlano-ekonomskom ivotu. I ovaprelazna (od administrativno-komandne na savremenu trinu) ekonomika moe senazvati sistemom.

- U specifinom obliku prelazni oblik sistema prisutan je u NR Kini. Kada je re oprelaznim oblicima ne radi se samo o jednosmernom kretanju- prelazu na trini sistemprivreivanja, ve i o prelazu trinog na socijalni sistem.

b. Definisanje nerazvijenih zemalja

Savremeni termin zemalja u razvoju je drugi izraz za nerazvijene zemlje. Grupastrunjaka UN dobila je zadatak da ispita probleme i preporui mere za razvojnerazvijenih zemalja istakla je propleme pri pokuaju def izraza nerazvijenih zemalja.Imali smo tekoe, kau oni s tumaenjem izraza nerazvijene zemlje u kojima je realannarodni dohodak po stanovniku nizak u uporedbi sa realnim narodnim dohodkom po

stanovniku SAD, Kanadi..Odgovarajui sisnonim bio bi siromane zemlje.Razlike u prirodnim bogatstvima razliitih zemalja stvaran su faktor razlika u dohotku postanovniku.Brojni autori def pojam nerazvijene zemlje navoenjem njenih karakteristika:1. zemlje i podruija u kojima je udeo primarne proizvodnje u ukupnoj proizvodnjidaleko znaajniji od udela sekundarne proizvodnje.2. zemlje sa vrlo malom upotrebom mehanike energije po stanovniku, u kojima senajvei deo privrednih aktivnosti obavlja zaostalom tehnikom i tehnologijom.3. Zemlje sa niskim nacionalnim dohodkom4. zemlje sa stacionirano privredom5. zemlje koje investiraju mali deo nacionalnog dohodka6. zemlje sa veim procentom smrtnosti od smrtnosti u SAD, Kanadi..7. sa visokim procentom nepismenih.Umesto def termina nerazvijena zemlja neki autori (Miler, Boldvin) navode sledeekarakteristike nerazvijene zemlje.1. dominacija proizvodnje primarnih proizvoda2. snaan pritisak stanovnitva3. nedovoljno iskorienje prirodnih bogatstava4. velika ekonomska zaostalost stanovnitva5. oskudica kapitala6. velika orijentacija na spoljnu trgovinuDrugi autori kao Djulio Kverini zur smatraju one zemlje kojima se unato potencijalnojraspoloivosti izvora i primerenih tehnologija- ne uspeva proizvesti koliina dobara iusluga koja bi odgovarala minimalnim stvarnim potrebama i tenjama velikog deladomaeg stanovnitva za napredkom.Eksperti UN razvrstavaju nerazvijene zemlje po geografskim oblastima, a Svetska bankau svojoj kategorijizaciji primenjuje jedan meovit kriterij. Deli zemlje u razvoju u etrikategorije:- zemlje izvoznice nafte- zemlje sa veim dohotkom (iznad $400 po stanovniku)

28


29/118

- zemlje sa srednjim dohodkom($200-375 po stanovniku)- zemlje sa najniim dohodkom(ispod $200 ) ona obuhvata 23 zemlje i oznaene su kaoetvrti svet.Def ovih termina zavisi ne samo od toga kakve drutveno ekonomske strukture elimo daizrazimo nego i od toga s kog aspekta i kojim ciljem date fenomene ispitujemo.

Nesumljivo postoji znaajna razlika izmeu novoindustrijalizovanih zemalja Evrope inovoindustrijalizovanih Latinske Amerike tj novoindustrijalizovanih Azijskih zemalja-izvoznica industrijskih proizvoda(Juna Koreja, Singapur, Tajvan)Razliiti aspekti, ciljevi i metodi pristupa ogledaju se u razliitim nazivima, tj terminimakojima se eli istai nerazvijenost: siromane zemlje, sirovinske zemlje, zemlje periferije,trei svet, zaostale zemlje, nedovoljno razvijene, slabe zemlje, male nacije, nove snage,neutralne zemlje.U poslednje vreme odomaio se termin ZUR. Ali ako bi se prihvatioovaj termin mali broj zemalja bi se naao danas u svetu koji se nalazi u razvoju. ta vieovaj termin bi vie odgovarao industrijski razvijenim zemljama, koje se jo bre razvijajuod nerazvijenih.Danas su jo najuobiajeniji termini razvijene i nerazvijne zemlje, podruija i kontinenti.

Ni ovi termini nisu bez prigovora, jer ni jedna zemlja nije toliko nerazvijena da bi moglabiti nerazvijenija niti je i jedna zemlja toliko razvijena da se ne moe dalje da razvija.Termini nerazvijena zemlja kao i razvijena su statini i neodraavaju stvarnu dinamiku urazvoju pojedinih zemalja. Otuda bi prihvatljiviji termini bili razvijenije i nerazvijenijezemlje. Bez obzira s kojim se od ovih termina posluili, poznato je na koje se zemljemisli.

c.Nain funkcionisanja i sticanja lanstva u GATT-u

Glavni organ STO je Ministarska konferencija koju ine predstavnici svih lanica STO.Konferencija se sastaje najmanje svake dve godine i donosi odluke po svim pitanjima izmultilateralnih trgovinskih sporazuma.Svakodnevni rad se odvija u brojnim telima: Osnovno je Generalni Savet koji ine svelanice STO i koji izvetava ministarsku konferenciju.Generalni savet delegira svojaovlaenja drugim osnovnim telima-Savetu za trgovinu robom, Savetu za trgovinuuslugama i Savetu za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine.Ministarska konferencija je osnovala jo tri tela koja odgovaraju GeneralnomSavetu.Komitet za trgovinu i razvoj nadlean za ZUR. Komitet za platno-bilansna ogranienja,Komite za budet, finasije i administraciju.Veina zemalja ima diplomatske misije u enevi, na ijem elu se najee nalaziambasador akreditovan pri STO.Neke grupe zemalja istupaju zajedno u STO sa jednim zajednikim predstavnikom nasastancima i u pregovorima. Najvea grupacija ove vrste je EU sa 15 zemalja lanica. EUje samostalno lanica STO, kao i jene drave lanice posebno.U STO se nastavlja tradicija odluivanja iz GATT-a putem konsenzusa. Kad nije moguepostii konsenzus, Sporazum o osnivanju STO predvia glasanje. U tim sluajevimaodluke se donose veinom glasova, jedna zemlja jedan glas. Za odluku o prijemu novelanice potrebna je 2/3 veina na ministarskoj konferenciji.

29


30/118

Oim navedenog originalnog lanstva u STO, bilo koja drava ili teritorija koja imapotpunu autonomiju u venju svoje trgovinske politike moe postupiti STO pod uslovimakoji se dogovore sa lanicama STO.ZUR su predstavljale 97 od 128 ugovornica GATT-a krajem 1994. Zajedno sa zemljamau procesu tranzicije ka trinoj privredi, oekuje se da igraju znaajnu ulogu u STO,

imajui u vidu poveani broj lanica STO. Opta panja je posveena specifinimpotrebama i problemima ZUR i zemljama u procesu tranzicije.U mnogim delovima sveta dolo je do formiranja regionalnih trgovinskih sporazuma ukojima se grupe drava dogovaraju da ukinu ili snize trgovinske prepreke u meusobnojtrgovini. Ova pravila imaju za cilj da se olaka trgoovina izmeu odreenih zemalja,poduslovom da to ne podie trgovinske prepreke u odnosu na sotali svet. Na taj nain,regionalne integracije upotpunjuju multilateralni trgovinski sistem, a ne predstavljajuopasnost.

7.

a. Teorija konvergencije

Teorija konvergencije ili pribliavanje socijalno ekonomskih sistema, nasuprot doktrinidivergencije, polazi od konstantacije - da kapitalizam i socijalizam usled dejstva naunotehnolokog progresa gube svoje ranije suprotnosti i poprimaju opte i bitne zajednikeosobine koje ih pribliavaju, a ne suprotstavljaju, tako da dolazi do formiranjajedinstvenog industrijskog drutva, odnosno do jednstvenog i integralnog socijalno-ekonomskog sistema.Osobine teorije su:

1. podvlai rastue slinosti dvaju sistema, odnosno procesirajuu akumulacijuzajednikih crta.

2. istie da kapitalizam sve vie poprima crte socijalizma, a socijalizam poprima svevie osobine savremenog kapitalizma.

3. s obzirom da se oba sistema nalaze u razvoju, osvajanju i primeni savremenenauke, tehnike i tehnologije ona istie ono to je opte i zajedniko, to jeimanentno samoj logici razvoja nove tehnike i tehnologije tj da nauno-tehnolokiprogres dovodi do konvergencije.

Ovu teoriju moemo posmatrati sa vie aspekata, dva su najbitnija:tehnoloko-tehnikiekonomsko-socioloki

Prema ovoj teoriji objektivna ekonomsko-socijalna baza konvergencije socijalno-ekonomskih sistema je osobenost savremene nauno-tehnoloke revolucije.Jedan od predstavnika ove teorije je i Valter Bakinghem istie vaan zakljuak oveteorije- da su realno postojei ekonomski sistemi vie slini nego razliiti. Pristalicaove teorije je i Jan Tinbergen.(kae da je vano to se oba sistema nalaze u procesurazvitka i zbliavaju se)Galbrajt takoe odbacuje dilemu kapitalizam ili komunizam i zalae se za neto boljeod oba sistema.

30


31/118

Kao bitne pozitivne procese promena koje se odvijaju kd dvaju osnovnih savremenihsocijalno-ekonomskih sistema obino se navode:1. jaanje uloge drave u kapitalistikom i njeno slabljenje u socijalistikom sistemu2. slabljenje trinih elemenata, razvoj i primena planiranja u kapitalistikom

sistemu, a u socijalistikom sistemu slabljenje direktivnog planiranja i jaanje

trinih kategorija i kriterija.3. pomenuta dva procesa, dovode do slabljenja socijalno-ekonomskih razlika ukapitalistikom sistemu i poveanja, tj diferencijacije u dohocima usocijalistikom sistemu.

Tehnoloki pristup teoriji konvergencije kao procesirajue zajednike crte istie:1. proces koncentracije i centralizacije sredstva koji namee savremena tehnika i

tehnologija2. poveanje uea industrije u strukturi drutvenog proizvoda, njena superiornost3. odlazak radne snage sa sela u grad, iz proizvodnih u neproizvodne grane i

delatnostiBakingem smatra da e tri od etri osnove kapitalizma biti prisutne u novom sistemu

koji nastaje i to:1. privatna svojina na kapitalnu osnovu2. ekonomski stimulans i motiv profita3. trini sistem u svojstvu glavnog kriterija i kontrole nad raspodelom roba i usluga.Po njemu sadnja temeljna osnova kapitalistikog sistema tj privatna svojina- mora daostane isto kao i profit, kao motorna snaga sistema, a konkurencija bi i daljepredstavljala opti okvir i u novom sistemu. Budui integralni sistem bi, prema ovojteoriji, preuzeo od socijalizma takoe tri osobine, i to:1. porast jednakosti2. radniku kontrolu nad uslovima rada3. ekonomsko planiranje

Prema teoriji konvergencije otpada alternativa socijalizam ili komunizam, a raa se novaekonomija, koja sve vie dovodi do toga da postojee ekonomije sve vie lie jedna nadrugu, tj da vie lie jedna na drugu nego to se razlikuju.Ameriki sociolog Sorokin istie da se vrednosti savremenog kapitalizma i komunizmapostepeno slivaju u jedinstveni socijalni organizam koji se sutinski razlikuje odkapitalizma i od komunizma, jer je osloboen slabosti i jednog i drugog sistema. Ponjemu u savremenim uslovima su pristna dva tipa industrijskog drutva- demokratski itotalitarni. Prema Parsonu, kod prvog tipa kao odluujui faktor se istie privatna svojinai slobodno preduzetnitvo koje je relativno zavisno od dravne kontrole i drugi u kojem usvim oblastima odluujuu re igra drava.

b. Prevazilaenje ekonomske stagnacije i zaostalosti ZUR - primer Argentinskog

ekonomskog liberalizma

Mnoge zemlje Dalekog istoka Azije i Latinske Amerike su na vrlo razliite uspele daubrzaju i stabiliziraju razvoj. Posebno je interesantan primer nekih zemalja LatinskeAmerike, koje su poslednjih desetak godina preokrenule ne gativan i pozitivan tokekonomskog razvoja, a to znai da ubrzaju ekonomski razvoj, smanje inflaciju i znatnopoveaju dohodak po glavi stanovnika. Primer Argentine vie je nego pouan za

31


32/118


33/118

Scenario dodatnog finansiranja plus ojaanje politika procena je da bi 15 najzudeenijihZUR ako prime dopunsku finansijsku pomo poboljale servisiranje dugova i povealeprivredni rast i izvoz.Ekonmso soc komisija UN za Aziju i Tihi okean smatraju da e XXI vek biti vek Azije-da e ona ostvariti dva puta veu stopu rata bruto proizvoda nego razvijene zemlje

Meu azijskim zemljama u razvoju potrebno je istai znaajnu ulogu Kine i Indije.Kinaje specifian fenomen. Ona je visokim stopma ekonomskog rasta i otvranjem prema svetui stranom kapitalu znaajno doprinela porastu globalne stope rasta i uticaja azijskogkontinenta na e

Documents

Savremeni ekonomski sistemi i odnosi - Skripta