Savremeni ekoloki problemi Predmet: Ekoloki menadment FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA, BEOGRAD

Uvod:Kratki spisak akcidenata Ukupan broj zagaivaa i ekolokih havarija u Srbiji moe se samo nagaati. Akcidenti koji su dobili veu medijsku panju mogu se pribeleiti na jednoj cedulji: - Ukradeni automobil ispred Instituta Kirilo Savi" u Beogradu sa aparatom u kome je bio enkapsulirani iridijum u avgustu 2004. godine - Emisija sumpor-dioksida iznad dozvoljenih vrednosti u Rafineriji Panevo u martu 2004. godine - Izlivanje benzina na mostu Gazela 2. juna 2004. godine - Izlivanje amonijaka iz eleznikih cisterni na Dorolu u julu 2002. godine - Izlivanje amonijaka iz eleznikih cisterni na Topideru u avgustu 2002. godine - Isticanje vinil-hlorida iz prevrnute cisterne u Beogradu u avgustu 2003. godine - Prevrtanje cisterne u Feketiu kod Bake Topole u oktobru 2003. godine

Uprkos aurnom izlasku inspekcija na teren i uprkos odlukama do kojih te inspekcije dou, procedura zapinje kada doe na red akcija izvrnih organa (milicije i suda), tako da problem opet tapka u mestu. Iako je sveprisutan i drugi problem (nedovoljno novca u gradskom budetu), gradska vlast pokuava da sanira ekoloke probleme i nerepresivnim metodama. Tako je prole godine 20.000 stanova prikaeno na toplovod, to jest iskljuena su individualna loita i kotlarnice, ime je uinjen znatan pomak u smanjenju zagaenosti vazduha. Ima, meutim, sistema na koje grad ne moe da utie, to zbog novca, to zbog preplitanja nadlenosti sa Republikom. Jedan od takvih primera je zgrada tehnikih fakulteta, kojoj je grad do loionice o svom troku sproveo toplovod, iako su fakulteti republike ustanove.

2

1. Drutveni uzroci ekoloske krize

Prema jednom stanovistu, ekoloska kriza je kao simptom sveobuhvatne krize savremene zapadne civilizacije, posledica prakticnog odnosa coveka prema prirodi uspostavljenog na vrednosnim predpostavkama i kulturnoj paradigmi te civilizacije. Najranije formulacije tih predpostavki, kao sto je poznato, poticu od Dekarta i Bekona. Na pocetku procesa koji danasnjem coveku zapada, i ne samo njemu, ispoljava krajnje opasne ekoloske pretnje stoji Dekartova ideja coveka kao gospodara i vlasnika prirode.

Za ekoloku samosvest

-

Budunost

je

onakva

kakvom

je

pravimo

-

Industrijski nain proizvodnje, tehniki progres, nove tehnologije te postindustrijski ciklus razvoja, u najrazvijenijim zemljama evropskog i amerikog zapada, - doneo je znatan i nesluen prosperitet na planu opteg razvoja oveanstva, ali je u isto vreme prouzrokovao niz sloenih procesa, negativnih promena prirodne sredine, koje ugroavaju ili ak destruiraju ivot na Planeti Zemlji. Stanje je takvo da upuuje na uzbunu i pozornost od strane sveta nauke, u oblastima prirodnih i drutvenih istraivanja, a i sveta politike. Nauka je bila jedinstvena u konstantaciji da je nastupilo stanje opasne i ozbiljne, zabrinjavajue ekoloke krize. To je vreme od 70-tih godina naeg veka pa zakljuno sa naim vremenom. Ekoloka kriza se tokom praenja razvoja ekoloke misli, pa i od nastanka ekologije kao samostalne naune discipline, do danas, ispoljavala u svojim raznolikim oblicima, modalitetima. Tako se ekoloka kriza objektivno pojavljuje paralelno sa nastankom i razvojem ljudske civilizacije

3

- u jednom obliku: zagaenja prirodne sredine. Naravno, to zagaenje prirodne sredine je bivalo srazmerno stepenu ukupnog razvoja ljudske civilizacije. Stoga je taj prvi oblik ekoloke krize objektivno prisutan, sa manje-vie neznatnim stepenom, tokom itave istorije jedne (nae) civilizacije, i on se protee sa razliitim intenzitetom faktiki sve do polovine XX veka. Ovaj oblik ekoloke krize je po svom karakteru takav da omoguuje prirodnoj sredini mo samoreprodukcije, i njenu samobitnost. Tei oblik ekoloke krize ispoljava se u modalitetu ugroenosti prirodne sredine. Ovaj oblik ekoloke krize iskazuje nemo prirode da sama izvri procese samoreprodukcije te se imperativno pretpostavlja intervencija oveka da se uspostavi ravnotea prirodne sredine. Mada je uputnije da uloga oveka bude preventivna, - tj. da ovek sprei, da ne doe do ugroavanja prirodne sredine. Najzad, najzaotreniji oblik ekoloke krize je destrukcija. Ovaj oblik ekoloke krize izraava stanje propadanja prirodne sredine, u kojem su neki njeni delovi potpuno uniteni, i ne mogu se obnoviti, a da se neki delovi uz kvalifikovanu pomo i napor oveka, i same prirode, mogu obnoviti. Taj stadijum ekoloke krize zabrinjava nau dananju civilizaciju i izraz je (ne)moi oveka da "rui delo i rad prirode koji je omoguio da se on pojavi na ovoj planeti". Savremeni rat i moderno naoruanje se uzimaju kao najvee zlo za ljudsku i prirodnu sredinu, jer uzrokuju zastraujue oblike destrukcije - te su neuporedivo najvea opasnost i pretnja za opstanak i ljudske vrste i prirode. Posledice lokalnih ratova u savremenom svetu, ukljuujui i ratno okruenje i sukobe u nas, na prostoru prethodne Jugoslavije, to nesumljivo potvruje zagaenost i destrukciju: tla, voda, vazduha. Stepen ugroenosti ljudske i prirodne sredine su takvi da bi drava morala to hitnije da preduzima mere barem ublaavanja propadanja i ljudske vrste i prirode. Savremeni na graanin mora formirati ekoloku svest i ekoloku kulturu u procesu rekonceptualizacije sveta. Ekoloki problemi su brojni i objektivno teki za reavanje. Odgovornost za to pada na oveka, koji s obzirom na njegovu veliku naunu i tehniku mo i ekoloku svest, - moe prirodu zatititi, razoriti ili je dalje "stvarati" u stanju dinamike ravnotee. Naravno, to zavisi od karaktera usmerenosti i nove skale vrednosti, - u procesima industrijalizma, postindustrijalizma, urbanizacije i adekvatno projektovanje novih tehnologija. Jer, zatita prirodne, ivotne sredine, ako se hoe prosperitet i sadanjih i buduih generacija, mora postati organski deo ukupne projekcije razvoja. Naime, ovek sa tehnikim, tehnolokim reenjima moe razreiti veliki broj ekolokih problema u zajednici sa ulogom drugih naunih oblasti poput: ekonomskih, etikih, politikih i dr. Jedan od ekolokih problema je zagaivanje i delom ugroavanje zemljita

4

(tla) i brojnih prirodnih resursa. Modernizacija u poljoprivredi ne bi smela da upropauje zemljite i smanjuje njegovu plodnost. Pogotovu kada se zna da se danas obrauje svega 10% kopnene zemljine povrine. Istraivanja i statistiki podaci upozoravaju na alarmantnost ugroenosti prirodne sredine, zemljita napose. Tako, oko jedne treine zemljinih oblasti na Zemlji (pustinje, poploani gradovi) odrava malu bioloku aktivnost, jedna treina su ume i savane, a jedna treina usevi i panjaci. Panjake oblasti sveta se smanjuju od sredine sedamdesetih godina kako ih preterana ispaa pretvara u pustinju; ak i udeo obradivih zemljita opada zbog degradacije ili korienja u nepoljoprivredne svrhe (putevi, gradovi, aerodromi itd). Najvanije od svega je injenica da su tropske ume seene bre nego ikada. Procenjeno je da je 1980. godine godinja stopa unitavanja uma u tropima oko 11.4 miliona hektara; a jedna procena koja mnogo vie uznemiruje (a moda je nerealno visoka) podie ukupan broj na 20.4 miliona hektara tropskih uma godinje - to je jednako veliini Paname. Nestajanje tropskih uma (posebno u Latinskoj Americi, koja sadri 60% tropskih uma u svetu) brine ekologe, iz nekoliko razloga. Prvi je unitavanje naina ivota mnogih nedunih plemena. Takoe je tano i to da ove ume sadre daleko najvee svetske zalihe biljnih i ivotinjskih vrsta (sama Panama ima isto toliko biljnih vrsta kao cela Evropa), i da bi unitavanje ovog fantastinog skupa zadalo teak udarac stalnoj potrebi ljudske vrste da odri obnavljanje (i poboljanje) useva otpornih na tetoine, a produktivnih. Pritisak stanovnitva koji vodi ka unitavanju uma bi tako ograniio sposobnost globalne poljoprivrede da se obnavlja - i da snadbeva dodatne milijarde potroaa. To bi takoe bio udarac plodnosti i divoti samog ivota. A sve se to deava tako brzo. Prema jednom apelu koji je u julu 1991. godine latinoamerikim predsednicima poslao Gabrijel Garsija Markes i ostali ugledni potpisnici, do 2000. godine tri etvtine amerikih tropskih uma moe biti oboreno, a 50% njihovih vrsta biljaka i ivotinja zauvek izgubljeno. Ono to je Priroda stvorila tokom miliona godina bie od nas uniteno za malo vie od 40 godina." (P. Kennedy). Voda je kao to se zna znaajan ili nezamenljiv prirodni resurs za odravanje ivota na zemlji, zato se ona mora sauvati u zdravim prirodnim uslovima. Ukupne koliine vode na zemlji, izraeno statistiki, pokrivaju 97% morskom vodom, 0.58% u zemljinoj kori, 0.02% jezera i reke, te 0.001% u atmosferi. Preostali deo od 2.01% pokriva polarni led. Meutim dobrim delom "prljavi", poljoprivredni i industrijski razvoj takoe pogaa kvantitet i kvalitet vodenih zaliha Zemlje. Jo jednom je glavni uzrok poveanje stanovnitva u svetu tokom ovog veka od 1.6 milijardi na vie od 5 milijardi, ija je posledica rast potranje za vodom. U bukvalno svakom velegradu sveta u razvoju, kombinacija prenaseljenosti, nesmotrenog koraka u industrijalizaciji, i skoro potpuni nedostatak kanalizacije i postrojenja za preiavanje, unitila je ono to su nekad bile iste vode. Porast svetskog stanovnitva je takoe ohrabrio masovno ulaganje u navodnjavanje. Svake

5

godine, ogromne koliine vode, - procenjene kao 6 puta veeg protoka vode Misisipija, - vadi se iz zemaljskih reka, potoka i podzemnih rezervoara da bi se navodnjavali usevi. Vremenom, ovo vodi do natopljenih i zaslanjenih zemljita, sve oskudnijih i zagaenih podzemnih rezervoara, jezera i unutranjih mora koja se smanjuju, kao i do unitavanja divljih ivotinja i ribljih boravita. (P. Kennedy).

Zagaivanje vazduha je takoe jedan od ozbiljno prisutnih narastajuih ekolokih problema koji pokazuju iz decenije u deceniju, parametre poveanog zagaivanja i ugroavanja prirodne sredine, osobito po oveka. Opirnije o tome P. Kennedy upozorava: "Dim koji se vije nad dananjim kineskim gradovima i loe zdravlje radne snage slini su uslovima u Manesteru sredinom XIX veka. Nedavno, 1952. godine, ozloglaeni londonski smog je oduzeo 4000 ivota i ostavio desetina hiljada bolesnih - da bi konano bio donesen britanski Zakon o istom vazduhu dve godine kasnije; napori razvijenih drava da kontroliu izduvne gasove iz automobila su jo skorijeg datuma. ak i danas, itavih 150 miliona ljudi u SAD diu vazduh koji Agencija za zatitu prirodne sredine smatra nezdravim. Javne graevine, od spomenika Graanskog rata u SAD do Akropolja, stalno su nagrizane. Zagaivai kao kisela kia prenose se vetrom iz Britanije i Nemake u Skandinaviju, ili sa Srednjeg zapada SAD u Kanadu, gde je desetine hiljada jezera zakiseljeno. Istovremeno, naunici su takoe zabrinuti da je ozonski sloj, koji titi zemlju i njene stanovnike od tetnog sunevog zraenja, ozbiljno istroen isparenjima hemikalija kao to je hloro-florougljenik. to je ira ozonska rupa, bilo da je iznad Antartika ili Nove Engleske, ljudska bia su ranjivija, kau, prema raku koe", itd. Van sumnje je da dolazi do ugroavanja vitalnih atmosferskih gasova sa kojima je zemlja obmotana, i koji omoguuju ivot, jer vetake hemikalije permanentno truju danas atmosferu, jer je evidentno i enormno poveanje ugljen-monoksida godinje, te koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida, koji krajem ovog veka prema predvianjima futurologa, ekologa i dr., e iznositi oko 350 milionitih delova te metana i dr., upuuje na zakljuak - da nam je biosfera ugroena. U razaranje prirodne, ivotne sredine bez sumlje se ubraja i demografska eksplozija stanovnitva, jer se ljudsko stanovnitvo sada udvostruuje svakih 30 godina. Statistika koju vode strunjaci UN pokazuje da je ljudsko stanovnitvo pre 8000 godina bilo 5 miliona, 1850. godine jednu milijardu, 1970. godine 3.7 milijardi, a prognoze predviaju da e 2000. godine brojati oko 6 milijardi, te 2025. godine oko 8.5 milijardi. Neki prorauni koje vode strunjaci Svetske Banke doli su do standarda da se svetsko stanovnitvo moe stabilizovati na 10 ili 11 milijardi ljudi u drugoj polovini XXI veka.

6

Tako enormno poveanje stanovnitva na Zemlji najpre poveava gustinu naseljenosti stanovnitva, koja po svojoj prirodi vie zagauje u celini prirodnu, ivotnu sredinu; drugo, tako veliki porast stanovnitva prirodno vri u velikim razmerama pritisak na poveanje poljoprivredne proizvodnje za neuporedivo veom proizvodnjom ivotnih namirnica, te izgradnje stanova, kola, bolnica i osposobljenost raznovrsnih kadrova koji e se starati o tom stanovnitvu i dr.

Predhodno je pitanje da li tako visok eksponencijalni rast stanovnitva moe opskrbiti dananji napredak tehnike i proizvodnje, te obim rezervi prirodnih resursa (poveanje potreba za itaricama najmanje 200 puta, za vodom, iscrpljenost sirovina).

Milioni stanovnika umire od gladi, u raznim delovima sveta, na desetine miliona samo u zemljama EU je nezaposlenih itd. Razreenje demografske ekspanzije je, generalno uzev, u smanjenju populacionog prirataja, tj. u kontroli reprodukcije oveka. Ekoloki problemi koje analiziramo su najvei izazovi koje ve konfrontiraju nae drutvo i zahtevaju globalnu planetarnu novu alternativu civilizacije, - a to dalje znai, moramo se opredeliti za ideje koje e izraziti rekonceptualizaciju sveta i koje e objektivno biti efektivni uzronici novih promena. Tu se kao najbitniji izvor promena namee i vidi u tehnologiji, jer ona objektivno stvara nove mogunosti usavravanja prirode i transformisanja resursa, nezavisno od tipa i razvijenosti drutva ponaosob. Takav pristup pretpostavlja naputanje stihijnosti u razvoju. Moraju se stvarati nove institucije za ekoloke probleme koje bi permanentno radile na programskim alternativama, i naravno, nuno je organizovano izdvajati finansijska sredstva u okviru svakog drutva ponaosob, za zatitu i ouvanje prirodne, ivotne sredine. Poznato je da u poslednjoj deceniji naeg veka veina zemalja izdvaja ta sredstva u iznosu od 0.5% - do 2.5% nacionalnog bruto proizvoda. Ekoloki problemi savremenog oveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo efektivne intervencije bilo koje pojedinane zemlje, organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajedniki saznajno-praktini napori svih zemalja, mogu da ublae zastraujue posledice ekoloke katastrofe. Taj projekat pripada nacrtu jednog drugaijeg shvatanja sveta, drutva, politike, ekonomije, privrede, industrije, kulture i naravno socijalne etike. oveanstvo mora da angauje sve saznajne resurse nae civilizacije, kako bi pokrenulo globalnu borbu protiv posledica koje je samo proizvelo. Taj proces ekolokog senzibilizovanja ljudi mora da bude permanentan, i

7

dugoroan, mora da se odvija na svim nivoima podjednako, kako na globalnom tako i na lokalnom planu. To uenje nove ekoloke kulture mora da krene od svetske zajednice, od njenih zakona, naela, principa i konvencija, koje e obavezivati sve zemlje sveta. Dalje, svaka drava mora da organizuje specifine institucije, ustanove i organizacije koje e na lokalnom planu da razvijaju ekoloku svest, ekoloku kulturu, standarde, zakone i norme. To jest, svako civilno drutvo mora da razvija poseban vid ekoloke samosvesti graana. Tu brigu za prirodu, mogu da preuzmu brojne nevladine organizacije, pacifistiki i ekeoloki pokreti, poput recimo, Zelenih partija na Zapadu. I na kraju, svaki pojedinac bi morao da razvije privatnu etiku odgovornosti prema prirodi, i sredini u kojoj ivi i radi. Danas je sazrela teorijska i politika svest da je pitanje budunosti oveka neraskidivo povezano sa pitanjem budunosti prirode. Ugroena budunost prirode i oveka trai jednu novu etiku solidarnosti sa organskim svetom iji smo mi neraskidivi deo. U pitanju vie nije princip nade, ve princip odgovornosti prema prirodi shvaen kao ljudska samoodgovornost. Budunost oveanstva je prva obaveza ovekovog kolektivnog ponaanja u doba negativnog ishoda tehnike civilizacije, koja je postala svemona. U ovom je sadrana i budunost prirode , cele biosfere. Interes oveka u najsublimiranijem smislu poklapa se s interesom ostalog ivota koji je njegova svetska domovina. Dostojanstvo oveka je nemogue izgraditi bez dostojanstva prirode. To dostojanstvo prirode nam nalae da konano prestanemo da svetsku okolinu tretiramo na egoistian, utilitaristikopragmatian nain. 2. Ekoloske krize savremenog zapadnog sveta Ima misljenja da je upravo racionalisticki nacin ostvarenja programa izvor svekolike pa i ekoloske krize savremenog zapadnog sveta. Ta kriza je samo jedno od ispoljenja temeljne krize civilizacije zasnovane na kulturnom obrascu koji, za razliku, na primer, od kulture americkih Indijanaca, ne podrazumeva koegzistenciju sa prirodom, vec njeno savladavanje i podredjivanje covekovim ne uvek racionalnim potrebama. Postoji jos jedan stav koji je srodan upravo skiciranom stanovistu posto i on ekolosku krizu vezuje za isti deo savremenog sveta, za Zapad. Ali dok je u prethodnom slucaju naglasak na Zapadnoj civilizaciji i domasaju njenih vrednosti, ovaj drugi stav je utoliko ideoloski zaostren sto za izvornu i jedinu zivotnu sredinu ekoloske krize uzima kapitalisticko drustvo. Prema ovom gledistu, ekoloske bolesti se ne javljaju kao posledica razvoja nauke i tehnologije, nego na takav nacin zavise od prirode drustvenog poretka da napadaju samo kapitalisticka drustva. Ono, naravno bez ikakvog pokrica u samoj stvarnosti, podrazumeva ako ne prirodni imunitet socialistickih drustava u odnosu na ekoloske probleme onda, svakako, njihovu - samim poretkom utemeljenu - sposobnost efikasnog savladavanja tih problema.

8

Interesantno je da ne mali broj istrazivaca u ovoj oblasti, koji inace nisu skloni osnovnoj ideoloakoj predpostavci ovog stanovista, drzi centralni motiv kapitalisticke proizvodnje - profit - za glavni izvor mogucnosti ekoloskog sloma savremenog sveta. Sledece stanoviste, sa kog se sagledavaju dubinski drustveni uzroci skoro hronicne ekoloske krize modernog sveta, R. Rihta smatra pomodnim. Ono, po njemu, odgovornost za savremeno bedno stanje covekove prirodne okoline neopravdano prebacuje sa (kapitalistickih) drustvenih pritisaka na humanocentrizam. Inace, prema tom stanovistu, mi smo humanocentricni jer ignorisemo cinjenicu da je covecanstvo u svim njegovim tako razlicitim i osobenim kulturnim ispoljenjima, ipak, samo jedan oblik zivota unutar planetarne ekosfere. Otuda se ekoloska kriza smatra izrazom vremenom akumuliranih posledica humanocentricnog ponasanja ljudske vrste prema prirodi. Napokon, treba reci da u rivalskom odnosu prema navedenim stanovistima stoji misljenje po kome do prekidanja zivotnih ciklusa u ekosistemu, sto predstavlja ekolosku sustinu covekovog razaranja prirodne okoline, dolazi zbog nesrazmere u ritmu evolucije prirodne okoline, kao celine, i ritmu evolucije ljudskog drustva, kao dela te celine. Medjutim, nezavisno od razlicitosti sagledavanja dubinskih socijalnih izvora ekoloske krize, koja proizilaze iz pomenutih stanovista, sva ona dele uverenost u mogucnost potpune ekoloske katastrofe. Ipak, radi kakve-takve potpunosti treba napomenuti da ova uverenost nije opsta medju naucnicima. Nije mali broj onih koji su sacuvali stav ekoloskog optimizma uprkos cinjenicama koje, kako izgleda, pruzaju osnov jedino za strah i brigu. Ukratko, prema stavu ekoloskih optimista, savremena nauka preko tehnologije ne proizvodi samo probleme za ljude. Ona istovremeno predstavlja mocno sredstvo njihovog resavanja. Medjutim, izgleda da se za preterani ekoloski optimizam ne moze pribaviti mnogo razloga. Naravno, nadu bez daljega podgreva vec prilicno rasirena ekoloska svest i vec uveliko razgranata mreza institucija (sve do ekoloske policije) koje rade na osujecenju zle ekoloske sudbine. U tom pravcu su narocito delotvorni odgovarajuca zakonska regulativa i poreska politika kojima se onemogucava ili obeshrabruje ekoloski opasno ponasanje bilo koje vrste. Ipak, ekoloska kriza savremenog sveta nije tek himericni proizvod pesimizmom opterecenog duha. Prikupljeno je mnogo empirijskih dokaza o sumornoj stvarnosti ekoloskih problema. Uzgred receno, tu stvarnost u Srbiji dodatno opterecuje ne mali primitivizam koji cesto ume da se ispolji i na najdrasticniji nacin. Dubinski drustveni uzrocnik tih problema svakako treba traziti u ustrojstvu i kulturnim pretpostavkama savremenih drustava. Jagma za sto vise proizvoda koja je u tim drustvima podsticana sirenjem kruga prestiznih i potrosackih

9

potreba, planiranim zastarevanjem i, iznad svega, potrebama profita zahteva se sve vise sirovina, sto podrazumeva sve opseznije i intenzivnije zahvatanje u prirodu. Rezultat toga je sve vece obilje roba, ali i sve vece iscrpljivanje prirodnih resursa, cak i onih cije je ocuvanje pretpostavka opstanka zivota na Zemlji. A tu su i mnogi drugi negativni ucinci (na primer, otrovan ili radioaktivan otpad itd.). Medjutim, nije opravdano tehniku kao takvu smatrati odgovornom za njenu ekoloski opasnu upotrebu. Tehnika je, u stvari, kao lek. Njena kontrolisana i promisljena upotreba na razne nacine oslobadja coveka. Ali kao sto lek usled neodmerene upotrebe postaje otrov, tako i koriscenje tehnike nenormirano svescu o njegovim ekoloskim posledicama postaje pretnja smrcu celokupnom zivom svetu na zemlji. Do nesrecnih ishoda, dakle, ne dolazi zbog tehnici imanentnog zla, vec zbog zovekove mnogo puta potvrdjene sklonosti da prevrsi meru, da postupa protivno onom grckom: najbolja je mera. Raznorazne mogucnosti savremene tehnike proizilazi iz njene fantasticne efikasnosti. Ona do neslucenih granica povecava mogucnosti proizvodnje novih vestackih elemenata cesto neuklopivih u funkcionalnu ravnotezu ekosistema i unistavanja njegovih vitalno vaznih delova. Primer za prvo je proizvodnja sve veceg broja hemijskih preparata, a za drugo - unistavanje suma i iscrpljivanje sirovina. Takvom svojom efikasnoscu tehnika daje coveku moc geoloske sile. Ali ta okolnost je samo jedan akter u drami opstanka zivog sveta. Da bi se sagledali izgledi te drame da se zavrsi kao tragedija, treba jos zamisliti snagu ekonomskih interesa. Snagu interesa a i ekonomski niposto se ne razlikuju od drugih, najbolje je predvideo Lenjin. Kad bi, kaze on, geometrijski aksiomi zadirali u interese ljudi i oni bi morali biti promenjeni. Ne treba mnogo maste da bi se dokucila velicina opasnosti kojoj sprega pohlepnog ekonomskog interesa i konstatovane efikasnosti savremene tehnike, u odsustvu svesti o posledicama njene nekontrolisane upotrebe, izlaze zivi svet na zemlji. Jedno je izvesno, nepromisljeno koriscenje moderne tehnologije u ekosistemu proizvodi dejstva potpuno analogna onima koje rak izaziva u tkivu organizma. U svakom slucaju, ekoloska scena nase planete pruza uzbudljiv prizor. U kostac se drze Tanatos i Eros, sile razaranja i sile zivota. Na strani Tanatosa je sve a na strani Erosa - (eventualno) ekoloska svest i covekov nagon za samoodrzanjem. Ne bore se na zivot ili smrt neposredno, nego za ovladavanje tehnikom. Nacin njene upotrebe ce odluciti o zivotu ili smrti. Svakom coveku, za koga se ne postavlja ono hamletovsko biti ili ne biti zbog apriornog opredeljenja za biti, ostaje ne samo da se nada, vec i da, prema svojoj moci, doprinosi da dokazano nadmocni Tanatos ne odnese konacnu pobedu i ne odstrani zauvek sa Zemlje tu cudesnu groznicu materije (sto na jeziku Duska Radovica znaci: zivot). Izgledi da se to predupredi nisu mali, jer za savremenu nauku sve ekoloske opasnosti, kojima je posredstvom tehnologije i sama kumovala, uglavnom su lako savladive. Medjutim, posto

10

ona, kao i tehnika, moze da sluzi razlicitim ciljevima, neophodno je da se ciljevi saobraze potrebama opstanka zivota na planeti, ako se taj opstanak, pa i ljudski, uopste zeli. A to bi se moglo zeleti, jer izgleda da se u ekoloskom kontekstu, ako nigde drugde, produzetak zivota moze staviti iznad svih drugih zivotnih ciljeva. Covecanstvo ce izbeci ekoloski slom planete, sto znaci i svoj sopstveni, ako se bude drzalo preporuke koju je Sokrat dao jednom svom savremeniku videvsi ga u bedi, naime da pozajmi od samog sebe na taj nacin sto ce smanjiti svoje obroke. Naravno, u slucaju savladavanja ekoloske nevolje ovo smanjenje odnosi se na luksuz (tamo gde ga ima). 3. Klimatske promene Prema Svetskoj meteorolokoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u ovekovoj aktivnosti u drutvu u celini, koje nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena da bi se ili pojaavale ili slabile u zavisnosti od njihovog intenziteta. U novije vreme, nauna javnost u meteorologiji, fizici i hemiji, poinje da pomera fokus svog interesovanja ka programima vezanim za proizvodnju hrane, zatitu ivotne sredine i ispitivanje klimatskih promena. Sasvim je sigurno da ova istraivanja mogu da se obave samo na interdisciplinarnom nivou. Ovo je razlog zbog ega vlade i specijalizovane agencije pojedinih drava u svetu sistematski pomau u organizovanju timova istraivaa koji se, sada ve intenzivno, bave istraivanjima u navedenim oblastima. Klima, zemljite i biljke predstavljaju osnovu poljoprivredne proizvodnje na koju se potom, nadovezuju drutveno-ekonomski inioci. Prema Svetskoj meteorolokoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u ovekovoj aktivnosti u drutvu u celini, koje nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena da bi se ili pojaavale ili slabile u zavisnosti od njihovog intenziteta. Svakako da klimatske promene znaajno utiu na pojavu novih pristupa u poljoprivrednoj nauci i praksi. To je razlog zbog ega drutvo treba da, preko svojih odgovarajuih institucija, posveti panju fundamentalnom prouavanju klimatskih promena i prateih efekata (globalne i regionalne klimatske promene, prouavanje raznih klimatskih scenarija, promene u koncentraciji gasova staklene bate, stanje ozonskog omotaa, promene u intenzitetu ultraljubiastog zraenja, itd.). Rezultati ovih prouavanja, koji mogu da se odvijaju ili samostalno ili u saradnji s veim institucijama u svetu, treba da poslue za utvrdjivanje: reakcije poljoprivrednih biljaka na klimatske promene i zemljine uslove;

11

znaaja globalnih klimatskih promena i zemljinih uslova za poljoprivredne ekosisteme i prilagodljivost poljoprivrednih biljaka na te promene; reakcije tropskih agrosistema na klimatske promene i zemljine uslove; znaaja globalnih promena klime i zemljita, programa stvaranja sorti i hibrida za uslove izmenjene klime i zemljita; stepena uticaja atmosferskog ozona i ultraljubiastog zraenja na razliite biljne vrste i uticaja klimatskih promena i zemljita na biodiverzitet, pojavu korova, insekata i pojave biljnih bolesti itd. Globalne promene ne ukljuuju samo fizike ve i biohemijske procese. Ovi procesi su u veoj meri uslovljeni jedni s drugim to smo blii tlu gde se energija sunevog zraenja: 1) pretvara u organsku materiju putem fotosinteze, 2) troi na isparavanje sa vode, golog zemljita i biljaka, 3) troi na zagrevanje vazduha, i 4) pretvara u dugotalasno zraenje. U ovim transformacijama energije, zemljite sa svojim fizikim, vodnim, hemijskim i mikrobiolokim karakteristikama u znatnoj meri odreuje toplotni i vodni bilans sistema zemljte-biljka-atmosfera. Bilo kakvo naruavanje osetljive ravnotee ovog sistema vodi ka promenama u toplotnom i vodnom bilansu, to je svojevrsni odgovor zemljita na bilo koju vrstu ovekovog nekontrolisanog ponaanja. Meutim, izmena toplotnog i vodnog bilansa zemljita moe da se odvija i kontrolisano, npr. podizanjem umskih pojasa, navodnjavanjem ili izmenom karaktera podloge putem nekih od agrotehnikih mera. U tom pogledu, ilustrativan je podatak da je podizanjem poljozatitnog umskog pojasa, u oblastima gde zemljite teko zadrava vlagu, mogue da se isparavanje smanji i za 20%, ime se znaajno uvaju zalihe vode. Navodnjavanjem njive, mogue je da se ovi bilansi izmene do stepena kada dolazi do pojave lokalne cirkulacije vazduha izmeu nje i okolnih njiva koje nisu navodnjavane. Svakako da do izmena navedenih bilansa zemljita moe da doe na regionalnom pa i globalnom nivou. U kolikoj meri do tih izmena moe da doe, svakako da ponajvie interesuje poljoprivrednu nauku i praksu da bi pravovremeno mogli da reaguju.

4.

Zagaenost

u

Crnoj

Gori

Kvalitet ivotne sredine u Crnoj Gori je, ukupno ocenjujui, na izuzetno visokom nivou. Na teritoriji Crne Gore ne postoji nijedna hemijska ili farmaceutska industrija, ili rafinerija nafte, ali iako je najvei deo Crne Gore praktino 12

nezagaen, postoje odreene crne take koje odstupaju od takvog kvaliteta. Tamo gje je dolazilo do ekolokih incidenata uzrok je uglavnom bio nemar, a ne tehnologija. Oznaiti neki deo kao "crnu taku ne znai da je na tom prostoru ugroen ivot stanovnitva, ve da stepen zagaenja prelazi dozvoljene granine vrednosti. Opasnost predstavlja injenica da bazeni crvenog mulja i dalje cure i time ugroavaju podzemne vode, odnosno dovode do poveanja njihove alkalnosti. Zabeleena je i poveana koncentracija fluorida u vazduhu, koja prelazi normu za pet do 20 puta u odnosu na propisanu, ali mora se naglasiti da je naa dozvoljena norma 30 puta stroa nego bilo koja u svetu, tako da naene koncentracije jesu vee u odnosu na pravilnik, ali nisu opasne po zdravlje. Jedna od dodatnih zagaujuih materija je i emisija policiklinih aromata iz fabrike anoda koji imaju mogua kancerogena svojstva. Iste te materije nalaze se u poveanim koncentracijama i u svakom naseljenom mestu u Crnoj Gori. Uzrok takvog zagaivanja su motorna vozila, odnosno stari automobili i neadekvatno gorivo iji se kvalitet ne kontrolie.

5. tetnost mobilnih telefona Mobilni telefoni zasnovani su na mrei repetitorskih stanica (tzv. elija, odatle i naziv 'cell phone' elijski telefon) koje pokrivaju manje podruje, a sve zajedno ine mreu koja obuhvata vea podruja ili dravu. Kada se korisnik udaljava ka periferiji jedne elije, signal sa stanice slabi i telefon preuzima druga elija, a da korisnik to i ne primjeti. Mjerenjima je ustanovljeno da je nivo tetnih zraenja antena repetitorskih stanica, kojima se i ostvaruje elijska veza, zanemarljiv za pjeake u blizini stubova. Mobilna telefonija u razvijenim zemljama ima mnogo gui raspored repetitora u urbanim sredinama, tako da su nivoi zraenja mobilnih aparata daleko nii nego kod nas. Kada se zavri razgovor, telefon prelazi u prazan hod, tzv. 'stand-by', pri emu povremenim ili stalnim signalom odrava vezu sa baznom stanicom. Saekajte pre nego to prinesete mobilni uvetu. I predajnici repetitorskih ureaja i mobilni telefoni imaju automatsku regulaciju pojaanja i za vrlo kratko vrijeme od poetka uspostavljanja veze poinju da rade na minimalnoj snazi, koja je dovoljna za kvalitetnu komunikaciju. Zato se preporuuje, u cilju smanjenja tetnog zraenja, da kada pozivamo i kada smo pozvani - saekamo 2-3 sekunde da se ureaji podese kako bi radili sa minimalnom snagom za kvalitetnu komunikaciju (pa tek onda prinosimo telefon uvetu).

13

vedski strunjaci na Karolinska institutu su 2004. saoptili da posle desetogodinjeg korienja mobilih telefona raste opasnost od tumora u uhu. Na strani na kojoj se obino koristi mobilni telefon 3,9 puta se ee javlja akustiki neurinom (benigni tumor) nego to je sluaj na drugoj strani. Konstatovan je i sluaj kancera na desnoj strani mozga u obliku loptice kao posljedica velike upotrebe mobilnog telefona. Preuzeto sa web-a: Duan Janji, dipl. in. el. UV zraenje 10 % sunevog spektra otpada na ultraljubiasto (UV) zraenje koje je bioloki najaktivnije. Izlaganje suncu pored pozitivnih uticaja (kao to su pravilan rast i razvoj kostiju) ima i mnotvo tetnih uticaja na ovjeka. Tako prekomjerno izlaganje suncu bez zatitnih sredstava moe prouzrokovati opekotine, alergije, oteenja oiju, te razne degenerativne i maligne bolesti koe. Razlozi za sve vei broj oboljenja koe su promjene u ozonskom omotau zemlje, ali i sve popularniji solarijumi, za koje mnogi misle da su najbri i siguran nain za postizanje preplanulog tena. Kako nije mogue ivjeti bez povremenog izlaganja suncu, potreban je oprez prilikom boravka na suncu. Uticaj sunca na ljudski organizam je kumulativan pa se tetne posljedice prekomjernog sunanja u djetinjstvu i mladosti odraavaju tek u starijoj dobi. Zato je posebno djecu i mlau populaciju potrebno pravilno zatiti, a malu djecu do 6 mjeseci starosti ne bi trebalo uopste izlagati suncu. Opasnost od UV zraenja je razliita kroz godinu i tokom dana. Najvaniji uticaj na intenzitet sunevih zraka na povrinu Zemlje ima visina Sunca (godinje doba), nadmorska visina, oblaci, refleksija na zemlju te atmosferski ozon. UV zraenje jae je kad je nebo vedro, bez oblaka. Veina prirodnih povrina, trava, zemlja i voda, reflektuju manje od 10 % pristiglog zraenja, dok snijeg moe reflektovati i do 80 % zraenja. UV zrake prodiru i u vodu pa se na dubini od 1 metra javlja oko 40 % zraenja s povrine, zbog ega plivai moraju biti oprezni. to je UV zraenje? Sunev spektar zraenja sastoji se od toplinskih (infracrvenih) zraka, vidljivog svjetla, te ultraljubiastog (UV) zraenja. Na vidljivi dio sunevog spektra otpada 50 %, na infracrveni 40 %, a samo 10 % otpada na UV zraenje.

14

UV zraenje je dio spektra sunevog zraenja koji ne moemo zapaziti naim osjecajima, za razliku od svjetlosnog (vidljivog) i toplinskog (infracrvenog) zraenja koje ovjek moe zapaziti svojim osjecajima (svjetlost oima, a toplinu koom). Iako je u ukupnom sunevom zraenju udio UV zraka mali, problemi koje moe izazvati su znatni ako mu se izlaemo prekomjerno i bez zatite. Na temelju talasne daljine zraka, sposobnosti stvaranja eritema (crvenila) i pigmentacije (tamnjenja) koe, UV zraenje se dijeli na tri vrste ultraljubiastog zraenja: UVA, UVB i UVC zraenje. UVA: tetno djeluje na oi UVB: predstavlja najveu opasnost za ljude uzrokujui degenerativna i maligna oteenja koe UVC: ne dopire do zemlje jer ga apsorbuje ozonski omota

Negativni tragovi UV zraenja se akumuliraju, odnosno zbrajaju u ljudskom organizmu. to smo due izloeni UV zraenju, to je vea mogunost njegovog tetnog djelovanja. Zraenje je najjae izmeu 12 14 sati, kada sunevi zraci padaju okomito na zemlju te po ljeti, kad svijetliji i tanji oblaci proputaju vie ultraljubiastog zraenja. to je UV indeks? UV indeks pokazuje stepen opasnosti od UV zraenja. Izraava se brojano od 0 (niska opasnost) do 10 (vrlo velika opasnost), a standardizovan je od Svjetske zdravstvene organizacije, Svjetske meteoroloke organizacije, meunarodne komisije za neionizirajue zraenje i od Programa Ujedinjenih nacija za brigu o okolini. UV indeks je mjera koliine UV zraenja koja odgovara njegovom djelovanju na ljudsku kou. Stepen opasnosti od UV zraenja za sredinu ljeta, za vedar dan je: VELIKA opasnost od UV zraenja (UV index vei od 9.0) 12 14 sati, VISOKA opasnost od UV zraenja (UV index od 7.0 do 8.9) 1012 sati ujutro i od 14-16 sati poslije podne, UMJERENA opasnost od UV zraenja (UV index od 4.0 do 6.9) 8-10 sati ujutro i 16-18 sati poslije podne i MALA opasnost od UV zraenja (UV index manji od 4.0) rano ujutro i kasno poslije podne ne postoji gotovo nikakva opasnost. Kako se zatiti od sunca?

Izbjegavajte due izlaganje suncu od 10 do 16 sati pazite da niste na suncu u

15

vrijeme najjae insolacije duze od 15 min. bez zatite, a malu djecu (do 6 mjeseci) uopste ne izlagati suncu. Odaberite laganu i prozirnu odjeu koja pokriva vee povrine tijela (duge rukave i duge nogavice) i od prirodnih je materijala (pamuka, lan). Glavu zatitite kapom. Oi zatitite sunanim naoarima. Koristite sredstva za zatitu kreme sa zatitnim faktorom zavisno od vaeg tipa koe i to na svim otkrivenim dijelovima tijela... Rentgensko snimanje Svaka vrsta zracenje nosi sa sobom odredenu dozu opasnosti po ivu celiju. Da bi se opasnost od rentgen zracenja otklonila, to jest svela na minimum, postoje mjere zatite koje se sprovode prilikom snimanja. One podrazumijevaju:

zatitu pacijenta, zatitu strunog lica i zatitu okoline od rentgenskog zraenja.

Kako se sprovodi zatita od rentgen zraenja Zatita od rentgen zraenja se sprovodi na sljedei nain:

stavljanjem olovne zatitne preage na gonade pacijenta; stavljanjem olovne zatitne preage na grudnu kost i titnu lijezdu pacijenta; korienjem visoko osjetljivih filmova (kada se upotrebljava visoko osjetljivi film doze zraenja se smanjuju na minimum); korienjem visoko osjetljivih folija; suenjem blende tj. irine izvora zraenja; redovna kontrola rentgen aparata i osoblja; zatitna kecelja za struno lice;

Vano: ukoliko je pacijentkinja trudna ili postoji mogunost da je trudna u tom sluaju se rentgenska snimanja ne smiju raditi! Vano: svi pacijenti do 45-e godine ivota su obavezni da u toku snimanja nose zatitu od zraenja koju mu daje ovlaeno lice u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se vri snimanje. Dr. Mladen Filipovi, radiolog Ultrazvuna dijagnostika

16

Ultrazvuk (UZV, ultrasonografija, ehosonografija) metoda je oslikavanja unutrasnjih organa koja se temelji na principu refleksije zvunih talasa. Ultrazvuk je mehanika vibracija vrlo visoke frekvencije, koja prelazi prag ujnosti ljudskog uha, a iznosi vie od 20.000 titraja u sekundi (iznad 20 kHz). U medicinskoj dijagnostici koristi se ultrazvuk frekvencije izmeu 2 - 12 MHz. Kao dijagnostika tehnika, ultrazvuk je u svakodnevnoj upotrebi ve 25 godina, a njegova nekodljivost odavno je dokazana. Moderni ultrazvuni aparati vrlo su sloeni. Ureaji se sastoje od pretvaraa (sonde) i kuita aparata s monitorom i perifernim jedinicama (npr. pisa, CD). Sonda je najosjetljiviji i najskuplji dio ultrazvunog ureaja, sadri piezoelektrine elemente-kristale koji emituju i primaju natrag odbijene valove zvuka. Na taj nain ultrazvune sonde funkcionisu kao piezoelektrini pretvarai (odailju i prihvaaju ultrazvune talase). Ultrazvuni izvori emituju ultrazvune talase odreene frekvencije, koji se reflektuju od tkiva i potom primaju putem detektora. U svakodnevnom radu najee se koriste sektorske, konveksne (zakrivljene) i linearne sonde. Sonda je dio aparata koji se postavlja na kou pacijenta iznad organa koji elimo pregledati, kako bi se na ekranu prikazala odgovarajua slika. Na kou je potrebno nanijeti gel koji istiskuje mjehure zraka izmeu koe i sonde. U poredjenju sa CT i MR, ultrazvuk je znatno jeftiniji i dostupan svakoj zdravstvenoj ustanovi. Nema ionizirajueg zraenja pa se pretraga moe ponavljati vie puta. Prema dosadanjim istraivanjima, ultrazvuk nije pokazao nikakve tetne bioloke ili mehanike efekte za ljudski organizam i u dijagnostikim dozama pokazao se potpuno sigurnim. Preuzeto sa web-a: Marzena Renata i Mazur Grbac, dr. med. Angiografija Angioloki pregledi predstavljaju kontrastne invazivne dijagnostike radioloke metode pregleda srca i krvnih ila. Podruje primjene angiolokih pregleda posljednjih se godina stalno proiruje zahvaljujui novoj tehnologiji, digitalnoj suptrakcijskoj angiografiji (DSA). Indikacije za te preglede predstavljaju bolesti kardiovaskularnog aparata, centralnog ivanog sistema, sredoprsja i plua, trbunih organa i urogenitalnih organa. Oni su postali nezamjenjive u dijagnostici kongenitalnih vaskularnih malformacija, ateromatoze, tromboze i embolije te u dijagnostici tumora i oboljenja parenhimnih organa. Moe se rei da je arteriografija znatno pridonijela napretku medicine uopste.

17

Kontraindikacije za tu vrstu dijagnostike jesu opste loe stanje pacijenta, produeno vrijeme krvarenja, smanjen broj trombocita, kao i dokazana alergija na jod, koji je sastavni dio kontrastnog sredstva. U sluaju alergijske reakcije na jodno kontrastno sredstvo, radioloki tim spreman je adekvatno intervenisati. Rendgensko zraenje ima sposobnost ionizacije zbog ega ono moe, putem niza fizikalnih i hemijskih uinaka, djelovati na iva tkiva. Te promjene koje zraenje izaziva na ivim organizmima nazivamo biolokim djelovanjem zraenja pa je stoga potrebno provoditi mjere zatite od zraenja, kako pacijenata, tako i profesionalnog osoblja. Zatita pacijenta sastoji se od pravilne indikacije za izvoenje traene pretrage, korektnog i brzog obavljanja pretrage te koritenja zatitnih sredstava za nesnimane dijelove tijela, kao to su olovne pregae i titnici. Zatita profesionalnog osoblja sastoji se od zatitnih naprava na rtg aparaturi, zatitnih naprava u prostoriji gdje se obavlja pregled i licnih zatitnih sredstava. Prof. dr. sc. Berislav Budiseli, dr.med. Kompjuterska tomografija Intenzivnim razvojem moderne medicine i tehnologije postignut je ogroman napredak u mogunostima ranog otkrivanja i dijagnosticiranja bolesti. Upravo je rano otkrivanje bolesti jedan od kljunih elemenata u procesu lijeenja bolesnika. U vremenu prije samo stotinjak godina, savremene metode dijagnosticiranja i pregleda bile su potpuno nezamislive. Zahvaljujui modernoj tehnologiji, danas je na poprilino jednostavan nain (za pacijenta i ljekara) mogue stvoriti kompletan prikaz unutranjosti organizma i na temelju toga postaviti odgovarajuu dijagnozu. Jedan od ureaja koji to omoguava jest ureaj za kompjutersku tomografiju - CT. Apsolutnih kontraindikacija za pregled CT ureajem nema. Relativna je kontraindikacija trudnoa, to znai da se i trudnica moe podvrgnuti CTpregledu, kao i ostalim radiolokim pregledima (uz odgovarajue mjere zatite), ako za to postoji vitalna indikacija. CT-dijagnostika, kao i ostale radioloke dijagnostike metode, nosi sa sobom odreen rizik zbog moguih posljedica zraenja organizma malim dijagnostikim dozama. Iako je rizik malen, zbog velikog broja radiolokih pregleda koji se svakodnevno izvode treba o njemu voditi rauna. Osnovna je prevencija postojanje opravdane medicinske potrebe za CT-pretragu. Opravdano izlaganje zraenju kod CT-pregleda bolesniku donosi veu korist nego to je opasnost od posljedica zraenja. Mr. sc. Melita Kukuljan, dr. med.

18

Magnetna rezonanca Magnetna rezonanca je pojava koja omoguava dobivanje kvalitetnih tomografskih presjeka ljudskoga tijela s velikom rezolucijom. Ideja se sastoji u tome da se pojedina meka tkiva u organizmu razlikuju prema koliini vode, odnosno vodikovih atoma, to je jako povoljno za dobijanje velikih kontrasta slike, budui da vode u tijelu ima u izobilju. To je mogue jer vodikovi atomi imaju spin, to rezultuje njihovim specifinim ponaanjem kada se nalaze u jakom magnetskom polju. Danas se za snimanje magnetnom rezonancom koristi termin MRI (Magnetic Resonance Imaging), umjesto starog termina NMR. Osnovni je dio svakog MRI sistema glavni magnet. Postoji nekoliko tipova magneta (permanentni, elektromagneti), a mi istiemo supravodljive magnete (veina modernih aparata), kod kojih se smanjivanjem otpora vodia smanjuje i koliina energije potrebna za odravanje magnetskoga polja. Otpor zavisi i o materijalu zavojnice te o njenoj duini i presjeku. Nadalje, otpor zavisi i o temperaturi zavojnice koju je mogue kontrolisati. Jedan su od glavnih problema vezanih uz MRI zalutala magnetska polja, odnosno polja koja se ire izvan granica prostorije snimanja. Zbog toga su razvijene dvije vrste zatite: pasivna i aktivna. Pasivna se postie ugradnjom tzv. Faradeyeva kaveza u zidove sobe za snimanje i ne iziskuje velike trokove, ali ipak zadrava magnetno polje unutar granica. Skuplji je nain aktivna zatita kod koje se koriste dodatni solenoidni magneti izvan kriogene kupke, a koji ograniavaju magnetno polje unutar prihvatljive povrine. Iako pregledi MR-ureajima ne pokazuju znake tetne za ljudsko zdravlje, utvreno je poveanje temperature tijela za 0,3 stepena C zbog primjene visokofrekventnih impulsa. Magnetno polje indukcije 1,5 T ne izaziva vidljive bioloke znake. Meutim, pri koricenju magnetnih polja indukcije 4 T ili vie vidljiva je pojava vrtoglavice, svjetlosnih efekata pri pomicanju oiju i metalnog okusa u ustima. Ponekad je problem i klaustrofobija kod odreenog broja pacijenata, a vezana uz uski otvor kuita u kojem se nalaze tokom pregleda. Do sada nisu uoeni nikakvi bioloki znaci na fetusima. Meutim, pretpostavlja se da su oni ipak mogui, posebno u toku organogeneze u prvom tromjeseju trudnoe. Zbog toga se trudnicama savjetuje odgadjanje pregleda do zavretka prvog tromjeseja, a kasnije se zahtijeva pismeni pristanak bolesnice za pregled.

19

Posebno se treba osvrnuti na feromagnetske metalne predmete u blizini magnetnog polja. Oni predstavljaju ozbiljnu opasnost za bolesnika, osoblje, ali i sam MR-ureaj jer se pod uticajem magnetnog polja pretvaraju u projektile. Zbog toga je bitno upoznati bolesnike i osoblje s moguim tetnim uincima MRI. Temeljem tih injenica lako je zakljuiti koje osobe ne smiju biti podvrgnute MRIpregledu: ljudi s raznim protezama, umjetnim sranim zaliscima, pace-makerima, stranim metalnim tijelima (rapneli, geleri, zrna). Kod toga apsolutnu kontraindikaciju predstavljaju pace-makeri i metalna strana tijela u oku ili mozgu, kao i metalni klisevi na operisanim intrakranijalnim krvnim ilama. Kotane endoproteze ne mogu se pomjeriti iz mjesta, ali ine velike artefakte na MR-slici i one predstavljaju relativnu kontraindikaciju. Naprimjer, moemo uiniti dobar MR-pregled mozga bolesniku s umjetnim kukom, dok e pregled zdjelice biti ometan artefaktima.

OZON Letnje temperature su tu, reklame sa raznoraznim udotvornim zatitama od UV zraenja poinju da "zagauju" etar a kozmetike kompanije trljaju ruke sve podgrevajui priu o [nespornoj] tetnosti ultraljubiastih zraka i objanjavajui da ba njihov preparat omoguava sunanje kao da nema apsolutno nikakve opasnosti. Hmm... Predlaem Vam dozu zdravog razuma i umereno do nikakvo sunanje [radi sunanja]. Neke injenice Ozon je gas, alotropska varijanta kiseonika sa tri atoma. Prepoznatljivog je mirisa koji se javlja posle grmljavine ili oko elektrinih ureaja koji varnie. Otkriven je u bllizini elektrinih maina 1785, a njegova hemijska konstitucija utvrena je 1872. U veim koliinama, ozon je otrovan bledoplav gas veoma neprijatnog mirisa i prilino reaktivne prirode. Najvea koncentracija ozona u prirodi nalazi se na 10 - 50 km iznad povrine zemlje, u stratosferi. Kada je 1985. godine postalo jasno da se ozonski omota stanjuje iznad Zemljinih polova, naunici su jednoglasno oznaili industrijsko zagaenje kao glavnog krivca. Hemikalije koje najvie ugroavaju ozonski omota su hlorofluorokarboni (CFC, gas korien u rasprivaima) i haloni. Najvei zagaivai, tj. proizvoai ovih supstanci su, logino, najrazvijenije zemlje sveta meutim njihova reakcija biva prilino brza ako uzmemo u obzir da je bilo re o potpuno novim otkriima koje je bilo neophodno detaljno proveriti. Protokol o supstancama koje unitavaju ozonski omota potpisan u Montralu 1987 godine uz pomo Programa za zatitu okoline UN (United Nations Environment Programme) drastino smanjuje proizvodnju hlorofluorokarbona. Ipak, protokol nije ograniio proizvodnju svih bromida (u koje spadaju i haloni).

20

ta dalje? Kako se istanjeni ozonski omota koji sada svakodnevno prate nekoliko satelita i veliki broj meterolokih balona, nije znaajno popravio od uvoenja ovih pravila, naunici su poeli da proiruju listu susptanci koje nepovoljno utiu na ozonski omota. Sledei na spisku onih koje bi trebalo ograniiti su: - heksahlorobutadien, rastvara, takoe i nusprodukt hlorisanja u hemijskoj proizvodnji; - n-propil bromid, rastvara i sirovina u petrohemijskoj industriji. Na konferenciji na kojoj je potpisan Montrealski protokol procenjeno je da trenutna godinja potronja iznosi 5000 do 10000 tona kao i da je realno oekivati da do 2010 godine dostigne 20000 do 60000 tona godinje; - 6-bromo-2-metoksil-naftalin, koji se koristi za dobijanje metil bromida, supstance koja se koristi u rasprivaima [dezodoransima i sl.] i ija je proizvodnja ograniena Protokolom; - halon-1202, 1301, izuzetno efikasan u gaenju poara izazvanih elektrinom energijom. Korienje ovih supstanci je manje tetno po ozonski omota od CFC jedinjenja ali prema reima Dr Joe Farman-a, jednog od naunika koji je otkrio ozonski "rupu" 1985. godine "problem sa ovim supstancama nije tragian i nema razloga za paniku. Ipak, ovaj problem stoji i kao pokazatelj pogrenog naina razmiljanja sa kojim se pristupilo ovom sluaju. Kada za recimo 50 godina budemo vratili sloj ozona u stratosferi na normalan nivo i kada prepolovimo sadanju proizvodnju hlorina onda emo sebi moi da dozvolimo takvu vrstu luksuza da ne kontroliemo bromide. Sada meutim mi jednostavno nemamo takav luksuz." Verovatno ve i sami znate da sloj ozona titi celokupan ivot na zemlji od tetnog ultraljubiastog zraenja. Ozonska rupa je zapravo neodgovarajui termin poto je re o istanjenju ovog omotaa na polovima a ne na potpunom nestanku ozonskog sloja. U poslednjih nekoliko godina NASA i ESA (Evropska svemirska agencija), kao i jo neke institucije, sarauju u zajednikom poduhvatu potpunog objanjavanja svih procesa koji se odvijaju u viim slojevima atmosfere, kao i fizikih i hemijskih faktora koji utiu na te procese.

21

ta su Dobsonove jedinice? Uproeno govorei, zamislite zapreminu vazduha iznad Evrope koja se nalazi u prostoru veliine 10 stepeni geografske irine puta 5 stepeni geografske duine i koji se prostire od povrine Zemlje do maksimalne visine iznad povrine dokle se prostire atmosfera. Neto kao veoma visoki kvadar. Kada bi sav ozon u toj zapremini kompresovali na temperaturi od 0 stepeni Celzijusa pod pritiskom od jedne atmosfere a zatim tu koliinu ozona rairili preko ve pomenute povrine 10 x 5 stepeni geografske irine i duine dobili bi sloj debljine oko 3.5 mm to odgovara vrednosti od 350 Dobsonovih jedinica za sloj ozona iznad Evrope. Prema podacima koje je prezentovala NASA u aprilu ove godine, koliina, vreme i pozicija istanjenog sloja ozona se stalno menjaju. Ozonsko istanjenje je intenzivnije iznad Junog pola zbog niih temperatura nego iznad Severnog pola. Veu istanjenost na Junom polu uzrokuju iskljuivo meteoroloke pojave. Visoke planine i dugake obalne regije severne hemisfere su u interakciji sa pokretima vetrova i tako kreiraju ogromne atmosferske vrtloge koji pomeraju vazdune mase u svom kretanju oko Zemlje. Ovi vrtloni talasi se formiraju u troposferi (najniem sloju atmosfere), gde proizvode zimske oluje i diu se u visinu prebacujui svoju energiju u stratosferu. Energija iz ovakvih talasa zagreva stratosferu spreavajui formiranje polarnih stratosferskih oblaka koji su uslov za unitavanje ozonskog sloja poto u sebi nose "neprijateljske " supstance. levo: prilino sumoran prizor stanja ozonskog omotaa iznad Australije iz 1998 godine Gubitak ozona iznad Arktika je bio najvei tokom godina kada su ti talasi bili neuobiajeno slabi [1993, 1996]. Zakljuak NASA-e posle izvesnog broja godina tokom kojih su vrenja neprekidna merenja i osmatranja viih slojeva atmosfere je da zapravo najvei uticaj na gubitak ozona imaju meteoroloke pojave odnosno stabilnost zagrejanosti vazduha iznad polova. jo uvek se ne moe sa sigurnou rei da li je glavni uzrok prirodna varijabilnost ili promena klime. Smanjenje ozonskog omotaa iznad Arktika iz osamdesetih godina prolog veka je pratilo i poveanje koliine nivoa hlorina tako da je uzrok najverovatnije bio hemijske prirode. Devedesetih se istanjivanje nastavilo ali nije bilo povezano sa ovim supstancama ve sa meteorolokim pojavama. Procene NASA-inih strunjaka se poklapaju sa prognozama Dr Farman-a da e Montrealski protokol najverovatnije dovesti do normalizacije ozonskom omotaa do polovine ovog veka.

22