Sajmon FritDobra, loa, osrednja- odbrana popularne kulture od populista

Rok kritiarSociolog popularne kulture

U ovom tekstu autor dovodi u pitanje postojee definicije i odreenje popularne kulture i popularnog ukusa kao ukusa podreenih.Popularna kultura moe da stekne legitimitet samo ako se vrednuje merilima kvaliteta kojima se vrednuje visoka kultura.

Ako je popularno mora da je loe.(frankfurtska kola)Ameriki liberalni sociolozi- Savremena kultura ivi u inu potronje i stoga su savremene kulture vrednosti u procesu potronje.Britanija- pozitivna masovna potronjaAko je popularno mora da je loe osim ako je popularno za prave ljude.Ako je popularno mora da je dobro.

Populisti:Ono to je popularno meri se u brojkama.

Ignoriu estetsku diskriminaciju koja je bitna za kulturnu potronju.Sve kulturne robe su nekako iste u svojoj moi osnaivanja.

ele da obrnu postojeu hijerarhiju visoka kultura- niska kulturaProblem je to postavljaju pogreno pitanje i smatraju da je superiorno iskljuivo svojstvo visokog.

Odbrana popularne kulture:Osnova kulturne prakse je donoenje sudova i procenjivanje razlika. Procesi procenjivanja se ne nalaze nuno u razliitim kulturnim sferama. (Ako je predmet procenjivanja razliit to ne znai da je i sam proces procenjivanja takav).Ne sme se negirati vanost vrednosnih sudova u popularnoj kulturi.

Da bismo razumeli vrednosti popularne kulture moramo da zavirimo u socijalne kontekste u kojima se ocene dosnose, da potraimo socijalne razloge zato se neki aspekti zvuka vrednuju vie od drugih.

Muziki vrednosni sudovi se donose u tri konteksta:Meu muziarimaMeu porducentimaMeu potroaimaJaz izmeu principa stvaralaca muzike i sluaoca premoavaju producenti.

Autor se ne slae sa Burdijeovom definicijom ukusa kao kulturnim obelejem klasne diferencijacije ve smatra da nema razloga da se popularna kultura tretira drugaije od visoke kulture.

Estetsko i duhovno uzdizanjeSakralizovana umetnostTranscedentno iskustvoZabava kao jedini cilj

Institucionalno okruenje a ne vrednost kao takva postalo je ono oko ega su razlike izmeu visoke i popularne kulture stvarane.Izjednaavanje visoke i akademske kulture doprinosi tome da se razlika izmeu visoke i niske kulture i dalje tumae kao rascep izmeu duha i tela. (praznoglavost koja se povezuje sa sluaocima popa).

U dananje vreme dolazi do uspona masovne kulture i stoga dolazi do brisanja razlika izmeu svetog i profanog, visokog i niskog.

Ako se popularna kultura ne definie u odnosu na kulturu srednje klase niti u u odnosu na umetnost, onda kljuni sukob visoko/nisko nije sukob izmeu klasa ve sukob koji proizvodi sam komercijalni proces i koji se javlja na svim nivoima kulturnog izraavanja.

Zakljuak:Popularna kultura treba da se pocenjuje i vrednuje merilima kvaliteta visoke kulture (estetski i moralni kriterijumi) a ne da posebnim merilima, jer su granice izmeu visoke i popularne kulture veoma fleksibilne, propustljive i promenljive.

Visoka kultura i popularna kultura nisu suprotstavljene jedna drugoj nego se i nadopunjuju, povezane su i utiu jedna na drugu. Popularni ukus ne treba veliati samo kao ukus podreenih ve kao ravnopravan ukusu visoke kulture.

Pitanja za diskusiju:ta mislite o tvrdnji sve to je popularno mora da je loe?Da li se slaete sa populistikim stavom da sve to je popularno jeste ono to je dobro? Obrazloiti.Da li po vaem miljenju ukus publike moe da se uzme kao bespogovorni autoritet na osnovu koga se meri vrednost nekog dela? Primer?

Da li danas postoje granice izmeu visoke i niske kulture? Ako postoje kako se one odravaju?Da li popularna kultura kvari visoku kulturu? Da li akademski krugovi imaju zadatak da spaavaju visoku kulturu od nevaspitanog popularnog itaoca? Obrazloiti.Da li se slaete sa autorom da popularna kultura treba da se procenjuje merilima kojima se procenjuje visoka kultura? Zato?