49

SVETI STILIJAN ^EDOZASTUPNIK

Arhimandrit Haralampije (Vasilopulos), autor kwige o ovom velikom, divnom Svetitequ, izdatoj u Atini, 2000. godine, zapisao je kako je izgle-dao wegov prvi susret sa Svetim Stilijanom: “Jednom sam prolazio pored crkvice Svetog Stilijana, koja se nalazi u isto~nom delu Atine, nedaleko od manastira Svetog Jovana Karejskog. To je bilo... na dan spomena Sve-tog Stilijana, koji je prestolni praznik te drevne crkve. Za~udio sam se, primetiv{i da su, uprkos jakom mrazu, u wu donosili na stotine male dece iz najbli`eg okruga, a tako|e i iz svih rejona Atine. Zapitao sam {ta se to tako zna~ajno doga|a, i odgovorili su mi da je Sveti Stilijan za{titnik dece, te da ih zato roditeqi donose ovde, na dan praznika, da se pri~este, sa nadom da }e ih Sveti Stilijan sa~uvati zdravima i ~itavima, tokom cele godine”. Rodio se u gradu Adrijanopoqu, u Paflagoniji (severoisto~noj Maloj Aziji), zbog ~ega je nazvan i: Sveti Stilijan Paflagonijski. @iveo je izme|u 4. i 5. veka. Bio je blagosloven jo{ od maj~ine utrobe, a {to je vi{e rastao i sazrevao, postajao je sve ve}i sasud Duha Svetoga. Jo{ od detiwstva je projavqivao sna`nu te`wu ka svetom `ivotu - imao je ~isto srce. Nisu sa~uvani podaci o wegovim roditeqima, ali su, bez sumwe, i sami morali `iveti svetim `ivotom, naro~ito majka, kroz koju je si{ao blago-slov Bo`iji na wega, dok ga je pod srcem nosila. Obdaren darom mudrosti, iako vrlo mlad, poznao je prolaznost svega u ovome svetu i re{io da svoj `ivot posveti Bogu i da `ivi po Wegovoj svetoj voqi. Postav{i punoletan, razdao je svu svoju imovinu siromasima pri Crkvi. Kako mu ni{ta nije os-talo, sem onoga {to je na sebi imao, sa rado{}u je rekao: “Ja sam se razvezao od te{kog sidra, koje me je dr`alo privezanog za `eqe moga palog tela. Od sada je preda mnom otvoren PUT KA ISTINSKOM @IVOTU...” Pri-mio je mona{ki postrig, u jednom od maloazijskih manastira. Vodio je strog podvi`ni~ki `ivot, zadobiv{i vrline nesticawa (siroma{tva), ~istote i poslu{awa. Pot~inio je svoju voqu svom starcu kako bi se izborio sa egoizmom i gordom qudskom voqom. Dr`ao je stroge postove, neprestano se molio, imao sveno}na bdewa. Govorilo se da su wegove molitve i{le pravo u naru~je Bo`ije... Wegova du{a je `udela za neprestanim stajawem pred

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 9. DECEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 13

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

50

Gospodom i neprestanom molitvom, pa je, oprostiv{i se sa bratijom, dobio blagoslov ot{elni~kog `ivota i oti{ao u pustiwu, gde se nastanio u jednoj pe{teri. Dane i no}i je provodio u molitvi i slavoslovqu Gospodu. Gledao je lepote prirode i svega stvorenog, lepote neba i zvezda, pojmiv{i kako je Tvorac sve premudro i predivno stvorio. ^itao je duhovne kwige i Sveto pismo. Bo`anska blagodat ga je osewivala neprestano... Hranio se samo pustiwskim biqem, a kada ga nije nalazio, prepu{tao se Bo`ijoj voqi, a Bog ga nije napu{tao nikada - slao mu je hranu preko Svetih an|ela. Skloniv{i se od sveta, proveo je tako

mnoge godine, dok Bog nije blagoizvoleo da objavi pred qudima ovog svetlog svetilnika, kako su ga nazivali. Qudi su po~eli u sve ve}em broju da dolaze u pustiwsku pe{teru Svetog Stilijana: dolazili su radi isceqewa bolesti, duhovnog ukrepqewa, `ivotnih pouka... Wegove re~i su promenile mnoge ̀ ivote, mnogi gre{nici su se kajali i vra}ali na pravi put, ra|aju}i se iznova, u Hristu i za Hrista. Umeo je da umiri uznemirene du{e i da ute{i o`alo{}ene. Donosio je mir manastirima u kojima je bilo unutra{wih nemira i neposlu{nosti. Blago-dat Bo`ija je blistala iz wega... Me|utim, wegovu du{u su najvi{e dotakle jevan|eqske re~i: Ako se ne obratite i ne postanete kao deca, ne}ete u}i u Carstvo nebesko (Mt.8,14). Poznao je da je za spasewe potrebno da na{e du{e postanu nevine i ~iste kao du{e male dece. Wegovo srce je usplamtelo qubavqu prema deci i `eqom da im poma`e, da ih iscequje i {titi. Zbog tako velike qubavi i svetog `ivota, Bog mu je dao dar ~udotvorewa i isce-qewa, a naro~ito bolesne dece. Majke iz obli`wih sela, gradova, pa ~ak i izdaleka, hodaju}i nekada i danima, donosile su i dovodile svoju decu Sve-tom Stilijanu ^edozastupniku, a on ih je uzimao u naru~je i sa mnogo quba-vi i u suzama se molio za wih i wihovo isceqewe. Gospod je primao wegove molitve i isceqivao decu, a majke su padale na kolena pred wim, u suzama, qube}i mu ruke. Nekada je bilo dovoqno samo da polo`i svoju ruku na glavu deteta, i ono bi ozdravqalo. Ubrzo se pro~ulo da su, po wegovim molitvama, neplodne majke ra|ale decu, pa su nebrojeni bezdetni supru`nici po~eli da dolaze do wegove pe{tere, mole}i ga za pomo}. Wegove molitve su bile toliko silne da su `ene od bezdetnih postajale ~ak i mnogodetne. Sveti Stilijan je do~ekao duboku starost, posvetiv{i `ivot Bogu i deci... Kada se ispunilo vreme, Gospod je poslao angele Svoje da uznesu du{u Svetoga u Carstvo nebesko, a wegovo lice je zablistalo. Ne zna se gde je sahrawen. Narod je ubrzo sa~iwavao wegove ikone i molio se pred wima. Na ikonama se uvek predstavqa sa bebom u rukama, a na svitku je zapisano: POSTAV[I ^UVAR DECE, PRINOSIM SEBE BOGU NA DAR... Sveti Stilijan je naro~ito slavqen u Maloj Aziji, na Kipru i u Gr~koj, gde mu je posve}eno vi{e hramova. Wegov spomen slavimo na dana{wi dan, 9. decem-bra, kada i Svetog Alimpija Stolpnika, ~iji je, po predawu, bio prijateq.

51

OBJAVQEN JE NOVI GODI[WAK SVIH SABORNIKA ZA 19.GODINU IZDAVAWA!

VELIKANI SRPSKE ISTORIJE: 100 g. od stradawa Svetog cara Niko-laja Romanova; Besmrtni komandant sa Ma~kovog kamena - Du{an Puri};

Nade`da Petrovi}; Xon Frotingem - dobrotvor srpske dece i naroda; Darinka Gruji}; Zaboravqena porodica Sondenmajer, koja je Srbiji darova-la sve; Anastasija Naka Spasi}; ^uvar svetih humki - \or|e Mihailovi}...

BRAK I PORODICA: Kako staviti decu na spavawe?; Vreme je za supru`nike; Vitamini maj~inske qubavi; O imenovawu dece - koji je zna~aj

imena deteta za wegov `ivot?; Uposlite decu!; Povratak dece prirodi i radu; Da li se treba razvoditi usled potpunog nerazumevawa, a naro~ito zlostavqawa?; O molitvenom `ivotu dece; Crveni kon~i} oko ruke; O

vaspitawu u Hristu; Upravqawe vremenom se u~i... NACIONALNA ISTORIJA: Besmrtnih 1.300 kaplara; Na{i koreni su na nebu; Srbi nemaju svoj Jad Va{em; O uzrocima stradawa srpskog naroda; Isti koren, ista stradawa - ko su Lu`i~ki Srbi?; Slavimo a bez Gospoda (o ~estom na~inu slavqewa Slave); Srpsko vojni~ko grobqe u Solunu...VERA I LITURGIJSKI @IVOT: O telefonirawu na Liturgiji; Ako

veruje{ - sve ti je dato; “To je Svetiwa dijete moje...!”; [ta zna~i: nositi svoj krst?; [ta zna~i: duhovno postiti?; Post kao odanost i vjernost Hris-tu; Pas i zec; O duhovnom slepilu; Stradawa su priprata Carstva nebeskog;

O na{em ka{wewu na Liturgiju; Na{ post je ~e`wa za @ivotom...PRI^E IZ @IVOTA: ^udesna povest o Grigoriju @uravqevu - ikono-

piscu bez ruku i nogu; Dva prijateqa u bolnici; Ogledalo (o lepoj a gordoj `eni); Prikriveni blagoslovi; Pri~a o situ (ima li koristi od molitve?);

Pri~a o Rastku i Vasiliju (pri~a o autizmu i qubavi)...CRKVA I DRU[TVO: Abortus - pucaw u du{u, u ne~iju vje~nost; “Za{to je u Crkvi tako mnogo zlih qudi?”; Da Nova godina bude stvarno nova; Setimo se, o Slavi, onih koji nemaju; Kada te pitaju: “Za{to posti{?”; Za{to nas

qudi ne razumeju kada im govorimo o duhovnim temama?...RAZVOJ LI^NOSTI: Nijedan gazda ne voli kada mu izlaze iz kafane;

Pokajawe je slatki bol du{e; Kako pobediti prisilne misli?; Sekundarna dobit; O strahu od gre{ke; Strast gweva - plamen iz nozdrva; Zlopam}ewe -

gwev koji traje; Kako nastaje karcinom?...STALNE RUBRIKE: Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Pre-

poruke kwiga, muzi~kih izdawa, duhovne literature; Poreklo i zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Pitawa i odgovori; Qudi govore o...; Zdawa

oko Saborne crkve; Pri~e Solomonove; Majke-hri{}anke...

NOVI GODI[WAK SABORNIKA ZA 19.GODINU IZDAVAWA MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE! Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici

izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

52

U NEDEQI 26. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 09.(26) Prep. Alimpije Stolpnik; Prep. Stilijan ^edozastupnik10.(27) Sv. mu~enik Jakov Persijanac; Sv. Jakov Rostovski11.(28) Prepodobnomu~enik Stefan; Sveti mu~enik Hristo12.(29) Sv. mu~. Paramon i Filumen; Sv. Mardarije, ep. Ameri~ko-kanadski13.(30) Sv. apostol Andrej Prvozvani14.(01) Sveti prorok Naum; Sv. Filaret Milostivi15.(02) Sv. prorok Avakum; Sv. car Uro{; Prep. Joanikije Devi~ki

U subotu, 15. decembra, na Svetog cara Uro{a, ~ije su ~estice mo{tiju pohrawene u Sabornoj crkvi, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30.

PREPORUKA AKATISTA ZA OVU NEDEQUAKATIST SVETOM STILIJANU ^EDOZASTUPNIKU

Blagodare}i prevodila~kom trudu, ume}u i revnosti Neboj{e ]osovi}a iz Kraqeva, sada mo`ete pro~itati Akatist ovom predivnom svetilniku Bo`ijem, na sajtu Saborne crkve, u rubrici Besede i duhovne pouke, podru-brika Porodica. Prepodobni Stilijan ^edozastupnik je veliki isceliteq i molitvenik za zdravqe dece - telesno, du{evno i duhovno, za decu sa poseb-nim potrebama, za bezdetne supru`nike, za{titnik je hri{}anskih brakova i mona{kih obiteqi, izuzetni u~iteq vere i qubavi, pomo}nik roditeqi-ma u hri{}anskom vaspitawu dece, veliki za{titnik dece od svih zala ovo-ga sveta. Ako su wegove molitve jo{ za zemaqskog `ivota bile tako sna`ne, koliko su tek mo}ne sada, kada gleda u samo Lice Bo`ije...?

U PO^ETKU BE[E RE^...Ime Stilijan poti~e od gr~ke re~i stilos, {to zna~i stub, stolp (stolpnici se nazivaju i stiliti). U {irem zna~ewu, gr~ki glagol stilono ima zna~ewe: ja~ati, odr`avati, krepiti, podupirati (zdravqe dece, duhovni `ivot...) Uz konsultacije sa g. Jovanom Marku{em i filologom i muzi~arkom Qiqanom Popovi} iz Mitropolije crnogorsko-primorske, kao i sa protom Dimitri-jem Kalezi}em, otkrili smo da prezime sv. kneza Stefana [tiqanovi}a, ~ije su mo{ti u na{em hramu, poti~e od imena Stilijan, te da su wegov kult mogli doneti u pa{trovski kraj (zavi~aj Svetog kneza Stefana) gr~ki monasi. Mo-glo bi biti da je neko, po molitvama Svetoga Stilijana, dobio naslednika i imenovao ga po Svetome, a potomci su postali [tiqanovi}i. Ime Stilijan i danas postoji kod Makedonaca, Bugara i Rumuna, a Grci ga ~uvaju i kao puno ime i kao izvedene nadimke Stelios i Stelija.