r. d a l e t

sačuvajte sarrti svoje zdravlje i lepotu prostim pritiskom prsta

M E D I C I N A Z A S V A K O G

Za »MEDICINSKU KNJIGU«

Direktor Izdavačkog OOUR-a: M ilut in Gavrilović Glavni i odgovomi urednik: M ile M edic

Urcdnik: Jovana Jerem ić

Tehnički urednik: Ljifjana Jevtić Lektor: Jovana Jerem ićKorektori: D obrinka M ikašinović i O livera Popović Korice: M ilica Gabor

Tiraž: 2500 primeraka

YU ISBN 86-311-0028-5

Mcdicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987.

Šiampa: Siamparija »Bakar« - Bor

ROGF.R DALET

SAČUVAJTE SAMI SVOJE ZDRAVLJE I LEPOTU PROSTIM PRITISKOM PRSTAIII, preštampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGABEOGRAD - ZAGREB

N aslov original*

SA U V EG A R D P Z V O U S -M tM E VOTRE S A N T t ET VOTRE BEAUTfc PAR SIM PLE PRESSION D U N D O IG T

par

Dr. RO G ER DA LET

O PER A M U N D I. Pari», 1979.Sva p riv a prcium pavanja. prevođcnja ili prcradivwya,

u celmi ili u v>du izvoda. u bilo koin obliku, pridrtana za sve zenljc ISBN 2 — 7112—0328—X

PREVELA:

N EV EN K A PETKOVIĆ

R EC EN ZEN TI:

Prof. d r sci. M ILISAV N IK O LIĆ Prim, d r SLAVIŠA N IK O LIĆ

S adrža jStrana

U vod ..................................................................................................................... 1Zdravlje je l e p o ta ......................................................................................... 2K ako da primenjujemo m etod? ............................................................ 4

LICE 7

K ako da sačuvamo mJadalačke crte i ka ko da pokušam o da ihponovo steknem o ......................................................................................... 9Im ale . . . bubuljice ------............................................................................ 11Im aie . . . m itesere ......................................................................................... 15Im ate . . . proširene kapilare ................................................................. 18Im ate . . . ride, tamne ili bele mrlje na k o i i ............................... 21Suvife ste b le d i . . . i/i vam j e ten sivkast .................................... 24/m a te . . . prolazno c rven ilo ..................................................................... 28Koža lica vam j e . . . suviie masna ili suviše s u v a ...................... 32K ako da sprečimo i izle iim o b o r e ....................................................... 36/m ate . . . bore na Čelu ............................................................................... 38O drtavajte i jača jte obrve ...................................................................... 41/m ate . . . bore na nosu .......................................................................... 45K ako očuvati i ojačati obraze. K ako sprečiti njihovo opustanje . . 49Im ate . . . bore oko usta i usana ....................................................... 53I m a t e . . . bore o ko oćiju i kesice pod o č im a ............................... 58

NEGA KOSE 67

U vod ..................................................................................................................... 69K ako da spreiim o i usporimo . . . opadanje k o s e ........................... 71/m ate . . . sedu k o s u .................................................................................... 77Kosa vam j e . . . suviie m asna ili suviie s u v a .................................... 79

VRAT. RAME I RUKA 81

K ako održavati i sačuvati v r a t .............................................................. 83Kako sa ču va ti. . . ramena i ruku ....................................................... 86

VII

Sa k a 91

Kako da sačuvate . . . š a k e ...................................................................... 93VaSi prsti su . . . deformisani ....................................................... .. 96Kako da nam nokti budu lep i................................................................. 98Ne grickajte nokie .................................................................................... 101

GRUDI 103

Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših g r u d i ...*■..................................... 105

CELULIT1S 109

Kako da sprečite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima.zadnjici, na butinama i kolenima .............................................. I l l

NOGE I STOP A LA 119

Sačuvajie noge, izbegnite proširene vene i oloke ...................... 121Sačuvajte zdrava stopala, izbegnite iuljeve i otvrdlu k o i u ----- 129

k iCm en i stu b 133

Kako da sačuvate . . . kičm u ................................................................. 135

TRBUH I TRBUSNI MlSlĆI 143

Kako da zaštitite trbuh i sačuvate trbuine mišiće ...................... 145Uklonite nabore na trbuhu i s tr ije ....................................................... 151

V1SINA I TEŽINA 155

Kako da se u t i i e . . . na rastenje ...................................................... 157Kako da utičemo . . . na teiinu ........................................................... 160Kako da utičemo n a . . . pravu g o jaznost ....................................... 163Kako da se borimo protiv . . . mršavosti ........................................ 169

NEGA K02E

KAKO DA SACUVAMO K02U I UClNIMO JE LEPOM 171

Uvod u negu k o t e ......................................................................................... 173Izbegnite i lečite mrlje i osipe na svom telu ............................... 174Lečite bradavice i izrašta je ...................................................................... 178Izbegnite i leiite ozebline ...................................................................... 184Izbegnite i lečite suvišne dlake ............................................................ 185Iz prošlosti. . . u buducnost ................................................................. 187K o ta . . . i šta se nalazi ispod n je ....................................................... 191Zaključak ....................................................................................................... 198

VIII

UvodU knjizi »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom

prsta« opisali smo m etodu koja omogućuje da se pomocu kratkotrajnog pritiska na precizno određene tacke koje odgovaraju pojedinim organima ili delovima tela po- stigne veoma brz, često trenutni nestanak bola ill drugih tegoba koje truju naš svakodnevni život, i sve to 1 bez najmanjeg pribegavanja nekom leku, ili često nekoris- nom a ponekad i opasnom hemijskom proizvodu.

Ova metoda nema samo blagotvorno dejstvo u vidu olakšanja već deluje i preventivno, u smislu odrza- nia, pa čak i vraćanja u harmoničnu životnu ravnotežu.

’ Jednom reči, u pitanju je čuvanje našeg zdravlja.Danas se medicina, što je sasvim prirodno, sve

više bavi prevencijom — iako često i ne zna kako da tu preventivu ostvari. Ova knjiga dopnnece stvaranjutog cilja.

Zdravlje je lepotaJedno bez drugog ne može postojati, jer se me-

đusobno uslovljavaju. Lako će nas u to ubediti dva prim era:

Sačuvati lepotu lica ne znači samo sačuvati svežinu kože već i očvrsnuti njenu mišićnu podlogu bez koje se opuštaju crte i urezuju bore.

Izbeći gubljenje straha, »trbuščić« pedesetih godina, znači u isti mah skinuti salo koje se taloži, ispraviti povijeni kičmeni stub, boriti se protiv nadutosti želu- ca, itd.

Sve ovo možemo postići jednostavnim pritiskom prsta na određene tačke, posebnih osobina zbog njihove povezanosti sa delovima tela koje treba stimulisati.

Ipak, u ovoj knjizi, za sve što se odnosi na zdravlje i lepotu, primena metode akupresure biće malo drukčija.

Kada je u pitanju otklanjanje bola, trajanje pri- mene ovog metoda zaista je lako utvrditi, jer prestajemo da pritiskujemo tačku čiin bol prestane.

U ovoj knjizi, naprotiv, pošto nam je cilj zaštita, dakle da sprečimo ili izlečimo hronične poremećaje, ne treba da očekujemo trenutne rezultate.

Jednostavnim pritiskom prsta nećemo postići da bubuljice, kao magijom, nestanu ili da se na očigled

2

ispravi kičmeni stub. U ovim slučajevima strpljenje vredi više od snage. Odgovarajuće tačke treba stimulisati bez preteranog napora, ali redovno. Najbolje je da ovo pritiskivanje obavljamo 2—3 puta dnevno — npr. tokom jutarnje ili večemje toalete, i to po 2—3 minuta.

Biće vrlo korisno da se uz ovo stimulisanje obavljaju vežbe ili pokreti na koje ćemo vam na odgovarajućem mestu ukazati. Rezultat će biti brži i bolji.

Prema tome, ako hrabro podnesete tu blagu pri- silu od nekoliko minuta, obradovaćete se kada, kroz izvesno vreme, vidite da su vam se bore ublažile, deformacije iščezle ili, još bolje, sprečićete i samo na- stajanje ovih nedaća.

To je svrha ove knjige. Biće potpuno ostvarena kada budete postigli ono radi čega je i napisana: sačuvajte ta dva nerazdruživa elementa, vaše zdravlje i vašu lepotu.

Kako da primenjujemo metod?

Metod akupresure je vrlo jednostavan. Najpre treba dobro odrediti tačku koju treba stimulisati. Kada ste je odredili — pomoću slika i crteža kojima je ova knjiga ilustrovana — biće vam potrebno i dovoljno da na tu tačku stavite prst, da je njime pritisnite i da je masirate kružnim pokretima.

Za to vam takode može poslužiti kakav manji predmet, naprstak, kapica nalivpera itd.

Metod je isti kao i onaj opisan u mojoj prethodnoj knjizi (»Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prsta«)*, koja se bavi ublažavanjem bolova. Medutim treba imati na umu dve izmene:

— Za ublažavanje bola pritisak treba da bude jak, a za ove svrhe, naprotiv, treba da bude blag, naročito kada je u pitanju lice.

— Uz to, trajanje masaže zavisi od trajanja bola: čim on nestane s masažom se može naglo prckinuti, s tim da se s njom nastavi ako se bol povrati. Suprotno tome, u okviru očuvanja zdravlja važno je imati na umu da se rezultati ne postižu odmah.

* Ovu knjigu takode je izdala »Mcdicinska knjiga«.

4

Nužno je, dakle, da se masira dosta dugo — ot- prilike 2—5 minuta — i da se postupak ponavlja svakog dana, čak u odredenim slučajevima (npr., pri lečenju celulitisa) i više puta dnevno.

Ova masaža, uostalom, ima tu prednost što je udru- žena s odredenim položajima ili pokretima mišića. Tačnije pojedinosti o svemu ovom daćemo vam na sledećim strankama.

Nesumnjivo ćete se začuditi kada uvidite da odre- dene tačke služe za lečenje više vrsta poremećaja. To je samo zato što one odgovaraju tim delovima tela i što njihova masaža donosi olakšanje u različitim tegobama koje nas pogadaju.

Lice

Kako da sačuvamo mladalačke crte i kako da pokušamo da ih ponovo steknemo

Naše lice je naša najvažnija posetnica. Na lieu se Oita naša ličnost, individualnost. N a lieu nam se izra- žava i uzbuđenje i osećanja — drukčije rečeno, sve ono što predstavlja naše kontakte sa društvom.

Međutim, ono je izloženo vremenskim promenamai ozledama daleko više od ostalog tela. Dakle, briga0 licu je najvažnija, ako se javi potreba, a svakako treba sačuvati taj tako dragoceni kapital.

Nipošto ne treba bolesti lica smatrati beznačajnim. U prvom delu ove knjige bavićemo se »istinskim«

fx)lestima. U drugom delu govorićemo o nizu nepravil- nosli kojc se teško podnose i koje napadaju jedrinu1 boju kože, kao i njenu strukturu. U stvari, ma koliko

9

da je kožni om otač važan, treba povesti računa i o mišićnoj podlozi koja održava oblik lica. Održavanje te mišićne podloge nije opisano u delima iz dermato- logije. M eđutim, njeno slabljenje povlači za sobom bore, otomboljene obraze, itd.

Dakle, razmotrićemo te različite elemente i misliti na njihovu negu i čuvanje, što se ostvaruje zahvaljujući masaži i različitim tačkam a koje im odgovaraju.

Imate . . . bubuljice

Iako izazivaju očajanje u mnogih mladih ljudi oba pola, bubuljice nisu samo »mladalačke«: ponekad mogu da se održavaju čitavog života. One se javljaju na licuii vidu niza gnojnih bubuljica i ostavljaju nezgodne posledice, naročito u uzrastu kada je koketerija na vrhuncu.

Postoje razne vrste bubuljica: mogu da se javljaju pojedinačno na licu i nisu neki naročit problem. A postoji i druga vrsta, koja prekrije celo lice osipom sa zagnojenim vrhovima. Najmučnije su nesumnjivo krup- ne tuberkuloidne akne u vidu pravih čireva, koje pred- stavljaju neugodnost za čoveka ne samo u svakodnev- nom životu nego i u sredini u kojoj radi.

Postoje tačke koje, kada se redovno masiraju, donose suštinsko poboljšanje. O tim tačkama, koje imaju višestruke uticaje, često ćemo govoriti. Jedna od njih se nalazi na šaci, druga na ručnom, treća na nožnom zglobu.

11

I'ačka koja se nalazi na ručnom zglobu važ- na je tačka za tretman glave. Određujemo je u nivou zleba žbice tako što obuhvatimo jednom rukom drugu i okrene- mo je; kažiprst poka- zuje tačku za pritisak.

12

Druga tačka se nalazi na nadlanici, u šupljini i/medu palca i kažipr- sta, bliže kažiprstu, tačno u udubljenju pri osnovi izbočine kosti koja vodi ka prstu.

13

Treća tačka se nalazi na spoljnjem članku noge, za prst širine iznad vrha članka. Stalna masaža ovih tačaka u toku nekoliko minuta, 2— —3 puta dnevno, dovodi, ma- lo-pomalo, do poboljšanja. Možemo, uostalom, up- ražnjavati korišćenje napo- rednog trctmana.

Imate . . . mitesere

Pre pojave bubuljica javljaju se miteseri. Miteseri su sasvim mala, beličasta ili cm kasta uzdignuća. Kada pritisnemo osnovu takvog uzdignuća, iz njega izlazi prava bela ili žućkasta zmijica. Neki misle da su to crvi kože. Nisu to crvi, već hrpice masnoće koje se nagomilavaju pri korenu dlaka i malja iz raznih razloga, od kojih je najvažniji uticaj hormona na žlezde.

Ta masnoća je podložna infekciji, a od inficiranih mitesera nastaju bubuljice. O tkuda miteseri? Od pre- tcrane reakcije znojnih žlezda na muški hormon, kada sc preterano luči u mladića, čak i u devojaka, u doba puberteta.

Miteseri mogu da se održe čitav život i da ih prati jako proširenje pora na koži. Ovako nastaje ro- šavo lice, pomalo slično mesečevom reljefu, koje nikad ne izgleda lepo.

15

Postoji tačka čijim se masiranjem ublažavaju miteseri.

Ta se tačka nalazi na gomjem delu leđa, s obe strane kičnienog stuba. Lako ćemo je naći. Na sredini leđa lako možemo odrediti ispupčenje na pršljenovima (kičma).

Pošto smo odredili ispupčenje koje pri dnu potiljka čini poslednji vratni pršljen, spuštamo se brojeći prva tri is- pupčenja lednih pršljenova. Tačka se nalazi na dva pop- rečna prsta (>d (rećeg pršljena, s jedne i sa druge strane kičmenog stuba.

16

Najbolje ćemo iskoristiti ove tačke masirajući ih redovuo s obe strane 2—3 minuta ujutro i uveče.

2 Safuvajie a m i ivo>e zdravlje 17

Imate . . . proširene kapilare

Prošireni kapilari se naučno zovu acne rosacea. Lice je prošarano sitnim venicama, naročito po obra- zima i nosu. Ponekad diskretni, te venice se mogu na- množiti i tako lice poružni. To crvenilo je bolest. Pogrešno se pripisuje sklonosti ka piću; međutim, nesrećnici koji ga imaju, često piju samo vodu.

Crvenilo treba lečiti. U tome će nam pomoći dve tačke.

Ove dve tačke se nalaze u nivou podlaktice i naročito su efikasne.

18

Prva tačka se nalazi na unut- rašnjoj strani podlaktice, ta- Čno na pola dužine lakatne kosti koja polazi od malog prsta. Na njenoj ivici se na­lazi malo udubljenje koje tre- ha snažno masirati.

Druga tačka se nalazi izme- du dve kosti, na prednjoj strani podlaktice, pored žbi- ce, druga kost prema palcu, na tri prsta iznad spoljnjeg nabora ručnog članka.

Te tačke je dobro masirati 2—3 puta dnevno u toku 2—3 minuta.

20

Imate . . . ride, tamne ili bele mrlje na koži

jo š jedna nevolja često napada lice: mrlje Te mrlje mogu biti ride, erne ili bele. Ride se zovu mlađeŽL U većini slučajeva oni ne znače bolest. All ponekad « S a da su suviše brojni na vrlo svetloj kož.i tada ie ta pojava isuviše upadljiva.

Sledeći stepen su tamne mrlje koje dolaze sa go-dinama. Zovu ih, prilično neprikladno, s^ e k a prijav- Cina. To su pege koje se javljaju na licu, boje be e kafe, smede ili crnkaste; lice je kao zamrljano isprskano. S ovim mrljama treba biti oprezan; mog se nekim povodom, pretvoriti u rak kože.

Ponekad se smeđa pigmentacija proširuje kao mask (npr. maska u drugom stanju) koja se u već.m s učajeva povuče posle porodaja. All treba dobro znati da^ je /bog sve češće upotrebe pilule češća i ta maska drugog stanja, stručno nazvanu »hloazma«, i da se ona ne mozc ukloniti). Te mrlje treba energično lečiti, ako je moguce,odmah po njihovom nastanku.

Nasuprot pigmentaciji može doći do depigme . ie Tada je u pitanju jedna bolest opšteg kraktera koja se lokalizuje na licu i zove se vitiligo. Uzrok te bolesti,

21

posebno neprijatne kada napadne lice, još nije tačricr poznat. O vitiligu ćemo govoriti u drugom poglavlju, kad bude reči o opštim porcmećajima na koži.

U svim slučajevima koji se odnose na lice, bilo da je reč o smedim ili cmkastim mrljama, ili, napro- tiv, o depigmentaciji, dejstvuje jedna tačka.

I poslednja neugodnost: žensko lice može da naruži preterana maljavost, suvišne dlačice. To je veoma ne- prijatno u estetskom pogledu. Tim problemom pozabavi- ćemo se u jednom od sledećih poglavlja, kada bude rečo preteranoj maljavosti uopšte (v. str. 185).

22

l a se tačka nalazi na gor- njoj strani srednjeg prsta. Kada savijemo prst u sredi- ni, u prvom zglavku, tačka se nalazi tačno na sredini tog zglavka. Treba je svakog dana snažno masirati s obe strane. Videćemo kako će se |x»remećaji na koži posle iz- vesnog vremena ublažiti.

Suviše ste b led i. . . ili vam je ten sivkast

Lice može da bude suviše bledo. Za nekoga je takvo lice, m odrikasto ili zemljane boje, prava muka.

Ponekad se dešava da ten bude doslovno siv: to, npr. biva pri oporavljanju od neke zarazne bolesti, ili ako je bolesnik uzimao izvesne lekove, uglavnom živine soli ili soli srebra.

Ali blcdilo može da bude i urođeno. Tada je, naroči- to u ovom slučaju, masaža određenih tačaka od velikog značaja. Postoje tri takve tačke:

24

IVva je smeštena na kraju pregiba ručnog zglavka na nit's tu gde se pipa puls.

25

Druga se nalazi na spoljašnjoj strani potkolenice, usred mi- šićne mase, četiri prsta iznad sredine linije koja spaja pregib kolena sa spoljnjim nožnim člankom.

26

l'reća tačka se takode na- la/i na spoljnjoj strani potko- Unicc, na tri poprečna prsta i/nad nožnog zglavka. Ma- sirajte je snažno i redovno.

Sve ove tačke treba masirati |h> nekoliko minuta, 2—3 pu­la dnevno.

Imate . . . prolazno crvenilo

Već smo govorili o proširenim kapilarima (kupero- za), „stalnom ” crvenilu lica. U ovom poglavlju bavićemo se prolaznim crvenilom. Nije retkost da nam u svako- dnevnom životu koža pocrveni, npr. posle preobilne gozbe, a u osetljivih osoba i posle sasvim običnog obeda.

Postoji jedna tačka koja brzo donosi olakšanjc:

28

Tu tačku možemo diskretno masirati i na taj način izaz- vati povlačenje crvenila lica. Nalazi se u sredini dorzal- nog nabora u pregibu stopa- la. Dovoljno ju je energično masirati u toku nekoliko mi­nuta.

Crvenilo se može javiti i od uzbuđenja, u bojažlji- vih osoba, onih koje imaju tremu ili se nadu u ne- prijatnoj situaciji.

Postoje dve tačke koje možemo masirati isto tako diskretno i koje zaista brzo deluju na crvenilo:

Prva tačka se nalazi na gru- dima, u drugom medurebar- nom prostoru, s desne strane, na 3 prsta ispod sredine klju- čnjače. M asirajte je snažno dok ne postignete smirenje: crvenilo tada nestaje veoma brzo.

30

Druga tačka se nalazi na ručnom zglobu, na njegovoj prednjoj strani, na mestu gde se pips puls. Ta je tacka već bila pomenuta prilikom leče- nja bubuljica (akne): pogle- dati isto poglavlje, str. 11.

Pravilna masaža, diskretno primenjena, za 2—3 minuta treba da dovede do brzog poboljšanja.

Koža lica vam je . . . suviše masna ili suviše suva

I stanje kože lica može biti izvor ne samo estet- skih neprijatnosti (nikada nije prijatno lice koje se sija) već i medicinskih. Masna koža se veoma lako inficira, na njoj najlakše nastaju bubuljice, lišajevi, na njoj se najduže održavaju ožiljci, itd.

Logično bi bilo da se masnoj koži pretpostavi suvai tako Često iskreno misle oni koji imaju suvu kožu.

Sasvim pogrešno! Zna se da i suva koža, u stvari, ima svoja lučenja, čak i obilnija nego druge vrste kože. Ali ove izlučevine su isuviše tečne i isparavaju pre nego što prekriju kožu i zaštite je.

Pomoću odredenih tačaka treba da utičemo na kva- litet lučenja.

32

Postoje dve tačke za masnu i jedna za suvu kožu.

Prva tačka za masnu kožu nalazi se na nadlanici, u pro- stoni između palca i kažipr- sta, uz kost koja vodi do kaži- prsta i zove se »druga meta- karpalna kost« (v. sliku i crtež s opisom u poglavlju koje se bavi lečenjem bubuljica, str. 11). Na spoju glavice i dužeg dela kosti osećamo malo bol- no mesto — tačku koju treba vrlo često masirati.

3 S tfuvajte » m i svojc zdravlje

Druga tačka za masnu kožu nalazi se na u- nutrašnjoj strani potko- lenice, na 3 poprcČna prsta iznad nožnog član- ka.Ovu tačku masirajte sa- vesno nekoliko puta dnevno. Ako svakodne- vno obavijate ovu malu vežbu, videćete kako vam, malo-pomalo, ko- ža postaje manje masna, postaje normalnija. Tačka koja se odnosi na one sa suvom kožom deluje na mnogobrojne nedostatke lica, a po- sebno u slučaju suve kože.

T a tačka se nalazi na naboru u pregibu pod­ia kt ice sa nadlakticom, na njegovom spoljnjem kraju.

35

Kako da sprečimo i izlečimo bore

Za očuvanje oblika lica, izbegavanje opuštanja, te boram a urezane geografije, valja se stalno truditi ukoliko želimo da sačuvamo svoje zdravlje, što će reći lepotu.

Zategnutost crta lica ne zavisi od stanja kože već od mišića koji su joj podloga.

Možemo nabrojati tačno 17 glavnih mišića lica. Zahvaljujući njima nastaje mimika, promene izraza lica; pomoću njih uspostavlja se kontakt s okolinom i oni često, bolje nego reči, izražavaju naše misli i oseća- nja.

Negovanje ovih mišića, redovno, bar jedanput dnevno, treba da bude sastavni deo ulepšavanja lica, isto toliko koliko i šminkanje, za ženu, ili upotreba losiona posle brijanja, za muškarca.

Nega ovih mišića omogućuje nam da sačuvamo svu ljupkost izraza lica, da izbegnemo kasniju pojavu bora ili opuštanja. Kada se bore i opuštenost pojave, ova nega jc takođe način da se zaustave, pa čak i suzbiju.

Ovaj postupak u isti mah i leči i sprečava.Pada u oči činjenica da se bore na ljudskom lieu

uvek javljaju na istim mestima. Čak i ime nose prema

36

posebnom mestu i tipu izraza koji ih prouzrokuje (vi- deti shemu).

Prema tome, svi oni koji žele izbeći bore ili koji žele da ih leče onda kada je proces već započeo mogu primeniti isti način lečenja.

Pozabavimo se zajedno ovom terapijom.U Kineza se svaka nega lica kombinuje s izna-

laženjem jedne ili više tačaka i pokreta. Ove dve stvari su nerazdružive. Pribeći ćemo, dakle, u isti mah i pokretima lica i masaži tačaka — koju vršimo pomoću prsta.

Proučavaćemo lice deo po deo, odozgo nadole, počev od čela, obrva, nosa, potom obraza (i njihovih deformacija: podvaljka). Završićemo najvažnijim delom čitavog lica: negom očiju i njihove okoline.

37

Imate . . . bore na čelu

Čelo je u najvećoj meri pokretljivo: svi koji ga posmatraju, bilo da su estetičari bilo vajari, dobro to znaju. Odista se na čelu vrlo brzo utiskuje skup horizontalnih, medusobno paralelnih bora, između obr- va i korena kose. Zovu ih „bore mislioca” , pomalo ironično, a možda i zato što onaj ko razmišlja obično digne obrve. Taj se pokret na kraju neumoljivo ureže u čeone mišiće.

38

Postoji veoma važna tačka koja omogućuje da se te bore leče ili spreče. Ona se nalazi nasred čela, s jedne i druge strane središnje linije, na dva poprečna prsta iznad sredine obrve.

39

Vršite, dakle, pred ogle- dalom malu vežbu: diži- te obrve više puta, sna- žno masirajući ovu tač- ku. Tu simultanu vežbu pokretanja čela i masa- že tačaka treba uvek da pridružite jutarnjoj i večernjoj toaleti, svaki put u trajanju po 2—3 minuta.

Održavajte i jačajte obrve

Obrve omeđuju prostor izmedu očiju, čela i korena nosa, nazvan meduobrvni prostor. U taj se prostor urezuju dvc ili tri dubokc bore, dve ili tri značajne bore — „bore gneva” . Nazivamo ih tako jer se onaj ko se mršti čcsto sprema da plane ili grdi. A neki ih nazivaju i „boram a pustolova" jer su, izgleda, posebno urezanc na čelu pustolova. Bilo kako bilo, postoje dve lačke kojc su posebno značajne za taj deo.

41

Prva tačka se nalazi na unut- rašnjem kraju svake obrve, u malom bolnom udubljenju koje se može, na tom mestu, napipati prstom.

42

Druga tačka se nalazi na izbočenju medu obrvama koje se naziva »povije«.

Snažno masirajte ove tri tačke, obe na obrvama i centralnu tačku, a za to vreme obrve povremeno opuštajte i nabirajte.

43

Ovo je izvrstan metod za jačanje tog dela jer ove bore nisu lepe; one daju lieu tvrd izraz, a sem toga su često i nesimetricne.

Uvek naglašavamo: vašoj ju- tamjoj ili večemjoj toaleti pridru/ite pokrete i masa- žu tačaka u toku 2—3 mi- nuta.

44

Imate . . . bore na nosu

Na samom nosu nema bora. Za uzvrat, s obe strane nosa počinje ona velika bora (već opisana u opštem prikazu bora) koja se ponekad spušta do bradc. Zovu je »ratnička bora« jer se češće javlja u vojnih lica ili ljudi koji su navikli da zapovedaju.

Postoji odredena kretnja nabiranja nosa koja od- gada ili ublažava pojavu te bore.

45

Pokušajmo da naberemo nos privlačeći vrh nosa ka korenu i propratimo taj pokret masažom triju tačaka: srednje i dveju bočnih.

Srednju tačku smo već naveli u poglavlju koje govori o obrvama: to je tačka koja se nala/i pod »povijama«, tj. pri korenu nosa ispod male izbočine čeone kosti ko­ja se nalazi na tom mestu (v. str. 41).

46

Druge dve tačke se na- laze s jedne i druge strane nozdrva, na po- la prsta prema spolj- njoj strani. Masirajte te tačke redovno i u isto vreme u više nav- rata nabirajte nos.

I na nozdrvama mogu postojati neestetske deforma- cije. Mogu biti suviše raširene ili suviše stisnute, što u prvom slučaju daje lieu malo spljošten izgled, a u drugom suviše strog, ponekad čak i zao izraz. Postoji vrlo jednostavan pokret koji i jednu i drugu defor- maciju veoma dobro ublažava.

47

lo je naizmenično širenje i skupljanje nozdrva. Tom pokretu pridružujemo masazu tačke koja se nalazi upravo na sastavu nozdrva sa gornjom usnom (znači na spoljnjoj strani nozdrva) sa desne i leve strane. M asirajte te tačke 2—3 minuta ujutro i uveče.

Kako očuvati i ojačati obraze Kako sprečiti njihovo opuštanje

U ovom poglavlju pozabavićemo se obrazima. Obrazi su bitni za održavanje izraza i čvrstine lica. U mladosti obrazi su glatki, zategnuti i elastični, ali se u njih tokom godina urezuju bore. Već smo opisali jednu takvu, »ratničku« boru (pomenutu u spisku bora).

Iza ove bore urezuje se druga, od jabučice do gor- nje vilice. Ponekad je zovu »lunam a«; zaista daje lieu izgled mcseca.

Postoje dve tačke važne za otklanjanje deformacija na obrazima: te su tačke od bitnog značaja kada se obraz opusti i kada izgubi svoju čvrstinu, kada nastupi tzv. »otomboljcnost«. Takvi otomboljeni obrazi posebno su nccstetski, naročito kada se javljaju u gojaznih ljudi.

4 $ A K U \ A ) W y m i SVHiJC / i l l «4V I j c

49

Prva tačka se nalazi nepo- sredno pod jabučicom, u u- dubljenju. Pritlsak na nju iza- ziva mali bol, jer se na tom mestu nalazi osetljiv nerv. Masirajte 2—3 minuta, ujutro i uveče.

50

Druga tačka se nalazi ne- posredno ispod ugla koji obra- zuje donja vilica, sasvim maio ispred njega. I tu se pri pri- tisku oseća sasvim odreden bol. Potrebno je snažno masi- rati oba obraza uz neprekidno naizmenično naduvavanje i iz- duvavanje obraza: ovo mišiće na obrazima ojačava i čini ih čvrSćim. M asirajte u toku 2—3 minuta, ujutro i uveče.

4*51

Ova vežba može da se smenjujc s drugom, vconia jed- nostavnom vežbom: osmehom. Osmehom se podi/.u mišići obraza, usled čega se čuva željena čvrstina. Ali da bi taj pokret bio potpuno cfikasan, potrebno je smešiti se zat- vorenih usta. Činite to jutrom i s večeri.

52

Imate . . . bore oko usta i usana

Najpre ćcmo govoriti o ustima uopšte. Potom ćemo se pozabaviti jednom pa drugom usnom.

Pre svega, proučimo pokrete i tačke koje se odnose na usta pri njihovom otvaranju.

Postoje dva pokreta koja se mogu u više mahova |H)iiavljati:Prvi |H)kret se sastoji u tome što ćete usta otvarati i zatvarati u obliku četvorougla, a to postižete razdvajajuei jrdnu usnu od druge.

53

Drugi pokret izaziva maksimalno skupljanje usana. Taj polo/aj je nazvan »kokošja zadnjica« a sastoji se u do krajnosti izrazitom pućenju usana.

Na ova dva pokreta nadovezuje se masaža dveju tačaka.

Prva tačka se nalazi na pola poprečnog prsta upolje od ugla usana, s jedne i druge strane.

54

Druga taeka se nalazi iznad gornje usnc, na pola puta izmcdu mesta na komc ne- staju krilo nosa i reljef te usnc.Ove dve tačke treba masirati s dva prsta svake ruke. Ovom ćemo vežbom postići povoljne promene na koži oko usta. Pozabavimo se, ovom prilikom, dvema borama koje se vremenom formiraju boč- no od usta: jedna je priljub- Ijena uz usnu, a druga se nalazi malo dalje od prve. Ova druga je — već smo to videli — nazvana »ratnieka«. Ovde je opisan način na koji možemo da delujemo na nju od njenog gomjeg dela do završetka.

55

Za donju usnu vršićemo isti pokrct usnom, skupljanjem i potiskivanjem, otprilikc kao pri govoru. U isti mah pot- rebno je masirati tačku koja se nalazi u suhlabijalnoj rupi- ci, tj. neposredno ispod donje usne.Svi ovi pokreti i sva ova masa- ža treba da se vrše najmanje dva, a ako je mogućno i više puta dnevno.

56

Ako hoćemo da se zasebno bavimo jednom i drugom usnom, moraćemo dopuniti ve/bu sa dva pokreta i dve ra/lifite tačke.

/.a gomju usnu služićemo se |H>kretom kojim ćemo je sku- piti, a potom, naprotiv, razvu- ći ćemo je naniže, pridružu- jući tome masažu tačke koja se nalazi na pola puta izmedu srcdnje nosne pregrade i relje- fa gomje usne.Ilaš se tu nalazi bora koja često nastaje u starijih osoba, a zovu je »bora krezubih«, zato što je imaju osobe bez zuba ili one sa rdavo name- ^tenom veštačkom vilicom.

57

Imate . . . bore oko očiju i kesice pod očima

Našem lieu oči daju izraz koji se menja zavisno od utisaka koje prim am o: u radosti se šire, razrogače se od zaprepašćenja ili straha; zavisno od našeg du- ševnog stanja, blistaju ili se gase.

Postoje pokreti i tačke koje se odnose posebno na oči.

I ovde se neke koje se u celini odnose na oči, a druge se bave svim onim što je oko očiju, tj. gornji i donji kapci, kao i spoljnji uglovi očiju.

58

Osnovna tačka pomoću koje dejstvujemo i na bolesno i na zdravo oko nalazi se u unutrašnjem uglu oka, i/nad malog ispupčenja preko koga

teku suze.

Siia/no masirajmo tu tačku fiksirajući pogled kao da u daljini gledamo liniju zamiš- Ijenog horizonta.

INmikk u te tačke negovaćete o|>štu evrstinu oka, kao i njegov sjaj; u stvari, pomoću te tačke delujemo na vežnjaču i ro/njaču i povećavamo sjaj samog oka.

59

A sada sc pozabavimo svakim kapkom posebno. Postoje dve tačke preko kojih delujemo posebno na gornji kapak i sprečavamo nabiranje koje tu izaziva jedna bora i čini kapak mlitavim.

Priliskujmo dve tačke za gornji kapak:

Prvu tačku smo već pomenuli; nalazi se na unutrašnjem kraju ob­rve, u uduMjenju koje je bolno na pritisak.

60

Druga tačka se nalazi tačno nasred obrve, u- srcd dlaka same obrve. Masirajte snažno ove dve tačke 2—3 minuta, a u isto vreme trepćite kapkom. Postižete ja- čanje kapka, što će ga sprečiti da se opusti i omlitavi.

Pozabavimo se dvema tačkama donjeg kapka:

Prva tačka se nalazi nasred dooje ivice očne duplje — i ovog puta u malom udublje- nju — tačno ispod zenice kada oko gleda pravo pre- da se.

Masirajte redovno 2—3 mi- nuta.

62

Druga tačka se nalazi na jedan poprečni prst od prve ka spoljnjem uglu oka.

C )vi* dve tačke su veliki »isce- lltelji« tako ružnih i nepri- jatnih teških kapaka i kesa. ( hw le£e i bore, često veoma hrojne, na donjoj ivici oka, i najzad, pomažu očima s prevelikim podočnjacima (»seksualna bora« koja nas- taje posle preterivanja u sek- su).

63

I spoljni ugao oka iziskuje pažljivo ispitivanjc. Na njemu se pojavljuju one mnogobrojne sitne bore koje nazivaju »guščja noga«, a koje su osobito ružne jer ponekad i mlado lice čine starijim.

Dve su tačke važne:

Prva tačka se nalazi ne- posredno iznad spolj- njeg kraja očne duplje.

64

I >rugu tačka se nalazi u mposrednoj blizini H|Miljnjeg kraja obrve, u miilom ulegnuću koje M* prstom lako napipa uu kosti.Ovi* dve tačke pažljivo masirajte i u isto vre- iih trepćite kao što smo to već ranije objasnili.

11 većini slučajeva se laire »guSčje noge« neće IHijaviti ili će se, ako so st* već pojavile, ubla- llti.

Sve ove pokrete i masa/c treba vrSiti ujutro i uveče. Mi uije zabranjeno ni upražnjavati ih tokom nekoliko

iiiiniita i preko dana.

' W u v a j t c sam i sv o jc zd rav ljc

6 5

Nega hose

I / vod

I’rirodna kruna glave, kosa je na neki način i I-iiiod.in okvir lica. Ovo objašnjava zašto je u svim

n mrmma kosa bila predmet stalne nege i u muškaracai ii Jena.

St a je, u stvari, kosa? Naravno, to su dlake, ali |Mt .i l>ne vrste. Pre svega, one su duboko usadene u

koja prckriva lobanju i naziva se kosmati deo.< >n< niču iz dugog korena koji je u dodiru sa kožnim ikivom a mesto njihovog nastanka je neka vrsta po- •<«I »no tačke, zvane papila. Potom dlaka nabubri u kmcii; to je ono malo beličasto zadebljanje koje vidimo Lula dlaku iščupamo. Dalje se ta glavica produžava u I««Inn vrstu čaurice ili mehurića. Zatim dlaka raste, |Hobija kožno tkivo, i taj deo dlake zove se stabljika. I ul.i ona izlazi napolje i služi svojoj prirodnoj nameni.

Vlasi cxl njihovog nastanka i pri prolazu kroz kožu I'luir mali mišići koji joj pomažu da se kreće, da se u.piavlja npr. ako se uplašimo, kosa na glavi se• liJr Snabdevene su i žlezdama — lojnim žlezdama, in kom vrstom znojnih žlezda koje luče lepljivu supstan- «i)ii sebum.

Sebum služi za podmazivanje dlake i pomaže joj .I i lako klizi kroz kožu. On može postati uzrok pore- m n ija ako ga nema dovoljno. U tom slučaju kosa

69

postaje suva i lomljiva, a ako sebuma ima previse, postaje masna.

O tuda je razumljivo da posredstvom akupunkturnih tačaka, menjajući te različite faktore, postižemo korisne efekte u održavanju i čuvanju kose. Kosa je odraz organizma. Lepa kosa podrazumeva dobro opšte zdravlje.

U ljudi je broj vlasi velik. Smatra se da ih pro- sečno na glavi ima sto hiljada. Njihov vek je uglavnom 4 —5 godina. Potom se obnavljaju. Faza rastenja je vrlo duga i traje otprilike cetiri godine; u nauci je zovu anagena faza. I najzad, dlaka je pred opadanjem ; koren se postepeno diže i nova će dlaka, u normalnim pri- likama, izrasti pored nje.

Razumljivo, kosa je u svakog različita, po gustini, po izgledu (prava ili kovrdžava kosa), po debljini dlake (za takvu kosu kažu »kao konjska griva«) i po finoći.

Sve se ovo mora uzeti u obzir.Dva odista patološka poremećaja su, s jedne strane,

opadanje kose i promena boje kose koja nastupa s go- dinama, s druge strane. Ova pojava zove se latinski canities.

Pozabavićemo se, dakle, s ova dva problcma jer su veoma važna i činc jednu od osnovnih tačaka estetske terapije. Deo te terapije obavlja se i pritiskom.

70

Kako da sprečimo i usporimo . . . opadanje kose

Kosa može da opada bilo mcstimično bilo u celini. M« siimično opadanje, ili opadanje po zonama, može •mi .i l i taznc uzroke: traumatizme, opekotine, udare, uzi- in.inic nckih lekova, X-zrake i zračenje kobalt-bombom,

i i .i /no bolesti (groznice) ili oboljcnja izazvana parazi- liiun

Posebno treba pomenuti i na vaši, koje se sada I'.»novo javljaju u velikoj meri, naročito u našim ško- liiina.

71

Vrlo često nastaje takvo opadanje kose i o njemu ćemo više govoriti, opadanje koje se javlja ili u potpuno okruglom ili ovalnom obliku a koje se zove kosopasica, ogoljenost. U najgorem slučaju sav kosmati deo kože je potpuno ogoljcn; tada je u pitanju strašna »koso­pasica koja izaziva ćelavost«. Danas se smatra da je uzrok tog oboljenja čisto nervni, čak psihički. Kao dokaz služi što do nje čcsto dolazi u roku od nekoliko časova, čak minuta posle kakve strašne vesti, šoka ili osećaja straha.

Postoje posebne tačke za lečenje ove kosopasice.

Ove tačke su:

— prvo, tačke koje se nalaze na liniji pregiba ručnog zgloba prema napred;

1. Mestimično opadanje kose — kosopasica

72

drugo, glavna tačka koja se nalazi na drugom MiMfiiicbarnom prostoru desno u liniji bradavice. Ove MfUr Ircba redom masirati 2—3 minuta na dan.

73

2. Ćelavost

Najčešće se vida potpuno gubljenje kose. Svakako, to opadanje može da bude samo privremeno; kosa može da opada delimično ili u celosti kao posledica neke bolesti, posle velikog zamora ili porođaja. Ali, potpuno opadanje kose najčešće je ćelavost, i to tzv. muška ćelavost. Ali neka ta reč »muška« ne zavarava, jer u naše vreme zaista sve češće ova vrsta potpunog, često nepovratnog opadanja kose može pogoditi i ženu, naročito ako uzima pilulu. Kao što se vidi, ovaj problem muči oba pola.

Mnoge naše sugradane ćelavost pogađa vcoma rano (ponekad izmedu 15. i 20. godine). Ta ćclavost se javlja na žalosno poVlašćenim mestima: bilo kao u uglovima slepoočnica, koji se sve vise produbljuju, bilo kao »tonzura«, razredivanje na temenu. Najpre se javljaju tri ogoljena prostora koja se na kraju spajaju i obrazuju mušku ćelavost, nazvanu »hipokratska« zato što je H ipokrat, otae medicine, u tome predstavljao veličan- stveni primer. U tom slučaju ostaje samo venae kose. Ova konstatacija je osnova za m odem u terapiju tran- splantacije kose: dlake uzete sa pcrifernog dela presa- duju se na centralni deo i one će se ubuduće, bez problema, tu održati.

Naravno, pre nego što preduzmemo tu mučnu in- tervenciju treba da okušamo blaže metode lečenja. Ove metode su efikasne pod uslovom da se redovno prime- njuju. Za lečenje kose postoje dve bitne tačke:

74

Prva tačka se nala/.i u nivou pregiba noge, po- zadi na butini, na sre- dini samog tog nabora.

Druga tačka se nalazi na potkolenici. Smeštena je za čitavu šaku ispod kraja gor- njeg dela lišnjače, onog malog ispupčenja koje nazivamo glava lisnjače, usred spoljnje mišićne mase noge (lišnjača je ona dugačka i tanka kost na spoljnjoj strani potkole- nice a koja se gore u kolenu završava malim ispupče- njem).

75

Masirajući veoma redovno ove dve tačke, možemo imati sreću da zadržimo ili čak potpuno zaustavimo razvoj muške ćelavosti.

76

Imate . . . sedu kosu

Kosa koja sedi u ljudi — kao, uostalom, i u /ivotinja (naučni termin je canities) — predstavlja znak .i.ii« nja. Uzrok je promena hemijske strukture dlake, K«»l»i gubi pigment, znači svoju obojenost. Često je u 'ink naslcdni faktor (svi znamo za ljude koji su potpu- ii" •.c«li u tridesetoj godini, a nasuprot tome, ima staraca• i| i kosa nije nimalo osedela).

Spoljni faktori takode imaju učešća u toj pojavi;I in i ii slučaju kosopasice, uzbuđenje, fizički ili psihički ■ \ mogu da izazovu ubrzan proces sedenja (često se

i'ii. .1 o osobama koje su potpuno oscdele za jcdnu lliii )

77

Ova pojava može da se za- ustavi pomoću onih istih tača- ka koje se koriste za ćelavost: prva je u sredini nabora u pre- gibu kolena a druga na spolj- noj strani potkolenice.

78

Kosa vam je . . . suviše rnasna ili suviše suva

Pored opadanja kose ili drugih raznih promena na In mi može da oboli i sama koža obrasla kosom. I• I poicmcćaji deluju na stanje same kose. Čest pore- iiir. a| |c seboreja. Šta je seboreja? — Preterano lučenje «huina, inače normalnog podmazivača glave.

1. 1 1 sebum može da bude suviše gust: tada je koža i-MI kosom masna, ostaje na prstima, na češlju i stvara I Mint Sebum može da bude i suviše suv: i tada se •»'bum luči u prevelikoj količini, ali pošto je suviše n*liik suSi se i stvara perut prašnjavog izgleda.

< )va neugodnost koja odmah posle adolescenijeI m podjednako oba pola može da se ukloni pri-II .kom na dve tačke:

Prva tačka se nalazi na ručnom zglobu na mestu mu koine se pipa puls, a već smo je pomenuli više puta h Mr. 12).

79

Druga tačka se nalazi na nadlanici, u uglu druge metakarpalne kosti, one kosti koja se produžava u kažiprst.

M asirajte ove dve tačke 2—3 puta dnevno po nekoli- ko minuta.

Vrat, rame i ruka

\imi svojc /dfjvlfc

Kako održavati i sačuvati vrat

I stctski nedostaci vrata mogu da budu povezani m» bolcstima koje napadaju organe koje se u njemu iiiiIii/ c, a posebno štitastu žlezdu.

Kao posledica poremećaja u radu štitaste žlezde i>i v’ 11.i sc gušavost. Gušavost zahteva složeno lečenje, fnk i hirurško, i prem a tome ne ulazi u okvir ove kl^igc.

Ali, najčešće, estetski poremećaj na vratu izaziva• *| *ii*M«injc kože uzrokujući, kao i na licu, ružne bore.

I )a bismo njih ublažili, često m oram o intervenisatiii pirdelu potiljka, pošto je tome uzrok kičmeni stub;• vu|im deformacijama nastalim zbog godina ili artroze k*»;.i so na vratu doslovno zbrčka. (U jednom od sle- *1.. ili |x>glavlja videćemo kako treba postupati sa kičme- iiiin stubom, v. str. 135).

A Sto se naših bora tiče, kombinacija vežbi i m a­il.-- može da dovede do poboljšanja stanja.

83

Da bismo ojačali mišiće vra- ta, dobro je vršiti kružne pokrete glavom u jednom pa u drugom pravcu. Glavu tre- ba okretati kao da je ona velika kugla postavljena na vrhu tela.

U isto vreme treba masirati dve tačke tokom 2—3 mi­nuta, i to 2—3 puta dnevno. Prva tačka se nalazi pozadi na laktu, na onom delu koji zaboli kada se udarimo.

84

• ugji tufka se nalazi iznad Mjutujafr. u dnu onih du- Im.MIi ndubljcnja koja se vide •I niKuvili osoba.

X5

Kako sačuvati. . . ramena i ruku

Gornji delovi mišica često su gojazni u osoba oba pola.

Ta lokalizovana gojaznost je celulit mišice. On se manifestuje nagomilavanjem sala na gornjem delu mišice i na samom ramenu.

Za mišicu i rame primenjujemo naš postupak na četiri tačke:

86

i )d |>rvc dve tačke jedna se iiulu/i ispred a druga nepo- im luo i/.a zg|oba, iznad gla- u mišićne kosti, u onom /uobljcnju koje o/načava vrh iiMdlaktice.

87

Druge dve tačke se nalaze s jedne i s druge strane preseka trouglastog mišića koji ocrtava zaobljenost ra- mena. Na njegovom donjem delu primećujemo neku vrstu slova V ; treba redovno ma- sirati bas ta dva kraja V. Posle izvesnog vremena za- pazićemo da nam mišica i rame postaju vitkiji.

88

II ii/nun' sc da su poželjni •*» |Mikrc(i i vežbe pogodni

in/vijanje mišića i mogu •»« pridruže masaži ta-

koje smo naveli.

Šaka

Kako da sačuvate . . . sake

Osetljiv deo tela u kome se sjedinjuju snaga i lhuh a pokreta, šaka je deo koji posle lica najbolje ■/i.Java osobenost ljudskog bića.

Njome ćemo se pozabaviti u tri poglavlja kojaulrdc:

Sakaprstinokti

Šaka može biti debcla ili suviše široka. Ova de­li •imucija ponekad postoji još od rodenja. Sem toga,........ da bude povezana s pojavom nekih oboljenja,I-.nek ad vrlo teških, kao što su, npr., oboljenja hipo- h /r (akromegalija) ili u vezi s plućima. Te bolesti ii. .padaju u na§ delokrug.

Nasuprot tome, ako je deformacija sake posledica......nalskog oboljenja, na nju se može uticati preko• I v «• laOke:

93

Prva tačka se nalazi na gor- njoj strani ručnog zgloba, na mestu spajanja dveju kosti i na dva poprečna prsta iz- nad nabora dorzalnog pre- giba.

Druga fačka se nalazi na njegovom unutrašnjem kra- ju, kod malog prsta, malo ispred istog nabora ručnog zgloba.

Masirajte ove dve tačke po nekoliko minuta, 2—3 puta dnevno.

95

Vaši prsti su . . . deformisani

I prsti mogu da budu deformisani. Ova deformacija je skoro uvek u vezi s reumatizmom, bilo da je u pitanju degenerativni reumatizam, manje ili više kao posledica starosti (to je artroza) ili da je reč o obo- ljenju s ozbiljnijim posledicama (reumatizam sa zapa- Ijenjem, kao što je poliartritis, od koga često obolevaju mlade žene).

Artroza je najčešći uzrok. Ona počinje bolnim oti- canjem zglobova, a onda sc pojavljujc neka vrsta okoštalih i tvrdih loptica koje se zovu kvrgc; u tom trenutku, najčešće, iščezava bol, ali ostaje deformacija.

Bol u prstima može se smanjiti pritiskivanjem na razne tačkc.

96

Ove tačke se nalaze na liniji pregiba drugog zglavka na prstu prema prvom, na spolj- njoj strani prstiju a u sredini tog nabora.

Masaža tačaka se obavlja po utvrdenom redu, uvek is- tom kod Kineza: počinje se na domalom prstu, potom se prclazi na kažiprst pa na srednji i mali prst. Poslednji na red dolazi palac.

Ove tačke masiraćemo u više navrata i uvek istim redom.

Musaža u toku od nekoliko minuta treba da se ponavlja2 3 puta dnevno. Ako su prsti veoma deformisani reu- niati/mom, masaža treba da traje duže (masaža od fetvrt Časa se preporučuje da bi se prst »razmrdao«).

s .i\ iivajtc sa m i svo jc /dravl>e97

Kako da nam nokti budu lepi

Nokti su predmet stalne nege, naročito u žena, ali i muškaraca.

M oram o znati da sve §to se spolja upotrebljava (posebno lak za nokte) služi samo za prikrivanje onog §to nije lepo. K ao i dlaka, nokat izrasta iz unutra- šnjosti tela preko korena; prema tome, treba upražnja- vati unutrašnju negu. U okviru toga proučićemo tri posebna elementa.

N a noktima, u stvari, mogu nastati tri vrste prom ena:

1. Poremecaji oblika noktijuNajčešće se nokat deformiše, dobije ispupčen oblik,

sličan staklu na satu; to je uglavnom znak plućne bolesti ili malokrvnosti. Ako, naprotiv, nokat ima udub- ljen oblik, onda je u pitanju nasledni poremećaj i ne može se bogzna šta učiniti.

Na noktu se takode mogu pojaviti brazde, bilo upravno na osu prsta, ali najčešće uzdužno, tj. u pravcu prsta.

2. Poremecaji čvrstine noktaN okat omekša i često se pri ivicama odvaja. Ova

deformacija ima različite uzroke. Cest uzrok je jedna gljivica ili mikoza, ili neka varijanta bolesti kože (v.

9 8

poglavlje o koži na str. 171) koji može da je zahvali u celini — psorijaze.

3. Poremecaji boje noktaNa noktu se ponekad pojavljuju beličaste zone.

One mogu da se pojave u paralelnim ili upravnim slojevima u odnosu na pravac prsta. Znak su ozbiljnih bolesti ili trovanja, bilo spoljnog porekla (arsenik) bilo unutrašnjeg (povećana ureja, šećer, itd.).

Ali najčešće su u pitanju male bele tačke pod naučnim imenom leukonihija. To su baš one bele tačke koje se prikrivaju lakom za nokte.

Dve tačke veoma dobro utiču na sve poremećaje na noktima — izuzev, kao što smo već rekli, naslednih.

Prva tačka se nalazi u visini nabora na pregibu potkole- nice i bedra, ali sasvim na njegovom unutrašnjem kra- ju, čak malo ispred njega.

7*9 9

Druga tačka je neposredno u nivou spoljašnjeg skočnog zgloba, na pola poprečnog prsta od njegovog vrfaa. Akft masiramo te tačke po nekoliko minuta ujutro i uve- če, jednu za drugom, možda nećemo videti da već nastale bele mrlje iščezavaju, ali će- mo sprečiti pojavu novih.

d

Ne grickajte nokte

Ružna navika grickanja noktiju, koja se ponekad, na žalost roditelja, javlja u dece, često se održava i u kasnijim godinama.

Ova mana može dobro da Vam zasmeta u društvu.Nokti se deformišu. Koža ispod njih, lišena svog

prirodnog oklopa, nadražuje se, razjeda, čak inficira. Može li se uticati na ove »grickače«? Da, i za to postoji icdna tačka.

101

Ta tačka se nalazi na unut- rašnjem kraju pregiba pot- kolenice i bedra.

Postoji još jedna tačka, ne- posredno iza lakta, iznad ko­sti koja se zove olekranon, sasvim na kraju savijenog lakta.

102

Grudi

Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših grudi

Na grudima, najlepšem ukrasu žene, mogu nastati dve vrste deformacija:

— deformacije dojki u celini— deformacije njenog završnog dela, vrha dojke

ili bradavice.

1. Dojka u celini: mogu da se jave dve suprotne vrste deformacija: nerazvijenost, ili naprotiv, preko- mcmo velike dojke.

Suviše male dojke u žena uglavnom su posledica izvesnih poremećaja u lučenju žlezda.

Ti poremećaji mogu da postoje i kod suviše velikih dojki, ali je češći uzrok prekomema masa sala, zbog čega se one opuštaju. Za neke žene to je prava muka. U torn slučaju ne pomaže nikakva gimnastika jer dojka nije obuhvaćena mišićnom masom. Mišići se nalaze samo pozadi dojki, tačno navrh rebara. Žlezda se nalazi ispod same kože i ako oteža, ništa je ne podržava.

2. BradavicaNa vrhu dojke nalazi se bradavica, uglavnom sklad-

nog oblika, s malim ispupčenjem u sredini. Bradavica

105

može da se uvuče unutra, kao da ju je sama masa dojke povukla u dubinu. To se zove umbilikacija bradavice.

Postoje dve vrlo efikasnc tačke za sve poremecaje kod dojki, kako u slučaju suviše velikih tako i sasvim nerazvijenih dojki, a takode i u slučaju umbilikacije bradavice.

Prva tačka se nalazi u visini butine, na prednjoj strani, na pet poprečnih prstiju iz- nad spoljnjeg ugla čašice na kolenu.

106

Druga tačka se nalazi na spoljnjoj ivici podlaktice, na tri poprečna prsta ispod na­bora u pregibu lakta.

Zapamtimo da se ove dve tačke koriste kod svih poremećaja dojke; razume se, govorimo o dobroćudnim poreme- ćajima, tj., bolnim gru­dima, mastozania ili za- paljcnjima dojki koja se često u mladih žena javljaju pred menstrua- ciju.Potrebno je, svakako, konsultovaii lekara o prirodi takve bolesti.

Masirajte ove tačke više pu­ta na dan, svaki put po ne- koliko minuta.

Celulitis

Kako da sprečite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima, zadnjici, na butinama i kolenima

Kada govorimo o kukovima, zadnjici, butinama, pomišljamo na nešto što u ljudskom rodu, u ženskog pola, izaziva užas: celulitis.

§ ta je celulitis?To je kožna infiltracija koja deformiše uglavnom

ženske oblike stvarajući neku vrstu nejednakih otoka prepunih ulegriuća i ispupčenja a ponekad i sa mrežom proširenih vena koje ih još snažnije ističu.

Pri takvom izgledu kože može se govoriti o celuliti- su. Kada kožu stisnemo izmedu palca i ostalih prstiju, ukazuju se grudvice (»pomorandžina kora«); ovo nije celulitis i može da se javi i na sasvim normalnoj i zdravoj koži. Celulitis, naprotiv, sačinjavaju masne naslage ispod kože na već nabrojanim delovima tela.

To su zaista masne naslage, a ne, kao što se dugo mislilo, voda koja se zadržava u telu.

I l l

Ovo dokazuju sve histološke pretrage vršene u tom delu tela. U pitanju je masna naslaga, potpuno ista kao one što se mogu naći u ostalim delovima tela.

Posebno svojstvo ove masti je što se ona ne topi— ako se tako može reći. Pacijent može da drži strogu kuru za mršavljenje koja će izazvati topljenje naslaga na svim ostalim delovima tela, pa čak i miši- ćima, a celulitis će ostati netaknut. I poneke vrlo mršave osobe deformisane su celulitisom u predelu kukova.

Celulitis je, dakle, masno tkivo, normalno masno tkivo, ali podredeno specijalnim fiziološkim procesima. Izgled.i da su oni nasledni i čak da su u vezi sa ženskiin seksualnim hromosomima (pošto su u stvari jedino žene pogođene celulitisom).

Celulitis može da se ograniči na jednu sasvim malu diskretnu deformaciju, ali može zahvatiti i celu karlicu. Tada ova deformacija dobija nelepo ali prikladno ime— »jahaće pantalone«.

U lečenju celulitisa redovno stimulisanje izvesnih tačaka dovodi do poboljšanja situacije. Svakako treba koristiti uobičajene tačke za gojaznost, ali im je potrebno priključiti posebne tačke koje odgovaraju obolelim de­lovima tela.

Medu ovim posebnim tačkama proučićemo redom one koje se odnose n a :

— zadnjicu— kukove— butine— koleno (jer je i koleno podložno celulitisu).

Tu je u pitanju unutrašnji deo kolena, ispod zgloba, dole na bedru a gore na potkolenici.

1. Celulitis zadnjiceTačke koje mogu da donesu poboljšanje u celuli­

tisu zadnjice nalaze se na sakrumu, kosti kojom se završava kičmeni stub, i porcdane su u dva reda:

112

Prvi red lačaka nalazi se na dva poprečna prsta od sre- diSne linije iznad čmara.

Kako se na gomjoj slici vidi, masaža se vr5i pomoću tri prsta. Prstima se snažno ma- sira svaka od ovih tačaka. Tu vežbu treba ponoviti vise puta na dan.

Drugi red tačaka se nalazi na četiri poprečna prsta od središne linije, koja je, kao i kod prvog reda, iznad čma- ra.

Masaža svake tačke opet se vrši snažno pomoću tri prsta ruke. Tu vežbu ponovićemo više puta na dan.

8 Saćuvajte sam i jv o je zdravljc

113

2. Celulitis kukaU visini gornjcg dela butinc nalazi sc tačka iza

zgloba kuka. To su, uostalom, one istc tačke posred- stvom kojih se dcluje na bolove u kuku.

Da bismo našli tačku sa obe strane tela, dovoljno je sta- viti palac na najviši deo kar- lične kosti, na ilijačni gre- ben. Na četiri ostala razmak- nuta prsta naniže nalazi se bitna tačka koju treba snažno i više puta dnevno masirati.

114

3. Celulitis butineU nivou same butine tačke sc nalazc sa njenc

prcdnje i zadnje strane.

Prednja tačka se nalazi za celu šaku ispod ilijačnog gre- bena (najviši deo karličnih kostiju). Stavi se nadlanica uz ilijačni greben i obarajući šaku odredi se tačka koja se nalazi malo iznad sredine bu­tine.

8*115

Tačka sa zadnje strane na­lazi se na sredini butine.

M asirajte ove dve tačke prstima obeju ruku.

4. Celulitis kolenaZa koleno postojc dve tačke.

Prva tačka se nalazi na unut- rašnjoj strani potkolenice, ispod zgloba kolena, u uglu koji čine glava i telo cevanice.

117

Druga tačka se nalazi iznad spoljnog ugla čašice na tri poprečna prsta na vertikali koja prolazi ivicom te kosti.

118

Noge i stopala

Sačuvajte noge, izbegnite proširene vene i otoke

Sada smo stigli do nogu i njihovih poscbnih pore- mcćaja. Pozabavili smo se problcmom cclulitisa. Napada Ii on i noge? U stvari, ne. Ponekad može da se javi i/vesno zadebljanje, ali ono se razlikuje od sličnog koje izaziva celulitis.

Počev od dela noge neposredno ispod kolcna, celu- litisa više nema. Poremecaji na nogama su neposredno vczani za krvne sudove koji kroz njih prolaze. Može tia se kaže da čitava lepota nogu zavisi od dobre cirkulacije. O kakvoj cirkulaciji je reč? U samim nogama, kao i u celom telu, postoje tri vrste cirkulacije: arterij- ska, vcnska i limfna cirkulacija. Svakako, te tri cirku­lacije su vrlo različite u svojim funkcijama: arterija dovodi krv na periferiju uda; vena korišćenu krv odvodi ka srcu, a limfni sudovi pumpaju tečnost koja se nalazi ii prostorima između glavnih sudova.

Njihovi poremećaji imaju različita obeležja. Na pri­mer, arteritis se razlikuje od flebitisa. Sada se, medu- tim, zna da se ova tri sistema kombinuju jedan sa drugim, prepliću stvarajući u donjim udovima pravo

121

cirkulatorno jedinstvo. Proučićemo različite tegobe cir- kulacije koje ulaze u okvir naseg načina lečenja.

1. Proširene veneSvi znamo za proširene vene. Prvo se pojavljuju

u oblifcu malih ljubičastih pruga na butini i potkolenici. Potom se, malo-pomalo, primećuje kako se venski sudovi Sire, pretvaraju u prave glave meduze, i to od stopala do korena butine. To je najočigledniji poremećaj cirkulacije i privlači najveću pažnju.

2. Debele nogeLimfna cirkulacija, mada manjc vidljiva, nema

zato manje važnu ulogu. Limfni sistem, da se slikovito izrazimo, ima ulogu čistača koji prikuplja zagubljene ostatke da bi osigurao potpuno čišćenje organizma. Tako se u nekih osoba, na primer, posle infekcija tropskim parazitima kao što su filarije, vrlo retkih u našem podneblju, ali naročito usled naslcdnih poremećaja, javljaju proširenje i slabo proticanje kroz limfnc sudove. Posledica toga su vrlo debele noge, oboljenje koje se naziva elefantijaza zato što noge lice na slonovske. Izražen u manjoj meri, kao edemi, tj. otoci, naduvenost koja se javlja iznad ili ispod skočnog zgloba, ovaj poremećaj često je u vezi sa insuficijencijom limfnog sistema.

I pored sve različitosti, sudovi u nogama čine cir­kulatorno jedinstvo. Ovo je nedavno otkriveno kada su primetili da krv prelazi bilo direktno iz arteriole u vcnulu (tj. iz male arterije u venu kroz ono što nazi- vaju Sant) bilo kroz čitavu mrežu malih sudova debljine koji prožimaju tkivo i zovu se kapilari.

Šta se dešava kada postoji smetnja u cirkulaciji? Začepljeni su šantovi, tj. dircktni prolazi, kratki spojevi izmedu arterije i vene. Kapilari su tada prcplavljcni krvlju. Ta krv će se nagomilati na periferiji i neće moći da otiče kroz normalne vene. Te vene će se, dakle, širiti. Njihovi zalisci, tj. jedna vrsta malih prepreka

122

u obliku golubijeg gnezda, čija je svrha da zadržavaju krv i spreče je da ponovo side u nogu, ti će zalisci, dakle, postati beskorisni. Prostor izmedu krvnih sudova biće preplavljen. Limfni sudovi neće više uspevati da pumpaju ovu krv. Celokupna cirkulatorna funkcija noge biće poremećena.

3. Teške nogeSvi dobro znamo, a žene naročito, za simptome koji

ukazuju na poremećaj u venskoj cirkulaciji. U prvo vreme, noge bole; predvečc su teške, kao da su stegnute u mengele. Ovo pogada naročito osobe koje radestojeći.

Nasledni faktor ima važnu ulogu u pojavi proši- rcnih vena. Ali se isto tako u nekih žena može zapaziti Citav niz cirkulatornih poremećaja posle porodaja ili neke hirurske intervencije. Svuda bi trebalo zabraniti grejanje kroz pod, jer je ono banalni uzročnik oticanja nogu.

4. OtokVremenom se otok vise i ne povlači. Zglobovi,

koji su oticali tokom dana, ali i splašnjavali uveče (naročito ako se noge uzdignu), ostaju stalno natečcni.

Tada se javljaju sitne proširene vene, tanke kao dlake, o kojima smo već govorili. Zatim se pojavljuju debele proširene vene i tada mogu nastati sve vrste komplikacija: varikozni čirevi (tj. rane koje ne zarastajui u/asno su bolne; čcsto izazivaju egzem svud okolo), inrke ili žućkastc mrlje koje ruže nogu (one pokazuju da krv koja je prošla kroz potkožno tkivo nije mogla (I.i se rcsorbuje, a ostavila je za sobom svoju pigmenta- ciju, hemoglobin koji boji kožu), površinski flebitisi koji se zovu periflebitisi ili paraflebitisima (oni komplikuju stanje u nogama i, konačno, koža se infiltrira, skuplja sc, krv ne protiče normalno, tečnost zastaje: stvaraju c prave dokolenice koje obavijaju noge i oncmoguća-

\aju svaku cirkulatornu funkciju u njima).

123

Tri važne tačke mogu da. leče estetske poremećaje noge: edeme, teške noge, priširene kapilare, proširene vene, itd.

Prva tačka se nalazi na gornjem delu stopala, u prostoru koji odvaja palac od drugog nožnog prsta, više gore, dakle na sastavu dveju kosti.

124

Druga tačka se nalazi na nuboru dorzalnog pregiba sto­pala, uz unutrašnji skočni /glob.

125

Trecu tačku nalazimo na sledeći način: stavimo dlan na čašicu savijenog kolena. Ispruženi vrh srednjeg prsta ukazuje na tačku koja se nalazi na prednjoj strani butine.

Ove tačke treba da masiramo redovno, vi- Se puta na dan, u toku 2—3 minuta. Isto tako treba više puta dnevno obavljati i vežbe, koje ćemo kasnije opisati. Naročito dobri rezul- tati postižu se kada su noge umorne posle du- gog dana provedenog u stojećem stavu.

126

Takva nega omogućuje da se sačuva lepota nogui da se ponovo uspostavi kada se već pojave neki poremećaji koji utiču i na zdravlje i na lepotu.

Ako je uloga srca u arterijskoj cirkulaciji da šalje kiv ka periferiji, »srcc« koje vraća tečnost i vensku krv nalazi sc u nogama, u stopalima. Tu nalazimo pravi sunder pun krvi koju pokreti vraćaju ka srcu i koji m i nazvali »Lcžarov taban« po imenu onoga koji ga je opisao. Mišići u listovima takode predstavljaju pravo muskulatorno srce za vensku krv. I zato, kao i kad je posredi lice, vežbe i masaža primenjeni zajedno omogu-i iće da se poboljša stanje cirkulacije donjih udova, a u isto vreme i lepota noge.

Od till vežbi, dve su naročito zanimljive. Prva, vrlo jed- nostavna, obavlja se ispruzenih nogu. Naglo se podiže vrh stopala ka nozi vršeći male pokrete (kao da se vozi bicikl); ti pokreti isteruju krv iz završnog dela stopala.

127

Druga vežba se sastoji u tome što ispružene noge naglo savijete, izdišući vazduh kada su na trbuhu a duboko udisući kada ih ponovo ispru/ite.Uz ove dve važne vežbe treba obavljati i masa/u tačaka. Tačke treba energično pritiskati i postićiće se veliki uspeh.

Sačuvajte zdrava stopala, izbegnite žuljeve i otvrdlu kožu

Jadne naše n o g e ! . . . Kako se samo deformišu! Naravno, ponekad su te deformacije posledica nesrećnih slučajcva ili reumatskih oboljenja, ali uglavnom u izve- nim godinama dolazi do mehaničkog deformisanja

/.i koje smo sami krivi. Setite se samo mode potpetica lankih skoro kao igla! Žene su hodale nataknute na te iK.lc 7 8 cm visoke, stopala potpuno nagnutog napredii sam vrh cipele, zatvoren, trouglast, koji je primo- mvao nogu da se zgrci. Ako sc takva cipela nosila K.oclinama, vremenom bi morala da nastane deformacija, koja se vise nije mogla ispraviti.

Najčešća deformacija je ona pri kojoj se nožni pa lac i mali prst prebace preko tri ostala prsta i obra/uju poremećaj koji se zovc, u slučaju palca, hallus valgus, a u slučaju petog prsta varus, tj. jedan je ok- u-nut upolje a drugi unutra. Na kraju ti prsti sasvim l»ie<1u preko srednja tri nožna prsta.

Ali postoje i gore deformacije.Kada se hoda normalno, a posebno bosonog, uoča-

' imo da naše stopalo počiva na tri tačke: peta pozadi.• • nova palca prema unutra i osnova malog prsta prema

' f s,ii'uv4 )lc v im i sv o jc 7drav l)c129

spoljnoj strani. To su normalne tačke oslonca tela. Ako je noga bila stisnuta u cipele o kakvim smo govo- rili, ne samo da prsti prelaze jedan preko drugog već se prednji dco stopala izboči. I tako, umesto da sc oslanjamo na dva kraja stopala, oslanjamo se na njcgov srednji deo.

Tu postoji čitav deo koji nije predviđen da se na njemu hoda a zbog cipcla trpi čitavu težinu tela: ovo izaziva bol i pojavu mnogih žuljeva na mestima gde dolazi do nenormalnog trenja sa cipelom, usled čega položaj stopala postaje još gori i ono se koči. U stopalu ima isto toliko zglobova kao i u šaci. Umesto da se njima ncprestano služimo, kao što činimo sa svim zglobovima šake i prstiju, jadne naše noge zarobljavamo po čitav dan. Razumećemo, dakle, što se one vrlo brzo ukoce u rđavom položaju. Svi mali zglobovi koji se vise ne upotrebljavaju na kraju se ukoče kao što se ukoče ruka ili noga u gipsu.

Da bismo izbegli mučenje posle četrdesete, treba da obavljamo određen broj vežbi i masiramo određen broj tačaka.

Pre svega treba — uvek se vraćamo na ono o čemu smo govorili kod lica i nogu — kretati stopalima. Možemo to raditi na praktičan način, što češće hodajući bosih nogu, ali to nije dovoljno. Treba vrlo snažno »mobilisati« nožne prste, čak i ako pri tom osećamo bol, i to obavljati svako veče na sledeći način:

Vucite sami ili neka vam drugi vuku nožne prste dok se ne čuje pucketanje. Zatim treba da savijamo ili do maksimuma pregibamo prste, jer su ukočeni u izdig- nutom položaju.Potom isto tako pregibamo zglobove na sredini stopala. Pri tom pregibanju trudimo se da i oni zapueketaju.

130

A potom treba da ovoj aktivnoj i pasivnoj mobi- li/nciji pridružimo masažu izvesnog broja tačaka.

Vrlo je korisno, najpre, masi- rati dve tačke koje se nalaze pri osnovi svakog nožnog pr­sta; treba ih masirati jednu za drugom i pregibati u isto vreme (videti ranije).Ovo je naročito korisno za palac.

131

Postoji još jedna tačka koja se nalazi na pred- njoj strani stopala, na pola njegove dužine i širine a koja će biti vrlo korisna za mobilizaci- ju stopala uopšte. Primenjujuci obe ove metode po nekoliko mi­nuta dnevno možemo iz- beći deformacije prstiju i žuljeve koji ih prate.

Održavanje stopala u stvari jc isto što i odižavanje statike celog tela, koja u osnovi zavisi od tri elem enta: stopala, koja su centar ravnoteže, kičmenog stuba. pozadi, i trbušnog mišićnog pojasa, koji se nalazi napred. Ova dva elementa biće predmet sledećeg poglavlja.

132

Kičmeni f

Kako da sačuvate k ičmu

Specijalisti za kičmu trebalo bi odlaziti na kontrolu kao Sto se odlazi zubaru: najmanje jednom godišnje. 11 meduvremenu, zahvaljujući kombinaciji vežbi i masaže lačaka (kao i kod drugih delova tela), sami možemo

uuvati ravnotežu svog kičmenog stuba.

I. Kičmeni stub u celini:/ a ispravljanje kičmenog stuba nisu toliko potrebne

iknvne vežbe, već više stav, držanje koje treba dausvojimo.

135

— da bismo se borili protiv opuštanja u predelu krsta, preporučuje se da čučnete četvoronoške izdižućt leđa;— da bismo se borili protiv krivljenja kičme unapred, koje se naziva lordoza led- nog dela, potrebno je što više se istezati ili se vešati;— za vratni deo kičme za- bacite glavu unazad, vršeći stalno kružne pokrete vra- tom.Dobro je ove vežbe vršiti dva puta dnevno i svaki put učiniti desetak pokreta.

136

Nuvcli smo pokret koji u priličnoj meri utiču na .v.tki deo kičmenog stuba.

A njima treba pridružiti masažu bilo lokalnih, bilo imLiIjcnih tačaka.

Najpogodnije tačke, koje su nedavno otkrili Kinezi, nalaze si* s jedne i sa druge strane kičme, tik uz nju, pri osnovi koštanih izbočenja i na svim važnim mestima: na potiljku, Icdima, na slabinama. Stisnemo (ili nam neko stisne) kifmeni stub sa dva prsta, pa ga snažno masiramo.< >va masaža se može vršiti nekoliko minuta ili je možemo pridružiti položajima ili stavovima o kojima smo ranije govorili.

137

Ali isto tako postoje i tačke na rastojanju koje variraju prema različitim delovima kičmenog stuba.

2. Potiljak

Za potiljak: glavna tačka se nalazi sa strane na šaci u produžetku malog prsta. Savijmo ga da bi se urezala »linija glave« a u njenom produžetku nailazimo na m etakarpalnu kost, koju odmah osetimo. Postoji koštano izbočenje na mestu sastava tela i glave kosti: baš se tu nalazi ta tačka.

138

Predeo slabina

Ukažimo na dve tačke bitne za predeo krsta.

Prva tačka se nalazi na sre- dini nabora u pregibu kolena.

Druga tačka se nalazi na lobanji, u kosi: na dva po- prečna prsta od središnje li­nije nailazimo na šav dveju kostiju lobanje, čeone i te- mene. Ovu tačku nalazimo na tri poprečna prsta unazad od korena kose. Masirajte sa one strane koja vas boli.

Dobro je posvetiti 2—3 mi­nuta toj masaži i ponavljati je 2—3 puta dnevno. Ako se baš te tačke redovno masi- raju, sprečavaju se deforma­cije kičme, naročito stalni bolovi u njoj.

140

Nikad se ne može preterati s naglašavanjem ove imnc istine: za potpuno telesno zdravlje potrebno je• la kičma uvek bude »u redu«. Ponovimo: neophodno je •In sc pažljivo ispitaju naši kičmeni pršljenovi, jedan /.i drugim i, u isto vreme, oni koji spajaju veliku koNi kojom se kičma u donjem delu završava (sacrum)

I kostima karlice (drukčije rečeno — sakroilijačni H«»bovi). Od sakroilijačnih zglobova o kojima se u

<l< Ida nije dovoljno vodilo računa i s kojima se rdavo |in-.tupalo potiču mnoge deformacije kičmenog stuba. K K ina sc tokom godina savija, naročito zbog neznat- nofi pomeranja malih pršljenova s kojima se nije pra- vilno postupalo. Ta degeneracija koja izaziva ukočenost ilovodi do artroze. Tada se stvaraju defmitivne fiksa-• i|«. deformacije kičmenog stuba, bilo bočno (skolioze)I »»It* od napred ka nazad (kifoze). U muškaraca, stalni li/iCki napori, profesionalni ili pri sportskim aktivnosti- m.i. izazivaju stvaranje zona bolne nestabilnosti naročito mu mcstima »šarki« gore i dole na kičmenom stubu.II Jena se u vreme klimakterijuma često zapaža ona «»pšta deformacija koju nazivaju »trofoblastni sindrom klimakterijuma« — zaobljenje slično grbi na gornjem ilrlu, neposredno ispod potiljka: glava je kao isturena iiprcd kičme, koja obrazuje luk unazad, a krsni predeo< ..ivija unapred i gura sve što je pred njim: trbušne

orpine i trbušni zid. Taj problem ćemo proučavati u (cdnom od sledećih poglavlja. Nega kičmenog stuba /.ihtcva brižljivu pažnju jer te deformacije ne izazivaju .iiino ružan izgled već i razne poremecaje u organima ko|i sc nalaze ispred kičmenog stuba: pluća, sree, aorta, piobavni organi. Čak se i u bubrezima mogu javiti lunkcionalni poremecaji kao posledica pomeranja kič- incnog stuba.

Nužno je, dakle, uvek sistematski ispravljati anor- ni.ilnc deformacije tokom čitavog života.

4. Zaključak

141

Trbuh trbušni mišići

Kako da zaštitite trbuh i sačuvate trbušne mišiće

IJ većini slučajeva uzrok nevolja s trbuhom je prcterivanje: previše sala, previše kože. Suvišak sala je nbifno muško obeležje; može to da bude trbuščić koji i/u/iva očajanje u muškarca već oko četrdesete, a može i ngromna deformisana masa koja pada na butine. U >• ne koža brzo uvene, zbrčka se, omlitavi, naročito posle vise porodaja.

Pozabavićemo se sa dva problema: problemom potkožnog tkiva i problemom same kože.

Problem potkožnog tkiva: očigledno je da izbače- nost trbuha (napred izbačen trbuh) čini siluetu posebno iii/nom. Razmotrićemo usled čega ona nastaje. Uglav- iioin postoje tri uzroka, koja se često prepliću.

1. Prva nastaje zbog deformacije kičmcnog stuba (posebno krsnog predela), tj. kifoze koja izbacuje trbuh imprcd. Suviše se često zaboravlja kako, da bi se od- •.iianio trbuh, treba početi sa ispravljanjcm položaja lcda (u vezi s tim vratimo se na poglavlje koje se bavi kičmom).

2. Drugi razlog je crevnog porekla: trbušni organi, pmii vazduha, naduveni, puni gasova, zaobljuju trbuh n.i neprijatan način. Jasno je da naduvenost zahteva

lu Vkuvjjic vimi svcjc /d n v ljc145

pažljivo i medicinsko proučavanje. Da bi se nadutost izlečila, treba razjasniti njeno poreklo.

Ali je ipak istina da se ova naduvenost može ublažiti preko izvesnih tačaka na prost i precizan način. Po- stoje dve takve tačke:

Prva tačka se nalazi na unu- trašnjoj strani stopala, pri- bližno na polovini njegove dužine, na zglobu palca, koji osetimo pod prstom na tom mestu.

146

Ihuga tačka se nalazi na •.|H»ljasnjoj strani podlaktice, i ,nii(> na njenoj sredini, na l>ola puta izmedu nabora na /f.lohu sake i onog kod lakta.

3. Ako je pravo salo u pitanju, tada treba pribeći, ̂ a o i inače, udruživanju mobilizacije mišića i masaže tuCaka.

in*147

Za jačanje trbušnih mišića, tj. mobilisanje mišića trbuha, postoje mnogi gimnastički pokreti koje svi gimnastičari i kineziterapeuti dobro znaju.

Prikazaćemo jedan, sasvim jednostavan, pošto za njega nije potreban nikakav pribor a može da se izvodi u svakom trenutku.

Dovoljno je da kod kuće sednete na pod i stavite prste ruku s jedne i s druge strane dovratka, da čvrsto prislo- nite stopala na neku učvrSćenu površinu ili neki težak deo nameštaja i da onda snažno i u više navrata zgrčite trbuh. To će vam pomoći da ojačate trfoušne mišiće isto tako dobro kao i bilo koji drugi, manje jedno­stavan metod. Desetak uzastopnih pokreta jednom đnevno dovoljni su za potrebno održavanje mišića.

148

A u pogledu tačaka, postoje dve i obe se nalaze na ntopalu.

I'rva tačka se nalazi pri oMiovi drugog nožnog prsta, iiu lMKxnoj strani tog prsta okrenuta upolje.

149

Druga tačka se nalazi u pro- storu koji razdvaja dva po- slednja nožna prsta, u uglu koji unazad produžava četvrti meduprsni prostor. Masirajte te tačke 2—3 mi­nuta 1—2 puta dnevno.

LJklonite nabore na Irbuhu i strije

Ako je koža rastegnuta ili naružena strijama, i tada |M»stoji način da se na nju deluje.

Sta su strije? Rado se pripisuju preteranom pro- .urnju trbuha (bilo kao posledica trudnoće, bilo kao posledica preterane gojaznosti). U stvari, izgleda da stri- i«\ koje mogu da budu plave, crvene ili beličaste, iza- /ivaju poremecaji izvesnih žlezda — dakle, da su uzroci <udokrinog porekla.

Možemo da koristimo dve tačke, kako za posti- /.tnje čvrstine kože trbuha tako i za lečenje strija.

151

Prva tačka se nalazi na nozi, na njenoj unutamjoj strani (to Je, uostalom, važna gi- nekološka tačka), pozadi ce- vanicc, na šaku iznad unutraš- njeg skočnog zgloba, u maloj udubini koja se na tom mestu može savršeno osetiti.

Druga tačka se nalazi iznad ilijačnog grebena, na središ- noj liniji tela, na dva popre- čna prsta iznad tog grebena. Masirajte redovno te tačke 4—5 minuta 2—3 puta dne­vno. Možete se nadati da će koža vašeg trbuha postati čvr- sta i glatka.

153

Visina i težina

Kako da se utiče . . . na rastenje

Postoji li dete ili adolescent koji, posmatrajući sc u ogledalu, nije rekao: »Samo da mi je jo§ koji santimetar!«

Nije u pitanju samo koketerija, jer poremećaj u lastenju može da ima mnoge uzroke. Neki slučajevii danas izmiču saznanju nauke. To se uglavnom odnosi na prave kepece, u kojih su uzrok nasledni poremećaji.

U ostalim slučajevima zaustavljanje rastenja je vczano za ozbiljne poremećaje važnih funkcija u orga- m /mu: tako srčane mane ili bubrežne bolesti, zatim ncke vrste zapaljenjskog reumatizma, poremećaji u ishra-iii sprečavaju dete da raste.

Na sreću, najčešće je u pitanju samo zadocnjenjei i sazrevanju, kao da se časovnik formiranja na neki način zaustavio. U tom slučaju naše tačke pokazuju svoju svrsishodnost. A nasuprot tome, svakako mnogo icdc, može da bude potrebno zakočiti rastenje dece koja pokazuju tendenciju da postanu džinovi.

Zapazićemo da su i u jednom i u drugom slučajui i pitanju iste tačke. Odista, kineske tačke mogu da utiču na istu funkciju u dva suprotna smisla regulišući tu funkciju.

Postoje dve tačke posredstvom kojih delujemo na isti način:

157

Prva tačka se nalazi pod no2nim palcem, malo pozadi od mesta njegovog urastanja u stopalo.

158

Druga tačka se nalazi s unut- rašnje strane lista noge, na polovini njegove visine. Masirajte i jednu i drugu tačku svaki dan da biste po- kušali da postignete željenu izznenu u odnosu na rast. Svakako se mogu upotrebiti i druge metode, ali su ove tačke uvek od koristi.

159

Kako da utičemo . . . na težinu

Možda najvažniji problem i velika opsesija savre- menog čoveka jeste problem težine a pre svega pre- terane težine.

Gojaznost, debljina — ma kako je nazivali — prava je bolest, može se čak reći prava psihoza savremenog doba. Ako je neko suviše debeo, ako stekne nekoliko suvišnih kilograma, nesrećan je, očajava . . .

Postoji i prolazna gojaznost, koja se pojavi i nestane. Najpoznatija je naduvenost u žena, naduvenost koja nailazi periodično uglavnom pred menstruaciju — otuda i naziv »premenstrualni sindrom«. Povlačenje te naduvenosti, po završetku menstruacije, na žalost, nije uvek potpuno i često je nedovoljno.

Postoje li kakve mogućnosti za akciju preko naših tačaka? Odmah ćemo videti.

160

I’m a tačka se nalazi u naboru mfnog zgloba, na njegovom s|M>ljnem kraju, tačno u linijiIMilsa.

II Savtivajtc sam i svojc zdravljc

Druga tačka se nalazi na unutrašnjoj strani stopala, iza skočnog zgloba, na sredini gomje ivice one kosti koja se zove petna kost.Redovnim masiranjem te dve tačke postiže se smanjenje težine, koje se, uostalom, iz- ražava poveeanjem diureze, tj. povećanim izlučivanjcm mokraće.

162

Kako da utičemo na . . . pravu gojaznost

Na žalost, postoji stalna gojaznost, često kao po- .leclica konstitucije, trajna gojaznost suviše debelih l|iuli.

lakva gojaznost predstavlja veliki problem i treba da /nam o da je akupunktura samo jedan deo njenogloćcnja.

Ipak, treba sve preduzeti da bi se gojaznom čoveku (tomoglo da omršavi i ne treba zanemariti ni naše Lu ke. One su prirodan, neškodljiv način i lako sekoriste.

n*163

Gojaznost nije samo estetski problem. Ona je, sama po sebi, ozbiljna bolest. Poznate su komplikacije koje se javljaju sa venama: proširene vene, rane na nozi; komplikacije u vezi sa zglobovima, kičmom i donjim udovima: deformisanje kolena, spuštanje skočnog zgloba i stopala; naročito su značajne komplikacije u sistemu cirkulacije krvnih sudova i srca: zna se da su srčane nezgode, kao §to su infarkt ili moždani udari praćeni paralizom češći u gojaznih no u ostalih ljudi.

Postoji skoro ustaljen odnos izmedu smrtnosti i gojaznosti, sa vrlo brzim porastom prve zbog samo nekoliko suvišnih kilograma: ovu pravilnost su, uosta- lom, tačno odredila američka osiguravajuća društva, koja zahtevaju dodatne uplate od ljudi čija je težina veća od normalne.

Tokom poslednjih godina napredovalo se u sazna- nju o poreklu gojaznosti. Zapaženo je, na primer, da je ona vrlo često naslednog karaktera; već na rodenju dete je deblje od normalnog deteta (pravo naslede) i ta debljina je često udružena sa dijabetesom; isto tako postoji gojaznost kao posledica rdavih navika u ishrani: prehranjivano dete imaće tendenciju da se i dalje suviše hrani i postaće i ostaće gojazno.

Isto se tako zna da u stanju uznemirenosti nastajei održava se gojaznost. Svi srećemo u svojoj okolini žene ili muškarce koji neprestano nešto grickaju i čim ih zadesi neka neprijatnost ili im je dosadno otvaraju frižider i gutaju sve što im dode pod ruku.

Gojaznost ima i endokrini oblik — može biti u vezi sa žlezdama. Gojaznost nije posledica poremecaja u žlezdama (osim nekoliko posebnih slučajeva), kao što se to vrlo dugo mislilo; ali ona vrlo često u žena izaziva nepravilan rad žlezda, što ima za posledicu poremećaje žlezda, koje prate i poremecaji u menstru- aciji, i ponekad čak izaziva i neplodnost.

164

/b o g toga su kontraceptivne pilule okrivljavane, ponekad s pravom, kao uzrok gojaznosti.

Sto se više proučava gojaznost, sve se više uvida <l.i postoje dva tipa gojaznosti:

ona koja se javila u detinjstvu i odražava se u povcćanju broja masnih ćelija. Jasno je da je ovaj tip najteže lečiti zato što, ma šta se preduzimalo, p.icijent ima više masnih ćelija nego što bi trebalo da ima;

drugi tip se javlja s godinama. U pitanju je gojaznost kao posledica prevelike količine masti kod normalnog broja ćelija. Na ovu gojaznost možemo (I.i etlkasno utičemo.

(iojaznost se deli na dva fizička tipa:

androidni, muški tip, karakterišu šira i debljalamena nego karlica;

ginoidni, ženski tip, s izgledom kao u »jahaćim pantalonama«, što smo već opisali, ili sa »trbušnomkcceljom«.

Hilo šta da je posredi, treba nešto preduzeti kada je prcterana težina očevidna.

Predlagali su lekove. Ali svakog dana uvidamo da su oni sve opasniji jer ne uklanjaju masnu naslagu nego tečnost iz mišića; takav je slučaj kod diuretika, kao i kod onih lekova koji smanjuju apetit. Ovi posiedno utiču na nadraživanje nervnog sistema i posle- ilice su ponekad teže od bolesti koja se leči. I tako I« bolje vratiti se na režim ishrane.

Postoje različite vrste režima ishrane. Nećemo, ia/um e se, razmatrati njihove razne osobenosti već ćemo govoriti o tačkama pogodnim da poboljšaju situacijui olakSaju režim smanjujući apetit. Ima ih tri.

165

Prva tačka se nalazi na unutrašnjem kraju nabora na pregibu ručnog zgloba, na strani malog prsta, tačno na njegovom sastavu sa šakom, na maloj šiljastoj kosti koja se tu nalazi i zove se graškasta kost.

1 6 6

Drags t a f k m — ora je veoma važna — nalazi se na spolj- noj strani noge: dovoljno je napipati lišnjaču (mala kost, tanka i duga) na njenom spo- Ijašnjem kraju; taj završetak je ovalnog oblika i tvrd. Ta- čku ćete naći na jedan prst prema napred.

167

Ova tačka, uostalom, ima opšte dejstvo na čitav orga- nizam. T reba je redovno masi- rati svakog dana, 2—3 puta dnevno u toku najmanje 5 minuta.Treća tačka se nalazi na vrhu poslednjeg rebra, dakle već na leđima, zato što Je po- slednje rebro pokretljivo. Ma- sirajte Je takođe više puta dnevno.Ove tačke pružaju izvanrednu pomoć u gubljenju težine.

168

Kako da se borimo protiv . . . mršavosti

Misliti o težini ne znači samo misliti o gojaznosti. ( uvanje zdravlja i lepote se isto tako odnosi na lečenjeii suprotnom pravcu, tj. na lečenje mršavosti.

Pre svega treba saznati razlog te mršavosti i znati *l.i li taj nedostatak nije posledica slučaja.

Može se, u stvari, oslabiti zbog bolesti, ponekad posle porođaja (mada se najčešće dogada obrnuto). I rcba, dakle, lečiti uzrok slabljenja.

Postoji i tzv. konstituciona mršavost, nazvana i .lenička, zato što pacijent nije nimalo bolestan i ne n.eea nikakve tegobe. Ovakva mršavost je ponekad loliko preterana da takav čovek liči na skelet koji lioda.

I zato je dobro poznavati tačku koja, uglavnom, omogućuje da se stekne nekoliko stotina gram a više, iiKo ne i nekoliko kilograma.

169

Ta se tačka nalazi na sre- dišnjoj liniji trbuha, tačno na dva poprečna prsta pod pup- kom. Treba je masirati sva­kog dana. Tako ćemo postići bolju asimilaciju a prema to­me i porast u težini.

Nega kožeKako

da sačuvamo kožu i učinimo

je lepom

Uvod u negu kože

Koža, omotač koji prekriva celo vaše telo, ujedno I« i tkivo čijim posredstvom akupunktura deluje.

Zato se njeni poremecaji i bolesti najpovoljnije mo- K.u ispravljati i lečiti delovanjem akupunkture.

Veoma je veliki broj bolesti koje napadaju kožni omotač.

Zato ne treba da se čudimo što se veliki broj oboljenja na koži pominje u drugim poglavljima (po­sebno u onome koje se odnosi na lice ili se bavi trbuhom).

I)a bi se razmotrila sva oboljenja kože, trebalo bi ii.ipisati pravu raspravu o dcrmatologiji, što nije zadatak ove knjige.

U ovoj knjizi pribeležićemo neke deformacije, neke m.ilformacije koje mogu zadavati pravu muku onima koji od njih pate. Proučićemo kako im pri tome naša masaža može pomoći.

173

Izbegnite i lečite mrlje i osipe na svom telu

1. VitiligoKada smo proučavali lice, videli smo da koža

može biti naružena bilo crnim, bilo sivim mrljama, »staračkom prljavštinom«, itd. Ponekad, naprotiv, te mrlje mogu biti suviše bele, suviše mlečne boje (mrlje izazvane depigmentacijom): to je vitiligo.

U prvom, kao i u drugom slučaju, nema etiologije, tj. ne zna se pravo poreklo oboljenja. Nema dakle ni lečenja u pravom smislu. Zato se treba koristiti jednom vrlo tačno odredenom akupunkturnom tačkom pogod- nom da unekoliko ublaži te nevolje, koju treba redovno masirati.

174

la se tačka nalazi sa Komje strane srednjeg prsta na ruci, u visini njegovog prvog članka ii u sredini nabora na pregibu.

Masirajte tu tačku što je čeSće moguće, 3—4 l>iita dnevno, svaki put |m» nekoliko minuta.

2. Osipi, crvene mrljeKao suprotnost vitiligu mogu se pojaviti crvene

mrlje: to su osipi. Ti osipi mogu biti raznovrsni. Mogu da budu dobroćudni i prolazni, kao u dečijim bolestima praćenim osipom. Drugi su u vezi s alergijama, tj. pre- osetljivošću, i mogu da budu prolazni — kao što je najčešće urtikarija — ili, naprotiv, na nesreću stalni, kao što je egzem, koji se ljušti, vlaži i od koga se dugo pati.

Ovde se nećcmo baviti problemima koji ulaze u okvir opšte medicine.

Psorijaza se javlja u obliku crvenih krastavih pločicai ponekad one prekrivaju celo telo i smetaju bolesniku da izlazi, da se svuče, ide na plažu itd.

Psorijaza zahteva neprekidno i ozbiljno lečenje. Ipak jc moguće pokušati da se bar malo ublaži zahvalju- jući dvema tačkam a:

Prva tačka je najznačajnija tačka za bolesti kože, a na­lazi se na sredini nabora po- zadi kolena.

176

Druga tačka se nalazi na dor- /alnoj strani podlaktice, npravo njenoj sredini.

I . ' W u v j j t c v im i \ \ o j c /d ra v l jc177

Lečite bradavice i izraštaje

Osim mrlja, kožu može da snađe još jedna neugod- nost. Ta se nevolja ogleda u sitnim nenormalnipi ispupčenjima raznih vrsta: to su tumori. Ali neka vas ta reč »tumor« nc uplaši. Iako se ona uopšteno shvata kao sinonim za rak, ovde nema ni pomena o tomc. To su jednostavno sitni dobroćudni tumori koji defor- mišu kožu čineći je ponekad vrlo ružnom i daju joj nečist izgled.

178

Od tih tum ora zadržaćemo se na dva osetljiva na n.r'.u tcrapiju. To su, s jedne strane »molluscumi«, *.iina izbočenja kože koja vise skoro svuda po telu, a s »Imgc strane bradavice.

Svi poznajemo bradavice. One se javljaju u razli-< itim oblicima: postoje pre svega obične bradavice koje rastu na bilo kom mestu na koži a posebno na mkama, po prstima (pojavljuju se u obliku male kraste

■ i/bočenjima po površini).

Najbolnija je bradavica koja se javlja na tabanu; " h i je urasla u kožu stopala. Toliko ometa hod da iVsto dovede do pogrešne dijagnoze: pomišlja se na n umatizam u stopalu a u pitanju su bradavice.

Pri lečenju bradavica na tabanu obično se pribe- i»nva hirurškim metodama (a oni ponekad nanose više t« ie nego sama bolest koju treba lečiti). Tako se desi

• In se ne odstrani dovoljno tkiva i bradavica ponovo i/iiiste ili se, pak, suviše skine i tada nastaje rana, »»li/lica, koja zbog hodanja, naravno, ne može lako• lit /araste.

Na nadlanici su bradavice obično pljosnate, manje upadljivc, ali isto tako ne manje ružne. Može ih biti mnogo i tada smctaju i štetne su.

I na kraju, u okolini genitalnog aparata mogu se nil« i veneričke bradavice, koje su često vrlo brojne i Im - na karfiol, a odaju krajnje neprijatan miris.

Itilo da su u pitanju molluscumi ili bradavice —• •no ;.to se uglavnom ne zna — u pitanju su zarazne l'olrtli čiji je uzrok virus.

Naročito se lako zaražava na mestima gde ima vla-I- kao Sto su bazeni za kupanje. Potreban im je l»oK<ulan tercn da bi se razvile.

I* •179

Na taj teren, dakle, treba dcjstvovati. A to možemo da uradimo zahvaljujući akupunkturnim tačkama.

Prva tačka se nalazi na tr- buhu, na središnoj liniji, a na polovini razdaljine izme- du stidne kosti i pupka.

180

Druga tačka se nalazi na srednjem prstu ruke, na pre- gibu prvog i drugog članka.

Mesto pritiskivanja se me- nja zavisno od mesta gde se izrasline nalaze: u visini Sa­ke ili predclu stopala.

181

Pomenutim tačkama treba dodati još dve:

Prva, koja se odnosi na bra­davice na ruci, nalazi se na spoljnoj ivici podlaktice, na četiri prsta ispod kraja pre- giba lakta.

Druga tačka, koja se odnosi na bradavice nogu, nalazi se na spoljnoj strani potko- lenice, na dva poprečna prsta iznad središne linije koja spa- ja koleno i skočni zglob, i inalo ispred kosti u samom mišiću.

Masirajte ove dve tačke više puta na dan, snažno, tokom2—3 minuta.

Izbegnite i lečite ozebline

Mlad svet i dccu može da zadesi još jedna nevolja u vezi sa kožom, koja je prolazna i vise bolna nego ružna — to su ozebline.

Ozebline su samo mali poremećaj u perifernoj cirkulaciji koji stvara neku vrstu raspuklina na kra- jevima prstiju ruku ili nogu, a koje su vrlo bolne.

Preko jedne tačke možcmo uticati na njih:

Ta tačka se nalazi na nadla- nici, na domalom prstu, pri njegovoj osnovi, skoro na me- stu gde se spaja koža do- malog i malog prsta.

184

Izbegnite i lečite suvišne dlake

Na koži mogu izrasti suvišne dlake. Te dlake zah- icvaju redovno uklanjanje. N aračno su ružne u žena ii i tom slučaju dobijaju neke muške oblike: na primer, pojavljuju se brkovi, ili dlake na dojkam a oko brada­vica. ili na butinama, trbuhu, po nogama.

Na trbuhu ta dlakavost ima vid muške dlakavosti,i i obliku romba, umesto da bude na ženski način, kao uougao. Drukčije rečeno, stidne dlake dopiru do pupka.

Bitna tačka preko koje se leči preterana maljavost ista je kao i tačka za akne:

185

Ta tačka se nalazi na unutra&ijoj strani račnog zgloba. Nalazimo je kad ukrstimo Sake — kao što smo već naveli u slučaju akni — u predelu pulsa; kažiprst poka- zuje potrebnu tačku.

Iz prošlosti . . u budućnost

Akupunktura je sada toliko raširena na Zapadu da vcćinu saznanja na kojima počiva ta svojevrsna me- dicina dobro poznajemo.

Mi ćemo je, dakle, samo rezimirati. Nasuprot tome, vise ćemo se baviti skorašnjim radovima izvrše- nim i u Kini i na Zapadu da bi se tačno utvrdio način dcjstva igala, pronašli novi metodi stimulacije i, najzad i najviše, da bi se znalo kako i na šta se utiče.

Počeci akupunkture potiču iz najstarijih vrcmcna. Ni sami Kinezi ne mogu tačno da joj odrede početak 1/ sledećeg razloga; oko 500 godine pre nove ere u Kini jc vladao car po imenu Hoang-ti koji je narcdio da se unište svi spisi koji su postojali pre njegovog dolaska na vlast. Sve je trebalo da bude potčinjeno njemu, od /.cmljoradnje do moralnih propisa i od medicine do slavnog Velikog zida, koji je podignut po njegovoj naredbi. Razumljivo da su posle njegove smrti neki naučnici koji su ga nadživeli pokušali da ponovo napi- '»ii, po sećanju, uništena dela. Jasno da su pri tom nastala ispuštanja, ponavljanja, greške. Medutim, aku­punktura je postojala pre tog strašnog vladara. Nadene mi zlatne i srebm e igle u grobovima prinčeva i prin- t cza koji su živeli 1500 godina pre nove ere.

187

Ali nikada ncćemo saznati kada je tačno počela primena akupunkture; a bilo bi tako uzbudljivo pratiti pokušaje od samog početka, svakako i lutanja i neu- spehe, pa onda uspehe tih brižljivih i strpljivih posm at- rača kakvi su Kinezi.

Bilo kako bilo, prema dokumentima koje posedu- jemo akupunktura se održala blizu dvadeset vekova i ostala netaknuta, na cvrsto utvrdenim osnovama i utoliko postojanija §to je bila sjedinjena sa kineskom filozofijom. Da se upoznamo s njenim bitnim princi- pima.

Za Kineze vasiona je celina u kojoj su — kao što će Ajnštajn vekovima kasnije dokazati — materija i energija dva aspekta iste realnosti. Ili, tačnije, vitalna snaga koja ih održava — Tao — širi se i rasprostire kroz celu vasionu, čiji smo mi mali deo u stalnoj povezanosti sa celinom. A sam taj Tao pojavljuje se u dva oblika ili tačnije u dva različita lica jedne iste istine: to su dva lica koja su dobila ime Jin i Jang. Jin i Jang se medusobno smenjuju i prožimaju, u pi­tanju su dve strane iste istine kao što su dan i noć, voda i led itd.

Ljudsko biće je potpuno natopljeno ovom energi- jom , čiji su izvori mnogobrojni, spoljašnji i unutrašnji: vazduh koji udišemo, hrana koju uzimamo, ali isto tako i psihička energija i seksualni nagon koji iz nas izbijaju. T a životna snaga napaja sve naše organe, kao i svaki santimetar naše kože. Ona lakše protiče kroz pojedina mesta. Ta mesta — povezana s našim orga- nima — predstavljaju se u obliku linija koje prekrivaju kožu u vidu kvadrata, linija koje na Zapadu zovu »meridijani«. Duž ovih meridijana energija protiče tokom celog života. U najvećoj količini ona se sakuplja u »akupunktum im tačkama« — pravim čvorištima tog životnog sistema. Jasno nam je stoga da zastoj, pore- mećaj ovog pravilnog proticanja izaziva nered a ubrzo zatim i bolest; ali jasno nam je i da delovanje na tim

188

mestima može da izazove povoljne posledice duž te mreže i organa koji su tom mrežom obuhvaćeni.

Tradicija nas uči koje tačke treba ubadati da bismo »ojačali«, tj. stimulisali odgovarajuće organe a na kojim tačkama, naprotiv, treba primeniti isti postupak da se bol »raziđe«, tj. smiri.

Sasvim je razumljivo da je ta »čudna medicina«, kada je osvojila Zapad, dočekana skepticizmom i sle- ganjem ramena klasičnih lekara jer je remetila utvrdene naučne osnove na kojima je njihov duh dremao.

Zapadnom lekaru izmedu 1930. i 1960. god. bila je potrebna prava hrabrost da lečr pacijente pomoću ove metode. U tome su ga ohrabrivali brzina i efikasnost samog postupka, izvanredni postignuti rezultati, entu- /ijazam — ponekad preteran — njegovih bolesnika. Ali /a svoje kolege, a još više fakultetske profesore, bio je na granici šarlatanstva i zloupotrebe poverenja.

A onda su, s vremena na vreme, iz Kine stizale /ačuđujuće vesti: govorilo se o hirurškim operacijama bez anestezije zahvaljujući upotrebi akupunkture, o lečenju koje je izvan granica moći savremene medicine, kao §to je lečenje urodene gluvoće (drugim rečima glu- vonemih). Smenjivali su se filmovi, televizijski prilozi, studijska putovanja, donoseći neoborive dokaze i au- lentična dokumenta.

Malo-pomalo, na Zapadu je počeo da se kruni zid nerazumevanja i neprijateljstva, ne potpuno i ne baš dovoljno, ali napredak je postignut. Najzad se mogao ozbiljno proučavati ovaj metod da bi se prodrlo u nje- govc tajne, razumeli mehanizmi i povećala efikasnost.

Istovremeno, u Kini su učinili ogroman napor da hi progovorili zajedničkim jezikom i samim tim uspo- stavili most izmedu dve medicine za najveće dobro bolesnika. Tako je doktor Čang-Hsiang-Tung iz Insti- luta za fiziologiju u Šangaju nedavno napisao: »Svaki put kada je nas posetio neki zapadni lekar izrazio je ra/ličito mišljenjc o našoj medicini. Jedni, skeptici,

189

nisu imali poverenja u nju jer su joj nedostajale naučne osnove. Drugi su je, naprotiv, slepo prihvatali, odbi- jajući i najmanju izmenu u starim dogmama. Oba ova stava su nepravilna«. A mi bismo mogli da dodam o: »Istina je na pola puta«.

Ne znači nepoštovanje prema tradicionalnom uče- nju koje nam pruža čitavo blago zapažanja, činjenica i načina primene ako želimo da postavimo akupunkturu na precizne naučne osnove koje zadovoljavaju našu radoznalost a-u iste vreme omogućuju produbljavanje i usavršavanje m etoda i dozvoljavaju nam da nazremo čitavu novu fiziologiju našeg organizma.

Preduzeta su brojna istraživanja kako u Kini tako i na Zapadu, posebno u Francuskoj, Švedskoj, SAD i u Kanadi. Ona su dala značajne rezultate za neobično kratko vreme, rezultate koji su dobili svoje mesto u krajnje pedantnom istraživanju naSeg vremena rasvet- ljavajući izvesna gledišta a u zamenu za to i akupunk- tura njih rasvetljava.

Izložili smo suštinu tih rezultata objašnjavajući velikim delom način dejstva akupunkture i drugih vrsta stimulisanja u našoj prethodnoj knjizi »Ublažite svoj bol prostim pritiskom prsta« i pozivamo čitaoca da se upo- zna s njom.

Ovde ćemo dati samo rezime onoga što je rečeno, više podvlačeći nova otkrića objavljenim u toku protekle godine, jer u ovoj čudesnoj oblasti ta otkrica brzo pristižu!

Sva ova naučna otkrića odnose se na sva naša tkiva i organe. Svakako veći deo istraživanja je upravljen na odabrane mete akupunkture, od kože pa do nervnog sistema.

190

Koža . . . i šta se nalazi ispod nje

1. Odavno je zapaženo da bolesti kože koje odgo- varaju tačkama akupimktiire i »meridijanima« imaju naročite osobine.

Osetljivost — baš ona koju ćete u ovoj knjizi naučiti da otkrivate da biste odredili aktivne tačke — jača je u njima, a posebno osetljivost na elektricitet. Ovo sazna- nje je, uostalom, omogućilo pravljenje od — ličnih aparata zahvaljujući kojima precizno pronalazimo tačke, 'tao što je omogućilo i njihov tretm an oslobadanjem malog električnog impulsa. Ali precizne mere dugo nisu bile moguće zbog činjenice što najmanji dodir, najmanji pritisak na kožu izaziva pojavu elektri^nog polja koje ometa dejstvo akupunkture. Zbog toga upotrebu metal- iiih dodirivača treba odbaciti.

Vidimo, dakle, da se na ovom nivou rada čitava nova fiziologija o otporu organizma i o njegovom obaveštavanju.

2. Ali šta se nalazi ispod kože? Šta su ti receptori koji reaguju na naŠe igle ili pritisak prstiju da bi njiliove korisne zapovedi preneli u duboke slojeve našeg Im a? Kakva je njihova osobenost, priroda? Da li su mcdusobno slični ili se razlikuju? Do danas nismo do- I»ili nikakav odgovor na ta različita pitanja.

191

Nedavno je čitav niz kineskih ekipa, a posebno na univerzitetima u Šangaju i Šensiju, na medicinskom fakultetu u Anhui, kao i ekipa iz Ksijana sa Houzong- lianom otkrila te receptore upotrebljavajući vrlo uspešne metode. Pri tome su došli do čitavog niza izvanredno značajnih zapažanja:

Tih receptora ima mnogo. Prema najnovijim istra- živanjima, ima ih najmanje pet različitih vrsta.

Najmnogobrojniji se nalaze u dubini mišića. Zna se da mišiće sačinjavaju brojni snopovi paralelnih vla- kana. U dubinam a tih vlakana, drukčije rečeno u jezgru mišića, nalaze se akupunktum i receptori. Neobično je da oni ostaju osetljivi čak i kada je mišić paralizovan pomoću jednog poznatog leka, kurare — čuvenog otrova sa indijanskih strela — ili kao posledica neke bolesti ili nesrećnog slučaja.

Drugi receptori nalaze se u tetivama mišića (koje u običnom govoru nazivamo »nervima mesa« — a koji u stvari nisu nervi), a neki u zglobovima ili koži. A §to je vrlo zanimljivo, ti receptori su urasli u razne nervne formacije, kao što je m otorna ploča mišića (ona koja izaziva grčenje) ili u senzibilnim telašcima. Neki se čak nalaze na završecima slobodnih nerava. Ali, i to je značajno, oni prenose jedan poseban nadražaj. Ka tome se kretala suština kineskih istraživanja. Pritisak na te tačkc izaziva, odista, sasvim poseban osećaj, baš onaj koji imate kada pritiskujete, čak i jako, na tačke označene u ovoj knjizi. Ovaj osećaj je teško precizirati: opisali smo ga kao ncku vrstu gnječenja a pomalo i nadimanja. U svakom slučaju, taj osećaj se razlikuje od osećaja bola u pravom smislu red.

Ovo nije čudo, jer su kineski istraživači, nastavlja- jući svoja ispitivanja, dokazali da su nervna vlakna koja prenose oba tipa nadražaja različita. Oba vlakanca su obeležena prema svom prečniku brojevima od I do IV. Dok vlakanca II i III prenose u isti mah sve tipove

192

nadražaja, vlakance IV prenosi samo poseban nadražaj, koji ćemo ukratko nazvati »akupunktumi«.

Izolovati ova vlakanca, odrediti im put i odmori- §te — eto ogromnog posla za istraživače.

Ali postoji i nešto više: kineski naučnici su otkrili dva druga fenomena.

Prvi pokazuje da su, prema svojoj topografiji, tačke na izvestan način specijalizovane. Tako, na kožu utiče odredena tačka, druga na trbušne organe, neka druga na nervni sistem. U tome je specifičnost naših tačaka odredenih po tom mestu.

A zatim i to je sasvim novo — kineski naučnici su zapazili da postoji razmenjivanje nadražaja izmedu onoga koji se leči (bilo pomoću igala ili pritiskom prsta) i onoga koji leči.

Ovaj »nadražaj prsta« — kako oni zovu — mani- festuje se utiskom težine i skupljanja pri vrhu prsta u onoga ko primenjuje akupunkturu.

Čini se, dakle — ako ova otkrića budu potvrdena da postoji razmena energije izmedu vršioca i onoga

na kome se vrši lečenje. Ovo otvara bezbroj pitanja o odnosima medu bićima i o razmeni izmedu unutrašnje sredine i spoljnih sila. Sve se to otprilike približava tradicionalnim kineskim shvatanjima i otvara fanta- stične dveri u budućnosti.

Proučimo sad stimulisanje na nivou različitih slo- jeva nervnog sistema.

3. Na nivou kičmenc moždine

Sve češća upotreba akupunkture u cilju zamenji- vanja hemijske anestezije omogućila je da odredimo i

/rdimo teoriju o »vratancima« ili »Gate control theory«. Ona je podrobno iznesena u »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prsta«. Ovde ćemo se zado- voljiti da je ukratko izložimo:

Stimulacija vlakana IV izaziva blokiranje nadražaja koji prenose druga vlakna i sprečava njegovo vraćanje

I ' S a fu v a jtc \a m i sv o je /d ra v ljc193

ka gornjim strukturam a mozga, gde se on kao takav identifikuje. Tako reći, vrata su zatvorena za bol. Pošto nije identifikovan, nije ni primljen. Taj fenomen svakako da delimično objašnjava uspehe hirurških zah- vata bez anestezije i, u isti mah, ublažavanje mnogih bolova koji mogu da nas zadese, što sam prikazao u svom prethodnom delu. Nedavna otkrića su omogućila da se ova saznanja još preciznije iskažu.

Izgleda da »vratanca« postoje samo na jednom ni­vou kičmene moždine i da količina aktivirane moždine zavisi od intenziteta i brojnosti stimulacije. Navedimo jedan primer:

Tačka koju sam označio za akne na lieu, kada se umereno pritisne, efikasno deluje na kožu lica; ako se to čini snažno, delovaće na kožu lica; ako se doda stimulacija pomoću igle ili električnim putem, omogu- ćiće bezbolan hirurški zahvat u istom predelu. Ali, u tom trenutku, videćemo i proširenje dejstva te iste tačke na druge zone tela (vrat i rame, u ovom slučaju) jer §to je stimulacija jača, brojniji su slojevi kičmene moždine na koju se ona odnosi, a sledstveno tome i oblasti koje im odgovaraju. Ovo objašnjava što normalno tačke na gornjim delovima tela deluju na gornji deo tela: na glavu i vrat, a da se tačke na donjim udovima odnose na donji deo: leda i trbuh. Ali ako stimulacija postane drukčija ili snažnija, reagovaće i drugi predeli. Evo zašto u program u možemo da nademo razlicite tačke za istu bolest. Sve zavisi od načina i jačine sti­mulacije.

Uostalom, nadraživanje tih različitih slojeva nije samo električne prirode. Verovatno je da dolazi do oslobadanja hemijskih supstancija koje nazivamo »po- srednicima« i na koje nailazimo na nivou mozga.

4. N a nivou mozgaOvo je jedno od najuzbudljivijih otkrića savremenog

istraživanja. Proučavajući način delovanja »teških« dro-

194

ga a naročito morfijuma, profesor Gijmen (Guillemin) s univerziteta La Jolla u Kalifomiji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, dokazao je da one mogu dejstvo- vati samo zato što postoje supstancije koje luči mozak a koje su slične derivatima opijuma. Dakle ovaj se (ili bolje reći ovi, je r ih ima više vrsta) prirodni morfijum (ili morfijumi) oslobada u mozgu pod dejstvom akupunk­ture. Ovo demonstriranje su izvršili kako u Kini tako i Kanadi, gde je profesor Domeranc (Domeranz) s uni­verziteta u Torontu pokazao da u čoveka posle stimula­cije putem igala dolazi do širenja prirodnih morfijuma u tečnosti kojom je mozak natopljen. On ih je našao i na presecima mozga pacova žrtvovanih neposredno posle akupunkture.

Pribavljen je, dakle, dokaz da stimulacija tačaka pri akupunkturi izaziva promene na najvišem nivou funk- cionisanja nervnog sistema. I tu je opet, sasvim nedavno, uauka napredovala.

Već smo rekli, otkrivene su različite vrste prirodnih morfijuma, koji se dele na dve velike grupe: encefa- lokini i endorfini. Prve luče mozak i s njim vezane /lezdc kao što je hipofiza. Oni, dakle, u tom predelu imaju normalnu ulogu. Ali nisu vezani isključivo za od- rcdcnu zonu u njemu. Prema potrebartia i prema jačini stimulacije mogu se proširiti na sve prostraniju oblast moždanog tkiva. Od običnog potoka mogu postati reka koja plavi. I tu ponovo nailazimo na razliku izmedu umerene stimulacije na akupunktum e tačke, koja iza- /iva ograničenu reakciju, i jake i mnogostruke akcije, koja izaziva rasprostranjeno delovanje. N a osnovu toga možemo uočiti kakvu čudesnu klavijaturu ima pod ru- kom poznavalac akupunkture kada želi da ukroti bol ih bolest koja se već manje ili više razvila. Postoji i m*sto više — počinjemo da razumevamo kako metod, van samog nervnog sistema, može da utiče na celokupni oiganizam.

I !•195

5. Dejstvo na čitav organizam

Iskustvo je odavno pokazalo da akupunktura utiče na neke naše glavne funkcije — na srce, pluća, organe za varenje — na način koji se ne bi mogao objasniti samo nervnim dejstvom: kako bi se, na primer, moglo shva- titi da stimulacija određene tačke izaziva porast broja crvenih krvnih zrnaca u krvi, a stimulacija druge tačkc porast belih zrnaca itd?

No izgleda da druga vrsta prirodnih morfijuma, endorfini, mogu delimično to da objasne. Te supstancije luči samo nervni sistem i na njih više ili manje nailazimo u svim tkivima organizma, gde imaju ulogu regulatora u životu naših ćelija. Ovo zahteva izvesno objašnjenje: znamo da je naše telo sastavljeno od velikog broja uporedo postavljenih ćelija. Svaka igra svoju ulogu u sopstvenoj oblasti: medutim one primaju zapovesti bilo posredstvom nervnog sistema bilo iz mnogo veće daljine posredstvom hormona. Znamo da su oni hemij- ski glasnici koji se ulivaju u krv iz žlezda, od kojih su najpoznatije: štitasta žlezda, jajnici, pankreas, semenik itd. Glasnici odlaze da na drugom kraju tela izdaju zapovest: »Isprazni to salo«, kaže na neki način hormon štitastoj žlezdi, »Izluči šećer«, najavljuje insulin iz pankreasa. Ali većina tih hormona ne ulazi u ćelije; odbijaju se o pregradu koja ćeliju ograduje sa svih strana.

M ora, dakle, da postoji druga supstancija koja u unutrašnjosti ćelije pokreće hemijski mehanizam neop- hodan da bi se izvršila zapovest hormona. Ta druga sup­stancija, taj drugi »hemijski glasnik«, kako ga je nazvao njegov pronalazač profesor Satmerlend (Sutmerland), tako reći je jedinstven. Ona nosi varvarsko ime ciklični AMP. Sve se odvija kao da je ona neka dobra domaćica koja, kada neko zakuca na vrata, uzvikne: »Evo kuće- paziteljke«, ili »Evo poštara«.

Pošto je isključeno postojanje nekih inteligentnih hemijskih molekula, treba prihvatiti da u nivou ćelij-

196

kon /ula postoje izvestioci koji oblikuju odgovor u od nosu 1 1 a potrcbc. To treba da budu endorfini i ulupunktura, oslobadajući ih, priprema pogodne od- Kovorc za uspostavljanje poremecenih funkcija.

Kegulatori, organizatori na svim nivoima — vidimo hiliko nas stimulacija kože uvodi u bcskrajno široko novo jH)ljc, koje će postati fiziologija i mcdicina trećeg milmijuma. Nisu više u pitanju lančane hemijske reakcije L 1 0 & 1 0 je stvaranje šećera ili razlaganje masti, koje he- um'ai može da ostvari u svojoj laboratoriji. Ovde su u I m i .inju bcskrajno složenije i finije radnjc koje nam omo- >-1 1 . 1 1 1 1 1 da nazremo postojanje jednog organizatora, I Mu vo).' kompjutera naše ravnoteže. A naše tackc deluju1 1 . 1 ta 1 kompjuter, ovde stimulišući, tam o nadražujući.

boljc, dejstvo možemo menjati zavisno od mesta i (iii'inc stimulacije.

Povrh toga, možemo da povežemo i uskladimo i i i m i i 1 .»šnjc sile organizma sa — ljudskim ili ne — silama n|ry.ovc okoline i da ostvarimo životnu ravnotežu, koja I' uslov blagostanja.

/ . i i nije najlepša nagrada za najstariju medicinu u .s. in sto postaje jedna od najnovijih i najbremenitijih btiiltiiiioSću?

I nije Ii tu i najviše opravdanje upotrebe naših 1 . 1 « I k . 1 :a oeuvanje lepote i zdravlja?

197

Zaključak

Čuvanje forme, održavanje linije treba da bude cilj svakog ljudskog bića.

U početku ove knjige rekli smo: lepota je ravna zdravlju, i zato nam se čini potrebnom knjiga posvećena onome što, pomalo prezrivo, nazivaju »nega lepote«. Narocito nam se čini neophodnim izbegavanje isklju- čive upotrebe, unutrašnje i spoljašnje, hemijskih proi- zvoda namenjenih održavanju lepote, koji mogu da ošte- te i upropaste organizam. I zato je masaža pravilno odabranih tačaka, bez pretenzija da je to jedini postupak za poremećaje koji nas mogu zadesiti, koristan doprinos, često vrlo efikasan i ni u kom slučaju štetan.

Ako ova knjiga uspe da ubedi izvestan broj osoba da ovaj metod redovno primenjuju, postigla je svoj cilj. Ali, njena je namena u isti mah i ambicioznija i sveo- buhvatnija.

Redovna primena ovog metoda uverila nas je kako on ima značajnu preventivnu ulogu. I zato smatramo da smo učinili nešto dobro ukazujući na način koji nam omogućuje da, bez štete, sačuvamo svoje zdravlje.

198

BIBLfOTEKA »MEDICINA ZA SVAKOG«

V A S P IT A N JE DF.TF.TAo d k o lev k e <lo šk o lsk e klupe

Dalei R.:s a C u v a j t e s a m i s v o j f .Z D R A V L JE I L E P O T U P R O S T IM P R IT IS K O M P R ST A

Dalet R.:L B L A Ž IT E S A M I SV'OJ B O L P R O S T IM P R IT IS K O Mp r s t a

Ja jlčR E L M A T S K E B O L E S T I

s v ježb am a za reum ančarc

Jovanovič M .:Z A Š T IT A O D Z R A C E N JA

Jovanovič V„ Jovanović \ f . :1000 P IT A N JA O S E K S U I 1000 O D G O V O R A

Kaiič T.:I.E K O V i

z a š io . k ak o . k o i ik o , d o k lc

Krčmar-Jovanovtč Z .:z a S t i t i m o D E C U O I ) N E S R E Ć A

Mijalković-Stambollć D.:B O L E S T I Š T IT A S T E Ž L E Z D E

Mija/ković-Slambolić D.;S e ć e r n a B O L E S T

M ilosevic H.. Prica R.:B E Z B O L N I P O R O D A J

Olivenš’.ajn K.:N E.M A S R E Ć N IH N A R K O M A N A

Pfavšič C.:B O L E S T I S R C A I K R V N IH S I D O V A

P roiić S i.:H E M O R O ID I

R u ilć ič L \:M I V A S E O D O J Č E

R u iič R.:P A S - U Z G O J . N E G A .l e ć e n j e

S im ić B.:G O J A Z N O S T kako je sprećiti i izlećiti

Stanojevič V.:T R A G E D IJ A G E N IJ A

Stefanović S .:A T E R IO S K L E R O Z A

n ajtež i o b lik a r ter io sk lc ro ze

Sie/anovlć S .:B O L E S T I JE T R E I Ž L Č N E K E SIC E

U lrich W.:A L E R G IJE S E L E Č E

Zenker \V.:Ž IV E T I S A A ST .M O M

M cdicir.ska knjiga. B eograd , M a la V id ak ov ića 24 . tel. (0 1 1 ) 761 -4 8 6 - Z agreo . B c lo stcn čev a 3 - 5 . tel. (0 4 1 ) 4 3 0 -4 2 5 S arajevo . R ave Jan- k ov ič 99u . ic l . (0 7 1 ) 6 1 8 -3 7 0 - S k op lje . N a r o d e n from 33 . tei ( 0 9 1 1

2 2 8 -9 3 0 - N o v i S ad . N a r o d n o g fronta 7 9 . ic l . (0 2 1 ) 3 6 6 -7 6 7