Rimsko pravoPrivatna svojina i vrste svojina u Rimskom pravu

UvodVe skoro 1000 godina rimsko pravo je vaan element u obrazovanju evropskih pravnika. Istoriska dimenzija je veoma vana za bilo koju oblast pa i pravo. Uz pomo istoriskog gledita mi stiemo jednu dublju i precizniju spoznaju o predmetu koji se izuava. Izuavanje rimskog prava daje tu dimenziju studentima prava. Dananja evropska prava su u znatnoj meri izgraeni na osnovu rimskog prava: odnosno, na pojmovima i pravilima iz rimskog prava. Pre rimljana i dugo vremena posle njih (sve skoro do modernog doba) ljudi su verovali da su zakoni bogom dati. Genijalnost rimljana je u tome to su prvi shvatili da zakone mogu donositi ljudi. Pravna vetina i praksa su ne samo stvoreni, ve i do visokog nivoa izgraeni u Rimu.

Rimska drava je po mnogo emu bila jedinstvena u starom veku. Rimljani su bili konzervativni: ako bi neto i primali sa strane to su radili oprezno, davajui mu izriito rimsko obeleje. Rimska istorija se deli na etiri perioda u skladu sa promenama u politikoj organizaciji rimske drave: (1) kraljevstvo, najstariji period u kome je rodopsko-plemenska zajednica prerasla u dravu (2) republika je period u kome se grade ustanove i tradicije koje ine -rimski ustav- (3) principat je period tranzicije u monarhiju (sa odlikama republike) gde tradicija postepeno bledi (4) dominat je period borbe za opstanak, gde je malo ta ostalo izvorno rimsko i gde se javlja apsolutna monarhija.

Pravo kao drutvena pojava i kao sredstvo za regulisanje drutvenih odnosa moe postojati i razvijati se samo u ljudskom drutvu. Pravo je vezano za ljudsko drutvo svojom funkcijom i ciljevima, koji se pomou njega tee ostvariti. Ono se javlja u vidu pravila ili u vidu skupa pravila putem kojih drava regulie odnose i ponaanje pravnih subjekata. Ova pravila vae za sve subjekte prava, odnosno kako za pravna tako i za fizika lica. Pravo je kao i drava i mnoge druge manifestacije drutvenog ivota podlono promenama i razvitku. Ono izraava i regulie drutvene odnose. Pravo se razvija i menja pod uticajem promena u materijalnim uslovima ivota, u produkcionim odnosima. Promene u materijalnim uslovima ivota drutva dovode do promena pravnih propisa i prava kao skupa tih propisa. Pravo je sastavljeno iz pravila-normi o ponaanju. Za druto i za njegov razvitak od najveeg su znaaja pravila koja propisuje drava i koja se zovu pravna pravila.

SVOJINASvojina je kompleksni program i moe biti predmet izuavanja sa ekonomske i sa pravne take gledita, a potpunu sliku o njoj moemo dobiti ako je posmatramo sa oba aspekta. Svaka svojina u krajnjoj liniji znai prisvajanje. Tokom razvoja drutva transformisala se i svojina, te je tokom vremena mijenjala svoj oblik I sadrinu. S obzirom da je ekonomski posmatrano svojina prisvajanje, proizilazi da je bilo toliko oblika svojine u dosadanjem drutvu koliko i naina prisvajanja.Svojina u ekonomskom smislu znai prisvajanje ekonomskih dobara onda moemo rei da u pravnom pogledu ustanova svojine znai zbir i sistem onih pravila koja propisuju na koji nain se vri prisvajanje.S obzirom na to ko vri prisvajanje da li kolektiv ili pojedinac, svojinu dijelimo na:kolektivnu iprivatnu.

Pravo svojine je dugo vremena kroz istoriju bilo prvoklasno pitanje, pre svega pravne teorije, a zatim politike i ekonomije. Svojinom su normativno regulisani odnosi izmeu ljudi u vezi sa stvarima.Kao jedna od najstarijih i univerzalnih drutvenih ustanova, deluje kao snaan inilac drutvene integracije i kao temelj uspostavljanja drutvene nejednakosti izmeu vlasnika i nevlasnika.U ivotinjskom svetu prisvajanje je instiktivno, a u ljudskom drutvu je normativno regulisano i odvija se unutar i posredstvom drutva (Marks). Zbog tog normativnog regulisanja prisvajanja, svojina postaje drutveni odnos, i moe se rei da svojine nema u prirodi, nego samo u drutvu.

Sutina svojine*s jedne strane: u prisvajanju i posedovanju*s druge strane: u liavanju ili iskljuivanju drugih ljudi iz vlasnikih prava nad tom stvari.Zbog svog velikog znaaja za linost i drutvo, svojina je privlaila panju velikog broja filozofa, ekonomista, pravnika, sociologa.Aristotel je govorio da samo privatna svojina privlai ljude na rad i da bez nje nastupa reorganizacija drutva.Mnogi mislioci su smatrali da svojina predstavlja kljunu ustanovu ili instituciju graanskog drutva.Kant je smatrao da onaj ko nema svojinu, nema ni linost jer se bez nje nuno nalazi u odnosu podreenosti i zavisnosti.an ak Ruso je govorio da privatna svojina predstavlja tvorbeni inilac graanskog drutva, ali i izvor nejednakosti meu ljudima.

U ekonomskom smislu, predstavlja pobudu i cilj ekonomske delatnosti koju ljudi obavljaju da bi podmirili svoje potrebeU pravnom smislu je ustanova koja obuhvata zakonske propise kojima se regulie prisvajanje.U socilokom smislu, svojina je drutveni odnos, tj. odnos izmeu ljudi sa obzirom na stvari.Svojinski nosiociU strukturi svojinski odnosa uvek se moraju razlikovati subjekt svojine ( vlasnik, titular ) i objekt svojine ( predmet, dobro koje se prisvaja, koristi ili se njime raspolae ).Svojinski odnosi su prema tome, ne samo uzrok nego i posledica dr. ustanovljenih nejedankih mogunosti prisvajanjam korienja i raspoloaganja dobrima. To predstavlja vaan element vertikalne dr. strukture i bitan inilac drutvenog raslojavanja.

Osnovni svojinski oblici1. PRIVATNA SVOJINA- Zasniva se na naelu privatnosti, to znai da je pojedinac kao privatno lice nosilac svojinskih ovlaenja.- Pokazala se kao efikasan regulativni i integrativni instrument.2. KOLEKTIVNA SVOJINA - Zasniva neki kolektivni subjekt kao nosilac svojinskih ovlaenja.- To moe biti neka grupa, udruenje, ili drava i celo drutvo, koje uvek reprezentuje neka ustanova ili kolektivitet.

Prvi oblici kolektivne svojine: - Odnosili su se na zemlju, a nosioci su bile male prvobitne zajednice: porodine zadruge, selo ili etnike zajednice ( rod, bratstvo, pleme )- U feudalizmu je takoe postojala.- Ni moderni oblici kolektivne svojine nisu imuni od eksploatacije.Eksploatacija je znai zastupljena u svim oblicima svojine, jer ekonomska mo nije ravnomerno rasporeena, odluke donose poglavar, menader ili dravni funkcioner

Ogranienja prava svojinePrvo svojine ko njvi prvn i fktik vlst n stvri nije neogrnien. Ogrnienj prv svojine mogu biti opt (ogrnivju vrenje svkog prv svojine) ili posebn (predvien z odreene stvri ili pojedine prvne situcije). On se mogu sstojti u drunosti vlsnik d u pogedu stvi neto trpi ili proput (negtivno ogrnienje) ili d neto dje ili ini (pozitivn ogrnienj) to ne bi bio dun d dje ili ini: Ogrnienj prv svojine mogu nstti n osnovu zkon, n osnovu odluke drvnog orgn (sud ili orgn) uprve) ili n osnvou prvnog posl, sv se mogu ticti subjekt ili obim i sdrine prv svojine. Strn fizik i prvn lic, tko, mogu sticti prvo svojine n pokretnim stvrim ko i dom lic.

Prvo svojine n nepokretnostim n teritoriji Srbije, mogu sticti ko obvljju deltnost u Srbiji, one su im neophodne z obvljnje te deltnosti, smo pod uslovim utzjmnosti (reciprocitet). Ako strno fiziko i prvno lice ne obvlj deltnost u Srbiji, td moe sticti prvo svojine n stnu i stmbenoj zgrdi, pod uslovim uzjnosti, ko i drvljnin Srbije. Dns su znjnij ogrnienj sdrine prv svojine. Istiu se ogrnienj koj proizilze iz opte zbrne zloupotrebe prv svojine, susedskog prv i ogrnienj u drutvenom interesu.

DRUTVENA MODefinisanje termina mo- Tomas Hobs je dva znaenja ove rei ( fiziko i politiko ), koja su u lat. jeziku znaila potentia ( mo kao sila, snaga ) i potestas ( mo kao vlast, vlada ) spojio u jedno.On je smatrao da sutina politike i dr. vlasti u novom veku vie nije u umu, pravednosti, ve u volji i zapovedanju kao nametanju volje.- Za Vebera, kao i za Hobsa mo je u nametanju i sprovoenju sopstvene volje u nekom drutvenom odnosu.- U savremenoj sociologiji mo se sve ee definie kao uticaj na donoenje drutveno vanih odluka.U sutini to drutvena mo je drutveno ustanovljena nejednaka mogunost pojedinca i grupa da donose odluke od interesa ne samo za sebe, nego i za druge

MO, VLAST I AUTORITETTreba razlikovati ova tri pojma:Mo, je dakle nametanje i ostvarenje volje, koje moe biti i samo latentno, potencijalno.Vlast, je institucionalizovana, drutveno legitimna mo kojoj se pojedinci pokoravaju bez veeg otpora.Autoritet, je presudan uticaj na donoenje odluka ili formiranje stava, miljenja

Vrste moi

1.Mo potie ili iz linih osobina ili drutvene strukture, a njeni nosioci mogu biti pojedinci, drutvene grupe, ili globalna drutva.

2. U istorijskim epohama, izvori moi su razliiti: Antiko drutvo: ratnika privreda, ropstvo.Feudalizam: zemljiposed kao temelj religijske, viteke, upravne i sudske vlasti.Kapitalizam: NOVAC, izvor drutvene i politike moi

3. Prema oblasti ljudske delatnosti u kojoj se ispoljava, drutvena mo moe biti:Ekonomska zasniva se na vlasnitvuPolitika ispoljava se kao borba za vlastDuhovna mo ideja i znanja, religijske, umetnike i dr oblike kulturne moi

4. Dominacija i hijerahija su principi delovanja instrumentalne i manipulativne moi*Dominacija je spoljanji princip moi i ispoljava se kao nadmo*Hijerahija je unutranji princip i ona piramidno strukturie mo.*Demokratska mo kao stvaralaka mo podrazumeva toleranciju, dijalog, i traenje sinteze sa drugaijim miljenjem

Svojina u Rimskom carstvuSvojina je ustanova ius civile te je rezervisana za rimske graane.Nain sticanja svojine (modus aquirendi) je pravna injenica (pravni akt ili prirodni dogaaj) koja stvara svojine. Prirodnim nainima se moe stei civilna i bilo koja druga svojina.

Svojina se mogla stei i od drave. Adsignatio je jedini nain da zemlja koja pripada narodu (ager publicus) postane privatna (ager privatus). esto su na osvojenoj zemlji dodeljivane parcele. Venditio sub hasta znai prodaja pod kopljem. Drava je prodavala na licitaciji ratni plen. Ovako su se esto prodavali robovi. Lice koje ponudi najveu cenu postao je vlasnik stvari. Akti kojim sticalac dobija svojinu voljom predhodnog vlasnika su: mancipatio, in iure cessio, traditio.

Mancipatio. Osnovni i najstariji oblik (poslova sa bakrom i vagom) bila je mancipacija. Obavljala se u prisustvu pet svedoka i meraa sa vagom, prenosioca i sticaoca. Sticalac je stavljao ruku na stvar i izgovarao formulu: tvrdim da je ovo moje i da ga kupujem ovim bakrom i vagom. Zatim bi bakrenim noviem udario u vagu i predao ga nosiocu. Ako to ovaj prihvati postupak je zavren i sticalac je postajao novi vlasnik stvari. Mancipacija se primenjivala sve do pada carstva.

-In iure cessio. Stranke su prenosile svojinu dolazei pred magistrata donosei sa sobom stvar ili simbol nepokretnosti. Potom je sticalac izgovarao formulu. Ova formula se primenjivala u svim sluajevima kao i mancipacija. Ona znai ustupanje na sudu. Njena forma nije nita drugo do prvi deo postupka in rem pri emu sticalac glumi tuioca a prenosilac tuenog koji se ne brani

-Traditio. Nije pravna forma neko faktika. To je materijalni akt koji se esto obavlja u svakodnevnom ivotu pri emu se stvar fiziki preda od strane jednog lica drugom iz ruke u ruku. Na taj nain se drugom preputa kontrola nad stvari.-Occupatio je osnovni nain sticanja. Okupacijom se stie svojina tako to poslovno sposobno lice uzme u dravinu stvar koja nema vlasnika sa namerom da je prisvoji. Res nulius (niija stvar) je deo prirode odvojen od zemlje koji nikad nije bio u svojini. U veini sluajeva postojala je potpuna sloboda lova i ribolova

-Acceyssio (prirataj) su pravne posledice fizikih promena na stvarima. Prirataj nepokretne stvari nepokretnoj je naziv za promene na zemljitu usled dejstva vodenih tokova. Prirataj pokretne stvari nepokretnoj dolazi saenjem, sejanjem ili graenjem na tuem zemljitu ili obrnuto. U oba sluaja primenjivano je pravilo da sve to je spojeno sa zemljom deli njenu pravnu sudbinu. Prirataj pokretne stvari pokretnoj nastaje kada se dve stvari od razliitih vlasnika spoje u jednu novu stvar. Nova stvar e biti u srazmernom vlasnitvu prvobitnih vlasnika ili u vlasnitvu vlasnika glavne stvari.

-Specificatio (prerada) ne menja identitet stvari.

Zakljuak Rimsko pravo po svom znaaju za razvoj evropske kulture prevazilazi svako drugo.Zbog toga se i danas izuava rimsko pravo, kao posebna pravna disciplina. Veliina rimskog prava je i u tome to je prevazilo svoje nacionalne granice i ostvarilo sintezu svojeepohe. Pravna genijalnost Rimljana je u tometo su prvi shvatili da zakon nije dat od boga ve da ga ljudi mogu sami stvarati i menjati.

Pored svih injenica koje smo naveli u pogledu ove teme, moe se zakljuiti takodje i velika vaznost Zakona XII ploa, jer je u pravom smislu rjei oslikava drutvo i drutveno- politike probleme u klasnoj strukturi Rima u periodu u kome je nastao.Iako zakon ima veliki broj primitivnih i barbarskih rjeenja u pogledu odredjenih situacija,ovaj zakon ipak predstavlja jednu veliku prekretnicu u istoriji rimskog privatnog prava.

Hvala na panji