Embed Size (px)
Citation preview
Izdavač UDRUŽENJE HUMORISTA I SATIRIČARA
CRNE GORE
Za izdavača Veljko Rajković
Recenzenti
Prof. dr Ratko Božović Veljko Radović
Priprema teksta Veljko Rajković
Lektor
Savo Martinović
Korektor Dejan Tofčević
Krice
Luka Lagator
Štampa ID SPECIJAL Podgorica
Tiraž 1000
Savo Martinović Veljko Rajković Dejan Tofčević
RIJETKE ČESTICE ANTOLOGIJA
CRNOGORSKOG AFORIZMA
UHS CG Podgorica, 2006.
U V O D Aforistički način izražavanja u crnogorskoj književnosti može se pratiti kroz čitavu njenu istoriju, a posebno od Popa Dragolja iz XIII vijeka, preko djela kotorskih humanista i pisaca XVIII i XIX vijeka, do naših dana. Autori Antologije RIJETKE ČESTICE nijesu imali namjeru da prave retrospektivu ove književne forme u Crnoj Gori, već su se odlučili za savremeni crnogorski aforizam, imajući u vidu činjenicu da je doživio afirmaciju tek u prošlom i ovom vijeku. U Antologiji su zastupljeni crnogorski autori u onom značenju koje se, na izvjestan način, koristi pri izradi enciklopedija, bibliografija, leksikona kulture i sličnih publikacija: - rođeni u Crnoj Gori; koji u njoj žive i stvaraju, - porijeklom iz Crne Gore, koji žive i stvaraju u drugim sredinama i - iz drugih sredina, koji žive i stvaraju u Crnoj Gori. Radoznali čitalac može, na samom početku, postaviti pitanje smisla naslova RIJETKE ČESTICE. Iako odgovor može da dovede u pitanje sam smisao naslova, reći ćemo ovo: Dobar ili odabrani aforizam je, sam po sebi, rijedak. Čestica je najmanja cjelina, molekul, atom, iskra duha; a te dvije riječi, jedna uz drugu, tvore paradoks svojstven aforizmu. Pri odabiru aforizama, autori su se držali uobičajenih estetskih i etičkih mjerila, imajući u vidu da je ovo antologija crnogorskog, a ne, daleko bilo, svjetskog aforizma. Imali su u vidu i da je aforizam kratka, sažeta, jezgrovita, mudra misao, iskazana duhovito, koja sadrži ironiju, paradoks, obrt i, na kraju, poentu. U istom cilju, pri ruci su im bile već antologijske definicije aforizma savrmenih poznatih i nepoznatih mislilaca: "Aforizam je dribling duha na malom prostoru.";"Aforizam je monumentalna minijatura" (Aleksandar Baljak). "Aforizam je kap mudrosti u kojoj se prelama more gluposti.";"Satiričar – aforističar izmišlja ono što vidi" (Ilija Marković). "Kad sine misao, aforizam zagrmi" (Rastko Zakić). "Aforizam je ono što bi svako rekao - da se setio" (Slobodan Simić). "Aforizam je duhovna i duhovita borilačka vještina" (N.N.). "Aforizam je srž suštine" (Ljubiša Mihajlović)
7
Svaki od aforizama koji su našli mjesto u Antologiji, uvjereni smo, ispunjava većinu postavljenih uslova i utvrđenih mjerila. Imajući u vidu okolnost da forma aforizma nije strogo omeđena, namjerno i sa razlogom, promakla je i po koja sentencija, filozofski ili misaoni fragment, autorska poslovica, čak, i poneki epigram blizak aforizmu. Zastupljenost autora je od 5 do 60 aforizama, pri čemu su sastavljači, kao i prilikom odabira aforizama, koristili pravo diskrecione ocjene. Tako, svaka nepravednost kojih, dakako, ne može biti malo, pada na njihovu, to jest našu dušu. Čitalac se, na kraju ili na početku, svejedno, može zapitati: Otkud sad crnogorski aforizam? Odgovor je jednostavan: Iz Crne Gore ili porijeklom iz Crne Gore. Sama sintagma crnogorski aforizam je održiva onoliko koliko je on osoben; a osoben je po tome što liči na poljski, srpski, ruski, bugarski, češki, hrvatski ... svjetski aforizam. Sličan je svjetskom i inom po tome što i on žigoše opštepriznate vrijednosti, podvrgava ih preocjenjivanju i ponovnom vrednovanju ... i što je, u dobroj mjeri, etičke prirode. Na kraju, posebna napomena: Svjesni smo da ovom Antologijom niko ne može, do kraja, biti zadovoljan, počev od njenih sastavljača, preko autora aforizama (i njihove rodbine), do samih probirljivih čitalaca. Ipak, uzdamo se da će čitaoci biti njena posljednja odbrana.
Savo Martinović Veljko Rajković Dejan Tofčević
KOSTA KRUŠIĆ 1919.
Prigradina, Nikšić
9
Diktator sve drži u svojim rukama.
Zato mu nijesu čiste.
Čovjeka ponekad muči i tuđi zub.
Pogotovo ako ga ujede pas.
Šalu na tuđ račun nazivamo duhovitošću
a na svoj bezobrazlukom.
Glas razuma često zagluši urlik sujete.
Pravda najviše kasni tamo gdje diktator rani.
Najjače odjekne pad zvučnog imena.
Brav nema stav.
Ne bio te bijen i ne posluživao lijen.
O mrtvima samo dobro ako su za sobom ostavili
neko dobro.
Šala je melem na ranu koju stvara oštar jezik.
MIRKO PETRIĆ
1922-1996. Gotovuša, Pljevlja
12
Najlakše polaze od sebe oni koji ne misle do čega će doći.
Da ne bi pogazio riječ odlučio je da je zaobiđe.
Kad nas nigdje nema samo mi znamo gdje smo.
Novac mi ne čini mnogo jer ga imam malo.
Korjenitim promjenama panjevi su na putu.
Ne uči dok je živ ko živi kako je naučio.
Za jedne stalno radi vrijeme a za druge
samo s vremena na vrijeme.
Nekad je na položaju bila potrebna petlja,
a sada - veza.
Naši ljudi su viđeni svuda po bijelom svijetu.
Od budućnosti očekujem sve. I ništa više.
Rječiti imaju riječ a pametni
i pravo da govore.
Razlike se smanjuju. Svako ima ponešto što ne želi.
Vrijeme nas neće pregaziti. Već je odmaklo.
Pokaži dlaku na jeziku i neće ti je tražiti u jajetu.
Da život nije veliki cilj ne bi bio tako ispromašivan.
Satiričar vidi što i ostali gledaju
a ne vide.
Jedni žive kako mogu
a drugi samo tako.
Ljubav je kao magla. Što je više ima
vidljivost je slabija.
Oprostite ako je ova glupost ispala veća
od one preko koje se prelazi.
Vid gubi oštrinu pogleda u izgubljenoj oštroumnosti.
MILOŠ RADUSINOVIĆ 1925-1999.
Buronji, Podgorica
17
Bio je skroman.
Nikad nije mijenjao fotelju.
Nepodoban je za saradnju. Uz rad bi htio i da misli.
Već godinama more mi nije ni do koljena ...
ni do malog prsta.
Najviše ljudi progutala je provalija između zuba i jezika.
U vis se najbolje skače pomoću motke.
RADOJICA BECIĆ 1927.
Svib, Podgorica
19
Poštenoga je lako prevariti a teško naći.
Odozgo se vidi dole oseća.
Ko ima u glavi lako zaglavi.
Čovek je u prvom planu, pod uslovom
da nije u drugoj partiji.
Da im se matičar nije umešao u ljubav i danas bi se voleli.
I oni poštuju zapovest: ne uzimaju tuđe,
već samo od svog naroda.
Zemlju su u krizu uvukli oni koji su iz nje najviše izvukli.
Zbog srpa i čekića stradale su kuka i motika.
Pobednici pišu istoriju prošlog a poraženi - strategiju budućeg rata.
Gde siluju demokratiju rađa se diktatura.
MARKO ĐONOVIĆ 1928.
Tomići, Virpazar
22
Zahvaljujući ratnim zaslugama gradi kuću na dva sprata i sad je borac za dvorac.
Bog me ne može ubijediti da je kama antifašističko sječivo.
Kad cvijeće nije prirodno mi dolje zaključujemo da nam ruže ne mirišu.
Zakon podivlja kad ga svako tumači.
Birokrato, stranka ti sudila!
Tuženi se žalio na oslobađajuću presudu
da ne bi ispalo kako je tumač zakona njegov navijač.
Raste brojno stanje saveza boraca.
Grupa staromodnih dama protivi se šetkanju golaća
jer remete mir "zveckajući oružjem".
Imenovani je počeo da drži govor protiv ćutanja.
Upozorenje fotografima: ozbiljno se smješkam!
Mjesni aktivista je za sve pitao one gore
pa su mu dali ime Pitagore.
Predsjednica vijeća nije sudila kao dobar sudija
već kao dobra supruga.
Valja argumentima oboriti iskonske laži da se zavedeni vrate
kućici slobodici.
Tužio je pisca, jer se prepoznao u imenu junaka izmišljenog događaja.
Predsjednik opštine je koristio položaj da službenicu položi na obje plećke.
PERO VUJOTIĆ
1929. Duga, Podgorica
26
Njihovo je pravo da nam bude krivo.
Jugoslavija im bila tijesna, a sada im jeVelika Srbija.
Sa njegovom prljavštinom svi su načisto.
Kod nas se budale ne rađaju nego rastu.
Piši humor! Satiru.
MIHAILO RUSO ĐUROVIĆ 1929-1993.
Gruda, Cetinje
28
Kad glođem kosti režim na režim.
Najviše šteti višak pameti.
Lakše mu je da otvori sajam knjiga nego knjigu.
Nudizam je bio privilegija bogatih. Sada je dostupan širokim masama.
Krupnim koracima grabimo.
"Od pisanja ne može da se živi!" - kliču pisci,
ali ih demantuju firmopisci.
Promijenimo one koji nijesu za promjene.
Stranputice nam više nijesu male, pretvorile su se u magistrale.
Da bi se zaposlili ne biraju sredstva,
nego srodstva.
Neke stvari se mijenjaju na gore neke na dolje.
VLADIMIR KUSOVAC 1929.
Cetinje
31
Režim nema problema. Ustupio ih je narodu.
Kako da čujemo dobru vest kad svakog drugog boli uvo.
Suša nas nije omela. Narod je obrao bostan.
Koreni su nam duboki. Zato iz njih ništa ne raste.
Šećer! Kako to gorko zvuči.
Nas nesreće ne prate. Mi im idemo u susret.
Borio sam se protiv "bele kuge". Sad plaćam alimentaciju.
Prijavio je imovinu ali ne i časnu reč.
Ima dokaze da je nema.
Konj i pas su najbolji čovekovi prijatelji.
Ako nisu na vlasti.
Treba mu dati Nobelovu nagradu za fiziku.
Stvorio je zemlju sa unutrašnjim sagorevanjem.
BRANKO N. RAKOČEVIĆ 1929.
Pavino Polje, Bijelo Polje
34
Trenutno kameleoni prelaze iz crvenog u crno.
S povijenom kičmom lakše se uspinje.
Srećan sam kad sretnem
drukčijeg od sebe.
Volim da idem na sahrane samo onima
koji bi rado došli na moju.
Ko mnogo misli malo uradi.
VELJKO A. POPIVODA 1930.
Bijela, Herceg Novi
36
Malarija je iskorijenjena. Ostala je groznica.
Dok je bio na visokom položaju ostavio je puno iza sebe.
Korupcija se uvuče kao bacil - preko prljavih ruku.
Pronašao je mnogo rupa u zakonu, ali je na svakoj pisalo: "Zauzeto!"
Manjina dobija zatvor zbog lopovluka
većina zbog jednolične ishrane.
VOJISLAV VULANOVIĆ
1931. Zagorak, Danilovgrad
38
Uistinu, govorim za Knjigu čije će se slovo
oglasiti na Mediteranu...
Čovjek živi u neimenovanome.
Tama nadire iz nepoznatog kojega ima mnogo.
Vidim samo ono što sanjam.
Niko nije rođen ni prerano, ni prekasno.
Blago onome koga tišina doziva.
Svijet je izašao iz Danteovog pakla. Nije ga dobro zavezao u vreći.
Dok pišem shvatam
da ništa nije izmišljeno.
Svijet je bio slijep prije mojih očiju.
Ne idi za srcem više no za psom.
Kakva je povijest nenapisanog?
Samo je jezik nepotrošiv.
Rađa kriva ka i prava (brazda).
Riječ je zlato kad promakne
kroz sveta usta.
Svijet postoji koliko si budan.
Ko će dočekati da plemenitost bude
u svačijem srcu.
Najdublja je rasprava s vlastitom dušom.
Da je moćan čovjek bi prevrnuo Zemlju.
Hoće li nastati um od kojega će zavisiti Zemlja?
Čovjek od duha neprestano putuje.
CVETKO LAINOVIĆ 1931.
Podgorica
43
Najbolji tekstovi ne idu na papir.
Dostojevski je kao Hristos. Živ je zato što nije živ.
Nebu Zemlja predstavlja kamen spoticanja.
Onaj ko ima Boga nema pravo da ga nema.
Da bi se izmijenila prošlost treba da ostane
onakva kakva jeste.
Bog mi daje sve. I sumnju u njega.
Sreća: ne učestvuješ u onome
što te mijenja.
Ti živiš vrijeme odumire.
Čekaju nas dani u kojima neće biti trenutaka.
Napredak čine dobro odabrane nedovršenosti.
Dani prolaze zato što ih neko prebrojava.
Istina o ljudima liči na ogovaranje.
Što se više uzdižeš sve ti je bliže prva greška.
U miru dogovor stvara sukobe.
Da se ostvari sljedeći trenutak treba mnogo vremena.
DUŠAN ĐURIŠIĆ 1932.
Gradinje, Dimitrovgrad
47
Na kraju krajeva, svako ima pravo na svoj početak.
Da je imao dobra leđa ne bi ga tovarili kao magarca.
I diktator sluša narod - kad mu kliče.
Vuk je promijenio dlaku, ali ovce
i dalje čuvaju svoja runa.
Kad pješak promijeni pol postaje značajna figura.
Pravi vodopad nastaje iz pouzdanih izvora.
Cijene cijene kad padaju.
Majmun! Kako to proročanski zvuči.
Nijesu zajedno čuvali koze. Jedan je to radio prije,
a drugi poslije rata.
Ko je spreman da jede korijenje kadar je da iskopa zemlju.
Aforizam je iskra duha u tami jave.
Oni u svojoj pjesmi imaju naše more.
Što jeste jeste - nije da nije.
Ne stoj pred ogledalom ako mu ne vjeruješ.
Lako mi je za njega. Ima sve što mu fali.
Aforizam? Prasak, pa pražnjenje.
Za sve je kadar i ostao je kadar.
Probuđeni dio naroda mora da pati od nesanice.
Malo nas je, ali za neslogu dosta.
Imamo slobodu da biramo što oni hoće.
Tek kad je postao providan otkriveno je ko stoji iza njega.
Išao je niz dlaku i visoko dopuzao.
Aforizam? Šalu na stranu - ozbiljno je!
Zajednički smo učestvovali u eksperimentu.
Nastavnik biologije je secirao žabe a mi smo kreketali.
Sjenka mu je jedino ostala vjerna.
Šaku jada niko ne vidi, dok je šaka stegnuta.
Život je pametniji od smrti. Uvijek prvi popušti.
Taj narod je toliko star da će od njega postati čovjekoliki majmuni.
Miran miting je kada se zastave vijore
a motke miruju.
Eh, kada bi nemaština bila: nemaš ti - na!
DUŠAN IČEVIĆ 1933. Podgorica
54
Ko posjeduje makar zrnce humora biva svjestan sebe kao truna u vaseljeni. Blaženi su oni koji od života prave radost.
Dosada se ispunjuje mirnoćom koja uspokojava.
Kada ima sebe u sebi čovjek ima cio svijet.
Duša bez duha traje tren. Ispari joj misao.
Ko doživi pravu ljubav teško je preživi. Čovjekova je misao beskrajna i hitrija od svake svjetlosne godine, od svakog božjeg nauma. Velika ljubav je najčešće neuzvraćena. Dvije velikie ljubavi se potru. Zemlja je okrugla. Kuda gođ pođem srešću sebe.
Sjećanje je izgovor za praznu sadašnjost.
Odavno ne živim od onoga što će doći. Ko ne umije da živi svakog trena život mu prođe u tren. Kad ne znam što ću probam da mislim. I, obično, tada mučim sebe. U osamu se ne ide prazan.
Život je najteže preživjeti.
MITAR MITROVIĆ 1933.
Podličak, Sveti Stefan
58
Od kada je otišao bolje živimo. Jedna usta manje.
Lepo je biti biznismen ali je lepše
dočekati duboku starost.
Vreme je da odete. Da pustimo vodu.
Ona ga je stalno varala a on se pravio lud.
I tako su srećno živeli do kraja života.
Ubedili su me da mi mišta ne fali. Sad sam srećan čovek.
Kad prilažete diskusiju gledajte da papir bude mekši.
Muka mi je kad vas vidim. A imam i drugih zdravsvenih problema.
Tražim poštenog lopova da mi čuva kuću
dok se ne vratim iz krađe.
Ne mogu da vas zaboravim dok mi ne vratite pare.
Danas se mnogo bolje živi. Samo što to narod ne može da oseti
na svojoj koži.
Tata je rekao komšinici da je dobra riba,
pa mu je mama polomla pribor za pecanje.
Nastavnica nam predaje seksualno vaspitanje,
ali neće ništa da nam pokaže.
Tata kaže da me donela roda, a baka tvrdi da nije roda
nego veštica.
Tata je iz prodavnice doneo konzerve za psa,
ali je deda bio brži.
Ćutim kad stariji pričaju. Volim da slušam kad neko laže.
Mene deda uvek sačeka ispred škole,
a onda ga ja odvedem do kuće da ne zaluta.
Moj drugar živi na visokoj nozi. Njegov tata je lopov.
Moj striko nije normalan Visok je preko dva metra.
Moja mama zna matematiku bolje od mene.
Ona studira na pijaci.
Nastavnica mi se popela na glavu. Ne smem ni da pogledam gore.
Kad sam bio manji tukli su me kao vola, da ne postanem tele.
Nastavnica mi je rekla da smo postali od majmuna,
pa se tata na nju naljutio.
Svi misle da u našoj kući teku med i mleko.
Samo majstori znaju da su to fekalije.
U našoj kući svi se lepo slažu. Mama i baka čak i govore!
Uželeo sam se mojih drugova. Jedva čekam da se pobijemo.
Pre nego što je postao poslanik obećavao je kule i gradove,
a posle se sve to srušilo kao kula od karata.
Teško mome tati. Svi ga jašemo
a on se pravi da nije konj.
Baka daje i tati pare za džeparac, jer je tata prosvetni radnik.
Pljunuo mi je pod prozor, ali ni ja njemu nisam ostao dužan.
Slabo stojim u školi. Bojim se da ne padnem.
Sačuvajte zdrav razum. Trebaće vam kad izlapite.
Moj striko je doktor. On ne prima mito -
samo pare.
Ništa bez čoveka. Mada je i konj
pogodan za jahanje.
Bog je stvorio čoveka. I pokojeg majmuna.
U školi nam je super. Još kad bi nastavnici hteli
da nam kuvaju kafu.
NIKOLA ŠARANOVIĆ 1933. Bar
66
Bolje je biti go ko pištolj nego obučen ko mrtvac.
Odluka je pala! Od sjutra - danas će biti juče.
Cijelog života je komponovao da bi, na kraju, odsvirao svoje.
Naša gospoda je svjesna situacije u kojoj se ne nalazi.
Radio je jednokratno a krao non-stop.
Teško se opredijeliti između blistave pameti
i atraktivne gluposti.
Kad im je ideja dobila na težini
Od kada su mu začepili usta bolje čuje.
Nikada u svojoj bogatoj istoriji nijesmo bili ovako siromašni.
Prerano je za razočarenje. Najgore tek dolazi.
VOJISLAV BRNOVIĆ 1934.
Bobija, Cetinje
69
Razgovarali su iza zatvorenih vrata. Nijesu ih puštili unutra.
Postoje majčini i kurvini sinovi. Ne može sve jedna majka da rodi.
Kako smo posijali tako ćemo i žnjeti.
Ne daj Bože da se nešto rodi.
Pali smo na niske grane. Ako, pad će biti bezbolniji.
Ljuljala mu se fotelja. Našli su mu bolju.
VOJISLAV VUJOTIĆ 1934.
Duga, Podgorica
71
Najbolje lovačke priče mogu se čuti na mitinzima.
Najteži je životni promašaj.
Vješt lovac pogodi i praznom puškom.
Najbolje se puca na visoki položaj.
Neki političari su i lovci. Otuda ubjedljive lovačke priče.
VLADISLAV PAVIĆEVIĆ 1934.
Lalevići, Danilovgrad
73
Svaka vlast boluje od malih bogova.
Zapretan oganj... žmirka neviđelica.
Soj od soja - najbolje sjeme.
Bore po licu... mapa godina.
Nema struje, ima struje... struja previše.
Malo mu je što je sve zaslužio.
Junak traži od sebe jačega.
Što ne mogu - ne brane, što mogu - ne daju.
Dok je sanjao prevari ga želja.
U bezumlju... nijemi gluvog doziva.
PAVLE VELIČKOVIĆ 1935.
Resnik, Bijelo Polje
76
I cvijet i čovjek izgube kada su u buketu.
Sit čovjek gladno razmišlja.
Lokalna vlast je samo lokalna, a lokalna bruka je opšta.
Njiva hrani seljaka a međa advokata.
Korov je za neradnika glavna kultura.
SAVO MARTINOVIĆ 1935.
Begovine, Danilovgrad
78
Najbolje bi bilo da je onako kako nije.
Upravnik ludnice je duša od čovjeka. Njegova vrata su svakome otvorena.
Toliko sam lud da mi je sve ovo normalno.
Rad je ono što radiš kad nijesi na poslu.
Prvo pljune u šake pa sve četiri u vis.
Mjesečna primanja prilagođena su
dnevnim potrebama.
Gubici su smanjeni za trećinu. Ukinuta je treća smjena.
Česte obustave rada dovele su upropašćenu fabriku
do ivice rentabilnosti.
Ko ne može da živi od rada mora nešto da radi od života.
Što će išta onome te nema ništa.
Svega ima sve manje. Ništa je neuništivo.
Najviše ima onoga čega nema.
Živi primjer nestašice mesa: kost i koža!
Sramota je primati mito na javnom mjestu.
Ostao je pošten do kraja jer mu nije pružena prilika.
Ne budi kakav nijesi, makar bio kakav si!
Sam čovjek ne može da učini ništa,
jer sve zavisi od jednog čovjeka.
Stvarnost je plod nečije pokvarene mašte.
Vozovi kasne zato što im nije prilagođen
red vožnje.
Da se ne lažemo: mnogo se lažemo.
Bog je stvorio čovjeka da bi čovjek stvorio Boga.
Palanka je kao vasiona. Stalno se širi.
Čovjek je tako savršeno biće da i budala može da ga napravi.
Promašaj je pun pogodak u prazno.
Majmuni su žrtve evolucije.
Svako zna što je mladost osim onoga ko je ima.
Hitna pomoć je zakasnila akademskih petnaest minuta.
Da nemam šećer bio bih zdrav kao cukar.
U grobu ću se prevrnuti: Živog će me sahraniti.
Svoj čovjek je ničija briga.
Saznaj koliko ne znaš i nećeš znati koliko znaš!
Štedite u našoj banci! Za ulog jamči ulagač.
Ništa nije grđe vidjet no praznu bocu kraj pune bačve.
Zla nema samo tamo gdje ljudska noga nije kročila.
Ko vidi sebe - vidi daleko.
Čovjek koji ne pripada nijednoj partiji,
ne bi smio da laže.
Glave gore! Počinje aero-miting.
Siromah odvaja od usta - da bi se prehranio.
Policija nije spala tako nisko da se obračunava s podzemljem.
Ne postoji ništa što nije moguće.
Narod je zaslužio da mu vođa podigne spomenik.
Naše raritete možete nabaviti uvijek i na svakom mjestu.
Ne mogu oni toliko da nas varaju koliko mi možemo da im vjerujemo.
Mladoženja je osvajač koji se predao.
Put do vatre posut je pepelom.
Čojstvo je braniti drugoga od sebe a junaštvo
braniti drugoga od trećega.
I žena je ćovjek - ako je muško.
Sudija mora biti objektivan, ako nije podmićen.
Naš takmičar u trci na sto metara napreduje iz minuta u minut.
Pacer posljednji sazna da je dao mat.
Što tašta rodi, majka ne rađa.
U rđavom braku sve škripi osim kreveta.
Oženio sam se pametnom ženom. To sam shvatio
tek kad me je ostavila.
Moj tata je mnogo dobar. Kad god mi kupi čokoladu, uvijek je podijeli sa mnom.
Ko jede, ne boji se gladi.
Kad Crnogorac stigne prvi na cilj, očekuje da ga nose počasni krug.
Naš skakač s motkom skočio bi mnogo više,
ali mu je smetala motka.
Vic je kad daltonist sudi utakmicu kameleonima
koji brane svoje boje.
Aforizam je tačka u kojoj se sijeku
umjetnost i filozofija.
Aforizam je rijetka čestica.
BOŠKO ODALOVIĆ
1935. Grahovo, Nikšić
91
Penzioneri se više žale na mjesece nego na godine.
On nam je sačuvao zemlju. Svi kontinenti su na broju.
Od svih čula mi najviše koristimo
čula-kazala.
Davljenik se i za stranku hvata.
Ako sam prisvojio nečiji aforizam neka mi se izvini.
Ko ga je tjerao da se istrčava.
Poslije velike nužde okrenuo se za sobom,
da vidi koliko ga nema.
Crnogorci su neradnici jer znaju svoj posao.
Usvojili smo maternji jezik, jer očeve nije moglo zapadnuti
da progovore.
Batina ima dva kraja a vucibatina dvije stranke.
Bolje bi bilo da nam je orao dvomudi
nego dvoglavi.
Pružiš im prst a oni oće tri.
Terazije vam nijesu tačne. Crnogorci su mnogo teži.
Mi se ne učimo na greškama. Samouki smo.
Uz maternji jezik učimo i pasmaternji.
Ključni problem: mnogo je brava!
NIKOLA RACKOVIĆ
1935. Beri, Podgorica
95
Međusobno se razlikujemo po tome
kako se odnosimo prema razlikama.
Ne volim otadžbinu. Za nju se gine!
Vi ste uvijek u pravu. Suprotno vam se ne može dokazati.
Bliža nam je daleka prošlost od bliske budućnosti.
Završio je pravo, ali ga nije stekao.
Naš grad se brzo razvija. Već je stigao do groblja.
Mnogo je onih kojima ne smeta to što drugima smetaju.
Kasno mi je da kasnim.
Ne dam ti ništa, treba meni.
Kako bih ja bez ništa?
Ne računajte na potrošače. Oni su već potrošeni.
Bog je čovjekovo remek-djelo.
Radimo kao da nam se ništa ne dešava,
a sve nam se dešava kao da ništa ne radimo.
Istjerali smo pravdu.
San mi je da budem realan.
Krug je dokaz da i ono što je krivo može biti savršeno.
Ne mogu vam reći kako stvari stoje iz moje perspektive. Perspektivu ne vidim.
Biti iznad njih nije neka zavidna visina.
Prave nevolje nastaju onda kada je čovjek samom sebi problem.
Izuzetna je to moć: Na dostojanstven način podnositi svoju nemoć.
Najvažnije je ono što je zapostavljeno.
MILORAD KALEZIĆ 1936.
Brijestovo, Danilovgrad
100
Daleko smo dogurali. Dalje moramo da vučemo.
Lakše je čoveka isklesati iz kamena nego iz čoveka.
Čuvari mojih snova postali su okupatori moje jave.
Pojedince ne treba prisluškivati. Narod sve vidi.
Na drugoj strani medalje heroji nose svoj lik.
Najteže je citirati nepismenog pisca.
Između biti i hteti je smeti.
Ako ministre biramo po ključu svaka brava će imati po jednoga.
Pravo prvenstva imaju oni koji sami sebi daju prednost.
Bio je spreman da pogine samo da ostane živ.
Nema cilja koji ne mogu da promašim.
Svetli grobovi nisu na grobljima
nego na granicama otadžbine.
Pošto su joj rukavi bili kratki zasukala je suknju.
Teško je priznati poraz na dan pobede.
Ako se bojite dece ne prilazite budućim majkama.
BOŽIDAR S. NIKOLIĆ 1936-2004. Čevo, Cetinje
105
Političari uzimaju istoriji mjeru - radi prekrajanja.
Neću više da jedem. Može da mi pređe u naviku.
Iako su ispred nas rade nam iza leđa.
Duboko klanjanje je kada su obraz i zadnjica
na istoj visini.
Moja žena se ne pita. Samo odlučuje.
VESELIN BRNOVIĆ 1937.
Bobija, Cetinje
108
Kovači smo svoje sreće. Zato smo ovako omrčeni.
U mladosti su nas nosile ideje. Sad možemo da se nosimo.
Najteže je pronaći čovjeka koji je na svom mjestu.
Nije pitanje ko je prvi nego ko je sledeći.
Mene brišu i kad me nema na spisku.
Umislio pelikan da je velikan - zato je nesit.
Napuštio je školu i započeo karijeru.
Kad dođem do cilja na meti sam.
Nema šansi da postanem slavan. Knjige se više ne spaljuju.
Trenutak u kome se nalazimo odavno traje.
Svima je do kukanja, ali niko neće da bude prvi glas.
Na dobrom smo putu, ali ne znamo kuda idemo.
U svom zaostajanju svakoga smo pretekli.
Ko drži gorile nije daleko od majmuna.
Nije on dvoličan. Njegove mogućnosti su mnogo veće.
Aforizam je detonator istine koji nikad ne eksplodira.
Mi znamo put do škole, ali ne znamo iz škole.
Došlo je i mojih pet minuta. Premalo da vam kažem
sve što ste zaslužili.
Naš glas neće niko da čuje, a svi na njega računaju.
Krzno ne čini ženu ali odaje njenu ćud.
Ko vidi dalje cilj mu je bliži.
Neshvatljivo je što radite ali, mi vas razumijemo.
Ne vjerujete u svijetlu budućnost? Bez brige,
snaći će ona i vas.
U njihovom shvatanju nešto se prelomilo.
Osjetili smo to na svojim leđima.
Bio je to istorijski datum, ali se više niko ne sjeća
o čemu se radi.
RADOMIR ĐUROVIĆ 1937.
Mataguži, Podgorica
114
Svejedno mi je, ljevica ili desnica.
Oguglao sam na udarce.
O pokojniku i o šefu - sve najljepše!
Pošlo im je za rukom. Sve im je bilo pod nogama.
Imam i ja dubok džep, ali prazan.
Vukao sam na svoju stranu - deblji kraj.
MILADIN B. NIKOLIĆ 1937. Begovine, Danilovgrad
116
Jačajmo protivpožarnu službu. Biće manje gorućih problema.
Za krivu čiviju nema pravog čekića. Profesori su opušteni kad su đaci raspušteni. Od svih melodija najviše volim da čujem školsko zvono. Ko zna koliko je dva i dva dobije pet.
KOMNEN BULATOVIĆ 1938.
Rovca, Kolašin
118
Među ljudima brav, a među bravima liči na čovjeka.
Ko u klin, ko u ploču, a svi u klinac!
Maska je pala. Nazire se čovjek.
Da mi nije sredine sastavio bih kraj sa krajem.
Ako su Srbi nebeski narod Crnogorci su munje nebeske!
Mir nema cijenu. Juče smo ga dobili -
dođite sjutra!
Dobro je što smo dvojica. Ne valja što smo loši.
Bilo je davno kad smo umirali slavno.
Ko laže ima talenta za lopova.
Siti smo budalaština. Vrijeme je da pređemo na dijetu.
RAKO NIKČEVIĆ
1938. Stubica, Nikšić
121
Do slobode vođeni, u slobodi vođini.
Ne vole da ih gledamo. Boje se da ne progledamo.
Ako ne vjeruješ, bićeš uvjeren ako vjeruješ - bićeš razuvjeren.
Proleteri svih zemalja, ne valja!
Odozgo se bolje vidi ali i previdi.
Revolucija teče dok revolucionari ne steknu.
Traže da vjeruješ a rade da ne vjeruješ.
Zatvorim oči - mutno, otvorim - besputno.
Drugo sam ja! - reče istorija knjigama o sebi.
Ne da priča da napišem pjesmu.
Dva se biju, ostali ih naoružavaju.
Dužan sam opomeni u meni.
Ne da oslobodilac da sloboda pjeva kao što je on pjevao o njoj.
Poštenje datira odavno, no i ostalo je od tada.
Jedni žive od rada svoga drugi od ukupnoga.
RATKO ŠOĆ 1938.
Cetinje
123
Kad slušam Šopena padnem u sevdah.
Bojim se biću hrabar.
Oni koji su zakuvali rat nijesu kročili dalje od kazana.
Upadao je u riječ i tako se vadio.
Sačuvao je koru hljeba. Jeo je sredinu.
Skup je bio jeftin.
Opasno je kad su krajnosti u centru.
Da su junaci pisali istoriju bila bi kraća.
Sve mu ide na ruku, pa i lisice.
Ovo nije vrijeme za umjetnost
ali je umjetnost živjeti u ovom vremenu.
Čuvao je ovce - za kvorum.
Gete - fudbaleru ni do koljena.
Ćutanje je pritajeni glas naroda.
Promašeni me pogodiše!
Kad trbuh kaže ne laže.
NEĐELJKO NEĐO VARAGIĆ
1939. Pavino Polje, Bijelo Polje
129
Probleme ćemo rješavati u hodu. Čim stanemo na noge.
Pristajemo na sve! To je minimum
ispod kojega nećemo ići.
Opametio bi se on ali mu nedostaje supstanca.
Da bi zaštitio obraz sio je na njega.
Testament je pisao čučeći. Potomstvu je ostavio
sve što je iza njega ostalo.
Ne bojim se ptičjeg gripa. Oženio sam ćurku.
I vuk sit i ovce u stroju.
Krenuće od nule. Čim do nje dođu.
Poltron ima svoje ON.
On kod njega ide rasterećen. Ne nosi ni svoje mišljenje.
Ako pobijede bijeli crno nam se piše.
Prodao bi vjeru za večeru, iako je ateista.
I od paljevina imaju koristi. Posipaju se pepelom.
Glave su im uvijek u torbi. Zoblju tuđu muku.
To su ljudi od digniteta. Dignu sve što stignu.
ZEF BATO DEDIVANOVIĆ 1939.
Zatrijebač, Podgorica
133
Junački smo se povukli
i tako izbjegli poraz.
Crnogorci nijesu škrtice. Tri puta su darovali državu.
Ako vam je teško ajde da se mijenjamo.
Ko se stalno okreće za sobom nikad neće stići đe je poša.
Ljudi putuju putem a budale prečicom.
Grdno je kad đeca mudruju
a grđe kad ljudi đetinje.
Ko se nema čega sjećati zaludu je živio.
Ništa nema duže od čekanja.
Duga priča - nikakva priča. Mudrost stane u malo riječi.
Čovjek mora stati uz čovjeka ako hoće da bude postojan.
Nema težeg rada od nerada.
Ne bojim se od onoga što će biti no od onoga što je prošlo.
Najteže je suditi vremenu.
Manji je izgub kad čovjek izgubi čovjeka no kad je dovoljan sebi.
Ćeranje je pjesma pri bježanju.
PAVLE KOVAČEVIĆ 1939.
Rzničke Šume, Dečani
137
Morao sam proći sve da bih došao do ovoga.
Smrti će ipak odzvoniti, kad život prestane.
Svi su digli ruke od nas. Kakva veličanstvena predaja.
Kada se ide pogrešnim putem najnapredniji vuku nazad.
Radujte se! Opasno je biti nezadovoljan.
Pod mojim nogama cela zemaljska kugla.
Divim se vatri u svemu što gori.
Za razliku od idealista, realisti vide idealno.
Popeo nam se na glavu da bi bolje video kuda nas vodi.
Ako smo promašili cilj treba ponovo pucati.
Političar je čovek koga dobro plaćamo da nas stalno ubeđuje kako dobro živimo.
I najveće tragedije su lepe ako se dobro izvedu.
Kakva pustinja, nigde prepreke!
Eh, da mi je još jedan život! Dao bih za njega ovaj.
Čovek je velika stvar.
Veštim dželatima žrtve umiru prirodnom smrću.
Napravite nam spisak ideja do kojih smemo da dođemo.
Ostavite me na miru. Ja sam revolucionar.
Ubijajmo se međusobno kako bismo imali više heroja.
Reforma tablice množenja daće veće rezultate.
Ne gradi temelje svoje kuće na nebesima,
jer će ti krovovi završiti ispod zemlje.
Najbolje prolaze oni koji pravilno misle, a govore sve ostalo.
Upravljanje svim traži snagu koja može sve.
Postupnost je najbrža.
Savladajmo nauku!
Vlast nas prati od kad ne idemo za njom.
Kad bi svi išli uspravno bilo bi mnogo komotnije.
Nevešti nišane u veliko.
Kada bi se more uzvisilo izlilo bi se u svoje izvore.
Volim prolazne stvari. Život, na primer.
Od vatrometa u sebi ne očekujem korist nego nadahnuće.
Žedni se ne dave.
Što se više klanjaš stražnjica ti viši položaj zauzima.
Kad brod tone najnesigurnije je biti uz kapetana.
Priroda je deo Čoveka.
Prekaljeno je čvršće jer je nekoliko puta razmekšavano.
Izvucimo se iz okova! Već smo dovoljno mršavi.
Gomila je gomila čak i kad je sastavljena
od izuzetnih ljudi.
Čovek je naše najveće bogatstvo, kažu trgovci.
Slepog vode gde on hoće.
Pravda je jača od nepravde, a ljudi su na strani slabijeg.
Laž se brani rečima a istina životima.
Eto zašto nas je ovoliko živih.
Sloboda govora? Pa to je apsolutna kontrola misli.
Ostao sam pri svome mišljenju. Drugi odoše dalje.
Kukavica: Ne prihvataj borbu! Jedan poraz manje.
Poubijasmo se dokazujući jedni drugima čiji je sistem humaniji.
Pri udaranju glavom o zid najgore prolaze najjači.
I s leve i s desne strane našeg puta neopisive lepote.
Zahvaljujući savremenim sredstvima i jedan mučitelj je dovoljan.
Nevini su krivi što se ništa ne rađa.
I umetnost kontrolišu. Zato je postala apstraktna.
Dok je dobrih ljudi biće i prosjaka.
Svaka se lepota vodoskoka završava lepotom vodopada.
Kalupi ne prave unikate.
Najmanja jedinica vremena je jedan život.
U lepim vremenima zastave jadno vise.
Proganjajući napredne ljude idemo za njima.
Kljunom upravlja rep.
Tek posle dugog mučenja priznali smo im da ih volimo.
Klanjajući se nismo ni primetili da se vladar promenio.
DEJAN LOPIČIĆ 1939.
Zvornik
150
Uhvatio se za glavu i ostao praznih šaka.
Postignut je savršen zločin. Ugušena je misao.
Smeh je lekovit samo ako je zarazan.
Mek kao pamuk lako postaje krpa.
Izbor i nije tako skučen. Imamo spoljne, unutrašnje
i neprijatelje za svaku priliku.
Čim se vi zaboravite
oni vas se sete.
Kiselo se smešio kad su ga vratili u bazu.
Postavili su ga iako nije imao štofa.
Vi ćete se isprsiti kad se budu podmetala leđa.
Ljudi na repu događaja pokušavaju sebe da predstave
kao prirodan produžetak.
Istina je dugo skrivana pod izgovorom da je u opasnosti.
Besmrtni žive ispred vremena u kome umiru.
To je agresija! Okupiraju me sopstvene misli.
Savitljivost slama.
Da ga nismo mi obavili mirne duše bi se moglo reći da je to bio uzaludan posao.
Gledam i ne verujem svojim ušima.
Vlast može biti od Boga data ali se sa njim ne deli.
Narod je domišljat. Razumeće i najnovija objašnjenja.
Zašto strahujete od dozirane informacije?
Doza nikada nije bila prejaka.
Nigde čoveka u prirodnoj veličini. Svi su veći.
Mi mislili šarene laže kad ono - neprijatelji svih boja.
Nešto nema Evinog lista. A baš je bio list od ugleda.
Nije tačno da se kadrovi ne menjaju.
Stare.
Etiketa nije etika ali se često prilepi na nju.
Otvorili su mi oči i sad gledam svoja posla.
Da bi se otišlo u pravi čas treba stići na vreme.
To je otimačina! Plene mi pažnju.
Svi pucaju na krajnji domet.
Primere treba slediti a ne uhoditi.
Dok jedni vuku poreklo drugi nose potomstvo.
Neprijatelj se osilio. Dozvoljava i da ga prepoznamo.
Najagresivniji su oni koji se nisu na vreme ispucali.
Ko ostane praznih šaka ne mora od svega da pere
ruke.
Čitaš li kako je napisano - piši propalo.
Nek je situacija bar u rukama kad je već van pameti.
Nema veze što ne razumete. Važno je da smo se složili.
Put je pogrešan, ali jedini. Ostalo su stranputice.
Da bi se shvatila realnost treba imati mašte.
Nespremne dokrajči početak.
Vreme sve leči iako mu pacijenti umiru.
Kada svi govore isto zna se ko šta misli.
Imamo savršen alibi. Bili smo samo svedoci događaja.
Velikani počinju odakle se više ne može.
Ko od rada živi rad mu ne gine.
Radio je naški a uzimao svojski.
Ljudi velikog formata javljaju se u malom tiražu.
Moj životni poziv polako prerasta u vapaj.
Naš primarni zadatak je da izbegnemo ostale.
O demokratiji nema ni govora ako narod odlučuje
u ime svojih rukovodilaca.
Ne podmeće kukavica jaje već nogu.
Ako imate i trunku savesti mora da vam je u oku.
U samoodbrani - lupite se po čelu.
Kažu da pada natalitet, a tako smo se izrodili.
Da me nije strah možda bi me bilo stid.
Vreme vuče poreklo odvajkada.
Stidim se sebe. Od mene dosta.
Ono što ne ide u glavu ne ide ni na štetu.
Prvo ti budi čovek a onda je s tobom lako.
Ne laj na pasje vreme!
Ne izlazite iz vaše kože. Ona je uvek u modi.
CVIJETA MILATOVIĆ TODOROVIĆ 1939.
Dabovići, Danilovgrad
163
Riječ koja se povrati izaziva gađenje.
Kalem strepi od divljeg korijena.
Jupiter ne traži dozvolu za oružje.
Od budnosti je obnevidio.
I manji od ikoga je neko.
VUKO BEZAREVIĆ 1940-1987.
Pljevlja
165
Ako je dobar i lud isto, nije lud da bude dobar.
Umjesto da podnese ostavku on podnio uvodno izlaganje.
Slažem se da je čist račun - duga ljubav,
ali to je onda, ipak, ljubav iz računa.
Čovjeka uče dok je živ.
Teško je pobijediti moć navike a posebno naviku moći.
Ako laž ima kratke noge kako onda uspijeva
da stalno ide ukorak s vremenom?
Što ti vrijedi poniranje u dubinu ako toneš.
Hrabri su odavno poginuli. A on je bio hrabar i živ.
Postoje riječi koje nikada neću reći. Jer, kao i konzerve - imaju rok.
Što ja počeh - ti oduži, još smo dužni - ti produži.
I kamen spoticanja može biti kamen temeljac,
ako zidate na onima koji su se spotakli.
Istini obećali da će isplivati na kraju, a deviza laži je:
poslije mene potop!
Boj se onog ko je sviko bez golema živjet jada.
Ko na brdu ak' i malo stoji, drukče gleda onoga pod brdom.
San o cilju put u zvijezde diže.
Svi veliki gadovi liče jedan na drugog
svaki mali gad mali je na svoj način.
Jahaču lovor zakon konjski vječan,
a konjima nikad doček svečan.
Najveća utjeha palančana je u tome što će i velegrađani, na kraju,
morati da odu u unutrašnjost zemlje.
Bio je velikodušan. Nije tražio da mu vratimo obećanje
koje nam je dao.
Kako da umre za velike ciljeve kad mu je najviši cilj da dugo i dobro živi.
ANTON DUDO ZAKOVŠEK
1940. Podgorica
170
Mi najviše znamo. Na greškama se uči.
Više ne muca. Prešao je sa riječi na djela.
Stigao je jer je skrenuo.
Bez treće nema sreće. A on još živi sa prvom.
Kod nas sve ide brzo, ali ne stiže.
Čovjek - kako to majmuna boli. Zalutao je. Našli su ga na radnom mjestu.
Ako nekoga želiš navesti na svoj put ne pravi ga budalom. Zatvori mu sve ostale. Zakasnio sam. Voz je stigao na vrijeme. Sve pročitam. Osim rečeno.
MILOŠ BATO MILATOVIĆ 1940. Doljani, Podgorica
173
Da političari skinu maske ne bi im se vidio obraz. Na svjetskom takmičenju kompjutera i čovjeka p obijedio je naš čovjek. Prvi je izračunao proviziju. Srbi govore belo, a Crnogorci bijelo. A isto im se piše. Ne sječemo u korijenu. Korijenje čuvamo za jedenje.
Konačno komunizam! Država nam se raspala.
RADOMIR MIĆUNOVIĆ 1940.
Lozovik
175
Kroz vremenski tesnac provuku se samo najbrži.
Kao da su stale sve fabrike tutkala. Načisto smo odlepili.
Ne kitim se tuđim perjem, ali ne dozvoljavam ni da me čerupaju.
Sizif na Olimpu je trijumf uzaludnosti.
Relativno je što je apsolutno. Večna je samo prolaznost.
Čovek je osuđen na ženu i tu mu se ne može
ni pomoći, ni odmoći.
Umni su matirani patrioti patirani.
Kome da pogledam u lice kad su mi svi okrenuli leđa?
Sve sam znao, a profa mi kaza: tabula raza!
Poljubac je uvod u nesanicu.
Izgubio sam partiju i sada sam vanpartijac.
Mazohisti uživaju u samomatu.
Tabla je kao pozornica. Često se koriste maske.
Zalutala dama je lak plen.
Samo pešacima je uskraćen povratak u bazu.
Lake figure često zadaju
tešku glavobolju.
Protivnapad je najbolja odbrana.
Pion na sedmom redu kao momče na sedmom nebu.
Mat je atentat na krunisanu glavu.
Dama se najlakše osvaja prefinjenim potezima.
Jači tlači, mudriji svlači.
Pao sam na popravnom iz vladanja.
Sudeći po globusu, Zemlja je manja i od moje glave.
Ko šapuće na dobrom je glasu.
Top protiv topa primirje na vidiku.
NIKOLA V. STANIŠIĆ 1940.
Štimlje, Uroševac
181
Ni Bog ne osuđuje one koji nijesu osudili nikoga.
Misli o onome što radiš ne radi ono što misliš.
Ljudi se u svakoj oskudici razmeću riječima.
Ko uči od predaka prihvaćen je od potomaka.
Najduže živi bunar koji ima svoj izvor.
Da iz vatre ne iskaču iskre tok sve vatre bi se ugasio.
Samo velikom vjerom stiže se dalje od sebe samog.
Nikad mudri ne pokušavaju da ostave trag
na tek zaleđenom jezeru.
Naklonost ljudi najbolje stičeš ako im pomažeš u usponu.
Iskrenom i poštenom čovjeku nesreću je kupio neko drugi.
MILIJA BULATOVIĆ 1941. Manastir Morača, Kolašin
184
Zauzeli su stav. Poziraju. Nekima je na umu i ono što je van pameti. Možeš ubiti Boga u njemu ali nema svrhe. U njega se uvukao neki đavo. Da je do mene nekima ne bi bilo ni do čega. Školovanje kod nas jeste besplatno. Znam mnoge koji su se džabe školovali.
To jesu činjenice. Ali, ovo nije matematika nego politika. Komuniste je lako prepoznati. Ne crvene se. Rečeno - počinjeno! Ako ćemo pošteno lopovluk se isplati. Ko kaže da nema đavola. A ko ovo meni ne da da sjedim s mirom?
ANDRIJA MARKUŠ
1941. Podgorica
187
Kod njih nijedan kriminalac nije na slobodi -
dijeli sudbinu naroda.
Istorija je podsticaj za slabe a izgovor za jake.
Kad želudac progovori pesnica se javlja kao prevodilac.
Ako je sredina zlatna zašto batinu hvataju za kraj?
Od kada smo sišli sa drveta nikada se nijesmo nalazili
na nižim granama.
Ako žena u ljubavi ništa ne kaže -
ne pitaj, a ako kaže - ne slušaj!
Domaćica pegla - pa napravi liniju, a vlast - napravi liniju,
pa pegla.
Istorija počinje da živi tek kad kaže posljednju riječ.
Žena za čovjekom na kraj svijeta pođe, a vrati se s drugim.
Kip Slobode im je jedini dokaz da je sloboda opipljiva.
PAVLE MIRKOVIĆ
1941. Gračanica, Plav
191
Pošteno sam se obogatio.
Sad mi ispituju porijeklo poštenja.
Dali smo im glas, a oni se i dalje prave mutavi.
U našoj zemlji samo skretničari nijesu štrajkovali.
Predratni bogataši su pokojni današnji - spokojni.
U igrama na sreću država uvijek igra na sistem.
Uskladili smo posao.
Oni broje novac, mi šuškamo.
Fotelja bi se odrekli samo u zamjenu za svete stolice.
Alo, ja sam na liniji!
Šire svoje vidike. Popeli su nam se na vrh glave.
Izgubljena memorija traži se u pisanju memoara.
Iskušenje nas hrabri
hrabrost dovodi u iskušenje.
Sreća je biti živ ali i živ biti srećan.
Stisnutoj šaci ime je pesnica otvorenoj - šamar.
Čim neko iznikne iz naroda oni ga nakaleme.
Jedino prišipetlji igla i konac ne trebaju.
PREDRAG V. MUGOŠA 1941.
Dubrovnik
195
Svi ljudi misle. Nekima se to i vidi.
Žene su kao mudre izreke. Teško ih je razumjeti.
Nekom kaznom se može izgubiti koliko bi se oproštajem dobilo.
Što zemlja rodi nebo dočeka.
Što više svatova to tanja družina.
STANKA JOVANOVIĆ BRAJOVIĆ
1942. Bjeloši, Cetinje
197
Uče nas kako da isplivamo oni kojima su sve lađe potonule.
Smijte se! Nije za ličnu kartu.
Toliko je providan da mu se ni sjenka ne primjećuje.
Oni koji su odmakli najprije zalutaju.
Praznina je tamo gdje zavlačim ruku.
Kome je ostao obraz može da se slika.
Put smo prokockali igrajući po taktu.
I za masku je potrebno lice.
Ko dvaput umre rođen je za spomenik.
Daljina pogledu daje najveću slobodu kretanja.
BRANKO ĆIROVIĆ ĆIRO
1942. Dubočica, Pljevlja
200
Od vlasti nisam tražio ništa, a uzela mi je sve.
Što se više kunemo u Hrista sve nas više razapinju.
I preci su nam mlatili praznu slamu,
ali - za slamaricu.
Godine su teret koji se ne može odložiti.
Sišao bi on sa trona, al mu nije dala ona.
MURAT ĆOROVIĆ 1942.
Ivanje, Bijelo Polje
202
Izgubio sam prijatelja. Držao sam ga za riječ.
Jesam ćorav ali dobro vidim koliko je sati.
Nemamo nezapošljenih. Radimo jedni protiv drugih.
Tragajući za počiniocem došao je k sebi.
Sve je prolazno samo mi tapkamo u mjestu.
Ispiraju nam mozak. A to ne može
bez jakog pritiska.
Od kada je došao na vlast ne poznaje me. A i ja sam njega
tek tada upoznao.
Radan smo narod, ali imamo preča posla.
Navrtao je vodu na svoju vodenicu
dok je poplava nije odnijela.
Ako je put bio blatnjav zašto smo ukaljali obraz?
BOGOLJUB BOBAN VELIMIROVIĆ
1943. Podgorica
205
Nije loše poznavati zakon.
Lakše ga je izbjeći.
Možda bi štrajk humorista vratio smijeh na ulicu.
Bio je na visokom položaju. Još kao planinar.
Ni poltronu nije lako čas ovako, čas onako.
On je prava politička čigra: kako ga obrnu tako igra.
MIJO MIRANOVIĆ GROF 1943.
Cetinje
207
Na svojim greškama se uči,
na tuđim pravi karijera.
Ovako rascjepkani dobri smo samo za potpalu.
Masovne grobnice su sabrana djela vođe.
Slika svake države je lijepa ako se slika državnim aparatom.
Adam se oženio iz ljubavi. Uzeo je Evu golu i bosu.
Više volim
crne nego plave žene. Manje se prljaju.
On ima vatrenu ženu, a ona vatrogasno društvo.
Narod više ne ćuti. Sad je zanijemio.
Što su korijeni dublji tikvani su stabilniji.
U razvoju stočarstva nije se odmaklo dalje od blejanja.
Dobijena bitka pripada generalu, a izgubljena
njegovoj diviziji.
Sastanak je bio pomirljiv. Ni učesnici nijesu znali
o čemu se radi.
Najopasnije oružje su ljudi malog kalibra.
Samo da se ne puca, pa kud puklo da puklo.
Birali ste - trpite !
Natalitet opada od kada smo stavili tačku na j.
Od svih istorijskih ličnosti žene najviše vole Stanoja Glavaša.
Srebrna svadba može se doživjeti samo sa zlatnom ženom.
Stanje u blagajni je čisto. Sve novčanice su oprane.
Djevojka ima samo jednu želju - da se uda.
A kad se uda - želi sve.
Prva žena mu je bila crna,
druga - još crnja.
U bračnoj luci ormar je čamac za spašavanje.
Vojnik se brani do posljednjeg, a žena do prvog metka.
Kućna pomoćnica mi je uskratila dio djetinjstva.
Nije silazila iz djedovog krila.
Kakva drama! Upoznao sam jednu djevojku,
a ona moju ženu.
Bila bi idealna supruga kada od mene ne bi zahtijevala
da budem idealan muž.
Udala se. Sada je na konju.
Idealan muž ne pije, ne karta se, ne svađa se
i ne postoji.
Danas je na ratištima mirno. Niko se živ ne javlja.
Na tanak led ne padaju teški već navučeni.
RADOMIR RACKOVIĆ 1943.
Beri, Podgorica
214
Štedimo na svakom koraku.
Zato sporo odmičemo.
Mi ništa ne ostavljamo za sjutra. Sve pojedemo danas.
Postao sam svoj čovjek. Svi me se odriču.
Iza mišljenja se stavlja tačka, iza mislioca - znak pitanja.
Ne otvarajte usta pred mikrofonom, ako nećete da zagrizete.
Iz moje porodice samo je djed ostao na selu. Ne bi ni on - da nije umro.
Štrajku glađu prethodile su dugotrajne pripreme.
Kad kraljica vara kralja s dvorskom ludom, onda kralj postaje nacionalna budala.
Zakon je stupio na snagu ali smo mi bolji tehničari.
Dok smo birali najbolje najgori su prilično odmakli.
Ni u paklu nije loše. Niko se nije vratio.
Porušili smo crkve i džamije da bi se mogli direktno obraćati Bogu.
Rasteretio se savjesti. Sada ide brže.
Privilegije su počele na Golom otoku. Svaka soba je imala pogled na more.
Proleteri bi se ujedinili, ali su bivši proleteri protiv.
Stajao je iza svojih riječi. Sramota ga je bilo da im pogleda u oči.
Zbog ranije preuzetih obaveza neki kriminalci su nedostupni policiji.
Ko ne ide po svoje mišljenje doći će po njega.
Samo kad pravi budalu od sebe postiže vrhunske rezultate.
Kad smo shvatili da nijesmo u ratu bilo je kasno.
Lavovi sjede u prvim redovima da zečevi ne bi zloupotrijebili govornicu.
Jedva čekam popis stanovništva. Na platnom spisku se vodim kao nestali.
Upoznaj domovinu, da bi je više žalio.
Nijesmo u krizi. Kriza je u nama.
Suđenje je bilo fer. Niko nije navijao za istinu.
Između genija i ludaka je samo jedan korak.
Postoji obostrana spremnost da se razlike prevaziđu.
Adam je bio glavni i odgovorni urednik Evinog lista.
Svi muškarci su isti! - rekoše žene i nastaviše da biraju.
Kad pravite djecu prekrstite se. Malo božje pomoći nije na odmet.
Izbori će biti pošteni. Glasovi se plaćaju unaprijed.
Izgubio sam svoje ja. Molim vas oslovljavajte me sa "vi".
Od života je jedino besmislenija smrt.
Bolje je umjeti nego imati. Naročito ako se umije imati.
Standard je pao. Moral mu samo pravi društvo.
Suzavac se upotrebljava samo na demonstracijama,
a razmišlja se o njegovoj upotrebi i na sahranama.
Kad neće stvar za rukom hoće ruka za stvarima.
Majmun bi se odrekao čovjeka da ga je čovjek
u bilo čemu iznevjerio.
Ne tjerajte moral! Može zatrebati.
Starost se bori za svakog čovjeka. Mladost se lako predaje.
Slobodni strijelci su idealne mete.
Sizif nije uspio, jer se osvrtao
da se divi pređenom putu.
Najpromašenija investicija: razvijati stomak na račun glave.
Što je na čelu kolone više predvodnika to kolona više korača u sjenci.
Tantal pripada mitologiji. Muke su stvarnost.
Ako ih ne budemo držali na oku, ljudožderi će nas uzeti na zub.
Više imamo nijemih od vjenčanja nego od rođenja.
Znak pitanja se interesovao za mnoge stvari.
Zato je ispao grbav.
Lakše je ići brzo nego uspravno.
Vode brigu o čovjeku - u nepoznatom pravcu.
Čovjek je kao drvo. Kad pada ,svi bježe.
Marks je zadužio socijalizam. Kasnije se socijalizam
i sam zaduživao.
Robija je bolja od braka. Vremenski je ograničena.
Ne prelazite sa riječi na djela dok ne održite riječ.
Svaka čast sankcijama! Bile su uz nas
kad nam je bilo najteže.
Lako je birati najbolje kad ne pružaju otpor.
Jedni štrajkuku glađu iz ubjeđenja,
drugi iz navike.
Što se parole više dižu teže se čitaju.
Lako je bilo starim Grcima - nijesu imali mlade.
Danas je bolje sjutra za još bolje juče.
Dajući sve od sebe pametni ništa ne gube.
AVDIJA H.N. KAJEVIĆ 1944.
Bijelo Polje
227
Blago dalekovidima. Sve im je blizu.
Ćutolozi se plaše i pisane riječi.
Doktor za stoku omiljen je u narodu.
Čovjekobog umišlja da može zamijeniti Bogočovjeka.
Mnogi neće u prve zbog sumnje u druge.
SLOBODAN ŽUGIĆ
1945. Kovren, Bijelo Polje
229
Narod postavlja glupa pitanja
a premijer odgovarajuće ministre.
Pune su im ruke posla a vi bi htjeli da drže i obećanja.
Ima promašaja u našoj politici. Zato uvijek igram dvoznak.
I za pravo kažu: Rimsko, a naše!
Vlast se poziva na obraz. Znači, opet ide đonom.
LUKA LAGATOR
1945. Cetinje
231
Mi ne čekamo Godoa. Mi čekamo onoga Gada!
Uhvatio sam korak sa životom. Počeo sam da puzim.
Isti smo kao oni - pljunuti!
Kad sve rasprodamo bićemo svoji na tuđem.
Ako budemo mnogo lupali možda će nam se otvoriti
vrata Evrope.
Sve ovo sam saznao iz prve ruke -
savijene u laktu.
Kad glođemo kosti lako nam je utjerati strah.
Kad bi vlast sjahala opozicija bi bila na konju.
Ja imam tri čiste: čist obraz, čistu savjest i
čist novčanik.
On meni u zavijenoj formi ja njemu u koverti.
VUKOTA BABOVIĆ 1946.
Berane
234
Agata Kristi nije više u modi. Ubice i jesu oni
na koje se najviše sumnja.
Kada je čorba u pitanju, etnički čistači zahtijevaju
mnogo mirođija.
Narod je iznjedrio dva najpoznatija političara.
Logički paradoks razriješio je snajperista.
U našoj postavci Hamleta na sceni se našao i Tojago.
Broje dane do jedne smrti, a ćute da su znali
kad je pet dana do nje.
DOBRAŠIN JELIĆ 1946. Slatina, Andrijevica
236
Nije sve propalo. Još mnogo toga čeka.
Dobar sam s njim. Mogu svašta da mu kažem.
Prethodnu vladu srušili smo zbog teškoća u društvu. Sad imamo vladu koja čini sve da s teškoćama živimo normalno.
Civilizacijsko dostignuće: nasilno uspostavljanje mira.
Što je veće svijetlo sve se manje vidi.
Vlast! To je srozavanje naviše.
Pronalazak sportskih reportera: efikasan udarac preko gola.
Zvanični izvještaji pokazuju pravo stanje stvari. Sve ostalo su verzije.
Nijesu fer na vozakom ispitu. Traže da mijenjam brzine.
Svaki san može da postane stvarnost - ako je ružan.
PETAR KANDIĆ 1946.
Kragujevac
239
Baš su skladan par. On ima sedamdeset godina
a ona je šesdesetdeveto godište.
Kad vidim da komšijin pas ima sobu
dođe mi da zalajem.
Pravo bjekstvo od odgovora je pitanje.
Smijenili su direktora da bi postavili stečajnog upravnika.
Neko jede tuđe a neko sebe.
RATKO M. PAVIĆEVIĆ
1946. Podgorica
241
Ako imate malo imaćete kontinuitet.
Zašto radite pošteno kad možete lijepo da živite?
Bogu božje, caru carevo i naše.
Perspektiva nam je sjajna i uvijek će biti.
Mi imamo dobar geografski položaj i sa njega fino vidimo kako drugi fino žive.
To što vlast misli da sam ovca
manje bi mi smetalo kada bih imao što da jedem.
Ako nemate drugih problema dovoljni su i prvi.
I pravo je da se pojedinci bogate. Nemamo mi za sve.
Još malo i biće previše.
Ovo je raj za paklene ljude.
Naš cilj bi promašili
samo oni koji dobro vide.
Bez ikakve nužde napravismo veliku.
Da bi se uhvatio korak sa vremenom treba znati koliko je sati.
Ne lažete, ne kradete ... a, kako živite?
Lagati i vladati su vezani glagoli.
Svake četvrte godine biramo one
koji će živjeti bolje.
Da bih shvatio koliko sam glup morao bih biti pametan.
E, sad mi je svega malo!
Dajte himnu! Vrijeme je da se ustane.
Ja ne bih da živim bolje. Ja bih da živim.
Je li mrak prirodna ili društvena pojava?
Ako me utisak ne vara, vlast me vara.
Što se mora nije lako.
Ko nas ne zna ne bi nas ni podmitio.
Trnovit je bio naš put do neuspjeha.
DRAGOMIR VUKSANOVIĆ
1947. Boka, Vršac
247
Pre početka svečane sednice hor je otpevao "Ave mafija".
Odlaskom njegove zadnjice sa vlasti ostala je ogromna praznina.
Zakon o oporezivanju pameti prihvatile bi sve budale.
Engleze je branio Čerčil a nas je Broz čerečil.
Mole se pijani vozači da voze trezveno!
Dvorska luda uveseljava vladara; luda na vlasti - satiričara.
Magarci imaju velike uši da prisluškuju stado koje vode.
Prilikom otvaranja gasovoda ministar je svečano pustio gas.
Zbog sve veće galame naroda vlada sve više liči savezu gluvih.
Jedni se bogate radom a drugi kradom.
RAJKO JOLIČIĆ KRNJIČANIN 1947.
Krnjice, Bar
250
Ne bojim se laži. Istina je ubitačna.
Drži se pravila, ali ne zaboravi:
lanac se od nula pravi.
Uništavanje šuma ima i dobru stranu:
ne mogu nas vratiti na granu.
U zaštiti imovine postigli smo ravnotežu:
koliko čuvara, toliko lopova.
U Crnoj Gori nema drugih. Svi smo prvi.
MILAN DUGO KRIVOKAPIĆ 1947.
Zaječar
252
Danas je lako biti pošten ali je teško od toga živjeti.
Nekada je narod dizao ustanke, a sad digne ko što stigne.
Mi smo slučaj za sebe. Žalim slučaj!
Dok smo svijali gnjijezdo otegli smo jaja.
Ima majmuna. Biće ljudi.
Ja volim ovu zemlju. Ona je mene i svakoga moga
do groba zadužila.
Bolje da me bije loš glas nego dobar policajac.
Crnogorci se najviše krste kad u nešto ne vjeruju.
Sjećam se lijepe budućnosti. Kao da je juče bila.
Bogati su kupili radna mjesta. Sirotinja čeka rasprodaju.
Narod je pritiješnjen novim dokazima poskupljenja. Očekuje se da podnese ostavku.
I vještice su se modernizovale. Jašu usisivače.
Sve će ovo Bog pozlatiti a narod platiti.
Novi narodni slogan: Gladni nikome ne vjeruju!
Zamislite, sinoć se u Nikšiću nije pucalo.
Došlo je čudno vrijeme. Ne možeš izaći iz kafane
a da ti neko ne stane na ruku.
Dok jedni pjevaju za pare drugi kukaju za njima.
Sve što pričate glasnije narodu je nejasnije.
Kad god se napijem vranca ličim na dorata.
Sudeći po tome kako živimo svaki mjesec bi se mogao zvati
prosinac.
ILIJA LAKUŠIĆ 1947.
Lijeva Rijeka, Podgorica
257
Narod je toliko bogat da ne zna što je njegovo.
Vrlo smo ujednačeni. Niko nije najgori.
On ima idealno mišljenje. Ne razlikuje se ni od čijeg.
Mi hoćemo bolje sjutra a oni nam ga nude danas.
Biti pisca je drugi padež od biti pisac.
Ima sve knjige o etici.
Ukrao ih je iz biblioteke.
Dok je bio na njoj ona nije imala ništa na sebi.
Ne znam što će biti sa mnom ali, ima ko zna.
Čujem da si veoma zadovoljan. Piši mi što je s tobom.
Pobijedili smo ali je rezultat nepovoljan.
U dilemi sam: da li da znam ili da pitam.
Penelopa bi čekala ali penelopovi ne daju.
Više ne vjerujem u glasine. Sada su to pouzdani izvori.
Ne smijem se gubiti. Da me ne pronađu.
Neko je glup, pa valja balvane, neko je balvan, pa valja gluposti.
Živjela radnička klasa na čelu sa znojem!
Čovjek je društveno biće i ne može biti svoj.
Kolac se nabija u zemlju a ne zemlja na kolac.
I pas laje na moju riječ, znajući da mi je ona kost u grlu.
Nema veće istine od one koja se uveličava.
Zauvijek je otišao iz naših redova. Ali, njegov lik će nas vječno progoniti.
Rješenje je bilo gotovo čim su ga otkucali.
Oštro je kritikovao sve neprijatelje društva,
među kojima je zauzimao istaknuto mjesto.
Vrijeme će reći svoje ali ga niko neće čuti.
Cilj ne bira sredstva informisanja.
Jak je kao bik. I ništa manje pametan.
Partija se, bar, ne može optužiti za smišljeno djelovanje.
Za života je bio mrtvi kurvin sin,
a nakon smrti živa legenda.
Pametan uči dok je živ. Budala sve zna od rođenja.
Oni nijesu govorili toliko dugo koliko smo ih mi slušali.
Fali mi daska da kupim knjigu.
Govori kao da će sto godina živjeti,
a krade kao da će sjutra umrijeti.
Pjesnik slobodnog stiha sproveden je u vezanoj formi.
Ukinućemo tamnice i zatvoriti svakoga ko se tome protivi.
Neke stvari je javno iznio a neke su još kod njega.
Kao naučnik otkrio je mnoge sisteme
za koje je radio.
Kad je toliko vrijedna ova skulptura,
koliko li je tek bio vrijedan čitav trupac.
Radnicima su digli plate.
Kako ćeš imati novine ako ih ne kupiš?
Zaključak je bio dobar dok smo došli do njega.
MIHAILO RADOJIČIĆ 1947. Nikšić
266
Đe se mnogo pozivaju na pretke tu napretka nema.
Da demokratija dolazi od Boga on ne bi bio Bog.
Da bi bili za svoju državu prvo morate biti za tuđu.
Kad Crnogorcima ništa ne upali upali im da se ugase.
Ne zanosite se mnogo. U zanosu su mnogi zanijeli.
Ne idite mnogo putevima Kralja nikole.
Da ne zalutate u Podgoričku skupštinu.
Narod ne može da izgubi izbore ali loš izbor može da pogubi narod.
Kad u Crnoj Gori neko hoće da bude Veliki Srbin on i matematiku piše ćirilicopm.
U dobru niko ne daje život za domovinu. U zlu ti ga sama uzima.
Crnogorci vole druge koliko gođ mogu a sebe - koliko im drugi propišu.
BLAGOJE VUJISIĆ 1948.
Štitarica, Mojkovac
269
Satiričari dolaze i odlaze, mane ostaju.
On više liči majmunu nego majmun njemu.
Čovjek dobije krila tek kad ga najure.
U duhovnoj ishrani je dijetalac. Čita samo knjižice.
Velokodušan je. Bogatstvo obećanja dijeli svima.
JOVO KNEŽEVIĆ 1948.
Kovren, Bijelo Polje
271
U laži su kratke noge. Zato ne može da ode od nas.
Istorija se ponavlja svakog mandata.
Vrhunac slobode je kad čovek bira svog gospodara.
Ljudi su postali od majmuna a majmuni su
oduvek živeli na ovim prostorima.
Točku istorije potrebni su blatobrani.
Tata, po Darvinovoj teoriji, da bih ja postao čovek
treba prvo ti da postaneš majmun.
Moj tata je geografiju učio tražeći zaposlenje
a strane jezike kad je zaposlenje našao.
Glupaci su nestali. Kriju se među plavušama.
Komunisti su se bogatili samo pomoću srpa i čekića.
Petlja mi je popustila. Pametniji popušta.
Darvinova teorija nije usvojena. Majmuni su bili protiv.
Pas je najbolji čovekov prijatelj. Zato živi psećim životom.
Šovinista sam! Mrzim svoj narod više nego druge.
Ako ne želite da sretnete glupog i ružnog čoveka
sklonite ogledalo.
Ja njima pevam pesme oni meni pričaju bajke.
RADIVOJE BOJIČIĆ 1949.
Berane
275
Sve što imam da kažem slobodno pomislim.
Oni upleteni a nama vuna.
O njemu samo u superlativu. Sve najgore.
Večnost? To je vreme
između danas i boljeg sutra.
Onima bez gaća - kapa dole!
Skinu nam se s očiju samo kad hoće
da nam se popnu na glavu.
Krenulo nam je nizbrdo zato što nam je sve bilo ravno.
Da je Sokrat bio mudrac vidi se i po tome
što ništa nije ostavio napismeno.
Neki su za slobodu dali život a neki su pripomogli novčanim prilozima.
Ko se ugnezdio lako mu je da leprša.
Podmetanje nam najbolje ide od ruke.
Srbi su digli ruke od tri prsta.
Nama je svako zaduživanje strano.
Melodija naše himne može se samo zviždati.
Ne znam kako su se obogatili na naš račun
kad na našem računu nije bilo ništa.
Ne obećavaju više brda i doline. Sad obećavaju zbrda-zdola.
Pola pije pola sebi daje.
Nekada je za brak bilo potrebno dvoje. Danas mogu i dvojica.
Ne treba nam kompas jer je nama Zapad
na sve četiri strane sveta.
Kako god ga bace padne na naš teret.
Pričajte vi to Ripliju. Mi vam ne verujemo.
Sve naše gluposti su dokaz da, ipak, mislimo svojom glavom.
Kud koji je naš zajednički put.
Nije važno što si Uroš Nejaki ako ti je otac Dušan Silni.
Njih dvojica su slični po mentalitetu. Obojica su mentalno zaostali.
Moj otac ima seljačko poreklo, ali sam ja zato - tatin sin.
Dosta nam je istine. Kažite vi nama kako je stvarno bilo.
Dok Boginja pravde uvek nosi povez preko očiju
naše sudije, kad je potrebno, zažmure.
Moj otac je rušio kapitalizam pa sad ja moram
da ga gradim ispočetka.
Digli su ruke od svega, ali se ne predaju.
Zahvaljujući gravitaciji i mi nečemu težimo.
Kad im je odzvonilo počeli su da lupetaju.
Ako vam je kratak guber, savijte kičmu!
Na čelu našeg Tibeta nalaze se vrdalame.
Naši političari kad god stave akcenat na nešto
pogreše u padežu.
Našu nesreću preživeli su samo oni koje je pregazilo vreme.
Imam savršen alibi: gde sam bio - nigde, što sam radio - ništa.
Kod nas je put do čoveka tako jednostavan
da ni metak ne može da zaluta.
Vlada ima sto dana da obezbedi večiti opstanak na vlasti.
Kod nas je svako nevin, dok istraga tapka u mestu.
Ovde gde smo mi sada ljudska noga još nije kročila.
Zasuli su nas drvljem i kamenjem a onda nam rekli kako je to pomoć
u građevinskom materijalu.
Ako ćemo pošteno mi ništa ne možemo da uradimo.
Ljubi bližnjeg svog, ali se prethodno vakciniši.
Već nam se i iz dlanova čita da smo ostali praznih šaka.
Ako je narod s pravom nezadovoljan treba ukinuti pravo.
Povuci, potegni i - napismo se.
Da mi nije komšija imali bismo dobrosusedske odnose.
Ne verujem više u bolje sutra. Utvrdite vi neki bliži datum.
Kad smo se uključili u podelu rada ostali smo bez posla.
Kod nas je kriminal tako masovan da u njemu ne učestvuju
samo oni koji su u zatvoru.
Ako hoćete da iščupamo repu, neka se za dedu uhvati nešto mlađe.
Ako je za utehu, kad napuniš pedeset godina
postaješ većinski vlasnik svog života.
Odali smo mu i poštu i telegraf i telefon.
Ja svaki dan radim do tri: Jedan, dva, tri - i odem!
Za naše najmudrije glave - mrka kapa!
Naša bolja budućnost ima slavnu prošlost.
Svestran čovek. Uvek je na pravoj strani.
Kad vidim naše ministre dođe mi da stavim vatu u uši.
Zločin se uopšte ne isplati kad se od kriminala
može sasvim pristojno živeti.
RATKO B. BRKOVIĆ
1949. Piperi, Podgorica
288
Bolja vremena smo čekali, loša su nam dolazila sama.
Šuška se da će početi da bruji.
Od crne vrane crnja je samo bijela.
Gostovao je cirkus, a onda se odomaćio.
Recept za upotrebu humora: Ne uzimati ga k srcu
a od srca mu se davati!
Znati ko zna znanje je za one koji ne znaju.
Iskušenje je
provjera kvaliteta petlje.
Ćutiš li kao riba zapomagaćeš iz mreže.
Ima buran noćni život. Sanja sve i svašta.
Blago nama ticama. Orlovi su rano odletjeli.
VLADIMIR JOVIĆEVIĆ JOV
1950. Cetinje
291
Ars aforistica aps aforističar!
Sve je ovo počelo malo ranije. Dok su legende još bile stvarnost.
Čim sam predložio šire dali su mi uže.
Oni koji su skočili u vis ostavili su nam motku.
Nije to taj kamen, rekoše Sizifu na vrhu.
Omče su pripitomljena lasa.
One koje ne možemo očima da vidimo
viđamo svakodnevno.
Um memoriam!
Cenzori, pišite knjige! Tako ćete prvi stići do rukopisa.
Nisam Kafka ali osećam proces.
Tako je govorio zarad sutra!
Za ili protivnik!
Čekajući Godoa i vi ste u drami.
S policijom nema šale. Ima viceva.
Ne želim nikoga da oteram na robiju - reče dželat
prilikom egzekucije.
Šah je drevna igra. Nove su samo garniture.
Prvi potez je plagijat.
Vreme je da vam kažem da ste u cajtnotu.
Kad pioni odustanu od prvog poteza povlače ga konji.
Ne krivite sebe za poraz. I protivnik je imao udela u tome.
Maske su lice partije.
Figure su marionete u rukama majstora.
Rokada je gubitak iluzije da kralj može ostati u centru.
Cajtnot dolazi na vreme.
Neke partije ulaze u istoriju samo zato
što su imale sijaset žrtava.
Žrtve su najlepše.
Nekad su senke figura toliko velike
da od njih ne vidimo šta se dešava u partiji.
Odigrao je najjači potez. Još odjekuje!
Stigli smo do završnice. Dalje se ne može.
Partija je savršena kada je završena.
Šah je duboka igra na površini table.
Porazi poraz!
Život i šah su isto. I jedan i drugi imaju
svoje probleme.
Satira matira!
Matiraću vas kao od šale. Ja sam humorista.
MILORAD JOKNIĆ 1950.
Krće, Pljevlja
299
On je čovjek od riječi. Kad počne da govori -
ne prestaje.
Krivac je u kući. Potjera se nastavlja.
Ravnotežu najviše gube oni koji idu jednom linijom.
Napuštio je posao. Vrijeme radi za njega.
Čovjek se ne može oprati. Zagadio je vodu.
Sve mu je na dohvat ruke.
Ima elastičnu kičmu.
Gluposti su najbolji trag za povratak.
Nemajući što da kaže napisao je knjigu.
Na životnom putu potrošio je samo godine.
Bili smo jedinstveni u odbrani i zaštiti posebnih interesa.
Priložio je diskusiju jer nije imao što da kaže.
Znajući da je jezik mač sa dvije oštrice
volio je da tupi.
Neće ga karta. Promijenio je partiju.
Zaslužio je robiju. Stalno je gonio istinu.
Kad bi čovjek nosio gips na nozi
nikad ne bi slomio ruku.
LAZAR BOŽOVIĆ
1951. Miločani, Nikšić
303
Pustite ga da priča jer, ako ga prekinete,
počeće ispočetka.
Žena se veže za ljubavnika, a muž za rogove.
Da nije mednika ne bi se znalo
ko je kome brat.
Sva djeca se razlikuju, a pravimo ih na isti način.
Neko vuče naprijed, neko nazad. Nama ne ostaje ništa.
ČEDO BAĆOVIĆ 1952. Cetinje
305
Čim je vidio da je zaškripalo krenuo je u podmazivanje.
Knjiga je uvijek u modi. Kupuje je ko može.
Dijetu drže oni koji imaju što da jedu.
Dizao je ruku i za ovo i za ono. Kad mu se ukočila
zahvalili su mu na saradnji.
Žena je velika tajna. Dok se ne skine.
SLOBODAN B. ĐUROVIĆ
1952. Zemun
307
Kad mraka imamo i za izvoz, čemu štednja struje?
Vjerovao je u srećnu iako je vidio sve zvijezde.
Što je voda dublja talasi su neprimjetniji.
Kakav talenat! I u najveće uloge
unosi minorne sadržaje.
Prokrčmio je put ka uspjehu.
JOVAN ERAKOVIĆ 1953.
Banjani, Nikšić
309
Nekada se oralo, sijalo i žnjelo a danas se samo melje.
Drvo je zadržalo plodove a odbacilo čovjeka.
Da nijesmo stalno željeli biti prvi danas bismo bili drugi ljudi.
Bombardovanje je bilo selektivno. Bombardovali su samo nas.
Ko svašta drobi svašta i jede.
Prljava usta treba zatvarati a ne ispirati.
Koga čaša iščaši lako mu se namjesti.
Oni se našli, mi izgubili.
Malo što može zaviti u crno kao ubijanje vremena.
Ko zlo čini dobro zarađuje.
Bolje je štedjeti dugačak jezik nego rasipati kratku pamet.
Ko se dobro uvuče lako ide prema gore.
Nijesam sišao s uma, da ne vidim ko se popeo.
Ne umije ni da piše a već izdaje.
Kad đubre ispliva zemlja potone.
Iako je kiseonika sve manje rđe je sve više.
Ko je mnogo sa čašom mogao bi se naći na dnu.
Što je mekušac ljigaviji sigurnije puzi prema vrhu.
Kad mali pas laje na velike ljude može da ujede samo za srce.
Smrtna kazna je ukinuta. Živjeće ovaj narod.
DRAGAN KOPRIVICA 1953. Nikšić
314
On se odlikuje medaljama.
Kad god dignemo jedro neko baci sidro.
Mogu se pohvaliti da sam policijska avangarda.
Prate me.
Političari se uspinju na zahtjevima a padaju na prohtjevima.
Toliko je dugo vukao konce da se sad za njim vuku repovi.
Aforizam je pucanj u prazno.
Aforističar je fino vaspitani zlobnik.
Žena je predstava koja se u svakoj reprizi
daje premijerno.
Sumnjam dakle, imam mladu ženu!
Zatvor je uvijek otvoren za zatvaranje.
Tako iskusan političar a dupla neznalica.
Taj ne zna što nema.
Optimizam u našim redovima ništa je
prema pesimizmu između redova.
Mrmljao je kroz zube pa mu se gledalo kroz prste.
Kada na vlast dođu pravi krivci
onda nas očekuju krivi pravci.
Godo! Ništa ti, čoče, ne žuri.
Kada se političar vjenčavao mlada je rekla: "Da!"
a on: "Ja sam za!"
Počeli smo da pucamo da bi pojasnili
što je vođa htio da kaže.
Nije se mnogo gurao ali je uvijek bio tu negdje -
na začelju čela kolone.
Oponente je srozavao tako što ih je spuštao na svoj nivo.
Kriva sam što postojim! - beznadno se vajkala greška.
Vođa je pao na ispitu. Nije znao
što je narod htio da kaže.
Na sahrani mafijaša umjesto počasne paljbe
bačene su bombe.
Da o ratu ne smije biti čak ni jezičkih aluzija
mi pacifisti zauzeli smo uniformisan stav.
Vlast našeg diktatora svijetli je primjer mračne vladavine.
On ide ispred svog vremena. Zato se i ne da vidjeti.
Naše zvanične komšijske odnose podigli smo na nivo susjeda.
Potapanje našeg broda transformisali smo
u svečano porinuće podmornice.
Poltroni prvog reda su iz zadnjih redova.
Briga me za prazan švedski sto kad mi je pun francuski ležaj.
Optimisti tvrde da i sa giljotine ima izlaza.
Samo, ne treba gubiti glavu.
Sigurno ima nešto trulo u državi Danskoj
čim se i kod nas toliko osjeća.
Kurta i Murta nikada nijesu bili u dilemi:
s nama ili na nama!
Hanibale - Kanibal ante portas!
Forsirali smo prelaz preko potočića.
Ubiću se, makar me života koštalo!
Odlučili smo da se najozbiljnije
bavimo humorom.
Aforizme uzimati isključivo
na gladan mozak.
Prodaje se polovan Trojanski konj.
Pogodan za ogrijev.
Skromnom čovjeku dovoljno je i:
"Sezame, odškrini se!"
Protestna parola: "Kurta je bio bolji!"
VESELIN MIŠNIĆ 1953.
Kolašin
323
Nama i trešnja ima boju trule višnje.
Narodu treba reći istinu. Za ostalo je kasno.
Testament je poslednji pokušaj da se naše mišljenje uvaži.
Ako mislite što i ja onda niste u pravu.
Ne plašimo se lava. Nas brine ukrotitelj.
Njegova smrt bi nas vratila u život.
Ako se ja nešto pitam neka bude kako vi kažete.
Jedanaesta zapovest: zaboravi deset!
Neka okrivljeni jasno i glasno kaže
zašto se brani ćutanjem.
Zavesa je pala. Publiku treba dignuti.
Kad su shvatili da ne mogu da nas uplaše
uterali su nam strah u kosti.
Kraj je perspektiva svakog početka.
On je harizmatična ličnost. Pleni sve što stigne.
Nemamo predstave što je na repertoaru.
Neću da se pomerim s mesta makar morao
da obiđem čitav svet.
Mir je odbačen s indignacijom. Nećemo ništa što nam neprijatelj nudi.
Na kraju su ipak morali da ih ubiju.
Žrtve nisu bile u stanju da podnesu mučenje.
Kad su ovce došle do reči nisu mogle od radosti
ni da beknu.
Živeli naši mrtvi heroji!
Porazio nas je tvorac naših pobeda.
Omča je kravata sa čvorom iza glave.
Za pucanj u prazno sve je meta.
Vođa je kao zapeta puška. Čim ispali metak
najbliži saradnici mu dunu u cev.
Delegaciju Eskima oduševio je naš ledeni doček.
Matematička progresija: nigde nas nema
a svuda smo prisutni.
Truli bogataš živi duže od zdravog siromaha.
Rat je prošao. Počivajmo u miru.
Ne damo da nas niko pokori. Predaćemo se sami.
Ne plašimo se giljotine. Mi smo, inače, obezglavljeni.
Bez svetla, molim. Mi idemo tamnom stranom istorije.
Mi smo u njemu voleli ono što on nije bio.
Biblija je savršena knjiga, jer nema autora.
Vratite me napred!
Bezbožnici! Veruju samo u svog boga.
Bogohulitelji! Opet vođu nazivate svakakvim imenima.
MILENKO PAJOVIĆ 1953.
Novakovići, Žabljak
331
Dugo smo klicali,
a sada su došle epidemije.
Busanje u grudi je priprema terena za medalje.
Stalno bijemo bitke. Kao da su one krive.
Bio je pristalica pokreta. Pristajao je na sve.
Kad na grobu nema petokrake i to je neki znak.
Vaša Svetlosti, više svetlosti!
Od kolevke pa do groba najlepše je u kolevci.
Borićemo se do poslednjeg! Onda će poslednji
uzeti stvar u svoje ruke.
Nabacite ženi perje, da bi što pre odletela.
Ubiše se pucajući na položaj.
Podigli su nas na noge i seli na naša mesta.
Put je živopisan. Baš me briga kuda vodi.
Naše peticije sve više liče na popis stanovništva.
Pošto nemamo zajedničkog, jedni drugima smo cilj.
Karijera se kuje dok je masa vruća.
Ne treba ciljati u metu, treba metati u cilj.
Oni koji pređu preko svega idu dalje.
Trebalo je da se mozgovi razmahnu a ne razlete.
Čovek pre svega - to mu dođe kao aperitiv.
Da bi se čovek potvrdio, mora da mu se udari žig.
Dok su pravili parade držali su korak.
Jedni su se borili drugi nisu imali ništa protiv.
Najveći maneken komunizma prošetao je svim pistama sveta,
ali je mogao da se nosi i ranije.
Strah se seje na mnogo više površina nego što je planirano.
Đavo je odneo šalu. Zbilju ne može ni on.
Devojko mojih snova, pusti me da spavam.
Specijalitet narodne kuhinje: "Jedite se živi!"
Vreme je da uvedemo neko odlikovanje sa zracima nade.
U nesrećnim zemljama pojedinačna sreća smeta čak i onima koji je imaju.
Nemam državu - to sam ja!
Eh, da mi je sadašnja pamet. Ala bih bio glup!
Nije sve iz rata. Ponešto je i iz čista mira.
Kada je diktator išao na put mira pratila ga je ratna mornarica.
Najpre je delio sudbinu naroda a posle i narod.
Ko kaže da nema šta da tražimo. Sve je izgubljeno.
Otadžbina nam je svakako majka. Sporno je očinstvo.
Pravda je isplivala - na pusto ostrvo.
U ljubavi je od "ne" do "da" samo jedan raskorak.
Moja zemlja nije brdovita koliko je na Balkanu.
Ko se zadnji smeje smeje se sa naslovne strane.
Inteligencija misli da je vlast u pogrešnim rukama.
Vlast misli da je inteligencija u pravim rukama.
Snovi revolucionara nisu se ispunili,
ali su im se isplatili.
Mi smo tragičan narod, ali to ne umanjuje našu komediju.
Aplaudirali smo nadajući se da će socijalizam proći
dok udariš dlanom o dlan.
Svet je pun praznih ljudi.
Novine smanjuju broj strana. Ne mogu ni one na sve strane.
Proveren je. Nema u njemu ničega.
Mrtav, a još živ primer!
Tišina! Da čujemo ima li ko protiv.
Ako se ne slažeš možeš da se pakuješ.
Satiričaru dvaput pada mrak na oči: pre i pošto napiše.
Narod koji ne veruje u Boga lakoveran je.
Odmaknimo se od velikog dela da bismo mogli da ga sagledamo.
Samo trgovi znaju šta narod misli.
Himna nije kriva što loše stojimo.
RAGIP SIJARIĆ 1953.
Šipovice, Bijelo Polje
243
Ustao je danas
i za sjutra, da bi uštedio san jedne noći.
Čovjek muti vodu da u njoj ne bi vidio svoje lice.
Sunce je u zenitu, a on manji od svoje sjenke.
Čovjek je čovjeku vuk ako im sve ovce nijesu na broju.
Alkoholičar pije da bi zaboravio sebe
a trijezni se da bi se upoznao sa sobom.
SENAD STRUJIĆ 1953.
Pljevlja
345
Komunizam je za manjinu bio vrt,
a za većinu - zoo vrt.
Nikuda nećemo stići ako ne dođemo sebi.
Kad grad padne na selo gotova šteta,
kad selo preplavi grad - gotovo selo.
Ako si vuk na jeziku, očekuj lisice na rukama.
Nedodirljiv sam. Ja sam Strujić.
BOŽIDAR MARKUŠ 1954.
Podgorica
347
Bio je u toku. Voda ga je odnijela.
Držao je oči dobro otvorene. Zeznuo se dok je trepnuo.
Za otadžbinu bi dao i uzeo sve.
Ako je najpametnije ćutati, kako onda biti pametan?
Tek kada smo uključili svijetlo vidjeli smo koliki je bio mrak.
VELJKO RAJKOVIĆ 1954.
Dujeva, Cetinje
349
Demokratija je daleko odmakla. Ne nazire se.
Policija je depolitizovana. Bije koga stigne.
Ruke im nijesu čiste. Takli su nam se obraza.
Nijesmo izgubljeni. Našlo nas je čudo.
Bio je čovjek iz punih usta. Dok je priređivao ručkove.
Obučeni smo za goli život.
Goli smo i bosi. Ali - krpi se nekako.
U puzanju smo bez premca. Ne damo na sebe.
U sukobu ruralnog i urbanog stradamo pluralno.
Slijedićemo ih do kraja. Zatvor je za ljude.
Muvu nije zgazio. Kupile su se na njega.
Razgovori su bili više nego ptijateljski. Protekli su u kumovskoj atmiosferi.
Kod nas se ustav ne gazi.
Svi njime mašu.
Prazno nam je oko srca. Glava nam je u torbi.
I naš narod će ogrijati Sunce.
Sve se manje oblači.
Zakazan je miting poštenih. Očekuje se dolazak obojice.
Normalno: Krivo je pravo!
Izvrću istinu. Da bi je sagledali
sa svih strana.
Na vlasti su antimaterijalisti. Sebi su priuštili paru, svijetu maglu,
narodu mrak.
Izveli smo đecu na put. Sad: kud koji, mili moji!
Mijenjao je položaje. Stalno je puzao.
Imamo širok izbor. Ofarbani su svim bojama.
Daćemo sve od sebe. U velikoj smo nuždi.
Pljunuti sam otac. Ni mene đeca ne biju.
Opet ću im dati glas. Da, poslije, ne bih mogao da kukam.
Crnogorci su fenomeni. Maloljetni su od osamnaeste.
Deminutiv od glave je glavica a od glavnice - šipak!
Znamo sebe. Ali, imamo pravo da ne svjedočimo.
Duvaju neki čudni vjetrovi. Čovjek prosto ne zna
kada da piša.
Nemam dosije. Pratili su me nepismeni.
Poltroni nijesu govna. Ne izlaze iz dupeta.
Debljina nije zdrava ali je korisna.
Obraz je obraz.
Nadmudrićemo svakoga. Ne mislimo svojom glavom.
Ispravljaju nepravde. Da bi ih učinili normalnim.
Našao sam je s drugim u krevetu. Prvi se već oblačio.
Vlast je pragmatična. Ne misli nam zlo.
Crnogorci vječito traže đavola. On - nit ore, nit kopa.
Tek kada su se izuli shvatili smo da riba smrdi od glave.
Niske udarce nam zadaju
iz humanih razloga. Gore smo već udareni.
Kolektivne krivice nema. Kriv je Bog
što nas je ovakve stvorio.
Rad je stvorio čovjeka; partijski rad - poslovne ljude.
Ne ljutim se što uvijek izgubim za dlaku.. Nije greda!
Prvima su čiste ruke. Drugi im iznose prljav veš.
Narod nije instrumentalizovan. Mora da igra kako mu sviraju.
Pravda će pobijediti. Nedostižna je.
MILOMIR ŠARANČIĆ LEKI 1955. Pljevlja
359
Ljudi su braća. Zato se i dijele. I prazna glava nešto je u torbi. Poslije dugo razmišljanja zaćutao je. Budućnost nas je iznevjerila pa počinjemo da vjerujemo u juče. U našem cirkusu mjesta su rezervisana.
Za njega je narod vlastita imenica. Kad ljudi laju psi mašu repovima. Govornik koji čita dokazuje da je pismen. Bio sam prvi u njenom ormaru. Moju ženu su svi ostavili. Osim mene.
ŠABAN DIZDAREVIĆ 1956.
Bijelo Polje
362
Oca ne priznajem. Sam sebe sam
napravio budalom.
Nekad - puni torovi ovaca, danas - pune fotelje čobana.
Ko se školuje na ulici diplomira u zatvoru.
Loš aforizam je kao pas koji ne ujeda.
Nemaština i bratska vrata zatvara.
ZORAN RAONIĆ 1956.
Pljevlja
364
Vlastodržac ne može imati čiste ruke. Previše je onih koji ih ljube.
Dali smo im i drugi mandat, jer su u prvom državu
dobro očistili.
Evropa nam se ne smiješi. Crkava od smijeha.
Kad smo mi jeli zlatnim kašikama i imali kralja i cara
Evropa nije znala ni kako se zovemo.
Da mi nijesmo kasno stigli ne bi se Evropa tako lako ujedinila.
Ako je ovo mir rata se ne bojimo.
Bio je nosilac liste. Od kuće do kuće.
Zahvaljujući njima ruke su nam čiste. Prvi su počeli.
Nama su i neprijatelji dragi. Valjda zato što ih nalazimo u svojim redovima.
Evropa može bez nas ali mi sa njom ne možemo.
MILKO GRBOVIĆ 1957. Gotovuša, Pljevlja
367
Neke žene se udaju iz ljubavi druge iz računa treće - iz porodilišta.
U našoj vojski postoje tri čina: oficirski, podoficirski i svršen čin.
Konac delo krasi - reče marioneta.
Uvek smo se voleli. Takoreći - iz dna duše.
Od čvrste ruke ostali su: šaka jada i dugi prsti.
Šahovska definicija device: Taknuto caknuto!
I na našu dramu spušta se zavesa - dimna.
Čačkanje mečke je medveđa usluga.
Našim starima je zadnja nada Sveto Pismo, a mladima - garantno.
Revolucija jede svoju decu. Naša je prešla na unuke.
DRAGAN PAVLIČIĆ 1957.
Danilovgrad
370
Aforizam je početak kraja priče.
Čovjek je čovjeku čovječuljak.
Mislilac je filozof za sebe a budala za druge.
Uvijek sam želio da budem zelen. Da me ne uberu.
Pred zakonom smo svi jednaki. Pred sudijom - kako ko.
Spali smo na niske grane. Više se ne možemo ni objesiti.
Nema više iznošenja prljavog veša. Ostali smo i bez gaća.
I majmuni štrajkuju. Ne žele da naprave novog čovjeka.
Socijalistima vlast, biračima - socijala.
Brigo moja pređi na prvoga.
Vuk dlaku mijenja ali ne i jelovnik.
Ispaštam što sam se besplatno školovao. Besplatno i radim.
I mi konja za trku imamo. Samo da nađemo džokeja.
Kad vidim ko sve sada farba jaja
dođe mi da svoja polomim.
Ne okreći se sine, zemlja se okreće!
PREDRAG PEĐA PULETIĆ 1957.
Lipovo, Kolašin
374
Kad se bave kriminalom to je politika;
kad se bave politikom to je kriminal.
Marks napisao marksisti pokrali.
Što su za nas zakoni za njih su zakloni.
Skapaše mijenjajući kape.
Lakše im je i žuč popiti nego istinu progutati.
VLAJKO ĆULAFIĆ
1957. Gornje Luge, Andrijevica
376
Žito je odvojeno od kukolja
i bačeno u žrvanj.
Budite sitničari, imajte me u vidu!
Točku istorije su očigledno
podmetnuti klipani.
Za vas nema lijeka. Živjećete veoma dugo.
Toliko smo napredovali da dalje nemamo kud.
Sumnjivo lice poznatije kao narodni poslanik
uz pomoć mister dolara režiralo je
našu ožalošćenu porodicu.
Naštimovani su svi instrumenti. Samo bubanj da se oglasi.
Da biste s nekim bili u koaliciji morate sa sobom biti u koliziji.
Bolest je bila bezazlena ali je lijek bio smrtonosan.
Političke padavine uvijek najavljuju poplavu memoara.
Kad proradi pompa demagogije istina doživljava sudbinu Pompeje.
Otkrili su mu spomenik. Ostalo su prikrili.
Ne plašite se, slobodno govorite istinu.
Više niko nikome ne vjeruje.
Mjesec je suviše dug - reče polumjesec.
Ko ne može da pobijedi sebe neka nam se obrati za savjet.
SLAVKA KLIKOVAC 1958.
Podgorica
380
Sloboda je slobodno reći
da nijesi slobodan.
Socijalizam je omasovljenje korisnika socijalne pomoći.
Rat je ozbiljna stvar. Ne vodi se pucanjem od smijeha.
Grijeh je smijeh upućen onome ko je u zabludi.
Ko pije tuđe ima para.
VIŠNJA KOSOVIĆ 1958.
Brezje, Lopare
382
Civilizacija treba malog čovjeka. Lakše ga je upakovati.
Fraze su vam melodične. Počnite narodu liječiti sluh.
Politički polovi su nuklearno hladni.
Znanje je jako zagađena zona. Stavimo na lice masku mudraca.
Kakav džentlmen! Za šaku vlasti daje hiljadu glava.
Aforizam je osica duha sa žaokama koje bude.
Poltronstvo je trgovanje čašću tamo gdje časti nema.
Opekao me poljubac vaše istine. Vraćam se u zagrljaj svojih iluzija.
Stid je kao zora. Obliva se rumenilom
dok najavljuje svjetlost duše.
Kad demokratija spava snovi se ostvaruju diktaturi.
Veličina ptica mjeri se rasponom krila,
a veličina čovjeka širinom srca.
Čovjeku velikih želja uvijek se čini
da su mu koraci mali.
Njima kaplje a narod pokisao.
Kada prestaneš slijediti liniju ona se pretvori u omču.
U potrošačkoj kulturi najviše se troši čovjek.
Mnogi mogu gubiti dane a samo odabrani - decenije i stoljeća.
Praistorija je odustala. Istorija još čeka bolja vremena.
U našem nazadovanju prave sebi zalet za budućnost.
Uljuljkanom duhu kolijevka je i grobnica.
Ideologija zaledi misao, da se ne pokvari.
Da bi obezbijedio dupe čovjek je rep žrtvovao evoluciji,
a glavu - civilizaciji.
Umjetnik i prosjak su veliki posvećenici.
Umjetnik opslužuje svoj stil prosjak svoju prosjačku pozu.
Da nije vremena, kako bismo čekali?
Kopirajući pretke karikiraju potomke.
Satira? To su makaze kojima
neposlušni šišaju nedodirljive.
STOJAN ČABARKAPA
1958. Bijelo Polje
388
Svi za jednog jedan svima!
Imao je sve, ali ga nizašto
nijesu mogli uhvatiti.
Uzdaj se u se, palo je kljuse!
Vuk dlaku mijenja, a vučica vuka.
I glava u torbi je neka imovina.
ZORAN ĐUROVIĆ
1960. Beograd
390
Od kada smo zajedno živimo odvojeno.
Prazan čovek ispunjava vreme dosadom.
Pre zaruke držali su se za ruke. Sad se drže za glave.
Ko ima dasku u glavi ne može da računa na odskočnu.
Pokaži ko si pa onda prkosi.
Štednju su izmislili bogati a upražnjavaju siromašni.
Nezadovoljstvo je maćeha brige.
Na humusu prošlosti slabije rastu
ruže svakodnevice.
Krivina je kriva ali je niko ne tuži.
Prestaje mera kad pobesni vera.
Išlo mu je od ruke da radi ispod ruke.
U lavirintu najbolje prolaze lutalice.
Noć je navučeni zastor neba.
Ravnodušnost je ogranak ništavila.
Onima koji jurišaju na nebo zemlja najčešće okrene leđa.
BORIVOJE B. OROVIĆ 1960.
Podgorica
394
Opet sam sebi skočio u stomak. Od toga redovno dobijem glavobolju.
Ne duguje mi ništa. Ali, ima puno da mi vrati.
Pri visokom vodostaju opstaju samo oni na vrhu. Ali i grom pogađa.
Bolje da smo ostali na drvetu. Ne bi nas mogli praviti majmunima.
Nije im pomoglo ni pametno oružje. Za mete su imali lude glave.
Nijesam slijep. Samo ne vjerujem svojim očima.
Nova kletva: Dabogda dočekao sačekušu!
Srbija će postati regionalna sila - po broju regiona.
Posijao je đavolovo sjeme. A on, kad tad, dođe po svoje.
Svaki naš promašaj je naknadno precizno definisan.
MILINKO BOJAT
1961. Bojati, Plužine
397
Roboti zamjenjuju čovjeka u nedostatku ljudi.
Neću ništa da pamtim. Ionako se istorija ponavlja.
Ne mogu biti lopov. Više nemam što da ukradem.
Ako je nula pozitivan znak onda smo daleko dogurali.
Bili smo bogata zemlja sve dok se siromašni nijesu počeli bogatiti.
DOBRAŠIN KIĆOVIĆ
1961. Vranještica, Kolašin
399
Bosonogo djetinjstvo mi se svidjelo. Strepim od takve starosti.
Ovdje nema vedrine ni u vremenskoj prognozi.
Fotelja je upražnjena. On je na svom mjestu.
Džaba su me izveli na pravi put. Ne umijem da idem.
On je kadar za funkcionera. Nas je već prevario.
DEJAN MILIČIĆ 1961.
Pljevlja
401
Bili smo obećana zemlja. Rečeno - učinjeno!
Dođite sjutra! Zauzeti smo sobom.
Sve priznajemo: Nemamo ništa!
Manuli smo se ćorava posla. Uzeli smo snajpere.
I Bog stvori ženu. Tako je čovjeku gonio majku.
Da su naši preci znali kakvi će im biti potomci
koristili bi kondom.
Ne može sve jedna majka da rodi. Inače bi se mi klali češće.
Potomcima o ovome ne smijemo da pričamo.
Pjevaćemo im junačke pjesme.
Ludilo raste, što je okvalifikovano kao normalan proces.
Plan je paklen. Živjećemo u raju.
Čistke su dokaz da imamo ekološku tradiciju.
Od vas tražim red, rad i disciplinu u redu!
Građanski rat je počeo jednostavno. Građani su se razvili u strijelce.
Zavarali smo neprijatelje. Od nas ni traga ni glasa.
Mi smo sportski narod. Živimo u grču.
Krenulo nam je. U toku je odliv mozgova.
Djeca nam imaju loš apetit, pa smo se odlučili za treće.
Nemamo krizu identiteta. Znamo da smo niko i ništa.
Izbori su završeni. Sad narod treba naučiti pameti.
U minusu smo. Znači, svoji na svome!
MILICA PAPOVIĆ 1961.
Pljevlja
406
Volim da ćutim, ali ne čitav minut.
Samo mrtav čovjek je bio čovjek
U raju imaš sve.
Samo ti fali život.
Noć je crna. Dani mogu biti i crnji.
Da žene upravljaju svijetom ne bi se ovako zakuvalo.
DARKO DRLJEVIĆ 1962.
Kolašin
408
Postao sam daltonista. Ne razlikujem žutu od dnevne štampe.
Predlog ili prijedlog? Ma, nek bude prijedlog. Od viška glava ne boli.
Stradao je u saobraćaju. Sudario se s metkom.
Rat se odavno završio a đeda mi još nema.
Za Novu godinu Deda Mraz će dijeliti
autograme.
VLADISLAV VLAHOVIĆ 1963.
Rovca, Kolašin
410
Kod nas se odavno ništa ne dešava, a i kad se desi – ninašto ne liči.
Džaba ti čvrst stav ako ti je mek argument.
Nema svijet volju za seksom koliko se mi poturamo.
Još prije izuma vijagre nastupila su jebena vremena.
Kad žena ne zna „koji joj je đavo“, obično ode „k vragu“.
Bili smo na tajnoj večeri. Sramota nas je bilo
da neko vidi što jedemo.
Tek kad su mi odrali kožu shvatio sam koliko mi je dobro stajala.
Dok se znalo ko je gore, a ko dolje Crna Gora nije imala problema
sa natalitetom.
Od kada smo svijetu pokazali zube nemamo ni za protezu.
I preko nas je prešlo nevrijeme ali nije imalo što da opustoši.
Čovjek je postao od majmuna – lažnim predstavljanjem.
Mene su još u školi pripremali za ovo. Morao sam „Pakao“ da znam napamet.
Kad god je negdje „povuci-potegni“, mi se nemamo za što uhvatiti.
Ja sam čobanin. To je sve
u što sam uspio ubijediti stoku.
Od kad su obećali bolje sjutra, nije nam svitalo.
U govnima smo do grla. Sad je važno da nam ne klecnu koljena.
Čim smo uzeli stvar u svoje ruke do kraja smo se osramotili.
Dok su obučene – ne znaju što prije da pokažu,
a kad se skinu – ne znaju što prije da sakriju.
Imam redovnu ishranu. Jedem se iznutra.
Iskusan Cezar u svačijem sinu vidi Bruta.
Njega je nemoguće smijeniti. Ni on ne zna što radi.
Mrak je idealan za njegovanje svijetlih tradicija.
Još niko nije umro a da nije podnio svoju smrt.
Od kad smo svi naši, ne znam koji mi je moj.
Lako je ući u legendu ali nije poslije izaći iz zatvora.
Sve laži o meni su
živa istina.
Bolje je ponekad biti svinja nego vazda trinaesto prase.
I preci bi nam se prevrnuli u grobu ali se plaše da nam okrenu leđa.
Sreća je da ne smrde koliko su kvarni.
Kod nas nema ništa od čuda a čudo je da išta ima.
Kad čujete pucnjavu legnite,
jer, mi se nemamo čemu veseliti.
I kad vidim svojim očima vjerujem u zvanično saopštenje.
Zamjena teza je kada vam kroje kapu
a uzimaju mjeru po zadnjici.
Nije mi što su mi sve uzeli nego što se čude zašto ništa nemam.
Da sam na vrijeme poturio dupe sad mi se ne bi radilo o glavi.
Mora da smo opet pobijedili čim smo ovako loše prošli.
Koliko god je često „pojeo vuk magarca“
opet je više magaraca nego vukova.
Vjerne žene su one koje misle na svog muža
i kad su s drugim.
Kad sam krenuo da bježim nijesam ni slutio
da ću postati vođa puta.
Dočekali su nas sa hljebom i solju koje smo sa sobom ponijeli.
Plašim se svoga hlada. Ko zna ko ga je poslao.
Neke ptice umiru pjevajući, a neke zbog pjevanja.
I kad smo najviše učili ruski pravili smo se Englezi.
Najgore prolaze zvijeri zaštićene zakonom.
Ako su negdje i ostavili kamen na kamenu, pokrali su malter.
DRAGAN DRINČIĆ 1963. Nikšić
420
Morali smo da zaratimo. Od ljubavi se ne živi. On je sportski tip. Sve rješava čvrstom rukom. Sve sam ovo krvavo zaradio! – reče ratni profiter. Žive za ovaj narod. Jednom se živi. Sve su to pošteni političari. Čast izuzecima.
Ovo je demokratska država. I tačka. U njihovoj partiji igra se sicilijanka. Vratili su nas u srednji vijek. Stara dobra vremena. Potrebna nam je pravna država. Reda radi. Čovjek je čovjeku vuk. A meni – ovca.
Naša zemlja je imala meteorski uspon. Raspala se. Demokratija je naše kolektivno nesvjesno. Živimo od danas do sjutra. Vrijeme je novac. Moja je prva i posljednja. Za sreću je potrebno dvoje. Dolje rasizam! – reče daltonista.
Vođa je ratni zločinac. Niko nije savršen. Demokratiji pružamo herojski otpor. Ako je rad stvorio čovjeka Crnogorci su izmišljena nacija. Politika je kurva. Časna partijska riječ. Činili su ratne zločine. Ljudski je griješiti.
SLOBODAN ČUROVIĆ
1964. Bijelo Polje
425
Jede se iznutra. Jelo bi se i van,
da ima što.
Dolje sloboda! Ne vjerujem – reče rudar.
Život bez smrti ne bi imao straha.
Ništa nam ne možete! Možemo mi.
Psi laju – šinteri prolaze.
DRAGAN SKLENDER PELE
1966. Kotor
427
Na tender za prodaju groblja niko živi se nije javio.
oi ma lud, a ti zbunjena pa ti vidi što ćemo.
U Crnoj Gori ima mjesta pod Suncem
ali nema u ladovini.
On se namrgodio – ona se svlači,
on se razvedrio – ona se oblači.
Poziv patuljcima: uveličajte našu proslavu!
MILUTIN ĐURIČKOVIĆ 1967.
Dečani
429
Opšte nerede prekinuli su nemili događaji.
Propali smo,
1973. znam i druge državne tajne.
Policija je bila tolerantna. Tukla je samo po leđima.
Akcija je urodila plodom. Postaću otac.
Sačuvali smo ugled. O teritorijama – drugom prilikom.
Politički pregovori su protekli u prijatnoj atmosferi.
Jelo se i pilo do fajronta.
Bilo je to u jednoj zemlji građana. Sve seljak do seljaka.
Svaka sličnost između vlasti i mafije
je slučajna.
Pazite što jedete. Može vam biti poslednje.
Iz čistog mira došlo je do prljavog rata.
Uzalud smo tražili prekid vatre. Šumski požar se i dalje širio.
Sve je na svom mestu. Samo je moja komšinica
kod svog muža.
Nije više nevina. Počinila je ubistvo.
Održali smo im lekciju, a oni nama – posmrtno slovo.
Mom tati ne ide hemija. Stalno imam jedinicu.
Ne damo ni pedalj naše domovine. O kilometrima možemo da razgovaramo.
Zemlju treba voleti kao majku – reče maćeha.
Vođinim odlaskom najviše je izgubila naša satira.
Jelovnik je muzejski primerak i dokaz da smo nekad dobro jeli.
Umesto da se borimo za opstanak mi stalno vodimo bitku kako da se prehranimo.
Narod je ostavljen na milost i milostinju.
Dete nam je na putu – za inostranstvo.
Alkoholizam je u naglom padu. Niko ne pije na gladan stomak.
Dosta je bilo obnove, izgradnje i blagostanja. Dajte nešto da jedemo!
Dobio je sva ljudska prava. Sad se oporavlja.
DARKO BATAN ŽUNJIĆ 1967.
Podgorica
435
Dogovor važi
dok govor ne počne.
Bio je skroman. Volio je samo sebe.
Naš je problem da živog čovjeka
pomjerimo sa mrtve tačke.
Bio je sklon istini pa je sklonjen.
Okreni-obrni nas non-stop zavrću.
On će biti lider partije do poslednjeg člana.
Nije dobio stan jer nema drugi.
Čist posao – čiste pare, prljav posao – oprane pare.
Bio je vulgaran. Govorio je golu istinu.
Konja sedlaju čovjeka samare.
VLADIMIR MIĆKOVIĆ 1967.
Podgorica
438
Rodio se rasipnik.
Prohodaće i nepokretna imovina.
Umrijeti hrabro. To treba doživjeti.
Zakon jačega niko nije izglasao ali su ga jači usvojili.
Sve njihovo se pokazalo kao ružno ali, daleko im lijepa kuća.
Naš mrak se malo popravio. Manje jede.
U Crnoj Gori svi su bili junaci. Ako ne vjerujete
pitajte njihove potomke.
Mnogo ćemo još progutati dok svoje ne povratimo.
I zora ima mračnu prošlost.
Rat: u zrnu je zrno nade!
Nemaju pravo da se ljute na mene što ih nijesam pozvao na svečano otvaranje.
U pitanju je bila samo jedna konzerva.
Aforističar je čovjek koji ukazuje na višak manjkavosti.
Ne mogu vam reći koliko sam srećan.
Bojim se da neću održati riječ.
Crnogorci su slušali ratne bubnjeve i pokazali da imaju sluha.
Vidio sam seks bombu. Dabogda
u mojoj kući eksplodirala.
Navikli su da puno pričam. Ako zaćutim odjeknuće.
Kakvi su nam pilot projekti nije čudo
što imamo strah od letenja.
I dok bi neke bilo strah da hodaju po gredi
veliki broj ide niz dlaku.
Žali mi se čovjek: Ja sam pošten, ja sam dobar...
Dobro je ne govoriti jezikom mržnje ali nije dobro
ne razumjeti ga.
Debelo sam se namučio da bih potanko bio upoznat.
Dok sam je nosio u srcu ona je išla s drugim.
Antiratna parola: Što će ti bomba,
baci to!
Ne ubijam vrijeme. Bojim se osvete.
Vrlo smo samokritični. Poslije svake krađe
kritikujemo sebe, misleći da smo mogli više da ukrademo.
Da smo dobro potkovani oni bi sjahali.
Sve što nam se uzme kao grijeh vrati nam se trostruko.
Gluposti ne idu. Moramo da ih valjamo.
Jedno je sigurno: nije nam sigurno!
Sumnjam u razne presude. Zato imam svoj sud.
Rekla je da me ne voli. Ali, ja njoj ništa ne vjerujem.
I on ima dobrih strana. Na našoj je strani.
Nakon što sam ručao jaretinu konobar mi nije vratio kusur. Kaže: ne može i jare i pare!
Mislili smo da je alfa i omega, a on se pokaza kao iks.
Sve što smo na silu uzeli vratilo nam se.
Neki naše gore listovi umislili da su četinari.
RANKO PIVLJANIN 1967.
Pljevlja
446
Naše bulevarske štampe
stide se i sokaci.
Nisu za sve krive aveti prošlosti. Zasluge imaju i avetinje.
Svi smo za demokratiju! Opet jednoumlje.
Prošli smo fantastično ali nam povratka nema.
Kriminalci su policiji odali priznanje.
Ovo je kolektivno ludilo ali se neki pojedinci
naročito ističu.
Ovo je već verski fanatizam. Krstimo se i levom i desnom.
Priča se da je ćutanje zlato!?
Nakupilo se rđe. Ali, sve će to narod pozlatiti.
Mešanje sa strane mi doživljavamo kao peting.
Zalud preti ponor pakla. Mi stižemo.
Dželati najbolje znaju kako treba s glavom.
Hteli su da nas uče pameti ali im je glupost
bolje išla od ruke.
Zaokružili smo Veliku Srbiju. Čista nula.
Kompleks više vrednosti je naša najčuvenija građevina.
Demokratija je svratila kod nas.. Od tada joj se gubi svaki trag.
Govor mržnje ovde je oratorska disciplina.
Živimo za danas od sutra.
Kad policija prekorači ovlašćenja to je za nju prebačaj norme.
Sve naše uspehe svetska istorija je zabeležila.
Samo smo ih mi upamtili.
Staćemo mafiji na put. Samo da ga asfaltira.
To što smo ludi mogli smo i pametnije iskoristiti.
Situacija jeste škakljiva, ali to nije opravdanje
za ovu smejuriju.
Mi jedni drugima dođemo kao braća,
a odemo kao krvnici.
Kako saznajemo iz dobro obaveštenih krugova – ovo je pakao.
Demokratija nam se smešila. Ali, s nama nema šale.
Kad vođa izgubi glavu više ničija nije sigurna.
Da su Srbi osvajački narod biće potvrđeno
kad im vrate teritorije.
Demokratija nam je u srcu. Doživljavamo je kao srčanu manu.
Imamo tragičnu prošlost i još tragičniju sadašnjost.
Sreća što nemamo budućnost.
Naš mrak je predstavljen u krivim svetlu.
Sve oči sveta uprte su u nas ali nikako da se
priviknu na mrak.
Zasad smo goli i bosi, al' nam majka
crnu vunu prede.
Dečko koji obećava na najboljem je putu da postane političar.
Državni udar smo izbegli sticajem prilika. Nije bilo države.
MIROSLAV KOVAČEVIĆ MIKKELI 1968. Podgorica
454
Svijeću žrtvujemo za plamen koji gori. Zvijezde bi i dale ali ljudi neće da zasluže. Čovjek nije nikada dovoljno star da ne bi bio glup. Prava knjiga se bez olovke ne čita. Zaljubljenost? Jedina bolest za kojom se čezne.
Postoji samo jedan put, ali postoji bezbroj načina da uspiješ na tom putu. Jedino je priroda realna. Ljudi mogu biti optimisti i pesimisti. Protivurječnost je sklad svijeta. Budi i prolazan i smrtan i grešan ali ne budi prolaznik, smrtnik i grešnik. Nadanje je lijek koji se uzima kad si zdrav.
To što drugi prvima kažu o trećima istina je o drugima. Najviše oprašta koji najmanje grijeha ima. Nadaj se uvijek pobjedama spremaj se uvijek za poraze. Ako ne kažeš ono što treba griješiš kao kad kažeš ono što ne treba. I zašto ne bih ja sve ovo počistio da bih opet prljati mogao?
VLADAN ČIZMOVIĆ ČIKI 1968. Nikšić
458
Ljubav je slijepa. Treba je voditi.
Stani kišo, stala ti voda!
Drugarice, sudeći po vašim atributima
u vašem perfektu je bilo mnogo subjekata.
Ja i moja pokojna baba smo dva svijeta.
Pare su isparile!
Ima li kod nas jeftinog voća?
Ima šipak!
Tresem ženi tepihe - i ne dižem prašinu.
Ljepota je relativna – reče Ajnštajn
i oženi se našom odivom.
Seks mi ide od ruke!
Neka me voli. Istraga je u toku.
Moja mala je kriminalna. Uvijek nešto digne.
U bolnici je, ali ne brinite ... neće dugo!
Oženiću se. Niko nije savršen.
Nekim ženama daš prst a one hoće i prsten.
Imam talenta za žene ali sam veliki neradnik.
MILORAD GRBOVIĆ 1969. Gotovuša, Pljevlja
462
Naš model tranicije: tendera, mandara, broć!
Nije bitno ko nas jaše nego da li se neko oi ma kladi.
Nosio sam transparent i usrao motku.
Bile su to daske što život znače. Upalio mi je blef.
Koga nema bez njega ne može.
Možda bi nas Zapad brže prihvatio danam himna počinje sa: Gej, Sloveni ...
Ko na brdu ak’ i malo stoji ima bolji signal za mobilni.
Lopovčić, lopov, lopovčina , ekspert!
Ujka Sem i Veliki Brat. Kuku nama sa takvom rodbinom.
Kakvu kafu pijemo najbolji slogan je: i miris i ulkus!
Preuzeo sam jednu polugu vlasti. Oteo sam pendrek. oi ma putera na glavi najbrže se uvuče u dupe. Možda smo stvarno ludu, ali prolazimo kao zbunjeni.
Nekada, novi zaposleni – pripravnik danas – ekspert.
Predizborno ćutanje je odavanje poslednje pošte predizbornim obećanjima.
DRAGAN VUKAJLOVIĆ 1970. Nikšić
466
U bogatoj zemlji prosjaci nemaju što da traže.
Situacija je složena jer glavnu riječ vode prostaci.
Čim sam stao na ludi kamen izgubio sam tlo pod nogama.
Djevojka nevina a optuženi osuđen za silovanje!
On ne govori jezikom mržnje. Okrenuo se pisanoj formi.
RADOJE MAĐO GOLOVIĆ
1970. Nikšić
468
Ako je istorija majka mudrosti onda su naši očevi povijesne budale.
Puko nam je film, ali su ostali kadrovi.
Moral jedinice ravan je nuli.
Za okruglim stolom sjede kvadratne budale.
Vodite ih. Oni nijesu zavedeni.
Poglavica je legalno izabran. Imao je potrebnu većinu skalpova.
Samo jednom se ljubi. Sve ostalo je blud.
Pamet u glavu! Kondom u džep.
Sve je namješteno! – reče sobarica.
Konac je tu. Svakog časa očekujemo kraj.
Ustanak je planuo, a onda su životi počeli da se gase.
Država – to su oni.
Ovo je građanski rat. Seljaci će morati da pričekaju bunu.
Opozicija ima pravo, vlast – silu.
Čas istorije i dalje traje iako je mnogima odzvonilo.
U žižu svjetskih zbivanja dovele su nas usijane glave.
Ne dao Bog da nam ga opet pokažu.
Zalažući se za tekovine neki su otekli.
Neke ptičice su odletjele iz sovjetskog kaveza.
Pacifisti su se raspištoljili.
Svi hoće da skoče u bolju budućnost.
Zato je toliko prestupa.
U početku bješe otac nacije, zatim dođoše tatini sinovi.
Ko prizna – polovinu ispašta.
Piće je porok, pušenje – ljepota poroka.
Poslije obnove i izgradnje prešlo se na razgradnju.
Domovina je bila skromna. Od svega što joj je ostalo
uzela je samo živote.
Dosta je bilo humanizma. Moramo se pozabaviti renesansom.
Pali smo na niske grane. Sad smo bliži korijenima.
Sve će biti na svom mjestu samo da drugovi odu sa položaja.
Grci su imali Talesa mi – Budalinu Tala.
Ispratili smo najluđu noć. Očekuju nas blesavi dani.
Ne gubite živote. Pametniji popušta nervno.
Naš mrak će da traje svjetlosnu godinu.
Sile mraka su nam opet isključile struju.
Bolje su prošli bosi po trnju nego goli po otoku.
DEJAN TOFČEVIĆ 1971.
Bajina Bašta
476
Večiti gubitnici su opet pobedili.
Pregovori su urodili plodom zasejanim semenom razdora.
Svaka naša pobeda je istorijska, Samo su nam porazi geografski.
Ma kakvo odumiranje države. Ona se još razmnožava.
To je bila velika pobeda, Nismo je mogli odneti.
Situacija je zategnuta. Može doći do pucanja.
Radnici su izašli na ulice. Ne mogu kod kuće da prose.
Živimo u obećanoj zemlji, ali ne znamo kome.
Pogodio je ukus žirija. Odveo ih je na večeru.
Na istoj smo talasnoj dužini. Ometamo jedni druge.
Ostavili su neizbrisiv trag. Sve fleka do fleke.
Delio je pravdu pa je najveći deo
uzeo za sebe.
Naše uspehe je teško pobrojati, gotovo nemoguće.
Naša pamet se dobro prodaje po svetu
a glupost kod kuće.
Koracima od sedam milja tapkamo u mestu.
Došlo je vreme pomirenja partizana i četnika. Da su danas živi kako bi se radovali.
Političari nose tamna odela jer se bave prljavim poslom.
Policija se s navijačima gađala padežima.
Mnogi što sede u foteljama mogli bi da leže.
Po mraku pamtim naše zvezdane trenutke.
Naišli smo na visok stepen razumevanja,
jedva smo ga preskočili.
Pantomimičar je bio sjajan glumac.
Sve nas je ostavio bez teksta.
Naš vođa je toliko dalekovid
da niko drugi ne vidi kuda idemo.
Branim se ćutanjem. Dok bijem ne pričam.
Politika nije kurva, Ona ne daje svima.
Gajim optimizam, ali uporno vene.
Izgleda da mu ovdašnja klima ne prija.
Vlada je štrajkačima glađu pružila podršku.
Proširila ga je na njihove porodice.
Naš narod neće ovo mirno posmatrati,
sada kada najslađe spava.
Nije nam sve palo s neba. Dosta toga smo sami uništili.
Policajac nije razbijao glavu. Odmah je obio bubrege.
Nismo džabe ratovali. Plaćali smo glavama.
Naša zemlja nije zaostala. Ona nije ni krenula.
Lako je ići vođinim stopama, samo pratite krvave tragove.
Uvlačeći se ušao je u anale.
Ključ rešenja je u nečijem džepu.
Da nisu davali znake života niko im ih ne bi uzeo.
Porodica je osnovna ćelija društva u koju stane jedva nekoliko zatvorenika.
Svaki zadatak ima političko rešenje.
Pade vlada. Drž'te lopova!
Pružila mi se šansa. Mrtva je.
U bračnim vodama tonu brodovi koji prevoze ludi kamen.
Policija je prva stigla na mesto zločina. Da sačeka žrtvu.
Demonstriramo silu. Buzdovane postavljamo na najviše položaje.
Na operaciju sam pošao praznih ruku, pa sam platio glavom
Rasejani smo jer slabo pamtimo.
GOJKO BOŽOVIĆ 1972.
Bobovo, Pljevlja
486
Aktuelna dezinformacija: Dobar dan!
Iskrivio se. Nije savijao kičmu.
Dlaka na jeziku čuva glavu.
Kod nas je svima dobro osim onima
koji to još nisu primetili.
Vlast im je u rukama a mi u šaci.
Od ovih na čelu
mozak puca.
Za potrebe novih bajki sebi su podigli dvorce.
Besmrtni su naša smrtna bolest.
Vatreno se borio protiv nekih rukopisa.
Rezultat je poznat. Utakmica može da počne.
Pobednici brišu istoriju.
Naša Ahilova peta je na čelu.
Samo da se besmrtni ne povampire.
Za nizak natalitet krivi su nerođeni.
Ćelije dišu punim plućima!
Naši znakovi jednakosti spojili su se u minus.
Sumnjivo je lice narodnog poslanika.
Figure u partiji pomeraju se po naređenju.
Neprijatelj ne spava. Svanulo mu je.
Nojevi su obezbeđeni. Potop može da počne.
BLAGOJE KRIVOKAPIĆ 1973. Nikšić
491
Sklopio je bezbroj brakova a ostao neoženjen.
Bio je matičar.
Misli brzo! Život nije partija šaha.
Plate doživljavaju zvjezdane trenutke. Ne mogu se vidjeti golim ikom.
Ljepota braka krije se u njegovom nagovještaju.
Čovjek koji serazlikuje od drugih mora biti bolji od njih.
LJUBOMIR BULATOVIĆ 1986.
Podgorica
493
Ne treba razbijati glavu sitnicama. Valja uzeti nešto krupnije.
Sve je ponio đavo. Samo je nešto ostalo lopovima.
Loše nam se piše. Zato narod ništa ne čita.
Umjesto da se hranimo jedemo što se ne jede.
Gledano iz mog ugla ja sam uvijek u ćošku.
VIRUS KRITIČKOG MIŠLJENJA Aforizam, kao kratka književna forma, nije u nas na velikoj cijeni, kod jednog dijela književne kritike. To je jedan od razloga što se najbritkija kritička riječ našla na margini književnog života. Nepravedno i neopravdano. U stvari, aforizam može da “privuče” tradicionaliste, kojima je bliska poslovica, koju je iznjedrila narodna mudrost, baš kao i znatiželjnike vremena sadašnjeg, čijem senzbilitetu ne odgovaraju rasplinute, epske i sofisticirane književne tvorevine.
Ovdašnji aforistčari nastavljaju zmajevsko - domanovićevsku tradiciju. Više od toga, oni su nasljednici znamenitog Stanislava Ježi Leca. Razmišljajući o Lecovom stvaralaštvu, Gabriel Laub tvrdi da “aforizmi ne samo da čitaocima postavljaju zahtjeve, oni im se obraćaju, agresivno i neodbranjivo, zbog svog izbrušenog vrha, iznenađujućih tokova misli, svoje duhovne ubojitosti”. U spisu "Umjetnost smijeha", Laub bilježi:"Poezija i filozofija ostavile su aforizmu u nasljeđe - preciznost forme i preciznost mišljenja. Nauka - preciznost posmatranja. Od filozofske definicije aforizam se često razlikuje samo svojom umjetničkom višesmislenošću." Nije u pitanju dvosmislenost kao značenjska neodređenost, jer se uopšte ne radi o dvosmislenosti kao entropiji, nego o značenjskoj polivalentnosti. Stanislav Ježi Lec je zapisao:"Kad mi se prebaci da sam dvosmislen, riječ je upravo o tome da sam nedvosmislen." Kad se želi zaobići mnogosmislenost, a nastoji izbjeći pojednostavljivanje, neophodno je aforizam, do kraja, precizno oblikovati. To i jeste njegovo osnovno obilježje.
Naši aforističari su se i sami, svojim aforističkim umijećem, odredili prema ovoj mini književnoj formi i kritičkoj formaciji. Tako će Savo Martinović doći do zaključka da je aforizam "tačka u kojoj se sijeku umjetnost i filozofija", a Ilija Marković, jedan od najplodnijih tvoraca umjetnosti aforizma, smatra da je aforizam "karikatura u kojoj su se riječi nacrtale." U tom je duhu i ova njegova meditacija:"Aforizam je književno djelo u nastavcima. Nastavlja se tamo gdje pamet stane." Za to je neophodna kritička subverzija, neravnodušna savjest i satirična britkost. To su, u stvari, atributi ovdašnje aforističarske gerile. Njeni protagonisti neštedimice su i proživljeno raskrinkavali zločinstva varvara, političko i moralno propadanje, ljudska nevaljalstva i društveni haos. U središtu njihove pažnje je sumorna sadašnjost, ali nije zaboravljena ni mistifikovana prošlost. Nijesu zapostavljene ni slabosti kulturnog obrasca, ni iracionalni mentalitetski talog. Njih posebno "privlači" tamna strana egzistencije.
495
Ironja i samoironja, proplamsaji duhovitosti, suverena vladavina dosjetke i smjehovite provokacje, javljaju se u našoj sredini kao obnova kritičikog duha, koji je bio ozbiljno skrajnut i pokoleban. Aforistčari su, zahvaljujući svom osjetljivom
senzibilitetu i kritičkoj svijesti, uspijevali da uspješno ironijski razobličavaju vrijeme naše besprimjerne krize i posrnuli svijet politike. U najboljim ostvarenjima satiričnog aforizma bila je prisutna osveta pameti, ali bez osvetničkog zlotvorenja. Buntovni aforističari prkosili su vlasti, koja je poništila i slobodu i istinu i zakon. Oni su pokušavali da uspostave slobodno mišljenje i slobodu kazivanja kao kritičku alternativu. Nijesu pristajali na zajednicu bez identiteta, niti na neslobodnu javnost, pa su, zato, postajali graditelji slobodne javnosti i slobodnog mišljenja. Bio je to trzaj snage otpora i vid nepristajanja na bezprizivno propadanje. Zaista su naši aforističari bušili balon mrtve javnosti zatvorenog i zastarjelog društva. I kad nijesu bili veliki umjetnici, bili su veliki u svojim kritičkim zanosima, kritičarskoj retorici i nepredvidljivim ishodištima. Pisali su baš onako kako su doživljavali svijet svojih opsesija u društvu propadanja. Činili su to bez dlake na jeziku i bez zadnjih namjera. Aforističari zastupljeni u ovoj Antologiji pretežno tematsko uporište nalaze u našoj dramatičnoj stvarnosti i društvenoj krizi bez premca. Oni su, kao nepomirljiva kritička družina, pokazali da se, u kratkom i duhovitom misaonom obrtu, može dijagnostikovati svijet okrenut naopačke. Naš udes je bilo teško pratiti kalamburom humora i prostodušnim smijehom, najviše s toga što se brutalizacija života našla u blizini tragičnog, pa je bilo suženo polje ironijskog razobličavanja. Ipak, u ovim aforizmima, tragično iskustvo preoblikovano je u diskurs smiješnog i komičnog. Predrasude, laži, manipulacije i mistifikacije postaju predmet njihove žustre kritičke i ironične refleksije. Oni govore u svoje ime i u ime svih koji nijesu u prilici da se javno usprotive nasilju i haosu. Šta oni brane? Brane slobodu, pravdu i univerzalne vrijednosti, a prije svega - vrijednosti ljudskog postojanja. Najbliži im je čin pobune. Koliko su mogli – budili su uspavane i ravnodušne. Suočeni sa apsurdnim društvom, aforističari postaju demistifikatori svih ideologija i svih iluzija. Najvredniji od njih, koji stižu do tamnih dubina egzistencije, stvaraju aforizam koji se može označiti kao antidogmatska kritička higijena. Često ironično ja vodi aforističara do eksplozije kritičkog duha i kritičkog fanatizma. Tada mu tolerancija nije bolja strana. Kad je to tako aforizam, i kad označava moralizatorsku žestinu i dopadljivu refleksiju, ne može postati eliksir produbljenog kritičkog mišljenja.
Pokazalo se da je prava vještina, u umijeću stvaranja umjetnosti aforizma, naći pravu riječ, osvojiti jezik koji je primjeren humorno-ironijskom iskazu. Zato i vrijedi ponešto reći u kakvom je odnosu jezik, kao potencijalitet, u odnosu na oblikovanje aforizma? Svakako, u odnosu velike zavisnosti. U jeziku je sadržana elementarna snaga, pretpostavka dejstvovanja i suštastvenog saznanja. Britkost, jezgrovitost i odsječnost, plahost i ustreptalost u aforizmu, prozvode bljesak i
varnicu kritičkog mišljenja. Plamen, koji munjevito sijevne, osvijetli mračne prostore stvarnosti, učini ih vidljivim, a zatim nestane. I kad nestane, on je zapamćen, jer je nastao da ne bi bio zaboravljen. Poslije toga, ništa više nije kao što je bilo prije toga. Razumljivo je da jezik nije nikada samo instrument satiričnog mišljenja i duhovnih vježbi, nego i podsticaj, možda i odlučujuća provokacija za ironičnu i polemičku avanturu. Sam jezik navodi aforističara na kritičko sažimanje i misaonu pregnantnost. Ako je jezik negdje aktivan i djelotvoran, onda je to u aforizmu.
Minimalne formalne pretpostavke u stvaranju aforizma čine da je riječima tijesno, ali ne i mislima. To je, u stvari, plodan paradoks. Tu bi mogli identifikovati i sličnosti u stilu umjetnosti aforizma. Nasuprot baroknoj razbarušenosti, razuđenosti i razgranatosti, ovdje je djelatna poetika minimalizma ili kreativnog redukcionizma. Jezičko sažimanje u neposrednoj je vezi sa oblikovanjem jezgra značenja, sa visoko određenim obrisima smisla. Tako nastaje i zatvorena i otvorena forma. Istovremeno. U njoj je sadržan i zaplet i rasplet. I pitanje i odgovor. I zagonetka i odgonetka. Tako se i uspostavljao jedan kritički medijum, koji svoj uspon oblikuje kao lucidnu poentu, kao majstoriju dosjetljivosti. Taj kritički diskurs snažno oblikuje žestoki temperament aforističara. Kad se temperament ne kontroliše, aforizam može uploviti u razbarušenost i kalambur, u ačenje. To je, u stvari, granica između aforizma koji ima unutrašnju snagu i stvaralački ritam i aforizma koji je skliznuo u haotičnu proizvoljnost. Tu već postoji i opasnost od prisustva prizemnog diletantizma, misaonog haosa i nekreativne improvizacije. Izražajne moći jezika mogu da prevare i zavedu, naročito ako govorni galimatijas prevlada kritički duh i misaonu lucidnost. Ako nepredvidljivost poente u konačnosti aforističarskog iskaza nije domišljena, ako nije oblikovana darovitošću umjetnika, prijeti joj opasnost da sklizne u ispraznu retoriku i simulirajući patos. To se, već, teško moglo dogoditi u ovoj Antologiji odabranim aforističarima i pored toga što često nijesu daleko od patetičnih strasti, familijarne neobaveznosti i polemičke isključivosti. Umijećem dramatizacije mini teksta kroti se nepredvidljiva razbarušenost i neodređena ustreptalost, a kristalizuje se kritičko ishodište kao koherentna domišljenost. U stvari, naši najbolji aforističari ne postaju žrtve ove izrazite verbalne i misaone redukcije, jer se njihova lucidnost okončava kao jezička virtuoznost, kao kritička neposrednost, kao živo treperenje duha i kao jasan oblik mišljenja. Za rasne aforističare neprihvatljiva je zbrka u mišljenju, baš kao i bilo kakve misaone pregrade i društveni tabui.
Uz individualne razlike u vještini oblikovanja sažetog iskaza, provokativnih saznanja i satiričnih iskošenosti, aforističarima koji su se našli u ovoj Antologiji zajednička je pobunjenička energija i antidogmatski čin ironičnog mišljenja. U traganju za istinom, oni ponajviše kazuju baš to što se u neslobodnoj političkoj
zajednici i filistarskoj kulturi prećutkuje. Satirična žaoka je u motivacionom središtu i literarnom ishodištu. Njihovi aforizmi nijesu samo aktuelna gledišta i laička mudrovanja, već u najboljim realizacijama imaju trajniju filozofsko - književnu vrijednost. Njihov stilski dijapazon iznenađujuće je širok: od prozivki, kao direktnih obraćanja i supstancijalnih iskaza, do postmodernističkih poigravanja. To se, primjerice, odnosi na umjetnost aforizma Mitra Mitrovića, Pavla Kovačevića, Dejana Lopičića, Vuka Bezarevića, Mija Miranovića Grofa, Radomira Rackovića, Milana Duga Krivokapića, Radivoja Bojičića, Vladimira Jovićevića Jova, Dragana Koprivice, Milenka Pajovića, Višnje Kosović, Vladislava Vlahovića, Ranka Pivljanina, Radoja Mađa Golovića, Vladimira Mićkovića, Ilije Lakušića i Dragana Drinčića, kao i na aforizme autora ove Antologije. Najradije bih pomenuo sve izabranike - aforističare, a njih je preko stotinu, ali to nije neophodno, jer oni se svojim aforizmima dovoljno i sugestivno predstavljaju.
Aforističari koji su se našli u ovoj Antologiji uveliko pokazuju da se naš satirični aforizam pomjerio sa društvene margine u središte društvenog i kulturnog života. I da je u stalnom usponu. Mnogi od njih su pokazali svoju kreativnu snagu i sa svega nekoliko aforizama. Konačno, kvantitet ne određuje kvalitet. Njeno objavljivanje vidim kao iskorak iz zatvorenog društva i kao virus kritičkog mišljenja. Trebalo bi ovakvo uvjerljivo prisustvo aforističarskog kritičkog nespokoja i budilničke energije shvatiti kao prisustvo kiseonika u zagušljivim lavirintima sumorne i mrakovite zbilje. Možda će aforizmi, tematski najbliži ovdašnjim nemirnim vremenima, doživjeti aktivnu i aktuelnu recepciju, ali su, svakako, najvredniji oni koji posjeduju univerzalno važenje i koji su smišljeni za dugo trajanje.
Ratko Božović
AFORIZAM KAO SAŽETOST
Prije dvadesetak godina, u Crnoj Gori je počeo da se rasprostire, u raznim formama, humoristički i satirički duh, koji nije ranije imao dovoljno visok javni rang i zastupljenost u crnogorskoj kulturi. Kao znak sigurnog osvajanja ove oblasti duha, pojavljuje se ova dragocjena Antologija crnogorskog aforizma, koju su zamislila i ostvarila trojica uglednih aforističara ovog podneblja u sveopštoj transformaciji i razvijanju: Savo Martinović, Veljko Rajković i Dejan Tofčević. Ona uspostavlja kontinuitet s tradicijom njegovanja originalnog, i dokazanog, smisla za humorističko i satiričko izražavanje, ali koja je neopravdano i neoprostivo zapostavljena, kao i mnoge druge, po nacionalni duh, važne tradicije. Knjiga aforizama Rijetke čestice će, vjerujem, postati važan i karakterističan datum novije crnogorske kulture, a nastala je kao rezultat djelovanja tek osnovanog i inicijativnog Udruženja humorista i satiričara Crne Gore.
Humor je najviša, najplemenitija i najrazvijenija forma duha, bez njega nema zrele i cjelovite nacionalne kulture. On je izraz samopouzdane i kultivisane spremnosti jedne nacije da se suoči sa sobom i svojim manama, da na sebe primi kritički, satirički duh do nivoa bespoštednosti. Zato knjiga aforizama crnogorskih, Rijetke čestice, nije obično djelo od svakog dana. Ona je ubjedljivo svjedočanstvo da crnogorska kultura postepeno prelazi iz opširnog, rasplinutog, epskog tona u sažeti, jezgroviti i dramatski.
Veljko Radović
499
S a d r ž a j: Uvod .............................................................. 7 Kosta Krušić ................................................... 9 Mirko Petrić ................................................... 12 Miloš Radusinović ......................................... 17 Radojica Becić ................................................ 19 Marko Đonović .............................................. 22 Pero Vujotić ................................................... 26 Mihailo Ruso Đurović ................................... 28 Vladimir Kusovac .......................................... 31 Branko N. Rakočević ..................................... 34 Veljko A. Popivoda ....................................... 36 Vojislav Vulanović ........................................ 38 Cvetko Lainović ............................................ 43 Dušan Đurišić ............................................... 47 Dušan Ičević .................................................. 54 Mitar Mitrović .............................................. 58 Nikola Šaranović ........................................... 66 Vojislav Brnović ........................................... 69 Vojislav Vujotić ............................................ 71 Vladislav Pavićević ...................................... 73 Pavle Veličković ........................................... 76 Savo Martinović ............................................. 78 Boško Odalović .............................................. 91 Nikola Racković ............................................ 95 Milorad Kalezić ............................................. 100 Božidar S. Nikolić ......................................... 105
500
Veselin Brnović ............................................. 108 Radomir Đurović ........................................... 114 Miladin B. Nikolić ......................................... 116 Komnen Bulatović ......................................... 118 Rako Nikčević ................................................ 121 Ratko Šoć ....................................................... 125 Neđeljko Neđo Varagić .................................. 129 Zef Bato Dedivanović .................................... 133 Pavle Kovačević .............................................137 Dejan Lopičić .................................................150 Cvijeta Milatović Todorović ..........................163 Vuko Bezarević ..............................................165 Anton Dudo Zakovšek ................................... 170 Miloš Bato Milatović ..................................... 173 Radomir Mićunović ....................................... 175 Nikola V. Stanišić .......................................... 181 Milija Bulatović ............................................. 184 Andrija Markuš .............................................. 187 Pavle Mirković ............................................... 191 Predrag V. Mugoša ........................................ 195 Stanka Jovanović Brajović .............................197 Branko Ćirović Ćiro ...................................... 200 Murat Ćorović ............................................... 202 Bogoljub Boban Velimirović ........................ 205 Mijo Miranović Grof ..................................... 207 Radomir Racković ......................................... 214 Avdija H.N. Kajević ...................................... 227 Slobodan Žugić ..............................................229 Luka Lagator ..................................................231 Vukota Babović ............................................. 234 Dobrašin Jelić .................................................236 Petar Kandić ...................................................239
501
Ratko M. Pavićević ........................................241 Dragomir Vuksanović ....................................247 Rajko Joličić Krnjičanin .................................250 Milan Dugo Krivokapić ..................................252 Ilija Lakušić ....................................................257 Mihailo Radojičić ......................................... 266 Blagoje Vujisić ............................................. 269 Jovo Knežević .............................................. 271 Radivoje Bojičić ...........................................275 Ratko B. Brković ..........................................288 Vladimir Jovićević Jov .................................291 Milorad Joknić ..............................................299 Lazar Božović ...............................................303 Čedo Baćović ................................................305 Slobodan B. Đurović .....................................307 Jovan Eraković ..............................................309 Dragan Koprivica ..........................................314 Veselin Mišnić ..............................................323 Milenko Pajović ............................................331 Ragip Sijarić ..................................................343 Senad Strujić ..................................................345 Božidar Markuš .............................................347 Veljko Rajković ............................................349 Milomir Šarančić Leki ..................................359 Šaban Dizdarević ..........................................362 Zoran Raonić .................................................364 Milko Grbović ...............................................367 Dragan Pavličić .............................................370 Predrag Peđa Puletić .....................................374 Vlajko Ćulafić ...............................................376 Slavka Klikovac ............................................380 Višnja Kosović ..............................................382
502
Stojan Čabarkapa ...........................................388 Zoran Đurović ............................................... 390 Borivoje B. Orović .........................................394 Milinko Bojat .................................................397 Dobrašin Kićović ...........................................399 Dejan Miličić .................................................401 Milica Papović...............................................406 Darko Drljević ...............................................408 Vladislav Vlahović ........................................410 Dragan Drinčić ..............................................420 Slobodan Čurović ..........................................425 Dragan Sklender Pele ....................................427 Milutin Đuričković ........................................429 Darko Batan Žunjić .......................................435 Vladimir Mićković ........................................438 Ranko Pivljanin .............................................446 Miroslav Kovačević Mikkeli .........................454 Vladan Ćizmović Čiki ...................................458 Milorad Grbović ............................................462 Dragan Vukajlović .........................................466 Radoje Mađo Golović ....................................468 Dejan Tofčević .............................................. 476 Gojko Božović .............................................. 486 Blagoje Krivokapić........................................ 491 Ljubomir Bulatović ....................................... 493 Virus kritičkog mišljenja ............................... 495 Aforizam kao sažetost ................................... 499 S a d r ž a j...................................................... 500 .
503
____________________________________________________ CIP – Katalogizacija u publikaciji Centralna narodna biblioteka Crne Gore, Cetinje 821.163.4-84(082.2) RIJETKE ČESTICE: Antologija crnogorskog aforizma/ (priredili) Savo Martinović, Veljko Rajković, Dejan Tofčević. – podgoric: Specijal). – 503 str. ; 21cm Tiraž 1000 –U vod / Savo Martinović, Veljko Rajković, Dejan Tofčević: 5 – 7. ISBN 86-908167-0-4 1.Martinović, Savo CONISS.CG-ID 10027024
____________________________________________________
