Revolucije u Rusiji 1917. godine

Ruska revolucija 1917. predstavlja niz ekonomskih I društvenih previranja koji su otpočeli u februaru ukidanjem autokratske monarhije na ččelu sa carem Nikolajem II Romanovim, a završilo se građanskim ratom koji je doveo do nastanka Sovjetskog Saveza 1922, godine,

Rusija po č etkom 20. veka

U carskoj Rusiji početkom 20. veka povećava se nezadovoljstvo sve većeg broja stanovnika zbog nepovoljnih uslova za život i usporenog napretka. Nezadovoljstvo je pojačano ulaskom Rusije u I svetski rat i mnogobrojnih poraza ruske vojske.

Februarska revolucija

Svi slojevi stanovništva, od seljaka do buržoazije, izmučeni gladom i nemaštinom, podigli su pobunu 8. marta 1917. u Petrogradu. Posle dva dana postalo je jasno da je reč o revoluciji.

Revolucionari zauzimaju sva važnija mesta u prestonici, među njima i Admiralitet, Zimski dvorac, Petroplavsku tvrđavu i hapse poslednje članove carske vlade. Kada je vojska otkazala poslušnost caru, bilo je jasno da se vladavina Nikolaja II uskoro bliži kraju. Car se dobrovoljno odrekao vlasti i ustupio je bratu Mihajlu, ali on je abdicirao baš kao i ostali članovi carske porodice. U Rusiji je proglašena republika.Obrazovana je Privremena vlada na čelu sa Aleksandrom Kerenskim, ali ni ona nije uspela da reši probleme u državi. Stanje je sve više išlo na ruku radikalnim boljševicima koji su situaciju u zemlji iskoristili da izvedu komunisičku revoluciju i preuzmu vlast.

Oktobarska revolucija

Dolaskom Privremene vlade na vlast u Rusiji se ništa nije promenilo. Nezadovoljstvo naroda je i dalje raslo. Vođa boljševika, Vladimir Iljič Uljanov Lenjin počinje sa razradom plana novog ustanka u septembru 1917. godine. Pored njega važniji revolucionari bili su Lav Trocki i Staljin. Nastojali su da pridobiju vojsku na svoju stranu u čemu su i uspeli. Pobuna je počela u zoru 7. 11. 1917.

godine. Akcijom boljševika upravljao je Lenjin. Već rano ujutru boljševici su zauzeli sva važnija mesta u prestonici, ali je Zimski dvorac još uvek držala vlada. Kerenski je uzalud pokušavao da izvrši kontranapad, ali vojnici su ignorisali njegove komande. Članovi posade krstarice ’’Aurora’’ odbijaju da isplove i uperavaju topove na Zimski dvorac (sedište vlade). Tim događajem je počela istorija komunizma.

Diktatura proletarijata

Posle završetka revolucionarnih operacija, obrazovana je privremena vlada ’’radnika i seljaka’’ pod nazivom Sovjet narodnih komesara (Sovnarkom), čiji je predsednik bio Lenjin. Decembra 1917, organozovani su izbori na kojima pobeđuje seljaci, ali boljševici poništavaju izbore. Kada su boljševici ostali u manjini, Lenjin je zabranio rad skupštini. Tada je zaveo diktaturu proletarijata (januar 1918.). Marta 1918. godine boljševička vlada uspela je da sklopi separatni mir sa Nemačkom u Brest-Litovsku.