Revijalni + informator

Ревијални број, мај 2013.Лист студенатаБиолошког факултета,Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета,

Универзитет у Београду

УредникРадојевић ДушанБиологија, IV семестар

РедакцијаВукојичић АлександраМолекуларна биологија и физиологија, мастерСтојановић МаркоЕкологија, VI семестар

Петровић Невена Молекуларна биологија и физиологија, мастерПетровић БојанМолекуларна биологија и физиологија, IV година

Спасојевић МиленаБиологија, IV семестар

Пајић ТањаБиологија, апсолвентГајић Марија Биологија, VIII семестар

Бошковић АнаБиологија, апсолвентИлић ЛенаБиологија, II семестар

Павловић НаташаБиологија, IV семестар

Ђурић ПетарМолекуларна биологија и физиологија, II семестарВулетић АнаЕкологија, VIII семестарСтанисављевић СузанаМолекуларна биологија ифизиологија, VIII семестар

Васовић МаријаЕкологија, IV семестар

Ђоковић ВеснаМолекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић ЈеленаБиологија, апсолвент

СараднициНоваковић МилицаСпасојевић ТамараВасић Светлана

Адреса редакције[email protected]

ШтампаAlta Nova d.o.o.Угриновачки пут 16аЗемун, Србија

СИМБИОЗА

ПетровићНевена

ВукојичићАлександра

ПајићТања

ГајићМарија

СтанисављевићСузана

ЂоковићВесна

ВулетићАна

Илић Лена

СпасојевићМилена

Павловић Наташа

СтојановићМарко

Ђурић Петар

РадојевићДушан

ПетровићБојан

Редакција Симбиозе и Марина ентомолошка мрежа :)

Фотографија са насловне стране:© Dirk Luchtman 2011

2

Садржај Студентске организације

Студентски парламент, ССБФ и Спортскодруштво Биолошког факултета

4

Биолошко истраживачко друштво

,,Јосиф Панчић”5

Информатор Биолошког факултета

Основе академске студије8Тест са прошлогодишњегпријемног испита

20 Први број

23-24Brucosh vulgaris

HOMEBLOCK ГЕНИ 25Историја микроскопије 26Мет Ридли - Геном 27

Други број

Биодиверзитет29Студентски трг31

28

32 Оригами

Градски пејзаж

Трећи број

33Леска

35Џиновске медузе

Четврти број

Клонирање сисара 36

Пропадосмо у пропас! 37Пети број

Шести број

Седми број

Апсолвентска песма3940 Феромони

Бео зоо врт 43

Интернет у сврси науке 44

41 Шта ће покретати сутра?!

Како до праксе?

45

Не тако обичне животиње 48Близанци 49

Биологија се бави уметничким делима

51-52

Путопис53

50

55 Социјална интелигенција

Фрактали

57 Предатор у блаженом трансу

58 Писаћу ти радиоактивна писма

Упис на мастер студије и студирање по старом

47

3

Уводна реч

Трећи и четврти број је уре-ђивала Вулетић Ана, студенткињамодула екологија и заштита жи-вотне средине. Четврти број јеобјављен у зимском семестру2011/2012. Наредних неколико ме-сеци часопис није излазио, до ок-тобра 2012. када смо објавили петиброј.

Променили смо дизајн ча-сописа, али рубрикама, које је јошТијана са колегама у првом бројукреирала, остали смо доследни увећој мери. Отворен је налог насајту issuu.com где објављујемо ча-сопис, с обзиром да и даље излазисамо у електронској форми. Са-дашњу редакцију чине: Илић Лена,Вукојичић Александра, СтојановићМарко, Петровић Невена, Петро-вић Бојан, Ђоковић Весна, Спа-сојевић Милена, Пајић Тања, ГајићМарија, Бошковић Ана, ПавловићНаташа, Ђурић Петар, Вулетић Ана,Станисављевић Сузана, ВасовићМарија и Живановић Јелена. 11.марта је објављен седми број.

Ово је први број Симбиозекоји ће доживети штампано из-дање (надамо се да ће их бити јошпуно), а у оквиру којег ћете наћиодабране текстове из свих до садаобјављених бројева. У овом бројусе налази и информатор који је

Симбиоза је часопис студе-ната Биолошког факултета Универ-зитета у Београду. Покренут је2010. године од стране студентскогПарламента Биолошког факултета,са циљем да промовише Био-лошки факултет и активности укојима учествују студенти Биолош-ког факултета. Такође часопис по-клања велику пажњу науци и новимнаучним достигнућима из областибиологије.

Прва два броја је уређи-вала Милекић Тијана, студенткињамодула екологија и заштита жи-вотне средине. Она је заједно санеколицином колега у жељи да по-бољша комуникацију између сту-дената различитих модула сациљем размене искуства и знањапоставила темељ Симбиозе.

У редакцији која је спре-мила први број, било је десеторочланова. Поред Тијане у реализа-цији првог броја учествовали су и:Бојан Петровић, Стефан Прековић,Никола Сматлик, Слађа Шимрак,Марија Ненадић, Ана Вулетић, Ни-колина Драгојевић, Стефан Стошићи Јована Пантовић.

За сваки следећи број текс-тове је писало све више студената.Данас редакцију Симбиозе чини се-дамнаест студената.

Фантастичан свет информација биолошке заједнице вам је пред очима.

намењен будућим студентима Био-лошког факултета са свим не-опходним информацијама, каои тест са прошлогодишњег пријем-ног испита.

На страници студентскогсајта:http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/studentska-tela-menu/studentski-par-lament-menu/izdavacka-delatnost-menu можете погледати све бројевеСимбиозе и прочитати текстовекоји нису у оквиру овог броја.

Сви заинтересовани сту-денти (и будуће колеге) нам семогу придружити у креирању часо-писа. Наша адреса је:[email protected]

Испред редакције захва-љујем се Биолошком факултету иСтудентском парламенту што сунам омогућили штампање овог ре-

вијалног броја.

Уживајте у читању наше иваше Симбиозе.

Срдачан поздрав,

Радојевић ДушанГлавни и одговорни уредник

Сајт студената Биолошког факул-тета се налази на адреси: http://biolozi.bio.bg.ac.rs/

Уколико желите налог насајту како бисте могли да постав-љате вести, обратите се админи-стратору на e-mail: [email protected]

Још увек нису све опцијеурађене, али временом ће битидорађене. Исто то важи и са оп-цијом Библиотека у коју ће се до-давати презентације, скрипте ииспита питања.

Од 28. марта је у употребифорум на новом сајту студенатаБФ-а, што је јако битно за студентестаријих генерација који користефорум на биолози.нет, али и за свеостале пошто је форум апдејтованса новим информацијама.

Молимо Вас да се реги-струјете (наравно, ко има намеруда га користи).

Надамо се да ће Вам се сви-дети.http://biolozi.bio.bg.ac.rs/forum

Администратор

Студентски сајт и форум

Студентске организације

4

У складу са модернизацијом и реформом на-ставно-научног процеса, на факултету се одвија врлоинтензиван и развијен студентски живот кроз Сту-дентски парламент и бројне студентске организацијекоје делују на Факултету.

На Факултету делују студентске организацијекоје ће Биолошки факултет и даље, у складу са финан-сијским могућностима, помагати и то:

Студентски парламент Биолошког факултетаје орган преко којег студенти остварују своја права иштите своје интересе на Факултету. Парламент се са-стоји од 21ог члана, од којих су 15 чланови изабранипредставници сваке генерације студената основних имастер академских студија на Факултету ((4+1)х 3=15),а 6 чланова се бирају као представници свих студе-ната Факултета. Право да бирају и буду бирани имајусви студенти Биолошког факултета. У циљу оствари-вања интереса студената Биолошког факултета, Пар-ламент остварује сарадњу са другим органимаФакултета и Униврезитета у Београду, са надлежнимминистарствима, другим државним органима и орга-низацијама и органима локалне и градске управе, дајемишљење и предлоге надлежним органима у вези сапитањима која су од интереса за рад Факултета и ви-соког образовања. Парламент сарађује са другим сту-дентским организацијама и удружењима у земљи ииностранству. Парламент заступа Председник Парла-мента. Студентски парламент је у досадашњем радуса студентима, подигао ниво обавештавања студе-ната на виши степен, првенствено путем сајта студе-ната Биолошког факултета, сајта Студентскогпарламента Биолошког факултета као и путем часо-писа „Симбиоза“. У сарадњи са Биолошким факулте-том Студентски парламент низ година организује„Сајам науке“, традиционалну манифестацију којастудентима Биолошког факултета пружа могућностволонтирања у лабораторијама при Институтима уБеограду. Такође, оно што је најважније, чланови Сту-дентског парламента су у току сваког дана доступнисвим студентима за сваку недоумицу или проблемкоји имају.

Друштва студената биологије, у разним орга-низационим облицима, постоје од 1955. године, кадаје основано Истраживачко друштво студената биоло-гије „Јосиф Панчић“. 1966. је основан Клуб студенатабиологије, а 1978. Биолошко-истраживачки клуб„Јосиф Панчић“, који касније прераста у друштво, а

постоји и данас. Активност је добровољна, уз под-ршку наставника и сарадника са Факултета. Рад је ба-зиран углавном на оне активности којих нема удовољној мери у редовном наставном процесу. Те-жиште је на теренском раду, који обезбеђује потврђи-вање стеченог знања и лакше стицање новог.Друштво није искључиво оријентисано на студентебиологије.

Савез студената Биолошког факултета је удру-жење студената овог факултета и пуноправни члан Са-веза студената Београда. Савез је добровољно,непрофитно удружење студената Биолошког факул-тета, основано на неодређено време. Области дело-вања ССБИФ су побољшање студентског стандарда иуслова студирања. За кратко време свог постојањаСавез студената Биолошког факултета је омогућиостудентима да бесплатно похађају часове странихјезика, што им је сходно струци за коју су се опреде-лили есенцијално. Такође, постоји још низ едукатив-них активности у којима студенти могу да учествују,као на пример, курс прве помоћи или почетни курсопште и органске хемије. У склопу Савеза у току јеформирање пројектних тимова и тимова који ће ор-ганизовати хуманитарне акције.

Спортско друштво Биолошког факултета јеорганизација основана ради обављања активностистудената у области универзитетског спорта. Спорт-ско друштво бави развојем спорта на факултету иобезбеђивањем услова за бављење спортом. Спорт-ско друштво Биолошког факултета је члан Заједницеорганизација студената природних наука.

Све студентске организације Биолошког фа-култета међусобно су повезане и делају као једно ве-лико студентско тело Факултета и примарно постојекако због заштите студентских интереса и права такои због повезивања свих студената и формирања нор-малног окружења за студенте у коме има места и застудирање и за дружење.

Председник Студентског парламента

Биолошког факултета

Милица Новаковић

Студентско биолошко друштво – БИД Савез студената Биолошког факултета – ССБИФ

Спортско друштво Биолошког факултета

Студентски парламент

Биолошко-истраживачко друштво

Савез студената

Спортско друштво

ЛогоСавеза студенатаБиолошког факултета

5

”Своје потенцијале и истраживачке способ-ности, студенти при Биолошком факултету у Бео-граду, могу применити у бројним секцијама које суобједињене у Биолошком истраживачком друштву,,Јосиф Панчић”. Биолошко истраживачко друштво“Јосиф Панчић” (БИД) је најстарије студентскодруштво на нашем факултету. Друштво је основано26.04.1978. године од стране тадашњих студенатаБиолошког факултета. БИД данас има преко 100 чла-нова и функционише кроз девет секција: флори-стичка, миколошка, териолошка, ентомолошка,херпетолошка, орнитолошка, хидробиолшка, био-спелеолошка и лихенолошка. Чланови ових секцијасу укључени у бројне активности које подразумевајутеренски рад, који је неизоставни део васпитно-об-разовног процеса у настави биологије за сваког сту-дента и доприноси проучавању биодиверзитетанаше земље и стручном оспособљавању и усаврша-вању будућих научних кадрова. Терени се организујусваке године и подразумевају како једнодневне, којисе одрађују у току школске године, тако и више-дневне терене током лета, након јунског рока, којимогу трајати и до две недеље.”

Овако је у првом броју Симбиозе Милица Не-надић представила Биолошко истраживачкодруштво „Јосиф Панчић“. Од тада до данас Друштвоје прешло дугачак пут. Те школске 2009/2010. годиниоджана су бројна предавања, као на пример преда-вања Александра Ћетковића „Праћење стања див-љих пчела у Србији“ и Владимира Јовановића„Диносауруси у савременом добу“. Организовани субројни једнодневни терени, као и два вишедневнатерена на територији реке Грзe. Извод из текста Ђ.Васиљевића „Грза“ који следи приказује део атмо-сфере на Грзи у периоду од 2008. до 2010. године.„Неколико ентузијаста пронашло је малу зараван

Биолошко истраживачко

друштво ,,Јосиф Панчић”

© Кулић Лена

© Антић Драган

6

испод дома и ту се настанило са својим шаторима.Сам дом је стара оронула зграда са десетак соба,трпезаријом, кухињом, тоалетом и два туша. Поредтога што повремено угости планинаре и истраживаче,дом је, на опште одушевљење чланова Друштва, биои стално пребивалиште за неколико слепих мишева ипухова. Причало се чак и о једном повећем смуку.Ипак, колико год хладан, прашњав и оронуо, дом јеимао неки свој јединствени шарм и није га било тешкозаволети. Нарочито због огромне терасе која у попо-дневним сатима, кад сунце крене да залази, пред-ставља идеално место за одмор и опуштање.“Након Грзе уследиле су Борања и Милешевка ...

„Упркос свим прогнозама, киша није падаладок смо били на терену. Неочекивано разведравањеи отопљавање, на опште задовољство, пожурили смода што боље искористимо. Све секције су кренуле,свака на своју страну у обилазак терена, потрагу за за-нимљивим локалитетима, сакупљање узорака... Хид-робиолози су се спуштали до Радаљског језера иДрине, ботаничари су обилазили околне ливаде ишуме, биоспелеолози и териолози пећине, а ентомо-лози су поставили разнобојне клопке и са кечерималетели по околним ливадама. Као и сваки пут до сада,нисмо на терен кренули сами. Наши стручни сарад-ници, махом асистенти и докторанти на Биолошкомфакултету, поново су кренули са нама, одавали нам„тајне заната“ на терену, дружили се са нама. ДомарМаки нам је несебично помагао, што у кухињи (јер ње-говом умећу нико од нас није ни пришао), што у сна-лажењу по планини, налажењу пречица, скривенихпоточића, пећина...“

„За први од два летња терена избор је пао накањон Милешевке. Такав избор није направљен слу-чајно. Надморска висина у распону од 1200 до преко1500м чини да је крај јула идеалан за истраживање тогподручја, поготово вегетације. Преко 30 члановадруштва у село Милошев До стигло је 19. јула каснопоподне. Били смо смештени у просторијама Основнешколе „Свети Сава“, чије две ушионице смо кори-стили као спаваонице. У дворишту школе поставилисмо и неколико шатора, али је само неколицина храб-ријих заиста и спавала у њима јер ноћу је у Милоше-вом Долу изузетно хладно. То прво поподне протеклоје у распакивању, припремању хране, сређивањукампа, дружењу, а права акција наступа сутрадан. Оче-кивали смо да ће планина Јадовник бити лепа и заним-љива, али оно што смо затекли нисмо могли ни дасањамо. Предивне и изузетно богате планинске ли-ваде, прастаре шуме јела, изузетни камењари... Свешаролико и богато врстама, све неистражено! А теккањон.Довољно дубок да ни ГПС не може да ухватисигнал. Река Милешевка ледена и пуна пастрмки. Тра-гови медведа и шакала које смо виђали у блату поредводе. И константно присуство белоглавих супова којинам круже високо изнад глава. Већ првог дана смо сезаљубили у Јадовник и Милешевку. Чак ни врло чудневременске прилике, смењивање кише и ветра са сун-

цем на мање-више сваких пола сата, нису могле дапокваре утисак. Наредних седам дана трудили смосе да обиђемо што већи део подручја и пронађемошто различитије локалитете и екосистеме који ћебити предмет даљих детаљнијих истраживања. Тихседам дана пролетело нам је као пљесак дланом одлан.“

Други терен у кањону реке Милешевке је биоприлично посећен како су се „бидовцима“ придру-жили студенти географије, психологије, историјеуметности и шумарства. Права дружина младих ен-тузијаста! Како је цео тај терен изгледао у очима овихљуди, испричао нам је Никола Планојевић.

„Рад обе секције ми је био веома интересан-тан и пошто смо се сви већ добро познавали, нисамсе устручавао да им поставим разна питања, на којасу они увек детаљно и радо одговарали. Тако сам саботаничарима упознао нетакнуту природу врха пла-нине Јадовник, где сам од вође секције Ђорђа Васи-љевића научио да разликујем одређене биљке,њихове морфолошке целне и таксономске карак-тере, као и њихова својства и употребу у народној ме-дицини, кулинарству и фармакологији. Мојој срећиније било краја када сам сазнао да следећег данаимам прилику да идем са териолозима у пећини напланини Ћетаница да ловим слепе мишеве (односнољиљке, како им је стручни назив). Ту част нам је омо-гућила Јелена Јовановић, која је једна од мало-бројних људи у Србји који су квалификовани захватање и детерминацију тих фасцинантних ство-рења. Од ње смо научили како да поставимо мрежуза лов, како да поступамо са њима, како да им детер-минишемо врсту и који су им основни таксономскикарактери. Тих пет сати које са провео са њима упећини ћу памтити као једно од најлепших искуставау животу, не само зато што сам научио многе стварикоје нисам ни знао да ме занимају, већ зато што самимао прилике да радим нешто што никад не бих: дау рукама држим великог потковичара (Rhinolophusferumequinum).”

Од првог броја Симбиозе БИД је организоваои две изложбе фотографија са теренских акција. Обеизложбе, „Панчићев еден“ (2010.) и „Природа вас по-сматра“ (2012), су премијерно приказане у Студент-ском културном центру Београд. Изложба „Природавас посматра“ је након тога сасвим случајно добилапридев „путујућа“. Преко СКЦ-а, Завода за заштитуприроде Србије и Истраживачке станице Петницадео изложбе је доспео и до Националног парка„Тара“. Пре пар дана имали смо прилику и да будемогости Центра за посетиоце НП Тара у Бајиној Башти иприсуствујемо отварању наше путујуће изложбе, раз-говарамо о Тари и будућој сарадњи...

Оно што нам сада предстоји је да дочекамо ипрославимо 35 година Друштва, планирамо будућетерене, активности и наставимо ово лепо дружењекроз истраживање природе.

Спасојевић Тамара

симбиоза

7

Brucosh vulgaris

да ли стезнали...

наука и прикљученија

интернету сврсинаукеинтервју са: сп

ор

тск

ев

ест

и

извештајстудентског парламента

Супернатурал

студ

ен

ти

Институти

студентске праксе

ве

сти

сајам науке

мастер студије

Приматијада

Заштитијада

Савез студената

БИ

ДИЗЛОЖБЕ

календар

путописи

но

ћи

стр

ажи

вача

дан истраживача

историја микроскопије

еколошки магазин

биодиверзитетстуд

ен

тскитр

г

градски пејзаж

орах

оригами

леска

џиновске медузе

зоо врт ботаничкабашта

близанци

wwf

фрактали

информаторБиолошки факултет

Универзитет у Београду студенти

подводна путовања

катедре

пријемни испитпредмети

...од 2010. са вама

календар догађаја

плакати

8

ИНФОРМАТОР

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ИНФОРМАТОРЗА БУДУЋЕ СТУДЕНТЕ

Београд, 2013.

9

ЧЕКАЈУЋИ ЗГРАДУ БИОЛОШКИ 160 ГОДИНА

Ове године Биолошки факултет Универзитетау Београду обележава 160 година постојања, а овешколске године навршава се и 40 година од осни-вања студијског програма Молекуларна биологија ифизиологија и 15 година од оснивања студијског про-грама Екологија и заштита животне средине.

Иако је Биолошки факултет формално једанод најмлађих факултета Универзитета у Београду, ви-сокошколско образовања из биологије у Србији имавеома дугу традицију. Његове основе, а тиме и ос-нове Биолошког факултета, постављене су још 1838.године, оснивањем Лицеја у Крагујевцу, односно 1853.године Устројенијем Књажевско-Србског лицеја уБеограду, на коме су се у оквиру Јестествословно-техничког оделенија наука, поред осталих дисцип-лина, изучавале и ботаника и зоологија. ПрерастањемЛицеја у Велику школу 1863. године, универзитетсканастава из биологије се најпре одвија на Техничкомфакултету, а од 1873. године на Природно-математич-ком одсеку Филозофског факултета, у оквиру Бота-ничког и Зоолошког завода и Физиолошког кабинета.У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре наобали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији,на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Вели-кој школи, како би се по његовим речима «омладинаботаници учила». 1898. године Ботанички завод,данас Институт за ботанику, сели се у Ботаничкубашту, где се и данас налази. После другог светскограта, 1947. године, Природно-математички одсек Фи-лозофског факултета постаје самосталан Природно-математички факултет, а Ботанички завод саБотаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошкизавод са својим Катедрама постају организационејединице Одсека за биолошке науке. Почетком се-дамдесетих година Заводи се трансформишу у Инсту-туте, сваки са неколико катедри и овакваорганизација, са малим изменама, одржала се до да-нашњих дана. 1988. године Природно-математичкифакултет се трансформише у Природно-математичкефакултете, тако да 1990. године Одсек за биолошкенауке постаје Биолошки факултет. Најзад, 1995. го-дине Биолошки факултет, као и други факултети у ок-виру заједнице Природно-математичких факултета,постаје самосталан факултет у оквиру Универзитетау Београду.

Школске 1972/73. године у Институту за физио-логију и биохемију почиње дуго и студиозно припре-мана настава на новој студијској групи Молекуларнабиологија и физиологија, чијим се оснивањем Био-лошки факулет, први на нашим просторима, укључујеу нове правце развоја биологије у свету. Крајем осам-десетих година на Факултету се оснива студијскагрупа Професор биологије и хемије, која након га-шења Више педагошке школе у Београду 1984. го-дине образује професоре двопредметне наставе заосновне школе све до реформе наставних програма2007. године. Средином деведесетих године, сагле-давајући потребу за специфичним профилом биологакоји би се бавили све акуелнијим проблемима за-штите животне средине, Факултет конципира сту-дијску групу Екологија и заштита животне средине,која почиње наставу у школској 1997/98. години.

Концепт усмеравања студената ка биологији,настави биологије, молекуларној биологији и физио-логији и екологији и заштити животне средине за-држан је и у новим, реформисаним наставнимплановима Биолошког факултета на основним ака-демским студијама Биологија (кроз усмеравајуће мо-дуле), као и кроз одвојене студијске програме намастер и докторским студијама.

Током дуге историје Биолошког факултета ве-ликани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје,Синише Станковића, Живојина Ђорђевића, СтеванаЈаковљевића и многих других, дали су огроман до-принос развоју биологије у Србији и њеној трансфор-мацији у перспективну мултидисциплинарну наукукаква је она данас. На темељима њихових изванред-них педагошких, стручних и научних достигнућа и ви-соких моралних вредности школовала се плејадаугледних биолога, који су били оснивачи научнихшкола, декани факултета (Филозофског и Природно-математичког), ректори Универзитета у Београду ичланови и председници Српске академије наука иуметности. Биолошки факултет и његови професоривеома су заслужни и за развој наставе биологије надругим Универзитетима у Србији.

Данас је Биолошки факултет Универзитета уБеограду, са својих 150 наставника, сарадника иистраживача и преко 1600 студената, највећа високо-школска установа биолошких наука у Србији и један

Реч декана

10

ФАКУЛТЕТ ОБЕЛЕЖАВА ПОСТОЈАЊА

од најзначајнијих носилаца биолошких истраживањау земљи. Наставници и сраданици који се активнобаве научно-истраживачким радом, као и доброопремељене лабораторије и истраживачки центри,пружају студентима не само најсавременија био-лошка знања, већ и широко поље научно-истраживач-ког усмеравања од самог почетка студија. Осим тога,кроз сарадњу са бројним научним институтима исродним факултетима, како у извођењу наставе такои у научно-истраживачком раду, Факултет им омо-гућава стицање истраживачког искуства и израдудоктората из практично свих области биологије, штоје велика предност у односу на друге универзитетскецентре у земљи. Због тога није ни чудо што је дип-лома Биолошког факултета у Београду признатасвуда у свету и што наши студенти успешно настав-љају студије или се баве научним истраживањима нанајпознатијим универзитетима и научним центримаширом Европе, Америке, Канаде, Аустралије итд.Тиме се Биолошки факултет посебно поноси.

Факултет ће током целе 2013. године различи-тим активностима обележити своје јубилеје, а цент-рална прослава ће се одржати на Дан факултета 28.септембра 2013. Овом приликом најављујемо циклуснаучно-популарних предавања под називом „Годинајубилеја Биолошког факултета“ који ће се одржати уКоларчевој задужбини током марта и септембра овегодине и мини симпозујум „Redox Regulation fromChemistry to Molecular Biology“ који ће се одржати 21.марта у Ректорату Универзитета у Београду. Симпо-зујум је посвећен нашем професору Војиславу Петро-вићу, некадашњем ректору Универзитета у Београду.

На крају рецимо и то да Биолошки факултет,иако је један од највећих и најперспективнијих факул-тета природно-математичке групације, који је веомамного допринео да се Универзитет у Београду нађена листи 500 најбољих универзитета у свету, још увекнема своју зграду. Уколико наша држава жели да ком-петентно решава веома актуелне проблеме исхранеи здравља нације, очувања биодиверзитета и заштитеживотне средине, један од основних услова је да ко-начно реши проблем зграде Биолошког факултета иомогући школовање биолога на начин примерен по-требама 21. века! Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић,

декан Биолошког факултета

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТБЕОГРАД, Студентски трг 16.тел: 011/2635-627 факс: 011/2636-163ел-пошта: [email protected]Интернет адреса: www.bio.bg.ac.rs

Универзитет у Београду Биолошки факултет уписаће у прву годину основних академских студијашколске 2013/2014 године у укупно 230 студената и то:

Студијски програм: БИОЛОГИЈА

БРОЈ СТУДЕНАТА: 230 (160 на терет буџета и 70 самофинансирајућих)

модул: БИОЛОГИЈА (85 на терет буџета и 25 самофинансирајућих)

модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА (45 на терет буџета и 35

самофинансирајућих)

модул: ЕКОЛОГИЈА (30 на терет буџета и 10 самофинансирајућих)

Пријаве за упис могу да поднесу лица којасу завршила средњу школу у четворогодишњемтрајању.

Кандидати полажу пријемни испит из Био-логије. Питања за пријемни испит састављена суискључиво према плану и програму биологије засва четири разреда гимназије природно-матема-тичког смера.

Кандидати који су, током 3. или 4. раз-реда средње школе, на републичким такмиче-њима у организацији републичког Министарствапросвете, науке и технолошког развоја или намеђународним такмичењима из Биологије ос-војили 1., 2. или 3. место добијају максималниброј поена на пријемном испиту без полагањаистог.

Редослед кандидата, на јединственој ранглисти, утврђује се на основу општег успеха усредњем образовању (максимално 40 бодова)и резултата постигнутог на пријемном испиту(максимално 60 бодова).

Школарина за самофинансирајуће студенте из-носи 80.000,00 динара годишње за држављанеСрбије, односно 2.500 Евра за стране држављане.

Сви други услови конкурисања, уписа, ран-гирања, упис страних студената, приговора, итд.,биће усклађени са општим одредбама заједнич-ког конкурса и Статутом и одредбама Факултета.

Кандидати приликом пријаве на конкурс треба дапредају:1. ПРИЈАВНИ ЛИСТ; 2. ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА на увид; 3. ФОТОКОПИЈЕ (не морају да буду оверене):

– сведочанства сва четири разреда за-вршене средње школе

– диплому о положеном завршном, одно-сно матурском испиту

– извод из матичне књиге рођених4. ДОКАЗ О УПЛАТИ НАКНАДЕ за полагањепријемног испита (уплате се врше на жиро рачунБиолошког факултета: 840-1814666-61)

11

БИОЛОГИЈА

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Студијски програм основних академ-ских студија Биологија је четворогодишњиакадемски програм у обиму од 240 ЕСПБ, на-мењен образовању и оспособљавању студе-ната за стручни и научни рад у областибиологије. По завршетку студијског програмаБиологија студенти стичу академски називДипломирани биолог и имају знања и веш-тине неопходне за рад у свим делатностимау којима се примењују знања из биологије.

Студије су организоване у складу сапрепорукама Универзитета у Београду које сеослањају на следеће Болоњске принципе: рас-терећене програме, једносеместралне пред-мете, и оптерећење студената у оквиру 40-точасовне радне недеље изражено кроз ЕСПБ.

Студијски програм има модуле Биоло-гија, Молекуларна биологија и физиологија иЕкологија, а састоји се од заједничких опште-образовних, теоријско-методолошких, на-учно-стручних и стручно-апликативнихпредмета који обезбеђују потребно знање избиологије као целине, предмета специфичнихза поједине модуле и изборних предметазаједничких за све студенте. Међу изборнимпредметима понуђени су и посебни стручно-апликативни предмети за специјализованотржиште рада.

Студијски програм дозвољава студен-тима мобилност између модула, чиме је обезбе-ђена проходност ка жељеном програму мастеракадемских студија. Постоји висок степен поду-дарности програма основних студија биологијеизмеђу факултета у Србији који је постигнут ме-ђусобном сарадњом у оквиру ТЕМПУС пројекта(JEP 40094-2005 — Higher Education Reform of Bi-ological Sciences), што омогућава и мобилност нанационалном нивоу.

12

Студијски програм се изводи кроз раз-личите облике теоријске и практичне наставе(предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) те-ренски рад, семинаре, стручно-истраживачкепројекте, колоквијуме, испите. Програмом нијепредвиђена израда завршног рада. Полагањемпоследњег испита студент стиче права која Законпредвиђа за завршене основне академске сту-дије.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм основних академских студија

БИОЛОГИЈА

Модул: БИОЛОГИЈА

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

Ред. Бр. Сем. Назив ЕСПБ

1 Општа хемија 1 Основи биологије ћелија и ткива1 Алгологија 1 Анатомија и морфологија бескичмењака1 Физика 52 Биостатистика 52 Органска хемија 62 Анатомија и морфологија биљака 72 Систематика и филогенија бескичмењака 72 Изборни блок 1 5

11 3 Општа физиологија12 3 Анатомија и морфологија хордата 713 3 Микологија 514 3 Динамичка биохемија 7 15 3 Изборни блок 2 516 4 Развиће животиња 717 4 Физиологија животиња 618 4 Систематика и филогенија биљака 7

20 4 Изборни блок 3 4 19 4 Основи молекуларне биологије 6

21 5 Генетика 722 5 Физиологија биљака 723 5 Упоредна ембриологија животиња 524 5 Систематика и филогенија хордата 725 5 Изборни блок 4 526 6 Микробиологија 727 6 Биохемијска и молекуларна систематика биљака 528 6 Понашање животиња 529 6 Човек и животна средина 630 6 Изборни блок 5 631 7 Основи еволуционе биологије 732 7 Екологија биљака 733 7 Екологија животиња 734 7 Ендокринологија35 7 Изборни блок 6 536 8 Физиологија растења и развића биљака 537 8 Биогеографија 738 8 Педобиологија 539 8 Принципи молекуларне и фенотипске еволуције40 8 Изборни блок 7 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

Ред. Бр. Изб. блок Назив ЕСПБ

1 1 Биоматематика2 1 Историја ботанике3 1 Протозоологија4 1 Физичка хемија5 1 Философија природних наука1 2 Биологија ракова2 2 Биофизичке основе опште физиологије3 2 Виши курс биологије ћелија4 2 Енглески језик 15 2 Ентомологија6 2 Животне заједнице слатководних бескичмењака7 2 Зоологија водених бескичмењака са практикумом8 2 Стручно-истраживачки пројекат 39 2 Хистологија органских система 6 10 2 Цитологија и хистологија биљака

13

6757

6

6

6

555555

55555

6

5

1234567

8910

Ред. Бр. Изб. блок Назив ЕСПБ1 3 Алголошки практикум 2 3 Биологија пчела са пчеларством3 3 Експерименталне методе у микологији4 3 Енглески језик 25 3 Ентомолошки практикум6 3 Јестиве и лековите гљиве7 3 Основи геологије8 3 Стручно-истраживачки пројекат9 3 Улога гљива у биодеградацији 4

1 4 Виши курс хистологије2 4 Ембриологија човека3 4 Ензимологија4 4 Основи хемоекологије животиња5 4 Педологија6 4 Секундарни метаболити биљака

1 5 Биологија старења2 5 Генетика развића3 5 Екологија гљива4 5 Експерименталне методе у физиологији биљака5 5 Етноботаника и фитохемија 6 5 Молекуларна биологија прокариота7 5 Стручно-истраживачки пројекат8 5 Увод у ихтиологију9 5 Фотосинтеза

7 4 Стручно-истраживачки пројекат8 4 Упоредна ембриологија животиња9 4 Форензичка ентомологија

1 6 Екологија човека са урбаном екологијом2 6 Имунобиологија3 6 Микробиолошки практикум4 6 Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију 5 6 Неуробиологија6 6 Основи екологије микроорганизама7 6 Стручно-истраживачки пројекат1 7 Генетика и екологија еволуционих процеса2 7 Еволуциона генетика човека3 7 Ембриологија цветница 4 7 Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва5 7 Микробиологија вода6 7 Микробиологија земљишта7 7 Основи медицинске генетике8 7 Стручно-истраживачки пројекат9 7 Основи системске биофизике10 7 Примењена ентомологија11 7 Симбиоза биљака и гљива

13 7 Хидроекологија12 7 Теренски практикум 1

14 7 Мониторинг систем и биоиндикатори

14

44444443

555545355

666666366465565355555553

6554

64

Модул: ЕКОЛОГИЈА



1 1 Општа хемија 62 1 Основи биологије ћелија и ткива 73 1 Алгологија 54 1 Анатомија и морфологија бескичмењака 75 1 Физика 56 2 Биостатистика 57 2 Органска хемија 68 2 Анатомија и морфологија биљака 79 2 Систематика и филогенија бескичмењака 710 2 Изборни блок 1 5

11 3 Општа физиологија 6 12 3 Анатомија и морфологија хордата 713 3 Микологија 514 3 Основи биохемије и молекуларне биологије 715 3 Изборни блок 2 516 4 Развиће животиња 717 4 Физиологија животиња 618 4 Систематика и филогенија биљака 7

20 4 Изборни блок 3 4 19 4 Физичка географија 6

21 5 Генетика 722 5 Физиологија биљака 723 5 Основи екологије 524 5 Систематика и филогенија хордата 725 5 Изборни блок 4 526 6 Микробиологија 727 6 Екологија биљака са екофизиологијом 628 6 Загађивање и заштита животне средине 429 6 Општа екологија животиња 630 6 Изборни блок 5 631 7 Основи еволуционе биологије 732 7 Популациона екологија животиња 433 7 Екологија вегетације 534 7 Екологија човека са урбаном екологијом 4

36 7 Изборни блок 6 537 8 Мониторинг систем и биоиндикатори 438 8 Биогеографија 739 8 Педобиологија 540 8 Теренски практикум 1 4

42 8 Хидроекологија 6

35 7 Педологија 4

41 8 Изборни блок 7 5



1 1 Биоматематика2 1 Историја ботанике3 1 Протозоологија4 1 Философија природних наука1 2 Биологија ракова2 2 Виши курс биологије ћелија3 2 Енглески језик 14 2 Ентомологија5 2 Животне заједнице слатководних бескичмењака6 2 Зоологија водених бескичмењака са практикумом7 2 Стручно-истраживачки пројекат8 2 Цитологија и хистологија биљака

15

5555555555

53

Ред. Бр. Изб. блок Назив ЕСПБ1 3 Алголошки практикум 2 3 Биологија пчела са пчеларством3 3 Експерименталне методе у микологији4 3 Енглески језик 25 3 Ентомолошки практикум6 3 Јестиве и лековите гљиве7 3 Основи геологије8 3 Стручно-истраживачки пројекат9 3 Улога гљива у биодеградацији

1 4 Виши курс хистологије2 4 Ембриологија човека3 4 Ензимологија4 4 Основи хемоекологије животиња5 4 Секундарни метаболити биљака


6 4 Стручно-истраживачки пројекат7 4 Форензичка ентомологија

1 6 Микробиолошки практикум2 6 Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију 3 6 Основи екологије микроорганизама4 6 Стручно-истраживачки пројекат1 7 Генетика и екологија еволуционих процеса2 7 Еволуциона генетика човека3 7 Ембриологија цветница 4 7 Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва5 7 Микробиологија вода6 7 Микробиологија земљишта7 7 Основи медицинске генетике8 7 Стручно-истраживачки пројекат9 7 Примењена ентомологија10 7 Симбиоза биљака и гљива

16

44444443

5555535

66666636655535555555355

4

Модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА



1 1 Општа хемија 62 1 Основи биологије ћелија и ткива 73 1 Основи алгологије и микологије 54 1 Зоологија бескичмењака 75 1 Физичка хемија 56 2 Биостатистика 57 2 Органска хемија 8 2 Зоологија кичмењака9 2 Упоредна морфологија и систематика биљака10 2 Изборни блок 1 5

11 3 Општа физиологија 6 12 3 Биофизичке основе опште физиологије 613 3 Хистологија органских система 614 3 Динамичка биохемија 7 15 3 Изборни блок 2 516 4 Развиће животиња 717 4 Физиологија животиња 618 4 Експериментална биохемија 7

20 4 Изборни блок 3 4 19 4 Основи молекуларне биологије 6

21 5 Генетика 722 5 Физиологија биљака 723 5 Принципи екологије 624 5 Молекуларна генетика 825 5 Изборни блок 4 526 6 Микробиологија 727 6 Молекуларна биологија еукариота 828 6 Основи манипулисања генима 629 6 Изборни блок 5 630 7 Основи еволуционе биологије 731 7 Имунобиологија 632 7 Неуробиологија 633 7 Ендокринологија 634 7 Изборни блок 6 535 8 Основи системске биофизике 636 8 Молекуларна биологија ћелије 637 8 Молекуларна физиологија органских система 738 8 Принципи молекуларне и фенотипске еволуције 639 8 Изборни блок 7 5



1 1 Биоматематика2 1 Историја ботанике3 1 Протозоологија4 1 Физика5 1 Философија природних наука1 2 Биологија ракова3 2 Виши курс биологије ћелија4 2 Енглески језик 15 2 Ентомологија6 2 Животне заједнице слатководних бескичмењака7 2 Зоологија водених бескичмењака са практикумом8 2 Стручно-истраживачки пројекат10 2 Цитологија и хистологија биљака

17

55555555555

53

668

Ред. Бр. Изб. блок Назив ЕСПБ1 3 Алголошки практикум 2 3 Биологија пчела са пчеларством3 3 Експерименталне методе у микологији4 3 Енглески језик 25 3 Ентомолошки практикум6 3 Јестиве и лековите гљиве7 3 Основи геологије8 3 Стручно-истраживачки пројекат9 3 Улога гљива у биодеградацији

1 4 Виши курс хистологије2 4 Ембриологија човека3 4 Ензимологија4 4 Основи хемоекологије животиња5 4 Секундарни метаболити биљака


6 4 Стручно-истраживачки пројекат7 4 Упоредна ембриологија животиња8 4 Форензичка ентомологија

3 6 Микробиолошки практикум4 6 Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију 6 6 Основи екологије микроорганизама7 6 Стручно-истраживачки пројекат1 7 Генетика и екологија еволуционих процеса2 7 Еволуциона генетика човека3 7 Ембриологија цветница 4 7 Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва5 7 Микробиологија вода6 7 Микробиологија земљишта7 7 Основи медицинске генетике8 7 Стручно-истраживачки пројекат9 7 Физиологија растења и развића биљака 10 7 Примењена ентомологија11 7 Симбиоза биљака и гљива

18

44444443

555553556666663

665553555555535

4

55

Презиме и име кандидата (штампано словима и потпис)

________________________________

Број пријаве

1. КАДА ЖЕЛИМО ДА ЗАПОЧНЕМО ПРОИЗВОДЊУ БУКОВАЧЕ, МОРАМО ДА НАБАВИМО СУПСТРАТ И:а) хаусторијеб) клеистотецијец) мицелијум

д) апотеције

2. БАКТЕРИЈЕ МОГУ ДА ПРОЂУ КРОЗЋЕЛИЈСКУ МЕМБРАНУ: а) пиноцитозомб) фагоцитозомц) олакшаном дифузијом д) активним транспортом

3. КОЈУ ОД ФУНКЦИЈА НЕ МОГУ ДАОБАВЉАЈУ ПРОТЕИНИ У ЋЕЛИЈИ? а) каталитичку б) транспортнуц) складишнуд) структурну

4. Ако је познато да је за добијање био-гаса потребан супстрат, течно и чврстостајско ђубриво и анаеробна средина,онда знамо да група микроорганизамакоје су укључене у овај процес при-пада:a) цијанобактеријама б) метаногеним археамац) термоацидофилним археамад) екстремно халофилним археама

5. Ћелијске органеле, рибозоми, нисуприсутни у: a) хлоропластимаб) митохондријамац) Голџијевом апарату д) прокариотској ћелији

6. Трикладиде су добиле назив премаизгледу:a) цреваб) телац) мишићад) ганглије

7. Шта од наведеног је карактери-стично само за олигохете:a) кутикулаб) целомц) самард) метанефридије

Катедре Биолошког факултета:

19

Институту за зоологију припадају:Катедра за морфологију, систематику и филогенију живо-тињаКатедра за динамику развића животињаКатедра за генетику и еволуцијуКатедра за екологију и географију животињаКатедра за биологију ћелија и ткиваКатедра за зоологију бескичмењака и ентомологију

Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“припадају:Катедра за морфологију и систематику биљакаКатедра за физиологију биљакаКатедра за екологију и географију биљакаКатедра за микробиологијуКатедра за алгологију, микологију и лихенологију

Институту за физиологијуи биохемијуприпадају:Катедра за општу физиологију и биофизикуКатедра за упоредну физиологију и екофизиологијуКатедра за биохемију и молекуларну биологију

ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УПИС НА ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈА НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ШКОЛСКЕ 2012/2013 Хемијском оловком на листу "ЛИСТ ЗА ОДГОВОРЕ", заокружити/прецртати слово САМО испред једног од

понуђених одговора за који се определите. Исправљени одговори се НЕ признају

8. КОЈОЈ ОД НАВЕДЕНИХ УЛОГАЕКСТРЕМИТЕТИ КОД РАКА НЕ ДО-ПРИНОСЕ?а) дисањуб) размножавањуц) филтрирању

д) излучивању

9. У КОМ СМЕРУ СЕ ДЕШАВА ПРО-ТОК ПРОТОНА ПРИ СИНТЕЗИ МО-ЛЕКУЛА АТП У МИТОХОНДРИЈА-МА?а) из матрикса у међумембранскипросторб) из међумембранског простора уцитоплазмуц) из цитоплазме у међумембран-ски простор д) из међумембранског простора уматрикс

10. КОЛИКО МОЛЕКУЛА АЦЕТИ-СоА МОЖЕ ДА СЕ ПРОИЗВЕДЕ ПРИбета-ОКСИДАЦИЈИ ИЗ СТЕАРИН-СКЕ КИСЕЛИНЕ:СН3-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СООНа) 3б) 6ц) 9

д) 18

11. Калвинов циклус је други називза:а) реакције у току фотосинтезекоје су независне од светлостиб) реакције у току фотосинтезекоје су зависне од светлостиц) реакције које се одвијају токомцелокупног процеса фотосинтезед) реакције које се одвијају токомпроцеса β-оксидације масти

12. Које од наведених једињењаније производ Кребсовог циклуса?

a) FADH2b) Acetil-Cо-Ac) CO2

d NADH+ + H+

13. У току сперматогенезе од двесперматогоније после другемејотичке деобе настају:a) 4 примарне сперматоците са ди-плоидним бројем хромозомаб) 8 примарних сперматоцита садиплоидним бројем хромозомац) 8 сперматида са хаплоиднимбројем хромозомад) 4 сперматиде са хаплоиднимбројем хромозома

14. Једна од наведених теорија нијетеорија о старењу:а) Теорија продужавања крајевахромозомаб) Теорија нагомилавања мутацијац) Теорија слободинх радикалад) Теорија „генског сата“

15. На основу датог сегмента моле-кула ДНК синтетисана је иРНК. За-окружи слово испред тачногредоследа нуклеотида на новосин-тетисаној РНК.

Ланац на основу којег се вршитранскрипција:

Редослед нуклеотида на РНКтранскрипту је:

a) А-У-Ц-Ц-Г-Т-Ц-Г-А-Г-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Ц б) А-У-Г-Ц-А-А-У-Г-У-Ц-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Цц) А-У-Г-Ц-А-А-Г-Г-А-Т-А-У-У-Ц-Ц-Г-А-Уд) А-У-Г-Ц-А-У-А-А-У-Г-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Ц

А-Т-Г-Ц-А-А-Т-Г-Т-Ц-А-Т-Т-Ц-Г-Г-А-Ц

Т-А-Ц-Г-Т-Т-А-Ц-А-Г-Т-А-А-Г-Ц-Ц-Т-Г

16. Уколико у епрувету ставиш ДНКмиша, иРНК зеца, рибозоме хидреи тРНК човека и све то поставиш уоптималне експерименталнеуслове за транслацију, који имити-рају услове у ћелијској цитоплазми,добићеш полипептидни ланац:а) мишаб) зецац) хидред) човека

17 Највећи допринос генетичкимваријацијама унутар популације седешава у току:а) мејозеб) митозец) вештачке селекције

д) природне селекције

18. Који однос се не јавља међу ли-шајским компонентама? а) сапробностб) мутуалистичка симбиозац) оштри паразитизамд) умерени паразитизам

19. Током оогенезе настају: а) 2 гамета и 2 поларна телаб) 1 гамет и 3 поларна телац) 4 гамета са хаплоидним бројемхромозомад) 4 гамета са диплоидним бројемхромозома

20. Дихотомо гранање се не јављакод:а) риније,б) пречице,ц) раставића,д) куксоније.

21. Заједница коју гради корен од-ређених биљака и хифе некихгљива омогућава биљкама:а) бољу апсорпцију воде,б) снабдевање азотним солима,ц) боље усвајање угљен-диоксида,д) усвајање калијума из земљишта.

22. Урацил је комплементаран:а) аденинуб) цитозинуц) тиминуд) гуанину

23. Шта од наведеног не припадагрупи:а) рибља крљуштб) канџе гуштерац) перје птицад) нокти примата

20

35. Родословно стабло показујекоји чланови једне породице суRh+, а који Rh–.

Алел који одређује фенотипскуособину Rh+ је доминантан у од-носу на Rh– алел.

Који су могући генотипови заособе обележене као I, II и III?

36.Поседовање плашта, спо-љашње кречњачке љуштуре и сто-пала, карактеристике су:a)Annelidaб)Molluscaц)Cnidariaд)Echinodermata

37. Уобличавање коже кичмењаканастаје процесом:a)диференцијацијеб)примарне индукцијец)секундарне индукцијед)терцијарне индукције

38. Заокружи одговор који по-тпуно дефинише обле црве:a)двослојни, билтерално симет-рични, псеудоцеломатни орга-низмиб)двослојни, билтерално симет-рични, несегментисани организмиц)трослојни, билтерално симет-рични, псеудоцеломатни орга-низмид)трослојни, билтерално симет-рични, целоматни организми

39. Гастроваскуларна дупља је:a)дупља Poriferaб)дупља Cnidariaц)дупља Gastropodaд)дупља Echinodermata

I II IIIa)Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rh-б)Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rh+ц)Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rh-

д)Rh+ Rh- Rh+ Rh- Rh+ Rh+

24. Полни систем је код већине рибаса коштаним скелетом скоро потпуноодвојен од уринарног. Изузеци су:а) штитоношеб) плућашицец) многоперкед) зракоперке

25. Шта од наведеног важи за сле-пуље:а) живе у плићакуб) слатководне суц) хермафродити суд) имају ларву

26. Ћелије дупљара које садржемешак испуњен течношћу и спирал-ном структуром су:а) ћелије са крагномб) жарне ћелијец) нервне ћелијед) мишићне ћелије

27. На који начин се ствара разлика уконцентрацији водоникових јона ухлоропластима током фотосинтезе?а) Протоне кроз тилакоидну мем-брану пумпају једињења уграђена умембрану.б) Протони за пролазак кроз тила-коидну мембрану користе енергијуАТП-а.ц) Светлост проузрокује пролазакпротона кроз тилакоидну мембрану.д)Светлост оксидише воду у строми,што доводи до проласка протонакроз мембрану.

28. Риба ослић се ослобађа вишкасоли:а) помоћу соних жлезда у очима.б)активним транспортом прекошкрга.ц)помоћу дугачке Хенлејеве петље.д)активним транспортом прекослузи.

29. У току трудноће када је мајка Rh-,а беба Rh+, може доћи до тешких ош-тећења плода зато што:а) мајчин имунски систем ствара ан-тигене против плодових антитела.б) мајчин имунски систем ствара ан-титела против плодових антигена.ц) плодов имунски систем ствара ан-тигене против мајчиних антитела.д) плодов имунски систем ствара ан-титела против мајчиних антигена.

30. Процесом дифузије ефикаснуразмену гасова код животињаомогућавају:а) разлика у концентрацији са обестране дебеле мембране и малаповршина преко које се обавља ди-фузија.б) једнака концентрација са обестране дебеле мембране и великаповршина преко које се обавља ди-фузи ја.ц) разлика у концентрацији са обестране танке мембране и великаповршина преко које се обавља ди-фузија.д) једнака концентрација са обестране танке мембране и великаповршина преко које се обављадифузија.

31. Смер прве митотичке деобе зи-гота зависи од:а) распореда рибозома у јајној ће-лијиб) положаја центриоле јајне ћелијец) броја митохондрија спермато-зоидад) места уласка сперматозоида

32. Транскрипција почиње низомповезивања и активирања одређе-них молекула протеина и деловаДНК:А - регулаторни протеиниБ – активатор транскрипције В – промоторГ – РНК полимеразаД – место почетка транскрипције

Заокружи слово испред тачног ре-доследа овог низа.

a) В – А – Б – Г – Дб) В – Б –Д – Г – А ц) Б – В – А – Д – Гд) Б – А – Г – Д – В

33. Који од наведних услова отежа-вају фосилизацију организама?а) таложење слојева муља и пескаб) стврдњавање четинарске смолец) замрзавање у поларном ледуд) излагање променама влажности

34. Интродукована врста у Србијије:а) штирб) Панчићева оморикац) амброзијад) моравски водени орашак

Rh+ мушкарац

Rh- мушкарац

Rh+ жена

Rh- жена

21

40. ЛИМИТИРАЈУЋИ ФАКТОР КОЈИУСЛОВЉАВА ОПСТАНАК ОРГАНИ-ЗАМА ЈЕ ФАКТОР ЧИЈИ ЈЕ ИНТЕН-ЗИТЕТ ДЕЛОВАЊА:a)најдаљи од оптимумаб)у минимумуц)у максимумуд)најближи оптимуму

41. СВАКА НАСЛЕДНА ОСОБИНАКОЈА СВОЈИМ НОСИОЦИМА ОМО-ГУЋАВА ДА ОСТАВЕ ВЕЋИ БРОЈ ПО-ТОМАКА НЕГО ОНИ КОЈИ ТУОСОБИНУ НЕМАЈУ НАЗИВА СЕ:a)проток генаб)мутацијац)коеволуцијад)адаптација

42. ФАКТОРИ ЕВОЛУЦИОНИХ ПРО-МЕНА СУ:

а) мутације, генетичка случајност игенетичка равнотежаб)мутације, селекција, варијабил-ност и адаптацијец)мутације, селекција, адаптабил-ност и генетичка случајностд) мутације, селекција, проток генаи генетичка случајност

43. ПРЕМА ПОЛОЖАЈУ У БИЉЦИ,ТВОРНА ТКИВА МОГУ БИТИ:a)интеркаларна и латералнаб)апикална и латералнац)вршна, латерална, уметнута итрауматична д)апикална и интеркаларна

44. ИЗВОРНИ ДЕО ПРИРОДЕ, ОСО-БИТОГ САСТАВА И ОДЛИКА БИЉ-НИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ЗАЈЕДНИ-ЦА, НАМЕЊЕНИХ ОДРЖАВАЊУ ГЕ-НЕТСКОГ ФОНДА ЈЕ:a)резерват природеб)специјални резерват природец)предео изузетних одликад)парк природе

45. ОЧУВАЊЕ ВРСТА ВАН ЊИХОВИХПРИРОДНИХ СТАНИШТА НАЗИВАСЕ:a)in situ заштитаб)ex situ заштитац)реинтродукцијад)интродукција

46. ЕКОЛОШКЕ СУКЦЕСИЈЕ СУ:a)серије поступних смењивањазаједница током времена

б)серије поступних смењивањаекосистема у просторуц)постепено нестајање биоценозад)начин просторне организацијебиоценоза

47. Фаза спавања током које са-њамо назива се:a)REM фазаб)Ne-REM фаза ц)Усходна фаза д)Нисходна фаза

48. Моторна плоча је:a)Синапса између влакна мотоне-урона и мишићне ћелије б)Пресинаптичка ћелија која осло-бађа неуротрансмитерц)Мишићна ћелијад) Простор између пресинаптичкеи постсинаптичке ћелије

49. Моносинаптички рефлекс јетип рефлексне реакције посредо-ван:a)Једним неурономб)Сензитивним и моторним неуро-ном спојеним једном синапсомц)Једним пресинаптичким неуро-ном који успоставља синапсе савећим бројем постсинаптичких не-уронад)Већим бројем пресинаптичкихнеурона који успостављају синапсеса једним постсинаптичким неуро-ном

50. Како се називају ћелијске орга-неле у којима су спаковани неуро-трансмитери?а) Митохондријеб) Ендоплазмин ретикулумц) Лизозомид) Везикуле

51. ДО МЕШАЊА ОКСИДОВАНЕ ИРЕДУКОВАНЕ КРВИ НЕ ДОЛАЗИКОД СЛЕДЕЋИХ КИЧМЕЊАКА:а) риба, птица и сисараб) водоземаца, птица и сисарац) гмизаваца, птица и сисарад) риба, водоземаца и гмизаваца

52. ПРЕЦИ ДАНАШЊИХ КОПНЕНИХБИЉАКА СУ:a) Bryophytaб) Lycopodiophytaц) Charophytaд) Rhyniophyta

53. НЕРВАТУРА ЛИСТА КОД МОНО-КОТИЛА ЈЕ:а) мрежастаб) паралелнац) перастад) звездаста

54. РЕЗЕРВНА МАТЕРИЈА СИЛИКАТ-НИХ АЛГИ ЈЕ:а) скробб) хризоламинаринц) дијатоминд) силицијум-диоксид

55. ТЕТАНУСНА КОНТРАКЦИЈА СЕЈАВЉА:а) при великом интензитету стиму-лације моторног нерва скелетногмишићаб) при високој фреквенцији стиму-лације моторног нерва скелетногмишића ц) при великом замору мишићад) при снажном истезању тетиве ми-шића

56. АКО ГЕНОТИП АА ДАЈЕ ЗА 20%МАЊЕ ПОТОМАКА ОД ОСТАЛИХ,ЊЕГОВА АДАПТИВНА ВРЕДНОСТ ЈЕ:а) 0.2б) 0.8ц) 0.1д) 0.4

57. МЕТАМОРФОЗУ КОД ВОДОЗЕ-МАЦА УЗРОКУЈЕ ХОРМОН:а) панкреатинб) естрогенц) пролактинд) тироксин

58. ЕПИМОРФОЗА ЈЕ:а) потпуно развиће мрмољкаб) тип регенерације ткива код живо-тињац) развиће израштаја код биљакад) одбацивање ткива

59. ПРОВОДНИ СНОПИЋИ У КОРЕНУСУ ПОРЕЂАНИ:а) наизменичноб) на заједничком радијусуц) без одређеног редад) нису поређани

60. УЛОГА ИНДУЗИЈУМА ЈЕ:а) заштита проталијумаб) заштита антеридијац) заштита сорусад) нема заштитну улогу

22

Brucosh vulgaris

Поздрав будући и садашњи бруцоши! Ево неколико информација које ће вам надам се бити одкористи:

– активности које се обављају пре испитних рокова икоје доносе одређени број поена. У њих спада: поха-ђање предавања и вежби, поени на колоквијумима,презентацијама,... Сваки професор ће вам рећи ко-лико њихов предмет носи предиспитних обавеза, аколико испит. Сакупљање поена на предиспитним оба-везама ће вам омогућити лакше полагање испита, асамим тим и мање бриге у току испитних рокова.

Предиспитне обавезе

– кратка предавања о одређеним темама, која имајуи практичан део, односно: посматрање, цртање и обе-лежавање препарата; рад у лабораторији; јавне пре-зентације итд. Држе их асистенти или сарадници. Накрају сваке вежбе врши се њена овера, односно од-несете свој практикум асистенту/сараднику који пре-гледа ваш рад и постави вам пар питања везаних за тутему. У колико сте све добро урадили и знали одго-воре на питања, добијате потпис, у супротном добијасе параф. На већини предмета, у колико добијетепараф, морате у неком следећем термину добити ипотпис. Потписи асистената/сарадника су неопходникако бисте на крају семестра добили потпис профе-сора који вам омогућава излазак на испит. Слушајтепажљиво предаваче када вам дају упутства везана за

потписе.

Вежбе

– на нашем факултету се углавном полажу усмено,мада од предмета у првој години се писмено полажуобе хемије и биостатистика. Испитних рокова је, овегодине, 6: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, сеп-тембарски и октобарски. Сваки траје по 2 недеље.Пауза између јануарског и фебруарског, јунског и јулс-ког, септембарског и октобарског рока је најмање не-дељу дана. Пре изласка на испит из одређеногпредмета треба да имате и потпис професора који тајпредмет држи, чиме вам је излазак на испит одобрен.Наравно, потпис добијате ако сте испунили све ис-питне обавезе из датог предмета, па водите рачуна ио томе до краја семестра. Немојте слушати приче отоме како су неки испити страшно тешки и не могу сеположити, јер једноставно неком неки предмет иде,неком не иде, можда се десило да тој особи која вамтако прича о испитима је дошло нешто што није знала,можда није довољно научила или разумела шта је про-фесор пита. Сви испити се могу положити, само некитраже више континуираног рада од других предмета,потребно је само да на време то схватите и кренетеда радите. Савет старијих је да се потрудите да упрвим роковима дате што је више предмета могуће,како не бисте јурили буџет у септембру и октобру.

- провера знања након неколико предавања. Обичносу у форми теста где треба нешто да допуните или за-окружите, али понекад се нађу и питања отвореногтипа.

Испити

Колоквијум

- врши се на основу броја сакупљењих поена на пре-диспитним обавезама и испиту. Сваки предмет носинајвише 100 поена, а да бисте положили испит, моратеимати најмање 51 поен.

Оцењивање

– место где ћете се за мало новца прилично добронајести. Да бисте се хранили у мензи потребно је даимате студентску картицу уз помоћ које ћете куповатиоброке, као и жетон који служи за коришћење есцајга.Студенти чије је пребивалиште ван Београда имајуправо на 3 оброка, док они који су пријављени у Бео-граду имају право само на један оброк. Цене зависеод тога да ли сте на буџету или не. Оброке уплаћујетена благајнама менза или инфо киосцима (апарати умензама). Битна ствар је и да се до 20. у месецу об-роци могу куповати по декадама (по десет доручака,ручака, вечера), а после 20. могу се куповати и поједи-начно. После 27. у месецу могу се купити оброци за на-редни месец. Суботом и недељом (и некимпразницима) нема вечере, него се у термину ручкаили доручка може подићи пакет са сувом вечером(нарезак/паштета/туњевина/крем, хлеб, млеко илислично)

Студентске мензе

– званична студентска картица која вам треба за ко-ришћење дома и мензе. Садржи ваше личне податке,податке о студирању и лекарском прегледу, електро-нски новчаник (потребан за мензу). Можете је носитина колоквијуме уместо индеxа, пријављивати прено-ћиште, платити оброк себи и особи коју водите сасобом. Лепа ствар код ове картице је што уз њу мо-жете имати попусте на куповину одеће, обуће, кафе,путовања, итд., како код нас, тако и у иностранству.Међутим, то важи само у одређеним радњама. Списакпопуста у Србији налази се на сајту www.gpa.rs, док опопустима у иностранству можете погледати наwww.euca.org и www.isic.org. Картица вам обезбе-ђује и осигурање у UNIQА осигурању, које траје годинудана.Како се добија?Тако што одете на шалтер у Дирекцију УСЦБ (Свето-зара Марковића 56) или Студентског града, II блок Гкрило (Тошин бунар 147) и са собом понесете личнукарту и индекс са уписаним зимским семестром, каои признаницу о уплати за потребе израде картице.

Чип картица

23

– парице које добијате у току студирања, а које једногдана, ако нисте супер студент, морате да вратите.Могу, на жалост, конкурисати само буџетски сту-денти. За студентске кредите се конкурише од 1. до31. октобра. Формуларе узимате укњижари „Про-светни преглед” (Дечанска 6/III), поред средње му-зичке школе „Стеван Мокрањац” — преко пута „Домаомладине”. Испуните формуларе,оверите их у оп-штини у којој живите и када завршите са свом папиро-логијом, предате их у студентској служби. Пожељноје да не чекате последњи дан, пошто се обично у товреме нађе гомила колега која би да конкурише и застипендије, кредите, докторске студије или они којису баш тад одлучили да извуку неку потврду. Исплатакредита креће од краја јануара следеће године и акобудете имали среће, добићете одмах 2 рате. Месечнарата је 6100 динара. Како избећи враћање? Питањечији одговор бисмо сви волели да знамо, а чије ва-ријанте се често испредају у виду митова. По Члану 4.из уговора који потписујете приликом конкурса, сту-дент чија је просечна оцена у току студирања најмање8,50, а укупно време студирања је не дуже од рока затрајење наставе (што значи 4 године, по новом си-стему, што опет значи да не смете да губите годину),је ослобођен од враћања кредита.

Студентски кредити

– за стипендије се може конкурисати тек од II године,ако сте на буџету, очистили годину и просек вам јенајмање 8,50. Неке општине нуде стипендије за својесуграђане, о чему можете да се распитате у градскојопштини. Стипендије се не враћају.

Студентске стипендије

– на самом факултету постоје 3 библиотеке - једна наИнституту за Зоологију, друга на Институту за физио-логију (поред улаза на сам Институт) и трећа, која је уоквиру Ботаничке баште. Све 3 библиотеке имајумного наслова који вам могу добро доћи у писању се-минарских радова, као додатна литература - у проши-ривању знања из одређених области. Рачунари суповезани са академском мрежом KOBSON са1.500.000 натписа.

Поред библиотека које су у оквиру факултета,можете користи још и:- Универзитетску библиотеку Светозар Марковић, којасе налази у Булевару Краља Александра 71, односноблизу зграде Грађевинског факултета. Библиотекарасполаже и читаоницама, које раде сваког радногдана од 08 – 20 h, суботом од 08 – 14 h. Токомшколске године читаонице раде продужено до 23 h.Годишња чланарина износи 1000 динара, месечна 600динара, а постоји и могућност привременог чланства(3 дана у континуитету), које износи 400 динара. - у Студентском граду можете се учланити у зајед-ничку библиотеку са читаоницом. Читаоница ради сва-ког дана од 08 – 24 h. Годишња чланарина је 1000динара, а за израду чланске карте потребна вам је ифотографија. ЧитаоницеПриродно-математички факултет: први спрат - читаонице Математичког и Хемијског факултета,други спат – читаоница Факултета за физичку хемију.

Библиотеке

– издаје их студентска служба радним данима од 11– 13 сати. Морате знати за шта вам је потребна по-тврда коју тражите, на пример: овера здравственекњижице, повластицу за превоз или чип картицу, по-родичну пензију, дечији додатак итд.

Потврде о редовном студурању

Проверавајте редовно електронски индекс исајт факултета (www.bio.bg.ac.rs), као и сајтwww.biolozi.bio.bg.ac.rs, како бисте били у токуса новостима о обавезама и неким дешавањимана факултету. Пред крај сваког испитног рокапроверите да ли су вам унете оцене из свихпредмета које сте у тим роковима полагали.

{{

Спасојевић Милена

24

Први број

као и дуж секундарне осе (зачетакганглија и екстремитета).

HOX гени играју главнуулогу у развићу центрлалног нерв-ног система, осе скелета и екстре-митета, гастроинтестиналног тра-кта и урогениталног тракта, као испољашњих гениталија.

Воћна мушица поседујеосам HOX гена који се налазе у ску-пини која се назива кластер. Човеккао и сви кичмењаци има четрискупине са укупно 39 HOX гена. Кодкичмењака (из експеримената намишу), установљено је да су HOXгени активни у сегментима задњегдела мозга – hindbrain и у укупномраспореду сомита који се форми-рају из аксијалног пресомитскогмезодерма. HOX гени имају изу-зетно значајну улогу у раној мор-фогенези. На развој пупољакаекстремитета утичу HOX 9 и HOX 10гени.

HOMEBLOCK ГЕНИ (HOX ГЕНИ)

Сматлик Никола

оштећење у својој функцији. Неко-лико других гена који учествују у раз-вићу такође садрже homeblockдомене. То су MSX2 и EMX2.

Мутације на ЕМX2 гену про-узрокују тешку церебралну малфор-мацију познату као шизенцефалија,код које постоји потпун расцеп у јед-ној или обе хемисфере мозга.

Модерна медицинска гене-тика све више уочава велики значајове фамилије гена, тако да се свевише лабораторија у развијеним за-падним земљама, а и код нас на „Ин-ституту за молекуларну генетику игенетичко инжењерство“ бави овомпроблематиком, пре свега порнала-жењем ефикасних маркера за овегене.

25

СИМБИОЗАброј I, јун 2010.Лист студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

Већина нас се често запиташта је то што контролише нашеразвиће да од једне једине ћелијенастане сложен и високо диферен-циран организам са свим својимструктурним особинама и спе-цијализацијама, способан да само-стално функционише и да намобезбеди интегритет и опстанак наЗемљи. Читаво наше развиће јепод контролом великог броја гена,малих функционалних делова мо-лекула ДНК који нам обезбеђујуниз специјализација и телеснихфункција без којих наш опстанак неби био могућ. Међу тим много-бројним фамилијама гена битнуулогу у нашем развићу има фами-лија Homeblock или HOX гена. Овафамилија гена се још назива и хо-меотични гени, а најпре су откри-вени код најпознатијег моделорганизма у генетичким истражи-вањима - воћне мушице (Droso-phyla melanogaster). HOX гени кодовог организма одређују иденти-тет телесних сегмената.

Поремећаји код ових гена изази-вају структурне абнормалности. Например један ген из ове фамилијеназван Antp који код воћне му-шице нормално делује на други то-ракални сегмент, уколико имапогрешну експресију трансформи-саће антене одрасле воћне му-шице у ноге.

HOX гени садрже конзерви-рану секвенцу од 180 базних па-рова познату као homeblock за којусе верује да је укључена у про-сторни образац контроле и раз-вића. Они кодирају домен од 60аминокиселина које се везују заДНК. Протеини са homeblock-омзначајни су транскрипциони фак-тори који активирају или смањујуутицај низводно постављених гена.HOX гени делују на гене који утичуна повезивање међу ћелијама, наброј деоба ћелије, кретање ћелијеи ћелијску смрт. Они одређују суд-бину ћелија и помажу да се успо-стави ембрионски образац дужпримарне осе (ростро-кaудална)

Мутације у HOX 13 гену иза-зивају ретке поремећаје као што јесиндром „рука-нога-гениталије“. Тајпоремећај се наслеђује аутозмно до-минатно и карактерише се скраће-ним првим и петим прстом,хипоспадијом код мушкараца и дво-рогом материцом код жена. Мута-ција на овом гену изазива такођередак поремећај који се назива син-полидактилија који се такође насле-ђује аутозомно доминатно икарактерише се уметнутим прстомизмеђу трећег и четвртог прста наруци као и између четвртог и петогпрста на нози који су спојени. Фено-тип код хомозигота је много ком-плекснији са метакарпалним иметатарзалним костима које су пре-шле у кратке карпалне и тарзалнекости.

До данас су позната самодва HOX гена која изазивају малфор-мације код човека. Ово су једини досада откривени поремећаји на овимгенима. Већина мутација на HOX ге-нима је толико штетна да ембрионне може да преживи. HOX гени могузаменити друге гене који су имају

26

Историја микроскопије

1000 п.н.е – Прва верзијапомоћи за вид је изумљена, на-звана читајући камен.

1284 – Прве наочаре, изумСалвина Д’Арматеа.

1590 – Закари и Ханс Јансен,Холандски оптичари, први су на-правили комплексни микроскоп,као и телескоп.

1665 – Роберт Хук, посмат-рао је под микроскопом плуту.

1674 – Антон ван Левенхукје направио микроскоп са једнимсочивом. Помоћу ове справе он јемогао да посматра како крв,гљиве, инсекте или пак неке другемање објекте. Он је био и прваособа која је описала бактерију,као и неко ко је осмислио више ме-тода за прављење микроскопскихсочива. Увеличање које је он пости-зао било је 270 пута.

18. век – Напретком оптике,напредовала је и микроскопија.Постали су популарни комплекснимикроскопи са системом од вишесочива (такве је користио и Хук).Сада пошто је оптика напредовалапојавила су се ахроматска сочивакоја су вршила корекцију хромат-ског ефекта – немогућности фоку- Прековић Стефан

Да бисмо боље разумелисвет око нас морамо прво да га рас-тавимо и проучимо најситније де-таље, па затим да користимо теподатке које смо добили и добијемоверну слику – такав поглед имајуаналитичари. Дакле, потребно је по-знавати градивне блокове оногачиме се бавите. Посматрање најма-њих биолошких јединица – ћелија(па и вируса) омогућено је оптичкимсправама – микроскопима. Пре упо-знавања са типовима микроскопа,важно је познавати и саму историју,како оптике, тако и микроскопије

атома.1935 – Прва слика добијена

помоћу скенинг електрон микро-скопа од стране Макса.

1955 – Марвин Мински раз-вија технологије конфокалне мик-роскопије.

1981 – Скенинг тунелингелектрон микроскоп који даје тро-димензионалну слику објеката сведо атома.

1986 – Након открића ске-нинг тунелинг електон микро-скопа, долази атомик форсмикроскоп (АФМ).

1990 - Микроскопија је пакдаље у развоју, нове технологијекао што је скенинг коморна елек-трон микроскопија омогућују по-бољшање резултата у форензици,док је са друге стране веома по-зната метода флуоресцентне in situхибридизације неизбежна за моле-куларне биологе. Исто тако данаспостоји ниско волтажни трансми-сиони електон микроскоп који јевеличине светлосног микроскопа.

сирања светла у једну тачку.1830 – Џозф Џексон Листер

је смањио замућивање на минимумтако што је користио више слабихсочива.

1872 – Ернест Абе осмислиоје математичку формулу која јеомогућила да се тада највећа мо-гућа резолуција достигне.

1932 – Фритис Зернике на-правио је први фазно контрастнимикроскоп који је омогућио по-сматрање безбојних и транспа-рентних биолошких материјала. Заово је награђен Нобеловом награ-дом 1953.

1931 – Веома важна година,пошто је тада Ернест Руска сасвојим тимом направио први елек-тронски микроскоп за који је 1986.добио и Нобелову награду за фи-зику. Електронски микроскоп ко-ристи снагу електрона завизуелизацију објеката. У вакуумуелектрони добијају брзину док њи-хова таласна дужина не достигневеома ниске вредности – сто хиља-дити део од таласне дужине белесветлости. Електронски микроскопдаје могућност посматрањаобјеката чак величине дијаметра

27

Мет Ридли (аутобиографија врсте у 23 поглавља), Плато, 2001.

Стошић Стефан

Ово није нова књига. Ово јекњига за коју су неки од вас чули, анеки су је прочитали. Више пута.Вероватно сте се одмах запитали„Шта онда тражи овде?“ Она се на-лази овде зато што је то једна одјако добрих популарно-научнихкњига која је изашла код нас у по-следње време. Књига која ће вас,уколико волите биологију и при-роду, одушевити. Запрепастити.Запањити. Књига којој ћете севраћати и читати је више пута.

О чему се овде ради? Кроз 23 поглавља Ридли

нас води на путешествије проуча-вања и описивања људског генома,додирујући многе области савре-мене науке које откриће и дешиф-ровање људског генома интересујеи интригира. Генетика, молеку-ларна биологија, еволуција, еколо-гија, еволуциона психологија,лингвистика, биологија развића –све је ту. Ридлија није страх да већпознату „досадну науку“ својимприповедањем зачини анегдотамаи учини ову књигу неколико путазанимљивијом. Историја наукекипи на све стране, прелива се иоставља вас без даха. Начин накоји он почиње поглавље, а потомвас одвлачи на 1001 дигресију ипотом ефектно завршава ономтемом којом је поглавље и почео,маестралан је. Књига је разумљиваи пријемчива, чак и за људе који сене баве биологијом, те пошто јепрочитате, можете је слободнопроследити пријатељима.

Мет Ридли о октривањуструктуре ДНК:

„Вотсон је развио опсесивноубеђење да су гени сачињени одДНК, а не од протеина. У по-трази за доказом, отишао је уДанску, а онда, незадовољан ко-легама које је тамо нашао, ок-тобра 1951. на Кембриџ.Случајност га је у Кевендишовојлабораторији спојила са,подједнако бриљантним, умомопседнутим истим убеђењем означају ДНК, Френсисом Кри-ком. Остало је историја. Крикје био супротност преранојВотсоновој зрелости. Иако већтридесетпетогодишњак, онјош увек није имао докторат(немачка бомба је, на сву ње-гову срећу, уништила апарт-ман на колеџу Универзитета уЛондону, на коме је он требалода мери вискозитет топлеводе под притиском), а његовоспоредно скретање у биологијуса заустављене каријере у фи-зици није се, до тада, показалоуспешним... Његов смех, си-гурна интелигенција, и тале-нат да другима одговори нањихова сосптвена научна пи-тања, ишли су на нерве људимакод Кевендиша...Вотсон га јенамамио, и он је почео да забу-шава на сопственим истражи-вањима да би се одао ДНКиграма.

Геном

А да, заборавих ово,можда сте наслутили – наравно даје превод књиге радио биолог – упитању је проф. Матић са нашег фа-култета.

Тако је рођена једна од великих,пријатељски конкурентскихсарадњи у историји науке:млад, амбициозан Американацгипког ума, који је знао нештобиологије и опуштено бриљан-тан, али неусредсређен ста-рији Британац, који је знаонешто физике. Била је то егзо-термна реакција“.

Књига која ће вас, уколико во-лите биологију и природу,одушевити. Запрепастити. Запањити. Књига којој ћете се враћати ичитати је више пута.

28

Други број

Нажалост сведоци смомалог броја организованих и тип-ски намењених површина за ова-кав вид уметности. Иако зидови ијавне сиве и монотоне површинепросто вапе за веселим кистом,маштом или спрејем, да буду осло-бођене и увучене у игру боја иоблика младих људи.

Да ли би неко приметиоразне поруке које круже зидовима,ако би их неко поставио на рек-ламне билборде? Можете ли да за-мислите какву би снажну порукутада остављали натписи типа: ’’Во-дите љубав, а не рат! Људи читајтекњиге! Испеци па реци!’’ и сл.

Да би уметник, било ли-ковни, драмски или неки други,остварио функцију свога дела он

ГРАДСКИ ПЕЈЗАЖ

СИМБИОЗАброј II, јануар 2011.Лист студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

‘’ Не постоје добре и лошеликовне експресије већ осмиш-љене и непромишљене по квали-тету садржаја’’

Свест о уређењу животнеоколине датира из давне прошло-сти. Још су се пећниски људи наразне начине трудили да осликајузидове пећина како би удовољилибоговима у које су веровали и неслутећи тада да ће за неколико хи-љада година култ исцртавања зи-дова постати широкораспрострањена појава у почеткукао веома лепа, а са временом чаки велики проблем власти и нетоле-рантних пролазника.

Ликовна грозница уличнеуметности траје и данас и каковреме одмиче, и како долаземлађе генерација она поприманове облике, користи нова сред-ства и боље се брани од изјавазаједљивих пролазника: ’’Какве суово жврљотине? Каква је ово да-нашња омладина? Ма све би ја тобатином терала да пере са тих зи-дова?!’’ Али да ли је та генерацијабила толико чувана од стране њи-хових родитеља или била под то-ликом забранама да не схватајупотеребе младог човека да искажесвоју креативност на мање иливише успешан начин.

Од аматерских цртача достудената ликовних уметности, свиони теже ка урбаној ликовној екс-пресији, али где могу да се приме-њено искажу?

Драгојевић Николина

мора да пробуди свест о његовомпостојању. Вероватно у томе лежи читав проблем, јер заправо коликољуди данас умеју да опажају светоко себе и поштују нечије потребе?

Лепота детаља, боја, оногашто нам природа нуди, све је то ту,овде, не помера се, а где смо ми?

Све једноставно вапи запроменама, новим тенденцијама ипокушава да побуди оне који желебити свесни свог окружења, онихкоји воле свој град у коме немањка зграда, фасада, ограда, већшарених мисли преточених улепши видик свакодневног пролаз-ника…

‘’ Не постоје добре и лоше ликовне експресије већ осмишљене и непромишљене по квалитету садржаја’’

29

Биодиверзитет, биолошкаразноврсност, разноврсност жи-вота, све су ово синоними за скуппојава које су одједном дошле ужижу светске јавности. Да ли башодједном? Не бих рекао.

Пре него што почнем даелаборирам зашто биодиверзитетпостаје тако значајна ствар зајавно мњење света, прво ћу га де-финисати – биодиверзитет је свеу-купност гена, врста, екосистема ипредела на Земљи. То значи да сепод појмом биодиверзитет могуразликовати четири нивоа – ген-ски, специјски (онај који се односина врсте), екосистемски и у новијевреме се помиње и четврти – пре-деони. Ови нивои не функционишусамостално у реалном времену ипростору, али их издвајамо какобисмо лакше проучавали и шти-тили сваки од њих.

Биодиверзитет је, дакле,нешто чиме се биолози баве од-вајкада. Од оног тренутка када суљуди почели да описују биљке иживотиње, да им дају имена иуочавају особине на основу којихби се они могли разликовати, онису од тог тренутка почели да опи-сују и проучавају биодиверзитетсвета. Наравно, они то нису звалибиодиверзитет, већ разноврсностживог света или можда некакодругачије. Тада није ни било важнокако су звали тај скуп појава и про-цеса. Оног тренутка када је Линеобјавио свој Systema naturae тадаје почело увођење систематично-

пом од природног итд.). То је бионачин да се лаицима али и „главо-њама“ укаже на богатство живогсвета и значаја које та „разно-врсност живота“ има за човечан-ство. Човек је почео (пре нештовише од два века) да сече грану накојој седи и било је крајње времеда неко вике „Узбуна!“. Е, то се идесило са настанком ове концеп-ције.

Конференција одржана уРио де Жанеиру, 1992. године идекларација која је тамо потписана(колоквијално позната као „Риодекларација“), 5. јуна (ово је датумкоји су УН коју годину касније про-гласиле Светским даном заштитеживотне средине) и Конвенција обиодиверзитету (CBD – Conventionon Biological Diversity) која говорио биодиверзитету и изузетним на-порима које становништво пла-нете мора да уложи како би истисачувало, била је прекретница. Наврло високом дипломатскомнивоу постигнут је консензус отоме да је биодиверзитет по-требно сачувати.

И шта даље?Даље је уследио процес ра-

тификације тог документа у скуп-штинама земаља потписницаодносно уградња у национална за-конодавства. Сама конвенцијабила је основ за израду многихправних докумената који су доне-сени касније. Сви су се позивали наCBD.

сти и реда у биологију као науку,самим тим и у истраживању био-диверзитета. Оног тренутка када јеДарвин објавио свој Постанакврста, постављајући основни кон-цепт еволуције живог света, биоло-гија је кренула да се развијавеликом брзином – појавила сеекологија (Хекел, 1869), некакоупоредо са њом и генетика (Мен-дел, 1866.), мада је она поново ро-ђена са открићем Менделовихрадова почетком двадесетог века,затим средином прве половинедвадесетог века биохемија, а изње током 40-тих и 50-тих година,као Венера из морске пене, рађа сеи молекуларна биологија.

Све побројане биолошкедисциплине (науке) су се ималеједан задатак – истражити живисвет и све његове појаве и процесе.

И то раде и дан данас,заједно са још много нових, мла-дих, али врло перспективних дис-циплина. Тако да је биодиверзитетодувек био у средишту пажње био-лога, али и неких других научника,једино није носио то име.

Биодиверзитет, име и кон-цепт, појављују се крајем 80-тих го-дина двадесетог века. То је, нанеки начин, проистекло из потребеистраживача – биолога да укажу начовеков негативан утицај на при-роду (уништавање популацијаживих бића и њихових станишта,безобзирни развој индустрије и за-гађивање животне средине, не-стајање врста много бржим темпом

30

БиодиверзитетЗашто је биодиверзитет, поред тероризма и људских права, најспомињанија реч

новог миленијума? Зато што је човечанство (ваљда) схватило да са природомнема шале.

А зашто је, уопште, битанбиодиверзитет?

Постоје два приступа – еко-лошки и а н т р о п о ц е н т р и ч н и .Објаснићу прво антропоцент-рични, јер је лакши за разумевање.

Еколошки приступ каже дасу екосистеми функционалнијишто је више врста у њему. Не звучикомпликовано, наиме, сви орга-низми у екосистему су у биотичкимодносима са другим члановима –кроз односе исхране, компети-тивне односе, односе парази-тизма, односе мутуализма(обостране користи). Промет ма-терије и енергије у екосистему ћебити ефикаснији што је више врстау њему – произвођача, потрошача,разлагача. Нпр. уклони т е некуптицу грабљивицу (вршног преда-тора) из неког екосистема и њенплен ће сулудо повећати бројност,што као резултат може имати

веома мали број њих за све горенаведено – храну, пиће, лекове, го-риво итд. Узмимо пример жита-рица – овај свет заснован је напшеници, пиринчу и кукурузу. Самотри врсте чине више од половине

Свакога дана се описују и испитујуразне супстанце изоловане изживих бића која нам могу помоћиу борби против неких од најтежихболести. Међутим, са тим ресур-сом се морамо понашати па-жљиво. Да не упрскамо ствариопет. Потребно је откривати га,описивати, проучавати, користити(а не искоришћавати) и штитити(на сваком од постојећих нивоа).Нека неоткривена жива бића кријуу себи тајне које нам могу помоћида живимо и опстајемо још дуго наовој планети. Да ли смо довољнолуди да то бацимо у ветар? Ја сенадам да нисмо.

Стошић Стефан

појаву неке заразне болести у ок-виру популације плена и они ћестрадати. Или то може тако ути-цати да плен поједе сав свој плен (иплен једе некога) и да нестану иплен и пленов плен. Како год окре-

нете, постојећа трофичка пира-мида се руши, а биоценоза „шизи“.Посеците одређену површину подтропским кишним шумама (где језемљиште веома плитко, јер је сваматерија у живом свету) и доћи ћедо ерозије које ће вам и то малоземљишта што сте имали однети.За поновно стварање земљиштапотребне су деценије. Сад није тако наивно, зар не?

Међутим, нешто вам јошнисам рекао. Ако ћемо ићи антро-поцентричним приступом (већиниљуди је он ближи и разумљивији),битно је нагласити да од постојећегброја врста (~1 750 000) човек користи

Наиме, без биодиверзи-тета опстанак човека бибио доведен у питање.Биодиверзитет данаш-њем (али и некадашњемчовеку) представља (при-видно) неисцрпан мегаре-сурс – одакле нам храна,пића, одећа (памук, коно-пља, вуна, крзно), лекови,материјал за градњу кућаи прављење намештаја(дрво), одакле нам го-риво (нафта и угаљ сутрансформисана нека-дашња жива бића!).

свих наших калоријакоје свакодневно уно-симо! Дакле, врло малидео садашњег биоди-верзитета користимоза задовољавање сво-јих потреба. А шта је саосталим живим бићи-ма? У највећем бројуслучајева, њих уништа-вамо и истребљавамо(не) намерно.

Биодиверзитетпредставља огроманпотенцијал за развојнових врста хране, ле-кова, материјала.

31

Студентскитрг

У најужем центру Београда,старом градском језгру, у склопуСтудентског трга, налази се Сту-дентски парк. Смештен је прекопута Ректората Универзитета уБеограду, а са друге стране излазина зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је по-знат и као Панчићев парк. Зеленаоаза, неизбежно уточиште многихстудената за вереме паузе, а за-право колико ми знамо о овомпарку?

Некада је носио назив Пан-чићев парк, а данас га сви знамокао Студентски парк. За време тур-ске владавине на овом месту се на-лазило турско гробље, које се тузадржало све до шездесетих го-дина 19. века. На делу садашњегУниверзитетског парка, српскевласти су 1824. отвориле пијацу(касније Велика пијаца), која јеуклоњена тек тридесетих годинаXX века. Приликом регулацијеграда, после 1869, контуре Сту-дентског трга су добиле правил-нији облик. На једној половиниостала је Велика пијаца, а друга јепретворена у парк. У то време, а икасније, најлепши украс целог Тргапредстављало је Капетан-Мишиноздање, подигнуто 1863.

О академској тишини ис-пред Капетан Мишиног здања,није могло бити речи, а сама око-лина није била пријатна. Истомутиску је у неко доба доприносиои „разуздани кор" фијакериста по-стројених испред здања, правећиларму и узнемирујући скареднимречима околину и посебно„школску младеж".

Читав овај несклад и вревуније било тешко уочити, те је већ1867, планом реконструкције ва-роши инжењер Емилијан Јосимо-вић, предложено да се пијаца

Отуда је урбанистичкимпланом од 1924. предложено из-мештање пијаце у Јованову улицу ипроширење тадашњег „Панчиће-вог сквера" у „Академски парк",што је и било остварено крајемтреће деценије XX века. Још од1914. у парку се налазио и споменикДоситеју Обрадовићу, рад вајараРудолфа Валдеца.

У трећој деценији истогвека предузета је и изградња оста-лих делова трга. Године 1931. Ми-лутин Борисављевић, укомпилативном маниру који је иза-звао бујицу приговора домаћихстручњака, довршио је ограду и ка-пије парка, које су тада кошталевише но израда самог парка. Ипак,ово складно и за Београд вредно,чак престижно дело, од тада доданас је једина узорно обликованапарковска међа престонице.

Пре Првог светског ратаовде су се налазила два познатабеоградска хотела: "Македонија"(на углу улице Васе Чарапића и Сту-дентског трга) и "Империјал"(поред Капетан-Мишиног здања).На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице постојала је по-зната кафана "Уједињење",срушена 1935.

Данас се Студентски паркналази у средишту између неко-лико факултета (Филозофски, Фи-лолошки, Природно-математички).У парку је до данас засађено око 21врста дрвета, од којих је најстаријабила једна врста трешње, која јепре пар година посечена и нањеном пању је напављења клупа.

Драгојевић Николина

испред здања уклони и на њеномместу направи парк. Одмах по ос-лобођењу од Турака, терен Великепијаце је расклоњен и заравњен, итада су просечене праволинијскестазе. Године 1880, на срединитрга подигнута је чесма са обели-ском. И поред тих мањих интер-венција, Јосимовићев предлогостварен је тек 1886, и то дели-мично, будући да парк није био начитавом простору већ само наделу који није коришћен каопијачни простор.

Крајем века у средиштупарка постављен је споменикЈосифу Панчићу, по коме је овајпарк и добио име: „Панчићевпарк". Из нејасних разлога, овајрад вајара Ђорђа Јовановића дугопосле постављања стајао је прекри-вен (све до 11. маја 1897), и ома-лени парк који се „простирао самоу оном делу према Коларчевој за-дужбини, спонтано бива назван,,парк човека у џаку”.

Највероватније захва-љујући стеченој репутацији и нави-кама Београђана, али и оних којису доносили производе на пијацу,она је опстала на старом месту сведо 1926. године. Иако се изград-њом парка пијачни простор уве-лико смањио и почетком века биосведен само на тротоаре и про-стор испред зграде Универзитета,популарности пијаце у великојмери је допринело увођење трам-вајске линије-окретнице број 1,чиме је побољшано снабдевање ипревоз бројних муштерија и прода-вача. Увођење ове трамвајске ли-није колико је помогло толико је иодмогло пијаци, углавном „оти-мајући” простор продаје и онемо-гућавајући изградњу адекватнихпроширења у складу са захтевимавремена.

32

ОригамиПапир је некада био скуп и

тешко доступан, али данас је ситва-ција другачија. Разне врсте папирасе могу користити за оригами, амогу се употребити салвете, фо-лије и тканине. Наравно постоје испецифичне врсте папира који секористи баш за оригами. У Јапанусе често користи "ваши" - спе-цијалан папир чвршће структуренаправљен од пулпе добијене изкоре неколико карактеристичнихдрвенастих врста које расту уЈапану. Развила се и посебна гранаоригамија која користи новчанице,и то обично амерички долар. Јошједна посебна грана оригамија је„мокри“ оригами за који се кори-сти врло необичан папир који сенакваси када се заврши фигура, икада се осуши постаје врло чврст.

Да би се измислила неканова оригами фигура треба иматимашту, али добро познавати и ма-тематику, а пре свега геометрију.Како постоје правила у геометрији,тако постоје и правила у оригамију.У основи оригамија се налазиседам правила и називају се Ху-зита-Хатори аксиоми. Постоји ве-лики број интернет страница,књига и школа оригамија. Чак су иза Гинисову књигу рекорда уЈапану 29. августа 2009. године на-правили највећег ждрала чији јераспон крила био скоро 82 м.

Оригами је јако забаван икористан, поготово за децу, јер по-тпомаже моторику и координацијуруку и чула вида, развој креативно-сти, стрпљења и маште. Оригамифигурице се могу правити на сва-ком месту – у аутобусу, парку, при-роди... Уз мало труда можетенекоме направити врло оригина-лан поклон. Није тешко, иако се упочетку тако чини. Посетитенајближу књижару, купите некелепе папире у боји, погледајте наинтернету неке од оригамидијаграма, уложите мало труда,стрпљења и времена и обрадујтенекога јединственом оригами фи-гуром. Задовољство је више-струко. Верујте ми, пробала сам :).

Док смо били деца, сви смосатима уживали правећи флотубродова од папира и глумећимоћне адмирале пуштали их низреку да плове, или пак експеримен-тисали са разним врстама папир-них авиона и такмичили се садругарима чији ће авион даље даодлети. Kадa одрастемо, међутим,доста ствари заборавимо и смат-рамо их дечијом игром. За већину,прављење папирних бродова иавиона је само дечија игра, и нисусвесни да је то заправо уметностсавијања папира – оригами.

Оригами је традиционалнајапанска вештина прављења фи-гура пресавијањем папира. Све сеправи од једног листа папира такода се коришћење лепка и сечењепапира не сматра традиционалниморигамијем, већ се означава какокиригами. Данас је доста попула-ран модуларни оригами, који пред-ставља вештину прављења разнихкомплексних тродимензионалнихмодела од више делова папира,али наравно без употребе лепка.

Назив оригами потиче одјапанских речи ори што значи са-вијање и ками што значи папир. Непостоје прецизни подаци о томекада се ова вештина развила. Иакоу Јапану постоји дуга традицијаоригамија, сматра се да се овавештина се такође независно раз-вила и у Кини, затим и у Немачкој иШпанији где се ова вештина зовепапирофлексија. Оригами мождапотиче из Кине, где је настао ипапир током другог века нове ере.Међутим, многи сматрају да сеоригами развио у Јапану када сутехнику прављења папира пренелиу Јапан будистички свештеницитоком седмог века. У Јапану папирсе врло поштује и од њега се изра-ђују многе ствари почевши од пре-градних зидова до украса. Поштосе папир релативно брзо разлажене постоје непосредни доказиосим записа као што је јапанскапесма из 1680. године у којој опи-сује лепитре направњене од па-пира.

Сматра се да је прва ори-гами фигура био лептир. У почеткуоригами фигуре су се корист иле Ивана Јанковић

током верских обреда и церемо-нија. Оригами фигуре имају својусимболику. Оригами лепитри ујапанској традицији су симболизо-вали младу и младожењу, а ори-гами жаба представља љубав иплодност. Једна од најпознатијихоригами фигура је ждрал који јесимбол среће и дугог живота ивеома се поштује. Верује се даждралови живе хиљаду година, пабаш зато постоји и веровање да ћесе ономе ко направи хиљаду ждра-лова испунити жеља. Низови на-прављени од хиљаду ждралова сезову сенбазуру и то је постало сим-бол светског мира, после смртијапанске девојчице Садако Сасакииз Хирошиме која је оболела одлеукемије током Другог светскограта. Њена жеља је била да озд-рави прављењем ждралова, алиније направила свих хиљаду већ644. Њени пријатељи су направилиостале ждралове и сахранили је сањима.

Рензуру је оригами техникапомоћу које се може направитивише ждралова који су међусобноповезани врховима крила, иливрховима репа и кљуна. То се по-стиже тиме што се једна папир наодређен начин исече на мањеквадрате који су повезани танкимнепресеченим деловима, а од сва-ког квадрата се направи ждрал. Из-гледа веома занимљиво и може сенаправити пуно повезаних ждра-лова. Данас постоји невероватновелики број оригами животиња,цветова, инсеката, коцки, звезди,кутија, предмета необичногоблика...

33

Трећи број

Corylus avellana је жбунаста врста висине од 4до 5 метара, из фамилије Betulaceae. Добила је називпо грчкој речи „karyon“ што значи језгро или „ kerys“што значи шлем, јер лешници имају зелени овој којипокрива плод. Avellana потиче од града Авелана уИталји где је врста описана као дивљи орах Авелане.Леска је врло корисна због својих плодова који су јакохранљиви. Данас постоје многе калемљене леске сакрупнијим плодовима. Постоје и леске са црвенимлишћем које се саде као украсни жбун.

Леска се, као и много друго дрвеће са којим сељуди често сусрећу, сматра светим дрветом и зато газову и „божја сестрица“. Често се користи у магијскимрадњама и разним обичајима. Верује се да се шибомод леске може убити ђаво, човек претворити у живо-тињу, а мртвац оживети.

У њега не ударају громови, јер га је Исус благо-словио, па кад загрми чобани се њоме ките, беже подњу или стављају гранчице за појас. Ако загрми на Све-тог Илију, лешници ће бити пуни црва. Прва ватра уновој кући се пали од лесковог дрвета. Дрвету лескечовек може да се исповеди као свештенику и да пупо-љак поједе умето нафоре. Ако се леска не осуши докраја године, греси су му опроштени.

Божићни хлеб који представља усеве се шараолесковим гранчицама. На њивама, ливадама и има-њима се стављају лескове гране или крстови да биштитиле од града и повећале принос. У Босни се заБожић стоци даје да једе жито у коме је било лесководрво. У време Божића и када се роје пчеле у кошницесе стављају лескове гранчице да би пчеле боље напре-довале. На Ђурђевдан и Спасовдан дом и укућани секите лесковим гранама да би се измолио напредак.Лесково дрво се користи као амајлија. Ставља се у ко-левке, у косу, зашива се у одећу,

Лесници су митолошка бића који представљајушумске духове старих Словена. Његово име потиче одстарословенске речи „лес“ што значи шума. У околиниВрања зову га и шуман, а у Русији љеш. Жена му сезове лешчаха, лесовиха или лешиха. Има човечије об-личје, али му је лице обрасло оштром длаком.

Има људске руке, али козје ноге. Негде јепредстављен са зеленим очима, дугом зеленом бра-дом и косом, и плавим образима. Сматра се да немасенку. Уме да свира фрулу и њихове чаробне мело-дије могу да очарају и виле и младе пастирице,којима се понекад деси да имају и децу са лесником.Обично су усамљени, јер нису лепог изгледа и смрде,а воле друштво и зато су њихове песме јако тужне имагичне. Лесник је наклоњен пастирима и чува имовце, али је заштитник и дивљих животиња. Спадајуу најстарија митолошка бића, па зато се сматра дарано оседе. У митологији многих народа се јављајустворења која имају сличности са лесником као штосу Пан, Сатира, Фаун, Дионис. Код Германских народалесково дрво је симбол божанства, плодности и жи-вота. Зато се на свадбама од младенаца траже леш-ници и млада три дана после свадбе дели лешнике,доказујући тако да је прихватила нови дом. Уместоружних израза за вођење љубави користи се финијиизраз - „дробљење лешника“. Код Германских на-рода ставити гранчицу леске пред девојку значи про-гласити је неморалном, јер лескино дрво је симболии плодности, али и блудничења. На Исланду нерот-киње шетају лесковом шумом и моле бога да је учиниплодном. Код Спартанаца је постојало веровање дамладићи треба да се шибају лесковим гранама ухраму Артемиде, богиње плодности, како би онасвоју снагу и плодност пренела на младиће.

Леска је дрво знања. Верује се да ће онај копоједе месо змије која живи под леском, моћи да ра-зуме говор животиња, а ако поједе њено срце знаћелековита својства биљка. Деца која не могу да наученеку лекцију се ударају лесковим гранама да би имесе памет утерала у главу. За човека који није норма-лан се каже да „није три пута око леске састављен“.Дакле, пре и после ипситног рока три круга око леске.Корисна је и за слонове, јер да би се попео на дрво,слон се сакрије у лешник и чека да га веверица по-несе горе. А кад хоће да сиђе стане на лист и чекајесен.

Јанковић Ивана

ЛЕСКА

34

СИМБИОЗАброј III, мај 2011.Лист студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

Фотогалерија

У осмом броју Симбиозе моћићете да видите слике са Супер-натурал фестивала 2013.

- Супернатурал 2011

закачињу за корале, камење иобалу. Када услови постану одго-варајући њиховим оплођењем на-стаје нова ‘армија’ медуза спремнада освоји свет, или бар источнамаргинална мора.

Наравно не треба заборавити нитолико помињаног кривца завећину еколошких проблема у по-следње време – глобално загре-вање. Као последица глобалногзагревања, површинска темпера-тура Жутог мора се повећала за 1,7степени целзијуса од 1976. до 2000.Са порастом температуре, се гене-рално убрзава репродукција штоможе довести до повећане стоперађања медуза. Такође повишенаамбијентална температура из-гледа омогућава овим створењимада више нарасту за много краћевреме.

Неки научници су изјавилида би сви ови услови могли да до-веду до појаве коју су означили као“стабилно стање медузе”, где бимедузе могле да завладају океа-нима.

Наравно Јапанци не бибили то што јесу, да нису већдошли до неких идеја како да барна неки начин умање штету, такода се за сада од уловљених медузапроизводе слане грицкалице, ђуб-риво, користе се као храна закрабе, а неки научници чак тврдеда су неке супстанце које се до-бијају из медуза корисне за кожу.Тако да ако неко има неку инова-тивну идеју за комерцијалну упо-требу ових створења, правацЈапан, сигурна сам да ће Јапанци то

великодушно наградити.

35

Иако је прво што бисте по-мислили, када бисте видели овобиће да вам се приближава, да степретходно вече ипак попили којучашицу више или да је у питањуноћна мора - она ипак постоје ииако нису изграђена од крви имеса, већ највећим делом од водеи желатинозне масе, ипак задајуозбиљне главобоље јапанским, ки-неским и кореанским властимаостављајући озбиљне последицена њихову економију.

Назив ове врсте јеNemopilema nomurai (Echizenkurage на јапанском) и једна је однајвећих познатих врста медуза.Може да достигне величину и до 2метра у пречнику као и тежину по-већег сумо рвача (око 200 кг). Ен-демична је за источна азијскамаргинална мора (Бохаи, Жуто, Ис-точно кинеско и Јапанско море).Медузе се ослобађају из бентос-них полипа током периода април-јун у Жутом и Источном кинескоммору а затим бивају транспорто-ване Tsushima струјом у Јапанскоморе.

Премда је убод ових ме-дуза болан, у највећем броју слу-чајева није довољно токсичан даизазове озбиљне последице кодчовека. Ипак у неколико случајеваје дошло до фаталаног исхода каопоследица накупљања течности уплућима услед убода. До данас јепријављено само 8 случајева смртипроузрокованих убодом Номурамедузе. Током историје, масовнепојаве ових медуза су се јављалена отприлике 40 година (1920., 1958., 1995.) али у скорије време сејављају скоро сваке године (2002.,2003., 2005., 2006.).

ЏИНОВСКЕ МЕДУЗЕ -

БУДУЋИ

ВЛАДАРИ ОКЕАНА?

Повећана бројност ових медуза,чак и до хиљаду пута већа од нор-малне, представља све већи про-блем јапанским рибарима. Честодолази до пуцања рибарскихмрежа услед превелике тежинеНомура медузе а риба ухваћеназаједно са њима у мрежи бива не-употребљива било због тога што јесмрскана или отрована.

Бројност медуза је у нор-малним условима регулисана одстране риба и корњача, које сехране медузама у раним ста-дијумима и такође су им компети-тори за храну као што језоопланктон. (свих седам врстаморских корњача које се хране ме-дузама су угрожене)

Али примећено је да себројност медуза повећава каопоследица изловљавања риба.(такво прекомерно изловљавањерибљих популација може довестидо отварања еколошке нише којумедузе могу да заузму).

Додатни негативни утицајна рибе који доводи до смањењањихове бројности је и чињеница дасе медузе хране рибљим јајима.Надаље, због уливања и повећањаконцентрације фосфора и азота(пореклом из индустрије и пољо-привреде), долази до цветањацрвених алги, које изазивају ства-рање такозваних ‘мртвих зона’ сасмањеном концентрацијом кисео-ника где медузе могу да преживе арибе не. Занимљива чињеница ве-зана за ову врсту медуза јесте дакада су нападнуте или се осећајуугрожено, ослобађају велику ко-личину јаја и сперме у воду, која се

Радосављевић Тијана

36

Четврти број

дуктивном клонирању. Пример овог типа клони-

рања је клонирање чувене овцеДоли, које су извршили Вилмут исарадници 1997.године. Доли јестворена једннственим спајањеменуклеисане овоците шестого-дишње овце и донорског нуклеусаиз култивисаних епителних ћелијамлечне жлезде. Метода трансферануклеуса у енуклеисану овоцитупрви пут је успешно примењена1952. године, када су Брингс и Кингуспели да клонирају жабу, употре-бом епителних бластомера као до-нора нуклеуса. Гордон је 1962.године је клонирањем одраслогXenopusa, трансфером нуклеусадобијеног из епителне ћелијецрева пуноглавца показао да и ди-ферентоване ћелије имају потен-цијал за репрограмирање.

Репрoдуктивно клонирањеје неефикасно јер погрешноукључени ћелијски процеси доводедо губитка већине ембриона у токуразвића. Да би се одржало развићеембриона у току репродуктивногклонирања, потребно је адекватноактивирање гена непоходних зарано ембрионално развиће, и исто-времена супресија гена чија сетранскрипција нормално

Појам клонирање се јакочесто може чути како у научнојтако и у лаичкој јавности. При томсе могу чути опречне изјаве, од на-учника и експерата из те областикоји колонирање сматрају једним однајвећих достигнућа савремене мо-лекуларне биологије, па све до онихлаичких изјава које процес клони-рања сматрају страшним, јер одмахпомисле на армију идентичних људикоји шетају улицама, а при том сустворени у лабораторијама стра-них обавештајних служби да служенеком „мрачном циљу“. Овај текстима за циљ да на што једноставнијиначин објасни процес клонирања, ис-торију његовог настанка, перспек-т и в у њ е г о в о г к о р и ш ћ е њ а иевентуалне штетне последице.

Клонирање сисара

- историја и перспективе -

СИМБИОЗАброј IV, јануар 2012.Лист студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

Реч клон први пут је употре-био Вебер 1903 године, да опишеколонију организама насталу асек-суалном деобом једне прогени-торне ћелије. Клонирање се можедефинисати као репродукцијафрагмента ДНК, ћелија или инди-видуа идентичних сами себи.То јенормалан процес код неких би-љака и нижих животиња.

Клонирање људи до данасније остварено. Оно подразумевахуману асексуалну репродукцијуостварену уношењем нуклеуса изхуманих соматских ћелија у опло-ђену или неполођену овоциту чијије нуклеусни материјал одстрањен,у циљу стварања живог организмакоји је изузев митохондријске ДНКгенетски идентичан донору нук-леуса.

Ако се непосредно наконклонирања клон узгаја у одређе-ним лабораторијским условима,неколико дана, он ће се развити урани ембрион који се може упо-требити у две сврхе:1) за репродуктивно клонирање 2) за терапијско клонирање

Ако се рани ембрион (бла-стоциста) имплантира у утерус жи-вотиње исте врсте, радипостизања трудноће и нормалногразвића плода, говори се о репро-

дешава у донорској ћелији, а који суповезани са диференцијацијом. У про-секу 1-5% бластоциста се развије у жи-ворођену клонирану јединку.

Успех у клонирању се знатноповећава уколико (10-40%), уколикосе као донори нуклеуса употребе ем-брионалне стем ћелије, бластомереили зигот. Клонирана животињанакон рођења има предугачко тело иплаценту, респираторни дистрес син-дром као и аномалије бубрега јетресрца и мозга. Данас се сматра да јеосновни проблем репродуктивногклонирања погрешно епигенетско ре-порограмирање трансплантираног(донорског) нуклеуса. Сматра се даембриони у стадијуму бластоцисте,клонирани од соматских ћелија,имају инсуфицијентни систем за реак-тивацију кључних ембрионалних генасепцифичних за донорску ћелију. Заразлику од њих, ембриони клонираниод ембрионалних стем ћелија веро-достојно експримирају ране ембрио-налне гене. Најчешћи молекуларнимеханизми епигенетичких процесатоком клонирања су: метилацојаДНК, експресија импринтованих гена,као и механизми који управљају екс-персијом гена преко хроматина.

Инактивација X-хромозома ирегулација дужине теломере при-мери су постзиготног репрограми-рања, и они се код клониранихживотиња углавном нормално од-вијају.

Терапијско клонирање: јестварање аутологне линије ембрио-налних стем ћелија која настаје изклонираног ембриона и даље се ко-ристе за замену оштећеног ткива. Уовом тренутку терапијско клонирањенажалост још увек не довољно се ко-ристи у лечењу неуродегенеративнихболести, обољења крви и и дијабетесмелитуса.

Охрабрују истраживања наживотињама које указују да је нукле-усно клонирање у комбинацији сагенском и ћелијском терапијом

Један такав пример је лечењедефицита имунолочког системамиша са мутацијом на Rag 2 гена.Данас се размишља о могућностипримене те терапије у лечењу српастеанемије и бета таласемије.

Сматлик Никола

стварају специфичну врсту пове-рења и пријатну атмосферу за рад.Мештани знају за локацију многихобјеката које спелеолози не бимогли сами да нађу. Такође, по-требно је објаснити им да спелео-лози не иду у јаме да би тражили иузимали злато као и да је обавезнокористити одговарајућу тестирануопрему како они не би покушавалисами да улазе у објекте.

После преспаване ноћи ушколи, уз звуке староградске му-зике са радија, пакујемо опрему испремамо се за одлазак у јаму. Дојаме је потребно, лаганим ходом,око 1h и 30мин. Пошто смо били по-дељени у две екипе (једну која идепрва и опрема објекат и другу којастиже касније), како смо се при-ближавали месту где је јама, моглисмо да чујемо људе који су дошлираније. Јаму нисмо видели. Теккада смо се приближили густомшумарку, видели смо је. Преднама, налазио се тунел дубине 56м. Зашто кажем лаички „тунел“?

Пропадосмо

37

© Будински Ивана

Rh. ferrumequinum

© Гајовић Војкан

лобања пећинског лава

„Људи, да ли можете дазамислите да је овде пре 20,000година живео лав?“ пита Сте-фан док се возимо кроз селоЧиниглавци. Разговор прекидазвоњење телефона. Зове насостатак екипе која је већ стиглау школу у којој би требало даноћимо.

Село Чиниглавци се на-лази источно од Пирота. Јамакоју би требало да посетимо, ународу позната као Пропас, сеналази на јужним падинама Те-поша, на локалитету Венац. По-зната је код локалногстановништва, а први су је орга-низовано посетили спелеолозиАкадемског спелолошко - алпи-нистичког клуба из Београда.Истраживана је у више наврататоком 2010. и 2011. године.

Велики значај у откри-вању и прочавању јаме имајумештани. Наиме, обостранофини односи, поштовање локал-них обичаја и норми понашања

© Гајић Марија

екипа у објекту

вно изумрле врсте мачке. Pantheraspelaea (Goldfuss, 1810) се не разли-кује морфолошки од рецентнихафричких лавова, осим својом ве-личином. Представља највећег фе-лида који је икада ходао Земљом,чак је и северноамерички веомапознати Смилодон био мањих ди-мензија. Живео је у плеистоцену, аизумро крајем леденог доба пренеких 10000 година, мада постојеиндиције да се управо на Балканузадржао много дуже, чак до појавемодерног човека. Био је представ-ник изразито хладнодобне фауне,па се предпоставља да је имао дугои густо крзно које га је штитило одхладноће.

Битно је нагласити да је по-требно да ископавање врше особекоје су обучене за то како се не биоштетио материјал приликом ва-ђења.

Од других али не и мање за-нимљивих организама нађени суразличити бескичмењаци од којиhје прилично занимљив налаз Bythi-nus acutangulus lunifer Караман,1948, што представља други налазове врсте у Србији. Биоспелео-лошка истраживања објекта јевршила Ива Њуњић, спелеолог изклуба АС. Ивана Будински (АСАК)нам је причала о слепим мишевимакоји су тада били у хибернацији. Упитању су две врсте Rhinolophusferrumequinum и Rhinolophus hip-posideros.

После обиласка објекта, ус-пешног опремања до тада неистра-женог канала и оброка, почињеизлазак из јаме. Особа која прваизађе пали ватру како се не бисмрзли људи који први изађу и че-кају остатак екипе (напољу је било-5° Ц. )

По повратку у школу, от-кривамо да нам је мештанин Радеоставио лонац топлог компота.Грејемо се, уживамо у компоту,размењујемо утиске. Сутрадан,мештани нас воде по терену какобисмо можда нашли још неку јаму.Нисмо нашли нов објекат што незначи да нећемо у будућности. Козна шта је све ходало овим просто-рима за време леденог доба?

Гајић Марија

Долазимо до једног дела, који јераскопан и Војкан каже: „Ово јеместо злочина.“ „Место злочина“је шаљив назив за налазиште пе-ћинског лава. Ископавање је билоу мају 2011. године од стране чла-нова клуба АСАК на челу са Стефа-ном Властићем, студентомпалеонтологије.

Фосилни остаци сисара упећинским седиментима нису рет-кост. Код нас се издвајају одре-ђене групе животиња које судоминирале леденим добом(горњи плеистоцен), а насељавалесу управо пећинске системе. Под-земни облици у карсту су им слу-жили као станиште и запривремени боравак. За разликуод пећинског медведа који јенајчешћи представник фосилнихсисара и који је био стални станов-ник пећина, његов највећи суста-нар (мада не у истом временскомпериоду) - пећински лав је пећинекористио само привремено радипрехрањивања (типично за свемачке да воле да се осаме на без-бедно место са својом ловином).Зато су и остаци пећинског лавасразмерно ређи и представљају ин-тересантну врсту за проучавање.На нашим просторима, сматра се,није био редак, иако су његови фо-силни остаци релативно оскудни.Познато је више локалитета из ис-точне и централне Србије, а најпо-знатији је пећина Рисовача кодАранђеловца са најмного-бројнијим остацима који се могуупотребити за компарацију са дру-гим збиркама, мада није постојаониједан кранијални део скелетаосим мандибула. Зато је и важностпроналаска прве и и једине лобањена локалитету у јами Пропас кодПирота већа. Примерак је пред-стављен једном целом лобањом,са скоро комплетним зубником.Добро стање остатака омогући ћеквалитетно истраживање и бројневажне закључке о биологији те да-

у Пропас!

38

Када бисте, са безбедне удаљено-сти, погледали на доле, виделибисте готово правилно „сужавањетунела“ све док до зидова допиредневна светлост а после све по-стаје црно.

Стојимо поред, сви на-смејани и пуни енергије а заправосви блаже уплашени због уласкашто је и нормално. Вођа акције,Војкан, нам саопштава да је уженово а самим тим и невероватночисто што је, без обзира што то иније логично јако лоша вест за нас.Зашто? Ново уже врло брзо про-лази кроз десендер (справу заспуштање) што и није баш пријатаносећај као што приказују на рекла-мама и филмовима. Наравно,битно је да само будемо пажљивикао и иначе. Када смо одредилиредослед уласка људи, спуштањеје почело. Једна од чари уласка ујаму јесте тренутак када имате двасупротна и дивна призора. Први,када при спуштању погледате нагоре и видите небо,облаке идрвеће оивичене корењем, зем-љом, стенама, и други, када погле-дате испод себе и видите тачкицусветла чеоне лампе и замишљатеста вас све доле чека.

Напокон смо се спустили ипочиње обилазак објекта. Мерења,која су рађена, показала су да јеобјекат величине Београдскеарене (димензија 150 м по дужојоси и 100 м по краћој оси – пројек-товане дужине ), која са прорачуна-том запремином од око милионкубних метара тренутно пред-ставља највећу пећинску дворану уСрбији. Објекат је такође приличнозанимљив пошто обилује разно-врсним облицима микро - рељефа.“Поље кактуса“ (мноштво сталаг-мита), је само једно од многих за-нимљивих места у јами. Посебно језанимљиво разгледати све овеоблике и закључивати како је овајобјекат изгледао у прошлости икако би могао да изгледа у будућности.

Пети број

Драге колеге и колегинице,ево пар речи уводне шпице!

Иако овај текст без мана,могле би рећи Марија… ил’ Ана…од срца Никола… или Ема…

Ал’ моја је тренутно најмања тремапа ћу вам нешто рећи ја,сви ваљда знате да сам - Јелица.

Добро дошли драги биолози,молекуларци и сви еколози!Задатак је свима и нешто најпречевесељем да испунимо - ово вече!

То смо заслужили, баш сви скупа,као вредна и сложна група,јер је труда, снаге и радабило потребно - до овог сада!

Сећа се сигурно од вас свако,да није било нимало лако,сатима на вежбама сецкати жабе,или анализирати буба-швабе,убедити Diptere да у мреже уђу,ил’ Hymenopteru - бар у замку туђу!

Скакавци су јурили - куд их животноси,а ми смо ЊИХ јурили - и уморни ибоси!

Хватали само зрикавце, ровце,попце, глисте,па Mollusce љигаве, и нимало чисте.

Хватали само мраве и кад рука трне,док смо мета могли бити - удовицецрне!

Лабораторија – једно опасно место!Али смо и тамо ишли често,јер микрсокоп, пипета и ацетатимолекуларце у стопу прати,док анализирају ланаце ДНК,гене, протеине ил’ РНК.

Шакале и даброве вредно смо мар-кирали…

Белоглавом супу канџе би лакирали,да нас само поштеди - кљуна илишака!

Медвед у близини - накострешенадлака, можда нека његова - али наша свака!

Вагали смо гуштере и мерили змије,па тражили где се слепо куче крије!

Трагали смо шумама и пратиливоде,брали глог и клеку и свашта штободе!

Јели шумске јагоде, крушке, боров-нице,вишње, трешње, јабуке… а и мали-нице…

Скупљали смо ендемите, бралитрава влас…

Онда је статистика - мучила све нас!Вероватноћа такође, њена вернасека,мозак нам је мутила као бесна река!

Радили смо вредно, научили свашта,чак и више од онога што нам пружамашта:Алге, Гљиве, Биогеографија, Генетика, Биљака Физиологија,Развиће животиња и још прегршт –ИЈА:Ензимологија, Микробиологија, Пе-дологија, Зоологија, Психологија…

И ЈА,да не претерам са причом садао факсу, испитима и брду радакоји смо уложили до сада ми:еколози, молекуларци и биолозисви!

Драге колеге и колегинице,чујте сад речи завршне шпице:

Нека НАМ ветар добар дува,и широк осмех на лицу чува!Мирно море нека НАС прати!Баш свака брига нека се скрати!Нека НАМ кипе - срећа и здравље!Нека НАС прати - љубав и славље!А успеси - велики и без броја,нек увек буду - НАШЕГА кроја!

Све ово искрено и баш од срцажелим вам ја – ваша Јелица!

А сад - допустите да радост потечејер ово данас је - наше вече!Живели!

Новаковић Јелица

Апсолвентска песмаЈелицина реч

39

40

Читам пре неколико дана унеком чланку да су тзв. “феромон-ске журке” постале хит на западу!Долазиш на журку и доносишмајицу у којој си спавао/ла пар дана.Мајице се нуде особама супротногпола, које након мирисања одаберупар њих и онда следи упознавање сањиховим власницима. Да видимоса каквим се предзнањем иде на фе-ромонске журке!

Шта су то феромони? Феромони су испарљиве

супстанце које секретују живо-тиње, а које могу имати утицај напонашање, физиолошке промене иразвој других припадника истеврсте. По дужини ефекта можемоих поделити на: 1) феромоне којиизазивају моменталне и краткот-рајне промене у понашању, и 2) фе-ромоне са дуготрајним дејствомкоје се огледа у промени хормон-ског статуса јединке на коју ти фе-ромони делују. Ако се сагледаразновсност ових фактора изаспекта промена у понашању си-сара, можемо их поделити и на 1)сексуалне атрактанте, 2) сексуалнерепеленте, 3) атрактанте измеђумајке и младунаца, као и 4) феро-моне који модификују менстру-ални циклус. Код бескичмењака семоже уочити још већа разно-врсност у функцијама у којима по-средују феромони.

Дуго се веровало да не по-стоје феромони човека. Као ос-новни разлог је навођенонепостојање вомероназалних ор-гана код човека, који су задужениза детекцију феромона код другихкичмењака. И док је један бројистраживача водио полемику отоме да ли вомероназалног органаима или нема код човека, другидео истраживача се окренуо ком-панијама које су биле заинтересо-ване за улагање у истраживање иотпочеле су такозване "real-life"студије. Наравно, идеја финан-сијера је била да се резултати сту-дија искористе за прављењепрепарата који би своје корисникеучинили привлачнијим супротномполу. Након пар година, укључилису се и прави научни институти.

Хумани феромони - маркетиншкитрик или стварни мали сигнали?

Сматра се да је главниорган секреције хуманих феро-мона аксиларна (пазушна) жлезда.У прилог томе иде и чињеница дасе аксиларне жлезде активирајутек у пубертету када почињу далуче и неке деривате стероида. Садруге стране, истраживачи верујуда испарљиве алифатичне компо-ненте (познате и као копулини), извагиналног секрета жена, могуфункционисати као феромони.Андростенон и алифатичне кисе-лине се јављају у репродуктивнојкомуникацији неких сисара.

Уколико се занемари рела-тивно лош методолошки приступ"real-life" студија, морамо при-знати да су резултати ишли у смерудоказивања постојања "малих сиг-нала". Једна од првих појава којаје запажена код животиња још1955. године и означена као Ли-Бутов ефекат, јавља се и код нас.Наиме, уколико две или више женаживе или проводе велики део вре-мена заједно, долази до синхрони-зације њихових менструалнихциклуса. Осамдесетих година јеодрађена студија која је дефини-тивно потвдила теорију о синхро-низацији менструалног циклусагрупе жена које су биле изложенеистом екстракту зноја жене.

У новије време су одрађенебројне студије у којима је проуча-ван ефекат мушких феромона напонашање жена. Показало се дажене које су носиле привезак којиослобађа мушке феромоне, пока-зују много боље расположење уодносу на контролну групу. Оне суостваривале чешћу комуникацију

са мушкарцима, биле су располо-женије, толерантније на стрес,флертовале интезивније и тврдиледа се осећају привлачније и заинте-ресованије за мушкарце у свомокружењу. Замислите каква би сепромена десила када у претежноженску канцеларију убаците пар"репрезентативних мужјака"! Несматрате ли да би продуктивнострадница порасла? Дефинитивно! :)Поставља се питање зашто феро-мони код нас не играју пр е с у д н уулогу у репродукцији. На пример,када мужјак хрчка осети вагиналнисекрет на другом (обележеном)мужјаку, он ће га јурити и покуша-вати да се пари са њим, управо затошто је слепо вођен мирисом, а невидом. Насупрот томе, човек се фо-кусира више на визуелне, а мање наолфакторне сигнале. Иако тоганисмо свесни, феромони нас чинерасположенијим за интеракцију сасупротним полом и модификујунаш хормонски статус како би оси-гурали оплођење. Међутим, ми смонаучили да се супроставимо тим ин-стиктима, да укључимо мозак и ана-лизирамо да ли потенцијалниудварач може бити добар партнеркоји ће равноправно учествовати уодгајању потомства и тиме по-већати вероватноћу да већи бројпотомака успешно преживи.

И да закључимо: феромонинам баш и не могу помоћи да про-нађемо сродну душу. Одлазак нажурку где ћемо њушкати туђемајице нас може учинити располо-женијим и пријатнијим према су-протном полу. Ко зна... Можда јеуправо то недостајало!

Петровић Невена

Феромони

41

У последње време, свe сечешће сусрећемо са текстовима ирепортажама у медијима о нафтнојкризи и могућим алтернативнимгоривима који би тај проблем ре-шили. Оно на шта се прво помисликада се спомене „алтернативнаенергија“ није увек и најпрактич-није решење и заправо, најчешће једалеко од примене у пракси. Нашаземља због, како кажу, „важнијихпроблема“, које несумњиво има,врло слабо је посвећена овој тема-тици. Ипак, ако погледамо стањедругих, далеко развијених земаља,такође нећемо бити одушевљенинапретком на овом плану. Разлогза то је више него очигледан. Свеекономије, биле велике или мале,заснивају са на коришћењу фосил-них горива, значи нафте и њенихпрерађевина, природног гаса иугља. Тако је још од индустријскереволуције у 18 веку. И ако изуз-мемо вапај људи са израженомеколошком свешћу да се по свакуцену смањи разоран утицај екс-плоатације и продуката употребефосилних горива, готово да не бибило препрека напретку цивилиза-ције. Али пракса почиње да пока-зује недостатке таквог система.Наиме, ако мало детаљније раз-мотримо могућност да фосилна го-рива покрећу свет и у будућности,брзо ћемо схватити да то нећебити случај. Загађење које про-узрокују фосилна горива достижекритичне границе, после којих светдефинитивно више неће бити исти.Глобално загревање, деградацијаприродних станишта и изумирање

Шта ћепокретати „сутра“?

врста, проблеми су који неоспорнопостоје. Али судећи по ставууправо великих загађивача којираде премало или готово ништа даби то зауставили, такав тренд ће сенаставити и у будуће. Али докле? Епа постоји један други проблемпреко кога се ипак не може прећизатворених очију као преко пре-тходног. Нафте неће бити вечно!Процене су различите, али се свислажу да ће у једном тренутку свиизвори „црног злата“ пресушити.Али шта после? Да ли ће то битикрај цивилизације? Можда крај на-чина живота на који смо навикли,али крај света свакако не. Заслеп-љени пламеном са нафтних плат-форми често не видимо енергијукоја је свуда око нас и која јенајчешће бесплатна. Управо ти из-вори енергије су оно што ће покре-тати свет у будућности када нафтевише не буде.

Размотримо сада предности и не-достатке постојећих извора ал-тернативне енергије:

-Енергија сунца је вероватно прваствар на коју помислимо када ка-жемо „алтернативна енергија“.Према мишљењима многих, то јеуправо извор енергије који ћенајвише покретати свет у будућно-сти . Потпуно је чист, бесплатан, аи прилично сигуран јер нико непамти да је свануо дан без сунца.Ипак у пракси не видимо масовнуупотребу соларне енергије из вишеразлога. Први је свакако цена екс-плоатације. Систем који је најједно-ставнији, а то су фотонапонскипанели, није ни мало јефтин, адруги системи као што су соларниколектори и коцентратори нажа-лост нису у широкој примени унашој земљи, иако се у свету свевише користе. Ипак највећи недо-статак коришћења било ког си-стема за прикупљање соларнеенергије је то што сунце сија самодању, а за ноћ се енергија мораскладиштити што тек није ни једно-ставно ни јефтино. Ипак важно јенагласити да је наша земља на југуЕвропе, па самим тим има изузетнепредиспозиције за употребу овогвида енергије. Колико ћемо тознати да искористимо, показаћевреме.

42

-Енергија из воде је вероватнонајзанимљивија идеја нарочитописцима научнофантастичнихприча. Тако је бар било до сад. Ме-ђутим ако мало размислимо отоме, схватићемо да та идејауопште није бесмислена. Штавише,већ је у употреби и то, веровалиили не, чак и код нас. Принцип јеједноставан, електролизом севода раздваја на водоник и кисео-ник или скраћено „ННО“ гас који сезатим користи као веома моћно го-риво. За сад се овај систем користиуглавном у аутомобилима где зна-чајно смањује потрошњу горива искоро у потпуности штетне из-дувне гасове. Наравно све то неиде на руку произвођачима нафте,тако да је овај систем мало познат,али надам се да ће ускоро аутомо-били на воду бити нормална појавана нашим улицама.

Ово су само неке од идеја, али свеу свему, важно је да наследниканафте има. Остаје нам да видимокоје технологије ће бити најбољерешење и заузети место тренутног„господара енергије“. За сада оодговору на питање из наслова мо-жемо само да нагађамо.

Стојановић Марко

-Енергија ветра је како кажу „енер-гија будућности“. Чак су слике вет-рењача које праве струју посталесимбол употребе алтернативнеенергије. Ветар нас не коштаништа, ветрењаче нису загаивачиосим што мало кваре изглед местана коме се налазе, али навикли бисе некако. Наравно „али“ увек по-стоји. Готово да нема места усвету, а тек не у Србији, где ветардува непрестано константномбрзином. Наравно, постоје местагде га има довољно да би из-градња „фарми ветра“ била еко-номски оправдана. Таква местакод нас су у долинама великихрека, нарочито у јужном Банату ина неким планинама, али осим пла-нова и пројеката, наша земља јошувек није добила праву фармуветра. Надам се да ће у скоријевреме и наши „Дон Кихоти“ иматипротив чега да се боре.

-Геотермална енергија представљаенергију која долази од топлоте изунутрашњости земље. За неупу-ћене делује апстрактно, али нашаземља је ипак богата термалнимизворима који се за подмиривањеенергетских потреба углавном некористе, осим у неколико индиви-дуалних случајева. Код нас сетопли извори користе углавном утуристичке и медицинске сврхе,али ко зна, можда се и наши струч-њаци из области енергетике угле-дају на Исланд, који је лидер уупотреби геотермалне енергије уЕвропи, па радијаторе у неким ме-стима, уместо постојећих котлова,почне грејати топлота из земље.

-Хидроенергија је у нашој земљиприлично експлоатисана, али на-равно не колико би могла да буде.Овај вид енергије већина и не-сматра „чистом“ због утицаја хид-роелектрана на екосистеме, алипостоје начини да се тај утицај ми-нимализује. План Србије за блискубудућност би требало да буде из-градња мини и микро хидроелек-трана које имају веома мали утицајна природу, а могу обезбедити зна-чајан извор енергије уз разумнуцену изградње.Занимњиво је да сеу свету, осим река и језера, свевише користи и снага морских та-ласа за производњу енергије, алими немамо море, па тај систем мо-жемо само да гледамо у приобал-ним земљама које знају да користесвоје обале за још нешто осим ту-ризма.

-Енергија из биомасе је у последњевреме све више популарна код нас.Ваљда смо схватили да нисмо баштолико богати да би тек тако ба-цали толику количину енергије увиду отпадака од дрвета, сламе иосталих сировина које користимоа које могу да горе. Недостатак са-горевања тих материјала је зага-ђење ваздуха које се не можеспречити, али се побољшањем са-горевања може значајо смањити.Осим једноставног сагоревањачврстог природног отпада, постојеи разни процеси добијања гаса (ме-тана) и етанола из биомасе који семогу користити и за покретање во-зила што би могло да смањи нашузависност од увоза нафте.

43

Шести број

Кратак историјат

Београдски Зоо врт осно-ван је 1936. године, од странетадашњег градоначелника, инду-стијалца, господина Владе Илића.Врт се развијао убрзаним темпоми из године у годину привлачио свевећи број посетилаца; животињскифонд је растао, а сама површинаврта се са почетних 3,5 проширилана чак 14 хектара. Међутим, пре-кретницу у историји врта представ-љао је Други светски рат, када јенакон бомбардовања 1941. и 1944.скоро читав животињски фондуништен, а површина врта сма-

њила се на данашњих 7 хектара.

Животиње

Врт поседује велики и ква-литетан животињски фонд. Једниод првих становника врта били сулавови, леопарди, бели и мркимедведи. Најпознатије животиње уисторији врта свакао су керуша не-мачког овчара Габи, шимпанзаСами, као и алигатор Муја.

Габи је своју славу стеклаједне судбоносне вечери, када јеодбеглу женку јагуара успела даспречи у нападању чувара и у пре-скакању ограде Врта. У тешкојборби са неупоредиво већим иснажнијим противником, Габи јестекла бројне, озбиљне повреде.Ипак, након дуготрајне, али изу-зетно храбре борбе, на одушев-љење радника, многих љубитељаживотиња и пријатеља врта, Габије поново стала на ноге и наставилада обавља свој посао чувара јошмного година наког свог величан-ственог подвига.

Титула најпознатије шим-панза која је икад живела у бео-градском зоо врту свакакоприпада Самију, крупном мужјакупаметног погледа, који је врлобрзо након свог доласка постаољубимац многих Београђана.

врсте. Један од најновијих члановаje младунче нилског коња кога по-сетиоци свакодневно могу да видекако се купа крај своје маме.

У априлу ове године, бога-тој колекцији птица тркачица при-длжуило се младунче ноја, малаВесна, а из Сегедина је стигаомужјак нанду птица. Врт је збоговако богатог садржаја идеалноместо за проширивање знања несамо о животињском, већ и биљ-ном свету. Ботаничку башту красивелика разноликост- мноштво ег-зотичног цвећа и другог растиња,примерци ретког дрвећа као штосу Гинко, Панчићева оморика, сек-воја, пауловнија...

Београдски зоолошки вртвећ годинама представља једно одкултних места нашег главногграда. Иако је до пре четврт векабио запуштен до те мере да јењегов опстанак доведен у питање,данас он достојно репрезентујесвој град и убраја се међу бољеуређене вртове у свету. Захва-љујући малом, али искусном и ефи-касном тиму он из дана у даноправдава титулу праве културне иваспитно-образовне установе. Онзаиста представља савршено бекс-тво из града у центар града.

Широј јавности постао је познаткада је крајем осамдесетих чак двапута бежао из зоо врта, а да притом никога није напао нити причи-нио било какву штету. „Дорћолсомбегунцу“, како су га касније про-звали, подигнут је споменик прекопута нове куће за мајмуне.

Алигатор Муја (Alligatormississippiens), не само да је најста-рији становник београдског зооврта, већ се сматра и најстаријимживим алигатором на свету. При-стигао је у врт годину дана по ње-говом оснивању и један је одретких становника који су прежи-вели Други светски рат. Данас вртобухвата преко 2000 јединки, међукојима је заступљено око 270 живо-тињских врста, a тај број се непре-кидно повећава.

Наиме, још у октобру про-шле године из Сегедина је стигаопар сребрних мармозета (Mico ar-gentatus) који се са свега 18 цени-метара висине убрајају у најмањеврсте мајмуна на свету. Они нисубили једине придошлице, jer je изЧешке стигао мужјак мрежасте жи-рафе (Giraffa camelopardalis reticu-lata), који се сматра најлепшом одсвих врста. Овај мужјак неће јошдуго бити усамнљен, јер ће докраја маја добити женку исте

Бео зоо врт

Павловић Наташа

44

Хајде да почнемо.

Отворите свој веб прегле-дач и укуцајте:www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

У поље за претраживањеунесите кључне речи од интереса ипритисните ENTER. Добићете спи-сак свих радова који садрже же-љене речи. Са леве страневидећете листу опција. Можетеодабрати радове код којих су ап-стракти доступни, цео текст досту-пан, објављене у задњих петгодина, десет година а можетеодабрати и рад писан на одређе-ном доступном језику. Такође садесне стране приметићете лин-кове ка сродним претрагама као ислике које одговарају задатој речи.

Интернет у сврси

науке

Шта је PubMed? Како га користитии доћи до жељених чланака и ин-формација?

PubMed је база податакакоја садржи све скорије биолошкепубликације, преко 22 милиона ци-тација биомедицинске литературе(MEDLINE), life science журнала иonline књига. Оно што је битно, ко-ришћење PubMed-a је бесплатно.

Затим у лево поље у проду-жетку унесите одговарајуће пре-зиме, датум, реч у односу на то закоји сте се критеријум претходноодлучили. Такође ако желите до-датно да прецизирате своју пре-трагу користите опције AND, ORили NOT и опет одаберите жељеникритеријум.Такође испод наведених поља мо-жете видети историју ваших пре-тходних претрага.

Детаље везане за коришћењеPubMed-a можете наћи на PubMedHelp страници:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK3827/

У случају да тачно знатешта тражите можете од самог по-четка ограничити вашу претрагу наследећи начин. Поново крећемо одпочетне странице PubMed-a, с томразликом да је овај пут потребнокликнути на дугме ‘Advanced’ којећете видети испод поља за пре-трагу. Отвориће вам се страница занапреднију претрагу. У левом па-дајућем менију можете изабратиједан од критеријума вама од зна-чаја и тиме ограничити претрагу.На пример одаберите аутора,датум креирања или датум публи-ковања, часопис, наслов рада илинаслов апстракта, итд.

Вукојичић АлександраПајић Тања

Ђоковић Весна

www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

45

Упис на мастер студије Последњи испит је успешно положен и ви се питате шта следи након тога. Уколико желите да упишете

Мастер студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, ево неких смерница које могу бити одзначајне помоћи. Било да сте биолог, еколог или молекуларац обратите пажњу на понуђене модуле, зато штосе неки од њих поклапају, односно за исте могу конкурисати студенти са различитих смерова.

Већина нас се у току сту-дија заљубила у неку област, теизбор не би требао бити тежак. Услучају двоумљења или несигурно-сти не би било лоше детаљно сеупознати са садржајем сваког мо-дула. Све информације о курсе-вима, професорима и изборнимпредметима доступне су на сајтуфакултета. Жељени модул је ода-бран, шта даље?

Први корак: одабир жељеног мо-дула.

Други корак: парче папира иоловка у руке..

За подизање уверења одипломирању требају вам потврдеиз три библиотеке факултета. Биб-лиотека Института за зоологију,Института за физиологију и биохе-мију и библиотека у Ботаничкојбашти. Поред тога потребно јеуплатити 5000 рсд на рачун факул-тета. То је новац за потребе израдедипломе. У студентској служби ћевам рећи датум када треба да имсе јавите и то је то, завршили сте итај део посла.

Професори сваког модулаузеће у разматрање ваш просек,године студирања и оцене из на-значених предмета. Пратите упут-ства када и где ће се одржатирангирање на ваш одабрани модулмастер студија. Понесите индексса собом и срећно.

У принципу свака катедраприма одређени број студената. Тозначи да су у стању да у том бројуобезбеде места за рад на мастертези. У случају да већ имате лабо-раторију у којој бисте радили, не-ћете бити у трци за место иуписаћете жељени модул лако.Следи дан, два чекања. Изашла јеранг листа и примљени сте. Тадасазнајете и да ли сте на буџету илисамофинансирајући студент. Штатреба урадити пре уписа на мастерстудије?

Трећи корак (или први у случају дане планирате да упишете мастерстудије на нашем факултету):

Четврти корак: насмејте се, сли-камо!

На дан уписа на мастер сту-дије требаће вам две фотографије,једна за индекс и једна за првустрану образаца које ћете попуња-вати. Требаће вам и одређенасума новца за куповину образаца ииндекса у студентској служби. По-раните како не би завршили накрају дугачког реда. Следи предајапопуњених образаца и индекса иупис предмета. Уписујете наравноглавне предмете одабраног мо-дула и изборне за које сте се од-лучили. Завршили сте!

46

и студирање по старомДодатне информације за кредиташе, стипендаше и конкурисање за дом. Захваљујемо пуно на прослеђивању истих колегиници Невени Петровић.

Кредиташи: Студенти којидобију кредит, потписују уговор саМинистарством просвете и науке.Члан 4. тог уговора каже да акостудент заврши студије без изгуб-љене године, а у трајању прописа-ном за његов наставни програм, узпостигнути просек преко 8.5, можебити ослобођен враћања целокуп-ног износа. Шта то у пракси значи?

За ослобађање од обавезевраћања кредита неопходно је дасе у року од месец дана од данадипломирања достави УББ банкиуверење о дипломирању. Овдеможе да наступи донекле напорнапроцедура. Уверења о дипломи-рању могу каснити, па треба инси-стирати на истим у студентскојслужби, не би ли убрзали поступакза који је иначе потребно два ме-сеца. Наравно, не достављате ори-гинал уверења, већ његовуфотокопију оверну у општини. Ис-копирајте у онолико примерака ко-лико вам треба, плус један који ћеостати у општини. У општини ћевам све то печатирати, завести итако оверена потврда предаје сеодсеку за студентске кредите/сти-пендије. Након тога заседа коми-сија која разматра да ли стеиспунили услове за ослобађање одобавезе враћања кредита.

Стипендаши и конкури-сање за дом: Документ који је по-требан студентима мастер студијакада конкуришу за дом и стипен-дије је “Уверење да нисмо запос-лени ”. Процедура је следећа: укњижари се купује радна књижица.Заједно са уверењем о дипломи-рању, које дајете на увид, требаотићи у општину места пребива-лишта. Са попуњеном књижицомсе јавити Националној служби зазапошљавање где нам креирајупрофил, а након тога издају по-тврду да је у питању статус неза-посленог.

Неке општине дозвољавајуда се одмах оде у Националнуслужбу за запошљавање и узме по-тврда, док друге инсистирају наовој компликованој процедури, паје најбоље проверити који су не-опходни кораци потребни.

Студирате по старом систему?Онда ће вас сигурно занимати штаје то ново. Узето из одлуке о изме-нама и допунама статута Универзи-тета у Београду – Биолошкогфакултета:

(1) Студенти уписани на основнестудије до 10. септембра 2005. го-дине, могу завршити ове студије

по започетом наставном плану ипрограму, условима и правилимастудија, најкасније до крајашколске 2013/2014. године.

(2) Студенти уписани на магистар-ске студије до 10. септембра 2005.године, имају право да заврше сту-дије по започетом плану и про-граму, условима и правилимастудија, најкасније до крајашколске 2013/2014. године.

(3) Студенти уписани на докторскестудије, односно кандидати који супријавили докторску дисертацијудо 10. септембра 2005. године,имају право да заврше студије позапочетом плану и програму, усло-вима и правилима студија, односнода стекну научни степен докторанаука, најкасније до краја школске2015/2016. године.

Вукојичић АлександраПајић Тања


Одскочна даскаКад једном добијеш добру

праксу, следећа ће доћи многолакше. Прво, већ ћеш имати некознање и искуство. Друго, имаћешпрепоруку твог ментора који тиможе помоћи да нађеш следећеместо (институт, лаб, новог мен-тора). Добре препоруке вам тре-бају када тражите позиције замастер рад или докторат.

Петровић Невена

Како до праксе?Једно од честих питања

које ми постављају млађе колеге:"Како да нађем лабораторију укојој могу да волонтирам?". То нијеблажи облик мазохизма, није глу-пост и траћење слободног вре-мена. Такође, потреба да се радинешто практично није везана самоза одређени смер. Предрасуда дасамо молекуларци треба да јуре запраксама је потпуна глупост. Уко-лико волите ово што студирате,онда је и нормално да желите дазађете дубље у срж биологије и по-светите се научном раду.

У неком периоду током могстудирањана на основним сту-дијама, ушла сам у зачарани круг.Да бих добила праксу недостајаломи је искуство у раду, а да бихдошла до искуства било је по-требно добити праксу где бих ра-дила много више од оних техникакоје сам могла да упознам на веж-бама. Притом сам се водила по-прилично погрешним мишљењимао неким питањима, што ме је до-датно спутавало. У том тренуткунисам имала људе који су могли дами дају неке основне савете којиби ми помогли у лову на праксе.

Уколико сте тренутно у по-трази за лепом и занимљивомпраксом, ево неких савета које ваммогу дати.

Наука у СрбијиТуга... Мало пара, много

очекивања. Има неколико инсти-тута који се баве научним радомкоји одговара нашем факултету. Тосу:- Институт за Биолошка истражи-вања "Синиша Станковић" (попу-ларнији као ИБИСС)- Институт за молекуларну гене-тику и генетичко инжењерство (краће као ИМГГИ)- Институт за нуклеарне науке"Винча" - Институт за пестициде и заштитуживотне средине- Институт за медицинска истражи-вања

Поред ових института, постоје ибројни други. Неки су придружениПољопривредном, Ветеринарскомили Медицинском факултету. Раз-ликују се у квалитету рада и отво-рености да приме студенте на"волонтирање".

Заблуда"За добијање таквог места

је потребан врло висок просек".Не! Неке лабораторије могу тра-жити већи од 9,00, али велики бројлабораторија неће узимати просеккао основни критеријум. Добрапрепорука професора са факул-тета или ваша јака мотивација могукомпезовати не тако савршен про-сек. Наравно, то важи само аконисте у оној супротној крајности:превише низак просек и/или го-мила неположених испита.

Селективност и могућностФокусирајте се на тематику

која вас интересује. Немојте јуритипраксу по принципу "дај шта даш".Стави на папир области које те за-нимају и тражи на интернету инсти-туте који се њима баве. Такође,нека твоја очекивања буду малореалнија. Неке методе су јакоскупе и не можеш очекивати даћеш добити прилику да се бавиштиме. Бар не на основним сту-дијама. Зато крени од пракси којете баш, баш занимају, па ако кодњих не упали пробај код неких дру-гих лабова који су ти мало мањепривлачни.

Рачунај на то да не можешодмах почети да радиш некиултра-компликовани експеримент,а да пре тога ниси савладао ба-зичне методе и вештине. Затотражи праксе које ће ти пружитиприлику да кренеш од почетка. Тоје много реалнија могућност.

СтрпљењеРетко кад упали из прве!

Пошаљеш неколико мејлова. Некоте у старту одбије, неко каже да ћеразмислити и имати те у виду, а

неко ти просто не одговори намејл. Очекуј да ће се и теби ово де-сити. Не очајавај, већ имај стреп-љења. Ако не одговори на мејл,можеш после неког времена по-слати још један. Ако и тај прође каопрви, онда прецртај ту лаборато-рију и иди даље. Ако кренеш да ихбомбардујеш мејловима, мислићеда си проблематичан (да не кажемпсихотичан).

ПосвећеностКад успеш да се убациш

негде, дај све од себе. Потруди седа научиш што више нових ствариод ментора или особе која је заду-жена за рад са тобом. Читање ра-дова и даље изучавање тематикекојом се бавиш ти може итекакопослужити за даље. Наравно, некати обавезе на факултету не будумање важне. Из тог разлога,мораш да направиш баланс измеђуфакултета и обавеза на тој пракси.

Летње праксеОво је јако добра ствар. По-

стоје разни програми који органи-зују студентске летње праксе нанајпрестижнијим институтима у Ев-ропи. Неке од њих су финансијскискроз покривене програмом, а зафинансирање неких других се сту-денти сами сналазе. Јесу рела-тивно кратке, али се на њима могурадити радови које је тешко унашој земљи наћи или извести.

Кратак водич за будуће истраживаче

47

Нетакообичнеживотиње

И за крај, са Хавајскихострва стиже нам Theridion gralla-tor, веома инртересантна врстапаукова. Наиме, припадници овеврсте развили су крајње необичнешаре на свом абдомену, многе одњих излгедају исто као популарнисмајли емотикон. Научници широмсвета и даље полемишу око раз-лога настајања ових шара и већинасматра да служе као нека врста од-бране од предатора, мада су све тосамо нагађања. Било како било,овај паук је веома симпатичан и си-гурно ће вам поглед на његовуслику измамити осмех на лице.

Права посластица за свестуденте биолошког факултета, а иза све заљубљенике у природу.

Пред вама је текст о задив-љујућим, слатким, необичним, алии застрашујућим животињама којефасцинирају људе широм света.

Почећемо са једним симпа-тичним водоземцем који живи уМексику.

Ambystoma mexicanumилити, мексички акслотл, попу-ларно прозван Петар Пан међу жи-вотињама јер се издвајанеобичном способношћу. Наиме,ова врста даждевњака никада “неодраста” тј. током целог животазадржава ларвалну форму. Они за-државају спољне шкрге, као иоблик и грађу тела специфичну заларве даждевњака. Док другеврсте из овог рода у случају непо-вољних услова метаморфозирају уадулте Ambystoma mexicanumостаје “заувек млад’’ петнаестакгодина колико им је просечан жи-вотни век. Цео животни век про-воде у води хранећи се ларвамаинсеката, ситним љускарима и ри-бама. Због свог изгледа чест је љу-бимац у лабораторијама, али сењегова популација у дивљини дра-стично смањила и сада опстајесамо у једном мексичком језеру.

У духу премијере послед-њег филма Твајлајт саге представ-љамо вам Едвардовог рођака изморских дубина. Vampyroteuthis in-fernalis (у буквалном преводу - вам-пирска лигња из пакла). За разликуод друга Едварда, вамирска лигњане храни се крвљу, већ разним от-пацима и угинулим организмима садна мора (и не светлуца на сунцу).Vampyroteuthis infernalis је јединаврста из рода Vampyromorpha иима је добила по необичним из-раштајима на телу који подсећајуна вампирске очњаке. Ова врстасматра се живим фосилом, а својопстанак кроз веома дуг времен-ски период дугују својој способно-сти да се адаптирају на потпунодругачији начин живота (ова врстаједини је главоножац који није пре-датор).

Остајемо и даље у сферифилма и причамо о невероватнојжаби, која, важи за својеврсногЖдеравца (Volverine, Х меn) међуживотињама. О чему се ради?Наиме, ова необична жаба имакоштане канџе које може да из-баци у случају опасности, попутЖдеравца. Ова невероватна спо-собност је омогућена низом адап-тација. Канџе се налазе у маси

везивног ткива, с једне стране по-везане колагеном са малом кос-ком у прсту жабе, а с дрге странеса мишићем. Када се жаба нађе уопасности, она контрахује мишић иканџе пробијају кожу. Након пре-станка опасности, жаба опуштамишић и враћа канџу унутра, аткиво се полако регенерише.

Илић Лена

48

Онтогенетско развиће чо-века представља сложен циклусразвића који се може поделити удва периода:•пренатални и•постнатални (лат. natalis = рођење)

Пренатални период обу-хвата сложене морфолошке про-мене од стварања зигота дорођења, а постнатални низ про-мена од рођења, раста, полног са-зревања, старења јединке па доњене смрти.

Наука која се бави проуча-вањем развића човека од опло-ђења до рођења јединке назива сехумана ембриологија. Развиће чо-века је континуиран (непрекидан)процес који започиње оплођењемјајне ћелије сперматозоидом причему настаје зигот да би се затимизвршио сложен процес трансфор-мације једноћелијског зигота у ви-шећелијски организам.

Код човека, по правилу,рађа се само једно дете, после де-сетомесечне лунарне трудноће пооплођењу. Међутим, жена можеродити и двојке (близанце), ређетројке, а још ређе више њих.

Близанци представљају дваембриона која се у телу мајке исто-времено развијају и роде се непо-средно један после другог.

Код човека, а и осталих си-сара, разликују се два основна типаблизанаца:

Монозиготни близанци

Настају оплођењем јајне ћелијеједним сперматозоидом, а непо-средно после оплођења долази доподеле оплођеног јајета на два јед-нака дела. Они су истог пола,веома слични по спољашњости,имају идентичне крвне карактери-стике и код њих постоји толеран-ција за узајамне трансплатанте.

Могу настати на 3 начина:А.) Заметак се подели у ста-

дијуму од две бластомере, тако дасе од сваке бластомере развије по-тпун ембрион. То је најређи случаји тада сваки ембрион има посебнуплаценту и посебну амнионскудупљу. То су монозиготни, дихо-рионски близанци.

Б.) Подели се унутрашњаћелијска маса (ембриобласт) у бла-стоцисти на два дела и сваки серазвије у потпун ембрион. То јенајчешћи случај и сваки ембрионима посебну амнионску дупљу, аоба имају заједничку плаценту. Тосу монохорионски, диамнионскиблизанци.

Ц.) Подели се клицинаплоча непосредно пре примитивнетраке и тада оба ембриона имајузаједничку амнионску дупљу изаједничку плаценту. То су моно-амнионски близанци.

Дизиготни близанци

Настају у случају оплођенедве јајне ћелије. Наравно, свака јеоплођена другим сперматозои-дом. Јајне ћелије могу да потичуједна из једног, а друга из другогјајника али, из два фоликула, илиобе из истог фоликула.Сваки ембрион има сопствену ам-нионску дупљу и сопствену пла-центу.

Дизиготни близанци, као ибило који други рођаци, имајувеома мале шансе да имају иден-тичне карактеристике. За разликуод монозиготних, дизиготни бли-занци могу бити различитог пола исличност међу њима је више каокод брата и сестре или двабрата/две сестре различите старо-сти. Разлика постоји и на нивоуособина крви, и код њих нема то-леранције при узајамној транспла-тацији.

Истраживања показују дапостоји генетска основа (дизи-готни близаначки ген) за дизиготнеблизанце, тј. да се та ''предиспози-ција'' наслеђује, а за то је потребнода је већ у историји породице/фа-милије постојао овај тип близа-наца. Међутим, једино жена имаутицаја на шансу за добијање овихблизанаца јер од ње зависи да лиће бити ослобођена само једнајајна ћелија или ће ипак бити две.Поред већ споменутог ''близанач-ког гена'', утицај на добијање овеврсте близанаца имају и наслеђе,раса, старост особа и број децекоја су предходно рођена. Сматрасе да се да старост мајке не утичена добијање монозиготних близа-наца, али да се вероватноћа за до-бијање дизиготних близанацаповећава што је мајка старија.

Занимљиво је да 2/3 свихрођених дизиготних близанаца јеистог пола, а 1/3 је различитог.Када узмемо у обзир све рођенеблизанце, чак 2/3 су дизиготниблизанци.

Проценат јављања близа-наца варира код различитих на-рода. Дизиготни су најбројнији уБелгији, Финској, Данској, Швед-ској и Норвешкој, док се најређејављају код Кинеза (око 0.4 %).

Близанци

1. Монозиготни, који сеназивају још и једнојајни, иден-тични и моногерминални и

2.Дизиготни или дво-јајни, фратернални, бигерми-нални близанци.

Живановић Јелена

49

Приметићете да у природиретко можете видети правилне гео-метријске облике, наиме, све оконас и ми сами представљамо некивид фрактала. Фрактале препоз-најемо у пахуљама, кристалима, пла-нинским ланцима, речном систему,у структури листа (нпр. папрат), из-гледу броколија, сапуници, у нашојДНК. Дрво има фракталну струк-туру. Његово стабло се грана на свемање и мање гране а оне на јошмање гране и гранчице. Плућни си-стем слично тако. Очигледну фрак-талну структуру има и наш мозак.Многе комплексне анатомске струк-туре као што су мрежа крвних су-дова или неуронска мрежа, само сунеки примери фракталне геометријеу људском организму.

Фрактали су геометријскиоблици подељени у делове од којихје сваки минијатурна копија целине.Фрактали могу бити потпуно исти насваком нивоу, или могу бити скороисти у различитим размерама. Кадасе увећа слика било ког дела фрак-тала, он је по облику и структури сли-чан или идентичан изгледу самогфрактала и такође је састављен одистих таквих облика све мањих имањих и тако у бесконачност.

То су математичке струк-туре познате као троугао Серпин-ског, Манделбротов скуп, Њутновфрактал, Кохова пахуљица, Пиановакрива, Питагорино дрво...

Термин Фрактал (од латин-ске речи fractus што значи „разлом-љен“, „сломљен“ или„преломљен“) је први пут употре-био математичар Беноа Манделб-рот 1975. године.

„Фрактали су скупови тачакачија је фрактална димензија већанего тополошка димензија“.

програма можемо одредити фрак-талне димензије бинарних слика не-урона и тиме упоредитиразгранатост дендритских крошњиразличитих неурона, или рецимо, од-редити фракталне димензије ћелијарака у различитим фазама развојарака и упоредити са фракталним ди-мензијама здравих ћелија. Показаноје да је фрактална димензија канце-рогених ћелија већа него код здра-вих, као и да расте са напредовањемболести. Фрактална анализа је у ши-рокој примени у области анализеслике, али она може бити приме-њена и на физиолошке феномене,попут варијација у срчаном ритмуили мождане таласе.

Примери фракталности, од-носно ирегуларности у биљном и жи-вотињском свету постоје од најмањеградивне јединице до комплекснихструктура целог организма. С обзи-ром да се теорија фрактала приме-њује за решавање проблема системаса комплексном структуром а по-чива на једноставним математичкимформулама, можемо рећи да фрак-тали представљају равнотежу из-међу хаоса и реда у свему што чиниовај свет.

Пајић Тања

Седми број

Фракталисветови унутар светова

Прецизна математичка дефиницијакоју је притом дао гласи:

Фрактална димензија јевредност која нам даје увид у којојмери неки фрактал испуњава про-стор у којем се налази. Има прак-тичну примену у разноврснимобластима где се користи да окарак-терише широк спектар објеката, одапстрактних до реалних, природнихфеномена, укључујући физиологију,неуронауке, анализу слика, акустику,електрохемијске процесе, итд.

Примена фракталне анализеу биомедицинским наукама је спро-ведена у неколико различитих области и на мноштво тема, у рас-пону од истраживања рака до ана-лизе слика, од анатомије допатологије, од физиологије до ант-ропологије. Користи се неколико ме-тода фракталне анализе којепроцењују фракталне карактери-стике података и на основу којих сеанализирају резултати. Применом посебних компјутерских

50

Исткани од најситнијих гра-дивних јединица чинећи сопствениуниверзум – биолошки системи по-казују магичан варијетет форми,боја и облика, чак и када смо једно-ставно естете и посматрамо спо-љашњост… али та унутрашњауређеност и перфектан склад настерају да се замислимо и о оној ле-пота долази изнутра. Посматратибиологе као историчаре уметностиможе бити потпуно оправдано –сваки живи организам је сопственоуметничко дело иако ћемо аутораоставити са стране фокусирајућисе на сваки микрометар живе ма-терије док тежимо да нађемо сведелове слагалице, формирајућинајдивнији мозаик попут оних ви-зантијских, од којих застаје дах аречи су беспотребне.

Читај ме као књигу, иакосам ја аудио-визуелна опипљива 3Дпредстава, порука је коју био-лошки системи говоре када нампокажу да у себи садрже књигучији је и сам предговор предугачакза све наше појмове дужина, а укњизи, као откровење – пише све,све што смо икада хтели да знамо,даје објашњења и говори о поре-клу, директним језиком безувијања нам предочава све оношто смо хтели да знамо, без икак-вог околишања, али се постављацентрално питање – ко зна да читаи ко није прескочио Буквар?

Дезоксирибонуклеинскакиселина држи све информације

које ће вам икада бити потребне,она се преписује попут манастир-ских књига али те књиге су препи-сивали монаси, док се садапитамо, ко је наша писаћа машина?Чудни знакови који говоре зашто јаличим на тебе, зашто имамо нештозаједничко, и можда колико ћу сеја задржати овде и бити способанда било шта напишем. Ко је писмени ко уме да чита? Иако фрапантнозвучи, права писменост нам је фа-лила вековима, а онда смо добилиВотсона и Крика.

Два научника са Кембриџасу покушавали да покажу струк-туру молекула живота. Иако суиспрва предложили модел који јебио неисправан и самим тим осра-мотили најцењенији универзитетна свету било им је препоручено дасе оставе рада на ДНК молекулу.Запоставивши све остало, фанта-стичан дуо је и даље радио иако суи неки други научници имали зна-чајног удела у откривању врло бли-ских делова слагалице (РозалинФренклин као стуб изучавања овогмолекула преко икс-зрака). Азотне базе које улазе у саставДНК су аденин, цитозин, гуанин итимин. То су делови слагалице. Тосу наша слова и наш буквар. А, Г,Ц, Т. Али нешто се није уклапало.

Делови слагалице су билинеуклопиви, нешто није било уреду, тражење склада није ишло, аонда се десио бум. Вотсон намприча:

У фантастичном тренуткузаноса, слагалица је добиласмисла. Све водоничне везе су из-гледале као да се формирају при-родно, не постоји насилноспаривање делова, све се уклапа,цео свет се окрене у секунди и миимамо почетак нечега. Вотсон усвојој књизи даље каже:

Када сам следећегјутра ушао у нашу још увекпразну лабораторију, брзо самуклонио све папире са мог рад-ног стола, како бих добио ве-лику, равну површину зааранжирање парова база пове-заних водоничним везама. Иакосам се с почетка враћао насвоје предрасуде да слично идеса сличним, схватио сам су-више добро да ме оне неће ни-куда одвести.

***

Изненада, уочио сам дапар аденин-тимин кога одржа-вају две водоничне везе имаидентичан облик као пар гуа-нин-цитозин кога одржавајунајмање две водоничне везе.Све водоничне везе изгледалесу као да се формирају при-родно; нису били потребни ни-какви трикови да би се та дватипа базних парова изјед-начила по облику.

Биологија се бави

51

Када је Крик дошао, Вот-сон је усплахирено поскочио дакаже да је откривена тајна живота.Крик, који задржава скептицизамзбог претходних покушаја, ипак сесуздржава од коментара. Поме-рајући парове база на различитеначине он и даље не види грешку уовом моделу. Да ли имамо језиккњиге? Да ли то значи да централнимолекул нашег сазнања о свемуживом сада полако може да будепоказан хиљадама читалаца којижеле да науче дотични језик?

Штавише, начин пове-зивања водоничним везама ука-зивао је да се аденин увекспарује са тимином, док гуанинможе да се спарује само са ци-тозином. Изненада, Чаргафоваправила су се појавила каопоследица дволанчане спиралнеструктуре ДНК. И што је јошузбудљивије, овај тип дволан-чане завојнице указивао је наначин репликације који је биомного прихватљивији од могспаривања сличног са сличним.Доследно спаривање аденина сатимином и гуанина са цитози-ном значило је да су редоследибаза у два испреплетана ланцакомплементарни један са дру-гим. Ако је позната секвенца уједном ланцу, секвенца у другомје аутоматски одређена.

То сада значи да смо по-стали лингвисти живе материје, ис-торичари дуге креације природе иу могућности смо да уочимо свенајсветлије моменте, времена којасмо пропустили, времена која смоизгубили. Сада имамо наш време-плов. Он се зове ДНК. Времепловчија функција није једнострана, већће нас одвести и у блиску будућ-ност.

Рођена и незаустављива,као феникс који се издиже из пе-пела, молекуларна биологија хватазамах који је данас тешко испра-тити па чак и на дневној бази. Хи-љаде научника света дешифрује,користи, разуме и чува оно штојесмо. Данас читамо себе, иако ми-лиони књига стоје око нас. Разу-мемо себе. Иако ћемо културучитања морати да негујемо јошдуго јер нисмо стигли ни до пред-говора, књига постојања (ако сепоиграмо са речима) ће нас чекатина истом месту, у свакој ћелији, аједро ће попут библиотеке бити за-штита свима нашим словима. Нашездесет година од открића струк-туре ДНК, четрдесет година од из-учавања молекуларне биологије набеоградском универзитету брзолетимо времепловом до данаш-њег дана, где се стотине младихстудената школује да уме и ра-зуме. И да воли да чита, у свакомсмислу који постоји. Вотсон за-вршава:

Чињеница да су импликацијетаквог модела превише важнеда бисмо смели да ризикујемолажну узбуну, била је очиг-ледна. Зато сам био помало за-течен када је у време ручкаФренсис улетео код "Орла" са-општивши свима у видокругуда смо управо открили тајнуживота.


уметничким делимаRosalind Franklin Francis CrickJames Watson

Текст из књиге: The Double Helix: APersonal Account of the Discovery ofthe Structure of DNA, превела проф.Гордана Матић, којој се захва-љујемо на прослеђеном преводу.

52

Када чујем Охајо – то менајпре асоцира(ло) на три појма:Кајри Ирвинг, АТП, и Дејтон. Там-нопути плејмејкер и ове сезонеблиста у НБА-лигашу Кливленд Ка-валирсима. Ништа ново, ради се озвезди у успону. Кливленду иначебаш иде с драфтом у последњевреме... Пре Ирвинга, данас нада-леко чувени Леброн Џејмс је чакседам сезона био управо оно штоје Ирвинг данас. Тим као целина, сдруге стране, очигледно се неможе ослонити само на његов ин-дивидуални квалитет и ако сенешто под хитно не промени, „Кав-сима“ прети да до краја сезонесамо наставе да играју по системутопло-хладно, или прецизнијеречено млако-хладно, и то до-вољно испод црте да пропусте за-вршну серију. Аденозин трифосфатможе се наћи скоро на свакомместу на свету, али ја не говорим отоме, већ о тенису. Е, ту смо – Син-синати је један од турнира мастерссерије на АТП туру и видећемо дали ће ове године коначно наш првирекет, Ђоковић, успети да се до-могне наслова освајача... То јеједна од важнијих титула која му удосадашњој каријери недостаје, амотив више требало би да буде инајављено повећање наградногфонда за овогодишње такмичење.На крају, Дејтон. Важно место за-узима у стратегијском концептуамеричке одбране као једна однајвећих војних база, али и уопштеу новијој историји (осврнимо се нагодину 1995)... Међутим, није тосве. Дејтон је град у коме сусвојевремено живела браћа Рајт,па стога Охајо зову и колевкомавијације.

И чини се, више него оправ-дано; од почетака па све до данас– то је била и остала савезнадржава са највише астронаута поглави становника (да само поме-

Додуше, локаут у рекорд-ној дужини спречио ме је да ужи-вам у истом као што бих волео...Погађате – у питању је хокеј наледу. Колумбус Блу Џекетси су ин-тересантан тим, не играју на нивоувеликана, али далеко од тога да не-мају шта да понуде љубитељима.Најсвежија занимљивост – то јепрва НХЛ екипа која је ангажовалаЕврољанина за шефа струке(Јармо Кекелаинен именован је загенералног менаџера пре око јед-ног месеца). Сезона је почела јакокасно и Џекетси ни код куће ни настрани нису бриљирали, али све јепочело довољно рано да уживоодгледам гостовање и победу Ед-монтон Ојлерса 1:3. И морам при-знати да ми није жао што судомаћи изгубили. Пре свега било јепотпуно заслужено, а осим тога Ед-монтон је још један град који одпре две године остаје у мом срцузаувек, док сам Ојлерсе волео јошод како сам први пут чуо за профе-сионални хокеј. Не памтим башзлатно доба Вејна Грецког, али талегенда остаје да живи и Едмонтонће вечно заузимати посбан статусзбог постигнућа у хокејашкомспорту... Нешто попут Шапца у ру-кометним оквирима.

Но, о свему томе можемо идругом приликом. Вратићу се садана универзитет на коме сам про-вео пола године. То је другинајвећи или чак по неким подацимаи највећи кампус у САД. Главникампус распростире се на неких 7км2, док укупна површина земљекоју користи универзитет износипреко 60 км2. Ту у сваком тренуткуживи и ради 90.000 особа, а го-дишње проциркулише око 5 ми-лиона људи. Универзитет серангира међу најбољих 50-100 натзв. Шангајској листи. Годишње сена рад потроши $2,3 млрд; највећиприлив у буџет долази из различи-

Путописнем најпознатије: Нил Армстронг,Џон Глен, Џим Ловел, Џудит Рес-ник).

Док се нисам обрео тамо,нисам ни појма имао који им јеглавни град, нити шта је једномпросечном њиховом становникустварно важно у свакодневном жи-воту. Интернет је чудо и наравно,припремио сам се за одлазак. Удржави кестена која броји 11 и помилиона људи, главни град Колум-бус има нешто мање од милиондуша (но, чак око два милиона акорачунамо шире градско подручје).То је 15. по величини град у САД. Су-гестивно име одмах нас наводи намисао о Кристофору Колумбу, идоиста, у центру града, на рециСајото, усидрена је реплика бродаза коју ће вам Амриканци казати даје апсолутно верна копија СантаМарије. Иако је било лепо музејскоискуство, ја ипак нисам имао ути-сак да је то баш у правој величини,нити да је апсолутно верно, алишта је-ту је. Мора им се одати при-знање на посвећености да се причао томе оживи.

И тако дођосмо и до уни-верзитета. Колумбус је седиштеДржавног универзитета у Охају,чији сам и ја сада алумни, и цеоград дише са универзитетскомфудбалском екипом (наравно, го-воримо о Америци и подразумевасе да је у питању амерички фуд-бал). Момци који студирају такошто мање уче а више бију биткељуте на терену травнатом 100јарди на дуж добијају по $1000 бо-нуса за сваки постигнути тачдаун.О основној висини стипендија несмем ни да помислим. Иначе, иро-није ли – овај вид спорта у САД зовуаматерским... Још једна универзи-тетска екипа са истинском тради-цијом је кошаркашка. Али, постојиу Колумбусу и врхунски професио-нални спорт.

53

тих државних извора.Ја сам боравио као гост-ис-

раживач у Центру за примењенаистраживања биљака. Мисија је по-везивање основних и биотехно-лошких истраживања, са четириглавна фокуса: фотосинтеза, мета-боломика, побољшавање усева иинтеракције биљка-микрооргани-зам. При центру послује и неза-висна организациона јединицаназвана Центар за биолошке ре-сурсе арабидопсиса. То је једин-ствена институција од глобалногзначаја, јер опслужује планетунајразличитијим ресурсима веза-ним за Arabidopsis thaliana (однивоа молекула до нивоа попула-ције). Мој боравак био је скопчанса оба центра. Помагао сам уостваривању новоустановљеногпројекта са циљем да се утврдифункција АЦК протеина код араби-допсиса, и потенцијално доведу увезу са препознавањем, односночитањем молекуларних маркерахроматина. Рад је био више негодиван, али радно место подразу-мевало је рад у згради без про-зора... Прозори и биосигурносназаштита не иду заједно по америч-ким стандардима...

Дивне слике и дивни људиостају у мојој глави. А и посао ћенадам се уродити плодом (на-ставља се и после мене, као што јепочео пре мене). За мене самогвећ је велико све што сам ново на-учио тамо (а није да је мало, напро-тив).

Уколико вас занимавише о институту, саветујем дапосетите и н т е р н е т страницуwww.caps.osu.edu

П о с е б н а з а х в а л н о с т :Јелена Бркљачић, Милица Милути-новић, Ерик Гротеволд.

Бојан ПетровићВише фотографија: www.bojanpetrovic.webs.com/apps/photos/album?albumid=14242382

United States – Columbus OH

54

Колико смо пута чули у раз-говору са другим људима (а и самисмо често доносили суд) да се ко-ментарише нечија „памет“. Занеке од нас паметан је онај који јеначитан и/или образован, а за некедруге је то могућност сналажења убујици свакодневних проблематич-них ситуација. Међутим, у психоло-гији се термин „памет“ помињекао интелигенција, а научници су уовом пољу имали велики проблему дефинисању шта је то што насчини интелигнентнима и у којим тоживотним сферама се интелиген-ција најочигледније манифестује.

Интелигенција представљаједну од најиспољенијих димензијаличности помоћу које се мере ин-дивидуалне разлике. Током истра-живања овог појма постојале судилеме да ли је интелигенција спо-собност решавања нових про-блема и сналажење уновонасталим ситуацијама или јето способност апстрактног раз-мишљања, разумевања узрока ипоследица неког проблема, спо-собност разликовања битног однебитног, способност учења и при-логођавања неком задатом циљу,док су опет неки интелигенцију ви-дели и као способност лаког ибрзог учења и стицања нових спо-собности.Постоје три основне категорије ин-телигенције:

•Апстрактна или вербалнаинтелигенција која обухвата могућ-ност појединца да се користипојмовима и терминима (речима),да увиђа њихово значење и да ихфункционално комбинује.

• Практична интелигенцијакоја подразумева спретност у ру-ковању предметима и стварима усредини у којој живимо (манипула-

“Зашто?” питао сам, збуњен.“Приватан посед! Ово је прива-тан посед!” драо се, видљивоузрујан. “Добро би било”, пред-ложио сам несигурно покуша-вајући да га уразумим, “кад бина вратима писало “Забрањенулаз”. Од моје примедбе се јошвише разљутио и заурлао је“Напоље! Напоље!”. Узнемирен,брзо сам се повукао, а од њего-вог гнева утроба ми се грчила.

Социјална тивне способности), и могућностипсихомоторног реаговања у про-блемским ситуацијама.

•Социјална интелигенцијакоја категорише умешност у инте-ракцији са људима. ( према Е. Торн-дајку то је “способностразумевања људи и управљањањима”).

Сам развој интелигенцијесе завршава са ступањем у зрелудоб (18-25 године живота), а кас-није се само обогаћује обим знања.

Ми ћемо овде посветитипажњу социјалној интелигенцији,која тек у задње време почињевише да се развија и испитује.

Много више него што смотога свесни, наши свакодневни су-срети – с родитељима, брачнимдругом, шефом, па и незнанцима,обликују наш мозак, и на повољанили лош начин, утичу на ћелије у чи-тавом нашем телу – све до нивоагена. Наше реакције на друге, и ре-акције других на нас, има далеко-сежан биолошки утицај тиме штоодашиљу слапове хормона који ре-гулишу све, од рада срца до иму-ног система, због чега добриодноси делују као витамини – алоши као отрови.

Туђе емоције можемо да„закачимо“ као што закачињемопрехладу, а последице изолације инепрекидног социјалног стресамогу нам скратити живот. Ево нпр.:

Једног дана, каснећи насастанак, потражио сам пре-чицу. Ушао сам у приземље јед-ног небодера, са намером даизађем на врата на другојстрани, али чим сам стигао допредворја зграде, униформи-сани стражар се обрушио намене вичући: “Не можетеовуда!”

Кад неко на нас сручи својаотровна осећања, онда он у намаактивира систем кола за исте темучне емоције. Емоције су заразне!Ма шта радили, ми заједно мо-жемо да учинимо да се други осетимало боље, чак и много боље илимало горе, чак и много горе.

Али, ево да видимо јошједан пример:

Три дванаестогодиш-њака грабе према фудбалскомтерену, на час физичког. Изатрећег, дебељушкастог, идудва дечака спортског изгледа икесере се. “Значи, идеш да поку-шаш да играш фудбал”, кажеподсмешљиво један од њих гла-сом пуним презира. Дебељко натрен склапа очи и дубокоудише, као да се челичи предсукоб који га чека. Онда сеокреће оној двојици и одговарамирним, равнодушним гласом:“Аха, идем да покушам! Али уфудбалу и нисам баш нешто.”После мале паузе, додаје: “Алисјајан сам у ликовном-покажими шта хоћеш, и ја ћу тостварно добро да нацртам..” Аонда, уперивши прст у против-ника, вели:”А ти-ти јеси нештоу фудбалу, стварно си фанта-стичан! И ја бих волео да једном

55

интелигенција

Са 23 године управо је био дипло-мирао на чувеном универзитетушто је била улазница за успешнукаријеру. Ипак, налазио се у теш-кој депресији и намеравао да сеубије. Као што је открио свомпсихотерапеуту, његово детињ-ство је било непрестана не-срећа. Био је најстарије дете увеликој породици, у којој су сечесте свађе његових родитељаокончавале тучом. Отац јечесто био одсутан од куће, амајка је остајала сатима за-кључана у спаваћој соби. Роди-тељи су га пуштали дуго даплаче сам, јер су веровали да јеплач покушај да их дете наведе“да га размазе пажњом”. Карак-теристично сећање из детињ-ства је ноћ када је добио нападслепог црева и лежао будан дозоре, јечећи, сам…и даље каодете, на крају је почео критисваку чежњу за љубављу, од-бијајући да од родитеља за-тражи било шта. Токомтерапије се страховито плашиода ће га терапеут сма т р а ти

зичка предност- можда омогућилаHomo sapiensu да надмаши осталехуманоиде. Али шта се дешаваданас? Ми данас живимо у вре-мену стално нових открића, алисвака новотарија је истовремено исоцијални експеримент….

Сама социјална интелиген-ција је наука у настанку, која го-тово свакодневно откривазапањујуће увиде у наш интерпер-сонални свет. Међутим, данас, докнаука открива од колике је важно-сти охрабривати људске односе,људске везе као да су под свевећим нападима. Технологија нудисве више врста назови комуници-рања, иако је заправо посреди изо-лованост, родитељи све мањевремена проводе са децом, саосе-ћајност и алтруизам се све мањесрећу…

Сви ови трендови указујуна полако ишчезавање прилика зауспостављање веза између људи.Ови напади технолошких инова-ција, готово са свих страна су не-заустављиви, и наравно да ониимају својих позитивних страна,али још нико није израчунао њи-хову емоционалну и социјалнуцену.

Ова кратка интеракција от-крива мајсторско испољавање со-цијалне интелигенције, како оношто је лако могло одвести у тучусад може да се развије у пријатељ-ство.

Међутим, проблем је поне-кад много тежи, и не можемо гаједнодставно и без нечије помоћирешити. Ево да видимо:

будем тако добар, али ето,нисам. Можда ћу бити малобољи ако се будем и даље тру-дио.” На то, први дечак, чији јепрезир сад потпуно разоружан,вели пријатељски:”Па ниси баштолико лош. Могу ја да ти пока-жем неколико финти у игри.”

Кад родитељи поступају семпатијом и повољно реагују на де-тетове потребе, они граде основниосећај сигурности. Таква емпатијаи осетљивост су управо недо-стајали поменутом пацијенту. А онје патио и даље зато што је своје ак-туелне односе видео кроз наочарисвог несрећног детињства. Истра-живањима је откривено да база си-гурности постиже и нешто више одемоционалне чауре; чини се да онаподстиче мозак да лучи неуро-трансмитере који изазивају задо-вољство, окситоцин и ендорфин.Повреда области с највише рецеп-тора окситоцина тешко оштећујемајчинско неговање и бригу.

Иначе, шта је заправо со-цијални мозак? Можемо рећи да јето скуп одвојених, али флуидних ишироко распрострањених неурон-ских мрежа које се синхронизујуоко нашег одржавања односа садругима.

До сада у науци немаопште прихваћене мапе социјалногмозга, али можемо означити обла-сти које су најчешће активне прили-ком социјалних интеракција. То сустуктуре у префронталним обла-стима, нарочито орбитофронталнии предњи цингуларни кортекс, у по-везаности са областима у супкор-тексу, нарочито амигдали.

Покушала сам навестисамо неколико примера чисто даби кроз неке животне ситуацијепредставила важност социјалне ин-телигенције и самих социјалнихвеза. Неки научници сматрају да јеуправо социјална вештина – а некогнитивна супериорност или фи-

гњаватором који тражи пажњуи да ће се закључати у другу собудок овај не оде.

Бошковић Ана

56

Да ли човек има много вре-мена за луде мисли и каква све са-знања могу проистећи из готовосумануте храбрости?

И човек и животиње показујуу одређеним околностима способ-ност уласка у гранична стања наликтрансу. Опште је познато како упо-треба одређених репетиција и спуш-тање гласа у доње баритонскерегистре могу да „успавају“ свеснидео човекове сложене природе и дау први план изведу наш притајениаспект. Некада су гранична стањаблажа и излаз представља прикла-дан стимулус. Некада су дубља и сасобом носе неосетљивост на бол.Контекст оваквих граничних стањакод човека и животиња се разликује.Стање привидне смрти код живо-тиња може бити рефлексивно у видутоничне имобилности или врстаадаптивног понашања што се називатанатоза. У овом стању животињазбуњује свог нападача доимајући сенеживом. Тонична имобилност јеприродно стање парализе у које из-весне животиње улазе кад се нађу упретећој ситуацији. Понекад се то-нична имобилност назива хипнозомкод животиња и описана је у свимкичмењачким класама, изузев Ag-natha. Запажена је и код инсеката.Код неких животиња човек може ин-дуковати овакво стање на релативнонеинвазиван начин (фокусирање ко-коши на исцртану линију) док су занеке потребни екстремни третманипопут електрошокова.

Поједине врсте ајкула та-кође могу бити у тоничном стању.Оне улазе у стање тоничне имобил-ности пошто се окрену на леђа и доким се масира предео око носа. Пре-тпоставка је да „изврнуту“ позицијумозак ајкуле перципира као изворстреса.

код ње гушење до смрти. Ово је биопрви забележен случај од странеочевица да је у дивљини велика белаајкула постала плен предатора којиније човек. У истој области десио сејош један такав напад 2000. године.У питању је посебна популација оркеи након ова два напада локална по-пулација велике беле ајкуле од окостотуне је ишчезла са тог локали-тета. Сличан случај забележен је наНовом Зеланду у којем су орке на-мерно испровоцирале тоничну имо-билност код риба.

Тонична имобилност пока-зала се корисним средством за из-учавање понашања. Овакво стањекористи се као научни метод и кодморских паса, између осталог радитестирања ефективности различитихконцентрација репелената. Стерео-типно виђење ајкула као немани сеувелико разликује од виђења онихкоји живе у приснијој спрези саморем и имају бољи увид у природуњегових становника. Потражите наинтернету следећа имена: MikeRutzen, који је познатији као „shark-man“ и који посебно задовољствопроналази у „голицању“ великебеле, затим Riccardo Sturla Avogardi,Andre Hartman, Cristina Salerosa, итд.и запитајте се шта њих мотивише. Ег-зибиционозам ? Можда испољавањеосећаја надмоћи и потребе за доми-нацијом над предатором старијимод диносаураса, па макар привид-ном и кратког даха. Овде бих напо-менула да су данас многе врстеајкула пред истребљењем због ловаи уништавања њихових станишта.Најчешће се лове због пераја одкојих се прави нарочита супа. Та-кође, предмет пажње су уља из ајку-лине јетре као и њена кожа од којесе праве веома луксузни новчанициза господу носиоце новог поретка.


Предатор у ''блаженом трансу''Таква инверзија доводи до физио-лошког дисбаланса и до продукцијехормона који „окидају“ тоничнуимобилност. У оваквом стању изо-стаје свака реакција на околни свети оно може трајати до 15 минута.Просечно време иницирања тонич-ног стања је од 15 до 40 секунди.Дорзална пераја се тада укоче док серитам срца успорава и дисање је ста-билније и опуштеније. Вода у пре-делу ајкулиних пераја мора битипокретна због процеса дисања. Нереагује свака ајкула на овај начин јед-ноставним окретањем на леђа (Ne-gaprion brevirostris - лимун-ајкула,Carcharhinus sp.). Код тиграсте ајкулекоја је дугачка 3-4м тонична имобил-ност постиже се лаганим додирива-њем ростралног дела и подручја окоочију где су лоциране Лоренци-нијеве ампуле. Лоренцинијеве ам-пуле су посебни органи којимморски пси региструју електричнипотенцијал у мору. Помоћу њих могуосетити врло слабу електричнуструју и ону који ствара срце при от-куцајима па на тај начин откривајуплен сакривен у песку. Велика белаајкула која је понекад дугачка и до12м није подложна у подједнакојмери као друге врсте. Ово стање уајкула тумачи се као одбрамбени ме-ханизам и код женки је израженије уодносу на мужјаке. Поједини на-учници тоничну имобилност пове-зију са процесом парења кододређених врста ајкула. Ајкула јепредатор са вршног дела прирамидеи овакво стање код није лако асоци-рати са страхом.

У том смислу веома заним-љив је случај из 1997. године забеле-жен око Фаралонских острва наобали Калифорније, када је женкаорке намерно изазвала тоничну имо-билност код ајкуле и држала је такоукоченом читавих 15 минута, изазвавши

57

Превише смо серија и фил-мова одгледали да би могли да сеодлепимо од идеје о научницимакао асоцијалним, чудњикавимстворењима (уз ону неизоставну„он/а је у свом свету“). У школиствар почиње са етикетом штре-бер, чудак, понекад се може чути итермин изгубљени случај (каокрајњи доказ живота у свом свету.Можда је ствар у томе да научнициживе у неком паралелном универ-зуму?). Сегмент живота који подра-зумева емоционалну испуњеност,или било какво испољавање лично-сти или сексуалности је део за којисе подразумева да научницимафали и да је то нешто што свакаконије резервисано за њих. Мождаједна радиоактивна дама из наукеможе да побије неколико предра-суда, а њено име је Марија Кири.

Наука није само за дечаке.Иако је то можда тако деловало утом времену, ова енергична Поља-киња долази у Француску а њенаупорност је практично магична.“It’s a man’s, man’s world“ више ап-солутно не важи, она постајецентрална фигура изучавањарадиоактивности, открића ра-дијума и полонијума... и мало ли је,у својој каријери има две Нобеловенаграде, а осим тога је била и првиженски професор на угледној Сор-бони. Децентна и озбиљна, по-свећена послу и толико упорна,Марија је уз Пјера (познатог фран-цуског физичара) била изузетно

рад је оно што је постало најмањебитно. У то време сазнало се да јеМарија добитник своје друге Нобе-лове награде за рад са поло-нијумом и радијумом, после чегатреба да уследи свечани пријем на-граде и упознавање са краљем.

Славној научници је врлодобронамерно препоручено да недолази због скандала и због потен-цијалних непријатности које сумогле да се направе шведској кра-љевској породици. Било је и су-протних ставова, Ајнштајн јој јепрепоручивао да ипак оде.

Марија Кири је управо по-стала жена лаког морала задруштво у којем се налазила.Срамно тренутно потиснута њенавеличина, доведена је на нивожене о којој може да трабуња жуташтампа. Ситуација јесте билаизванредно занимљива али ни натренутак није могла да премашисве што је та жена изнела и допри-нела овом свету. На крају је отишлана пријем. И није било скандала,чак је и краљ имао своју аферу,како се касније испоставило. Билаје савршена у својој несавршено-сти, достојанствена и магичносвоја. Коко Шанел је рекла да по-стоји време за љубав и време замоду. Марија би можда рекла дапостоји време за љубав и време занауку. Можда једно без другог и нефункционише? Наука ће једномобјаснити и то.

Писаћу ти радиоактивна љубавна писма


вољена и цењена фигура, а штампајој је била наклоњена (напорни ре-портери су и тада били врло акту-елни).

У несрећи са коњем Пјергуби живот, а Марија остаје сама уборби која подразумева подизањедеце и решавање најактуелнијихсветских научних проблема. Устатиујутру, бити Марија Кири, умити се,па онда погледати све оно штоносиш са собом није лак задатак. Унаставку ове скоро па филмскеприче, одједном све постаје хао-тично, хаотичније него што је билоко могао замислити. Марија се за-љубила опет. И погађајте, он је биоожењен. Молим?

Докторант њеног мужа,Пол Лангевин са Маријом за-почиње страствену аферу која имасве сегменте француског љубавногфилма: љубавна писма са специ-фичном нотом (па радиоактивна сузабога), тајне сусрете у изнамље-ним становима, скривање од јавно-сти (обоје су били оно што се данаспознаје под термином познате лич-ности). Пошло је на доле у тре-нутку када је његова жена сазнала,покупила писма из стана и уцењи-вала их да ће их предати новинама,што је на крају и урадила.

Француска је забезекнута. Уманиру линчовања познатих лично-сти, љубавници су били изложенинајстрожијим моралисањима фра-нцуског друштва, доводило се у пи-тање Маријино порекло а сав њен

Богдан Јовановић

Бојана Мићић

Лена Кулић

Борис Ракочевић

Јована Пантовић Ивана Јанковић

Александар Урошевић Марија Гајић

Documents

Revijalni + informator