brane, dajkove, mostove i odnela vie od 1.800 ivota. Pre toga, Vlada Nizozemske je odluila da se novac od poreza koristi za obnovu zemlje posle Drugog svetskog rata. Tako je i bilo... do poplave. Tek onda Vlada odluuje da se izgradi lanac zatite od poplava, a nazvan je Delta projekt. To je kruna vievekovne, mukotrpne borbe sa prirodom, a taj fenomenalni sistem je u provincijama Zeland i Juna Holandija. Gradio se 57 godina. Ako taj sistem pukne, ode drava pod vodu!
Njihovi uveni strunjaci u toj oblasti inenjerstva kau da je zemlja sada za-tiena od svega, osim oluje, koja moe da se desi jednom u 1.000 godina. U prolosti, vetrenjae su se koristile za drenau i isu-ivanje, u 19. veku ih je bilo u celoj zemlji
oko 10.000. Danas, to su moderni sistemi, najmoderniji tog tipa na svetu! Morate se provozati ovim delom Nizozemske, da bi-ste doiveli sve to i osetili kako su Holan-ani izneli tu borbu, kako su se izborili sa morem, koje zapljuskuje obalu Zelanda, dugu 650 kilometara.
A ba zato to su na takvom poloaju, na takvom terenu, u veitoj borbi za ivotni prostor, kae se da Holanani imaju poseban pogled na svet oko sebe. Verovatno da ima istine u tome. A verovatno da e svako ko se uputi u ovaj deo Nizozemske stei sasvim nov pogled na ovaj deo
Evrope... Posetili smo Flisingen i Midelburg, u regionu Valheren. Videli i doiveli... Kre-nite i vi sa nama!
Flisingen (Vlissingen) je nekadanje ri-barsko selo, koje je poelo da se formira na estuaru Zapadne elde u Severno more, selo koje je ivelo od ulova haringe i trgovine istom. Ime grada, kau istoriari, potie iz 7. veka, kada se mesto zvalo Flushing. Grad-ska prava su stupila na snagu poetkom 14. veka, da bi u 17. veku Flisingen postao glavna luka za brodove uvene holandske istono-indijske kompanije (VOC). Odavde su odlazili ka okeanima i irili svoje ko-lonijalno carstvo. Ovde je graena veina brodova za Kraljevsku mornaricu. A danas
- turizam je ovde sve vanija ekonomska grana, pogotovo u letnjem periodu. I do etiri puta vie bude populacije tokom leta, jer tad dolaze turisti, najvie iz Nemake. Nije im predaleko, imaju dobre saobraaj-nice, ne plaaju se putarine i svaki vikend nagrnu na plau Flisingena. Najblii nemaki gradovi (Ahen, Dizeldorf, Keln) udaljeni su od Flisingena od 220 do 280 km.
Ali, pored plaa ima i drugih zanimlji-vosti! Pomorski muzej (Maritime muZEE-um) smeten je u nekoliko objekata, koji su nekada imali ulogu skladita, a jedna kua je pripadala brodovlasniku Lamp-sinsu. Uglavnom su to objekti iz zlatnog 17. veka Nizozemske. Naravno, u kombinaciji
sa modernom arhitekturom. To je jedan fantastian svet avantura, koji prikazuje istorijski razvoj pomorstva Zelanda. Tu su modeli raznih brodova, stare mape,
slike mora, kapetana brodova... Kad se
obie muzej, ulazi se u prodavnicu sa suvenirima. Po zavretku obilaska,
prijalo bi osveenje u vidu kolaa sa ja-bukama (appeltaart), uz sok ili kafu, a sa
pogledom na jahting luku. Ili neto tipinije
za pomorsko mesto - sa-lata sa kampima u soja sosu.
Nekada se zvala Zemlja ume, pa Niska zemlja, prekrivena movarama, na nepristupanom terenu, na severozapadu starog kontinenta. Danas je to kraljevina, povrine kao nae dve Vojvodine, ali sa dva puta vie stanovnika od zemlje srbije! Nizozem-ska. A u Nizozemskoj - Ze-land, Zemlja mora
vima je poznata injenica da je veli-ki deo ove drave ispod nivoa mora, a to veliki deo je gotovo etvrtina njene povrine. Dananja Kraljevina Holandija, tanije Nizozemska (pravi
naziv), ima 12 provincija, a jedna od njih je i Zeland (Zeeland). Da, u pravu ste, ima veze sa dravom na drugom kraju sveta - Novim Zelandom. ak do tamo, daleko, predaleko, stigli su holandski uveni moreplovci u vreme osvajanja novih teritorija. Istraivali su obalu dananjeg Novog Zelanda, pa su nazvali tu novu, osvojenu zemlju, po svojoj provinciji - Zeland!
Amsterdam jeste sinonim za Holandiju, ali ima i ovde mnogo toga zanimljivog, u Zelandu. Zbog poloaja, ambijenta i ostrva,
zovu ga Zemlja mora. Ova holandska pro-vincija je na jugozapadu drave, zauzima samo 2.930 kilometara kvadratnih povri-ne, a reka elda (Schelde) ovde formira ue (dva posebna zaliva - Zapadna elda (We-sterschelde) i Istona elda (Oosterschelde)) i izlazi na Severno more. Zeland ima oko 380.000 stanovnika, iji ivoti umnogome zavise od - mora.
Pria o Zelandu bi mogla biti pria o holandskoj borbi protiv vode. Postoji vreme pre 1953. godine i vreme posle toga, kada nita vie nije bilo kao pre. Ovde je 1953. bila katastrofalna poplava, koja je poruila
S
Jedan od simbola Zelanda je svetionik. Naravno, zbog poloaja i uloge koju je imao u prolosti. Ima i svetionika ija se svetlost vidi sa 36 km, a takav sija kao 2,6 miliona svea.
Amsterdam
Midelburg
Biti pobednik
Flisingen - u mirisu Severnog mora
Skulptura koj privlai panju brojnih rekreativacaFoto: Andreas Weise
Svetionik je jedan od simbola ZelandaZabava na plai
Foto: Andreas Weise
Regije
42 | TRAVEL maGaZine 43TRAVEL maGaZine |
je zabranjeno etati pse u periodu od 15. aprila do 15. septembra na Bulevaru Rojter i uz plae. I naravno, pogaate, zakon se potuje! Bez presedana!
Za ljubitelje reptila i gmizavaca, Flisingen ima neto specijalno - Reptil Zu Iguana (Reptile Zoo Iguana). Ovaj kompleks, koji se sastoji od tri objekta, smeten je u Belamiparku (Bellamypark). U jednom objektu je za vreme Osamde-setogodinjeg rata bila Gradska kua i sudnica. Ima poseban deo za mladunad gmizavaca. Ulaznica je 8,50 eura, otvoren je u aprilu i maju od 13.00 do 17.30h svaki dan, a od juna do kraja septembra od 10.00 do 17.30h (utorak - subota) i od 13.00 do 17.30h nedeljom i ponedeljkom. Na obodu
Na najisturenijem mestu grada, gde se zavrava ova promenada, nalazi se spomenik ovom pomorcu, ba kod dve luke - Koupmanshafen (Koopmanshaven) i Fiserhafen (Visserhaven-Ribarske). Tu, na tom platou, esto se moe videti jato galebova, koje turisti sa oduevljenjem fotografiu. Topovi oko spomenika su poklon italijanske Vlade.
Na nekoliko minuta peke od spomeni-ka, na promenadi, nalazi se Hefangentoren (de Gevangentoren), objekat u obliku kule, koji u donjem delu ima kafe-restoran, u kome moete uivati u pogledu na more, ispijajui dobar kapuino, ili ruati. Pravi flisingenski doivljaj! Ono to je zanimljivo je da u gradu postoji poseban zakon po kom
u veslanju broda na simulatoru, osetiti oluju na moru, videti tropski podvodni svet, gigantski skelet kita, imati susret sa ajkulom (bolje ovde nego uivo). Sve u sve-mu, Arsenal ima najveu kolekciju morske faune u Zelandu! Ovo zadovoljstvo kota na kasi 14,50 eura, a online kupovinom 12,30. Arsenal koristi toranj za iznajmljiva-nje, pa se po elji neki novopeeni brani par moe na visini od 64 metra zavetovati na venu ljubav...
Posle ove avanture, najbolji povratak u realnost je etnja promenadom, uz obalu mora, koja nosi ime uvenog nizozemskog admirala i najpoznatijeg graanina Flisin-gena, Majkla de Rojtera (Michiel de Ruyter)
- Bulevard de Rojter (Boulevard de Ruyter).
Sve to na terasi restorana De Hekrounde lifde (De Gecroonde Liefde), kod muzeja. Da dodamo, ulaznica za muzej je osam eura, a od aprila do septembra radi od 10.00 do 17.00h. Jedna prostorija u muzeju, sa pogledom na Zapadnu eldu i jahting luku, izdaje se za venanja.
Generalno, neto zanimljivije za posetu, a za svaku preporuku, jeste Arsenal (Het Arsenaal). Na Trgu Arsenala (Arsenaalple-in) nalaze se pozorite i toranj, visine 64 metra, sa koga se prua pogled na grad, zaliv Zapadna elda, na itavu okolinu.To je najvei piratski park u Nizozemskoj! Ov-de moete i vi da uete u piratsku obuu, da vidite kako se ivelo u doba osvaja-nja, u vreme pirata, moete se oprobati
Belamiparka moete odabrati jedan od brojnih manjih restorania ili kafeterija, nanizanih jedan do drugog, i probati neki od morskih specijaliteta ili prosto naruiti
- dobro holandsko pivo! Mmmmm... pravo zadovoljstvo!
Na Starom Trgu (Oude Markt) je Crkva svetog Jakoba (Grote of Sint-Jacobskerk), glavna u gradu (14. vek). U crkvi se krstio i venao Rojter, a Lampsins je tu sahra-njen. Isto tako, na Trgu su i najpopularnije holandske prodavnice (HEMA, XENOS) sa raznoraznom robom, izmeu ostalog, i suveniri se mogu kupiti po pristupanijim cenama nego to su po suvenirnicama. Sve mape, broure, savete za posete gradu i okolini, moete nai u ofisu ANWB-a (pan-dan naem AMS), na istom Trgu.
Optina Flisingen ima svega oko 45.000 stanovnika, koji ive u skladu sa prirodom oko njih. Njima ne smeta ni stalni vetar koji duva, ni pesak kad se die. Navikli su na letnje guve, na este promene vremena, na stalnu frekvenciju brodova i jahti u luku i iz luke. Gradska statistika kae da godinje oko 50.000 brodova iz itavog sve-ta proe rekom eldom. Turisti dolaze, ne samo zbog istorije i pomorskog karaktera ovog grada, ve i zbog toga to nigde na svetu ne prolaze tako veliki brodovi blizu promenade i stambenih delova. Tako kau metani, a mi smo bili svedoci uestalog i karakteristinog zvuka brodskih sirena, koji upotpunjava kompletan ambijent i po-
majkl de rojterBio je prvo egrt kod proizvoaa konopca i brodovlasnika Lampsinsa. Onda je zavoleo more i postaje kapetan na jednom od Lamp-sinsovih brodova. Odlazi u Amsterdam 1653. godine i postaje vice-admiral Holandije i Amsterdama. Pobeuje u mnogim bitkama. Sahranjen je u Novoj crkvi, na Trgu Dam, u Amsterdamu. Poginuo je u bici protiv Fran-cuza u Sirakuzi, aprila 1676. godine.
Kako stii do ZelandaNajbri i najjednostavniji vid prevoza do Nizozemske je naravno - avion. Naa aviokompanija odrava redovne letove na relaciji Beograd - Amsterdam (Shiphol). Let traje dva i po sata. Sa aerodoma postoji direktni voz (2,27h vonje) do
