Rediteljske Ličnosti i Pojave

8/19/2019 Rediteljske Ličnosti i Pojave

1/45

REDITELJSKE LIČNOSTI I POJAVE

STANISLAVSKI"Mata Milošević nas je oduševio svojim slobodnim, nedogmatskim tumačenjem pedagoškog metoda Stanislavskog" - pisao je Vaš nekadašnji učenik reditelj Miroslav Belović ("Scena", 5/1975). Objasnite svoju interpretaciju Sistema Stanislavsko onakokako ste a tuma!ili svojim stuentima posle rata. # !emu je aktuelnost ovo epo$alnou!enja Stanislavsko anas%

Milošević:

&'meu ostalo, ouvek sam se rao onoa *to je, kako sam nee pro!itao, rekao s+mStanislavski a je ra po Sistemu obar 'a u!enje a ne i 'a po'ori*nu praksu, ako nema preke potrebe. -ee sam !itao i to a je Stanislavski ovorio a raiti prestavu stroo po Sistemu 'na!i ra'biti velelepnu va'u u par!a, pa posle tu par!a sastavljati. ekao toStanislavski ili ne, ja sam Sistem tako s$vatao kao ispomoć u krajnjoj nevolji.

a mene je aktuelnost Stanislavsko u tome *to je on, pre svea, traio luma!kuuverljivost. & anas i uvek lumac ma *ta raio i ma kako raio mora a eluje okrajnosti ubeljivo.

Kako ste Vi primali učenje Stanislavskog u to vreme njegove apsolutne dominacije unašoj reiji!

Klajn:

0io je to oista veliki uticaj Stanislavsko u nas. a sam !itao Stanislavsko i truio samse a usvojim njeovo u!enje. Svojevremeno sam vieo prestave Stanislavsko i ja samosnovne njeove ieje primenjivao u svom reiteljskom rau. Sretao sam se s u!enicimaStanislavsko.

2rimio sam, pre svea, njeovo na!elo o prironoj lumi. 3oa nije bilo u starom po'ori*tu.

čemu se sastojao uticaj Stanislavskog na Vas!#

Klajn:

-eka sam u 0e!u pratio repertoar 0urteatra i 4olksteatra. -i jenu premijeru nisam propu*tao. & te prestave su na mene povoljno elovale. 0io je to o'biljan teatar koji mise opaao. 2osle sam s$vatio a je Stanislavski ne*to ruo, ne*to novo.


2/45

$ašto je Stanislavski naš savremenik! Kako gledate na teoriju i sistem Stanislavskogdanas!

Jan:

ena o retki$ napisani$ teorija o po'ori*noj reiji i lumi jeste Sistem Stanislavsko.&'vesni osnovi i principi njeove teorije su aktuelni i anas a to će ostati i 'a celokupan po'ori*ni ivot u svetu.

Koliki je bio uticaj Stanislavskog u našoj modernoj reiji!

Belović

ostovanje 6ueevstveno teatra u arebu, nekoliko oina posle svr*etka prvosvetsko rata, imalo je neverovatan ojek u na*em teatarskom ivotu. 3o nije bilo kratkoostovanje, jer su se 6uoestvenici pripremali 'a svoju veliku turneju po Sjeinjenim

meri!kim 8ravama.

Oni su na*oj publici poka'ali svoje najbolje prestave najvieniji reitelji i lumci prisustvovali su probama i ostvarili vrlo prisne stvarala!ke kontakte. 3u, pre svea,mislim na r avelu, !iju su postavku :rleine %olgote vieli 6uoestvenici i bilinjome iskreno impresionirani.

0eora je bio omaćin jenoj rupi istaknuti$ 6uoestvenika na !elu s :a!alovim iermanovom. O nji$ovim ometima pisalo se mnoo i naa$nuto. Svi su eleli a sleenji$ov primer ; a obace *ablone staro teatra, a traaju 'a scenskom istinom ineposreno*ću luma!ko i'ra'a.

2rou!avajući istorijat akitinove reije


3/45

a*a 2laović mi je pri!ao *ta je 'a njea 'na!ilo ka je pre rat obio primerak knjieStanislavsko.

&ad glumca nad samim sobom 'a njea to je 'na!ilo novu etapu. :ao stuent 8ramskostuija slu*ao sam a*ina preavanja o Sistemu' On je na jean !uesno kreativan na!in

pro!itao Sistem i svojom eruicijom i boatim iskustvom pove'ao mnoe aspekte teknjie.

# na*em posleratnom periou teorijskom nasleu Stanislavsko pri*lo se u i'vesnoj meri*kolski, nekriti!ki. :ao mla lumac i reitelj osećao sam a se u!enje o koncentraciji, ooslobaanju mi*ića, o veri i naivnosti, o luma!kom 'aatku, o osnovnoj ieji, u i'vesnojmeri misti>ikuje i pretvara u jenu vrstu ome. :aa sam vieo prestaveStanislavskoa, kaa sam se upo'nao i s ruim njeovim knjiama, kaa sam slu*aoslobona i naa$nuta tuma!enja Sistema, ona sam se ubeio u *irinu i lepotu reiteljski$i peao*ki$ istraivanja :. S. Stanislavsko.

Stanislavski je nesumnjivo elovao na mnoe na*e reitelje. -eki su mu pri*li sa slepomverom, rui kriti!ki, treći skepti!no. -a ra'voj na*e reije neativno su elovala onastvarala!ka re*enja koja su se u praksi bavila ilustrovanjem njeove knjie. #mesto aelementi lume pomau a se stvori celovita i ma*tovita prestava, e*avalo se a pojeini reitelj prilaoava probleme ramsko ela i svoi i$ na puku emonstraciju pojeini$ elemenata lume.

=islim a su 'na!ajne pojave u to vreme avellino, Stupi!ino, =ilo*evićevo i Strocijevo prilaenje ovoj osetljivoj materiji. 0ila je te*ka 'ablua a treba 'aboraviti na staraiskustva u nekim po'ori*tima i a treba po!eti o abecee. # po'ori*noj umetnostimoraju a se neuju kontinuiteti, a pre svea a se s$vati *ta oovara speci>i!nostima

na*e lumi*ta. 2o*to je preveena samo jena knjia Stanislavskoa, knjia u kojoj onra'lae svoje s$vatanje elemenata lume, mnoi su mislili a se Stanislavski nijeinteresovao 'a probleme anra i stila a nije po*tovao scenske uslovnosti, a nijetrans>ormisao svoj reiteljski rukopis. &' te 'ablue koja je posleica nepo'navanjacelokupno opusa Stanislavsko roile su se mnoe naivnosti i simpli>ikacije na na*imscenama i ne samo na na*im scenama. Siurno je najsme*niji bio irektor jeno po'ori*ta koji je 'alepio na vrata obave*tenje ?O anas raimo po Stanislavskom@A

O ti$ ana naivne vere a Sistem re*ava sve probleme, pro*lo je trieset oina.Savremeni teatar se ra'vijao, pojavljivali su se novi proroci i novi teoreti!ari. =enjale suse boje avanare, menjala su se i tako'vana velika po'ori*ta. Stanislavski nije i'ubiona sna'i, naprotiv, obio je. Btampano je sve *to je ostalo i'a veliko teatarsko pronala'a!a, rasvetljene su sve >a'e njeovo reiteljsko raa, a pre svea njeovo poslenje u!enje ; o >i'i!koj ranji. Skoro svi reitelji u svetu, naravno u svojimvarijantama, primenjuju ovo otkriće, ono aje i'vanrene re'ultate i na sceni, i na >ilmu, ina televi'iji.

# onosu na Stanislavsko ko nas su se esile i sme*ne stvari ne'nalice su po!ele aironi'iraju Sistem, a snobovi su u!enju Stanislavsko prika!ili etiketu preva'ienosti, i to


4/45

u vreme kaa Stra'ber stvara u -jujorku na ba'i Sistema veoma moernu *kolu kaaCorens Olivije, 8on ilu, al> i!arson i =ajkl erejv uranjaju u sve 'aonetketeorijski$ postavki Stanislavsko.

Dilar se inspirisao Stanislavskim 0aro, Diskonti i Streler i na svoj bi'arni na!in

rotovski. Objavljene su biblioteke knjia o tom problemu. =i smo 'astali s prevoenjem. Sistem, Moj ivot u umetnosti i Besede to je sve, a to je samo jean eoveliko naslea. 2re svea bi trebalo a se na*i teatarski poslenici upo'naju sacelokupnim elom Stanislavsko i s najboljim tuma!enjima njeovo u!enja koja semou naći u knjiama Ole :nebelj, :ristija, 2opova, avasko, O$lopkova,3ovstonoova i 0ojaijeva.

# mnoim trenucima kaa stvari 'apnu na probama reitelj se koristi re*enjima koja su pronaena u laboratoriji Stanislavsko. -jeovo u!enje o etici, o konceptualnommi*ljenju reitelja, njeovi lucini proori u ramaturiju ormu poprimiti tek proimanjem s ramskom rije!i, jeini je moući na*oovor na ilemu ?literatura ili teatarA. 3u ilemu avella je ra'otkrio kao lanu. asebe je ovorio a je on kao reatelj ?'astupnik knjievnosti u ka'ali*tuA. &ma tu mnooStanislavsko.


5/45

8anas je komunikacija ljui i ieja u svijetu teatra neposrena i potpuna. Otvoreni smosvim utjecajima, manje utje!emo. 0eora je 'bo 0&3F4;a u tom smislu polonijisvjetskim teatarskim utjecajima. areb je u tom smislu 'atvoreniji. & jena i ruasituacija imaju svoji$ obri$ i lo*i$ strana.

Koliki je bio uticaj Stanislavskog na ra(voj moderne reije u )rvatskoj! $ašto jeStanislavski naš savremenik i u čemu se ogleda aktuelnost njegovog Sistema!

Violić:

Stanislavski je otkrio uboku oransku pove'anost psi$i!koa i >i'i!koa u >enomenulume. 3o je otkriće temeljno 'a umjetnost ka'ali*ta i u njemu se olea aktualnostnjeovo Sistema. a ra'liku o neki$ ?avanarni$A suvremeni$ esteti!ara koji su ponajnatranijem skolasti!kom moelu ovojili psi+ološko o i(ičkoga u >enomenu lume,Sistem 'astupa nji$ovo orani!ko jeinstvo, te obja*njava onos i na!in nji$ove pove'anosti. 8u*evnost tijela i tjelesnost u*e je osnova na kojoj po!iva umjetnost teatra,

be' ob'ira na ra'noronost naknani$ ?estetski$A opreeljenja i ?stilski$A usmjerenja.Sistem je objektivna teorija lume, a psi$olo*ki reali'am nije jeina mouća i obave'nakon'ekvencija koja se i' njea ae eucirati. Stanislavski nije oovoran 'a estetskostran!arstvo svoji$ sljebenika i protivnika.

#ticaj Stanislavskoa na ra'voj moerne reije u 6rvatskoj bio je, na alost, mnoomanji i povr*niji neo *to se !ini. # poslijeratnim oinama (prije 19GH) Sistem jenametnut na*im ka'ali*tima kao 'vani!na estetika socijalisti!ko reali'ma, pa je bio pri$vaćen be' iskreno ou*evljenja i primjenjivan be' pravo ra'umijevanja. 2oslije19GH. oine Stanislavski je obacivan kao nametnuti teret, te je s jenakom povr*no*ću inera'umijevanjem okvali>iciran kao ?psi$olo*kiA i 'bo toa (%) ?'astarioA. 8a nije bilo

avelle i Stupice, ne bismo ni*ta 'nali ni ra'umjeli o Stanislavskomu. O politike, !inise, mala korist 'a umjetnost ka'ali*ta, a velika *teta.

$ašto je Stanislavski naš savremenik!

Pleša:

2itate me to ba* kao a 'nate a sam, kao verovatno i rui mlai lumci u vreme?vlaavine SistemaA, bio neka vrsta jeretika u uoslovenskom ramskom po'ori*tu.eći ću oakle otpor jenom na!inu leanja, tuma!enja i primene iskustva teorijeStanislavsko. Oma$ posle rata, posebno o 19G7, i u nas su se truili a se teorijsko

elo Stanislavsko svee u socijalisti!ke norme. asno je bilo a je takvo kalupljenje jene teorije i sistema bilo *tetno, jer je iskustvo i teorija Stanislavsko 'a po'ori*te'na!ilo koliko 4rojovo u!enje 'a psi$oanali'u.

-ismo imali pre sobom ono *to nam je anas ostupno ; celokupno moskovsko i'anjeStanislavsko u osam tomova. 3o je teorijski i istorijski eo elatnosti veliko majstora,koji je i anas, mi*lju, slovom i u$om, prisutan svojim iejama u svetskom po'ori*tu.Savremenik nam je jer je njeovo elo vlasni*tvo svetsko teatra, jer je prvi ra*!istio s


6/45

lanim traicijama i epionstvom, jer je teorijsku misao o teatru u'iao na nivo nauke, jer anas vi*e ne postoji pisac, lumac, reiser, slikar ekora, pisac mu'ike, kostimora>ili kriti!ar ili bilo koji rui poslenik teatra koji ne posee 'a Stanislavskim. SaStanislavskim ne 'aboravljamo osnovni 'aatak po'ori*ta irati ela koja i'raavajunacionalno biće jene kulture. # njeovom je elu uraen osnov vaspitanja oni$ koji

sanjaju $umanisti!ku misiju po'ori*ta. er Stanislavski nije jo* 'avr*io borbu protivmalo luma!ko kabotensko samoljublja, koje srećemo i ko tako'vani$ veliki$lumaca.

ko je Stanislavski mislio a i'van reali'ma nema i ne moe biti prave i naroneumetnosti, ako je i ovorio a su se lumci, obiv*i se o reali'ma, osetili bespomoćnim ili*enim osnove ; sve to 'na!i a nije verovao u po'ori*te koje uboko ne po'naje ivot,a nije verovao u po'ori*te kao pra'nu 'abavu ili elitisti!ki polion posvećen nekim uskoestetskim ciljevima.

Stanislavski je na* savremenik po jenoj o vitalni$ stvari na*e savremeno po'ori*ta,

jer i mi, anas, sa ana*njim iskustvom u po'ori*noj umetnosti i uspostavljanja ve'a publike i po'ori*ta, ne moemo o!ekivati onaj povratni, vaspitni (iejni ili kulturni) uticaj publike na talenat i svest umetnika lumca. Stanislavski je 'a mnoo vremena preska'ao *tetu koju po'ori*te moe a nanese kulturi i narou. O tome mi juoslovenski po'ori*ni ranici otovo nikaa ne ra'mi*ljamo, niti brinemo, niti 'namorai !ea treba a se 'abrinemo. Stanislavski je bio najveći borac protiv ne'ajaljivoiletanti'ma. 3rebalo bi a jo* i anas braniti o ortooksni$ i pramati!ara koji su naneli*tete primeni metoe Stanislavsko.

-jeov teatar jeste ?umetnost preivljavanjaA, jer je 'a$tevao o lumaca a ?ive a neirajuA svoje uloe, 'a$tevao je a buu ?u likuA a ne a a prika'uju, *to je sve bilo i

molo a bue sporno 'a one koji su na po'ori*te leali sa rua!ije, suprotne ta!kelei*ta, ali ovako ili onako, Stanislavski i njeovo iskustvo pomau a preci'no i br'o prepo'namo luma!ki *ar, *miru i lanu ?teatralnostA, svaku iru be' svojevrsneumetni!ke intuicije i li!no stvarala*tva, be' sposobnosti a se po'ori*nim 'nanjem nali!ni na!in lumac stvarala!ki i'ra'i.

2repo'najemo i anas tako'vanu ?iru na publikuA, pra'nu 'abavu, tue obrasce, prevaru, tri*nu cenu u!estvovanja, banalnu sentimentalnost s ?otuenjemA, prljav vicit.

ko bismo pri$vatili po'nato :oklenovo stanovi*te a na sceni ne treba preivljavatineo a treba obmanjivati leaoca, ne bismo osporili najslavnije primere i umetni!koostojanstvo veliko evropsko teatra prestavljanja, jer se u njemu samo ruim putemostie ?teatralnostA koju je visoko cenio ni sam Stanislavski, ali niko kao Stanislavskinije na tako e>initivan na!in ra'lu!io umetnost o poibeljno iletanti'ma.

Stanislavski je na* savremenik jer je 'a teatar koji poraava istinito*ću, koji u'buuje,koji potresa u*u. On, kako rekosmo, po*tuje ono ruk!ije po'ori*te koje je lepo(e>ektno), e'oti!no, avanarno, ambijentalno, antropolo*ko it., a u na*e vreme


7/45

po'najemo jo* mnoo viova takvi$ ?rui$A i rua!iji$ po'ori*ta. -a* je savremenik i po tome *to smo nau!ili a cenimo interesantne >orme i saraje, *to smo naslutilivrenost teatra koji potresa i koji se ne iivi u us$ićenju, *to već 'namo vrenosti teatrakoji ima produeno dejstvo u leaocu, koji ne eluje samo jarko*ću svoji$ boja, teatarkome verujemo (oajmo jo* i teatar be' koa se ne moe), a *to nas manje privla!i i

ostavlja !esto ravnou*nim, teatar kome se prosto ivimo.

enom 'auvek i'rekao je misao a se tananost i ubine ne postiu te$ni!kim srestvima,a je u momentu istinsko stvaranja potrebna neposrena pomoć same priroe@

& jo* jenom treba reći a je svojim Sistemom ao otove recepte 'a luma!ku ilireiteljsku umetnost, jer su 'a nas i anas ive re!i :onstantina Serejevi!a a jeneop$ono ne samo ?ra'umeti epo$u u kojoj ivimo neo i biti !ovek te epo$eA.

Koliko je Stanislavski iv, koliko je on naš savremenik i koliko Stanislavski, u stvari, iviu modernoj reiji! Koliko je ivo učenje Stanislavskog!

Mijač:

Bkolovan sam u vreme kaa je omatsko u!enje ?po StanislavskomA bilo na sna'i.3e*ko sam se oslobaao 'ablua koje su proi'a*le i' takve peaoije. ecimoinsistiranje na teoriji ora'a, meto prosti$ >i'i!ki$ ranji kao put 'a luma!ko?proivljavanjeA, ienti>ikacija lumac;lik... Sve je to li!ilo na kolosalni sistem u kojisam neorani!eno verovao. u praksi sam sreo po'ori*te koje je po!ivalo na ruimosnovama. 3e*koće kro' koje sam prola'io bile su velike. eno trenutka sam olu!io ainori*em sve 'nanje ste!eno na ba'i sistema Stanislavsko. O taa atira mojereiteljsko osloboenje. 8ocnije sam s$vatio a mi nismo ni i'u!avali Stanislavsko, jer

njeov sistem po!iva na upitanosti, proveri, neovr*enosti. On je samo osnova i po'iv 'anaranju, a nikako omatski trebnik, kako su nas u!ili. Ovo sa'nanje mi je omoućiloa !esto prepo'najem u!enje Stanislavsko ko sebe i ko rui$.

On je toliko inkorporiran u kulturu savremeno po'ori*ta a mi ne moemo be' njea, anismo a svesni. =i u po'ori*tu i*emo pomoću Stanislavsko. ko treba a i'vojim jenu oblast i' to sistema koju mou otovo be' ostatka a pri$vatim, olu!io bi$ se 'aetiku.

Ftika po Stanislavskom je po!etak svi$ 'nanja o luma!kom biću.

PARISKI KARTEL REDITELJA

vreme svoji+ pariski+ studijski+ boravaka da li ste trideseti+ godina videli predstavereormatora moderne reije, čuvenog pariskog Kartela./ 0ilena, 1uvea, Batija i 2itoea!


8/45

Milošević:

-aravno, kao mla po'ori*ni 'aljubljenik i poslenik leao sam valja sve prestave u2ari'u koje su irane u vreme moji$ boravaka u tom !uesnom rau. 2rirono a samnajvi*e panje obraćao onome *to se smatralo u po'ori*nom ivotu taa*nje 2ari'a

naj'na!ajnijim. 0ile su to prestave !etiri po'ori*ta ?:artelaA. 8akle, prestave koje sureirali 8ilen, Iuve, 0ati i 2itoe>. Dieo sam tamo mnoo *ta *to mi se !inilo i 'na!ajno, ilepo, i korisno.

Moe li se govoriti o uticaju moderne rancuske reije na ra(voj savremene dramskereije u *ugoslaviji!

Milošević:

-e 'nam koliko bi se molo ovoriti o nekom irektnom uticaju moerne >rancuskereije na ra'voj juoslovenske savremene reije. =aa je anas uop*te te*ko mou s

pravom a suim i o moernoj reiji bilo na*oj, bilo >rancuskoj. 8irektni uticaji, bar *tose ti!e 0eoraa, a verovatno i rui$ na*i$ po'ori*ta, o prvo svetsko rata na ovamo,kretali su se linijom uticaja nema!ko, rusko i posreno >rancusko teatra prekoostujući$ trupa, pootovo u poslenje vreme putem 0ite>a. Ona prva va, nema!ki iruski, bili su u svoje vreme oista neposreni 'a$valjujući &sailoviću i akitinu.

RAKITIN

&editelj *urij &akitin Vam je tako3e bio proesor, a posle rata ste s njime radili u koreiji:ola murosti ; voja luosti Ostrovsko. 2o !emu pamtite reiteljsku li!nost urijaakitina%

Milošević:

urij akitin je, pre svea, traio *to so!niju luma!ku i'raajnost. &ako je uneo u -arono po'ori*te mnoe osobenosti raa =oskovsko $uoestveno teatra, kaoneverni u!enik Stanislavsko bio je naklonjen i'vesnoj teatrali'aciji. # takvim trenucima,mislim, a se najvi*e ispoljavao njeov nesumnjivi reiteljski talenat.

ISAILOVI

%lumačkoj školi Vaš proesor bio je Mi+ailo 4sailović' Koje su glavne odlike njegovogrediteljskog stvaralaštva, njegovog pedagoškog rada i šta je bila osnova njegove glumačke umetnosti!


9/45

Milošević:

lavna olika &sailovićevo reiteljsko stvarala*tva bila je !vrsta konstrukcija prestave. # peao*kom rau najvi*e je panje posvećivao siurnom i jasnom raenjure!enice i i'ra'a. Osnova njeove luma!ke umetnosti, po mom mi*ljenju, bilo je veliko

majstorstvo.

!AVELLA

me3uratnom i poratnom našem teatru u samom vr+u našeg rediteljstva je ličnost dr Branka %avelle' Kakvo je vaše mišljenje o ovom (načajnom reditelju! 5ta je (načiodola(ak Branka %avelle na beogradsku po(ornicu! 62rvi period 789:-7898, ;arodno po(orište, Beogradesionalno majstorstvo 'rueni u jakoj li!nosti na!inili o avelle naj'na!ajnije juoslovensko reitelja.

0oravak u 0eorau 0ranka avelle 'na!io je 'natno osveenje i sve jasnije tenencije pribliavanja savremenom 'apanom teatru. # isto vreme sve je viniji uticaj >rancuskoteatra koji laano proire kro' !vrste stare nema!ko;ruske naslae.

Paro:

-eka mi bue opu*teno a ovom prilikom ponovim ono *to sam o r avelli napisao 'atu'lansko 2o(orište (br. 1/19JH) ?avellina Bkola i avellin 3eatar nera'vojno su pove'ani. Bkola je osnov i nastavak 3eatra. 3eatar, pak, osnov i nastavak Bkoli. Sve je'ami*ljeno kao neprekini proces u'ajamno jelovanja Bkole i 3eatra. &'i*av*i i'avelline Bkole, lumci i reatelji rae i ra'vijaju se u avellinom 3eatru. 2o tome je*kola osnova 3eatra, a 3eatar nastavak Bkole. &sti ti lumci i reatelji, oboaćeniiskustvom i' raa u avellinom 3eatru, rae na avellinoj Bkoli i prenose iskustva nastuente. 2o tome je Bkola nastavak 3eatra, a 3eatar osnov Bkoli. avellin stuent jenom je noom uvijek bio na po'ornici, kao *to je i avellin lumac jenom noomuvijek bio u *kolskoj klupi. # sli!noj je situaciji i reatelj u teatru, koji rai kao peaona Bkoli. Bkola je kriterij 3eatru, 3eatar kriterij Bkoli. avella je taj kriterij s$vaćao kaoinami!an proces. Samo tako bilo je mouće i'bjeći 'amki akaemi'ma u Bkoli i 3eatru.Drijeme je prola'ilo. avella je umro. avellini lumci i reatelji su porasli i orasli. -eki toliko a su povjerovali kako se u teatru nemaju vi*e !emu nau!iti. 2oka'alo se asu mnoi slijeili avellinu >ascinantnu li!nost, a a nisu ra'umjeli njeov 'na!aj.8ooio se sukob i'meu reatelja i lumca. a na taj sukob leam ovako reatelj uka'ali*tu po priroi svoje reateljsko;peao*ke >unkcije, na *to a je obave'ao avella,


10/45

neprestano je ovoio lumce u poloaj nesvr*eni$ aka i opet u priroi avellinos$vaćanja lumca i lume kao nika o kraja saleane i e>inirane krajnje moućnosti.Osjetiv*i u jenom trenutku no, neki >iktivni kraj svoji$ moućnosti, lumac i$ jekomotno prolasio 'a svoj umjetni!ki vr$ i po!eo se oupirati reatelju;peaou koji a je silio a ie uvijek alje, !esto preko svoji$ moućnosti.A a !asopis 2rolog (br.

G/19J9) komentirao sam ovaj pasus o avelli ovako

?=islim a je ta anali'a i anas to!na, iako nepotpuna. -eostaju joj va elementa. 2rvo,reatelj vi*e nije avella, taj vulkan koji je op!injavao lumce. lumci su be' ostatkavjerovali avelli, slijeili a i ona ka bi se usuili posumnjati. eino tako bili sumoući avelina Bkola i avellin 3eatar. :a smo mi preu'eli na sebe avellineobave'e, pomalo naivno, a i komotno, o!ekivali smo a će se lumci i stuenti onositi prema nama kao i prema njemu, tj. 'arati manje;vi*e poslu*no;poreeni stav.=eutim, u lumcima se nakon avelline smrti osloboila i'vjesna enerija koja je bila potencijalno ka'ali*no kreativna, ali mi smo je u jenom !asu osjetili i protuma!ili kaootpor. #mjesto a tu eneriju iskoristimo 'a teatar, navukli smo je protiv sebe. lumci su

se na nama osvećivali 'a avellin 'apt. & ruo ta anali'a ne uklju!uje jean novimoment koji u avellino vrijeme nije bio 'na!ajan televi'iju. 3aj meij emancipirao jelumca, u!inio a lumcem i mimo teatra. #mjetni!ki i >inancijski. Bovaović, 0u'an!ić,8rac$, 0a*ić u vrijeme ka nije bilo televi'ije, i anas, nisu isti ljui niti lumci. Spaić,aojević, Diolić i 2aro ostali su vjerni ka'ali*tu, ostali, 'na!i, ulavnom isti reatelji ilumci kao i u avellino vrijeme. =oralo je oći o nespora'uma i lomova.

8a nekako re'imiram ovo ra'mi*ljanje o ?karteluA. -as nekolicina poku*ali smonemouće oivjeti avellu, ustrajati na njeovu putu, raiti u njeovo ime, pona*ati sekao a je on jo* uvijek tu... 8akako a je to bilo neorivo, pasivno i kon'ervativnostajali*te. 0ila je to linija manje otpora. 3rebalo se otrnuti o avelle. 3rebalo je raiti

sam i uvijek ispo!etka. 2araoksalno jeino na taj na!in ostati vjeran avelli. 8anasnam je to svima jasno. 8anas tako ivimo i raimo. kaemija se reorani'irala, anas jeto *kola 'a ka'ali*te, >ilm, televi'iju i raio. 3eatri trae mous viveni s televi'ijom,orani'aciono i umjetni!ki. =noi lumci i' eneracije oni$ koji su osnivali areba!koramsko ka'ali*te vratili su se u 6rvatsko narono ka'ali*te. a apa!e vjerujem a jeavella i taj proces previio lumci koji su i' 8: pre*li u 6-: svojim su olaskomotvorili 8: 'a nove tek svr*ene stuente kaemije. 3ako se i u ruoj eneracijiostvaruje ieja o u'ajamnom proimanju Bkole i 3eatra.A

:a anas, 197H, !itam ove retke, mislim a nemam *to oati.

Pleša:# posleratnom periou avella je, koliko pamtim, samo u va navrata reirao i boravio u0eorau, a o njeovim reijama u arebu, onoliko koliko sam i$ vieo, i'vojio bi$Vučjaka i logoru u areba!kom ramskom ka'ali*tu.

Ovaj, kao *to kaete neosporno veoma 'na!ajan juoslavenski reitelj, u'or i neka vrstamentora upravo Stupici i 3an$o>eru 'natno je uticao na nji$ov ra, a obojica su prema


11/45

njemu tokom celo ivota 'arali takav onos i ona kaa bi im i 'relost, i o'biljnire'ultati, i sopstveni putevi obe'beili neku vrstu umetni!ko ruarstva s mentorom.#ostalom, to je i bilo takvo prijateljstvo, uvek na istanci, kojim su i 3an$o>er i Stupicaiska'ivali svoje veliko po*tovanje prema avelli. 8ok su avellin ra karakterisali'a$tevi prema je'iku i stilu, u 0ojanovom elu je prevau onosila bujna imainacija i

snaa.

sa o tome kako, na alost, nisam irao u avellinim reijama. # tri navrata sam *to propustio, *to proma*io, a *to, moram tako a kaem, !ak i ?i'beaoA a iram. 0io samveoma po!astvovan kaa me je po'vao a iram Oresta u 4igeniji na =auridi, ali 'bo>ilma to nisam moao a pri$vatim. enu ulou Orsata u =rilogiji sam proma*io, a kaa je avella reirao =rilogiju u uoslovenskom ramskom po'ori*tu, !ak sam, kaem, i?i'beaoA a raim. O tome, toliko.

-eću reći ni*ta novo ako kaem a avelli uujemo veliku 'a$valnost ne samo 'a ono*to je stvorio na sceni, 'a ono *to je ostavio kao moerno s$vatanje teatra, 'a ono *to je

preneo u naslee velikim imenima juoslovensko teatra, neo i 'a nekoliko stotinastranica eseja o po'ori*tu.

Mijač:

Sećam se a sam, pripremajući se 'a prijemni ispit na kaemiji, i*ao na nekoliko proba0ranka avelle. Slu*ao sam a ok ovori lumcima. &mao sam veliki utisak o tome iao mi je *to nisam imao moućnosti a to 'api*em. 8anas ne 'nam ni o !emu jeovorio.

avella je umeo najobi!niju primebu a oboati ni'om asocijacija, umeo je a i

najbanalniji postupak lumca prevee u posebnost i a mu aruje meta>i'i!ku vrenost.2re na*im o!ima je jenostavna !injenica obijala univer'alno 'na!enje. 3o !uo seoaalo u viu neposreni$ i preci'ni$ reiteljski$ intervencija, ali i !arobni$solilokvija koje smo slu*ali u pobonoj ti*ini. ovorio je na i'le $aoti!no, ali sasjajnom ekspresijom i s obiljem arumenata. Iao mi je *to nisam imao sreću a a !e*će iue slu*am.

!AVELLA I ST"PI#A

čemu, kakav i koliki je doprinos %avelle i Stupice modernoj jugoslovenskoj reiji! čemu se sastoji neosporna metodologija svakog od nji+ posebno i šta je, po Vama, suština nji+ovi+ rediteljski+ sistema! Ko su nastavljači i i(ra(iti nosioci toga uticaja unašoj savremenoj reiji!

Belović:


12/45

Di ste su'ili svoje 'na!ajno pitanje na samo va reiteljska imena. Derovatno 'a to imatera'loa ; moa ste prou!avali stvarala*tvo avelle i Stupice. 2o mom mi*ljenju, 'natno je veći broj oni$ koji su ali o'biljan oprinos ra'voju moerne juoslovenske reije. &voaić je umnoome pripremio teren 'a avellu. O tome ne pi*e samo re!ito =iroslav:rlea, o tome sveo!e svi koji su 'nali i po*tovali reiteljski opus &ve aića. 0ranko

avella je krupna li!nost na*e teatra, i'u'etan temperament i pronicljivi kreator. &, presvea, reitelj koji je na*ao svoa autora. &mao je ovoljno sen'ibiliteta, eruicije i poe'ije u sebi a oseti svu teinu i lepotu :rleini$ ramski$ ela. :aa sam posle ratavieo njeovo Vučjaka u 6-:;u bio sam kao retko ka potresen markantno*ću,osleno*ću i naa$nuto*ću reiteljsko rukopisa. avellina interpretacija Vučjaka je bilai superiorna, i suverena, i o'arena, i proorna kao celina, i privla!na u svim svojimetaljima. 2o palicom veliko maestra lumci u avali svoje ivotne kreacije. 2oslesam uivao i u prestavama logoru i %olgota i u 4igenija na =avridi i u 0ubrovačkatrilogija, ali ni*ta nije molo a preva'ie moj oivljaj avellino Vučjaka' O svi$reitelja koje sam 'nao on je imao najvi*e ara 'a mu'iku na*e je'ika. On je, ou*e,traio o lumaca a ponove njeovu intonaciju, *to je meni bilo aleko i nepri$vatljivo,

ali to je i'lea bio jean o puteva a se obiju i najsuptilnije nijanse koje je !uo u sebiavella. &vo aić je oneo u na*e teatarske prostore u$ evropske reije i rajn$artovskimaksimali'am. avella je ostavio i'a sebe boati, ra'noliki, ne sasvim ujena!enireiteljski opus. Ostavio je o svi$ na*i$ reitelja najlep*i broj antoloijski$ prestava, ito ulavnom na tekstovima na*i$ pisaca. avella je jean o oni$ retki$ teatarski$vol*ebnika. 3o sam moao obro a osetim 'a vreme njeovi$ ostovanja uuoslovenskom ramskom po'ori*tu i u toku mo raa u njeovom teatru. 0io je u tovreme osta osamljen. avella je vrsni kreator. -e bi$ rekao a je on tvorac nekoreiteljsko sistema. On je imao svoje, uboko svoje i neponovljive oblike raa na probama, on je interesantno ra'mi*ljao o teorijskim problemima reije, ali nije imaovremena a svoje pronalaske trans>ormi*e u jean i jasno oreeni sistem. 3o jo* vi*evai 'a 0ojana Stupicu, koji je sav bio 'aokupljen probama i konkretnim 'aatkom koji je stajao pre njim. Stvarala!ki nemir i siloviti temperament nosili su 0ojana i' teatra uteatar. On je bio nosilac bure, teatarski animator prvo rea, ma*toviti reitelj, tvorac'a$uktali$ i inami!ni$ prestava bio je !ovek spektakla, voleo je pra'nik u po'ori*tu.O svi$ posleratni$ reitelja, u prvim oinama posle osloboenja, imao je najvi*esmelosti i ma*te a prie neomatski pitanjima koje je i'bacio u prvi plan prevoSistema Stanislavsko. 0ojan je umeo a ostvari u nekim svojim prestavama tako obrei neobi!ne reiteljske meta>ore a je 'bo nji$ lealac i*ao a lea njeove prestave po nekoliko puta. 0ojan nije imao preten'ije a stvara po'ori*ne sisteme. On je pisaosvoje prestave kao *to pesnik pi*e pesme.

Violić:# vrijeme kaa sam ja stuirao reiju (195G;1957) taj je stuij na kaemiji bio?besklasanA. avella nije imao svoju ?klasuA reije i nikaa nije rao preavanja on jesamo voio ?reateljski seminarA. eija je u to vrijeme bila ustanovljena kao stuij &&&stupnja i mola se je upisati tek poslije 'avr*eno >akulteta. # onosu na ana*nji sistemstuija, ta je ra'lika 'na!ajna.


13/45

# to isto ?sretno vrijemeA u arebu je kao reatelj 6-:;a jelovao 0ojan Stupica.avella a je po'vao a na kaemiji rai kao nastavnik;ost. & tako je Stupica, kao iavella, osim jene klase stuenata lume, voio i svoj ?reateljski seminarA. Slu*aosam, akle, i jenoa i ruoa. & leao i$ kako rae i *to su napravili. Osim toa samleao kakvi su bili ljui, kakva im je bila pro>esionalna subina, kako se je okolina

onosila prema njima u nji$ovu rau, kakav im je bio kraj. &' toa sam pone*to s$vatio, a pone*to 'aklju!io. :asnije sam, vremenom, s$vaćao sve vi*e, a 'aklju!ivao sve manje.3aj proces ?s$vaćanjaA jo* uvijek traje, a stra$ o 'aklju!aka je sve veći.

avella je smatrao a se ni luma ni reija ne mou ?stuiratiA. # sklau s tim je svjesnoi'bjeavao svako sustavno i'laanje stuijsko raiva. =olo bi se reći a se je cijelanjeova metooloija stuija svoila na neprekino i neumorno otkrivanje problema i jasno, nevosmisleno >ormuliranje pitanja. Oovore na pitanja i rje*enje problemaostavljao je svakom pojeincu a i$ pronala'i i aje u vlastitom reateljskom jelovanju,a ne u verbalnoj eksplikaciji. 2ojenostavljeno bi se molo reći estetika je 'a njea bila u pitanjima ; oovori u jelu. Skoro u potpunoj opreci s ana*njom proramatskom

ka'ali*nom brbljavo*ću. &n'istirao je i bio uporan u istraivanju *to preci'nije ka'ali*neterminoloije. Stalno je provjeravao pravo 'na!enje i'ra'a i pojmova koji su bili utrenuta!nom opticaju. & ustanovljavao je, 'ajeno s nama, a tekuća teatarskaterminoloija nema nikakvo ublje smisaono pokrića. 8a nisam tako oojen i*kolovan, vjerojatno bi$ već bio napisao knjiu o reiji. ovako, na primjer, jo* uvijekmi nije jasno 'a*to rampa ra'vaja lumca o publike, a kaa nema rampe oni se spajaju.Svi o tome ovore i pi*u s nepokolebljivom siurno*ću iskusni$ 'nalaca, pa se u svom*kolovanom ne'nanju osjećam i' ana u an sve vi*e 'bunjen i eplasiran. 3o ?ne'nanjeAsam nau!io o avelle. Ono me je pribliilo ka'ali*tu i ualjilo o ispra'no ovorenja onjemu. # ?ne!istomA kompleksu ka'ali*ne umjetnosti je tenja 'a !istotom mi*ljenjastvar $iijene.

-i Stupica u ulo'i ?preava!aA nije bio ni*ta sustavniji o avelle. On je pri!ao o svemui sva!emu, 'animljivo i ivo. On je to moao, jer njemu se sve !ea bi se otaknuo, kaonekom 3alijinom =iasu, pretvaralo u teatar. svoje pri!anje je pratio crtanjem. 8ok jeovorio, pre njim je na stolu uvijek stajao snop bijeli$ pravilno obre'ani$ papira i $rpicaureno 'a*iljeni$ olovaka, koje je mijenjao po*to bi im otupio *iljak. & tako su u' njeovovor, jean 'a ruim, nastajali crtei. -a kraju seminara bilo i$ je KE ; LE komaa.Stupica je, naime, mislio ?prostornoA. a njea nije postojala ieja i'van prostora, be'konkretne ?slikovneA preobe.

& jo* ne*to, umjesto 'aklju!ka i avella i Stupica su bili reatelji po po(ivu' 2o'animanju je avella bio oktor >ilo'o>ije, a Stupica inenjer ar$itekture.

O 'na!aju avellino reateljstva je nemouće ovoriti unutar oovora na jenoanketno potpitanje. avella je ka'ali*nu reiju u'iao na ra'inu svijesno i osmi*ljenostvarala!ko !ina. On je u reiju unio misao kao obave'ni temelj reateljsko posla. 3ime je ustanovljeno ?reateljsko mi*ljenjeA kao speci>i!na kateorija pro>esionalnomi*ljenja koje usmjerava intuitivni proces reiranja i bitno oreuje kompleksnu>i'ionomiju reateljske umjetnosti. 2o avelli je reateljski posao stekao ostojanstvo


14/45

samosvojno umjetni!ko obrta, koji je autenti!an i ravnopravan sa svim ostalimoblicima umjetnosti u ka'ali*tu i i'van njea. S avellom 'apo!inje povijest na*emoerne reije kao samosvijesne i autonomne umjetnosti. avellin oprinos ra'vojumoerne reije u nas nije, meutim, bio sra'mjeran njeovoj stvarnoj veli!ini i 'na!aju.a'loe 'a to treba, u prvom reu, traiti u sreini u kojoj je ivio i jelovao, u uskoći i

u$ovnoj sku!enosti provincijalno mentaliteta, koji u svojoj mikromaniji po'naje i pri'naje neaciju kao jeini moući oblik a>irmacije vlastito ientiteta. 3a je pojavatipi!na 'a male, kulturno nera'vijene sreine, je nitko ne pri'naje u$ovne roitelje ostra$a a neće biti prepo'nat 'bo sli!nosti s ocem. avella je imao mnoo u!enika, alimalo sljebenika. 3raovi njeova utjecaja su sve slabiji i uskoro će biti potpunoi'brisani.

$%r&ović:

-e 'nam kako bi$ se osećao u koi reitelja koji 'a oinu ana ima vaeset reija ili 'a jenu prestavu ima eset ili vaeset proba. i tako je bivalo u 0eorau i u arebu

i'meu va rata. ean avella je reirao u jenoj se'oni i vi*e o eset ramski$ ioperski$ prestava. eći će se obri$ prestava. li koliko se moe uraiti 'a obru prestavu u eset proba% nam lumca koji anas kae a je ?obrom lumcu s obrimreiteljem 'a svaku prestavu ovoljno vaeset proba...A 'a traeiju, komeiju,istorijsku iru, pastirsku, pastirsko;*aljivu, trai!no;komi!nu, istorijsko;pastoralnu..., kao*to je 'apisano u Bekspiru, ?lumci su stili@A. Stvar je, akle, sasvim jenostavna trebasamo nai'ust i s i'vesnom lepotom ovora i'ovoriti koma. ko to !ini moćan lumac, bou $vala@ 2osle ovo rata, avella je pravio u jenoj se'oni manji broj premijera svećim brojem proba. Sećam se sjajne prestave@ 2roba je vana !injenica u na*emnovijem po'ori*tu ; i u novijoj juoslovenskoj reiji. 2roba je ala i u!estala priliku po'ori*tu a se preobraća i' ka'ivali*ta u prika'ivali*te. Sećam se osnivanje

uoslovensko ramsko po'ori*ta i serija veliki$ reija 0ojana Stupice@ #slovi po'ori*no raa, ali i ciljevi po'ori*no raa neka i anas oreivali su po'ori*nu reijuna na*em prostoru. ena buuća istorija juoslovensko po'ori*ta ima pre sobom trikrupne etape na*e po'ori*ne reije reija lume, reija literature i reija prestave.

-ije sasvim pametno ovoriti o reiteljskoj umetnosti, reija po sebi i reija 'a sebe ; toi'a'iva i protivre!i po'ori*nom !inu, koji se postie tek celinom reija prestave stvaratakvu celinu. 3o je umetni!ka reija koja se u nas javlja i'meu va rata kao po'ori*nosau!esni*tvo jaki$ reiteljski$ li!nosti, ali i osobeni$ lumaca, pa i rui$ lica kojastvaraju juoslovensko po'ori*te vaeseti$ i trieseti$ oina. 2resko!imoenciklopeiju lica i oaaja, saa se 'na a su avella u svoji$ KJ5 reija i Stupica u

svoji$ 115 reija i scenora>ija, istovremeno vr$ i kraj jeno po'ori*no vremena u nas i po!etak novo oba teatrali'acije juoslovenski$ po'ori*ta. Oni su bivali eo evropsko isvetsko po'ori*ta vi*e no iko ika ranije u nas tome u peesetim i *e'esetim oinama poouje velika interacija sveta i otvaranje na*e ru*tva. luma i reija o avelle io Stupice, i posle, i anas, ostvaruje se ove s o'biljno*ću koja prati nauku i sumetni!kim ambicijama koje su otle pri'navane samo velikim elima knjie, slike imu'ike.


15/45

(...)

ona, posle, slu*ao sam eno i leao sam lano 0ojana Stupicu, 6ua :lajna i0ranka avellu. 2re toa već sam svesno ra'mi*ljao o reiji to je prvi uticaj osipa:ulunića, u !ijim sam prestavama otkrivao ?novu 'emljuA, i prvi uticaj oce Savića,

!ija je min$enska knjia o Bekspirovoj po'ornici bila prva po'ori*na knjia koju sam!itao. li i moj po'ori*ni ivot snano je pokrenula 0ojanova ?crkvaA ko 2ijace, maa ja nisam u!estvovao u tim orim anima uoslovensko ramsko po'ori*ta. & moja po'ori*na raionica pre stuija reije bila je proba Kralja Betajnove, proba &ibarski+ sva3a, proba jka Vanje, sve tri probe voene moćnom reiteljskom rukom 0ojanaStupice ; u istom anu@

0ojanova po'ori*na ?crkvaA nestala je kao senka sna, ali i anas se moe iveti okiseonika i' ti$ romanti!ni$ ana novo po'ori*ta. Bta je sve 0ojan Stupica nama avao i*ta smo mi u'imali o njea, o tome tek treba a bue knjia. Sećam se, posle premijere >uente ?ve+una Cope 8e Dee u reiji 0ojana Stupice, stuenti reije i lume i*li su u

areb i u Cjubljanu i u oba raa leali :rleino Vučjaka u ve ver'ije, obe u reiji0ranka avele. a sam posle pisao u "2olitici"/ ?Sa o!ima punim sjajni$ slika 4uenteOve$une...A li ja se tu nisam opreeljivao i'meu Stupice i avelle, kako je to ra'umeo3an$o>er, nikako. Svejeno *to su mi neka smetale obave'ne Stupi!ine stepenice, ja samu 0ojanu Stupici voleo sveti u$ iskonsko klovna i ve!ni plamen atrakcije. leajućiavelu, sa'nao sam napraviti obru pro>esionalnu prestavu to mou već mnoi, a prestava koja misli ostaje 'nak raspo'navanja avellino reiteljsko raa. a sam eleoa veem Stupicu i avellu u !vor ; a ne 'aboravim ; to je reija@ & kaa sam u 2ari'uleao celu probu ?0erliner ansamblaA koju je voio moćni 0re$t na sam an sjajne prestave Kavkaski krug kredom, i'nenaenja vi*e nije bilo ceo *ok u meni iscrpli suStupica i avella, ra'lika je bila samo u vrsti soja.

ST"PI#A

5ta je (a Vas bila osnovna karakteristika rediteljske ličnosti Bojana Stupice i u čemu jebila snaga njegovog rediteljskog stvaralaštva!

Milošević:

Deliki talenat i i'vanrena inventivnost spojeni sa 'a!uujućom ranom enerijom i

poletom bili su lavna snaa Stupi!ino stvarala*tva.

Klajn:

Sa Stupicom se !esto nisam slaao. &mao sam i'vesne 'amerke njeovom rau. a sa njimnisam saraivao, iako je on, kaa je preu'eo vostvo uoslovensko ramsko po'ori*ta, mene po'ivao. & 8einac me je po'ivao na saranju, ali se uvek ne*to ispre!ilotoj saranji.


16/45

Pleša:

Stupica je bio reitelj i animator po'ori*ta i već je to, !ini mi se, tema 'a jenu 'animljivui istorijsku stuiju, posebno kaa se 'na a je jean o retki$ a s tolikim uticajem na na*e, posebno beorasko po'ori*te. &pak, poku*aću a oovorim na prvi eo pitanja 'a*to

sam tako retko irao u Stupi!inim reijama% Samo su moji ruovi i' uoslovenskoramsko po'ori*ta sveoci Stupi!ino onosa prema meni kao lumcu. Deć o prvi$ proba @jubov *arovaje 3renjova, o prvi$ improvi'acija u prostoru, 0ojan me je kaomlao lumca borio po$valama pre ansamblom i $valio a mi je !esto bilo te*ko (makako i rao) a me i'vaja (makar i trenutno) i' one male ?ereleA toliko talentovani$ isposobni$ lumaca. Stupica je !esto po$vale i'ricao upravo 'bo mo osećanja prostora isloboe u improvi'aciji. li, otkako sam (ou*e kao jeanaesta alternacija, a osmilumac) skoro pre samo otvaranje uoslovensko ramsko po'ori*ta irao =aksa u Kralju na Betajnovi, o kako sam imao vanrenu *ansu a sa lavnom uloomu!estvujem na samom otvaranju novo po'ori*ta, bilo je, valja, i neke prave u tome ase veće uloe, u ruim komaima, povere rui$ mlaim lumcima, a bi se i oni

isku*ali, a bi i oni ?obili svoju *ansuA. ko se u'me u ob'ir a smo prvi$ oinaspremali vrlo malo komaa, nije !uo a su mene mimoi*le neke uloe, a kasnije nekerue bile su mi oeljene ko rui$ reitelja, ko 3an$o>era i =ilo*evića. #' to *tosam, kako reko$, ko 0ojana slu*ao reiju, bio sam mu i asistent u Volponu' Opreeljenrepertoarom, irao sam ko 3an$o>era i vrlo mnoo ko =ilo*evića. :asnije, 0ojanStupica je već bio i'van kuće, na novim anamanima, u 'emlji ili inostranstvu. &stini 'avolju, moram reći a je to bilo vreme kaa sam već intimno u sebi bio i u opo'iciji premanekim 0ojanovim esteti!kim stavovima *to je, meutim, i sve o saa ostala moja li!nastvar.

3e*ko bi bilo oovoriti na to u !emu se sastojala, a moe se ne*to reći oakle je poticala

Stupi!ina reiteljska i animatorska inami!nost i' veliko i neponovljivo talenta, i'velike i etinjaste 'natielje i potrebe 'a irom (?6ecom, tj. *alomA), i' lepe eruicije, a jo* veće, nepresu*ne stvarala!ke enerije, i' ambicije, i' po*teno onosa premaosnovnim eti!kim normama intelektualca i umetnika prema potrebama sveta kome pripaa, i' onosa prema -O0;u, i' o'biljne, a ne krute partijnosti, i' junja!koslovena!ko temperamenta, i' njeove ljubavi prema velikom moru, i' njeove strasti astvara novu realnost ire u koju bi najraije i bukvalno i >i'i!ki eleo a ?uvaliA i sebe(!esto je lumio, a 'nao je u prestavama a se ume*a u statiste a peva, urla, pomae@),i' njeove ljubavi prema 8ionisu, pijanstvu, pesmi, smicalicama, i' njeove luma!ke priroe neostvareno lumca o karijere, i' njeovo 'nanja i struke ar$itekture (raio po'ori*ta@), i' njeove potrebe a okuplja, a bue vo, a ima one koji a prate, i'

njeovo *arma, i' njeovo 'aljubljeno srca i njeove vernosti ljubavi i svim svojimistinskim ljubavima, i' njeove ivotne sreće (pore svi$ te*koća koje je u ivotu pro*ao), i' potrebe a sve konce teatra ri u svojim rukama, i' svesti o svomumetni!kom poslanju (sam mi je jenom intimno rekao a bi posle smrti voleo a senjeov teatar na'ove njeovim imenom), i' njeove istinske vitalne potrebe 'a njeovim po'ori*tem ; eto, to je ne*to o onoa *to mi u trenutku paa na um ka samo pokrenemmisao oakle 0ojanu takva reiteljska i animatorska inami!nost, oakle to a je bio pravi umetnik.


17/45

Paro:

0ojan je svojim talentom i vulkanskom enerijom poiao 6-: na umjetni!ku ra'inu okoje se, u cjelini, ni o anas nije na*ao. 0ojan je bio tipi!ni reatelj;ko>era* koji je vi*eivio u teatru no u $otelskoj sobi. 2omalo je uvijek bio u prola'u, 'ato nije imao vremena

uoro!nije ulaati u lumce, već je traio o nji$ trenutni maksimum.

Mijač:

Stupica je u vreme moji$ stuija vaio 'a naj>ascinantniju li!nost na*e po'ori*ta. :aou!enik imna'ije leao sam njeovo 0unda Maroja, *to me je stavilo u eseti stepenus$ićenja. 8o taa nisam 'nao a po'ori*te moe imati takvu maiju. #pamtio sam ime0ojan Stupica 'a uvek. 8ocnije, kaa sam već imao neka iskustva u reiji, s$vatio sam aStupica ima vi*e intuicije neo ekspresije. On je imao nekakvo !uno iracionalno ejstvona ljue, njeovo prisustvo u po'ori*tu se osećalo o vratara pa o poslenje ekoratera.0io je po'ori*ni ma. #meo je a >ascinira, ali o njea se nije molo u!iti. =oa

re*im u svom utisku, nisam imao sreću a a bolje upo'nam, ali !ini mi se a je on vi*evoio ra!una o ami'antnosti prestave, a manje o njenom smislu.

MILO'EVI

5ta je osnovna osobenost reditelja Mate Miloševića i njegove umetnosti reije!

Pleša:

ena o osnovni$ osobenosti reitelja =ate =ilo*evića jeste stav umetnika a prestavane oslikava stvarnost neo a konstitui*e speci>i!nu, ali i sopstvenu stvarnost. 2rvi je posle rata u nas koji je, s$vativ*i to raikalno, reukujući banalno, uraio u svoje prestave sopstveno, a uboko uverenje a umetnost ne treba a slui nekom 'aanomcilju, pa je, prema tome, sloena ar$itektonika njeovi$ reija bila slobona o sveaspekulativno.

8ra njeovi$ uspeli$, veliki$ reija, bila je u ?prironom postupkuA koji je istinu u!inio prostou*nom, bilo to u Bekspirovom Kralju @iru ili -u*ićevoj ?alošćenoj porodici' 2osti'ao je uspe$ beeći o politi!ko pramati'ma, be' socioloi'iranja, a sve toonosilo je kao posleicu stav nemirenja sa svim ?istinamaA koje u tenji 'a$umani'mom robuju >aktici'mu. sve to u ono vreme (u na*e vreme, i anas) kaa je istvarnosna i misaona parcionali'ovanost i rastranost bila i ostala trusno i nepoesno tle'a i'ranju elujuće i ivo po'ori*ta. =islim a je =ilo*ević, kao i nekoliko veliki$reitelja epo$e, sa par svoji$ prestava ovano prećutao sa'nanje a smo raili 82 nara'mei poslenje $umani'ma evetnaesto veka i atmos>ere i stanja u$a sveta poeljenosti i sveta vo'ene 'avese, i naslućivanja novo sveta.


18/45

-e'aovoljstvo postojećim, ne'aovoljstvo neore!enim, 'aslua je reitelja koji će oćikasnije.

#ostalom, mislim a o osnovnim i ruim osobenostima reitelja =ilo*evića tek trebanapisati stuiju.

TAN(O)ER

saradnji s rediteljem =omislavom =an+oerom ostvarili ste svoj najveći umetničkidomet - lik 4vana Karama(ova u 0raća :arama'ovi >' M' 0ostojevskog' ?pišite saradnjureditelja =an+oera i glumca Branka 2leše u toj predstavi!

Pleša:

:ao i u pro*lom pitanju, nemouće je i'beći subjektivnost. eitelj 3omislav 3an$o>er,koji je irom subine moao postati i pro>esor, i teolo, proveo je svoj vek sa jenim aliraikalnim uverenjem a je samo vr$unska literatura ojek plemenita u$a, kako je tomislio 6eel (*tivo na kome se u mlaosti 3an$o>er samoi'raivao). 3akav 3an$o>er pri$vatio se bio a ramati'uje i na scenu postavi 8ostojevsko. 2rema velikom 4jooru=i$ajlovi!u, njeovom celokupnom opusu, a posebno prema &vanovoj buni u Karama(ovima, 3an$o>er je imao onos kakav je uvek imao prema elima koja su aovoila u stav pun us$ićenja prema velikima, uveren a samo moe a poku*a a uleali*te prenese ba* takav i svoj ekstati!an i pokloni!ki onos prema literarnom eluenija. 8u$ovna u'vi*enost ; to je ono *to je 3an$o>er $teo a osene svojim reijama, pa i ovom. 3akav pokloni!ki stav, takvu obu'etost traio je o mlai$, a kaa bi ne*to o

toa naslutio ko pojeinca, u svojim po'natim ra'ovorima (u'or mu je bio i ete), pou'ano i 'anosno bi nastojao a postakne mlao saranika, koleu, stuenta.3an$o>er je uvek postrekivao na !itanje, na ra'mi*ljanje.

-euono mi je a o tome javno pri!am, ali s uloom &vana :arama'ova u 3an$o>erovojreiji ja sam u svom ra'voju u!inio najvi*e upravo sleeći takve 3an$o>erove intencije.Bta se sve nije na*lo na mom stolu u to vreme, *ta sam sve !itao, o 8antea o -i!ea,koliko je ostalo nepro!itano u ti$ skoro seam meseci raa i oina repri'iranja. -aj'animljivije je moa to a je 3an$o>er u svojoj ramati'aciji prvi put ne samo uveoscenu ?0uneA neo i otovo ceo &vanov ovor ?Deliki &nkvi'itorA, te je tako uloa &vana'au'ela veliki prostor prestave.

2itanje ?ima li boa%A i evi'a ?sve je o'voljenoA postali su ominantni. 3e*ko mi je iao a na br'inu i mislim i oovaram o jenom periou raa koji je 'a mene bio jeano najinteresantniji$, ali treba a kaem a je o svea u tome, 'a mene jo* uvek mlaolumca, bilo najraocenije 3an$o>erovo poverenje. a sam se truio a to poverenje nei'neverim ba* tako !esto. O taa, ok reiram, !esto se setim koliko je 'a mene 'na!ilo puno poverenje reitelja. 2oku*avam a to poverenje otvoreno i o srca poklonim posebno mlaom lumcu.


19/45

KLAJN

Vi ste reiju studirali kod dr )uga Klajna' čemu se, po Vama, ogledao uspe+ Klajnove

pedagoške metode studija reije! Moe li se govoriti o Klajnovom rediteljskom sistemu!

$%r&ović:

6uo :lajn% 3o je ne*to posebno. 3o je na* oktor koji sve 'na. On 'na i *to ne 'na. -a* rai oktor umeo je a u na*e usijane umetni!ke lave unese sasvim oreeni nauko umetnosti. 3ako'vani :lajnov sistem bio je već taa obar poku*aj a se po'ori*ni rai'u!ava pomoću nau!ni$ sa'nanja i metoa. #metnost i nauka 'ajeno, to je obi!anusklik u ana*njem svetu. # nas je to po!eo r 6uo :lajn pre trieset oina. Saolimpijskim mirom i s olu!no*ću u!itelja 'a$tevao je o svoji$ stuenata reije jasnumisao i ta!an iska' i imao je strpljenja a !eka a se na*a misao bistri i a na*a re! i na*

reiteljski postupak postanu ?o'na!avajućiA, kako bi$ ja to anas rekao. 2rava mera:lajnovo metoa vii se obro u prestavama i u umetni!kim ra'nolikostima njeovi$u!enika oni najbolji imaju svoje reiteljsko ime i pre'ime, a neki će $teti a buu acikoji prema*uju u!itelja. 2ro>esor je voleo mlae ljue koji mu se suprotstavljaju. =i smokasnije i ?obaraliA na*e 6ua :lajna, ali smo uvek prema njemu uspostavljali novumeru 'a neki novi sistem mi*ljenja oktor :lajn je ostao meta i rastojanje. to je vano,kaa ne*to rai*, vano je a postoji takav kriterijum' :ao :lajn, i avella, i Stupica.

A)RIVi ste studirali reiju na Akademiji (a po(orišnu umetnost u Beogradu u klasi proesoraVjekoslava Arića' 5ta je bila osnova Arićevog umetničko-pedagoškog metoda u ormiranju mladi+ reditelja i kako ste Vi primali taj metod! Kako se direktno odraavaona Vaše ormiranje!

Mijač:

>rić je bio !ovek veliko ivotno iskustva. On je umeo a ko nas ra'vije stav stalnone'aovoljstva, upitanosti, kao i potrebu 'a mnoim sa'nanjima. &mao sam sreću a nam

je asistent bio Dlaa 2etrić, polilota i !ovek velike eruicije i neiscrpne 'natielje. Sve*to bi sa'nao, a prikupljao je 'nanja mukotrpno, nesebi!no nam je prenosio. # rau naklasi smo imali situaciju pune osloboenosti u kojoj je ominirala na*a inicijativa.

JAN KAO PEDA!O! RE*IJE


20/45

Vi ste reiju studirali u klasi (načajnog slovenačkog dramskog umetnika pro' Slavka *ana' ?pišite *anovu pedagošku dramsku metodu uvo3enja u umetnost reije kako jedanas vidite' ?bjasnite principe studija reije po kojima ste Vi studirali reiju' Kako gledate na ličnost svoga učitelja Slavka *ana posle četvrt stoleća!

Kor%n:# vreme moa u!enja, osnovna situacija stuenta kaemije bila je sli!na ana*njoj.

Stuent već na po!etku eli *to pre i *to vi*e a reira i a oma$ o tome sve ume i 'na.2roram kaemije, koji se u na!elu 'asniva na metou istorijsko pre'entiranja stvari ina metoi, koja o op*te i jenostavno voi ka specijalnom i komplikovanom ne moe,akako, tome uovoljiti. & tako stuent vrlo br'o oseti a, po njeovom mi*ljenju, nastavanije celovita, a je usitnjena, puna suvi*ni$ i nepotrebni$ poataka, be' prave pove'anosti i'meu ra'li!iti$ poru!ja te a stuije reije, lume i ramaturije nisune*to celovito i 'aklju!eno, o !emu je on moa sanjao.

& tako stuenti, obi!no nee na polovini stuija, oive ra'o!aranje. Obu'ima i$osećanje i'ubljenosti. =noi smatraju a im *kola 'apravo nije ni*ta osobito ponuila,ni*ta ala. Co*e mi*ljenje o *koli obi!no i'mene tek posle nekoliko oina, kaa sami u praksi nekako usklae i rasporee rau, sitne istorijske poatke, svu ra'nolikostteorijski$ polea i prakti!ni$ viika, koje su nekaa u!ili. 3aa se nekima moa !aku!ini a bi *kola mola nuiti i vi*e, ukoliko bi sami bili priljeniji, pa bi vi*e i'iskivali io sebe i o pro>esora. Sve se to nekaa e*avalo meni, a sli!no se e*ava saa mojimstuentima.

2ro>esor Slavko an je sam, najlep*e i najta!nije, otvoreno opisao i oreio svoj

peao*ki meto (Scena, br. K, 197H). &' ana*nje ula, meni se !ine karakteristi!ni ovielementi njeovo u!enja

1. -epokolebljiva vernost ramskom scenariju, kao osnovno naa$nuće 'a scenskureali'aciju.

K. 2rivrenost praksi i oreeno nepoverenje prema teoriji.

L. 2reci'na uputstva 'a psi$olo*ku karakteri'aciju, osobita bria 'a re! i ovorni i'ra'.

G. Osnova peao*ko procesa jeste seminarski ra, koji obu$vata iejno;estetsku anali'u

sa konceptom reije i i'raom tlocrta po'ornice i mi'anscena.

5. =eu osnovnim kriterijumima koji olu!uju o i'voa!koj 'amisli najvaniju ulouimaju psi$olo*ka verovatnoća, karakteristika vremena, stilske i anrovske osobenostiteksta...

J. -astava reije se ovija ulavnom u' pomoć stuijski$ 'aataka i' slovena!ki$tekstova, osobito Mankarevi$.


21/45

-emouće je ovako ukratko i suvoparnim re!ima opisati pravi u!iteljev lik. Osobito 'ato*to u peao*kom procesu na umetni!kim *kolama vi*e 'na!e i vi*e koriste kratki iljuba'ni ra'ovori, saveti i u'ori, koji se sreću i'van *kolsko rasporea. upravo je toa bilo u i'obilju ko pro>esora ana. -a kaemiju sam o*ao stariji neo *to ola'estuenti anas, imao sam 'a sobom već ne*to raoceni$ iskustava, a po anovim

mentorstvom sam po!eo relativno rano ; u vi*im ra'reima ; već i a reiram.Oovarala mi je naklonjenost ovo u!itelja praksi, pa sam mnoo nau!io sam, kao i uneposrenom ranom kontaktu sa stuentima lume i nji$ovim pro>esorima (uvanova,8anilova, erman). 3u i tamo sam pone*to i' prakse upamtio i tako polako stvaraonekakav sopstveni moel principa po kojima se ovija kreativni proces u lumcu ireiseru.

3ek ocnije ; kaa sam, kao peao na kaemiji, na reiju po!eo a leam ruimo!ima ; s$vatio sam a se be' teorije u nastavnom proramu ne moe. Sarajnotuma!enje, iskur'ivno i'laanje rae i'iskuje nesumnjivo oreene eneralnee>inicije, na kojima se temelji po'ori*na reija. 2otrebni su moeli koji tuma!e onose

i'meu misaone, oivljajne i scenske imen'ije lum!eve ire. 3reba se upo'nati sa principima koji omoućavaju ulou i >unkciju scenske likovnosti u procesu komunikacijei'meu po'ornice i vorane...

RAKITIN + (ANA"SKA + '"VAKOVI

?svrnite se na istaknute reditelje Srpskog narodnog po(orišta *urija @jvoviča &akitina, Boru )anausku i Milenka 5uvakovića'

Mijač:

:a sam o*ao u -ovi Sa akitin je već bio oti*ao i' ivota. # kancelariji upravnika po'ori*ta visio je njeov portret. (-a alost, anas su tamo jo* va portreta 6anauskin iBuvakovićev). #pravnik mi je objasnio simboliku akitin, iako osutan, 'auvek je ostaou ansamblu. -a i'le pateti!an 'aklju!ak, ali sam njeovo prisustvo 'aista i osećao. 0io je to reitelj koji je okupio prvu posleratnu luma!ku trupu Srpsko narono po'ori*ta,a s ob'irom na to a je imao lumce koji većinom nisu bili *kolovani, on se pou$vatio i peao*ko raa njeove su probe bile, pre svea, pouke i' lume. 8obra posleicatakvo na!ina raa bila je a su lumci svaki novi projekat po!injali o po!etka, oapsolutne nule, trueći se a istisnu i' sebe sve *to je rutina, navika i već osvojeno u

luma!kom i'ra'u. akitin je bio jean o osniva!a 2o'ori*ne novosaske *kole inekoliko njeovi$ u!enika bili su voeći lumci Srpsko narono po'ori*ta u vremekaa sam ja tamo o*ao. 0ora 6anauska mi je, nakon prvo na*e susreta, ka'aootprilike ?=eni je akitin ka sam o*ao u ovo po'ori*te rekao a sam ja njeovnaslenik. 2osle ovo ra'ovora mou vam reći sli!no ; Di ste moj naslenikA. 0ilo je to,naravno, pomalo meloramati!no, ali u svakom slu!aju lepo stili'ovana obroo*licanovom i mlaom reitelju. a 6anausku je 'na!ila vi*e o obroo*lice i 'naka lepo pona*anja. On je verovao u kontinuitet i 'nao je 'a po'itivne vrenosti onoa *to je


22/45

'apo!eo akitin i kao a je $teo a i mene na neki na!in obavee, već na prvom koraku,a sleim taj tok i a se slobono u njea uklju!im svojim oprinosom. ko je akitinumeo lumcima a otkrije ivotnost po'ori*ta, mislim a je 6anauska tome oavaoteatrali'am i esteti'am. =ilenko Buvaković je bio jean o retki$ moji$ reiteljski$ prijatelja, a najlep*e u tom ruenju bilo je to *to je on umeo sjajno a !ita i bio i

i'vanreno obave*ten o najnovijim oaajima u svetu.

#meo je najapstraktnije >ilo'o>ske spekulacije a preto!i i neposreno primeni u po'ori*nim prilikama. # Srpskom naronom po'ori*tu u to vreme je elovao 'animljivsnop uticaja ljui koji su imali slu$a 'a traiciju i i'u!avanje pro*lo u po'ori*tu, ali i 'anajnovije estetske >ilo'o>ske ieje. Srpsko narono po'ori*te bilo je i'u'etno u juoslovenskim ra'merama i po tome *to je ve trećine svo repertoara ostvarivalo naomaćim tekstovima. Setimo se a je to bilo vreme ?naje'eA 3enesi Dilijamsa, =ilera iostali$ ameri!ki$ autora na na*e po'ornice, pa ipak svi ti noviteti su se te*ko uklapali urepertoar ovo po'ori*ta i retko su ka bili pre'entirani novosaskoj publici. a$tev ?na*i'ra' na na*em tekstuA postao je ivotoroan i mislim a je to publika oli!no osetila.

-ikaa se ni jean strani pisac u -ovom Sau nije moao uo orati na sceni ok su se prestave omaći$ autora bukvalno raspaale o otrajalosti i o iranja tokom mnoi$se'ona. :ontinuitet i traicija su obave'ivali svaki novi pou$vat. =islim a je to bilonajraocenije, bar 'a mene.

P"TNIKOV SISTEM RE*IJE

Moete li, saeto, da i(nesete sistematiku svog rediteljskog stvaralaštva! =eorijski, ona jeopštepo(nata' Ali u praksi svaki reditelj ima svoj način' Kakav je Vaš način rediteljskog

stvaranja! Kako nastaje jedna Vaša predstava 6reija

P%,ni&:

A' 2rvo čitanje dramskog dela' 2rvi utisci' 2ripremni rad reditelja'

Ova prva >a'a reiteljsko raa ko mene je ne*to rua!ija neo *to je to uobi!ajeno. ane traim ramski tekst već problem' -osim u svesti oreena otvorena pitanja, koja me'animaju.


23/45

i pro!itavao skoro sva njeova ela, ali nika nisam u njima otkrivao ono *to je meneinteresovalo. Sme*no je ne pri'nati Bekspiru vr$unsku vrenost u ramskoj knjievnosti,moa svi$ vremena, ali eto... a ra'liku o toliki$ *ekspiroloa i ?*ekspirijanacaA, jasam ispao jean (ali ne i usamljeni) ?anti*ekspirijanacA...

2ri'najem a je takav pristup !itanju ramsko ela ?nepro>esionalanA. bo takvo pristupa imao sam mnoo muka u pro>esionalnim po'ori*tima u kojima sam bioanaovan, jer sam !esto morao a pri$vatim tekstove u kojima nisam otkrivao ono *to jemeni potrebno, pri$vatio sam ra po pro>esionalnom ?'aatkuA... a'ume se, ne moe seo!ekivati a u institucionalnom po'ori*tu reitelji kreiraju repertoar. On mora aoovara potrebama jene op*te kulturne politike, potrebama publike, oni$ ljui koji po'ori*te i'ravaju, kojima je po'ori*te sastavni eo kulturno ivota. eitelj nijene'avisan... On je ru*tveno;kulturni poslenik. 3oa sam svestan.

ainteresovan 'a jean ramski tekst, ja mu prila'im s i'vesnom sistematikom. 3o je, uisto vreme, i reiteljska priprema.

-ala'im u tekstu problem (pitanje) koje me interesuje.

8eukcijom, ra'matram sve mogućne odgovore na autorovo postavljeno pitanje.Oabirem onaj oovor koji !ini poruku, koji je anaovan u smislu po'itivne ru*tvene iop*te$umane misli. 3aj oovor je ; ieja prestave.

2ristupam sociolo*koj anali'i teme. -astojim a utvrim istorijske, politi!ke iliop*teru*tvene amplitue osnovno motiva autorova. # ovom trenutku ranja i li!nostime ne interesuju.

=oram odma+ a utvrim prostor u kome se sve to 'biva. -e ambijent, neo bukvalniscenski prostor. 3ome poslu ne pristupam nastojeći a pri$vatim suestije autorove oambijentu. -aprotiv, ne čitam nijenu autorovu iaskaliju, već traim svoj prostor 'a plasman autorove teme. 3o nije knjievno;analiti!ki postupak, već matemati!ki. :oristimFukliovu eometriju, i sve rue i'vore o prostoru. e*enje prostora mora meta>ori!no, po mom sopstvenom osećanju, a oovara problemu. a'li!it će biti eometrijskistruktuirani prostor 'a :a>ku, 2iranela ili orko.

-a osnovu geometrijski utvreno prostora, stvaram sliku o ambijentu' 8ok vi(uelno nesaleam okolnosti koje će po (načenju a oovaraju problemu, onosno ieji prestave, alje ne mou a iem. na!i, ieja o scenora>iji je, na neki na!in, ranije

naena neo ostale komponente prestave.Sa ispisujem na tabaku $artije sve momente ranje *ta se oaa% 2ore svako 'apisastavljam primebu 'a*to se to oaa, *to je o'na!eno%

&spitujem moućnost a se ne*to moe oaati drugačije neo *to je ko autorao'na!eno, a a ima isto 'na!enje 'a ieju prestave. na!i, to je postupak prvogtransponovanja autorova teksta.


24/45

2onovo !itam tekst, saa obraćajući panju na psi$olo*ki pro>il likova. 2oku*avam aosvetlim likove metoima socijalne psi+ologije' 3ruim se a utvrim koje je pona*anje pojeini$ li!nosti u tekstu svesno, a koje ima svoj koren u podsvesnom' 2ostavljam pitanje jesu li svi o'na!eni likovi nuni% unkcije jeno lika na rui. Cikovi mora a su mi jasni po >unkciji i po psi$o>i'i!kom $abitusu.

2ristupam anali'i onosa meu likovima. :oristim ve >ormule ljusko;ljusko,ljusko;vanljusko. #tvrujem 'a onose pojeini$ likova motive nji$ovo nastanka. 3osu, u isto vreme, motivi pona*anja pojeini$ likova. 2ri tome ne ubim i' via sociološkuanali(u ovi+ motiva'

#tvrujem postoji li centralni motiv oko koa će se ra'viti !itav tok oaanja i pona*anja likova.

3ek saa pristupam estetskom opreeljenju

a) olu!ujem se 'a anr prestave b) olu!ujem se 'a srestva scensko je'ika

c) utvrujem jasnu koncepciju estetsko opreeljenja prestave.

#tvrujem inami!ke, aoi!ke i ritmi!ke ?punktoveA u buućoj prestavi. 2ri tome ne?slu*am autoraA, već ove ?punktoveA oreujem slobono, po sopstvenom na$oenju, prema inami!kom planu onoa *to elim u prestavi a nalasim.

2ristupam re*avanju te$ni!ki$ pitanja

a) kostim, koji mora a bue meta>ori!an 'a >unkciju lika

b) svetlo, koje mora a oovara estetskom opreeljenju prestave

c) rekvi'ita i ostalo, koje mora a bue usala*eno s oabranim srestvima scensko je'ika

) mu'ika (ako treba), koja mora a ima jasnu i opravdanu >unkciju. =anje me 'animatako'vana ?scenska mu'ikaA, vi*e njeno psi$olo*ko 'na!enje.

2osle svi$ ovi$ priprema, ra'ovaram sa scenora>om, kostimora>om, kompo'itorom(mu'i!kim saranikom), *e>om rasvete, *e>om bine, *e>ovima raionica, a najpre sasistentom i inspicijentom. 2oku*avam a im ispri!am buuću prestavu. ovorim omoućnosti nji$ovo pristupa problemu, tj. ieji prestave.

0. &ad s glumcima (a stolom

Obave'no svaku probu pripremim pret$ono ko kuće. #tvrujem ta!an 'aatak probe.


25/45


26/45

luma!ki je 'aatak traenje i nalaenje srestava trans>ormacije u 'aati lik. -aj!e*ćese ne me*am u to ili ra'ovaramo... ;e namećem svoj i(bor sredstava transormisanja'

-ajelikatniji posao reitelja je upravo >a'a raa s lumcem 'a stolom. 2ostoji nekolikometoa ovoa raa i oni su po'nati. 8a li reitelj treba a ima ?svojA ustaljeni meto

raa 'a stolom, ili taj meto treba a menja, prilaoava 'aatku koji obrauje salumcem, pitanje je o kome se moe raspravljati. Svi ovi metoi lee na jenoj amplitui,e su krajnji slu!ajevi ka reitelj nepokolebivo ?iktiraA lum!ev ra, to je jeanekstrem. 8rui ekstrem !ini onos reitelja prema lumcu krajnje liberalan lumac samrai na svom liku i na onosima, lumci me3usobno usklauju svoju scensku akciju.eitelj ; ćuti@ &spri!aću jenu aneotu koja vrei a bue 'abeleena, ako ni*ta ruo aono kao poatak o ra'voju po'ori*ne metooloije u nas. 0io sam vrlo mla, asistentreitelja u 8rami -arono po'ori*ta u 0eorau. 2rvi mi je 'aatak bio a asistiramsvom pro>esoru, na*em velikom umetniku a*i 2laoviću. 2ripremao je tekst Voda s planine !iji je on bio i autor, 'ajeno sa =ilanom Nokovićem. ko se obro sećam, bila je to se'ona 19L9/GE. 3ekle su !itala!ke probe. # ansamblu je bila mlaa i vrlo sen'ibilna

lumica :aja &njatović. &rala je seosku evojku. # jenoj sceni :aja je imala sveanekoliko replika. o* s tekstom u ruci, nije i'ovorila te replike tako kako je eleo moj pro>esor. a*a je vratio scenu. Opet nije bio 'aovoljan. Opet je vratio. :aja jeu'r$talim lasom ponovila. -ije bilo obro. a*a je, ona, sam pro!itao repliku, 'na!i?>or*pilovaoA je. :aja je poku*ala a ponovi. -ije ponovila kako valja. a*a je ponovovratio... :aja je ponavljala repliku, po eseti, po vaeseti put... Su'e su joj po*le, plakala je i ponavljala tekst. a*a nije popu*tao. -aj'a, ka je :aja, potpuno >rustrirana, po!elalasno a pla!e, stari aenković, na* veliki lumac, polulasno je rekao

; 8osta a*o, ako boa 'na*@

a*a je ao ansamblu pau'u...Srećom, posle mnoo oina, ne samo veliki lumac neo i vrlo 'animljiv reitelj, a*a2laović je oustao o to metoa.

Ova aneota poka'uje jean metoolo*ki ekstrem.

8rui metoolo*ki ekstrem sam sretao u po'ori*tima 2ari'a, e sam boravio nekolikooina i raio u avanarnom po'ori*tu =+eatre entre deu mondes' animali su memetoi pojeini$ reitelja. 2risustvovao sam probama 'na!ajni$ reitelja, u po'natim pariskim po'ori*tima. 0ilo je to na probama !uveno reitelja oe 0lena. 2ripremao se

koma Ko se boji Virdinije Vul' :oma ima svea !etiri lica. oe 0len je poeliouloe i i'loio problem i oblik prestave. 3ekst nije !itan. -jea će lumci pro!itati kokuće, 'a vreme priprema. 2osle eset ana bila je orana prva mi(anscenska proba' 3ako'vani$ proba 'a stolom uopšte nije bilo' Svaki lumac i' poele imao je 'aatak aanaliti!ki obrai svoj lik i onose prema ruim likovima. eiteljev ra je po!injaomi'anscenom i kompo'icijom prestave.

3o je rui metoolo*ki ekstrem u rau reitelja sa lumcem.


27/45

&'meu ova va metoolo*ka ekstrema, o koji$ se prvi smatra ?'astarelimA, a rui?eksperimentalnimA nala'i se verovatno najadekvatniji vid raa reitelja s lumcem natekstu.

# toku svoa uooi*nje po'ori*no raa proveravao sam ra'li!ite metoe raa s

lumcem na tekstu, primenjujući na!ine koje sam vieo, nau!io, preneo i' raa rui$reitelja. & osta avno, opreelio sam se 'a ?svoj metoA. # stvari, taj ?mojA meto bila je varijanta koja se nala'ila na ovoj skali *iroko raspona i'meu va naveena ekstrema.

3aj moj meto raa s lumcem bio je u sleećem. a sam a na'ivao metodom stimulisanja' :asnije sam 'apa'io a takav meto koriste mnoi reitelji, s i'vesnimvarijantama. Drlo liberalno pu*tao sam lumca a sam trai svoj oovor na pitanje koje postavlja tekst, ne samo njeove uloe već tekst u celini. 2rateći pomno lum!eve?mukeA oko toa traenja, nalaenja i opet obacivanja naeno, a bi se opet aljetrailo, ja sam nenametljivo, skoro jeva primetno stimulisao ra njeovo racija injeove imainacije time *to sam mu ?oturaoA motive koji nisu bili u tekstu, već i'

ljuske prakse, i' ivota, i' onoa *to je već po'nato, a ti motivi su bili po ne!emuanalogni onom motivu koji lumac obrauje u ulo'i. -a taj na!in, ako tako smem akaem, primenjivao sam jenu vrstu reiteljsko lukavstva suerirao sam indirektno svoju misao, a pri tome ostavljao lumca slobodnim u njegovom sopstvenom kreativnom postupku' na!i, nastojao sam a ?voimA lumca, a mu tako pomonem, a a on neoseti moju ruku...

Ovaj moj metod stimulisanja avao je vrlo obre re'ultate. li je onosio i i'vesneneuonosti. Opterećen lo*im navikama, na* prose!ni lumac je nau!io a ?reitelj rai snjimA, to jest maltene a a voi kro' tekst kao roitelj ete 'a ruku.

:ako ja to nisam !inio, ola'io sam u situaciju a se u nekim po'ori*nim kruovimaovori otprilike a ja ne raim s lumcem, a mene interesuje samo celina prestave itome sli!no. =orao sam a pristanem na taj ?rav lasA o mom reiteljskom rau, akosam eleo i alje a primenjujem taj moj meto stimulacije. ja a primenjujem i danas, jer verujem u njeovu e>ikasnost.

M. &aspored u prostoru, mi(anscen

# teoriji o scenskom prostoru postoje suprotna s$vatanja o mi'anscenu. 2ostoji ni'e>inicija o tome. #lavnom sva s$vatanja bi se, kao *to je po'nato, mola svesti nanekoliko postavki

; mi'anscen je raspore, kretanje i >i'i!ko pona*anje lumaca u scenskom prostoru

; mi'anscen je prostorno;>i'i!ko reaovanje jeno scensko lika na nastalu ramskusituaciju, rue likove u toj situaciji, nastale onose

; mi'anscen je psi$o>i'i!ko u!e*će lumca u scenskoj akciji


28/45

; mi'anscen je >i'i!ko pona*anje lumca u scenskom prostoru, uslovljeno ramskom>unkcijom koju oreeni lik u prestavi ima

; mi'anscen je estetsko;$armoni!ni raspore lumaca u scenskom prostoru

; mi'anscen je aktiviranje lum!eve psi$o>i'i!ke >unkcije u scenskom prostoru,aekvatno jeinstvu sa scensko;stilskim je'ikom, kojim je ostvarena (scenski ispri!ana)!itava prestava it.

=noe o ti$ >ormulacija su po'nate i !esto se primenjuju.

2o ruoj klasi>ikaciji, mi'anscen se moe poeliti na va via unutarnje motivisanimi'anscen i spolja motivisani mi'anscen. ealisti!ko i naturalisti!ko po'ori*te po pravilukoristi unutarnje motivisani mi'anscen. 3akav se mi'anscen na'iva logičnim' On treba a proi'ie ?loi!noA i' potreba teksta i priroe scenske situacije.

Svi oblici uslovni$ i stili'ovani$ po'ori*ta ostupaju o ove vrste ?loi!noAmi'anscena. er pore ove knjievno;psi$olo*ke loi!nosti pretakanja lumca uscenskom prostoru, postoji i likovna logičnost, geometrijska logičnost, prostorno-kompo(iciona logičnost'

Opreeljenje koju će vrstu mi'anscena reitelj a koristi 'avisi o osnovno estetskogopredeljenja prestave u celini. -aturaliti!ko po'ori*te, koje na sceni prika'uje oaaje?kao u ivotuA, jasno a će i u mi'anscenu imati iste 'a$teve ; a kretanje na sceni bue?kao u ivotuA.

li ako se po'ori*ni !in, po'ori*na prestava ne s$vati kao kopija neposrene ate

realnosti, već se poatak i' realnosti transponuje, aje mu se scensko;meta>ori!no'na!enje, ona nimalo nije nuno a kretanje i >i'i!ko pona*anje lumaca u scenskom prostoru bue ?kao u ivotuA. -aprotiv, to bi bilo !ak i nemoućno, ako je re! oi'raajnom jeinstvu prestave.

3okom oina stvorena je već oreena praksa ormula, oreeni stanari a se anti!katraeija mi'anscenski obrauje na ovaj na!in, a postoje ?*ekspirovskiA mi'ansceni, ase =olijer u prostoru ?mora re*avatiA stili'acijom tako i tako i tako alje... Ovi stanarisu se prenosili s eneracije na eneraciju po'ori*ni$ umetnika i mou se, ne retko, vietina po'ornicama jo* i anas. Btavi*e, svako ostupanje o ovi$ stanara 'a mi'anscen jeno So>okla, Bekspira ili =olijera smatra se ; inovacijom, eksperimentom, poneka

!ak revolucionarnim po'ori*nim !inom. # svakom slu!aju, rana teatroloije koja semoe na'vati naukom o scenskom prostoru vrlo je obimna, o njenoj problematici anas postoji već ne malo literatura i mora se reći a je jena o klju!ni$ isciplina usistematici nastanka po'ori*ne prestave.

2itate me koji je moj meto raa na mi'anscenu, koju vrstu mi'anscena ja primenjujem usvom reiteljskom poslu.


29/45

-a tom poru!ju reiteljeva raa ja sam potpuni jeretik. najući 'a moje jeresi,verovatno, kon'ervativni meiokritetski u$ovi su mi onemoućili alje bavljenje po'ori*nom peaoijom. &ako nisam Sokrat (a nisam, neo vrlo skromni poslenikovan), ipak sam optuen a ; kvarim po'ori*nu mlae i a ne treba a buem meu peao'ima buući$ eneracija po'ori*ni$ poslenika...

# istoriji i u svetu ni*ta novo osrenjost je, be' ob'ira *to je sterilna, najbe'benija...Ona je ovoljno osrenja a ne krije opasnosti. Ovo sam napomenuo 'ato *to nijenu onaveeni$ >ormula mi'anscena nisam u svojoj reiteljskoj praksi pri$vatio.

=i'anscen je 'a mene ; matemati!ko pitanje, pitanje poloaja i onosa veli!ina u prostoru, pitanje ominacije i suborinacije veli!ina u prostoru, pitanje istance i njenoekspresivno;psi$olo*ko 'na!enja, pitanje ko$erentnosti i i>u'nosti elemenata u prostoru, pitanje onosa i'meu jeno i mnoom meu elementima u prostoru it.

2rimećujete, ja namerno ne upotrebljavam, ka ovorim o svom s$vatanju mi'anscena,

i'ra' ?scenski prostorA. S obrim ra'loom jer ne ovajam ?scenski prostorA kaospeci>i!an. On je 'a mene ienti!an svakom >i'i!ko;eometrijskom prostoru u realnosti.

2ostoji, u svakoj prostornoj situaciji (u stvarnosti, na sceni, na slici, u skulpturi it.) jeanosnovni princip prostor mora da bude prostorno osmišljen'

=olim Das, neka ne 'a'vu!i pretencio'no. Stuirao sam u okviru rupe >ilo'o>ski$nauka, i ne*to matematike. ?smišljenost prostora sam upo'nao, nau!io ne i' reijski$knjia veliki$ reitelja, već i' Cuklidove geometrije' #been sam a je u tom enijalnomelu, aktuelnom i prisutnom u na*em sa'nanju i danas, re!eno sve o prostornojosmišljenosti prostora'

O ovakvi$ s$vatanja pola'im ka pripremam mi'anscen 'a jean scenski projekat, prestavu koju raim. kin 2roces u sopstvenoj ramati'aciji,u biv*em (slavnom) 0eoraskom ramskom po'ori*tu.

4maginativna komponenta. :akav prostor oovara (načenju koje ima postavljeni problem u 2rocesu!

2remise


30/45

; :. lavni :a>kin

lik, ne moe kretati u prostoru poruma, u kome se oaa ranja komaa ;a dnu =aksima orko. na!i, prostor 'a :a>ku mora da bude adekvatan po svomimaginativnom (načenju'

0iskur(ivna komponenta' Oreujući je, uopšte ne pola(im od Kake i njegovog teksta' 2ola'im o Fuklia, o i'vesni$ postavki u njeovim Clementima'

# prvoj knji'i Clemenata >ormulisani su aksiomi/

K. & ako se jenakim (objektima) oaju jenaki (objekti), celine su jenake.

G. & ako se nejenakim (objektima) oaju jenaki (objekti), celine su nejenake.&li u !etvrtoj knji'i Clemenata, e su e>inicije onosa prostorne slike i krua u onosuna nju, stoji

K. &sto tako kae se a se slika opisuje oko slike, ako svaka strana one koja se upisujeoiruje svaki uao one oko koje se opisuje.

J. :ae se a se kru opisuje oko slike, ako peri>erija krua oiruje svaki uao one okokoje se upisuje.

& tako alje.Saa ove 'akone o prostoru konstrui*em na papiru. 8obijam oreenu kompo'iciju.eometrijsku sliku koja je i'lomljena i kru koji je 'atvara. 3o !esto 'a$teva esetine ba!eni$ tabaka papira, ok se ne otkrije prava po 'na!enju, to je jest ok se imaginativna slika prostora ne poklopi s eometrijskom slikom prostora. :aa to naem, pitanje prostora je re*eno. 4ormulisan je 'a$tev koji ću postaviti scenora>u...


31/45


32/45

teorija komponovanja. # likovnim umetnostima takoe teorija oblika. -a alost, uteatroloiji jo* nije 'asnovana isciplina koja bi na nau!no;metoolo*koj osnovi ispitala iutvrila speci>i!na na!ela po(orišne kompo(icije' =eutim, ja sam u svojoj reiteljskoj praksi poku*avao a i>erenciram pojeine komponente kompo'icije i a svaki o nji$ uscenskoj praksi obraim ovojeno, a bi$ obio *to adekvatniju celinu' ukovoio sam

se, pri tome, osta rubom s$ematikom kompo'iciju prestave sam ra*!lanio na osnovnekomponente.

:oje su to komponente%

a< Adekvatna struktura

o* u toku proba mi'anscena ja pove'ujem ?par!ićeA, koje smo pret$ono, manje ili vi*eobraili. :aa sve ?par!ićeA poveem, mora već u konturi a se ispolji oblik prestave.

# poleu metoa ove je bitna jena okolnost ne pove'ujem ?par!ićeA sleeći

ramatur*ku celinu autorova teksta. Drlo slobono ?i jereti!kiA, ako $oćete rasporeujem?par!ićeA prema sopstvenoj ideji predstave, !esto i'neveravajući ne samo reosle neo inameru pisca. bo toa sam !esto bio kritikovan a mi je ; kako su poneka ovorili ;autorov tekst samo pretekst 'a sopstveno scensko vienje. 2oneka je i tako, pri'najem,ali sam ubeen a je to ne samo moućan neo i pravi kreativni postupak u nastajanju jene po'ori*ne prestave.

ekvatna struktura kompo'icije ?par!ićaA nastaje ona ka se i' nje salea odgovor, ili bar poku*aj oovora, na pitanje koje prestava postavlja. -e vii li se to, ne s$vata li seto i' strukture ; prestava nije obro strukturirana. er svaka struktura mora a se 'asnivana nameri, na svesnom postupku, a kompo'icija i'lea baš tako kako i'lea. -eistina

je a umetni!ko elo nastaje ?spontanoA...b< ?brada ekspresije

ko prestava nema ekspresije, bilo a ta ekspresija takne sen'ibilitet leaoca ili aracionalno navoi na ra'mi*ljanje ; prestava je proma*ena, jalova...

Fkspresija 'avisi o tri >aktora u prestavi o inamike, aoike i ritma. 2rimećujete asu sva ova tri >aktora vrlo prisutna u mu'i!koj kompo'iciji. Sva tri >aktora na'ivam jenim imenom dinamički aktori iako su po svojoj >unkciji u prestavi oni bitnora'li!iti.

8inamika, aoika i ritam su komponente koje mora a ima već lum!eva re!enica, u>a'i ka je loi!ki i psi$olo*ki ?otkrivenaA i obraena. Saa se inami!ki >aktori namećukao jean o bitni$ 'aataka u kompo'iciji celine prestave.

-emoućno je sprovesti sva tri >aktora istovremeno u prestavi. Oni moraju a imajuoreene ekvivalente, pa, prema tome, ok se inami!ki i aoi!ki prestava ne >iksira,


33/45

te*ko je utvriti njene potrebne ritmi!ke tokove. ato strpljivo, nekoliko proba, posvećujem svakom o ovi$ >aktora.

a'a u komponovanju prestave po'nata uklapanje ekora i lumca, kostima ilumca, rekvi'ita i lumca, svetlosni$ e>ekata i lumca, naj'a mu'ike i ovorno ela prestave. Ovaj te$ni!ki eo obrae prestave !esto postavlja svoje problemesjeinjavanje ekora i prostora lum!evo >i'i!ko pona*anja, psi$olo*ku obraukostima i tako alje.

?esionalnom smislu na'ivamo, pore ostalo, onu u kojoj se?*avoviA te$ni!ki$ komponenata ne primećuju. 2otrebno je a se i oni sliju u jenukompo'icionu celinu, koja ima svoje (načenje u svom jedinstvu' -a alost, vrlo !esto se u praksi to ne moe a ostvari ?!istoA o kraja mali broj te$ni!ki$ (naj!e*će jena@) proba,skoro reovno osustvo predgeneralni+ proba ; sve to uti!e a mnoe prestave ostanute$ni!ki ?neuiraneA... Dalja napomenuti a te$ni!ka neuiranost prestave !esto moea sru*i obar eo ono umetni!ko kreativno posla, koji je uraio lumac. =ali je brojuprava na*i$ institucionalni$ po'ori*ta, koje s$vataju to. 0ojan Stupica je uuoslovenskom ramskom, na primer, imao po nekoliko te$ni!ki$ i najmanje esetak preeneralni$ proba... # tom istom po'ori*tu, ?'bo plana terminaA, ja sam imao ve

te$ni!ke i nijenu preeneralnu... 3o se oaa svakonevno skoro svim reiteljima.d< Veriikacija

a mene je ovo naj'animljivija >a'a u komponovanju jene prestave. aatak jeveriikovati oovor koji aje prestava na postavljeno pitanje. 3o 'na!i ne samokontrolisati i koriovati sve komponente u kompo'iciji prestave, već proveriti njeno (načenje'

0itno je 'a prestavu a ovaj odgovor saop*tava leaocu ne iskur'ivno;loi!kimsrestvima, !istim pojmovima, već srestvima estetskog i(raavanja' :oliko mi je

po'nato, svi poku*aji o saa a se 'asnuje ?>ilo'o>sko po'ori*teA su propaali. ena po'ori*na prestava svojim ejstvom ne moe a se 'asniva na !istoj pojmovnosti. Onanastaje iskur'ivno;metoolo*kim putem, ali krajnji re'ultat je stvaranje oreene sen(ibili(acije leaoca. -e optuite me a se vraćam na estetiku ristotelovu...

oine 1H9E. be!ki psi$olo Fren>els objavio je svoju stuiju o kvalitetima oblika (M$. v.F$ren>els #eber estaltualitaten, Diert. >. Piss. 2$il 1H9E. pa. KG9;K9K). Drlo


34/45

jenostavnim i impresivnim oleima Frn>els je konstatovao a je kvalitet svake sloene>orme ra'li!it i vi*e o 'bira kvaliteta njeni$ elova.

Frn>els je na!inio eksperimentalnu anali'u jene meloije. 2o svojoj mu'i!koj strukturimeloija je 'bir pojeina!ni$ tonova rasporeeni$ u oreene mu'i!ki 'akonomerne

onose, !ineći na taj na!in jenu celinu. Svaki ton 'a sebe ima svoj kvalitet. =eutim,ako se tonovi osviraju u kontinuitetu meloije, jean 'a ruim, ooiće seneo!ekivano... avlja se novi kvalitet u viu ekspresije meloijske linije, javlja se estetskavrednost meloije. Op*irno o tome sam pisao u svom eseju =raktat o baletu (197E).

-a istom >enomenu 'asniva se >a'a veri>ikacije kompo'icije po'ori*ne prestave.8iskur'ivno i imainativno se preobraća u intuitivno. ko ovo preobraćanja ne bue, prestava nije ostila potreban teatarski nivo, nije i'vr*ila svoj ?umetni!ki 'aatakA. aovu veri>ikaciju koristim ve metoe.

2rvi je vrlo relativan. 3o je sopstveni estetski kriterij, pomoću koa procenjujem

prestavu. po'nate su sve relativnosti i ra'like u uslovima nastanka subjektivnoestetsko kriterija. # krajnjoj kon'ekvenci, ovaj akt sopstvene veri>ikacije 'avisi, opet o jeno iskur'ivno !inioca od moje sopstvene estetske kulture' to je vrlo relativnokao kriterij.

8rui meto je komentator. 2o'ivam na preeneralne probe ljue koji prvi put vie prestavu. 2osle probe sa njima ra'ovaram. # po!etku sam po'ivao ljue, prijatelje u!iju sam estetsku kulturu imao poverenja. #br'o se poka'alo a to nije obro kao meto,onosno a je jenostrano. er su ti ljui, iako obra'ovani, imali !esto sasvim drugačiji pristup estetskom neo ja. & nismo se ra'umevali. :asnije sam po!eo a po'ivam ljuera(ličitog kulturno nivoa, i' ra'li!iti$ ru*tveni$ rupa, *to je omoućavalo a se

prestava salea i' ra(ličiti+ aspekata, ne uvek samo estetski$, ali i a se >enomenestetsko ra'li!ito oivljava kao ivotna ljuska mani>estacija. ikasan koreditelj biti publika...

3ako nastaje jena moja prestava.


35/45

-A!REBAČKI KARTEL REDITELJA

Koje su bitne osobine $agrebačkog kartela reditelja 6Spaić, Violić, 2aro i &adojević

4(nesite sličnosti i ra(like' 0a li je Kartel bio jedna estetika moderne reije kao nastavak

%avellina rediteljskog sistema ili je to bio socijalni poloaj ove (načajne četvorke savremene (agrebačke reije! 0a li je Kartel dobio svoje sledbenike!

Violić:

:artel kao uruenje !etvorice 'areba!ki$ reatelja nije imao nikakvu posebnu'ajeni!ku osobinu. Svaki o !etvorice reatelja je 'arao svoja iniviualna svojstva uistoj mjeri u kojoj i$ je posjeovao i'van :artela. Fvientne meuosobne ra'like nisu seuruivanjem poravnale, kao *to ni eventualne sli!nosti nisu re'ultirale nikakvimestetskim amalamiranjem. :artel, prema tome, nije bio jena estetika moerne reije.On, isto tako, nije bio ni nastavak avellino reateljsko sistema, buući a avella

svijesno i namjerno nije imao nikakvo e>inirano sistema.

avella je, meutim, svojim uooi*njim reateljskim i peao*kim raom uraio utemelje $rvatsko lumi*ta neka opća estetska načela, koja bi trebala biti pretpostavkasvako mouće pro>esionalno pristupa umjetnosti ka'ali*ta. -a poru!ju lume ta suse na!ela prvenstveno onosila na kompleksni >enomen ovora i njeovu loi!no;artikulacionu strukturu, koja je po avelli postala i'ra' ublje orani!ke ve'e i'meu psi$o;>i'i!ko ustrojstva lumca i pisane pjesni!ke rije!i.

Strukturiranje luma!ko ovora u tonski ra'ranate i prelene tokove smisla avella jeustanovio kao opće na!elo i na poru!ju reije, be' ob'ira na iniviualne ra'like u

reateljskoj metoi i na ra'li!ito estetsko opreeljenje u uem ?stilskomA smislu. 3o jena!elo posljeovalo i oovarajućim 'a$tjevom u onosu na orani'aciju scensko prostora, koji bi kao jeinstveni loi!no;prostorni ispo'itiv trebalo u najra'li!itijimosobnim pristupima biti uvijek re'ultanta reateljsko vienja prestave i ramatur*kestrukture teksta.

avella je na taj na!in 'acrtao opće orenice speci>i!no reateljsko mi*ljenja i unutarnji$ postavio jasne kriterije reateljske pro>esije kao svojevrsne i autonomne stvarala!kejelatnosti u teatru. :a'ali*na reija je po njemu preu'ela ominantnu ulou u na*emteatru, a ka'ali*ni reatelj je već po samoj priroi svojea posla stekao poloaj estetskoravnatelja u kompleksu ka'ali*ne ?proi'vonjeA. avellinom smrću 'aprijetila je

opasnost a se u 'areba!kom (a i $rvatskom) ka'ali*nom ivotu poljuljaju temeljnikriteriji reateljsko pro>esionali'ma i a se time uro'i rukovoiteljski 'na!aj estetske>unkcije reatelja.

:artel je bio osnovan sa ciljem a se 'a*titi i o!uva ta osnovna tekovina avellinoivota i raa, kojom je 'areba!ko lumi*te bilo i'veeno na sta'u *to a spaja s putovima europsko teatra.


36/45


37/45

Kao reditelj najviše umetničke rediteljke uspe+e doiveli ste na sceni S;2 u ;ovom Sadu'5ta je karakteristika Vašeg novosadskog rediteljskog opusa! Koje su glavnekarakteristike vojvo3anske reije! Ko su nosioci takvi+ rediteljski+ osobenosti! 4(nesite svoje mišljenje o rediteljima Bori )anauski, Milenku 5uvakoviću, *ovanu 2utniku, 0ejanu Mijaču''' Koliki je udeo *urija &akitina (a ra(voj savremene reije u Vojvodini!

$%r&ović:

=oje novosaske po'ori*ne oine tekle su posle akitina i istovremeno s ovanom2utnikom, 0orom 6anauskom, =ilenkom Buvakovićem i 8ejanom =ija!em. akitinovVišnjik koji 195E. oine sanja novo !itanje i'i!ke moućnosti teatra u velikoj satiri!noj >reski. 0ora 6anauska je opetvoleo obar po'ori*ni koma koji aje priliku lumcu on je traio re'ultat u naroskom po'ori*tu u kome se ivopisno me*aju sentimentalnost i ne*to ironije. 3akva je6anauskina 2okondirena tikva' :asnije, vene ljupkost, a ironija raste. 3akav je6anauskin i


38/45

O!ilean je i'vestan put i ra'voj novosaske reije u vreme o, recimo, 195E. oine o1975. oine. :ako a se to opi*e ; to nije moj posao. Bta je vojvoanska reija, ja ne'nam. a sam irao, i irao sam u novosaskom timu.

STIL NOVOSADSKE PO-ORI'NE RE*IJE

Koje su stilske osobenosti stila reije u S;2 še(deseti+ i sedamdeseti+ godina 6)anauska, 2utnik, 5uvaković, Durković, Mijač

$%r&ović:

Fvo jeno mani>estno po'ori*no teksta, koji sam ja napisao u vreme kaa sam voioramu Srpsko narono po'ori*ta u -ovom Sau. Ovaj tekst po naslovom Mi objavljen je u po'ori*nom proramu povoom premijere


39/45

reali'aciji sasvim staro omaće ramsko teksta, treba naći ?novi klju! prestaveA, ato je onaj po'ori*ni i li!ni ?uao vienjaA kome se u slobonoj kreaciji, akle u jenom ponovnom autorskom postupku povravaju svi elementi prestave. S takvimverovanjima ansambl Srpsko narono po'ori*ta rao prila'i scenskom oivljavanjuramske, ali i pro'ne i poetske re!i ili !ak samo poetske ieje ; sinopsisa. ato su na

na*em repertoaru i scenske panorame poe'ije, ili slobone inscenacije nekoliki$ pro'ni$tekstova jeno autora, ili kolai ra'noroni$ literarni$ i mu'i!ki$ oblika, velike scenskemontae.

Ovom po'ori*nom ili u oreenom smislu antiliterarnom po'ori*nom stavu nimalo ne protivre!i na*e verovanje a je (autorova) re!, akle ovor lumca, intonacija, ui'vesnom smislu najbitnija raa prestave. =islimo tu na neop$onost a se re!, kaoobra mu'ika, kreće u okvirima prironi$ lasovni$ i emocionalni$ impostacija svakolumca kao i u sklau sa emocionalnim sen'ibilitetom ana*nje publike. Ovo potonje jeo i'vanrene vanosti.

=i obro 'namo a u ru*tvu vlaaju neumitni 'akoni promene, ra'voja i napreovanja. &istovremeno 'namo a sve teorije o ra'voju teatra ne'avisno o ra'voja ru*tva jesuilu'ije. &'vla!imo 'aklju!ak a su promene neumitne i u po'ori*tu, ranije ili kasnije.aatak je po'ori*ni$ ljui a oprinesu ranijem nastajanju novi$ ili rua!ije ponovljeni$ po'ori*ni$ oblika u ana*njem po'ori*tu. & 'ato smo spremni a na* sutra*njiteatar neira ovaj ana*nji teatar koji u ovom !asu sa ou*evljenjem stvaramo. Ovaj maliuvo u na* op*ti umetni!ki stav ostao bi e>ektan ako ne bismo nalasili prironoverovanje a po'ori*te mora u potrebnoj meri a aktuali'uje svoj ra sarajima koji plemenito u'nemiruju ili bue svest o ra'nim vrenostima u ivotu 'ajenice.

8a ne 'aboravimo prestava moe biti mura, ali mora biti 'animljiva.A

BELOVIEVI DRAMSKI PEDA!O-I

Vi ste reiju studirali u @enjingradu i Beogradu' Ko su bili Vaši učitelji i u čemu se sastojala nji+ova metoda pedagogije reije!

Belović:

2rvo sam stuirao lumu. =islim a je to bilo 'a mene korisno. eitelj mora a oseti na

sebi i kro' sebe sve probleme s kojima se sukobljava lumac. 8a buem jasan reitelj nemora a bue lumac, ali sve luma!ke vibracije, ko!nice i stra$ovanja moraju a mu buu bliske i ra'umljive. 8o neki$ prvi$ sa'nanja o reiji o*ao sam leajući prestavekoje su reirali iskusni majstori, a mnoo *to*ta mi se objasnilo u praksi kaa sam raio samaterima u uoslovenskoj armiji. # Cenjinrau sam stuirao na klasi Fvenijaakelja i Dlaimira Denerova. akelj je bio iskusan i muar reitelj i peao, uboki po*tovalac teatarske estetike Da$tanova. 2ro>esor akelj me je elikatno i postupno preveo i' polja lume u polje reije. On je uspeo a ra'bije u meni otpore, a me osokoli,


40/45


41/45


42/45

8/19/2019 Red

Documents

Rediteljske Ličnosti i Pojave