Recnik makroekonomije

7/26/2019 Recnik makroekonomije

1/85

1

Izvori:

ENCYCLOPEDIA OF MACROECONOMIC, urednici Hauard Vejn i BrajanSnoudon, izdanje Edvard Elgar, London, 2003. godina.

LEXICON OF ECONOMICS

London.

Priredio i preveo prof.

Privredni ciklusi I

Privredni ciklusi II

Ekoloka makroekonomija

Privredni rast i institucije

Konkurencija

Kapitalizam

Kapital

Kredit

Bankarstvo

Drutveno blagostanje

Raspodela dohodaka i bogatstva

Zaposlenost i nezaposlenost

Preduzetnitvo

Privredni rast

Finansijske krize

Teorija raspodele dohodaka

Inflacija i deflacija

Investicije

Kejnzijanska ekonomija

Zavist i jednakost u ekonomiji

7/26/2019 Recnik makroekonomije

2/85

2

Privredni ciklusi I

Tradicionalni pojam Privredni ciklusi

upa mesto pojmu

Poslovni ciklusi

Austrijski pristup

Za austrijsku tradiciju L. Mizesa i F

komunikacijama diskomunikacija nastupa kada su kamate ispod prirodnog nivoa i

kada centralna banka time privredu postavlja na razvojnu putanju koja je inherentno

sa van-

Ovu nagodbu razreava vremenska preferencija, koja je kao i druge preferencije

smanjena vremenska

preferencija ranije neprofitabilni

projekti sdada profitabilni. Fazni karakter proizvodnje autputi jedne faze su inputi

kamate od strane

poslovni

Kejnzijanski pristup

Za kejnzijanske glavni krivac ciklusa je

. Kapitalizam je robno-

postoji podvojenost tednje i investicija: iako postoji tednja u uslovima pesimizma ona

7/26/2019 Recnik makroekonomije

3/85

3

poverenje, dokazivao je Kejns. Zato se u to mora umea

1. Promena autputa = multiplikator X promena investicija;

2. Neto investicije = akcelerator X promena autputa.

Promena investicija multiplikatorski menja autput, a promena autputa akceleratorski

menja investicije. Pravovremeno i pravilno postavljena na ine prosperiteta privreda

Zato, onda, ovo ne traje beskrajno i zato je uopte i dolo do krize ? Odgovor se nalazi

investi

g

pokriva dospele anuitete.

apitalizma je njegovo endemsko endogeno svojstvo, a ne

posledica eksternih okova;

i simptom krize;

u samoj prirodi robno- razdvajanju akta kupovine od akta prodaje;

4. akumulaciju kapitala mora da prati ekspanzija bankarskih kredita, pa se od robno-

-

doga

tendencijski pad profitne stope, a time i pad investicija i opte privredne aktivnosti.

6. restrukturiranje privrede u vreme krize je seme obnovljenog napretka, izlaska i krize i

7/26/2019 Recnik makroekonomije

4/85

4

Proistekao je iz M. Fridman- A. varc analize ,,novca u poslovnim ciklusimau okviru

projekta NBER-

Za razliku od ovih ,,merenja bez teorije

monetarne politike u vreme Velike depresije. M. Fridman je monetarnu analizu ciklusa

za normalno

to koliko r

N

otre ekonomske kontrakcije.

monetarni ciklusi

poslovne cikluse, ukoliko ne objasnimo ta su oni i kako do njih dolazi. Sutina

jer je po R. Lukasu (1975) ,,poslovni ciklus serija korelisanih kretanja oko trenda

realnog autputa

izazvan nedostatkom ag

uvesti potpuno nove konceptualne

pojmove poput prirodne putanje, zavisnosti od putanje, histerezisa, teorije haosa.

- Jana, pokazao je Lukas. Autput ima svoju permanentnu se

7/26/2019 Recnik makroekonomije

5/85

5

odstupanju

a predvide.

uzroci su monetarni

okovi, realni poslovni ciklusi

putanja i zavisnost od nje,

gde postoji zavisnost od putanje - ,,path dependance

- samostalnost

centralne banke, monetarna obaveza vlade, i ,,principijelna, a ne interesna politika, kao

realni ciklusi

,,Lukasova kritikapokazala je da makroekonometrijsko modeliranje tipa ,,sve zavisi od

vizionarski u

postaje sve manje primenljivo, jer

uradili Kidland i Preskot, koji su varijacije u poslovnim ciklusima objanjavali ne vie

uspeha, a za Malu otvorenu makroekonomiju, kakva je naa, to je znanje.

Ubistvo u orijent ekspresu: izgleda da su

faktorima. Ciklusi dominantmo zavise od tehnologije, a o

proizvodnje i tehnologije, da njena politika bude u vremenu konzistentna na liniji

realnog razvoja, a ne inflatorna, isprekidana i skokovita politika koja prati cikluse

dolaska i ostanka na vlasti.

7/26/2019 Recnik makroekonomije

6/85

6

- na

ciklusa: cilj je dolazak i

ja: prva,

zaposlenost i obratno; drugo pristrasnosti Hibsa i Alesine u

kome vlada postupa u skladu sa partijsko-

stalnih efekata nema, jer jedino dolazi do privremenog pristrasno partijski orijentisanog

rasta zaposlenosti i proizvodnje i trajnog pristrasnog rasta inflacije. Efekti su privremeni

zistentne politike.

vale svoj ekonomski

suverenitet kroz samostalnost centralne banke i sopstvenu monetarnu obavezu.

Ekoloka makroekonomija

edni rast. Sa ekolokog stanovita,

ortodoksna makroekonomija temelji se na nerealnom modelu privrede. Modelirati

u u dobra i usluge i nazad.

odnju i potronju;

vet ne postavlja nikakve granice rasta. Logika ovog

7/26/2019 Recnik makroekonomije

7/85

7

koji su izneti u knjizi ,,Granice rastaMidousa i drugih iz 1972. doveli su u pitanje ovaj

njihovog iscrpljivanja, ukaz

temelji ekoloke

makroekonomije nalaze u prorodnim naukama, i u krajnjoj liniji fizici. Po toj koncepciji

nam govori da materijom i energijom upravljaju zakoni termodinamike - ,,nauke o

energiji. Prvi zakon termkodinamike dokazuje da se ni materija ni energija ne mogu

valitativne

-

visokoj-entropijskoj energiji. Na primer, nafta se pronalazi u zemljinoj utrobi u stanju

niske entropije, i pretvara se u gorivo koje emituje ugljen-dioksid, koji se rastura po

eksperimentalnim osnovama, i proao je testove koji su imali za cilj da ga opovrgnu.

Ekoloka makroekonomija odbacuje ekonomski rast kao cilj politike, i zamenjuje ga sa

sredinu i razvoj

h generacija da

zadovolje svoje potrebe.

nagodba i

7/26/2019 Recnik makroekonomije

8/85

8

sadanje generacije moraju predati generacijama koje dolaze proizvodni kapital koji je

barem jednak onome koji su oni nasledili. Ovo ,,Pravilo konstantnog kapitalapokazuje

stoka znanja i vetina

i drutvenog kapitala institucija i poverenja

prirodnog kaspitala prirodnih resursa. Hamilton je unapredio Pirs-Atkinsonovu ocenu

, mada samo

kapital, zamenjuje sa proizvedenim kapitalom, mada su neki oblici prirodnih resursa

nezamenljivi i jedinstveni.

bruto drutvenog

proizvoda

usluga u sv

komponenta bruto drutvenog proizvoda nije nezamenljiva, niti je jedinstvena, i zato je

otklonili ov

IOEB). Njihove korekcije nisu

periodu 1950 1990 rastao sporije od

U meri u kojoj se ekonomska politika rukovodi skog

blagostanja,

jske

proizvodnju koja se oslanja na obnovive energetske

drugim domenima, na primer u domenu politike konkurentnosti, koja je tradicionalno

7/26/2019 Recnik makroekonomije

9/85

9

mikroekonomska po svom karakteru, a sada dobija i makroekonomsku dimenziju, jer se

odnosi na produktivnost i ekonomski rast.

Implikacije ekoloke makroekonomije posebno su zn

ekonomskog rasta u tzv. ,,Novoj ekonomiji, koja je navodno bila osnovica privrednog

ekonomskom rastu. Po tom shvatanju, osnovica znanja u Novoj ekonomiji deluje

,,antientropijski i transcendira novu svetsku ekonomiju, u kojoj ekonomske aktivnosti

prirodne resurse pretvaraju u entropiju.

Na teorijskom nivou, jedan davnanji ekoloki stav kao da je anticipirao ovu

,

distrubuirati energiju irom sveta.

Privredni rast i institucije

U analizi privrednog rasta potrebno je razdvojiti faktore

tehnoloke prom

.

Adelman je ovo izrazila u obl

Yt= f(Kt, Nt, Lt, At, St),

Gde Kt, Nt, i Lt predstavljaju usluge stoka kapitala, prirodnih resursa i rada, A t

predstavlja stok primenljivog znanja, St predstavlja Abramovicevu ,,drutveni

7/26/2019 Recnik makroekonomije

10/85

10

kapacitet, eda. Prema Rostovu univerzalna

t obuhvata

uticaje neekonomskih i ekonomskih varijabli na potencijale rasta i performanse jedne

koje opredeljuju alokaciju

u se onih varijabli koje imaju veliki uticaj na sposobnost

privrede i njene kapacitete da akumulira faktore proizvodnje i investira ih u proizvodnju

ionalnoj strukturi jedne privrede, ka njenom ,,drutvenom kapacitetu,

ili ,,socijalnoj infrastukturi, kako to defini

uspenog rasta i razvoja.

Ekonomska istorija uglavnom se bavi performansama privrede u dugim trajanjima

vremena

nam nudi ekonomska istorija pokazuje da su neu