Recnik makroekonomije

  • View
    230

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Recnik makroekonomije

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    1/85

    1

    Izvori:

    ENCYCLOPEDIA OF MACROECONOMIC, urednici Hauard Vejn i BrajanSnoudon, izdanje Edvard Elgar, London, 2003. godina.

    LEXICON OF ECONOMICS

    London.

    Priredio i preveo prof.

    Privredni ciklusi I

    Privredni ciklusi II

    Ekoloka makroekonomija

    Privredni rast i institucije

    Konkurencija

    Kapitalizam

    Kapital

    Kredit

    Bankarstvo

    Drutveno blagostanje

    Raspodela dohodaka i bogatstva

    Zaposlenost i nezaposlenost

    Preduzetnitvo

    Privredni rast

    Finansijske krize

    Teorija raspodele dohodaka

    Inflacija i deflacija

    Investicije

    Kejnzijanska ekonomija

    Zavist i jednakost u ekonomiji

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    2/85

    2

    Privredni ciklusi I

    Tradicionalni pojam Privredni ciklusi

    upa mesto pojmu

    Poslovni ciklusi

    Austrijski pristup

    Za austrijsku tradiciju L. Mizesa i F

    komunikacijama diskomunikacija nastupa kada su kamate ispod prirodnog nivoa i

    kada centralna banka time privredu postavlja na razvojnu putanju koja je inherentno

    sa van-

    Ovu nagodbu razreava vremenska preferencija, koja je kao i druge preferencije

    smanjena vremenska

    preferencija ranije neprofitabilni

    projekti sdada profitabilni. Fazni karakter proizvodnje autputi jedne faze su inputi

    kamate od strane

    poslovni

    Kejnzijanski pristup

    Za kejnzijanske glavni krivac ciklusa je

    . Kapitalizam je robno-

    postoji podvojenost tednje i investicija: iako postoji tednja u uslovima pesimizma ona

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    3/85

    3

    poverenje, dokazivao je Kejns. Zato se u to mora umea

    1. Promena autputa = multiplikator X promena investicija;

    2. Neto investicije = akcelerator X promena autputa.

    Promena investicija multiplikatorski menja autput, a promena autputa akceleratorski

    menja investicije. Pravovremeno i pravilno postavljena na ine prosperiteta privreda

    Zato, onda, ovo ne traje beskrajno i zato je uopte i dolo do krize ? Odgovor se nalazi

    investi

    g

    pokriva dospele anuitete.

    apitalizma je njegovo endemsko endogeno svojstvo, a ne

    posledica eksternih okova;

    i simptom krize;

    u samoj prirodi robno- razdvajanju akta kupovine od akta prodaje;

    4. akumulaciju kapitala mora da prati ekspanzija bankarskih kredita, pa se od robno-

    -

    doga

    tendencijski pad profitne stope, a time i pad investicija i opte privredne aktivnosti.

    6. restrukturiranje privrede u vreme krize je seme obnovljenog napretka, izlaska i krize i

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    4/85

    4

    Proistekao je iz M. Fridman- A. varc analize ,,novca u poslovnim ciklusimau okviru

    projekta NBER-

    Za razliku od ovih ,,merenja bez teorije

    monetarne politike u vreme Velike depresije. M. Fridman je monetarnu analizu ciklusa

    za normalno

    to koliko r

    N

    otre ekonomske kontrakcije.

    monetarni ciklusi

    poslovne cikluse, ukoliko ne objasnimo ta su oni i kako do njih dolazi. Sutina

    jer je po R. Lukasu (1975) ,,poslovni ciklus serija korelisanih kretanja oko trenda

    realnog autputa

    izazvan nedostatkom ag

    uvesti potpuno nove konceptualne

    pojmove poput prirodne putanje, zavisnosti od putanje, histerezisa, teorije haosa.

    - Jana, pokazao je Lukas. Autput ima svoju permanentnu se

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    5/85

    5

    odstupanju

    a predvide.

    uzroci su monetarni

    okovi, realni poslovni ciklusi

    putanja i zavisnost od nje,

    gde postoji zavisnost od putanje - ,,path dependance

    - samostalnost

    centralne banke, monetarna obaveza vlade, i ,,principijelna, a ne interesna politika, kao

    realni ciklusi

    ,,Lukasova kritikapokazala je da makroekonometrijsko modeliranje tipa ,,sve zavisi od

    vizionarski u

    postaje sve manje primenljivo, jer

    uradili Kidland i Preskot, koji su varijacije u poslovnim ciklusima objanjavali ne vie

    uspeha, a za Malu otvorenu makroekonomiju, kakva je naa, to je znanje.

    Ubistvo u orijent ekspresu: izgleda da su

    faktorima. Ciklusi dominantmo zavise od tehnologije, a o

    proizvodnje i tehnologije, da njena politika bude u vremenu konzistentna na liniji

    realnog razvoja, a ne inflatorna, isprekidana i skokovita politika koja prati cikluse

    dolaska i ostanka na vlasti.

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    6/85

    6

    - na

    ciklusa: cilj je dolazak i

    ja: prva,

    zaposlenost i obratno; drugo pristrasnosti Hibsa i Alesine u

    kome vlada postupa u skladu sa partijsko-

    stalnih efekata nema, jer jedino dolazi do privremenog pristrasno partijski orijentisanog

    rasta zaposlenosti i proizvodnje i trajnog pristrasnog rasta inflacije. Efekti su privremeni

    zistentne politike.

    vale svoj ekonomski

    suverenitet kroz samostalnost centralne banke i sopstvenu monetarnu obavezu.

    Ekoloka makroekonomija

    edni rast. Sa ekolokog stanovita,

    ortodoksna makroekonomija temelji se na nerealnom modelu privrede. Modelirati

    u u dobra i usluge i nazad.

    odnju i potronju;

    vet ne postavlja nikakve granice rasta. Logika ovog

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    7/85

    7

    koji su izneti u knjizi ,,Granice rastaMidousa i drugih iz 1972. doveli su u pitanje ovaj

    njihovog iscrpljivanja, ukaz

    temelji ekoloke

    makroekonomije nalaze u prorodnim naukama, i u krajnjoj liniji fizici. Po toj koncepciji

    nam govori da materijom i energijom upravljaju zakoni termodinamike - ,,nauke o

    energiji. Prvi zakon termkodinamike dokazuje da se ni materija ni energija ne mogu

    valitativne

    -

    visokoj-entropijskoj energiji. Na primer, nafta se pronalazi u zemljinoj utrobi u stanju

    niske entropije, i pretvara se u gorivo koje emituje ugljen-dioksid, koji se rastura po

    eksperimentalnim osnovama, i proao je testove koji su imali za cilj da ga opovrgnu.

    Ekoloka makroekonomija odbacuje ekonomski rast kao cilj politike, i zamenjuje ga sa

    sredinu i razvoj

    h generacija da

    zadovolje svoje potrebe.

    nagodba i

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    8/85

    8

    sadanje generacije moraju predati generacijama koje dolaze proizvodni kapital koji je

    barem jednak onome koji su oni nasledili. Ovo ,,Pravilo konstantnog kapitalapokazuje

    stoka znanja i vetina

    i drutvenog kapitala institucija i poverenja

    prirodnog kaspitala prirodnih resursa. Hamilton je unapredio Pirs-Atkinsonovu ocenu

    , mada samo

    kapital, zamenjuje sa proizvedenim kapitalom, mada su neki oblici prirodnih resursa

    nezamenljivi i jedinstveni.

    bruto drutvenog

    proizvoda

    usluga u sv

    komponenta bruto drutvenog proizvoda nije nezamenljiva, niti je jedinstvena, i zato je

    otklonili ov

    IOEB). Njihove korekcije nisu

    periodu 1950 1990 rastao sporije od

    U meri u kojoj se ekonomska politika rukovodi skog

    blagostanja,

    jske

    proizvodnju koja se oslanja na obnovive energetske

    drugim domenima, na primer u domenu politike konkurentnosti, koja je tradicionalno

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    9/85

    9

    mikroekonomska po svom karakteru, a sada dobija i makroekonomsku dimenziju, jer se

    odnosi na produktivnost i ekonomski rast.

    Implikacije ekoloke makroekonomije posebno su zn

    ekonomskog rasta u tzv. ,,Novoj ekonomiji, koja je navodno bila osnovica privrednog

    ekonomskom rastu. Po tom shvatanju, osnovica znanja u Novoj ekonomiji deluje

    ,,antientropijski i transcendira novu svetsku ekonomiju, u kojoj ekonomske aktivnosti

    prirodne resurse pretvaraju u entropiju.

    Na teorijskom nivou, jedan davnanji ekoloki stav kao da je anticipirao ovu

    ,

    distrubuirati energiju irom sveta.

    Privredni rast i institucije

    U analizi privrednog rasta potrebno je razdvojiti faktore

    tehnoloke prom

    .

    Adelman je ovo izrazila u obl

    Yt= f(Kt, Nt, Lt, At, St),

    Gde Kt, Nt, i Lt predstavljaju usluge stoka kapitala, prirodnih resursa i rada, A t

    predstavlja stok primenljivog znanja, St predstavlja Abramovicevu ,,drutveni

  • 7/26/2019 Recnik makroekonomije

    10/85

    10

    kapacitet, eda. Prema Rostovu univerzalna

    t obuhvata

    uticaje neekonomskih i ekonomskih varijabli na potencijale rasta i performanse jedne

    koje opredeljuju alokaciju

    u se onih varijabli koje imaju veliki uticaj na sposobnost

    privrede i njene kapacitete da akumulira faktore proizvodnje i investira ih u proizvodnju

    ionalnoj strukturi jedne privrede, ka njenom ,,drutvenom kapacitetu,

    ili ,,socijalnoj infrastukturi, kako to defini

    uspenog rasta i razvoja.

    Ekonomska istorija uglavnom se bavi performansama privrede u dugim trajanjima

    vremena

    nam nudi ekonomska istorija pokazuje da su neu