RE^ STRU^NJAKA: Najve}u korist od dobro obrazovanih ... filene radnike. A obrazovanje ne mo`e da se stekne besplatno, pa u tom smislu nije besplatno ni stru~no obrazovanje. U Ne-ma~koj

DUALNO OBRAZOVANJE U

I PRAKSOM I TEORIJOMI PRAKSOM I TEORIJODUALNO OBRAZOVANJE U NEMA^KOJ / I PRAKSOM

DUALNO OBRAZOVANJE U

I PRAKSOM I TEORIJOMI PRAKSOM I TEORIJODUALNO OBRAZOVANJE U NEMA^KOJI PRAKSOM I TEORIJOM DO STRUKE

s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 6 .

– Politi~ka diskusija o prednostima siste-ma dualnog obrazovanja sve vi{e uzimamaha i sve se dalje {iri. Razvoj privrede udobroj meri zavisi od raspoloìvosti kvali-tetno obrazovane radne snage. Odluka uprilog stru~nom obrazovanju donosi se,po pravilu, u mladosti i prati ~oveka to-kom celog ìvota. Naravno, neophodnoje da se proces u~enja stalno nastavlja, dabi ljudi bili u stanju da podmire zahtevemoderne tehnike i prate tehnolo{ki raz-voj. Iz tog razloga sistem dualnog obrazo-vanja predstavlja odli~an osnov za eko-nomski uspeh preduze}a, a time, narav-no, i uspeh cele ekonomije – kaè NorbertBekman – Dirkes, direktor predstavni{tvaFondacije Konrad Adenauer u Srbiji, od-govaraju}i na pitanje da li je jaka privredajedne zemlje nuàn preduslov za uvo|e-nje dualnog obrazovanja.

On ukazuje da dobro obu~eni stru~-njaci otvaraju mogu}nost proizvodnjekvalitetnijih dobara, {to na kraju dovodido stvaranja ve}e vrednosti i u celini – douve}anja blagostanja. Sa dobro obrazo-vanim ljudima, dodaje, raste i ekonom-ska snaga zemlje.

Privrednici u Srbiji kaù da su zain-teresovani za uvo|enje dualnog obra-zovanja, ali, s druge strane, o~ekujupomo} dràve, od poreskih olak{icado direktnih ulaganja. Da li se nema~-ki poslodavci oslanjaju na pomo} dr-

àve ili imaju svest o tome da }e im seulaganje u ovakav na~in obrazovanjavi{estruko isplatiti u budu}nosti?

– Po prirodi stvari, preduze}a su izu-zetno zainteresovana za dobro obrazova-ne radnike. A obrazovanje ne moè da sestekne besplatno, pa u tom smislu nijebesplatno ni stru~no obrazovanje. U Ne-ma~koj dràva obezbe|uje osnivanjestru~nih {kola, plate predava~a i potreb-nu infrastrukturu, i to u tesnoj saradnji sapreduze}ima i udruènjima preduze}a, alii sa sindikatima. Ekonomski uspeh Ne-ma~ke u velikoj meri zavisi od dobrogobrazovanja zaposlenih èna i mu{kara-ca. Nove ideje i ekonomske i tehnolo{keinovacije obezbe|uju putem stru~neobuke, ali i prohodnosti unutar samogobrazovnog sistema. ovek koji je zavr{iostru~no obrazovanje isto tako ima i mo-gu}nost da stekne odgovaraju}e daljekvalifikacije i uve}a svoje znanje u visokimstru~nim {kolama ili na univerzitetima.

Na koji na~in treba podsticati pred-uze}a da se uklju~e u dualno obrazo-vanje?

– Najve}u korist od dobro obrazova-nih radnika imaju preduze}a. Kvalitetproizvoda raste, dok procesi razvoja no-vih proizvoda i pobolj{anje procesa pro-izvodnje uspe{nije mogu da se ostvareako su radnici motivisani. Na kraju seobezbe|uje i ve}i izbor dobro obrazova-nih ljudi, i to je prednost za preduze}a.Isto tako, preduze}a mogu da budu zain-teresovana i da na odgovaraju}i na~inpla}aju u~enike u dualnom sistemu obra-zovanja, po{to se na taj na~in dodatnopove}ava motivacija za u~enje, ~ime sepostiè ve}i stepen njihovog vezivanja zapreduze}e, a istovremeno se ostvaru-ju i prihodi i obezbe|uju porezi.

InovativnostSpoj teorije i prakse nije odlikasamo dualnog obrazovanja ve}celokupnog obrazovnog siste-ma u Nema~koj. Za{to se na to-me toliko insistira?

– Iskustvo je pokazalo da ute-meljeno teoretsko znanje olak{avai usvajanje prakse, a i da na osnovuste~enog osnovnog znanja moèda se obezbedi ve}i stepen inova-tivnosti.

U Srbiji se stalno vode debate o od-nosu teorije i prakse u srednjim stru~-nim {kolama. Nastavnici op{teobra-zovnih predmeta te{ko se odri~u „svo-jih“ ~asova, a, s druge strane, svedocismo da postoje}a prakti~na nastavanije dovoljna da u~enici po zavr{etku{kolovanja budu potpuno osposoblje-ni za trì{te rada. Kako je u nema~kimstru~nim {kolama re{ena ta dilema?

– U stru~nim {kolama u Nema~koj na-stavni plan sastoji se od kombinacijeprakti~no usmerene i op{teobrazovnenastave. Prakti~no usmereni predmetiobezbe|uju, naravno, i sticanje teoret-skih osnova odgovaraju}eg zanimanja.Kombinacija obrazovanja i prakti~neobuke i u preduze}u i u {koli, a to zna~isticanje prakse u preduze}u i teoretskogznanja u {koli, jeste recept za uspeh du-alnog sistema obrazovanja. Preduze}aprofitiraju od ovakvog sistema zajedni~-kog obrazovanja mladih ljudi.

Da li su opravdane tvrdnje da dualnisistem obrazovanja nije u potpunostipravedan, jer su preduze}a ta koja bira-ju koje u~enike }e zaposliti i koliko njih?

– Svaki mladi ~ovek ima mogu}nostda sam izabere svoj profesionalni put uìvotu. Taj izbor moè da ga navede i nakonkurisanje za neko mesto u preduze-}u i na upis studija na univerzitetu. Da bidobio posao u preduze}u, prethodnomora da pro|e odgovaraju}e intervjue uokviru konkursa, na kojima obe stranekonstatuju da li preduze}e i u~enik u du-alnom sistemu odgovaraju jedno dru-gom i da li polaze od istih o~ekivanja.

Fondacija ~iji ste Vi direktor bavi se,tako|e, politi~kim obrazovanjem. Ka-kva su Va{a dosada{nja iskustva u tojoblasti u Srbiji?

– U Srbiji prime}ujem porast intereso-vanja za pitanja politi~kog obrazovanja, ato su pitanja demokratije, Evropske unije,pitanja me|unarodnih odnosa, ali i intere-sovanje za ekonomsko-politi~ke izazove.Pre svega, mladi ljudi diskutuju o kretanji-ma na me|unarodnom i politi~kom planu

i pokazuju otvorenostza mere politi~kogobrazovanja. Srbi-ja se nalazi u pro-

cesu tranzicije, a dabi se demokratija sta-

bilizovala i u~vrstila,potreban je i sistempoliti~kog obrazovanjakao odbrana demokra-tije i slobode. Demokra-tija i sloboda moraju sva-

kog dana da se „ìve“, i utom smislu su politi~kiobrazovani i zainteresova-

ni ljudi neophodni.

RE^ STRU^NJAKA: Norbert Bekman - Dirkes, direktor predstavni{tva Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji

Najve}u korist od dobroobrazovanih radnika imajupreduze}a

Ekonomski uspehNema~ke u velikoj

meri zavisi od dobrogobrazovanja: Norbert

Bekman - Dirkes

Sticanje prakse upreduze}u i teoretskogznanja u {koli je receptza uspeh

U Srbiji rasteinteresovanje za pitanjapoliti~kog obrazovanja

ôvek koji je zavr{iostru~no obrazovanje imamogu}nost da uve}asvoje znanje u visokimstru~nim {kolama ili nauniverzitetima

2DUALNO OBRAZOVANJE U

I PRAKSOM I TEORIJOMI PRAKSOM I TEORIJO


I PRAKSOM I TEORIJOMI PRAKSOM I TEORIJODUALNO OBRAZOVANJE U NEMA^KOJ / I PRAKSOM I TEORIJOM DO STRUKE

Za{to je dualno obrazovanje sastavni deo socijalne trì{ne privrede?

Klju~no uverenje socijalne trì{ne privre-de jeste da blagostanje podrazumeva {i-roku participaciju ljudi. Slobodna konku-rencija u trì{noj privredi vodi ka visokojproduktivnosti dru{tva i rastu blagosta-nja. Individualan dohodak ljudi – dakle,njihov li~ni udeo u rastu blagostanja – za-visi od brojnih faktora: od individualnihodluka, zalaganja, talenta, ali i sre}e. Raz-like u prihodima se, pritom, prihvatajuako se pristup {ansama smatra pravi~-nim. Klju~ za podjednakost {ansi leì u si-stemu obrazovanja, jer dobro obrazova-nje smanjuje rizik od nezaposlenosti i po-ve}ava prose~an dohodak.

Dualno obrazovanje jedan je od glav-nih stubova nema~kog sistema obrazo-vanja i ima va`nu funkciju u socijalnoj tr-ì{noj privredi. Za dualno obrazovanjene postoje formalna ograni~enja za up-is. Svaki u~enik, bez obzira da li je i koju{kolsku kvalifikaciju stekao, moè da seprijavi za obrazovanje i obuku u dual-nom sistemu. Time se pove}ava prohod-nost sistema obrazovanja, i {irokom slo-ju stanovni{tva omogu}ava se da steknepriznatu stru~nu kvalifikaciju, te stoga i{anse na trì{tu rada. Na svim nivoimaprivrede na ovaj na~in mogu da se obez-bede visoki standardi produktivnosti ikvaliteta.

Istovremeno, sistem dualnosti (para-lelno obrazovanje u stru~noj {koli i upreduze}u) garantuje usku povezanostsa potrebama privrede. Ovo omogu}avaveliku sposobnost prilago|avanja. Akose potrebe za radnom snagom promene– na primer, usled napretka tehnologije– to brzo moè da se integri{e u obrazo-vanje. Dualni sistem obrazovanja obez-be|uje dobro kvalifikovanu bazu stru~-nih kadrova, te tako i preduslov za glo-balnu konkurentnost nema~ke privrede,danas i u budu}nosti.

Dakle, dualni sistem obrazovanja nadvojak na~in obezbe|uje da obe}anjesocijalne trì{ne privrede bude ispunje-no: pomo}u svojih pozitivnih uticaja nakonkurentnost privrede pove}ava blago-stanje dru{tva; istovremeno doprinosi itome da se mnogima omogu}i da parti-cipiraju u blagostanju.

Kako je nastao dualni sistemobrazovanja u Nema~koj?

Istorijski koreni sistema dualnog obrazo-vanja seù sve do srednjeg veka. Jo{ u 12.veku, u trgova~kim gradovima nastali suprvi zanatski esnafi, prete~e dana{njih

komora (vidi i stranu 5). Oni su stvorilimodel obrazovanja „{egrt – kalfa – maj-stor“, i uredili kako obrazovanje {egrta,tako i majstorsko obrazovanje u zanat-skom sektoru.

Kodeksom o zanimanjima i poslova-nju je, 1869, po prvi put uveden neki vidobavezne stru~ne {kole za radnike mla-|e od 18 godina. Mladi radnici u fabrika-ma imali su uglavnom lo{e prethodnoobrazovanje i trebalo je da u stru~noj{koli steknu osnovna znanja u oblasti pi-sanja, ~itanja i ra~unanja. Ova znanja su,tokom sve ja~e industrijalizacije, bila neo-phodna pre svega u industriji koja je bilaupu}ena na kvalifikovane radnike iz za-natskog sektora. U drugoj polovini 19.veka, prva industrijska preduze}a uvelasu stru~no obrazovanje i osnovala radio-nice za {egrte.

Zakonom o za{titi zanatlija, zanat-skom sektoru je 1897. godine dat novipravni okvir. Izme|u ostalog, po prvi putje zakonom definisan i ure|en dualniprincip stru~nog obrazovanja: prakti~naobuka u preduze}u, teorijska nastava ustru~noj {koli. Osim toga, pravo pruànja

obrazovanja vezano je za majstorskozvanje.

Industrijalizacijom, po~etkom 20. ve-ka porasla je i potreba za trgova~ko-ekonomskim kompetencijama. Po{tosu kvalifikacije trgovaca koji su se do ta-da obu~avali u zanatskim {kolama po-stale nedovoljne za preduze}a, ona suuvela prve obrazovne profile u dual-nom sistemu u ekonomskoj oblasti. Po-jam „stru~na {kola“ uveden je 1923, uPruskoj.

Zakonom o stru~nom obrazovanjuiz 1969. objedinjeni su do tada regio-nalno razli~iti propisi. Zakon je povezao

interese dràve, poslodavaca i radnika.Za dràvu, od tog trenutka Savezno mi-nistarstvo prosvete i istraìvanja (tadaSavezno ministarstvo za nau~na istraì-vanja), preuzima nadle`nost za sektorstru~nog obrazovanja. Istovremeno, za-kon predvi|a neposredno uklju~ivanjesocijalnih partnera u sva pitanja stru~-nog obrazovanja – princip koji je dodan danas opstao kao oproban (vidi istranu 5).

Kako je organizovan nema~ki sistem obrazovanja?

Na~elno, za svu decu uzrasta od {est go-dina vaì obaveza {kolovanja, pri ~emuprvo svi zajedno poha|aju ~etvorogodi-{nju osnovnu {kolu. U „podeljenom {kol-skom sistemu“ koji se nadovezuje na nju,putevi obrazovanja granaju se na razli~i-te tipove {kola.

Nakon zavr{etka {kole postoje razli~i-te mogu}nosti za sticanje dràvno pri-znate stru~ne kvalifikacije: ve}ina u~eni-ka bira put preko univerziteta ili dualnogobrazovanja. Gotovo svaka druga mladaodrasla osoba u Nema~koj svoju kvalifi-kaciju sti~e kroz dualni sistem. Dok je zauniverzitetsko obrazovanje neophodnakvalifikacija koja omogu}ava pristup tomnivou obrazovanja (na primer, matura),za dualno obrazovanje ne postoje for-malni kriterijumi za upis (pristup). Zbogtoga se u dualnom sistemu, nakonosnovne {kole, ponovo mogu susrestirazli~iti putevi obrazovanja.

Tercijalnoobrazovanje

Sekundarninivo II

Sekundarninivo I

Primarninivo

Elementarninivo

19181716151413121110987654321

Dalje obrazovanje/usavršavanje

Visokoškolske ustanove

Dualni sistem

realkaopštaškola

gimnazijaspec.škola

Opštasrednjaškola

Osnovna škola

školeViši razredigimnazije

uzr

ast

Pregled nemačkog sistema obrazovanja

OSNOVNO

Za{to je dualno obrazovanje sastavni deo socijalnetrì{ne privrede?Kako je nastao sistem dualnog obrazovanja uNema~koj?Kakva je struktura nema~kog sistema stru~nogobrazovanja?[ta je dualno obrazovanje?Za koja zanimanja se {koluje u dualnom sistemu?Ko moè da poha|a dualno obrazovanje?Na koji na~in svr{eni u~enici traè mesto zaobrazovanje u dualnom sistemu?[ta rade mladi koji ne prona|u mesto za obrazovanje u dualnom sistemu?Kada se primenjuje prelazni sistem?[ta o~ekuje u~enika dualnog sistema u preduze}u?Ko sme da pruà obuku u dualnom sistemu?[ta defini{e ugovor o stru~nom obrazovanju udualnom sistemu?Koje sadràje prenosi stru~na {kola?Koje ispite moraju da poloè u~enici u dualnomsistemu?Koje mogu}nosti u karijeri otvara dualno obrazovanje?[ta zna~i majstorsko zvanje?

REALIZACIJA

[ta radi dràva?Za{to su dualnom sistemu obrazovanja potrebnisindikati?[ta pruàju preduze}a u sistemu dualnogobrazovanja?Kako se vr{i uskla|ivanje me|u preduze}ima?Ko sve u~estvuje u odlu~ivanju o uvo|enju novihzanimanja u dualni sistem?

TRO[KOVI I KORIST

Kako se finansira sistem dualnog obrazovanja?Koje tro{kove imaju preduze}a?Za{to se preduze}ima isplati da pruàju obuku udualnom sistemu?Koliko dualno obrazovanje ko{ta dràvu?Kako dualno obrazovanje uti~e na nezaposlenost ukategoriji mladih?Za{to se svr{eni u~enici opredeljuju za dualnoobrazovanje?

TRENDOVI

Kakav uticaj ima globalizacija?Kakav je uticaj demografskih promena?Kako sve manji broj u~enika uti~e na preduze}a?Kako dualno obrazovanje moè da se poveè savisoko{kolskim ustanovama?[ta su dualne studije?Kako se menjaju zahtevi usled digitalizacije?



[ta je dualno obrazovanje?

U sistemu dualnog obrazovanja svr{eniu~enici pripremaju se za kasniji radnivek. Ovo obrazovanje, zavisno od zani-manja i prethodnog nivoa {kolovanja,traje od dve do tri i po godine, i odvija se– dualno – na dva mesta za u~enje: teo-rija se u~i u stru~noj {koli, a praksa upreduze}u koje pruà obuku. U~enik udualnom sistemu u preduze}u provedeoko tri do ~etiri dana po nedelji. On, kaosaradnik, postaje sastavni deo zaposle-nih, a mentor ga uvodi u razli~ite proce-se rada u zanimanju za koje se {koluje.Nastava u stru~noj {koli dopunjuje obu-ku u preduze}u. Ona se odvija u tako-zvanim stru~nim odeljenjima, otprilikejedan do dva dana nedeljno.

Nastavni sadràji direktno su uskla|e-ni sa prakti~nom obukom u preduze}u.Svako uspe{no zavr{eno obrazovanjevodi ka dràvno akreditovanoj, i u celojNema~koj, priznatoj stru~noj kvalifikaci-ji (zvanju).

Za koja zanimanja se {koluje u dualnom sistemu?

Dualno stru~no obrazovanje, koje su ne-kad nazivali „{egrtovanje“, danas omo-gu}ava {kolovanje za oko 330 zanimanjau razli~itim sektorima, od sektora uslu-`nih delatnosti preko zanata, sve dohigh-tech industrije. Pored visoko speci-jalizovanih zanimanja kao {to su, na pri-mer, kroja~ po meri, postoje i zanimanja

kojima se moè zaposli-ti u raznim sektori-

ma, kao, na primer,poslovni admini-strator.

Iako postoji {i-rok izbor razli~itih za-

nimanja u dualnom si-stemu, oko 20% u~enika u dualnom si-stemu opredeljuje se za jedno od pet naj-popularnijih zanimanja. Za koje zanima-nje se u dualnom sistemu mlada osobaopredeljuje, to ne zavisi samo od njenogpola ve} i od tipa {kole koju je prethod-no poha|ala. Ukupno se oko 60 postou~enika u dualnom sistemu {koluje uoblasti industrije i trgovine.

Ko moè da poha|a dualno obrazovanje?

Dualno obrazovanje je, ~isto pravnogledano, dostupno za svaku mladuosobu. Nezavisno od toga da li je mla-da osoba stekla {kolsku kvalifikaciju i

koju, ona moè da se prijavi preduze}uza obrazovanje u dualnom sistemu.Preduze}a sprovode intervjue i samo-stalno biraju svoje u~enike u dualnomsistemu. Pre svega mladi koji imaju vi{eprakti~nog, zanatskog talenta, mogukroz ovo obrazovanje da steknu kvalifi-kovano zvanje. Tako, oko 6% u~enika udualnom sistemu nema formalnu {kol-sku kvalifikaciju.

Me|utim, ne postoji „pravo“ na obra-zovanje u dualnom sistemu. Preduze}asama odlu~uju o tome koliki broj mestau dualnom sistemu }e biti ponu|eno ikoje }e u~enike/polaznike primiti. Zbogtoga se moè desiti, naro~ito u ekonom-ski te{kim vremenima, da u~enici sa sla-bijim uspehom ne na|u mesto za obukuu dualnom sistemu. Za njih postoji tako-zvani prelazni sistem (vidi grafi~ki pri-kaz „Mladi u prelaznom sistemu i ne-zaposlenost u kategoriji mladih“).

Na koji na~in svr{eni u~enici traè mesto za obrazovanje u dualnom sistemu?

Svr{eni u~enici sami moraju da se posta-raju da dobiju mesto za obuku u dual-nom sistemu. Pre stvarne potrage zaadekvatnim preduze}em mora se oda-brati zanimanje: mogu}e je odabrati ne-ko od oko 330 razli~itih zanimanja u dual-nom sistemu (vidi tabelu „Deset naj~e-{}ih zanimanja u dualnom sistemu“).Na internet-portalu za sva zanimanja ob-javljene su informacije o sadràju, struk-turi i perspektivama za sva zanimanja.Pored toga, postoje i ponude za karijer-no savetovanje, prakse u~enika, testoviza nalaènje podesnog zanimanja na in-ternetu i razli~iti skupovi koje organizujuili na kojima u~estvuju prakti~ari iz raznihstruka koji treba da daju podr{ku u pro-cesu odlu~ivanja.

Kada se svr{eni u~enici odlu~e za ne-ko zanimanje, onda moraju da se prijave

preduze}u za odgovaraju}e mesto zaobuku u dualnom sistemu. Berze mestaza obuku u dualnom sistemu kod Save-zne slu`be za zapo{ljavanje i kod komora(vidi i „Kako se vr{i uskla|ivanje me|upreduze}ima“ na str. 5) daju pregled otome koja preduze}a traè u~enike u du-alnom sistemu za eljena zanimanja. Ka-da se svr{eni u~enici opredele za ne-ko preduze}e, oni, kao i kod uobi~a-jenog traènja posla, podnose pi-sanu prijavu.

Preduze}a pregledaju prispeleprijave i poku{avaju da izaberu naj-podesnijeg kandidata za odre|enomesto. Za te potrebe pozivaju kandidatena intervju, u centre za procenu ili naprobne radne dane. I svr{enim u~enici-ma ti razgovori selekcije sluè da se onisami opredele za pravo preduze}e u ko-jem }e se obu~avati. Ova faza selekcijeveoma je va`na ba{ za preduze}a. Onainvestiraju novac i vreme u obrazovanjesvojih polaznika i nadaju se da }e ih na-kon zavr{etka {kolovanja zadràti kaoradnike (vidi i „Za{to se preduze}imaisplati da pruàju obuku u dualnom si-stemu“, str. 6). Iz tog razloga se u~enici,po pravilu, veoma pa`ljivo biraju.

Ako se obe strane odlu~e jedna zadrugu – preduze}e koje pruà obuku ikandidat – dolazi do sklapanja ugovorao obrazovanju u dualnom sistemu (vidi i„[ta se defini{e u ugovoru o obrazova-nju u dualnom sistemu“, str. 4). U prob-

nom periodu, obe strane mogu jo{ jed-nom kriti~ki da preispitaju da li se ispu-njavaju njihova o~ekivanja. U suprot-nom, ugovor moè da se raskine. Posleprobnog perioda primenjuje se, pak, sve-obuhvatna za{tita od otkaza koja se pro-teè na ukupan period {kolovanja.

[ta rade mladi koji ne prona|u mesto za obuku udualnom sistemu?

Mladi koji ne prona|u mesto za obuku udualnom sistemu, a jo{ nisu ostvarili oba-vezno {kolovanje u trajanju od devet dodeset godina, moraju da poha|aju mereobrazovanja koje organizuje dràva (vi-di i „Kada se primenjuje prelazni si-stem“). Ove mere ne dovode do sticanja

stru~ne kvalifikacije ve} treba da pospe{ezrelost za {kolovanje. Same mere su, pri-tom, izuzetno raznovrsne. Tako, na pri-mer, preko raznih profila u stru~nim {ko-lama moè naknadno da se stekne {kol-ska kvalifikacija ili da se zavr{i op{te stru~-

no obrazovanje koje se priznaje.U ekonomski te{kimvremenima, preduze-

}a moraju da {tede,te nude manje me-sta za obuku u dual-nom sistemu. Mladi-

ma je tada teè da na-|u mesto za obuku u

dualnom sistemu. Broj onihkoji onda moraju da poha|aju mere izprelaznog sistema je, shodno tome, ve-}i. Zato postoji jasna veza izme|u brojamladih u prelaznom sistemu i stanja ukonjunkturi.

Kako se primenjuje prelazni sistem?

Vaàn cilj politike obrazovanja i trì{ta ra-da jeste da se mladima omogu}i {to jed-nostavniji prelaz iz {kole u dualno obra-zovanje, a potom – u svet rada. Iako to unajve}em broju slu~ajeva uspeva, ne na-

Izvor: Eurostat, Savezni zavod za statistiku

Nezposlenost u kategoriji mladih

Ukupno u prelaznom sistemu

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Mladi u prelaznom sistemu i nezaposlenost u kategoriji mladihIzraženo u 1.000 lica (leva skala) u % (desna skala)

Izvor: Savezni zavod za statistiku, stanje 2013.

Bez školske kvalifikacije3%

Sa završenomškolom„Hauptschule“

29%

nivoom „MittlererSchulabschluss“: 42%

Sa završenommaturom (ili

visokoškolskim

25%

1%

Školske kvalifi kacije učenikaUdeo u svim novosklopljenim ugovorima za obrazovanje u dualnom sistemu u %

Sadržaji obrazovanja u preduzeću i stručnoj školi


Muškarci

Deset najčešćih zanimanja u dualnom sistemuBroj novosklopljenih ugovora o obrazovanju u dualnom sistemu

Najomiljenijezanimanje je

trgovac u trgovini na

malo.

Sa privrednimrastom opada

broj mladih u prelaznom

sistemu.

Oko 25%u~enika u dualnom

sistemu ima zavr{ennivo {kole koji

omogu}ava direktnuprohodnost kavisoko{kolskim

ustanovama.



laze odmah svi u~enici mesto za obuku.Prelazni sistem za njih predstavlja obave-znu i direktnu alternativu.

Mere koje, po pravilu, traju godinu da-na, ne vode ka sticanju stru~ne kvalifika-cije ve} treba da stvore preduslove zauspe{no obrazovanje i da priblièu~enicima svet rada. Konkretnakvalifikacija orjenti{e se, pritom,prema specifi~nim potrebama:profili koji pripremaju za stru~-no obrazovanje predaju, izme-|u ostalog, IT i medijske kompe-tencije, pruàju komunikacijsku po-dr{ku i obuku za prijavljivanje na posao.Pored toga, moè da se stekne i (vi{a){kolska kvalifikacija, ili da se pro|u osno-ve stru~nog obrazovanja koje se prizna-ju kao deo obuke.

Mere prelaznog sistema ciljano su na-menjene onim svr{enim u~enicima koji,zbog nedovljne zrelosti za obrazovanje,imaju pote{ko}a da na|u mesto za obu-ku u dualnom sistemu. Delotvornost me-ra prelaznog sistema – brza integracija natrì{te rada – je, me|utim, osporavana.Naro~ito u periodima velike nezaposle-nosti, ovaj sistem na sebe preuzima jo{jednu funkciju: {titi mlade ljude od isku-stva rane nezaposlenosti (vidi „Kako du-alno obrazovanje uti~e na nezaposle-nost u kategoriji mladih“, str. 6). Ovaza{titna mera veoma je dragocena, presvega u periodima privrednih kriza. Ipak,broj polaznika u prelaznom sistemu mo-ra stalno kriti~ki da se prati: cilj je da sesvr{eni u~enici {to pre prevedu u sistemdualnog obrazovanja.

Usled demografskih trendova (vidi„Kakav je uticaj demografskih prome-na“, str. 7), a pre svega zahvaljuju}i do-broj ekonomskoj situaciji u Nema~koj,broj polaznika u prelaznom sistemu ve}godinama je u padu. Ipak, i dalje ima pu-no posla: uprkos prelaznom sistemu, go-tovo svaka osma mlada osoba uzrasta iz-me|u 20 i 29 godina nema stru~nu kvali-fikaciju (2012).

[ta o~ekuje u~enika dualnog sistema u preduze}u?

Prete`ni deo obrazovanja odvija se upreduze}u s kojim u~enik dualnog si-stema sklapa ugovor o obrazovanju (vi-di i „[ta defini{e ugovor o stru~nomobrazovanju u dualnom sistemu“).

On, pritom, prolazi razli~ite sekcije obu-ka koje se sprovode prema definisa-nom planu. Pojedina~ne sekcije defini-{u se, dodu{e, individualno, dok su sa-dràji obrazovanja, vremenski okviri i is-

piti jedinstveni na save-znom nivou, i definisani

su takozvanim Ured-bama o obrazovanjuu dualnom sistemu(vidi i „[ta radi dr-

àva“, str. 5).U okviru dela obra-

zovanja koje se odvija upreduze}ima, u~enik u dual-

nom sistemu upoznaje se sa preduze-}em, procesima rada i svakodnevnicomu preduze}u. Uz uputstva, obavlja isteposlove kao i njegov mentor.

Na ovaj na~in ne prenosi se samo zna-nje koje je specifi~no za to preduze}e i zatu struku, ve} u~enik sakuplja i radno is-kustvo koje je va`no za njegov kasniji po-~etak rada u struci.

Ko sme da pruà obuku u dualnom sistemu?

Preduze}a moraju da ispune kriteriju-me koje je definisala dràva, da bi bilaakreditovana kao preduze}a koja pru-àju obuku u dualnom sistemu. Propisirazlikuju kvalifikaciju preduze}a kaomesta za obuku, i li~nu istru~nu kvalifikaciju men-tora. Na~elno, preduze-}e mora biti u stanjuda u~enicima u dual-nom sistemu koje obu-~ava prenese ve{tine iznanja definisane u Ured-bi o stru~nom obrazovanju(vidi i „[ta radi dràva“, str. 5). Za tepotrebe, u~eniku u dualnom sistemumora na raspolaganje da se stavi ade-kvatno opremljeno radno mesto, na ko-jem }e u~enik mo}i da nau~i i uve`baradne korake zna~ajne za odnosno za-nimanje. Tehni~ki ure|aji i pomo}nasredstva koja su za to neophodna (kao,na primer, alati, ma{ine, ure|aji za ser-visiranje i odràvanje) moraju biti savre-meni. Ako preduze}e ne moè da pre-nese neku ve{tinu predvi|enu ured-bom o stru~nom obrazovanju u dual-nom sistemu (zato {to, na primer, nekoristi odre|enu ma{inu u sopstvenoj

proizvodnji), mogu}e je udruìvanje sanekim drugim preduze}em, sa ciljemobrazovanja u dualnom sistemu. U tomslu~aju, u~enik sti~e odgovaraju}u ve-{tinu u nekom drugom preduze}u kojepruà obuku u dualnom sistemu.

Preno{enje ve{tina u preduze}u vr{imentor. On je odgovoran za obuku mla-dih i pored funkcije stru~njaka, on na se-be ~esto preuzima i funkciju vaspita~a.Zbog toga, on mora da ispunjava odre-|ene stru~ne i personalne kriterijume,na primer, ne sme da bude krivi~no ka-`njavan, mora da ima navr{enu 24. go-dinu ìvota, te da je i sam poha|ao iuspe{no zavr{io dualno obrazovanje uistom zanimanju, ili da zahtevane ve{ti-ne moè da prenosi na osnovu dugogo-di{njeg radnog iskustva. Pored toga,mora da bude u stanju da obrazovne sa-dràje samostalno planira, realizuje ikontroli{e. Ove ve{tine mora da dokaèna pisanim i prakti~nim ispitima. Ispiti sepolaù kod nadle`nih komora koje, ko-na~no, akredituju i preduze}e za pruà-nje obuke u dualnom sistemu (vidi i„Kako se vr{i uskla|ivanje me|upreduze}ima“, str. 5).

[ta defini{e ugovor o stru~nom obrazovanju u dualnom sistemu?

Ugovor o stru~nom obrazovanju skla-pa se izme|u preduze}a i u~enika u

dualnom sistemu. O najva`nijimsadràjima ugovora u pregovori-ma odlu~uju, po pravilu, partne-ri u kolektivnom pregovaranju u

odnosnoj bran{i. Pored opisa po-sla i kvalifikacije koju treba ste}i,

ugovor sadrì, na primer, i iznos nakna-de za u~enike u dualnom sistemu, brojdana godi{njeg odmora i duìnu prob-nog rada. Naknada je, po pravilu, pode-ljena u vi{e kategorija i orjenti{e se pre-ma napretku u obrazovanju. Sa ve}imnapretkom u obrazovanju u~enik u du-alnom sistemu moè sve vi{e da se inte-gri{e u redovne procese proizvodnje, testoga dobija i ve}u platu.

Ta~an iznos plate-naknade definisanje, po pravilu, ko-lektivnim ugovo-rom i razlikuje seod bran{e dobran{e. U~enici udualnom sistemudobijaju, prose~no,oko 800 evra mese~no. Uprvoj godini obrazovanja raspon je iz-me|u 374 evra (frizerski zanat) i 879evra (neka zanimanja iz oblasti industri-je, ma{instva i tehnike), dok u tre}oj go-dini obrazovanja plata raste na iznoseizme|u 511 evra (tapetar-dekorater) i1.300 evra (razna zanatska zanimanja).

Dodatno se u ugovoru o stru~nomobrazovanju u dualnom sistemu defini-{u ta~no trajanje obrazovanja i planobrazovanja sa razli~itim sekcijama/sta-nicama obuke. Posebno treba pomenu-ti sveobuhvatnu za{titu od otkaza. Onase primenjuje ~im u~enik u dualnom si-stemu pro|e probni period koji moèda traje izme|u jednog i ~etiri meseca.Dok je u probnom periodu mogu} tre-nutan otkaz bez otkaznog roka, posletoga preduze}e moè da dâ otkaz samo

u slu~aju va`nih razloga. U~enik u dual-nom sistemu, pak i nakon toga, sa otka-znim rokom od ~etiri nedelje, moè daokon~a odnos obrazovanja u dualnomsistemu. Ova sveobuhvatna za{tita odotkaza spre~ava da preduze}a u eko-nomski lo{im periodima otpu{taju u~e-nike u dualnom sistemu pre nego {tooni zavr{e stru~no obrazovanje.

Koje sadràje prenosi stru~na {kola?

Deo obrazovanja usmeren ka praksi ko-ji se odvija u preduze}u dopunjava senastavom u stru~noj {koli. Ona je oba-vezna za sve u~enike u dualnom siste-mu i odràva se u celokupnom periodutrajanja obrazovanja. Zavisno od zani-manja i godine {kolovanja, u~enici u du-alnom sistemu imaju izme|u osam idvanaest ~asova, jedan do dvadana nedeljno. Naro~ito kodzanimanja u dualnom siste-mu sa malim brojem pola-znika moè da se dogodi dase stru~na {kola nalazi navelikoj udaljenosti od predu-ze}a koje pruà obuku. Svako-dnevni odlazak i povratak je zbogtoga gotovo nemogu} za u~enike, te seu tim slu~ajevima nastava odvija ~estou bloku. U~enici u dualnom sistemu iduna period do osam nedelja u kontinui-tetu isklju~ivo u {kolu.

Sadràjno, nastava se deli na dva de-la: prvo na stru~no– teorijske osnove ko-je su prilago|ene zahtevima odnosnogzanimanja u dualnom sistemu (dve tre-}ine nastavnog plana) a drugi deo suop{teobrazovni predmeti poput ne-ma~kog jezika, matematike, politike,ekonomije, sociologije, stranih jezika, re-ligije i sporta (jedna tre}ina nastavnogplana). U predmetu nema~ki jezik u~e-nici u dualnom sistemu ve`baju, na pri-mer, kako da se precizno izraàvaju –usmeno i pisano – {to ~ini vaàn predu-slov za rad u njihovom kasnijem zani-manju. Sadràj nastave u stru~noj {kolidefinisan je okvirnim nastavnim pla-

nom (vidi i „[ta radi dràva“, str. 5)odnosnog zanimanja u dualnom si-

stemu.Nastava je organizovana u ta-

kozvanim „modulima“ (nastav-nim oblastima): stru~ni sadràji i

kompetencije ne prenose se u te-matskim blokovima, ve} se na pri-

meru razra|uju pomo}u realnih situa-cija iz same prakse. Zahvaljuju}i ova-kvom didakti~kom pristupu, stru~ne{kole mogu na bolji na~in da iza|u u su-sret individualnim potrebamasvakog u~enika. Ovo jeprednost, po{to stru~ne{kole imaju veoma {iro-ku ciljnu grupu – svr{e-ne gimnazijalce, u~eni-ke iz realki, op{tih sred-njih {kola (do 10. razreda),i specijalnih {kola.

Nastavni sadràji redovno seproveravaju na ispitima i evidentiraju usvedo~anstvima. Prelaz u narednu godi-nu odvija se nezavisno od ocena. Samo udogovoru sa preduze}em koje pruàobuku, obrazovanje u dualnom sistemumoè da se produì i da se jedna {kolskagodina ponovi.

Koje ispite moraju da poloèu~enici u dualnom sistemu?

Na kraju svakog obrazovanja su obimnizavr{ni ispiti, na kojima se proveravajunastavni sadràji iz ~itavog perioda obra-zovanja. Zavisno od zanimanja u dual-nom sistemu, odràva se i pisani i prakti-~an ispit. Ispiti su jedinstveni na save-znom nivou, i odràvaju se istovremeno,uz identi~ne zadatke. Ispite organizuju isprovode takozvane „komore“, npr. za-natske komore ili industrijske i trgovin-ske (privredne) komore (vidi i „Kako sevr{i uskla|ivanje me|u preduze}i-ma“, str. 5).

Procenat padanja na ispitu od oko de-set posto veoma je nizak. Ako se ne po-loì zavr{ni ispit, on moè da se ponovido dva puta, a potom se smatra kona~nonepoloènim.

Uspe{nim zavr{etkom dualnog obra-zovanja svr{eni u~enik dobija tri svedo-~anstva: jedno od stru~ne {kole, jedno odpreduze}a u kojem se vr{i obuka i dràv-

no priznatu zavr{nu diplomu.U svedo~anstvu iz stru~ne{kole dokumentovana su po-

stignu}a u teorijskom deluobrazovanja. Podrazume-va da su ostvarena {kolskapostignu}a na dovoljnom

nivou. Na~elno, ovo svedo-~anstvo nije nuàn preduslov

za sticanje kvalifikacije za zanima-nje, ali samo sa svedo~anstvom iz stru~-ne {kole svr{eni u~enik ima prohodnostka daljem {kolovanju.

U svedo~anstvu preduze}a koje jepruàlo obuku opisuju se i ocenjuju po-stignu}a u~enika u dualnom sistemu utoku obrazovanja u preduze}u. Ono jesli~no referencama sa radnog mesta ipredstavlja dokaz ste~enog prakti~nogiskustva.

Zavr{nu diplomu izdaje nadle`na ko-mora. Ona je dràvno priznata i omogu-}ava svr{enom u~eniku da se prijavljuje upreduze}ima {irom Nema~ke. Nema~kediplome oobrazovanju u dualnom siste-mu imaju dobar ugled i u inostranstvu.

Koje mogu}nosti u karijeriotvara dualno obrazovanje?

Sistem dualnog obrazovanja nudi mla-dim ljudima raznovrsne mogu}nosti zadalji razvoj. On je tesno povezan sa celo-kupnim sistemom obrazovanja. Tako,nakon zavr{etka obrazovanja u dual-nom sistemu i nekoliko godina radnogiskustva, moè da se stekne kvalifikacijana vi{em nivou: zavisno od zanimanja u

dualnom sistemu, to moè biti za-natski majstor, tehni~ar, speci-

jalista ili specijalizovani admi-nistrator. Ova kvalifikacijaomogu}ava da se samo-stalno vodi sopstveno

preduze}e, i da i sam nosilacovog zvanja pruà obuku

u~enicima u dualnom sistemu.Ovaj nivo kvalifikacija ~esto je sli~an

kvalifikaciji bachelor na univerzitetu. Ot-prilike, svaki peti u~enik u dualnom siste-mu u Nema~koj sti~e to zvanje na vi{emnivou kvalifikacija, i time sebi otvara {an-se za karijeru koje se u inostranstvu popravilu pruàju samo onima sa fakultet-skim diplomama.


Industrija i trgovina

Zanatski sektor

Poljoprivreda

Samostalna zanimanja

ukupno

broj mentora

1 3,1

2,9

2,0

1,7

1

1

1

1,6

1,2

2,2

1

1

1

Nivo neposrednog praćenja učenika u različitim radnim oblastimaOdnos – broj mentora i broj učenika

Nivoneposrednog

pra}enja u~enikasna`no varira zavisno

od bran{e i veli~inepreduze}a.

Oko 21% svihnema~kih

preduze}a pruàobuku u dualnom

sistemu.

Visinanaknade za u~enikeu dualnom sistemu

~ini vaàn sastavni deougovora o obrazovanju

u dualnom sistemu.

U proseku, 9 od 10 u~enika udualnom sistemu

poloì zavr{ni ispit iz prvog

poku{aja.

Svaki petiu~enik u dualnomsistemu {koluje se

posle zavr{etka ovogobrazovanja dalje

za majstorsko zvanje.



Ko èli, nakon zavr{etka obrazovanjau dualnom sistemu moè da stekne iuslov za studije na nekoj visoko{kolskojustanovi (ako nije ve} pre dualnog obra-zovanja poloèna matura). Za to su neo-phodni ili majstorsko zvanje, najmanjetri godine radnog iskustva ili poha|anje{kole koja omogu}ava prohodnost. UNema~koj, mnogi studenti na visoko-{kolskim ustanovama pre po~etka studi-ja zavr{ili su obrazovanje u dualnom si-stemu: 2011. godine je 17 posto bruco-{a iza sebe ve} imalo zavr{eno obrazova-nje u dualnom sistemu. Na visokim {ko-lama strukovnih studija ovaj broj je jo{ve}i – tu je re~ o gotovo svakom drugomstudentu.

Dualno obrazovanje jeste alternati-va za studije, i istovremeno stvara mo-gu}nost upisa na visoko{kolske ustano-ve. Iz tog razloga, ono je i vaàn garantprohodnosti u nema~kom sistemuobrazovanja.

[ta zna~i majstorsko zvanje?

U~enici koji su zavr{ili dualno obrazova-nje imaju mogu}nost da steknu majstor-sko zvanje putem usavr{avanja, odnosnoda, u zavisnosti od odgovaraju}e kvalifi-kacije za dato zanimanje, steknu i zvanjetehni~ar, sertifikovani stru~njak (za odre-|enu oblast) ili sertifikovani komercijali-sta. U~enici moraju da polaù nekoliko is-pita, za koje mogu da se pripremaju uokviru majstorskih obuka. Pored produ-bljenog stru~nog zna-nja, tom prilikom seproverava i znanjeu oblastima po-put ekonomike,prava i stru~nogobrazovanja.

Diploma o zavr-{etku ovog te~aja, ko-jeg ~ine zahtevni sadràji,dràvno je priznata i za{ti}ena, a izdaju jekomore. Na taj na~in obezbe|uju se je-dinstveni visoki standardi kvaliteta na te-ritoriji cele Savezne Republike Nema~ke.Ujedno, ova diploma je i preduslov za vo-|enje vlastitog preduze}a i sticanje mo-gu}nosti obu~avanja u~enika u dualnomsistemu (vidi i ,,Ko sme da pruà obukuu dualnom sistemu“, str. 4). I zato jeovaj te~aj neraskidivo vezan za dualnoobrazovanje, jer se na taj na~in obezbe-|uje preno{enje znanja i iskustva: neka-da{nji {egrti prerastaju u majstore koji }eobu~avati nove {egrte. Istovremeno, sa-dràji usavr{avanja iz oblasti poput eko-nomike ili prava podsti~u slede}i korak upravcu samostalne delatnosti. Brojnamala i srednja preduze}a, od kojih se sa-stoji veliki deo nema~ke privrede, osno-vali su majstori.

Pripremni te~ajevi, u zavisnosti od od-govaraju}eg zanimanja, ko{taju izme|u4.000 evra (mesari i frizeri) i 10.000 evra(elektrotehni~ari). Tome treba dodati inaknade za polaganje ispita pred komo-rama u iznosu od oko 750 evra. Iako je, utom smislu, usavr{avanje i sticanje maj-storskog zvanja vezano za pozama{netro{kove, a iziskuje i dosta vremena, ipakse na taj na~in otvaraju mogu}nosti zasticanje ve}e organizacione odgovorno-sti a time i za ostvarivanje ve}ih prihoda.Time se usavr{avanje pretvara u isplativuinvesticiju. Dràva podsti~e usavr{avanje

i sticanje majstorskog zvanja tako {to, naprimer, odobrava pozajmice pod poseb-no povoljnim uslovima.

[ta radi dràva?

Dràva daje dualnom obrazovanju za-konske okvire i to, pre svega, na tri na~i-na: kroz Zakon o stru~nom obrazovanju,Pravilniko stru~nom obrazovanju i krozOkvirni plan.

Zakon o stru~nom obrazovanju odre-|uje jedinstvene okvirne uslove na teri-toriji cele Savezne Republike Nema~kepo pitanju pruànja stru~nog obrazova-nja. Njime se, izme|u ostalog, reguli{u iobaveze mentora i u~enika u dualnom si-stemu, op{ti uslovi koje treba da ispunepreduze}a koja vr{e obuku, pitanje pri-znavanja zanimanja, naknade za u~enikeu dualnom sistemu i postupak ispitiva-nja. Njime se obezbe|uju standardi kva-liteta, a time se podsti~e prihva}enost di-ploma o ste~enom obrazovanju na teri-toriji cele Nema~ke (ali i na me|unarod-nom planu).

Pravilnik o stru~nom obrazovanju sa-drì zakonski okvir za onaj deo stru~nogobrazovanja koji se odvija u preduze}i-ma. On se posebno ure|uje za svako za-nimanje i sadrì naziv zanimanja, dràv-nu akreditaciju, duìnu trajanja obrazo-vanja, ve{tine i znanja koja se sti~u, ali ikriterijume koje treba da ispune ispiti.Osim toga, njime se utvr|uje i Okvirniplan obrazovanja, te na takav na~in utvr-|uje vremensku i stru~nu strukturu u po-

gledu na~ina preno{enja sadràja zavreme trajanja obrazovanja.

Okvirnim planom, stru~nim {ko-lama propisuju se obavezuju}i na-stavni ciljevi i sadràji nastave za od-

re|eno zanimanje. Svako zanimanjeima poseban individualni okvirni plan.

Usled razli~itih iskustava i obrazovnih ni-voa sa kojima se upisuju u~enici u dualnisistem obrazovanja, okvirni plan formuli-san je sa razlogom na uop{ten i otvorenna~in. I zato sadràji nastavnog plana mo-gu da variraju od pokrajine do pokrajineu Nema~koj.

Da bi segmenti obrazovanja koji sesti~u u preduze}u i oni koji se sti~u usrednjoj stru~noj {koli usaglasili sadràjei vremenske tokove, potrebno je da u~e-snici u ovom obrazovnom procesu uspo-stave tesnu koordinaciju. Pri tom, bitnoje da se pri utvr|ivanju okvira uzme u ob-zir i stru~no mi{ljenje preduze}a i sindi-kata. Jer oni mogu da daju najbolju pro-cenu o tome kakvi nastavni sadràji jesupotrebni, koji obrazovni profili moraju dase reformi{u i koji obrazovni profili (zani-manja) moraju tek da se uvedu, ili da seukinu (vidi i ,,Ko sve u~estvuje u od-lu~ivanju o uvo|enju novih zani-manja u dualni sistem“).

Za{to su dualnom sistemuobrazovanja potrebni sindikati?

Zakon o dualnom obrazovanju predvi|ada poslodavci, zaposleni i dràva trebazajedno da utvrde okvirne uslove za du-

alno obrazovanje. Pri tome, sindikati pre-uzimaju nekoliko va`nih funkcija.

U okviru kolektivnih ugovora, oni za-jedno sa asocijacijama poslodavaca od-re|uju okvirne uslove za ugovore o obra-zovanju u dualnom sistemu. Sindikati, iz-me|u ostalog, sporazumno donose od-luke o visini naknade za u~enike u dual-nom sistemu, o broju neradnih dana i oduìni trajanja probnog rada. ak produ-àvanje radnog odnosa u~enika u dual-nom sistemu obrazovanja na odre|enovreme nakon zavr{enog obrazovanjamoè da bude sastavni deo kolektivnogugovora (u tom smislu vidi i „[ta defi-ni{e ugovor o stru~nom obrazovanjuu dualnom sistemu“, str. 4).

Osim toga, sindikati, isto kao i predu-ze}a, mogu da podnesu predloge o usa-vr{avanju ili uvo|enju novih zanimanja udualni sistem obrazovanja i uklju~eni suu proces razrade tih predloga u daljemtoku postupka (vidi i „Ko sve u~estvujeu odlu~ivanju o uvo|enju novih zani-manja u dualni sistem“).

I kod prakti~nog postupka obezbe|i-vanja kvaliteta obuke u preduze}u, sindi-kati pruàju vaàn doprinos, tako {to pre-uzimaju konsultantsku funkciju za ~lano-ve saveta zaposlenih. Oni nadziru obra-zovnu praksu, oni su partneri kojima mla-di polaznici mogu da se obrate, a u slu~a-ju sukoba, oni doprinose njihovom razre-{avanju, i ukazuju na nepravilnosti.

Svaki u~enik u dualnom obrazovanjumoè da bude ~lan nekog sindikata. Svo-jim ~lanstvom u sindikatu, on automat-ski sti~e pravnu za{titu po osnovu propi-sa iz domena radnog prava, socijalnogprava i propisa o obrazovanju, i moè dazatraì konsultacije sa svojim sindikatom.Mese~na ~lanarina odre|uje se procen-tualno, na osnovu bruto zarade.

Najve}i sindikati u Nema~koj su „IGMetall“ (industrijski sindikat metalur-{kog sektora) koji broji 2,3 miliona ~la-nova, i Ujedinjeni sindikat uslu`nih de-latnosti „Ver.di“ sa 2,2 miliona ~lanova.Ukupno 20 odsto Nemaca je sindikalnoorganizovano.

[ta pruàju preduze}a u sistemu dualnog obrazovanja?

Preduze}a igraju klju~nu ulogu u okvirusistema dualnog obrazovanja. Ona, uskladu sa svojim potrebama obezbe|u-ju mesta za obuku u dualnom sistemuobrazovanja, pla}aju naknadu za obukuu dualnom sistemu, i odgovorna su zasticanje prakti~nih sadràja obuke upreduze}ima. Preduze}a preuzimaju od-govornost da njihovi u~enici u dualnom

sistemu obrazovanja steknu kvalifi-kacije utvr|ene Pravilni-

kom o stru~nom obra-zovanju za vreme du-alnog obrazovanja, ida pred kraj obrazo-vanja poloè zavr{ni

ispit.Oko ~etvrtine u~eni-

ka u sistemu dualnog obra-zovanja nije napunilo jo{ 17 go-

dina, na po~etku tog obrazovanja, takoda mentor koji je zaduèn za u~enika upreduze}u, preuzima na sebe i vaspitnufunkciju. U tom smislu on upu}uje svojeu~enike, na primer, da poha|aju i stru~-nu {kolu.

Obezbe|ivanje mesta za obrazova-nje u dualnom sistemu odvija se na do-brovoljnoj bazi, dok istovremeno, obu-ka moè da se vr{i samo u adekvatnimobrazovnim ustanovama. Pored ade-kvatne opreme, potrebno je pre svega ili~no i stru~no dovoljno kvalifikovanoosoblje koje }e se baviti obukom (vidi i„Ko sme da pruà obuku u dualnomsistemu?“, str. 4). Prema tome, makar

jedno stru~no lice, koje je zaposleno upreduze}u, mora da stekne dodatnukvalifikaciju za mentora. Ve{tine i znanjakoji su potrebni u te svrhe utvr|uje dr-àva. Preduze}e je, izme|u ostalog, mo-tivisano da sprovodi obuku u dualnomsistemu obrazovanja, po{to mu poslepostupka obuke stoji na raspolaganjuvisoko kvalifikovana mlada radna snaga(vidi i „Za{to se preduze}ima isplatida pruàju obuku u dualnom siste-mu?“, str. 6).

U proseku, svako peto preduze}e uNema~koj samo organizuje obuku u okvi-

ru sistema dualnog obrazovanja. Skorodve tre}ine u~enika u du-alnom sistemu obu~a-va se u velikim i sred-njim preduze}ima.Obuka u malim i mi-kro preduze}ima, zarazliku od toga, ve}godinama beleì pad.

Kako se vr{i uskla|ivanje me|u preduze}ima?

Sva preduze}a su, u zavisnosti od svojedelatnosti odnosno od svog sektora, or-ganizovana u takozvane komore. ^lan-stvo u komori je obavezno za svako pred-uze}e odnosno za svako lice sa slobod-nim zanimanjem. Komore se staraju o za-stupanju interesa svojih ~lanova pred dr-

àvom. Kada je re~ o dualnom obrazova-nju, one igraju va`nu organizacionu ulo-gu. One konsultuju, prate i nadziru sistemobuke u preduze}ima, evidentiraju ugo-vore o obrazovanju u dualnom sistemu, apred njima se polaù i ispiti. Pored toga,one donose odluke i nadziru osposoblje-nost preduze}a u kojem se odvija obuka,kao i kvalifikacije mentora. Pomo}u ko-mora, firme samostalno obezbe|uju kva-litet obrazovanja u preduze}ima. Na tajna~in se i prilikom pruànja dualnogobrazovanja obezbe|uje ve}i stepen po-vezanosti sa praksom.

Ko sve u~estvuje u odlu~ivanjuo uvo|enju novih zanimanja u

dualni sistem?

Svako zanimanje ima svoj posebanzakonski okvir u obliku Pravilnika ostru~nom obrazovanju i Okvirnog pla-

na (vidi i „[ta radi dràva?“). Konkret-no ure|ivanje datog zanimanja sprovodi

komore

Zadaci komore

Novi

Modernizovani

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

5

10

15

20

25

30

Broj obrađenih obrazovnih profilaNovi i modernizovani obrazovni profili

Preduze}aneposredno

primaju u radni odnosdva od tri u~enika

koji su bili na obuci u tim

preduze}ima.

Od 2001.reformisano je

194 obrazovnihprofila a uvedeno

je 48 novih profila.

Kada steknumajstorsko zvanje,

mehatroni~arizara|uju dvostruko

vi{e nego po zavr{etku stru~ne

{kole.



se propisanim postupkom kojim se regu-li{e i u~estvovanje uklju~enih aktera u rea-lizaciji (preduze}a, sindikata i srednjihstru~nih {kola). Ako odre|eni obrazovniprofili vi{e ne odgovaraju potreba-ma trì{ta rada, oni ovim postup-kom mogu da se reformi{u iliukinu. Istovremeno, ovim po-stupkom mogu da se uvedu inova zanimanja.

Impuls za inovacije daju, popravilu, sindikati, strukovna udru-ènja ili preduze}a. Izvesni koordinaci-oni odbor, u kojem su zastupljeni pred-stavnici sa saveznog i pokrajinskog nivoa,odlu~uje o pokretanju ovakvog postup-ka. U slu~aju dono{enja pozitivne odlu-ke, dràvni akteri, predstavnici sindikatai asocijacija poslodavaca u odborima iz-ra|uju Pravilnik o stru~nom obrazovanjui Okvirni plan. Odluke se na~elno donosekonsenzualno.

Kako se finansira sistem dualnog obrazovanja?

Sli~no kao i kod podele nadle`nosti u po-gledu organizacije i realizacije, kod siste-ma dualnog obrazovanja i tro{kovi seraspore|uju na uklju~ene aktere (savezninivo, pokrajine i privreda). Pritom, privre-da snosi oko dve tre}ine tih tro{kova, jed-nu ~etvrtinu snose savezna dràva i po-

krajine, dok ostatak snosi Savezna agen-cija za rad.

Savezna agencija za rad u Nema~kojstara se o aktivnoj i pasivnoj politi-

ci prema trì{tu rada. Ona senajve}im delom finansira

doprinosima zaposlenihlica kao obveznika pla}a-nja doprinosa socijalnogosiguranja. Pored toga,

ova Agencija dobija i sred-stva iz dràvnog budèta.

Koje tro{kove imaju preduze}a?

Preduze}a finansiraju prakti~ni deostru~nog obrazovanja. Pod njim se pod-razumevaju, na primer, tro{kovi nakna-de za angaòvanje u~enika u dualnomobrazovanju, naknade za mentore, tro-

{kovi radnog mesta, tro{kovi radioniceu kojoj se vr{i obuka, i nastave koja seodvija u preduze}u. Me|utim, ne trebazaboraviti ni indirektne tro{kove, kao{to su, na primer, naknade koje se pla}a-ju komori.

U proseku, za jednog u~enika u du-alnom sistemu jedno nema~ko predu-ze}e mora da izdvoji 17.933 evra godi-{nje. Naknada za u~enika u dualnom si-stemu ~ini 62 posto od tog iznosa, i ti-me predstavlja najve}u stavku tro{ko-va. Po{to u~enici u dualnom sistemutokom tri ili ~etiri dana u potpunostiu~estvuju u radu u preduze}u, naravnoda naspram ovih tro{kova treba imatina umu i prihode (koji se ostvaruju nji-hovim angaòvanjem). U proseku, je-dan u~enik u dualnom sistemu obrazo-vanja na godi{njem nivou u~estvuje uostvarivanju prihoda u visini od 12.535eva. Neto-tro{kovi u visini od 5.398evra godi{nje su znatno niì od toga(2012/2013).

Za{to se preduze}ima isplati da pruàju obuku u dualnom sistemu?

Preduze}a imaju valjane razloge iz ko-jih ulaù u dualni sistem obrazovanja, i{to, uprkos tro{kovima koji nastaju (vi-di i „Koje tro{kove imaju preduze-}a?“) obezbe|uju mesta za obuku u~e-nika u dualnom sistemu. Jedna odprednosti ogleda se u njihovom pravuna u~estvovanje u dono{enju odluka osadràjima tog obrazovanja. Po{to ima-ju pravo da u~estvuju u dono{enju od-luka o pitanjima koje ve{tine i znanja }eu~enici ubudu}e sticati, na taj na~inobezbe|uju da stru~ni kadrovi buduobu~eni u skladu sa njihovim zahtevi-ma i potrebama. Po{to je preduze}imasve teè da na eksternom trì{tu radaregrutuju stru~nu radnu snagu èlje-nog profila, glavni razlog kojim se ruko-vode preduze}a jeste da obezbede(sopstveni) izbor stru~nih kadrova.

Pored toga, preduze}a putem dual-nog obrazovanja mogu da pobolj{aju isvoj kadrovski izbor. Tokom dvogodi-{njeg odnosno trogodi{njeg periodaobuke, preduze}a odli~no upoznaju svo-je u~enike u dualnom sistemu i imajupriliku da bolje procene da li se oni ukla-paju u firmu i postoje}i tim. Na taj na~inse umanjuje rizik zapo{ljavanja pogre-{ne osobe. Istovremeno mogu i da u{te-de tro{kove selekcije nove radne snage(davanje oglasa, intervjui sa kandidati-ma, formiranje komisija za izbor kandi-data, i tako dalje), i dugotrajnog uhoda-vanja u posao, ako posle obuke u svojkolektiv preuzmu u~enike koji su obu~a-vani kod njih.

Ako, pored toga, preduze}e obezbe-di dobru obuku, ono time postiè i efekatsna`nog vezivanja. Mladi polaznici ose-}aju se kao deo kolektiva i uglavnom e-le da se zaposle u preduze}u po zavr{et-ku obuke. To nema samo pozitivan uticajna njihovu radnu motivaciju kada kasni-je budu zaposleni u tom preduze}u, ve}pove}ava i stepen njihove lojalnosti pre-ma firmi. Oni ~esto ostaju duè u radnomodnosu ~ime se smanjuje i fluktuacijaunutar kolektiva. Time se postiù i pozi-tivni efekti u odnosu na produktivnost.

Usled demografskih trendova u Ne-ma~koj (vidi i „Kakav je uticaj demo-grafskih promena?“, str. 7) pove}ava sei opasnost od sve ve}eg nedostatka stru~-

ne radne snage. Na taj na~in se za predu-ze}a pove}ava korist od dualnog sistemaobrazovanja, a time i njihova spremnostda obezbede dovoljan broj mesta za obu-ku u okviru dualnog sistema.

Koliko dualno obrazovanje ko{ta dràvu?

Savezna dràva i pokrajine snose tro{ko-ve srednjih stru~nih {kola, u koje, poredtro{kova za zaposlene, prostor i nastavnasredstva, spadaju i investicije. Pored to-ga, savezna dràva i pokrajine u periodi-ma napregnutog stanja na trì{tu, za po-trebe obrazovanja u dualnom sistemu fi-nansiraju i dodatne programe obrazova-nja (vidi i „[ta rade mladi koji ne pro-na|u mesto za obrazovanje u dual-

nom sistemu?“ i „Kada se primenjujeprelazni sistem?“, str. 3).

U pore|enju s drugim obrazovnim si-stemima u kojima se nastava u celiniodràva u {kolskim ustanovama, kao, naprimer, kod sistema visokog obrazova-nja, sistem dualnog obrazovanja relativ-no je povoljan za dràvu. Dràva na go-di{njem nivou potro{i oko 2.700 evra pou~eniku u dualnom sistemu. U pore|e-nju s tim, godi{nji rashodi za studentakre}u se oko 8.200 evra, ~ime bitno pre-laze taj iznos (2011).

Sa 10,3 milijarde evra godi{nje, drà-va izdvaja oko 7 odsto svog celokupnogbudèta za obrazovanje za potrebe siste-ma dualnog obrazovanja.

Kako dualno obrazovanje uti~e na nezaposlenost u kategoriji mladih?

Dualni sistem obrazovanja olak{ava mla-dim polaznicima nesmetan prelazak iz{kole u zanimanje. Po{to su obrazovniprofili uskla|eni sa potrebama preduze-}a, time je obezbe|eno i da na trì{tu ra-da postoji potra`nja za kvalifikacijamakoje su stekli svr{eni u~enici.

Savezna agencija za rad: 1,1

Savezni i pokrajinski nivo: 8,0

Raspodela troškova za stručno obrazovanjeApsolutni troškovi iskazani u milijardama evra

predlog novog Pravilnika

predlog (novog)Okvirnog plana

Poslodavci ili

sindikati identifikuju

nove poslove koji

zajedno sa predstavnicima saveznog

nivoa vlasti ugovaraju okvirne

uslove za onaj deo (novog)

dela (novog) obrazovnog profila

na saveznom i pokrajinskom

nivou koji se odvija u školama

za (novi) obrazovni profil

Postupak usaglašavanja zakonskih okvirnih uslova

Ostali troškovi:1.866 evra

Troškovi osnovnihsredstava imaterijalnitroškovi:925 evra

troškovi po osnovu zaradementora: 4.125 evra

Troškovi po osnovu naknade

11.018 evra

Raspodela troškova po učeniku u dualnom sistemu na godišnjem nivouŠkolska 2012/2013, iznosi iskazani u evrima


0

20.000

40.000

60.000

80.000

100.000

62.9

00

21.9

00

19.4

00

21.9

00

19.4

00

21.9

00

19.4

00

94.9

00

101.0

00

Osnovna školaDalji vid obrazovanja

tip 1 tip 2 tip 3

Dalji vid obrazovanja

tip 1:5 godina opšte srednje škole3 godine dualnogobrazovanja

tip 2:6 godina „realke“3 godine dualnog obrazovanje1 godina više

4,4 godine diploma

tip 3:9 godina gimnazije3,3 godine osnovnihakademskih studija(„bachelor“)2,2 godine diplomskihakademskih studija(„master“) nanekom univerzitetu

Rashodi prema odabranim vrstama obrazovanjaKumulirani rashodi, iznosi dati u evrima

Skoro 7 postodr�avnog bud�eta

za obrazovanjeizdvaja se za sistem

dualnogobrazovanja.



Ocene u~enika iz {kola u prvom redudaju informaciju o ste~enim teoretskimznanjima svr{enih u~enika. Ovi mladi lju-di u toj fazi uglavnom jo{ nisu u stanju dadokaù sposobnost prilago|avanja u hi-jerarhiji u preduze}u, timskom radu ilisposobnost da primene teoretsko znanjeu praksi. Zato preduze}a ~esto daju pred-nost kandidatima koji su ve} stekli izve-sno radno iskustvo, koje na osnovu pod-nesenog svedo~anstva o oceni rada bo-lje mogu da procene i predvide da li seuklapaju.

Sistem dualnog obrazovanja je u sta-nju da ukloni ili makar ublaì taj nedosta-tak prilikom konkurisanja za prvi posao.Svr{eni u~enici jo{ za vreme trajanja obu-ke skupljaju prakti~na iskustva koja seutvr|uju u svedo~anstvima o radu. Osimtoga, preko dela obuke koji se odvija upreduze}u uspostavlja se tesna veza iz-me|u u~enika i privrede. Na taj na~in semladim ljudima olak{ava prelazak izobrazovanja u zanimanje: preduze}a pri-maju direktno u stalni radni odnos goto-vo dve tre}ine u~enika koji su u njima po-ha|ali i prakti~an deo obrazovanja.

U periodu ekonomske krize, mladi lju-di na trì{tu rada nalaze se u posebno ne-zavidnom poloàju. Kada su primoranada otpu{taju zaposlene, preduze}a seuglavnom opra{taju od onih zaposlenih~iji je sta` u preduze}u najkra}i. Istovre-meno prestaju i da otvaraju nova radnamesta. Sistem dualnog obrazovanja mo-è da ublaì takav rizik. Dalekose`na za{ti-ta od otkaza (vidi i „[ta defini{e ugovoro stru~nom obrazovanju u dualnom si-stemu?“, str. 4) u~enika u dualnom siste-mu nakon probnog perioda spre~ava dase u periodima ekonomskih kriza nepo-sredno pove}avaju stope nezaposlenostime|u mladima i da se stvori „generacijabez stru~nih kvalifikacija“. Sa 7,1 posto,Nema~ka je 2014. godine imala najniùstopu nezaposlenosti me|u mladima uEvropi ~ime se kretala daleko ispod pro-se~nih vrednosti u Evropi koje su utvr|e-ne na nivou oko 21,2 posto.

Nezaposlenost se, naro~ito tokommladosti, posebno sna`no reflektuje nadalji tok profesionalne karijere i zatouglavnom dovodi do velikih posledi~nihtro{kova. Sistem dualnog obrazovanjamoè da smanji te posledi~ne tro{kove, izato je to sistem koji donosi prednosti ce-lokupnom dru{tvu.

Za{to se svr{eni u~enici opredeljuju za dualno obrazovanje?

U~enicima u sistemu dualnog obrazova-nja se na osnovu kvalitetnih i dràvno pri-znatih kvalifikacija pruàju odli~ni izgle-di na trì{tu rada.

U proseku, dvoje od troje u~enika udualnom sistemu posle zavr{enog stru~-nog obrazovanja direktno biva zaposle-no u kolektivu preduze}a u kojem su po-ha|ali obuku za vreme {kolovanja. Pri-tom, u zavisnosti od veli~ine samogpreduze}a varira i praksa datog preduze-}a za primanje u~enika u stalni radni od-nos nakon zavr{etka {kolovanja. [to jeve}e preduze}e, utoliko je i ve}a potrebaza novim stru~nim kadrovima. Ta okol-nost povoljno uti~e i na verovatno}u dau~enik (po zavr{etku {kolovanja) pre|e ustalni radni odnos.

Sa prose~nih 800 evra mese~no, ovanaknada za vreme {kolovanja u~enicimau dualnom sistemu omogu}ava jo{ u ra-noj fazi njihovog ìvota visok stepen fi-nansijske samostalnosti. I zato je dualnoobrazovanje i po tom osnovu atraktivnaalternativa, ako se uporedi sa visoko{kol-skim obrazovanjem, prilikom kojeg stu-denti, za po~etak, moraju da snose samotro{kove.

Opcije daljeg usavr{avanja posle du-alnog obrazovanja omogu}uju i jo{ je-dan vid karijere, koji delimi~no moè daobezbedi i ve}e zarade od zanimanja savisoko{kolskom spremom. U tom smislu,prose~na godi{nja zarada lica sa zvanjemmajstora ili tehni~ara kre}e se oko 42.000evra, ~ime je za oko 8.000 evra ve}a odzarade koju ostvari novinar sa visoko{kol-skom spremom i dvogodi{njim radnimiskustvom. Isto tako, i stope nezaposle-nosti me|u majstorima/tehni~arima iakademskim gra|anima, koje se kre}uoko 2,9 odnosno 3,0 posto kod mu{kara-ca, i 3,7 odnosno 4,0 posto kod ena, go-tovo su identi~ne.

Dobri izgledi za zaradu istovremenoumanjuju i opasnost da svr{eni u~enici udualnom sistemu na|u zaposlenje u sek-toru „minimalaca“ (ispod dve tre}inesrednje zarade). Dok 40,7 odsto zaposle-nih lica bez stru~nih kvalifikacija radi usektoru minimalaca, u taj sektor spadasamo 17,6 posto onih lica koja su steklakvalifikaciju dualnog obrazovanja. Kodsvr{enih u~enika koji posle toga nastaveda se usavr{avaju u cilju sticanja zvanjamajstora, ovaj rizik opada ~ak na 4,8 po-sto i po tom osnovu kre}e se, otprilike, nanivou rizika koji vaì i za lica sa visokom{kolskom spremom.

Kakav uticaj ima globalizacija?

U okvirima globalnih ekonomskih odno-sa, poznavanje stranih jezika i interkultur-na kompetencija u mnogim preduze}i-ma predstavljaju vaàn kompetitivni fak-tor, dok ste~ena iskustva u inostranstvuu sve ve}oj meri postaju kriterijum kojiuti~e na odluku o dobijanju radnog me-sta. Da bi i u budu}nosti ostao atraktivanza mlade ljude, dualni sistem obrazova-nja mora da postane „internacionalniji“.

Zakon o stru~nom obrazovanju (vidii „[ta radi dràva?“, str. 5) predvi|a imogu}nost da se do ~etvrtine obrazova-nja poha|a u inostranstvu. Period prove-den u sistemu obrazovanja u inostran-stvu moè da se prizna u~enicima u du-alnom sistemu u Nema~koj. Me|u-tim, do sada samo ~etiri postosvih u~enika koristi tu mogu}-nost. U pore|enju sa ovim po-dacima, u me|uvremenu, sko-ro tre}ina studenata iz Nema~-ke u okvirima svojih studija od-lazi u inostranstvo.

Prepreke predstavljaju, na pri-mer, razli~iti sadràji obrazovanja i pra-vilnici o ispitima, {to je pra}eno odgova-raju}im problemima prilikom uzajam-nog priznavanja stru~nih kvalifikacija. Uzto, u~enici ~esto ne poznaju dovoljno nistrani jezik. Strani jezici u pravilnicima ostru~nom obrazovanju i u Okvirnim pla-novima za sada igraju samo sporednuulogu.

Da bi se dalje podstakla internaciona-lizacija dualnog obrazovanja, savezni ni-vo vlasti u SRN i Evropska unija razvili surazli~ite programe za podsticanje. U tomsmislu, na primer, Erasmus+ promovi{eprekograni~ne boravke u inostranstvu uvidu stru~nih praksi, segmenata obuke ilimera usavr{avanja.

Istovremeno, sve ve}i broj preduze}apreko sopstvenih programa obezbe|ujeda se period u okviru stru~nog obrazova-nja, koji su njihovi polaznici proveli u ino-stranstvu, prizna u okviru vlastitih pro-grama. Paralelno s tim, uvedeni su ~itaviprogrami stru~nog obrazovanja sa inter-nacionalnim usmerenjem (na primer,obrazovni smer evropskog sekretara,evropskog inokorespondenta ili evro-ko-mercijaliste).

Kakav je uticaj demografskih promena?

Konstantno niska stopa prira{taja, uz isto-vremeno sve duì ivotni vek u Nema~kojdovodi do sve manjeg broja (u proseku)sve starijih stanovnika. Ove takozvane de-mografske promene odraàvaju se i nabroj u~enika koji zavr{avaju {kole: do2025, broj u~enika }e se, prema nekim

prognozama, smanjiti za nepunih 20 po-sto. U tom smislu opada i broj potencijal-nih u~enika koji se upisuju u dualni sistemobrazovanja. Me|utim, od trenutka po-novnog ujedinjenja dve Nema~ke, pad

beleì i broj ponu|enih me-sta za obrazovanje u

dualnom sistemu uNema~koj.

Istovremeno,tokom prethodnihgodina porastao je

i broj nepopunjenihmesta za obrazova-

nje u dualnom sistemukao i broj kandidata koji

bezuspe{no konkuri{u za takva mesta.Razlog tome je da i ponuda mesta zaobrazovanje u dualnom sistemu i potra-`nja za takvim mestima beleì sna`neoscilacije, i to kako od regiona do regio-na, tako i u zavisnosti od razli~itih obra-zovnih profila. Uspe{na potraga za me-stom obrazovanja u dualnom sistemuzavisi}e ubudu}e, iz tog razloga, u velikojmeri od mobilnosti mladih polaznika.

Kako sve manji broj u~enikauti~e na preduze}a?

Sve manji broj svr{enih u~enika u dual-nom sistemu obrazovanja vr{i snaàn uti-caj na trì{te obrazovnih mesta u dual-nom sistemu: u pro{losti su preduze}a,po pravilu, mogla od velikog broja kan-didata da izaberu one koji su bili najade-kvatniji. Danas, mesta za obrazovanje udualnom sistemu ~esto ostaju nepopu-njena, zato {to nije bilo mogu}e prona}iodgovaraju}e u~enike u dualnom siste-mu obrazovanja.

Da bi se prevazi{ao ovaj „manjak“kandidata za mesta obrazovanja u dual-nom sistemu, savezna dràva i preduze-}a po~inju sistematski da uve}avaju kru-gove potencijalnih kandidata: s jednestrane, tako {to se me|u svr{enim u~eni-cima bolje integri{u i podsti~u oni mladiljudi koji su i prethodno imali nepovolj-niji status, kao, na primer, u~enici sa sla-bijim uspehom ili mladi ljudi sa migraci-onim poreklom. S druge strane, direktnose oslovljavaju i oni ljudi koji nisu nepo-sredno posle {kole po~eli sa obrazova-njem u dualnom sistemu. Kontinuirano

raste onaj udeo u~enika u dualnom si-stemu koji je prilikom otpo~injanja obra-zovanja u dualnom sistemu ve} navr{io24. godinu ivota: danas oni ~ine gotovo10 posto svih u~enika koji zapo~inju svo-je obrazovanje u dualnom sistemu. Istotako, i mlade majke i o~evi dobijaju nazna~aju kao nova ciljna grupa. Skoro50% majki mla|ih od 24 godine i goto-vo tre}ina mladih o~eva, 2001. godine,nije imalo ni stru~nu kvalifikaciju u ne-kom zanimanju niti su ikada poha|aliobrazovanje u dualnom sistemu. Njimaje upu}ena ponuda da na osnovu obra-zovanja u dualnom sistemu sa nepunimradnim vremenom olak{aju spajanje po-rodi~nih obaveza i obrazovanja u dual-nom sistemu.

Ovo {irenje spektra ciljnih grupa dovo-di do sve ve}e heterogenosti u~enika u du-alnom sistemu obrazovanja, ~ime se pred-uze}a i srednje stru~ne {kole stavljaju prednove izazove. Naime, i jedni i drugi u ve}ojmeri nego do sada moraju da preuzmuvaspitnu funkciju. Taj zadatak sve je te i zare{avanje usled rastu}e prose~ne starosnedobi u~enika. U cilju pruànja podr{kepreduze}ima trenutno se testira model„obrazovanja u dualnom sistemu uz asi-stenciju“. Kada je re~ o polaznicima za kojesu neophodne mere podsticanja, predu-ze}ima se pruà podr{ka u vidu profesio-nalne pedago{ke pripreme i pra}enja odstrane tre}e ustanove-nosioca.

Istovremeno, preduze}a su – i poreddrasti~nih razlika u kapacitetima u~enika– i dalje du`na da obezbede visok kvali-tet dualnog obrazovanja. Samo na taj na-~in, ovaj sistem osta}e i u budu}nostiatraktivan i za svr{ene u~enike ve}eg ka-paciteta.

Kako dualno obrazovanje moè da se poveè sa visoko{kolskim ustanovama?

U Nema~koj, ve} duè vreme prati setrend ka sticanju visoko{kolske spreme:prime}eno je da, i pored sve manjeg bro-ja u~enika koji zavr{avaju {kole, u Ne-ma~koj stalno raste broj polaznika viso-ko{kolskih ustanova. Dualni sistem obra-zovanja u sve ve}oj meri ulazi u konku-renciju sa visokom {kolama oko pridobi-janja svr{enih u~enika.

98–101

94–97

90–93

86–89

82–85

obrazovanje, stanje 2014.

Kandidati za mesta obrazovanja u dualnom sistemu i ponuđena mestaBroj ponuđenih mesta za obrazovanje u dualnom sistemu na 100 kandidata

U proseku, nasaveznom nivou, 2014.

godine zabeleèno je po100 kandidata na

93 ponu|ena mesta za obrazovanje udualnom sistemu.

Izvor: Savezni zavod za statistiku

99/00 01/02 03/04 05/06 07/08 09/10 11/12 13/14

200.000

300.000

400.000

500.000

Polaznici visokih škola u NemačkojBroj studenata koji započinju studije u zimskom semestru



Iz tog razloga, tokom prethodnih go-dina poku{alo se da se dualni sistemobrazovanja bolje poveè sa visoko{kol-skim sistemom, kako bi se pove}ala pro-

hodnost izme|u ova dva siste-ma. S jedne strane, sa

saveznog nivoasu pokrenuteinicijative kojetreba da olak-{aju prelazak

studenata, kojisu prekinuli studi-

je, na dualni sistemobrazovanja. S druge strane,

uvo|enjem dualnih studijskih grupa“ (vi-di „Sta su dualne studije?“) u sve ve}ojmeri se na visoko{kolski sistem prenosefaktori uspeha prakti~no usmerenog du-alnog obrazovanja – i tesna saradnja iz-me|u preduze}a i obrazovnih ustanova.

[ta su dualne studije?

Dualne studije su visoko{kolske studijesa ~vrsto integrisanim periodima prakseu nekom preduze}u. Proces u~enja od-vija se na dva mesta, isto kao i u okvirudualnog obrazovanja: teorija se u~i u vi-soko{kolskoj ustanovi dok se praksa sti-~e u preduze}u. Pritom, nastavni sadrà-ji me|usobno su detaljno usagla{eni. Idok kod dualnog obrazovanja nisu pred-vi|eni nikakvi formalni kriterijumi za up-is, studenti dualnih studija moraju pret-hodno da steknu spremu na osnovu ko-je sti~u prohodnost ka visokim ili stru~-nim visokim {kolama. Uz to, oni morajuda prona|u i preduze}e u kojem }e po-ha|ati predvi|ene periode prakse. Sapreduze}em zaklju~uju ugovor o obra-

zovanju u dualnom sistemu (vidi i „[tadefini{e ugovor o stru~nom obrazo-vanju u dualnom sistemu?“, str. 4), ko-jim se, izme|u ostalog, utvr|uje i visinanjihove zarade.

Na~elno, dualne studije predvi|ajudva modela stru~nog obrazovanja za pr-vo zanimanje. Dualne studije sa integri-sanim sistemom dualnog obrazovanjapovezuju neko priznato stru~no obrazo-vanje sa visoko{kolskim studijama. Pri-tom, same studije zamenjuju i potrebupoha|anja stru~ne {kole, pri ~emu stu-denti, u nekih ~etiri do ~etiri i po godine,mogu da steknu kako diplomu visoke{kole, tako i kvalifikacije za odgovaraju-}e zanimanje. Dualne studije sa integri-sanom praksom sastoje se od duìh pe-rioda studija u visokoj {koli i blokovaprakse za vreme raspusta izme|u seme-stara. Ovaj oblik dualnih studija sa inte-grisanom praksom traje oko tri do tri ipo godine, posle ~ega se sti~e visoko-{kolska sprema – ali se ne dobija i kvali-fikacija za dato zanimanje. Pored toga,svr{enim u~enicima dualnog obrazova-nja ili zainteresovanima za studije na ras-polaganju stoje i stru~no integrativnedualne studije za koje postoji prohod-nost i bez uslova potrebnih zaupis visoke {kole ili stru~nevisoke {kole.

Dualni sistem ~inisna`no uvezivanje prak-se sa teoretskim obrazo-vanjem na visoko{kol-skom nivou, i time pruàodgovor na sve ve}i broj u~e-nika koji maturiraju u gimnazijama.Kao alternativa redovnom sistemu studi-ja, ovaj vid obrazovanja nailazi na sve ve-}e interesovanje studenata. Pri tome,u~enici koji su maturirali u gimnazijamaa koji poti~u iz doma}instava bez visoko-{kolske spreme naro~ito ~esto se odlu~u-ju za dualne studije.

Kako se menjaju zahtevi usled digitalizacije?

[iroke oblasti na{eg ivota u sve ve}oj me-ri se digitalno evidentiraju i odlaù na ~u-vanje: podaci se pretvaraju u resurs bu-du}nosti. Stvaraju se nove oblasti poslo-vanja dok se stare reformi{u da bi bile efi-kasnije. Ciklusi inovacija sve vi{e se ubrza-vaju dok se proizvodi prilago|avaju indi-vidualnim eljama korisnika. U tom smislu,proces proizvodnje stavlja se pred potpu-no nove zahteve: fleksibilnost i brza prila-godljivost sve vi{e dobijaju na zna~aju.

Digitalne promene u privredi menjajupolja rada u mnogim zanimanjima i krei-raju nove obrazovne profile. U tom smislusu, na primer, dobila na zna~aju zanimanjapoput licenciranog informati~ara, kreato-ra medija, mehatroni~ara ili sistemskogelektroni~ara. Druga zanimanja nestaja}esve vi{e sa scene. Da bi dualno obrazova-nje i u budu}nosti moglo da obezbedi sta-bilnu karijeru i prihode, potrebno je da seredefini{u i reformi{u kompetencije kojese u okviru njega sti~u.

Doìvotno u~enje, interdisciplinarnipristup i na~in rada, IT i medijska kompe-tencija, ali i sposobnost za rukovanje ma-

{inama i umreènim sistemima svevi{e dobijaju na zna~aju. Treba

po}i od toga da }e ove ve{tineubudu}e biti potrebne u go-tovo svim zanimanjima, i za-to je neophodno da se njiho-

vo sticanje u ve}oj meri inte-gri{e u sistem dualnog obrazo-

vanja. U tom smislu, potrebno jereformisati Pravilnike o stru~nom obra-

zovanju i Okvirne planove (vidi i „[ta ra-di dràva?“, str. 5).

Prilago|avanje dualnog obrazovanjau digitalnoj eri tek je po~elo. Samo kon-sekventan nastavak tim putem bi}e odpresudnog zna~aja za obrazovanja u bu-du}nosti.

Tokomprethodnih 15

godina, gotovo seudvostru~io broj

polaznikavisoko{kolskih

ustanova.

Stru~njacio~ekuju da cedigitalizacija

promeniti skoro 89posto dosada{njih

poslovareferenata.

Izvori

Grupa autora Izve{taja o obrazovanju (Bildungsberichterstattung 2014): Bildung in Deutschland 2014, Bertelsmann Verlag, Bielefeld.

Bundesagentur fur Arbeit (2013): Ausbildung in Deutschland – Geh’Deinen Weg, BW Bildung und Wissen Verlag und Software GmbH, Nurnberg.

Bundesagentur fur Statistik (2014): Arbeitsmarkt in Zahlen – Arbeitsmarktstatistik, Nurnberg.

Bundesinstitut fur Berufsbildung (2013): Ausbildungsordnungen und wie sie entstehen, Bonn.

Bundesinstitut fur Berufsbildung (2015): Datenreport zum Berufsbildungsbericht 2015, Bonn.

Bundesinstitut fur Berufsbildung (2015): Ausbildung in Deutschland weiterhin investitionsorientiert, Ergebnisse der BBIB – Kosten – Nutzen – Erhebung,

BBIB Report, 1/2015, Bonn.

Bundesinstitut fur Berufsbildung (2015): Ausbildung Plus, Duales Studium in Zahlen 2014, Bonn.

Bundesministerium fur Bildung und Forschung (2003): Berufsausbildung sichtbar gemacht, Bonn.

Bundesministerium fur Bildung und Forschung (2011): Duale Ausbildung sichtbar gemacht, Berlin/Bonn.

Bundesministerium fur Bildung und Forschung (2013): Ausbildung und Beruf, Bonn.

Bundesministerium fur Bildung und Forschung (2014): Bildung und Forschung in Zahlen 2014, Bonn.

Bundesministerium fur Bildung und Forschung (verschiedene Jahrgange): Berufsbildungsbericht, Berlin/Bonn.

Bundesministerium fur Wirtschaft und Technologie (2012): Fachkrafte sichern – Duale Berufsausbildung, Berlin.

Krone, Sirikit (2015): Dual Studieren im Blick, Entstehungsbedingungen, Interessenslagen und Umsetzungserfahrungen in dualen Studiengangen,

Springer Fachmedien, Wiesbaden.

Statistisches Bundesamt (2013): Berufsbildung auf einen Blick, Wiesbaden.

Statistisches Bundesamt (2014): Bildungsausgaben, Wiesbaden.

Statistisches Bundesamt (2014): Bildungsfinanzbericht 2014, Wiesbaden.

Naslov originala: DUALE AUSBILDUNG IN DEUTSCHLAND Durch Praxis und Theorie zur Fachkraft

Izdava~: Fondacija Konrad AdenauerGlavno odeljenje za politiku i savetovanjeKancelarija: Klingelhöferstraße 23, 10785 Berlin, Po{ta: 10907 BerlinTelefon: 0049/30/26996-3393 Telefaks: 0049/30/26996-3551

Izdava~ izdanja na srpskom jeziku: Fondacija Konrad Adenauer, Predstavni{tvo Beograd, Kralja Petra 3, 11000 Beograd Telefon: 00381/11/3285-209 Telefaks: 00381/11/3285-329Tekst: Eva Rindflaj{ (Eva Rindfleisch)

Koordinatorka za politiku trì{ta rada i socijalnu politikuFelize Mening-Fortman (Felise Maenning-Fortmann)Koordinatorka za na~elna pitanja politike u odnosu na dualno obrazovanje i visoko {kolstvo

Prevod: Ivana Anti}, Ana Dragutinovi}

Radi lak{e ~itijivosti nisu kori{}eni posebni nastavci za ènski i mu{ki rod,tako da se svi kori{}eni oblici odnose u istoj meri na oba pola.

Ovo delo licencirano je u skladu sa uslovima „Creative Commons Namensnennung-Weitergabe unter gleichen Bedingungen 3.0 Deutschland“, CCBY-SA 3.0 DE

(na internetu dostupni pod: http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/de/)

© 2016 Konrad-Adenauer-Stiftung e.V.

Fondacija Konrad Adenauer

Sloboda, pravda i solidarnost su vode}i principi radaFondacije Konrad Adenauer (KAS). KAS je politi~kafondacija koja je bliska Hri{}ansko-demokratskoj unijiNema~ke (CDU). Kao suosniva~ CDU i prvi nema~kikancelar, Konrad Adenauer (1876-1967) je povezaohri{}ansko-demokratsku, konzervativnu i libelarnuteoriju. Njegovo ime je simbol demokratske obnoveNema~ke, spoljno-politi~ke orjentacije u transatlanskomsistemu vrednosti, simbol vizije evropskog ujedinjenjai orjentacije na socijalnu trì{nu privredu. Njegovoduhovno nasle|e je istovremeno na{ zadatak i na{aobaveza.

Na{im me|unarodnim radom zalaèmo se za to da ljudi{irom sveta ìve dostojanstveno i slobodno. Na{doprinos je vrednosni i cilj nam je da Nema~ka odgovoriizazovu svoje rastu}e odgovornosti u svetu.

@elja nam je da ljude pokrenemo da u ovom smisluu~estvuju u oblikovanju svoje budu}nosti. Sa preko 70kancelarija {irom sveta i projektima u preko 120 zemaljadajemo samostalan doprinos razvoju demokratije,pravne dràve i socijalne trì{ne privrede. Kako bismoobezbedili mir i slobodu podràvamo neprekidanspoljnopoliti~ki i dijalog o bezbednosti kao i razmenuiskustava iz domena kultura i religija.

ôvek i njegovo dostojanstvo, njegova prava i obavezesu u sredi{tu na{eg interesovanja. Za nas je on polaznaosnova za socijalnu pravdu, slobodnu demokratiju iodrìvu privredu. Okupljaju}i ljude koji preuzimaju svojudru{tvenu odgovornost razvijamo aktivne mreè upolitici, privredi i dru{tvu. Na{ politi~ki anga`manpopravlja {anse da se globalizacija sprovodi socijalnopravedno, ekolo{ki odrìvo i ekonomski efikasno.

U partnerskom odnosu sara|ujemo sa dràvniminstitucijama, strankama, organizacijama gra|anskogdru{tva, crkvama i verskim zajednicama kao inacionalnim zajednicama. Ostvaruju}i na{e ciljeveèlimo posebno razvojnom politikom i u budu}nosti daregionalno i globalno produbimo na{u politi~kusaradnju. Zajedno sa na{im partnerima dajemo doprinosu izgradnji me|unarodnog poretka koji svakoj zemljiomogu}ava razvoj u slobodi i sopstvenoj odgovornosti.

www.kas.de/serbien

www.kas.de/arbeit

Posebno izdanje lista Danas realizovano je u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer

Documents

RE^ STRU^NJAKA: Najve}u korist od dobro obrazovanih ... filene radnike. A obrazovanje ne mo`e da se stekne besplatno, pa u tom smislu nije besplatno ni stru~no obrazovanje. U Ne-ma~koj