Razvoj Ruralnog Turizma u Srbiji -Stara Planina

8/17/2019 Razvoj Ruralnog Turizma u Srbiji -Stara Planina

1/23

МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет за пословну економију , Ваљево

сновне ака!емске сту!ије

"#е!мет$ Уп#авља%е ист#а&ива%ем и #азвојем

Наставник$ "#о'(!#(Вука)ин Или*

Дејан +оматина , Ф -./01-., 2иљана Васи* Ф -.341-.

РАЗВ 5 РУРА6Н Г ТУРИЗМА У 7Р2И5И

7ТАРА "6АНИНА

- семинарски рад -

8а9а:,;(0(


2/23

7АДР>А5

1 . ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА......................................................................................... 4

2 . СТАРА ПЛАНИНА –општи подаци........................................................................ 5

2 . 1 . Геог а!"#и по$о%а& 5

2 . 2 . '$и(а 5

2 . ) . *ид ог а!и&а 5

2 . 4. Де(ог а!и&а +

2 . 5 .Сао, а-а& а ии ! а#"т /#т/ а 0

2 . +. $о а и !а/ а

) . Т3РИ АМ СТАРЕ ПЛАНИНЕ...................................................................................

) . 1 . Р/ а$ и т/ и а( / С ,и&и

) . ) Т/ и"ти6и #апацитети Ста е п$а и е 11

4 . 1 Ст атеш#е п ед о"ти 1)

4.1.1. П о"т а "т7о ета# /те п$а и е 1)

4.1.2.Ра о$и#а по /да т/ и"ти6#и8 ат а#ци&а1)

4.1.). И(е Ста а п$а и а 9: а д; 14

4.1.4.По7о2?


3/23

+.ЛИТЕРАТ3РА..........................................................................................................1@

>)?


4/23

- ( "РЕДМЕТ И ?И@ РАДА

>4?


5/23

>5?

Сеоска подручја Србије заузимају око 85% њене укупне територије. На овимпросторима живи и ради 45% становништва Србије, ослањају и се у свом раду и опстанкуу!лавном на природне ресурсе" зем#иште, шуме, воде, др. $ досадашњем развоју оваподручја била су на мар!ини економско! развоја. о је имало за последи&у да се развој ниједешавао у складу са расположивим природним бо!атством, природним условима и #удскимпотен&ијалама. Србија је кон&епт развоја села у најве ој мери ослањала на развојинтензивне по#опривреде,. 'д овакве оријента&ије посебно је страдала планинска руралнаекономија, чији су ресурси оваквој производњи најмање прила!о(ени. )ансе за

ре*абилита&ију руралне економије на тај начин су све слабије, па се шанса за ре*абилита&ију рурални* средина тражи у развоју туризма . +оследња мо!у ност посебносе потен&ира збо! про&ене да су планинска подручја и њи*ови ресурси посебно по!одни за

развој различити* облика туризма, +одручје Старе планина је једно од планински* подручјаСрбије на којима је, зарад орсирања индустријализа&ије, дошло до јако! одливастановништва и колапса локалне економије након -ру!о! светско! рата .На!лим развојеминдустрије дошло је до велико! одлива становништва источне Србије а нарочито ово!планинско! краја који је мало то!а пружао својим становни&има осим тешко! планинско!живота у односу на живот у !раду .

+рирода је несебично даровала ове крајеве низом природни* лепота сврставају иове пределе у једне од најлепши* у ре!иону . драва средина, *рана , чист вазду* и вода ,добро очувана вековна тради&ија ово! краја представ#ају велики потен&ијал за развојтуризма . Стара планина одишу же#ом за животом који се о!леда у сваком изору , кап#и&и

јутарње росе , зрелим плодовима давно напуштени* во њака, јеленима и срнама који трчеливадам али и старим ве оронулим ку ама које очекују повратак они* који су је давнонапустили да се врате и пренесу стечено искуство у развој ово! краја који се о!леда у

развоју туризма$ овом раду покуша у да са!ледам преднсти и квалитете који представ#ају предуслов

за развој туризма у овом руралном крају али и недостатке и проблема са којима се требасуочити. +редставити начин на који је мо!у е ути&ати на становништво рурални* крајева дасе поред тради&ионално! бав#ења по#опривредмом може зарадити и допунска средстваула!ањем у туризам , занстство и на тај начин пласирати своје по#опривредне и занатскепроизводе на далеко исплативији начин . 'во је посебно важно за мала сеоска !аздинства, којане мо!у да остваре дово#ан до*одак бав#ењем по#опривредном делатнош у. 'ве суделатности често недово#но повезане, лоше уклоп#ене и ор!анизоване, па је потребно пуно

рада на образовању њи*ови* чланова како би исправно и про итабилно користиле расположиве ресурсе . $з тради&ионалну производњу и припрему *ране, и разни* дру!и* активности којемо!у да чине сеоски туризам представ#ају даобар начин за развој рурални* средина и сти&ањеуслова останак омладине у тим срединама али и потен&иално! повратка у њи*. Стара планинапредстава#а добар пример са изразито израженом лошом демо!ра ском сликом али иизраженим потен&ијалом за развој туризма у Србији .

/ао методоло!ија истраживања у ре!иону Старе планине кориш ена је С0'анализа1сна!е, слабости, мо!у ности и претње2 а извори података су различите интернетстрани&е , извештаја , анализа студија .


6/23

< ( 7ТАРА "6АНИНА Aоп)ти по!а:и

2 . 1 . Географски положај

Стара планина се источном делу налази у Србије док су две тре ине у суседној3у!арској. Српски део Старе планине,који се протеже у смеру С 6 са највишим вр*ом7и ор на 9.:;< метара. +одручје Старе планине поде#ено је изме(у четири општине"

ајечар, /њажева&, +ирот и-имитров!рад. $купна површина четири општине износиприближно 4.=== км9.

2 . 2 . Клима

/лима Старе планине се може де инисати као континентално – планинска. Стара+ланина је скоро пет месе&и под сне!ом на висини изнад :.>== м. Средња !одишња

температура вазду*а на висини изме(у :.:== и :.4== м износи око 5о?.Средња зимска

температура вазду*а се кре е изме(у : до @ о?, а летња око :5 о ?.

7лика -( Стара планина

2 . 3 . Хидрографија

На подручју Старе планине најзначајнији су речни системи имока, укупне дужине9=@ км, и Нишаве, укупне дужине 9:8 км. $ склопу ови* речни* система унк&ионишенеколико *идроелектрана.

• авојско језеро са AB авој. езеро је вештачко, настало исушивањемприродно! језера.

• езеро Совина& се налази поред ма!истрално! пута ајечар C Не!отин. езеро је вештачко, настало услед потреба наводњавања. 3о!ато је рибом, служи и каокупалиште. На обали се налазе мотел са рестораном, ауто камп и спортски терени.

>+?


7/23

• Dрлишко језеро, налази се изме(у села Eескова& и Dрлиште. езеро јевештачко, бо!ато рибом, настало збо! потребе снабдевања пија ом водом !рада

ајечара и околни* насе#• F!отско језеро, дубине до 4= м, налази се :: км од ајечара, близу села

F!отина. Gоду добија из подземни* извора.

'д термоминерални* извора најзачајнији су"• Dамзи!радска бања C $ бањи постоји пет извора укупне издашности

5 8 литHсе&. са температуром воде од @> 49I?.• Николичевска бања На овом локалитету налази се укупно осам

термоминерални* извора са температуром :< 98I? и укупне издашности=.45 литHсе&.

• ермални извор 3ањи&а 1F!ошка бања2 Cтемпературе воде од 98,;I?,налази се на обали Свр#ишко! имока, : км од пута Ниш C /њажева&

ајечар. се налази 5= км од +ирота, на ;>= м надморске висине.

2 . 4. Демографија

$ све четири општине, ајечар, /њажева&, +ирот и -имитров!рад укупно живи:>4.;4@становника . +росечна !устина становништва ове четири општине је 44, а у Србији

је 84 становника по км9. +росек старости становништва сви* четири општина заједно4>,@ !одине. +риродни прираштај је не!ативан, број умрли* је ве и од броја живоро(ени*за :.>4< .'ко


8/23

2 . 5 .Саобраћајна иинфракс р!к !ра

Најближи аеродром се налази у Нишу, који је приближно уда#ен од Старе планинеоко >= км. Jелезничка мрежа се састоји од линије Ниш /њажева& ајечар, и дру!и кракНиш +ирот -имитров!рад. Kутопут )ид 3ео!рад Ниш повезује источни део Србијеса 3ео!радом. Ниш је ма!истралним путем 17 952 повезан са /њажев&ем и да#е премасеверу са ајечаром.+рема ју!оистоку ма!истрални пут 17 ::92 води од Ниша до +ирота ида#е према-имитров!раду који је одма* уз !рани&у са 3у!арском. /њажева& и +иротповезује само један директан ре!ионални пут 1F :9:2, који пролази кроз /алну .'д3ео!рада је уда#ена @@= км, $ зависности одакле путујете и који део Старе планиненамеравате да посетите постоје неколико путни* права&а..

-( Из п#ав:а Ни)а, преко Свр#и!а до /алне путује се око ;=км58 метара. Стрме падине, оштри успони, чудесниводопади који шуме на све стране, по#а шумско! во а и бо!ате шуме пружају мо!у ностза развој различити* облика туризма у току &еле !одине.

3и#ни и животињиски свет на Старој планини је веома бо!ат, па се у подножју3абино! зуба налази станиште Субалпске букве, док у пото&има и рекама има пастрмке.

ако(е обилује лековитим би#ем и печуркама, а станиште је и мно!им врстама би#ака.

> ?


9/23

/ ( ТУРИЗАМ 7ТАРЕ "6АНИНЕ

/ ( - ( Ру#ални ту#изам у 7#9ији

7но!е руралне заједни&е у подручјима у развоју широм света суочавају се саизазовом да прона(у од!оварају е активности, које доносе при*оде. +осебно млади #удинапуштају руралне средине збо! недостатка мо!у ности за запош#авање и лошији* условаживота не!о у !радовима. ренд не може зауставити ни присутна свест да сеживот у

руралним областима одвија у еколошки квалитетнијем окружењу од оно!у !раду .-о ;= и* !одина рекреа&ија и туризам у руралним областима нису подле!али

прин&ипима понуде и потражње и нису били под ути&ајем државе.6нтерес је био усмеренна приморска и планинска туристичка насе#а и !радове као места кон&ентра&ије туризма.Намена зем#ишта у руралним областима је при томе ретко обликована изван оквирапо#опривреде, шумарства. +остојала је и тенден&ија раздвајања рекреа&ије и туризма слободно време током викенда и државни* празника најчеш е се проводило у руралнимобластима, а !одишњи одмори у приморским или планинским одмаралишним &ентрима. Свременом и новим значајним импулсом C ве ом количином нов&а намјењом слободномвремену туризам уруралним областима добија и ве и економски значај. Све више сепродужава време проведено у руралним подручјима ради рекреа&ије или одмора.3ројнаистраживања су показала ве у склоност образованији* #уди за прово(ењем одмора у

руралним крајевима, баш као и ве и број мушкара&а који, за разлику од жена,желе даодмор проведу на селу. а развој туризма велики значај има повезивање туризма и локалнепо#опривреде источарства. едино туризам може обезбедити одрживим по#опривредними сточарским системима да се на прави начин валоризују, кроз смањење транспортни*трошкова и подизање &ене производа. Са дру!е стране, за успешно задово#ење туристичкетражње неоп*одни су локални по#опривредно пре*рамбени производи, у од!оварају ојколичини и квалитету, !ео!ра ском пореклу, тради&ији, паковању, дизајну, временскојдистрибу&ији и одрживости високо! квалитета, произведени у динамичном односу саприродном средином којој е таква производња обезбедити одрживост у смислу очувањањене разноврсности и квалитета у &елини. $ мно!им руралним заједни&ама које суопстале и које се развијају, мно!и се окре у руралном туризму, као једном од решења да сеублажи сиромаштво, успори исе#авање млади* и оживе мала сеоска дома инства, Lудимакоји живе на селу и који сами никада нису били туристи тешко је да разумеју зашто бинеко изван заједни&е желео да до(е да би доживео живот на селу. Свакодневнеактивности, по!леди, мириси и укуси нису нешто што би локално становништво сматралозаним#ивим. уристи, ме(утим, траже дожив#аје, који се разликују од њи*ово!уобичајено! свакодневно! живота..'бли& рурално! живота постају туристичкаатрак&ија.'вакав приступ и проширење на сеоско подручје кроз услу!е и смјештај, помо и

е да се читав лана& учини одрживим и перспективним. +ри томе је ноп*одна комбина&ијаса активним одмором, узбуд#ивим локалним путовањима, посетама, дневним излетима са

разним активностима, обилас&има планинина, излетима на брдским би&иклима,пешачењем по природи, алпинизмом, обиласком пе ина, скакањем падобраном, летењемпара!лајдером и змајем, скијањем, ја*ањем у природи, оријента&ијом и сналажењем уприроди, пе&ање, ловом и сл.

>@?


10/23

-а би све то успело неоп*одно је обезбедити сарадњу и подршку велико! броја релевантни* субјеката. На нивоу локалне заједни&е то су општинске структуре, школе,невладине ор!аниза&ије, заинтересована предузе а, *отели и дру!и поједин&и .

7лика / ( 2радиционално сто#арство3извор здраве &ране и туристи#ка атракција Страе планине4

>1A?


11/23

>11?

3 . 2 Пољопривредни ресурси намењени туризму

Сеоски туризам претстав#а врло значајну развојну шансу за Стару планину и насе#а уњеном подножју, буду и да знатан број они* који су из!убили посао у !радовима има !де да

се врати на село и да адаптира и среди дома инство за при*ват туриста. $слови за ово су"обезбе(ивање ини&ијални* средстава, едука&ија дома инстава и контрола квалитета услу!а,интересно удруживање дома инстава, паралелни развој планиране понуде туристички*&ентара и насе#а, излетнички* и планинарски* итинерера, лова, коњички* и ип тура,би&иклизма . Стара планина има ими див#е! и непознато! и ими добре *ране C Старопланинско! ја!њета и +иротско! качкава#а. 6 управо ту је простор да се туристи кроз

рекламу из!раде очекивања која се мо!у испунити, а избор мора пасти на оно што се ведобро продаје . ради&ионална *рана у селима није само *леб са масла&ем и пекмезом.Столови су препуни дома е! меса, разни* производа од меса, сиром, јајима, киселимовчијим и крав#им млеком, јо!уртом, свежим ручно мешеним и испеченим *лебом,кукурузном пројом и качамаком, свежим набраним сезонским во ем и повр ем, којима сетешко може одолети. Становни&и села немају модерну *рану, свако има своје спе&ијалитетеи свој избор, а туристи се нуди најбо#е из сопствене ку*иње. Aрана је, укусна, *ран#ива,!ајена у њи*овим сопственим баштама и во ња&има Свако село има своје тради&ије иобичаје. а туристу је мно!о атрактивније и има посебан значај када дома и&а сервира ипослужи јело на сто, не!о када то учини про есионални келнер свима, јер за свако! има понешто C и за !урмане и за ве!етаријан&е, и за одрасле и за де&у и за болесне и за оне којипу&ају од здрав#а. $ зависности од осе аја дома ина, *рана се често сервира у иск#учивотради&ионалне посуди&е, карактеристичне за то дома инство.

Bле9( Српска ку*иња је позната по обилатом кориш ењ *леба , дома е! , печено! нао!њишту МлеCни п#оизво!и( $ Србији су најпознатијмлечни производи кајмак, качкава#а,бели сиреви и кисело млеко./ајмак је један од ретки* ауто*тони* српски* спе&ијалитета.+аCамак 7оже бити јечмен, кукурузни, пшенични и од *е#де. Спе&и ични облик качамака

је белмуж спе&ијалитет 6сточне Србије чија је основна компонента осим житари&асир. +а:каваљ 1познат под именом старопланински ка&кава# или пиротски ка&кава#2 'вајтврди сир од овчије! млека имао је значајну уло!у у унутрашњој и спо#ној тр!овини зема#аBвропско! ју!оистока. "ап#ика +априкаши, ајвар и пин ур су јела која су се раширила из

ужне Србије и +оморав#а. Ме! најчеш е потпуно замјењују и ше ер./ао спе&ијалитет одмеда посебно се исти&ала медовина, чија је тради&ионална ре&ептура !отовоисчезнула.+опуларна српска комбина&ија ора*а и меда сматра се а родизијаком.

8љивови:а у српској пре*рани и!ра значајну уло!у. $јутро, по бу(ењу, пије се чаши&а#уте,препечене ш#ивови&е .

Месо 7есна ку*иња превладава у на&ионалној ку*ињи +ри томе се у овом крајуистиче спе&ијалитет, ја!њетина . 7е(у меснспе &ијалитете убрајају се и куване колени&е с

реном, јаретина, телетина и свињетина под сачем или у уруни .


12/23

3 . 3 %!рис и&и капа'и е и С аре планине

На подручју Старе планине постоје различите врсте смештаја" мотели, аутокампови,манастирски кона&и, један планинарски дом, здравствене установе, одмаралишта,*отели,ловачки домови 1често затворено! типа2 и нешто дома инстава са кате!орисанимсмештајним капа&итетима, који нису сви у добром стању или употпуњени комплетномин раструктуром 1често недостају системи за !рејање, па су објекти на распола!ању самосезонски, што утиче значајно на њи*ову економичност2. $купан број лежаја у *отелима исличним капа&итетима износи :.;>5 лежаја, у приватном смештају ::= лежаја. Низак бројтуристички* долазака повезан је са неразвијеним и недово#ним бројем смештајни*капа&итета, као и њи*овим ниским квалитетм услу!а .

Слика 4. Сеоско дома'инство Старе палнине

'д планински* дестина&ија, по броју долазака туриста и остварени* но ења у први*шест месе&и 9=:@. !одине издваја се 5 Златибор са /6.179 долазака и !79.987 но'ења 3наистом нивоу у односу на исти период !"1!. године4. За њим следи +опаоник са /!.1 долазака 3пораст од 18 4 и !7:.:"7 но'ења 3пораст од 18 4. ;рој но'ења у ова двапланинска центра #ини #ак /1 укупног броја но'ења на планинама у Србији . 9

%абела 1.


13/23

кон!ресним, спа и Mеллнесс капа&итетима, теренима за !ол , пешачким иби&иклистичким стазама и сл. /#учна предност је управо ње!ова атрактивност током &еле!одине и велики број активности које се нуде !остима.$купан скијашки капа&итетпро&ењен је на !отово 9>.=== скијаша дневно са 94 ски ли та, !ондолом и преко :5= стазаза све врсте скијаша.Nаза која се управо реализује подразумева из!радњу

ин раструктурни* и смештајни* капа&итета за око @. соба 1преко 45= кревета2, са кон!ресним простором,спаOMеллнесс &ентром, клизалиштем и отвореним базеном . )

Aотел Стара планина власништво државе и аустриско! *отелско! !и!антаNалкенстеинер који нуди како вр*унски смештај тако и услу!у кака се може на и увр*унским светским *отелима не само да нма један нови начин презентовати туризам уСрбији ве је покренула сасвим нови начин разниш#ања о туризму ово! краја .6з!радњом

једно! овакво! ски &ентра почео је да ожив#ава ве замрео крај . +рименто је дошло до

развоја краја , ничу нове ку е , виле породични *отели . +ороди&е се вра ају на Старупланину као би покренуле сопствени посао у виду туризма али и прате и* делатности .Aотел Стра планина постаје носила& развоја ово! краја .

Слика 5 . Хо ел С ара "ланина Nалкенстеинер Хо ел

+оред наведено! *отела Стара планина ту су са својим кака&итетима и /онак Старапланина , /онак 7ездреја, /онак Jдрма , Aотел 3абин зуб ,+ланински дом 3абинзуб.+оред *отела у смештајним капа&итетима је и :5 9= приватни* дома инстава која себаве туризмом а који у добром делу немају квалитетне смештајне капа&итете .Смештајни

капа&итети као и квалитет услу!е далеко су испод квалитета који би мо!ао да задово#и несамо про*тевне стране туристе ве и нас саме .Све за*тевније тржиште и јакаконкурентност у туризму који спада у најпро итабилнију !рану привреде давно јепре!азило мо!у ности ови* *отела и конака .+отребне су реконтрук&ије *отела ,ин раструктуре , бо#е ор!анизована туристича понуда !де је поред инвести&ија потребани савременији мена мент , квали иковано особ#е .

) !!!."al#en$teiner.co%&$r >1)?


14/23

4 .СWОТ АНАЛИЗА ТУ ИСТИ!"И#$ОТ%Н&И'АЛАСТА % $ЛАНИН%

4 . 1 С ра е(ке преднос и

4.1.1. "рос ранс )о не акн! е планине

Стара планина је једна од најве и* планина у Bвропи а која досад није значајнотуристи икована. Fазло! томе јест чињени&а да је управо овај !ранични део Старепланине изме(у Србије и 3у!арске досада био изван инвести&иони* интереса .Србија осим/опаоника нема значајни* планински* скијашки* одредишта. -одуше постоје планови запроширење /опаоника као и планови развоја мањи* скијалишта ме(утим тек пројектомСтара планина Србија може озби#но закорачити у свет планинско! туризма. $ том смислу

се стратешка предност пространства нетакнуте планине која отвара мо!у ност стварањапрво! српско! туристичко! ме!а пројекта изведено! према интерна&ионалнимконкурентским стандардима, постав#а као капитални ар!умент не само за привлачењакапитала не!о и за интерна&ионалну и локалну промо&ију ово! пројекта. ер у данашњимусловима !лобализа&ије распола!ати с таквом количином атрактивно! простора који јеблизак ре!ионалном и ширем европском тржишту на наколико сати путовања авионом илиаутомобилом, по себи представ#а високу вредност и основу за развој туризма у овом делуBвропе.

4.1.2.*а+нолика пон!да !рис и&ки, а рак'ија

Све велике планинске дестина&ије у правилу имају развијен лана& туристички*вредности унутар сво! подручја .Стара планина има у распону од сат времена вожњеаутомобилом, почев од Ниша на ју!озападу, па до ајечара на северу бројне к!л !рне иприродне а рак'ије као $еликс *ом!лијана , а тиме и мо!у ност проширења туристичкепонуде у односу на саму планински дестина&ију.

+рисуство ермални, и+)ора у овом крају тако(е може попунити туристичку понуду.3о!атство река и језера са пон!дом риболо)а ло)ни !ри+ам параглајдинг.

$ том смислу Стара планина са својим окружењем има све претпоставке да развије

потребни шири дестина&ијски туристички лана& вредности по узору на дру!епланинске &ентре.

4.1.3. ме С ара планина /0ранд

>14?


15/23

Након Kлпа и /арпата, Стара планина је најве е !ора у Bвропи. а је чињени&апозната само локално, али не и у ширем европском контексту. $ла!ања у бранд Старепланине као дестина&ијем мора се извести у сарадњи са 3у!арском ка заједничкојевропској промо&ијом Старе планине . +оред наведено! Стара палнина као нова

неистражена дестина са својим нетакнутом природом, тајнама које крије планина , једнапотпуно нова C стара култура , у непосредној интерак&ији садашњости , модерне&ивилиза&ије и те*ноло!ије са природом и друштвом у коме је време стало 5= C :== па ивише !одина !од представ#ају јединствен преседан у Bвропи .

Слика #. %е#ење ракије 3могу'е туристи#ке атракције

4.1.4."о)о ан географски положај

Стара планина налази се на ју!оистоку Србије и једним својим делом у суседној3у!арској. 'д давнина налази се на раскрш у битни* тр!овачи* путева али и кроз

историју разни* освајачки* по*ода који су довели до разноликости културе то! крајаСвојим положајем представ#а мост изме(у ападне Kзије , Северноа рички* имедитерански* зема#а са Bвропом .Стара паланина има историју а што свакако требаисказати у туристичкој понуди као на пример " P7анастирске туре P P+ут винаQ1/њажевачко вино!орје познато је још из доба Fима 2 P +утеви Fимски* &ареваQ итд.

Слика . Стара планина -параглајдинг

>15?

http://staraplanina2169.com/wp-content/uploads/2012/01/MG_15111.jpg


16/23

.

4(


17/23

4.2.3.Демографско проблем

3итно је поменути и баријере у развоју у смислу старости становништва . /ако је ве раније наведено старосн структура становништва је веома висока 1 просек 45 ;5 !од2 штопредстав#а о!раничење бав#ења туризмом .

4.2.4. едо)о нос с р!&ни, кадро)а

Наведене баријере , лоше економске ситуа&ије и старо становништво утичу нанедостатак стручни* кадрова . 'вде се не мисли само на недостатак високошколовани*менажера који е определити страте!ију рурално! развоја туризма ово! краја ве и накадрове у нижим степенима стручност и делатности које прате туризам . +рвенствено нанеобученост становништва ови* крајева да на најбо#и начин искористе прдности ово!краја и према њима ормирају своју туристичку понуду и презентују је на прави начинкако би она постала конкурентна на европском и светском тржишту.

4.2.5. едо)о на +а( и а природни, и к!л !рни, а рак'ија

Недостатак адекватне правне ре!улативе не само у свери туризма ве и мањкавостзконодавства у великој мери мо!у да нанесу велику штету природним и туристичкиматрак&ијама Старе планине . Нетакнута приода кава је овде , са великим туристичкимпотен&ијалом убрзано привлачи велики број они* који у свр*у личне користи неводедово#но рачуна о животној средине Старе палнине .

Слика 6 . Стара планина –3природне атракције4

+отребно је увести стриктну контролу како !ра(евински* објекта и шпекула&ијенекретнинама ,комуналну контролу , контролу заштите потрошача и туриста. +отребно јели&ен&ирати и бав#ење туристичким услу!ама у свим доменима као би се заштитили сви

>10?

http://staraplanina2169.com/wp-content/uploads/2012/01/Trupavac.jpg


18/23

потен&ијали Старе планине . ако(е с*одно томе треба заштитити и остале културне иостале вредности и атрак&ије законским ре!улативама и стриктним контролама .

4.2.#. едос а ак локални, покре а&а !рис и&ког ра+)оја

Стара палнина нема развијену туристичку индустрију како би објединила и усмерила руралне туристиче понуде на тржишту .+остоје е удружења и ор!аниза&ије не мо!у дапробију баријере за улазак у туристичку индустрију што збо! нестручности а ве им деломи збо! економски* разло!а . $ том смислу потребна је помо Gладе Србије како бисубвен&ијама и обезебе(ењем пово#ни* кредита помо!ла развој рурално! туризма али истварањем стрте!иско! плана, нуде и подршку , ор!анизовање као и обуку становништвана различитим семинарима у зем#и и иностранству како би унапредили своју понуду.

/ао дру!и вид решења мо!у је и проналажењем инвеститора ме(ународнимконкурсом којима би се поверио читав пројекат .

0 (ЗА+@УFА+

>1 ?


19/23

Сама тема ово! семинарско! рада рурално! развоја туризма у наведеном случајуСтаре планине је широка и деликатна тема и проблем који није усам#ен у Србији .Gелики број села у Србији убрзано замире и то не само у руралним пределима каква јеСтара планина ве и то одма* поред нас у селима надомак велики* !радова . 6сти проблеммучи све , економска криза , незапосленост , старост становништва али су ови проблеми

далеко ве и и на!лашенији у јужним и ју!оисотчним пределима Србије као што је Старапалнина , Dолија , ара., латар и остале планине !де је збо! тешко! живота сва младежодавно отишла у !рад . едан од начина да се са овим проблемима иза(е на крај јесте

развој рурално! туризма . )анса какву пружа рурални туризам сне само да е поновооживети ове крајеве ве е добрим делом решити и незапопсленост ,унапредити квалитетживота рурални* средина , спојити оно што су мно!и мислили да је не спојиво.Спојитимодеран стил живота уз истовремено очување , природе , тради&ије , очување стари*заната ,историје и културе . 'вим начином у мно!оме се може поди и и ниво образовањаи културе #уди са села .$ економском смислу , поред при*ода остварени* од туризма,значајно је напоменути смањење незапослености , запош#авањем исамозапош#авањем .Fазвој туризма директно би ути&ао и на развој сточарства и

по#опривереде , занатства и &елокупне привреде то! краја . едан од успешни*туристички* атрк&ија је P Сабор р!ба&а ! Г!&и P који је доспео у сами вр* светски*туристички* дестина&ија и представ#а доказ да се добром стрте!ијом и радом можепости и велики успе* у руралном туризму .

Свакоденеви ритам живота наме е стрес који је све присутнији код #уди. едан однајбо#и* начина борбе против ње!а као и квалитетно! одмора је повратак природи . Наши#уди то сватају а у свету ја то ве одавно препозната тако да свет вапи за оваквим видомодмора и рекреа&ије . +рирода нам је дала о!ромно бо!атство које нажалаост ми веомамало користоимо . 'н је одрадила најве и део посла да створи ове лепоте и бла!одети а нанама је да ове потен&ијале ускалдимо и презентујемо свету на прави начин како би Старапалнина постала атрактивна дестина&ија на светској туристичкој с&ени .

>1@?


20/23

;(6ИТЕРАТУРА

• RSTUVSWUVX Y 1.9=:=.!од2.Становништво Старе планине 1 део из еди&ијеинтернет изданје MMM.!лас јавности.рс

• Kн!елкова . 19==8.!од.2 Специ@#ни облици повезиванја туризма и полјопривредеСтаре планине магистарски рад

• MMM.туризам.привреда.!ов.рсH• MMM.рзс.рс.• MMM. алкенстеинер.&омH• GGG(тт=#оуп(нет• GGG(ста#планина2A?

http://www.ttgroup.net/http://www.starplanina2169.com/http://www.ttgroup.net/http://www.starplanina2169.com/


21/23

>21?


22/23

>22?


23/23

>2)?

Documents

Razvoj Ruralnog Turizma u Srbiji -Stara Planina