RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

� Istorijski razvoj informacionih sistema može da bude podeljen na četiri perioda, na osnovu vrste informacionih sistema uvedenim u tom periodu. uvedenim u tom periodu.

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

� informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing),

� upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems),(MIS – Management Information Systems),

� informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems)

� ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).

INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

�Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najčešća primena sastojala u zameni ručne obrade mašinskom.ručne obrade mašinskom.

INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

�Osnovni cilj je da se omogući prihvat velikog broja podataka.

�U središtu pažnje kod DP sistema su piracy. piracy.

UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI

�Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.

�Upravljački informacioni sistemi su �Upravljački informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama.

INFORMACIONI SISTEMI ZA PODRŠKU

ODLUČIVANJA

�Osnovna karakteristika informacionih

sistemi za podršku odlučivanju (DSS –

Decision Support Systems) je da korisnik

donosi poslovne odluke u interakciji sa

izlaznim informacijama iz informacionog

sistema

�Centralno mesto u njima zauzimaju

odluke.

EKSPERTNI SISTEMI

� Ekspertni sistemi (Expert Systems) su najnovija rešenja u razvoju informacione tehnologije.

�Oni su povezani sa nastankom veštačke �Oni su povezani sa nastankom veštačke inteligencije i razvijaju se kao jedan njen deo.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

� Veštačka inteligencija je termin koji je dodeljen nizu oblasti istraživanja koja se bave rastućom sposobnošću računara da izvršavaju zadatke kako to čovek radi.

Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi� Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemidostignu nivo perfomansi koji je uporediv sanivoom eksperta za datu oblast problema.

�U izradi ekspertnog sistema učestvuje veći broj eksperata za oblast rešavanja problema i za softver.

� Ekspertni sistemi su samoučeći tako da pamte dobra rešenja korisnika koja

EKSPERTNI SISTEMI

pamte dobra rešenja korisnika koja mogu da budu od interesa za obogaćivanje baze znanja sistema.

EKSPERTNI SISTEMI

� Ekspertni sistemi se ne zasnivaju na bazi podataka već na bazi znanja.

� Baza znanja odvojena je od baze odlučivanja. odlučivanja.

� Svaki ekspertni sistem veoma se lako menja a kao svoj obavezni deo sadrži objašnjenje odluke.

EKSPERTNI SISTEMI

� Ekspertni sistemi pokrivaju specifičan domen ekspertize, sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao kolekciju pravila, a ne kao nepromenjljiv kod programa.programa.

�Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv način.

EKSPERTNI SISTEMI

� Kako je vreme primene veštačke

inteligencije još uvek pred nama,

ekspertne sisteme mogli bismo da

definišemo kao „sisteme bazirane na definišemo kao „sisteme bazirane na

znanju”.

INFORMACIONI SISTEMI I STRUKTURA INFORMACIJA SA ASPEKTA NIVOA

ODLUČIVANJA

� Savremeni poslovni informacioni sistemi

razlikuju se od klasičnih informacionih

sistema po strukturi informacija koja nije sistema po strukturi informacija koja nije

orijentisana na prikupljanje i obradu

podataka već na donošenje poslovnih

odluka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

�Razvoj informacione tehnologije i

informacionih sistema tokom poslednje

tri decenije nametnuo je potrebu za tri decenije nametnuo je potrebu za

razradom i implementacijom principa i

metoda upravljanja informacionim

sistemima.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

�Glavni cilj upravljanja informacionim

sistemom jeste identifikacija, merenje i

korekcija troškova i prihoda korekcija troškova i prihoda

informacionih resursa.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

� Što se tiče troškova tu nema posebnih problema jer se troškovi lako identifikuju i iskazuju.

�Na primer, razvoj softvera ili održavanje �Na primer, razvoj softvera ili održavanje hardvera znače trošak informacionog sistema i problem se svodi na njegovo minimiziranje.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

� Kod prihoda stvar je daleko složenija.

� Kao rezultat rada informacionog sistema, mogao bi se uzeti stepen realizacije težnji poslovnog sistema da ostvari što težnji poslovnog sistema da ostvari što efikasnije, tačnije i kvalitetnije obavljanje svojih funkcija korišćenjem odabrane informacione tehnologije.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

�Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost funkcionisawa informacionog sistema veoma je teško primeniti u praksi, jer korisnici informacione tehnologije često subjektivno informacione tehnologije često subjektivno procenjuju vrednost informacija koje dobijaju i koristi pri donošenju upravqačkih odluka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

�Metodološku osnovu za procenu performansi upravljanja informacionim sistemom čini profitna funkcija informacionog sistema koja podrazumeva utvrđivanje količine svakog informacionog utvrđivanje količine svakog informacionog resursa i svakog proizvedenog izlaza kao i njihovu međusobnu koordinaciju i kontrolu.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA�U praksi se primenjuju dva modela upravljanja informacionim sistemima.

� Prvi je centralizovan model, gde se centralizovano određuje obim operacija, maksimum resursa i rezultata i gde maksimum resursa i rezultata i gde centralni upravljač donosi sve odluke.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

� Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

� Kod primene bilo kog modela neophodno je održavati ravnotežu između primljenih informacija i dobijenih rezultata na osnovu tih informacija. rezultata na osnovu tih informacija.

� Ako se ravnoteža poremeti sistem će oscilirati i tražiti dodatne informacije a to znači i dodatne troškove.

NAČINI OBRADE PODATAKA

U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od potreba korisnika, postoje dva osnovna načina organizacije obrade podataka:

� centralizovana obrada podataka,� centralizovana obrada podataka,

� distribuirana obrada podataka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

SISTEMIMA

� Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

NAČINI OBRADE PODATAKA

�Centralizovana obrada podataka obavlja se na jednom mestu — centralnom računarskom sistemu.

�Distribuirana obrada podataka obavlja se �Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema.

NAČINI OBRADE PODATAKAKod obrade programa, uopšte, razlikujemo:

� serijsko, i

paralelno izvršavanje programa. � paralelno izvršavanje programa.

NAČINI OBRADE PODATAKA

Serijsko izvršavanje programa je ono kod kojega se programi u glavnoj memoriji računara izvršavaju jedan za drugim, odnosno, tek kada se jedan program izvrši do kraja, može da počne sa izvršavanjem sledeći program.

Kada se u memoriji računara istovremeno nalazi i izvršava više programa, kažemo da je reč o paralelnom izvršavanju programa.

NAČINI OBRADE PODATAKA

Na osnovu načina rada računarskog sistema postoje sledeći načini obrade:

� serijska obrada (Batch Processing),

� rad u raspoređenom vremenu (Time � rad u raspoređenom vremenu (Time Sharing),

� multiprogramiranje (Multiprogramming),

� rad u realnom vremenu (Real Time).

SERIJSKA OBRADA (BATCH PROCESSING)

� Programi koji treba da se izvrše unapredse pripremaju i učitavaju u računar onimredom kojim želimo da budu izvršeni.

RAD U PODELJENOM VREMENU

(TIME SHARING)

� To je tehnika obrade kod koje više korisnika imaju mogućnost da istovremeno raspodeljuju računarske resurse.

�Ovakav način obrade obezbeđuje efikasnije korišćenje računarskog sistema, jer se svakom korisniku dodeljuje određen vremenski interval rada računara.

MULTIPROGRAMIRANJE

(MULTIPROGRAMMING)

� To je način rada računara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija.preklapanja operacija.

�Na ovaj način su mnogo racionalnije iskorišćeni računarski resursi.

RAD U REALNOM VREMENU (REAL TIME)

�Način rada računarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim računarskim resursima u aktuelnom vremenskom trenutku.

� Programi moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji i spadaju u programe sa najvišim prioritetom i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa.

SIMULTANA OBRADA (MULTIPROCESSING)

�Obrada kod koje se zaista paralelno izvršava više programa, kod računarskih sistema koji imaju više aritmetičko–logičkih jedinica i snažnije upravljačke logičkih jedinica i snažnije upravljačke jedinice naziva se simultana obrada (Multiprocessing).

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

� Informacioni sistem mora da bude prilagođen poslovnom sistemu čiji je deo.

�On mora da sadrži određene kvalitete da bi kao posebna celina unapredio bi kao posebna celina unapredio uspešnost rada celog poslovnog sistema.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

�Usklađenost ciljeva postojanja i razvoja informacionog sistema i poslovnog sistema, poštujući osnovne ekonomske principe – produktivnost, ekonomičnost, principe – produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

� Jedinstvenost i pristupačnost za sve korisnike informacionog sistema, radi njihovog brzog i efikasnog informisanja,odnosno, ovladavanja sistemom informacija proizvedenim informacija proizvedenim funkcionisanjem informacionog sistema.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

� Samoorganizovanost, odnosno sposobnost za samostalnu reorganizaciju radi prilagođavanja nastalim promenama kako u poslovnom sistemu tako i njegovom okruženju.njegovom okruženju.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

�Obezbeđivanje razvoja i nadgradnje informacionog sistema u okviru poslovnog sistema sa stanovišta svih osnovnih elemenata koji su osnovni u razvoju informacionog sistema (hardver, razvoju informacionog sistema (hardver, softver, organizacija i kadrovi).

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

� Integralnost tj. postojanje jedinstvene koncepcije oblikovanja i izgradnje informacionog sistema sa aspekta zahteva, karakteristika, ciljeva i principa zahteva, karakteristika, ciljeva i principa funkcionisanja informaionog sistema kao celine.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA

� Sigurnost u podršci funkcije odlučivanja kao osnovnom pokazatelju efikasnosti informacionog sistema.