RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA Istorijski razvoj ... RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA informacioni sistemi

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA Istorijski razvoj ... RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA informacioni sistemi

  • RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

    � Istorijski razvoj informacionih sistema može da bude podeljen na četiri perioda, na osnovu vrste informacionih sistema uvedenim u tom periodu. uvedenim u tom periodu.

  • RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

    � informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing),

    � upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems),(MIS – Management Information Systems),

    � informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems)

    � ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

    �Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najčešća primena sastojala u zameni ručne obrade mašinskom.ručne obrade mašinskom.

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

    �Osnovni cilj je da se omogući prihvat velikog broja podataka.

    �U središtu pažnje kod DP sistema su piracy. piracy.

  • UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI

    �Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.

    �Upravljački informacioni sistemi su �Upravljački informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama.

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA PODRŠKU

    ODLUČIVANJA

    �Osnovna karakteristika informacionih

    sistemi za podršku odlučivanju (DSS –

    Decision Support Systems) je da korisnik

    donosi poslovne odluke u interakciji sa

    izlaznim informacijama iz informacionog

    sistema

    �Centralno mesto u njima zauzimaju

    odluke.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi (Expert Systems) su najnovija rešenja u razvoju informacione tehnologije.

    �Oni su povezani sa nastankom veštačke �Oni su povezani sa nastankom veštačke inteligencije i razvijaju se kao jedan njen deo.

  • VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

    � Veštačka inteligencija je termin koji je dodeljen nizu oblasti istraživanja koja se bave rastućom sposobnošću računara da izvršavaju zadatke kako to čovek radi.

    Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi� Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi dostignu nivo perfomansi koji je uporediv sa nivoom eksperta za datu oblast problema.

  • �U izradi ekspertnog sistema učestvuje veći broj eksperata za oblast rešavanja problema i za softver.

    � Ekspertni sistemi su samoučeći tako da pamte dobra rešenja korisnika koja

    EKSPERTNI SISTEMI

    pamte dobra rešenja korisnika koja mogu da budu od interesa za obogaćivanje baze znanja sistema.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi se ne zasnivaju na bazi podataka već na bazi znanja.

    � Baza znanja odvojena je od baze odlučivanja. odlučivanja.

    � Svaki ekspertni sistem veoma se lako menja a kao svoj obavezni deo sadrži objašnjenje odluke.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi pokrivaju specifičan domen ekspertize, sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao kolekciju pravila, a ne kao nepromenjljiv kod programa.programa.

    �Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv način.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Kako je vreme primene veštačke

    inteligencije još uvek pred nama,

    ekspertne sisteme mogli bismo da

    definišemo kao „sisteme bazirane na definišemo kao „sisteme bazirane na

    znanju”.

  • INFORMACIONI SISTEMI I STRUKTURA INFORMACIJA SA ASPEKTA NIVOA

    ODLUČIVANJA

    � Savremeni poslovni informacioni sistemi

    razlikuju se od klasičnih informacionih

    sistema po strukturi informacija koja nije sistema po strukturi informacija koja nije

    orijentisana na prikupljanje i obradu

    podataka već na donošenje poslovnih

    odluka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Razvoj informacione tehnologije i

    informacionih sistema tokom poslednje

    tri decenije nametnuo je potrebu za tri decenije nametnuo je potrebu za

    razradom i implementacijom principa i

    metoda upravljanja informacionim

    sistemima.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Glavni cilj upravljanja informacionim

    sistemom jeste identifikacija, merenje i

    korekcija troškova i prihoda korekcija troškova i prihoda

    informacionih resursa.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Što se tiče troškova tu nema posebnih problema jer se troškovi lako identifikuju i iskazuju.

    �Na primer, razvoj softvera ili održavanje �Na primer, razvoj softvera ili održavanje hardvera znače trošak informacionog sistema i problem se svodi na njegovo minimiziranje.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod prihoda stvar je daleko složenija.

    � Kao rezultat rada informacionog sistema, mogao bi se uzeti stepen realizacije težnji poslovnog sistema da ostvari što težnji poslovnog sistema da ostvari što efikasnije, tačnije i kvalitetnije obavljanje svojih funkcija korišćenjem odabrane informacione tehnologije.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost funkcionisawa informacionog sistema veoma je teško primeniti u praksi, jer korisnici informacione tehnologije često subjektivno informacione tehnologije često subjektivno procenjuju vrednost informacija koje dobijaju i koristi pri donošenju upravqačkih odluka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Metodološku osnovu za procenu performansi upravljanja informacionim sistemom čini profitna funkcija informacionog sistema koja podrazumeva utvrđivanje količine svakog informacionog utvrđivanje količine svakog informacionog resursa i svakog proizvedenog izlaza kao i njihovu međusobnu koordinaciju i kontrolu.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA �U praksi se primenjuju dva modela upravljanja informacionim sistemima.

    � Prvi je centralizovan model, gde se centralizovano određuje obim operacija, maksimum resursa i rezultata i gde maksimum resursa i rezultata i gde centralni upravljač donosi sve odluke.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod primene bilo kog modela neophodno je održavati ravnotežu između primljenih informacija i dobijenih rezultata na osnovu tih informacija. rezultata na osnovu tih informacija.

    � Ako se ravnoteža poremeti sistem će oscilirati i tražiti dodatne informacije a to znači i dodatne troškove.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od potreba korisnika, postoje dva osnovna načina organizacije obrade podataka:

    � centralizovana obrada podataka,� centralizovana obrada podataka,

    � distribuirana obrada podataka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    �Centralizovana obrada podataka obavlja se na jednom mestu — centralnom računarskom sistemu.

    �Distribuirana obrada podataka obavlja se �Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA Kod obrade programa, uopšte, razlikujemo:

    � serijsko, i

    paralelno izvršavanje programa. � paralelno izvršavanje programa.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    Serijsko izvršavanje programa je ono kod kojega se programi u glavnoj memoriji računara izvršavaju jedan za drugim, odnosno, tek kada se jedan program izvrši do kraja, može da počne sa izvršavanjem sledeći program.

    Kada se u memoriji računara istovremeno nalazi i izvršava više programa, kažemo da je reč o paralelnom izvršavanju programa.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    Na osnovu načina rada računarskog sistema postoje sledeći načini obrade:

    � serijska obrada (Batch Processing),

    � rad u raspoređenom vremenu (Time � rad u raspoređenom vremenu (Time Sharing),

    � multiprogramiranje (Multiprogramming),

    � rad u realnom vremenu (Real Time).

  • SERIJSKA OBRADA (BATCH PROCESSING)

    � Programi koji treba da se izvrše unapred se pripremaju i učitavaju u računar onim redom kojim želimo da budu izvršeni.

  • RAD U PODELJENOM VREMENU

    (TIME SHARING)

    � To je tehnika obrade kod koje više korisnika imaju mogućnost da istovremeno raspodeljuju računarske resurse.

    �Ovakav način obrade obezbeđuje efikasnije korišćenje računarskog sistema, jer se svakom korisniku d