1

RAZVOJ I PROVERA VALJANOSTI STANDARDA ZANIMANJAAAAAAAAAAA

PRIŠTINA, 2011

Qendra e StudentëveRr. Agim Ramadani p.n.Prishtinë, 10000, Kosovë

+381 (0) 38 212 595+381 (0) 38 213 433

www.akk-ks.net

Radi detaljnih informacija molimo vas da kontaktirate

Projekat �nansira od EU kojim rukovodikancelarija za vezu Evropske Komisije na Kosovu Spovodi:

Projekat �nansira od EU kojim rukovodikancelarija za vezu Evropske Komisije na Kosovu

2

3

EU KOSVET V Razvoj uverenja o kvalitetu, akreditacije i razvoj NAK & NOK na Kosovu

Ugovor No. 2009/216-809

Ova publikacija izrađena je uz pomoć Evropske Unije.Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost ugovorača, PEM GmbH

i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Europske unije.

4

5

SADRŽAJ

Pregled promena u SOO Opšta prezentacija standarda zanimanja i standarda obuke/osposobljavanja Standardi zanimanja Analize zanimanja Sprovedba analiza zanimanja Verifikacija i provera valjanosti podataka koji proizlaze sa analiza zanimanja Uspostava funkcije i ključnih aktivnosti Izrada kriterijuma performanse i iskaza obima Izrada zahteva dokaza Kontrolna lista razvoja standarda zanimanja Izrada standarda zanimanja – generični model Kriterijum za određivanje kvaliteta standarda zanimanja Lista provere kvaliteta standarda zanimanja Obrazac standarda zanimanja

688

1113182022242526323335

6

PregLed pRomenA u Soo

Svi mi prolazimo krom promene u životu. Da bi se prilagodili neizbeživim razvojima u životu, organizaciji, u društvu ili privatno moramo brzo da reagujemo spram socijalnim, tehnološkim, ekonomskim i političkim promenama.

Konkurentnost između kompanija ne zavisi samo od nove i visoke tehnologije nego i od sposobnosti kadrova osoblja.

Svet škjole nije samostalni sistem. Postoji, funkcioniše i razvija u odnosu sa svetom rada to jest sa industrijom. Finalni proizvod škole– podučavani pojedinci – je input za kompaniju koja obezbeđuje dobara i usluge, i što su pojedinci sposobniji, veći će biti will be the quality kvalitet proizvoda i usluga obezbeđenih od kompanije. Da mi omogućili sve to, kompanije mora komunicirati sa školom oko svojih očekivanja vis-à-vis sposobnosti diplomiranih, bilo to sa mladima u osnovnom obrazovanju, ili odraslima koje traže nove veštine ili ažuriranje postojećih veština.

Sposobnost

U jezgru VET sistema stoji pojam sposobnosti. Sposobnost znaći veština upotrebe znanja, darovitosti i stavova da bi izveli radne aktivnosti i da postigli očekivane rezultate.

ETF glosar uslova i standarda tržišta rada i razvoja kurikuluma, (ETF 1997) formuliše tri definicije imenice sposobnost:

1.veština učiniti nešto dobro i delotvorno2.veština udovoljavanja zahtevza zaposlenja3.veština udovoljavanja specifičnih radnih uloga Sve se definicije bave radom. Biti sposoban znači davati radne rezultate. Kratko rečeno sposobnost obuhvata znati i činiti. Ishodi ovih dveju ymoraju biti očekivani rezultati u radu, bilo u proizvodnji ili uslugama. Stoga sav koncept usredsređuje se na tome šta se očekuje od radnika radije nego na same procese učenja. Sposobnost obuhvata sva gledišta radne performanse, ne smao sposobnosti u izvođenju i ispunjavanju obaveza: • veština izvođenja redovnih zadataja izvesnog

zaaznimanja (sposobnosti zadatka)

• veština bavljenjem kombinacijom ovih zadataka i njihovom izvođenju na očekivanom nivou performanse (veštine menadžmenta zadatka)

•veština suočavanja sa neočekivanim situacijama koja mogu da uskrsnu tokom rada (veštine menadžmenta u pogledu nepredviđenog)

• kapacitet integrisanja vaših zadataka u radnoj sredini (veštine posla/uloge sredine)

7

Spretnost ili veštine zadataka bave se zahtevima izvođenja specifičnih zadataka izvesnog posla u saobraznosti sa usaglašenim metodama i postupcima.

Veštine poslovanja/zadatka predstavljaju način rukovođenja broja različitih zadataka. Komponenta osvajanja veština pojedinca u integrisnaju broja različitih zadataka za postizanje kompletnih ishoda.

Veštine poslovanja/ obavljanja zadataka u nepredviđenim situacijama znaći zahtevi odazivanja spram neočekivanih situacija. Takođe predstavlja sposobnost rukovođenja nerutinskih zadataka

Primeri Zajednički drveni elementi u saobraznosti sa specifikacijama izgradnje definisanim u tehničkom crtežu. (standardi zanimanja stolara)

Obezbediti turističke informacije klijentima (standardi zanimanja recepcionista)

PrimeriPlanirati sopstvene aktivnosti da bi udovoljili rokove (bilo kojih standarda zanimanja)

Izabrati podesne materijale za udovoljavanje zahteva standarda kvaliteta (standardi zanimanja proizvodnje dobara)

Primeri Davati podesnu prvu pomoć s negom za integrisanje povređenih osoba (bilo koji standardi zanimanja u zdravstvu i bezbednost)

Pristup situaciji i isključivnaju mašina u slučaju prekida snabdevanja električnom energijom (standardi zanimanja industrijskog operatora)

Veštine radne sredine predstavlja zahteve nošenja odgovornosti i očekivanja radne sredine. Ovaj zahtev upućuju timskom radu, interakciji sa klijentima, kolegama, hijerarhijskog položaja, efektivnoj komunikaciji sa drugima

Primeri Osloviti problem podesnom osoblju u slučaju prekida snabdevanja električnom energijom (standardi industrijskog zanimanja)

Podesan pristup zahtevima teških klijenata (u bankarskom polju)

8

OPštA PrezentAcIjA StAndArdA zAnimAnJA i StAnDARDA obuke/oSpoSoblJAvAnJA

StAnDARDi zAnimAnJA Standardi zanimanja su iskazi performanse rada odražavajući veštinu uspešnog izvršenja funkcija zahtevanih u znaimanju, kao i primeni znanja, veština i razumevanja u zanimanju.

Standardi zanimanja su definirani u smislu aktivnosti izvođenih od osobe u datom zanimanju s obzirom na to da su standardi obrazovanja i osposobljavanja razvijeni od aktivnosti određenih u standardima zanimanja, i obuhvataju ishode učenja i aktivnosti učenja koje obezbeđuju da neophodne veštine i znanje su razvijene od osobe da se osposobi u izvođenju na usaglašenom nivoa u zanimanju.

Razvoj zajedničkog formata za standarde zanimanja omogućuje promovisanje nacionalne konzistencije i pomažu u obezbeđivanju da se standardi lako razume od različitih korisnika, to jest poslodavci, menadžeri LjR, nastavnici/treneri, planeri obuka i menadžeri, pojedinci. Formati se razlikuju između stvaralaca standarda i između zemelja. Sledeća lista opisuje zajedničke komponente formata u raznim zemljama:

Široke funkcije – upučuje na značajnim funkcijama u zanimanju. Ponajviše standardi su izgrađeni prema jedinicama sposobnosti. Jedinica upučuje na sposobnost koja, tokom primene u radnoj situaciji, može logično biti smaostalna. Obuhvata naslov, izraženo u ishhodima, i deskriptor koji razjasnjuje naslov jedinice i beleži bilo koje odnose sa drugim jedinicama sa istog standarda ili povezanog standarda. Jedinica sposobnosti je najmanji deo kvalifikacije koji može biti priznat sa posebnim svedočanstvom.

Primeri Britansi standardi za zavarivačaJedinica T/102/3947 – Jedinica 22 – izrezivanje metalnih oblika koristeći ručna i mašinska oruđa, ili Jedinica –M/102/3932 – Jedinica 07 – spajanje materijala preko ručnog gasa za procese zavarivanja.

Australisjki standard za zavarivača(Jedinica RUAME5.15A) zavarivanje koristeći ručni metal za procese elektrolučnog zavarivanja (MMAW)

9

Ključne aktivnosti – predstavlja relevantne mere udružene sa izvođenjem rada funkcije. Mnogi standardi udružuju ključne aktivnosti sa elementima sposobnosti koje zastupaju osnovnu izgradnju blokova jedinica i nastava se opisivanjem ključnih svrha odnosne jedinice. Opisuju, u smislu ishoda, aktivnosti osobe koja radi u posebnom polju rada je u stanju da izvodi. Elementi opisuju mere ili ishode koje su dokazive i procenjive. Veoma je važno da ni u jednom slučaju elementi posebne jedinice sposobosti nisu na listu zadataka udruženih sa funkcijom opisanoj u jedinici.

Iskazi performanse su ocenjivi iskazi koji specifikuju šta treba biti ocenjeno i zahtevani nivo performanse. Iskaz performanse (nalazi se u mnoge strandarde kao kriterijum performanse) određuje referentne tačke kvaliteta performanse mera opisanih u elementu sposobnosti. Referentna tačka upućuje na samu meru ili, češće, na ishod mere

Primer Jedinica – zavarivanje koristeći ručni metal za procese elektročnog zavarivanja (MMAW) Elementi –Pripremiti metal za zavarivanjeIzabrati postavke i elektrode mašinezavarivanja Identifikovati preventivne mere distrorzije/iskrivljavanjaMaterijali zavarivanja preko korektnih procesa kvaliteta opisanom i odnosnim standardimaInspekcija zavarivanjaPopravka defekata

Primer Element – prirema metala za zavarivanjeKrterijum performanse – zahtevi zavarivanja identifikovani u specifikacijama i/ili nactrimaMaterijal je podesno pripremljen koristeći oruđa i tehnike Sakupljeni materijali/poređani za specifikaciju, prema potrebi

10

Iskaz sadržaja – Iskaz oko sadržaja u kojem će perfromansa biti postignuta. Može uputiti na obim opreme ili oruđa upotrebljenim za izvođenje funckije opisane od jedinice, mesto u kojem se to može desiti. Iskaz sadržaja korisniku obezbeđuje sadržaj funkcije, obezbeđuje vezu sa znanjem i zahtevima preduzeća, i pomaže korisnicima u obezbeđivanju fokusa ocenjivanja, i pomaže u ažuriranju standarda koji su pod pregledom. Iskaz sadržaja (nalazi se u nekim standardima kao obim varijabla ili obim iskaza) povezuje sa jedinicu sposobnosti u celini.

Dokaz smernica ili smernice ocenjivanja povezuju direktno sa iskazom performanse i iskazom obima. Njena svrha je da vodi ocenjivanje jedinice sposobnosti ili u radnom mestu i/ili programu obuke.

U stvari dokaz smernica vodi procenjivača kada traži nešto od kandidata da bi se uverio da kandidat može biti deklarisan kao sposoban.

Smernica Dokaza ponajviše upućUje na sledeća gledišta:• kritična gledišta dokaza koji se razmatra podudarno i nezavisno ocenjivanje sa drugim jedinicama sposobnosti• podržavanje znanja• preporučene metode ocejnivanja• ključne nadležnosti udružene sa jedinicom sposobnosti.

Standardi obrazovanja i osposobljavanja su izgrađeni sa aktivnosti definirana u standardima zanimanja. Obuhvataju ishode učenja koji opisuju šta će osobe raditi pri kraju programa učenja. takođe mogu obuhvatiti objektive učenja da bi obezbedili razvoj neophodnih veština i znanja od da bi se osposobili za funkcionisanje na usaglašenom nivou unutar zanimanja.

Dok standardi zanimanja počinju od ishoda zaposlenja i određuju sposobnosti koje su potrebne u dato zanimanje, standardi osposobljavanja počinju sa sposobnosti koje žele postići, određuje ishode učenja i sadrže druge informacije kao što su: •sadržaj učenja povezan sa ishodima učenja, primera radi aktivnosti učenja neophodna za sticanje veština i zananja, metoda učenja, itd.•ocejnivanje postignuća, primer radi, metode ocejnivanja, očekivani dokaz postignuća.•Zahtevi procesa, primera radi, odgovornosti, trajanje programa, prihvatljiva ili poželjna lokacija učenja

Primer Iskaz obima - - ovaj rad treba biti izvođen koristeći obim materijala z atešku ili laku fabrikaciju- osoba treba raditi nezavisno ili unutar timske sredine koristeći predodređene standarde kvaliteta, bezbednosti rada i postupaka zavarivanja i veština primenljivih na obimu aktivnosti fabrikacije- kvalitet zavarivanja udovoljava standarde do AS1554 GP ili ekvivalentno- Materijali mogu obuhvatiti ugljični čelik ili nerđajući čelik, itd- priprema materijala može obuhvatiti pre-grejanje, napravau šablona, učvršćenja, kalupa itd- postupci testiranja mogu obuhvatiti pried napona, instaliranje amperače, uzemljenje, provodnost elektroda i žica, uslove protoka elektroda, itd

11

AnALIze zAnimAnJA

Izrada standarda zanimanja zahteva sveobuhvatne, kompletne i tačne podatke o veštinama, znanju i sposobnosti neophpdne za dobro izvođenje. Informacije mogu se dobiti preko procesa analiziranja zanimanja na racionalnom i strukturisanom načinu. Analiza zanimanja je najvažnija etapa u utvrđivanju standarda zanimanja.

Postoje različite tehnike za prikupljanje podataka u pogledu zanimanja, to jest promatranjem rada, intervjua (individualnih ili grupnih), upitnika, pregleda postojeće dokumentacije (opisa radnog mesta, standarda zanimanja sa drugih zemalja, opisa tehnoloških procesa itd.), konferencija. Sve ove tehnike imaju snage i slabosti, prednosti i nepogodnosti stoga upotreba kombinacije ovih tehnika bila bi naj preporučljiva, u slučaju ako zatrebamo sveobuhvatno i tačnu predstavu zanimanja i sastavnih delova odnosnog zanimanja. Analize zanimanja deluju prema sledećim načelima:

• stručnjaci koji rade na zanimanju su u boljem stanju da obezbede informacije o zanimanju nego bilo ko drugi;

• svako zanimanje može se analizirati u smislu ključnih veština upotrebljenih u zanimanju i glavnih funkcija izvršenih od ljudi;

• sve veštine i funkcije vezivaju direktno sa znanjem koje radnici moraju imati da bi izvodili u zanimanju.

Osim upotrebe za razvoj programa učenja, podatci sa analiza zanimanja mogu biti upotrebljeni i za

• revidiranje potrebnih veština u zanimanju; • izradi opisa radnog mesta; • pregledu relevantnosti postojećih programa obuke; • poboljšanju metoda upotrebljenih u zanimanju; • uspostavi osnove za regrutisanje prikladnih kadrova;• proceni performanse kadrova;• planiranju i rešavanju problema;• pisnaju standarda.

Analiza zanimanja je metoda rastavljenja zanimamnja u dve kategorije sastavnih delova. U jednoj postoje aktivnosti izvođene u zanimanju i udružene sa očekivanim ishodima (rezultatima). Na drugoj određujemo znanje, veštine, stavove i zahteve performanse (KSAPR) neophodne sa postizanje očekivanih ishoda.

Ponajviše podatci koji proizlaze za analiza zanimanja nisu u stanju da budu formatizovani direktno u dva standarda zanimanja. Razvijači standarda trebaju protumačiti, kategorizirati, prikupiti i analizirati podatke da bi stvorili standarde. Analize zanimanja obuhvataju 4 etape: 1.Identifikaciju zanimanja2.Izradu okvira veština3.Identifikaciju glavnih funkcija4.Određivanje veština, znanja, aktivnosti , zahteva performanse.

12

TEhNIKE UPOTrEbljENE U PrIKUPljaNjU PODaTaKa za aNalIzE zaNImaNja

analize lokalne dokumentacije (opis radnog mesta, nacionalna klasifikacija zanimanja, itd.)

Lokalni dokumenti veoma često su korsni početni izvori informacija. Vešti analitičari mogu upotrebiti ovaj izvor za određivanje zanimanja i identifikovanju glavnih veština od početka.

analize međunarodne dokumentacije (ISCO, standardi zanimanja sa drugih zemalja)

Ova tehnika je veoma korisna posebno u početnoj fazi analiziranja, koja može obezbediti vredne informacije o budućim trendovima zanimanja, kada se uspoređuje sa sličnim tehnikama izvođenim u razvijenim zemljama.

Intervjui (strukturisani ili nestrukturisani, ponekad kombinovani sa nabacivanjem ideja)

neformalni, nestrukturisani, u četiri oka ili grupni intervjui omogućavaju standardnom razvijaču da bude fleksibilan spram pitanja. Ova tehnik aje korisna za istraživanje širih pitanja, međutim može dovesti do mišljenja radije nego nalaženju činjenica. Individualni intervju je ponajviše dodatni izvor informacija kada razvijač standarda treba razjasniti izvesna gledišta nedovoljno izdetaljisana sa grupnim intervjuima i drugim tehnikama.

Formalni interju je strukturisan oko ispitne liste pripremljenih pitanja, organizovanih kao mešavina otvoreno završenih pitanja, pitanja rešavanja problema i završenih pitanja. Intervju može biti vođen ili preko pojedinca ili prkeo grupe. Bitno je da se u grupi sakupe praktikanti analiziranog zanimanja kao i nadzornici, da bi stekli jasnu i objektivnu informaciju Direktno posmatranje Cilj ove tehnike se da se dobije jasna predstava i razumevanje posla ili zadatka u okviru njihovog središnog, socijalnog i psikološkog sadržaja. Kada je udružena sa individualnim intervjuima povećava kvalitet prikupljenih informacija. Ova tehnika ima visoki stepen kredibilnosti, međutim zahteva iskusnog promatrača sa znanjem oko analiziranog zanimanja ili zadatka da bi svo promatranje imalo smisla.

metode i konferencije na bazi upitnika takođe su tehnike upotrebljene za prikupljanje podataka i iako obezbeđuju bogate informacije, u jednoj ruci su troškovno neefikasne i zahtevaju dosta vremena, dok na drugoj ruci zahtevaju specijalizirane kadrove za vođenje pregleda.

13

SPrOVedbA AnAlizA zAnimAnJA

Svrha analiza zaniamanja je da se prikupe informacije koje mogu služiti kao osnova za standarde zanimanja. Razvijači standarda trebaju ulagati sve napore za prikupljanje specifičnih pojedinosti oko funkcija koje se izvode u zanimanju.

Postoje četiri osnovne etape u preduzimanju analiza: Definiranje zanimanjaStvaranje okvira veštinaIdentifikovanje glavnih funkcijaIdentifikovanje veština, znanja, stavova Etapa 1: identifikovanje i definiranje zanimanja Prva etapa bilo kojih analiza je da se jasno definira oblast zanimanja koje će se analizirati.

Etapa 2: stvaranje okvira veština Druga etapa analiza je da se stvori okvir OBLASTI VEŠTINA koje definišu zanimanje. U tome spadaju tehničke i netehničke veštine. Preliminaran rad za analize zanimanja koje razvijač standarda treba preduzeti su osnovna istraživanja u pogledu zanimanja i nacrt odnosnog okvira pre početka analiziranja. To se može proveriti sa grupom tokom početnih diskusija u strukturisanom grupnom intervjuisanju. Na nastvaku stoji primer okvira veština za zanimanje zidara:

PrimerZanimanje: zidar

Okvir indicira da zidar ima veštine koje on ili ona primenjuje (ili može) u svim ovim oblastima. Sledeća karakteristika analiza u ovom etapi je identifikovanje netehničkih kao i tehničkih veština. U ovom okviru netehničke veštine su identifikovane kao “veštine radilišta” ili “osobni razvoj veština”. Ovo je važna tačka analiziranja po što sposobnost znaći puno više nego kapacitet primene tehničkih veština. U preduzimanju ili pregledu analiza u ovoj etapi razvijači standarda moraju proveriti ako su te činjenice identifikovane.

Pre sledeće etape, razvijači standarda i grupe moraju postići saglasnost u pogledu okvira.

Etapa 3: identifikovanje glavnih funkcijaOva etapa involvira identifikovanje glavnih funkcija koje se nalaze unutar svake oblasti veština. Glavna funkcija u odnosu sa zanimanjem ili oblašću zanimanja može biti definirana kao grupa aktivnosti koja vodi do izvesnih rezultata relevantnih za zanimanje koje se analizira. Ove funkcije imaju sledeće karakteristike: • one su generične, to jest. nisu specifične specific za

posebnu tehmnologiju, ili lokaciju, • integrišu znanje i veštine;• relevantne su za zanimanje.

RadilišteVeštine

ZidatiVeštine

Fasadni zidovi Zidanje udruženo veštinama

Osobni razvoj veština

14

U izradi ove liste, grupa će frekventno menjati mišljenje i ponovo preći preko materijala koji je pod razvojem. To je sasvim normalno pošto analize zanimanja su iterativni procesi. U stvaranju ove liste, razvijači standarda trebaju se upinjati za pojedinosti, ispipavati uveliko kako bi obezbedili da grupa razmišlja oko zanimanja u celini, a ne samo kao radno mesto.

VEŠTINAOBLAST

GLAVNE FUNKCIJE

Veštine radnog mesta

Srediti sopstveno radilište

Planirati sopstvene radne aktivnosti

Održavanje bezbednih radnih uslova

Veštine zidanja Zidanje kuča Zidanje gipsenih zidova

Zidanje kamnih zidova

Veštine udružene sa zidanjem

Priprema kreča Nabavka i skladištenje građevinskog materijala

Održavanje opreme

Primena uverenja o kvalitetu

zidanje Pokriti zidove krečom

Osobni razvoj veština

Ažuriranje sopsvenih veština i znanja

Eventualno dobi će se koncenzus u pogledu stvorene liste. Ne postoji neko pravilo oko broja glavnih funkcija unutar zanimanja, međutim uopšte gledano razvijači standarda trebaju gledati između 12 i 20 glavnih funkcija. Agregat funkcija odražava zanimanje. Nakon etape 3 analize zanimanja trebale bi imati izrađeni dijagram slično sledećem.

zanimanje: zidar

15

Etapa 4: analize veština Tokom ove etape razvijači standarda zasivaju grupu da bi razmišljali oko toga šta se može desiti tokom primene svake od glavnih etapa koje su identifikovane. Da bi grupa razmišljala oko procesa, razvijači standarda trebaju izabrati glavnu funkciju i analizirati je u grupi da bi odredili informacije koje su potrebne. Cilj je da se stvori raspored za svaku glavnu funkciju koja obuhvata:

• Listu ključnih aktivnosti, postupaka i zadataka koje mogu obuhvatiti glavne funkcije

• znanje potrebno za izvođenje i donošenje odulka tokom sprovedbe funkcija

• stavovi koji trebaju biti prisutni za dobro izvođenje funkcija

• standardi performanse i karakteristike koje su primenljive za aktivnosti unutar glavnih funkcija

• interpersonalna i komunikacione veštine koje su neophodne

Malo dole smo priložili listu pitanja koju razvijači standarda trebaju koristiti u trečoj i četvrtoj etapi radionice:

Šta tačno činite tokom sprovedbe ove aktivnosti?Koja vrsta .....?Kako je to učinjeno...?Da li postoji nešto da kažete u pogledu ovog procesa?Šta drugo činite u tu oblast?Kažite mi više u vezi toga?Koje su vrste odgovornosti involvirane?Kada to činite koje stvari morate znatiKoje vrste presuda donosite kada to činiteKako znate da li je proces dobar?Šta čini da bude dobar?Lista nije produžena i u svakoj radionici druga pitanja mogu da iskrsnu koje takođe možete ubaciti u ovu listu.

4 ETAPE ANALIZA ZANIMANJA

Etapa 1 Odredi zanimanje

Koje je zanimenje predmet analiziranja?

Etapa 1 Identifikuj srzne oblasti vestina

Koje su opste oblasti u kojima se vestine primenjuju

u zanimanju?

Etapa 1 Identifikuj glavne funkcije

Koje su sire obaveze & oblasti aktivnosti

u zanimanju

Etapa 1 Vodenje analiza vestina

Koji su standardi, postupci, zahtevi znanja & uslovi performanse udruzeni

sa svakom glavnom aktivnoscu

16

4 ETAPE ANALIZA ZANIMANJA: KVALIFIKOVANI RADNICI U INDUSTRIJI GRAĐEVINARSTVA

ETAPA1Idetifikovati zanimanje

ZIDAR

ETAPA2identifikovati glavne veštine oblasti

Veštine radilišta, to jest.:Zidanje, veštine udružene zidanjem,socijalne/organizacionalne veštine

ETAPA3IDENTIFIKOVATI GLAVNE FUNKCIJE U OBLAST VEŠTINA, npr.

Osnovne veštine oblsti zidanjaGlavne funkcije:

Zidanje kučaZidanje gipsenih zidovaZidanje kamenih zidova

ETAPA4ANALIZE VEŠTINA

Izraditi listu:Stavova potrebnih za svaku funkciju

Postupke i zadatke udružene sa svakom funkcijomZnanje potrebno za izvođenje svake funkcije

Standardi performanse udruženi sa svakom funkcijom Interpersonalna i komunikaciona ponašanja udružena sa

svakom funkcijomKljučne aktivnosti

17

mOgUćI ObrazaC za OrgaNIzOVaNjE PODaTaKa KOjI PrOIzlazE Sa aNalIza VEŠTINa

glavna funkcija: zidanje a b C D E F gKljučne aktivnosti(i rezultati)

Postupci i zadatci udruženi sa svakom funkcijom

Kriterijum performanse (ishodi + referentne tačke kvaliteta)

znanje potrebno za izvršenje funkcije

Veštine Stavovi Intrapersonalne i komunikacione veštine udružene sa svakom funkcijom

Identifikovati oblike i karakteristike zidova za izgradnju

Zidanje u različitim oblicima

Proveriti kvalitet zidova

Analize nacrta i detalja inženjera

Pripremiti polagač podrške

Pripremiti ili kupiti kreč

Izabrati cigle

Rezati i uobličiti cigle

Slagati cigle i slojeve kreča

Oblik i karakteristike sloja podrške udovoljavaju zahteve kvaliteta

Kreč pripremljen ili kuoljen u skladu sa specifikacijama nacrta iil sa preporukama inženjera

Zidovi sazidani u skladu sa oblikom i kvalitetom specifikovanom na nacrtu

Tokom rada izbegavati rizik i opasnost prema sebi i drugima

Prikladna oruđa i materijale za upotrebu

Osnovni građevinski nacrti

Recetp za pripremu kreča

Radni postupci uverenja o kvalitetu za zidarstvo

Pravila za razne oblike zidova

Zdravstvene i bezbednosne norme specifične za građevinsku industriju i za građevinske lokacije

Specifična oruđa za građevinu i za uverenje kvaliteta

Znanje upotrebe oruđa i opreme za merenje dužine, visine, težine, obima

- izrezivanje cigla

- graditi zidove

- priprema kreča

Pažnja

Odgovornsot Poštivanje rokova

Komunikacija (osnovna)

Timski rad (osnovni)

Informiranost otima(osnovna)

Rešavanje problema (osnovno)

18

VerIfIKAcIjA I PrOVerA VALjAnOStI poDAtAkA koJi pRoizlAze SA AnAlizA zAnimAnJA

Nakon štu su podatci organizovani i prikupljeni, ali pre predaje timu preuzimanja za izradu standarda, trebaju biti provereni za tačnost i širinu. Proces verifikacije može biti izvršen s onima koji u nabavili informaciju u prvom mestu, s timom preuzimanja koji su stručnjaci u dato zanimanje. Osobe koje rade sa potvrđivanjem podataka moraju se opremiti sa organizovanim materijalom i od njih se mora zahtevati pismeni ili verbalni komentari.

Izrada standarda zanimanja

Obrazac standarda zanimanja

Po mogućnosti, razvijači trebaju usvojiti zajednički format to jest obrazac za pisanje standarda. To ne znaći da svi standardi zanimanja trebaju izgledati isto, međutim trebaju se osnivati na zajedničkim načelima, to jest., svi standardi trebaju reči neštu u vezi sa glavnim aktivnostima koje je izvesna osoba preduzela, razumevanju i znanju koje moraju imati, stvari koje očekuju da bude dobre i sredini u kojoj će normalno sprovesti svoje funkcije. Obrazci su korisni. Na nacionalnom kontekstu, standardi trebaju biti izrađeni na širokom zajedničkom obrazcu.

Zajednički obrazac omogućuje: • priznavanje sposobnosti unakrst zanimanja;• deljeno razumevanje standarda zanimanja

Odeli rastavljuje zanimanje u serijama širokih funkcija. Svaka šira funkcija je zatim rastavljena u serijama ključnih aktivnosti, šta dalje opisuje i obezbeđuje više informacija o zahtevima široke funkcije. Za svaku ključnu aktivnost serija iskaza performanse je identifikovana. Odnosne serije opisuju ishode ili performansu koje treba postići da bi sposobnosti opisane u ključnu aktivnost i široku bile uspešno izvođene.

Razvijači standarda zanimanja takođe imaju mogućnost dodavanja daljih kategorija informacija da bi sadržaj standarda bio jasan id a bi omogućili više smernice spram potrebnim dokazima za uspešno ocenjivanje pojedinaca na osnovu standarda.

Sadržaj standarda zanimanja

Standardi zanimanja govore o performansi, uključujući: oba: • spoosbnost uspešnog završenja funkcije koja se traži

u zanimanju; i • primeni znanja i razumevanja u zanimanju.

Biti sposoban za standarde zanimanja od pojedinaca se očekuje da:• primene tehničke veštine• donose presude i odluke;• primene kreativnost ;• organizuju i rukovode rad;• rad sa drugima kao s članovima tima;• delotvorno komunikovati; •suočavati se na prirodom radne sredine, uključujući kapacitet suočavanja sa neočekivanim i nepredviđenim situacijama, itd

19

Generični obrazac standarda zanimanja

FunkcijaZnačajna funkcija u zanimanju

Ključna aktivnostVažne aktivnosti i zadatci s izvođenjem rada funkcije

Kriterijum performanseIskaz toga šta se očekuje od osoba da postignu i kvalitet

ishoda i aktivnosti

Obim sadržajaKontekst u kojem performanse će biti

postignuta (meta, vrste, opreme, materijali, klijenti, itd.)

Iskaz dokazaVrste dokaza koji bi indicirali

da je osoba sposobna

20

USPOStAVA fUnKcIje I klJučnih AktivnoSti

Oblasti veština

Pisanje standarda počinje sa identifikacijom oblasti veština unutar zanimanja. To su opisi grupa većih veština koje se nalaze unutar zanimanja. Ove opšte grupe biće tehničke i netehničke veštine koje osobe moraju imati ako žele da budu sposobni u zanimanju. Primera radi radnik skladišta imaće sposobnosti koje spadaju unutar oblasti veština

• sistema i procesa skladištenja • rukovanje robom • korisnička usluga • nadzor

ili slično tom zidar može imati sposobnosti u opštim oblastima veština

• rušenju zidova • izgradnji zidova • fasadnih radova

Unutar svake od ovih oblasti veština pisari standarda moraju identifikovati jedinice sposobnosti. Primera radi, u oblast veština izgradnji zidova, pisar standarda mora izraditi draft jedinice spoosbnosti prema sledećem: • izgradnja zidova s ciglom visoke složenosti • izgradnja jednostavnih zidova s ciglom • izgradnja gipsenih zidova raznih oblika

identifikacija oblasti veština je vredno oruđe i pomaže u organizirnaju podataka zanimanja koje proizlaze sa analiza i koje su pisane od pisara standarda. Uobičajni razvijači standarda moraće da pripreme okvir oblsti veština. Neophodno je da kako razvijači analiza veština tako i pisari standarda koriste oblast veština kao naslov analiza i razvoja njihovih standarda.

razvoj funkcija

Identifikacija oblasti veština je relativno lak zadatak koji može biti preduzet od nekog koj je upoznat sa zanimanjem ili ko je već preduzeo neka istraživanja. Funkcije su značajne kompnente standarda zanimanja. Izrada funkcija je kritična etapa procesa pisanja standarda. Funkcija sadrži sva gledišta sposobnosti, to jest. ključne aktivnosti, iskaz performanse, iskaz obima i iskaz dokaza. Greške u ovoj etapi biće složene preko procesa razvoja. Pisari trebaju biti veoma pažllivi i da obazrivo postupaju u izradi nacrta širih funkcija.

Funkcija mora biti komponenta rada u zanimanju koja integriše kako znanje tako i veštine. NIJE postupak, jednostavan zadatak ili telo teoretskog znanja. Dobro pisana funkcija će obuhvatiti sve ove stvari. Ključne karakteristike funkcije su:

• za zanimanje je relevantno i prepoznatvljivo je ljudima koji radu u zanimanju;

• to je uspešna performansa koja integriše znanje i veštine

• aplikacije su prenosljive sa jedne lokacije i sredine u drugoj.

Vrste aktivnosti, na kojima će se funkacija uputiti, razlikuju se od zanimanja na zanimanje i unutar zanimanja. U mnoga slučaja glavne funkcije identifikovane u analizu radnog mesta biće podesne kao funkcije za standard zanimanja.

U izradi funkcija, pisari standarda trebaju osnivati njihov rad na oblasti veština i glavnim funkcijama koje su identifikovane u analizama zanimanja. Nakon što set širih funkcija bude nacrtan trebao bi biti razmotren uveliko od pisara i razvijača standarda sve dok se ne postiže koncenzus.

21

Aktivnosti

Mnoge od karakteristika takože važe i za aktivnosti. Aktivnosti ne bi trebale biti propisane liste zadataka i postupaka. Uloga aktivnosti prvobitno je da obezbedi više informacija korisnicima standardfa indicirajući na vrste aktivnosti sadržanih u funkciju. Glavne karakteristike funkcije su: • koherencija;• širina;• opis.

Aktivnosti moraju biti relevantne za naslov funkcije. Kao is a funkcijama, aktivnosti moraju biti široke nego specifični zadatci ili postupci i slično funkcijama moraju integrisati znanje i veštine.

To ne znači da aktivnosti trebaju sadržati iskaze znanja i veština, nego jednostavno opisana aktivnost ne može biti uspešno preduzeta bez primene kako zanja tako i veština.

Ne postoji formalno pravilo u određivanju broja aktivnosti koje su mogu nalaziti u funkciji.

U nacrtu aktivnosti funkcije, pisari standarda imaće značajan iznos raspoložljivih informacija, naime, oblast i funkcije oblasti veština. To će obezbediti važne smernice u nacrtu procesa. Pisar aktivnosti ne bi trebaju započeti sve dok funkcija ne bude identifikovana i usaglašena. Pisari trebali bi uvek biti svesni da svrha aktivnosti je obezbediti više informacija i opisa spram namera funkcije.

22

IzrAdA KrIterIjUmA peRfoRmAnSe i iSkAzA obimA

Kriterijumi performanse su udruženi sa aktivnostima specifikovanih za odnosnu funkciju. To su serije iskaza koji identifikuju karakteristike kvaliteta koje treba postići ako se želio da rad koji je opisan u funkciji i aktivnostima bude uspešno izvršen. Kako sa aktivnostima tako is a funkcijama svrha performanse je da se obezbede informacije u pogledu opisanog rada. slično drugim delovima obrazca, iskazi performanse NE BI trebali niti propisani. Iskazi perfromanse referišu na opšte iskaze kvaliteta koji se očekuju uvek kada se nalaze aktivnosti u funkciji. Stoga iskazi performanse moraju biti pisani na načinu koji omogućuje njihovu primenu na više od jednog procesa, metodi proizvodnji ili lokaciji.

U par slučaja iskazi performanse mogu jednostavno referirati na uspostavu međunarodnih ili nacionalnih standarda, npr. u zanimanja koja se bave radom sa električnom strujom iskazi performanse mogu jednostavno izjaviti da će aktivnost biti vođena u saobraznost sa nacionalnim bezbednosnim standardima za ožičavanje ili nalaženju električnih kvarova. U drugim slučajevima iskazi kvaliteta mogu biti ne toliko razumljiva, posebno u zanimanja koja su pod fazom promene ili koja su tek proizašla. U tim slučajevima, razvijači moraće stvoriti iskaze sa analiza. Razvoj iskaza performanse ne bi trebao početi sve dok elementi sposobnosti ne budu završeni. U ovoj fai razvijači imaće veliki obim korisnih i organizovanih materijala. Ako jedinice sposobnosti i elementi sposobnosti su podesno izgrađeni tada identifikacija iskaza peformanse treba biti prilično jasna.

Iskazi performanse su opšti iskazi karakteristika kvaliteta udruženi sa posebnom aktivnošću. To su stvari koje ljudi žele ako se teži da rad bude podesno izvršen.

Primera radi radio izveštač koji objavljuje vesti ili koji predstavlja program iskaz performanse treba se baviti sa podešnošću tona glasa za taj materijal koji će biti predstavljen ili zastavku prezentacije. Da li je prezentacija tekla lagano? U restoranu iskaz performanse treba se baviti sa stvarima kao što su brzina usluga, dobro ponašanje, prezentacija hrane, način na koji se sprema. Dobro ponašanje, brzina, ili glatkoća prezentacije predstavljaju opšte iskaze kvaliteta primenjene na izvođenje posebnih aktivnosti . Tsu iskazi performanse. drugi iskazi performanse mogu obuhvatiti iskaze kvaliteta koji se bave sa:

•kvalitetom završne obrade• vremenošću•jašnoću•primerenosti stila i načina•sažetošću•iskoristivosti•udobnosti•tolerancije proizvodnje•prikladnosti•korektnosti•celovitosti•brižljivosti•saobraznosti sa standardnim operativnim postupcima.

23

U svakom slućaju to nije iscrpna lista. Bilo koja aktivnost može se smatrati po svojim kvalitetom. Pisari sikaza performanse moraju sebi postaviti pitanje koje kritične karakteristike kvaliteta mogu se nalaziti u aktivnošću. Ove kritične karakteristike su osnova iskaza performanse.

Obim iskaza je oruđe koje je dizajnirano da obezbedi više informacija o sadržaju aplikacije aktivnosti koja se opisuje u jedinici sposobnosti. Obim iskaza važi za funkciju u celini, a ne za individualne aktivnosti ili iskaze performanse.

Iskazi obima korisnicima funkcije će reči o mestu i sćime se očekuje da aktivnost koja se opisuje biti izvođena. Iskaz obima može obuhvatiti:

• geografsku lokaciju • specifične uslove preduzeća • materijale • opremu i/ili vrste oruđa• vrstu klijenata

Bez specifikacije obima iskaza u funkciji postoji opasnost da uspešno izvođenje u jednom setu uslova bude smatrano uspešno izvođenje kao i u bilo kojim drugim uslovima. Primera radi, radnik koji koristi procese zavarivanja sa gasom nije neophodno dobar u korišćenju procesa elektrolučnog zavarivanja. Sve dok oruđa i postupci rada su odvojeno spomenuti na obimu konteksta, potrebno je da radnik bude ocenjen za svaki sadržaj da bi odredio puno sposobnost. Izvođenje u jednoj lokaciji, koristeći jedan set procesa ili vrsta opreme niće uvek bniti podesno merenje sposobnosti unakrst zanimanja.

24

IzrAdA zAhtevA DokAzA

Iskaz dokaza

Svrha iskaza dokaza je da se obezbedi veza sa eventualnom procenom standarda. Dokaz je korišćen da indicira vrstu dokaza koju bi neko ko ocenjuje performansu posebne funkcije zatražio. Slično sa drugim gledištima obrazca informacija u iskazu dokaza treba biti izražena na generalnom načinu.

Iskaz dokaza može obuhvatiti

• široki opis osnove znanja koje se očekuje od nekoga ko izvodi funkciju

• široki opis vrsta aktivnosti koje se očekuju da se preduzmu od nekoga ko izvodi funksiju.

Iskaz dokaza treba referirati sledeće:

• kritična gledišta dokaza za razmatranje• konkurentno ocenjivanje i nezavisnost jedinica• podržavanje znanja• metode ocenjivanja• ključne sposobnosti

iskaz dokaza treba biti preduzet samo kada sve komponente jedinice budu završene.

25

KOntrOLnA LIStA RAzvoJA StAnDARDA zAnimAnJA

Tokom razvoja standarda zanimanja ljudi koji su involvirani moraju biti svesni o konzistentnosti između različitih zanimanja. Da bi obezbedili konzistentnost, tri pitanja mogu se smatrati kao glavne ideje usmeravanja: sadržaj, tehnička gledišta, procesi.

Sledeća lista može usmeravati razvijače u izradi kako tekuće tako i finalne verifikacije rezultata njihovog rada.

1. SaDrŽaj da li ste: • usredsređeni na ishodima? • pokrili sva gledišta pristupa sposobnosti? (to jest. veštine zadatka, menadžment zadatka,

veštine radne sredine, veštine o neočekivanim situacijama) • inkorporisali podržavanje znanja? • identifikovali i aktualizirali regulativne zahteve kao i zahteve lisensiranja? (kao što su standardi kvaliteta, zdravstva, i zahtevi bezbednosti, središne regulacije)? • pokrili obim i širinu funkcija zanimanja?

2. TEhNIČKI da li ste: •ispunili uspostavljeni obrazac? •ukjučili za svaku funkciju iskaz obima? •ukjučili za svaku funkciju vodić dokaza, obuhvatajući podržavanj znanja i kritičnih gledišta za ocenjivanje? •povezali iskaz dokaza sa kriterijumom performanse kao i obimom i sadržajem?

3. PrOCESIda li ste: • usaglasili sa denoičarima o zajedničkom obrazcu standarda zanimanja • usaglasili sa deoničarima o metodologiju za razvoj standarda? • izabrali prikladne osobe i specijaliste industrije za učešće u procesima razvoja? izabrali vešte kordinatore za vođenje procesa razvoja? • osposobili razvijače standarda zanimanja? • izabrali relevantne organizacije i osobe za pregled nacrta standarda?

26

IzrAdA StAndArdA zAnImAnjA – generIčnI mOdeL

Koraci mere Ko, kako1 Uspostaviti sektore (industrijsku oblast) za razvoj zani-

manja i kvalifikacija Nacionalne ili lokalne vlasti sa identifikovanih prioriteta (nacionalni ili regionalni strateški razvojni planovi, pregled tržišta rada, itd)

2 Identifikovati zaniamanja koja će biti ppod fokusom izrade standarda

- isto kao i gore

3 Identifikovati i savetovati se sa deoničarima oko razvo-jih proesa

Konsultacije sa relevantnim i zainteresovanim deoničarima i identifikacija radnih grupa uključujući osobe sa relevantnim iskustvom i znanjem u zanimanju

4 Obavljati analize zanimanja Tehnike za prikupljanje informacija: Individualni i grupni intervjuiPregled lokalne i međunarodne dokumentacije, upitnika ili bilo koje druge relevantne doku-mentacije

5 Identifikovati (razviti) standarde zanimanja Tim pisara treba obuhvatiti osobe sa iskustvom u pisanju standarda, nastavnike/trenere u odnosnom polju, i osobe koje rade u odnosno zanimanje

6 Provera valjanosti Denoničari biće involvirani u proveri valjanosti procesa standarda zanimanja

7 Sprovedba i pregled Razvoj stručnih kvalifikacija i kuirkuluma Sprovođenje kurikuluma

27

razvoj i provera valjanosti standarda zanimanja sa analiza zanimanja Analiziranje liste podataka

Lista podataka sadrži informacije o:

Glavnim funkcijama u zanimanjuKljučnim aktivnostima povezanim sa postupcima i zadatcima udruženih sa svakom funkcijom

Kolona A

Standardima performanse: rezultatima svake aktivnosti +referentnim tačkama kvaliteta za svaki ishod ili svaku aktivnost

Kolona B

Znanje koje se očekuje od jedne osoba da bi izvodila svaku aktivnost i dobili rezultate

Kolona C

Veštine i stavove koje jedna osoba mora imati da bi uspešno izveli aktivnosti

Kolona D

Osnovne veštine: kritično razmišljanje, interpersonalno ponašanje udruženo sa svakom funkcijom, komunikacija, računanje, osobne i profesionalne razvoje

Kolona E

Svrha tehnika je da se usmere pisari tokom procesa razvoja. Ova pitanja postavljena pri svakoj etapi ostaju opšta. Tehnika nije namenjena da zameni presudu ili znanje stručnjaka zanimanja nego samo da se njima pomogne u oblikovanju toga znanja u standardima zanimanja.

Tehnika ima najmanje 5 etapa. Svaka etapa je bazirana na posebnu i glavnu komponentu obrazca za standarde zanimanja.

Etapa 1 Odrediti funkcijeEtapa 2 Definisanje ključnih aktivnosti za svaku funkcijuEtapa 3 Razviti kriterijume performanseEtapa 4 Izraditi iskaz obimaEtapa 5 Identifikovati zahteve dokaza

28

Svaka etapa je završena sa analiziranjem liste podataka analiza zanimanja, postavljajući seriju pitanja sa kolone liste informacija, i identifikacijom potrebnih informacija za svaki deo obrazca.

Pri svakoj etapi tim pisara mora PITATI ako je materijal u kolonama povezan sa jednim drugim i raspravljati

o odgovorima pre odlučivanja toga da li komponenta obrazca može biti izvućena sa informacija iz liste podataka. Strukturisana pitanja nisu namenjena da zamene ekspertizu članova tima pisara, nego samo da usmeravaju. U par slučaja, članovi tim pisara će koristiti njihovo znanje za dodavanje ili modificiranju informacija u listu podataka.

a b C D Eaktivnosti(i rezultati)

Kriterijum performanse (ishodi + referentne tačke kvaliteta)

znanje potrebno za izvođenje funkcije

Veštine & stavovi Interpersonalno i komunikaciono ponašanje udruženo sa svakom funkcijom

Identifikovati oblike i karakteristike zidova za izgradnju

Zidanje u različitim oblicima

Proveriti kvalitet

Oblik i karakteristike sloja podrške udovoljavaju zahteve kvaliteta

Kreč pripremljen ili kuoljen u skladu sa specifikacijama nacrta iil sa preporukama inženjera

Zidovi sazidani u skladu sa oblikom i kvalitetom specifikovanom na nacrtu

Tokom rada izbegavati rizik i opasnost prema sebi i drugima

Prikladna oruđa i materijale za upotrebu

Osnovni građevinski nacrti

Recetp za pripremu kreča

Radni postupci uverenja o kvalitetu za zidarstvo

Pravila za razne oblike zidova

Zdravstvene i bezbednosne norme specifične za građevinsku industriju i za građevinske lokacije

Specifična oruđa za građevinu i za uverenje kvaliteta

Znanje upotrebe oruđa i opreme za merenje dužine, visine, težine, obima

- izrezivanje cigla

- graditi zidove

- priprema kreča

Pažnja

Odgovornsot

Poštivanje rokova

Komunikacija (osnovna)

Timski rad (osnovni)

Informiranost o klijentima(osnovna)

Rešavanje problema (osnovno)

Uzorak sa liste informacija analiza zanimanja Funkcija: zidanje

29

analize: Pitanja Smerninca aktivna načela

Funkcija i kolona A •Iz vašeg iskustva, da li većina funkcija ili ključne aktivnosti opisuju aktivnost koja je prenosljiva u različite kontekste zanimanja, npr.

- posao,- zadatak,- lokacija, oprema- processei

•Iz vašeg iskustva, da li većina funkcija opisuje ključne aktivnosti opisuje ishode koji imaju svrhu unutar zanimanja.

•Da li povezuje sa nečim šta se mora postići?

•Da li funkcija ili aktivnost ima focus koji je relevantan sa radom zanimanja

•Da li je focus nešto šta se može postići od jedne osobe?

•Da li aktivnost sadrži raznovrsnost zadataka

•Da li neko mora upotrebiti znanje i razumevanje da bi izveli aktivnost

Pitaj: “da li je ovo funkcija?

Predloži: “Da/Ne to je (nije) funkcija

Raspravljaj: “ da li je ili nije funkcija ”

Razmatraj: “odgovore na pitanja prethodne kolone”

Odluči: “ da li je to funkcija”

1. Protumačenje: nemojte jednostavno kopirati glavni naslov funkcije.

2. Širina: obezbedite da aktivnost može biti primenjena na obim okolnosti in e bude primenljiva samo na jednu posebnu tehnologiju ili radni postupak

3. Integracija: da li funkcija opisuje aktivnosti koje zahtevaju upotrebu znanja i presuda za postizanje dobre performanse

4. Prenosljivost: da li aktivnost koja se opisuje od funkcije može obuhvatiti obim konteksta. to jest., da li pojedinac može prenositi ovu sposobnost.

Etapa 1: Uspostava funkcija

30

analiza: Pitanja Smernica aktivna načela

Glavna funkcija+kolona A+ kolona B

•Da li postoje aktivnosti u koloni A koja mogu biti identifikovana kao funkcije ili su stvarno ključne aktivnosti? •Da li su aktivnosti i udruženi ishodi relevantni za funkciju?

•Da li kriterijum performanse obuhvata aktivnosti koja mogu igrati ulogu ključnih aktivnosti?

•Koliko još informacija ključne sposobnosti u koloni F obezbeđuju oko aktivnosti opisanih u funkciju?

Pitaj: “da li je ovo ključna aktivnost funkcije?”

Predloži: “Da/Ne ključna aktivnost”

Raspravljaj: “dalije ili nije ključna aktivnosty...”

Razmatraj: “odgovore na pitanja prethodne kolone”

Odluči: “ da li je ključna aktivnost”

1. Relevantnost: da li su ključne aktivnosti relevantne za funkciju za koju se zapravo i pišu?

2. Širina: ključne aktivnosti ne bi trebale biti lista zadataka ili postupaka. Svrha iskaza ključnih aktivnosti je da se obezbede više informacija o namerama funkcije, nije da se prepiše način izvođenja funkcije.

3. Znanje i razumevanje: da li ključna aktivnost zahteva upotrebu znanja, presuda i razumevanja?

analize: Pitanja Smernice aktivna načela

Funkcija +sve kolone

•Koji su ishodi funkcije povezanih ključnih aktivnosti?

•Kako biste definirali kvalitet ovih ishoda?

•Kako biste definirali kvalitet performanse ključnih aktivnsoti?

•Da li je znanje u koloni D relevantno zaleđe za izvođenje identifikovanih zadataka?

•Sve zajedno do kolone E i F uključujući razumevanje i procenjivanje predloženo u koloni C

Pitaj: •Da li je ovo kriterijum peformanse za ključnu aktivnost?•Da li definira kvalitet permormanse i kvalitet ishoda

Svrha: “Da/Ne je/nije kriterijum performanse za ključnu aktivnost

Raspravljaj: “ da li je ili nije kriterijum performanse za ključnu aktivnost”

Razmatraj: “dgovore na pitanja prethodne kolone”

Odluči: “ da li je kriterijum pefromanse za ključnu aktivnsot”

1. Deskriptivna: kriterijum performanse treba biti opšti opis ishoda i karakteristika kvaliteta udruženih sa uspešnu performansu ključnih aktivnosti. Kriterijum performanse ne bi trebao niti porpisan iskaz

2. Kriterijum iskaza treba opisati stvari koje se očekuju da se ostvare

3. Kvalitet: kriterijumi performanse su karakteristike koje ljudi traže za aktivnost ako je dobro izvođena

Etapa 2: definiranje ključnih aktivnosti

Etapa 3: razvoj kriterijuma performanse za ključne aktivnosti

31

analize: Pitanja Smernice aktivna načela

Funkcie i aktivnosti

Da li su funkcie i aktivnosti primenjene u obimu situacija? Da li referišu samo na jednu posebnu situaciju što se tiće funkcije/ključne aktivnosti i ponovnog pregleda!!

Da li funkcija, ključne aktivnsoti, i kriteriji performanse zahtevaju obim oruđa/opreme ili oslovljavanja obima materijala koji se može spomenuti generično u telo standarda zanimanja?

Da li sakupili sve radne uslove i situacije gde se aktivnosti mogu izvesti? Kako biste detaljisali ove situacije?

Pitaj: “da li su generični iskazi relevantni za zadatak i postupke spomenute u koloni B ”

Predloži: “Da/Ne je (nije)

Raspravljaj: “ da li je ili nije

Razmatraj: “odgovore sa prethodne kolone”

Odluči: “ šta ubaciti u iskazu konteksta”

SpecifičnaBez speifičnih iskaza obima postoji opasnost da se pretpostavi da uspešno izvođenje u jednom setu uslova možes se smatrati kao uspešno u drugom setu uslova šta zapravo nije adekvatno.

analize: Pitanja Smernice aktivna načela

Funkcije, ključne aktivnosti, kriterijum performanse, ključne sposobnosti, iskaz obima

•Da li je znanje u koloni D relevantno za funkciju, ključne aktivnosti i kriterijum performanse.

•Da li identifikovae veštine i stavovi relevantni za ključne aktivnosti i kriterijum performanse•Da li ključne veštine (sposobnosti) opisane u koloni F podržavaju vešto izvođenje funkcije?

Pitaj: “da li je znanje relevantno za funkciju”

Predloži: “Da/Ne je (nije)

Raspravljaj: “ da li je ili nije”

Razmatraj: “odgovore pretthodne kolone”

Odluči: •“ koji dokaz znanja razmotriti”•“koji dokaz performanse očekujete od osobe koja će biti ocenjena?”•“da li je neophodno zahtevati druge dokaze?”

Znanje i performansa

Dokaz korišćen za identifikovanje sposobnosti u funkcijuin treba obuhvatiti kako znanje tako i performansu, to jest.: •koje znanje treba jedna osoba pokazati da bi procenjivač bio siguran oko njegovog/njenog zaleđa

Zahtevi dokaza trebaju se usredsrediti na kritična gledišta veštog izvođenja, to jest. •obim aktivnosti osobe da bi bila u stanju da čini•veštine i stavovi

Etapa 4: određivanje iskaza obima

Etapa 5: određivanje zahteva dokaza

32

KrIterIjUm zA OdređIVAnje kvAlitetA StAnDARDA zAnimAnJA

Razvijači mogu nadgledati kvalitet njihovog rada postavljajući seriju pitanja pri svakoj etapi razvoja. Ta pitanja obuhvataju:

Funkcije

• da li su funkcije primenljive u obimu radnih mesta u zanimanju?

• da li funkcije identifikuju naj važne aktivnosti, veštine i ishode zanimanja?

• da li bi performansa funkcije zahtevala osobu koja inkorporiše procenu i razumevanje?

• da li su funkcije usmere prema napred i stoga da održavaju njihovu relevantnost ako se tehnologija i organizacija rada promeni;

• da li su funkcije jasno pisane i razumljive za osobe koje će ih upotrebiti;

• da li su sve komponente obrazca prisutne u standardu zanimanja?

Ključne aktivnosti

Da li su ključne aktivnosti šire nego specifični postupci ili zadatci u radnom mestu?Da li su ključne aktivnosti direktno relevantne sa funkcijom koju definišu?Da li su ključne aktivnosti deskriptivne za funkciju i ne propisne?

Kriterijum performanse

Da li kriterijumi performanse sadrže jaasan isakz karakteristika kvaliteta koji se očekuje u vešto izvođenje?Da li performansa izbegava propisne postupke i zadatke?Da li kriterijum performanse opisuje samo neophodne karakteristike komponente performanse?Da li kriterijum performanse zahteva primenu znanja i procene?

Iskaz obima

Da li iskaz obima detaljiše sve generične iskaze uključene u telo funkcije i ključnih aktivnosti?Da li iskaz obima referira sve vrste materijala, oruđa, opreme upotrebljene za izvođenje zadataka opisanim u funkciju?

33

LIStA PrOVere kvAlitetA StAnDARDA zAnimAnJA

Ova lista porvere je podeljena na 3 glavne oblasti kvaliteta

1. Kvalitet sadržaja – koji će biti proveren od industrijskih stručnjaka sa relevantnim zaleđem za odnosne standarde zanimanja

1. kvalitet sadržajaPitanja koja će biti oslovljena tokom procesa provere valjanosti D N KomentariDa li standardi zanimanja obuhvataju obim i širinu funkcija i aktivnosti

Naglasiti veštine koje zahtevaju razmišljanje i procenu

Inkorporisati znanje i razumevanje

Obuhvatiti sposobnosti za rukovođenje zadataka u širem obimu situacija?

Suočavati se sa neočekivanim okolnostima

Obuhvatiti sposobnost rada i komunikacije sa drugima?

2. kvalitet obrazcaPitanja koja će biti oslovljena tokom procesa provere valjanosti D N KomentariDa li je OS obrazac usaglašen i opisan u metodologiju?(da li sadrži sve naslove određene u metodologiju?)

OS je bazirana na funkcijama?

Svaka funkcija se sastoji od broja (3-5) ključnih aktivnosti?

Funkcija je izražena sa imenicama akcijse glagola ii ma direktnu referenciju sa svojim rezultatima?

Svaka ključna aktivnost obuhvata mnoštvo kriterijuma performanse?

Kriterijum performanse obuhvcata and iskaze ocenjivanja kvaliteta perfor-manse?

Funkcija sadrži obim iskaza koji opisuju obim okolnosti i uslova pod kojim spobnost treba biti izvođena

Svaka funkcija sadrži zahteve ocenjivanja koji određuju dokaz znanja i veština kojeg osoba treba obezbediti da bi demonstrirala da je sposobna u odnosnu funkciju

Da li svaka komponenta koja je gore opisana odgovara definiciji kao što je naneto u metodologiji?

2. Kvalaitet obrazca – koji će biti proveren od stručnjak NAK sa standardima zanimanja3. Kvalitet procesa – koji će biti proveren od stručnjaka NAK sa standarima zanimanja

34

3. kvalitet procesaPitanja koja će biti oslovljena tokom procesa provere valjanosti D N KomentariRazvoj je osnivan na istraživanjima u ovkiru zanimanjaIstraživanje identifikuje: • Glavne oblasti veština • Glavne funkcije • Ključne funkcije • Ishode udružene sa aktivnostima • Karakteristike kvaliteta • Veštine • Znanje • StavoveProcesi pisanja korišćene od stručnjaka zanimanjaProcesi pisanja koriste podatke analiziranja zanimanjaProcesi provere valjanosti involviraju stručnjake drugih industrija osim onih koji rade na razvoju standardaPromene preporučene od stručnjaka drugih industrija usvojene ili pregovarene sa razvojnim timom

35

ObrAzAc StAnDARDA zAnimAnJA Naslovna strana sa znakom mONT Znak EU KOSVET V projektaNaziv standarda (zanimanja/kvalifikacije/profesije)

Strana 1: Znak CVET i NAK (spominjući NAK za proveru valjanosti kvaliteta)Članstvo razvojnog timaOrganizacije involvirane u razvoju i procesima provere valjanostiStručnjaci involvirani u procesima provere valjanosti/pregledaDatum odobrenjaBroj registracijeProjekti i donatori koji su podržavali razvoj ZS

Strana 2/3Tabela sa funkcijama povezanim sa pristupom zanimanja i opisom svake funkcije.

Sledeće strane sadrže puni opis svake funkcije, sa svim povezanim naslovima, kao što je odlučeno u metodologiju za rzvoj SZ, odnosno:Naslov funkcije (isti kao i u strani 2/3)Opis funkcije (isti kao i u strani 2/3)Tabela sa ključnim aktivnostima, kriterijumima performanse, znanjem, veštinama i ključnim sposobnostimaIskaz obimaOcenjivanje/zahtevi dokaza

36

37

38

RAZVOJ I PROVERA VALJANOSTI STANDARDA ZANIMANJAAAAAAAAAAA

PRIŠTINA, 2011

Qendra e StudentëveRr. Agim Ramadani p.n.Prishtinë, 10000, Kosovë

+381 (0) 38 212 595+381 (0) 38 213 433

www.akk-ks.net

Radi detaljnih informacija molimo vas da kontaktirate

Projekat �nansira od EU kojim rukovodikancelarija za vezu Evropske Komisije na Kosovu Spovodi:

Projekat �nansira od EU kojim rukovodikancelarija za vezu Evropske Komisije na Kosovu