Julius Evola

RAZMIŠLJANJAO

VRHOVIMAPlaninarenje kao metafora duhovne potrage

Julijus Ćezare Andrea Evola

RAZMISLJANJA0

VRHOVIMApCaninarenjeRpo m etafora

z aduftojjnu potragu

prevodS'vetisCa%> CBajić

BEOGRAD • MMIV

Deo prvi DOKTRINA

PLANINA I DUHOVNOST

1

Umodemom svetu postoje dva činioca koja su, više od ostalih, odgovoma za sputavanje realizacije naše duhovnosti, poznate u najdrevnijim tradicijama: prvi činilac

jeste apstraktni karakter naše kulture, a dmgi je veličanje siepe i mahnite opsesije aktivnošću.

S jedne strane, postoje Ijudi koji ,,duh” poistovećuju sa em- dicijom stečenom u bibliotekama i fakultetskim učionicama, sa intelektualnim igrama kojih se igraju filozofi, ili sa literamim te pseudo-mističnim estetizmom. S dmge strane, nove gene- racije su atletsko nadmetanje preokrenule u religiju i čini se da su nesposobne da shvate išta što nadilazi uzbuđenje, serije treninga, nadmetanja i fizičke aktivnosti; zaista su đostignuće u sportu preokrenule u cilj za sebe, pa čak i u opsesiju, pre nego u sredstvo za dosezanje višeg cilja.

Postoje ljudi koji ovu opoziciju životnih ciljeva smatraju nekom vrstom dileme. U stvamosti, u takozvanom učenjačkom tipu, često nalazimo urođenu snažnu odbojnost prema bilo

<Razmiš[janja o vrhovima 7

(Doktrina

kakvoj vrsti fizičke discipline; jednako tako, kod mnogih koji se bave sportom, osećanje fizičke snage podstiče prezir prema onima koji se u „kulama od belokosti” ograničavaju na ono što se smatra bezopasnim, na knjige i bitke rečima.

Ova dva životna stila treba smatrati pogrešno usmerenim i plodom modeme dekadencije, jer su oba strana herojskoj viziji duha koja je činila osu najboljih klasičnih tradicija Zapada, osu koja je, u kontekstu aktuelne obnove u Italiji, uspešno evoci- rana.

Veoma često se zaboravlja da je duhovnost, u suštini, način života i da se njena mera ne sastoji u pojmovima, teorijama i idejama pohranjenim u nečijoj glavi. Duhovnost je zapravo ono što je uspešno aktuelizovano i prevedeno u osećaj superi- omosti, koji duša doživljava iznutra, i u plemenito držanje, koje se izražava kroz telo.

Iz ove prespektive moguće je uvideti disciplinu koja, iako može da se tiče telesnih energija, ne počinje i ne završava njima, već će umesto toga postati sredstvom za buđenje žive i organske duhovnosti. To je disciplina superiomog unutrašnjeg karaktera.

Kod askete je takva disciplina, da tako kažemo, prisutna na negativan način; u heroja se, pak, pokazuje na pozitivan i afir- mativan način, tipičan za zapadni svet. Unutrašnja pobeda nad najdubljim silama koje izranjaju u svesti tokom vremena ten- zije i smrtne opasnosti jeste trijumf u spoljašnjem smislu, ali je, takođe, znak pobede duha nad samim sobom i unutrašnjeg preobraženja. Zato je, u drevna vremena, aura svetlosti okmživala heroja i iniciranog u religiozni ili ezoterijski pokret, i zato su herojske figure bile smatrane simbolima besmrtnosti.

Ipak, u modemoj civilizaciji sve teži gušenju herojskog

8 JuCijus <EvoCa

(VCanina i duBovnost

osećanja života. Sve je više ili manje mehanizovano, duhovno osiromašeno i svedeno na jednu smotrenu i regulisanu asoci- jaciju neispunjenih bića koja su izgubila svoju samodovoljnost. Kontakt između čovekovih dubokih, slobodnih sila i sila stvari i prirode je prekinut: život u metropoli skamenjuje sve, sinkopira svaki dah i zagađuje svako duhovno „vrelo”. Kao da to nije dovoljno, malodušne ideologije podstakle su prezir prema svim vrednostima koje su u drugim vremenima bile temelj racional- nije i jasnije socijalne organizacije. U drevnim društvima vrh hijerarhije zauzimala je kasta ratničke aristokratije, dok se da- nas u pacifističko-humanitamim utopijama (posebno u anglo- saksonskim) ratnik pokušava prikazati kao neka vrsta anahro- nizma i kao opasan entitet koji će jednog dana, u ime progresa, biti konvencionalno uklonjen.

Pošto je ugušena, herojska će volja tražiti dmge načine da istupi van mreže, što vremenom postaje sve gušća, praktičnih interesa, žudnji i težnji; uzbuđenje koje sportovi uzrokuju kod naših savremenika samo je izraz ovoga. Herojska volja mora se opet učiniti samosvesnom i ona mora prevazići granice materi- jalizma.

U borbi protiv planinskih visova akcija je konačno oslobođena svih mašina i svega onog što čoveka odvlači od neposrednog i apsolutnog odnosa sa stvarima. Gore, nadomak neba i raspuklina - usred mime i tihe uzvišenosti vrhova; među divljim vetrovima i snežnim olujama; u zaslepljujućoj svetlosti lednika; ili usred divlje, beznadežne vertikalnosti zidova stenja - moguće je probuditi (kroz ono što na prvi pogled može iz- gledati kao puko korištenje tela) simbol prevazilaženja, istin- ski duhovnu i virilnu svetlost; moguće je načiniti kontakt sa primordijalnim silama zaključanim unutar udova tela. Na ovaj

<RazmišCjanja o vrliovima 9

Oo^trina

način borba planinara biće više nego fizička, a uspešan uspon može predstavljati dostignuće nečega što više nije samo ljud- sko. U drevnim mitologijama planinski vrhovi smatrani su za boravište bogova: ovo jeste mit, ali je takođe i alegorijski iz- raz istinskog verovanja koje sub specie interioritatis uvek može nanovo oživeti.

U životu - kako je posle Ničea ukazao Simel - ljudi imaju čudnu i gotovo neverovatnu moć da dosegnu izvesne egzisten- cijalne vrhove na kojima je „živeti više” [mehr leben), ođnosno, najviši intenzitet života, preobražen u „više od života” (mehr als leben). Na ovim vrhovima, baš kao što se toplota pretvara u svetlost, život postaje slobodan od samog sebe: ne u smislu smrti individualnosti ili neke vrste mističkog brodoloma, već u smislu transcendentne afirmacije života, u kojoj teskoba, be- skrajna žudnja, težnje, brige, potraga za religioznom verom, ljudskom potporom i ljudskim ciljevima ustupaju pred domi- nantnim stanjem smirenosti. U samom životu, a ne van njega, postoji nešto što je veće od života. Ovaj herojski doživljaj je dragocen i dobar je sam po sebi, dok je običan život vođen isključivo interesima, spoljašnjim stvarima i ljudskim konven- cijama. Koristim reč doživljaj, jer ovo stanje nije povezano sa verom ili teorijom (koje su uvek bezvredne i relativne); ono pre- vashodno predstavlja sebe na najposredniji i nesumnjiv način, baš poput doživljaja bola ili zadovoljstva.

Ova duboka dimenzija duha, koji se oseća beskrajnim, samo- transcendentnim i s one strane svekolike manifestovane stvar- nosti, iznova je probuđena i sija - čak i ne u potpunosti svesno - u „ludilu” onih koji se, vođeni voljom da nadvladaju strahove, iscrpljenost i primitivne instinkte opreznosti i samoočuvanja, u

10 Jutijus ‘Evota

(pCanina i cCuhovnost

sve većem broju i bez ikakvog određenog razloga usuđuju iza- zvati planinske visine.

Osetiti se prepuštenim isključivo sopstvenim sposobno- stima, bez pomoći u beznadežnim situacijama, zaodenut sna- gom ili slabošću, bez ikoga da mu se obratiš izuzev samom sebi; uspinjati se od stene do stene, od hvata do hvata, od gre- bena do grebena, neumoljivo, satima i satima, s osećanjem vi- sine i neposredne opasnosti svuda unaokolo; i konačno, nakon strogog ispita oslanjanja isključivo na samodisciplinu, nastupa osećaj neopisivog oslobođenja, solame usamljenosti i tišine; kraj borbe, potčinjavanje strahova i otkrivanje bezgraničnog horizonta, kilometrima unaokolo, dok sve ostalo leži dole, ispod - u svemu ovome moguće je zaista pronaći realnu mogućnost pročišćenja, buđenja i ponovnog rađanja nečeg transcenden- tnog.

Nije važno što samo nekolicina može isprva doživeti heroj- ski simbolizam planine. Ove ideje će uticati na ljude kada se na njih budu valjano usredsredili. Ne postoji istinski planinar koji nije sposoban da planinarenje doživi, bar u nekoliko povre- menih bljeskova, kao nešto više od pukog sporta. Jednako tako, ne postoji istinski penjač koji nam ne otkriva, očima ili licem preplanulim od sunčeve refleksije na snegu, beleg rase koja se preobrazila, prevazilazeći soj kome pripadaju ljudi ravnice.

Na temelju ovoga moramo spasiti planine od zagađujuće in- vazije turista koji pokušavaju da ih osvoje gradeći svoje „civi- lizovane” bazne logore. Ne mislim samo na ovu strašljivu om- ladinu koja sa sobom na populama planinska sastajališta do- nosi isprazne, svetovne gradske navike (poput disko-a i teniskih terena), i koja se snobovski razmeće raznobojnom novom opre- mom koju su doneli da bi je koristili samo za bezopasne šetnje

<RiLzmiš(janja o vrHovima 11

<Đofctrina

kroz šumu. Govorim i o onima što kaljaju tišinu i nezagađena mesta materijalizmom i trivijalnošću, odnosno, takmičarskim duhom i manijom za onim što je neobično i teško, a sve zarad postavljanja novih rekorda.

Planina zahteva čistotu i jednostavnost; zahteva asketizam.

„0, nebo nada mnom! O, čisto, duboko nebo! Ti ponoru svetlosti! Gledajuć’ u te, drhtim božanskim željama. Da se bacim u tvoje visine - to je moja dubina! Da se skrijem u tvojoj čistoti - to je moja ne- vinost! I kad lutam sam, za čim moja duša gladuje noću i na stazama nesigumim? I kada se uspinjem na planine, koga uvek tražim na planinama, ako ne tebe? I svo lutanje moje i planinarenje, sve je to samo neophodnost i nezgrapno sredstvo: sva moja volja želi jedino da leti, da leti u tebe!”

(F. Niče, Tako je govorio Zaratustra)

Ovo su reči koje je Fridrih Niče, filozof koji je branio volju za moć, napisao u zabačenim planinama Engadina. Nekim lju- dima ove reči nisu ništa više od lirskog nadahnuća. Za druge, one sadrže intimni osećaj herojskog duhovnog stava, čiji duh jeste akcija, i disciplinu bezobzime samokontrole. Hram ovog duha jeste primordijalna veličanstvenost vrhova, lednika, raspuklina i bezgraničnog plavog neba.

U ovom kontekstu, planinski i duhovni vrhovi sustiču se u jednostavnoj, ali moćnoj realnosti.

12 JuRjus <Evota

2

NEKOLIKO ZAPAŽANJA O BOŽANSTVENOSTI PLANINE

jednom članku objavljenom u Reviji italijanskog pla-ninarskog udruženja, S. Manarezi je moćnim rečima

podvukao nešto što se nikada ne može dovoljno naglasiti. Naime, neophodnost prevazilaženja ograničavajuće antiteze između, učenjačkog, fizički slabog tipa - odsečenog od du- bljih sila tela i života zbog svoje samo-nametnute sputanosti kulturom sačinjenom od reči i knjiga - i sportu sklonog, zdra- vog, atletskog i fizički snažnog tipa - kome, opet, nedostaju sve metafizičke referentne tačke. Danas je neophodno prevazići jed- nostranost oba ova tipa te doseći nešto potpunije, odnosno, ljud- sko biće u kome duh postaje moć i život, ljudsko biće u kome fizička disciplina istovremeno postaje, simbolom, gotovo uvo- dom i ritualom duhovne discipline.

S. Manarezi je neprestano ponavljao da je, među ostalim spor- tovima, planinarenje zasigumo sport koji nudi najpristupačnije mogućnosti za dostizanje jedinstva tela i duha. Uistinu, gole- most, tišina i veličanstvenost velikih planina prirodno usme-

<RflzmišCjanja o vrhovima 13

<Đo£trina

ravaju dušu ka onome što nadilazi ljudsko, i tako privlače vred- nije ljude tački u kojoj fizički aspekt penjanja (sa svom zahteva- nom hrabrošću, samo-kontrolom i mentalnom lucidnošću) i unutrašnja duhovna realizacija postaju nerazdvojivi i komple- mentami delovi jedne te iste stvari.

Zanimljivo je zapaziti da se gledišta poput ovih - a koja su danas počeli naglašavati kvalifikovani pojedinci da bi promovi- sali ispravne stavove u sledećoj generaciji - mogu, u isto vreme, pratiti sve do veoma drevne tradicije; do nečega što se može nazvati tradicionalnim, u najširem smislu te reči. Iako stari nisu praktikovali planinarenje, izuzimajući nekoliko mdimentamih izuzetaka, oni su ipak imali veoma živ osećaj o svetosti i sim- bolizmu planine. Takođe su smatrali - i ovo je pre istina - da je uspinjanje na planine i življenje na njima bila povlastica heroja i iniciranih, dmgim rečima, onih bića za koja se verovalo da su prešla granicu običnog i prosečnog života u ravnici.

U narednom poglavlju ponudiću nekoliko komentara o tradicionalnom poimanju božanstvenosti planine, gledajući, s one strane simbola, na njegov unutrašnji smisao. Nadam se da će moje opservacije pobuditi neke aspekte duhovne strane palninarskih poduhvata, čiji tehnikči opis predstavlja samo spoljašnju dimenziju, ili caput mortuum.

Pojam božanstvenosti planina nalazi se podjednako i u istočnim i u zapadnim tradicijama, od kineske do astečke tradicije pre-kolumbovske Amerike; od Egipćana do nordij- sko-germanskih arijaca i od Grka do Iranaca i Hindusa. Ovaj pojam je iskazan u formi mitova i legendi koje se tiču planine bogova ili heroja - a koja je navodno mesto boravišta onih koji

14 JuRjus 'EvoCa

NeCpdCp zapažan ja o 6ožanstvenosti pCanine

su bili „vazneseni” - ili mesta nastanjenih tajanstvenim silama slave i besmrtnosti.

Opšti temelj za simbolizam planine jeste jednostavan: pošto je zemlja bila povezivana sa svim ljudskim (etimologija reči hu- man jeste iz humus, ,,tlo”), zemaljski vrhovi, koji dosežu do neba i koji su preobraženi večitim snegom, spontano su sma- trani najpogodnijim materijalom da se, kroz alegorije, izraze transcedentna stanja svesti, unutrašnje duhovne realizacije i pojave natprirodnih vidova bića, često figurativno prikazanih u vidu bogova i natprirodnih bića. Zato, ne samo da čitamo o planinama kao simboličkim „boravištima” bogova, već i naila- zimo na relevantne tradicije - poput tradicija drevnih arijaca koji su živeli u Iranu i Mediji - u kojima, po Ksenofontu, ljudi nisu nikada podizali hramove svojim božanstvima, već su se za proslavljanje kulta i za žrtvovanje vatri i bogu svetlosti koristili planinskim vrhovima. Ove kulture smatrale su planine za vred- nija, grandioznija mesta, i analogno, za mesta bliža božanskom od bilo kog hrama ili bilo koje svete građevine koju načini čovek.

Prema Hindusima, najbožanskiji planinski venac jesu Himalaji, što na sanskritu znači „Sedište snegova”. Još određenije, planina Meru jeste sveta planina, a verovalo se da se ona nalazi na Himalajima. Važno je zapaziti dve stvari: prva je, da se planina Meru smatrala za mesto na kome Šiva, ve- liki asketa, meditira. Druga je, da je Šiva odatle spalio Kamu, hinduističko božanstvo ljubavi, kada je Kama pokušao izložiti Šivino srce požudi. U hinduističkoj trađiciji, ideja apsolutnog asketizma i obavezujućeg pročišćenja prirode združena je sa najvišim planinskim vrhom. Ova ideja je nedostižna svemu što dolazi od požude ili želje, i zbog toga je stabilna u trans-

cR^zmiš(janja o vrhovima. 15

CDofctrina

ceđentnom smislu. Stoga, u đrevnim vedskim formulama za konsekraciju kraljeva nalazimo sliku planine koja simboliše stabilnost moći i imperium-a koje će preuzeti kralj. Štaviše, u Mahabharati vidimo Ardž

unu koji odlazi na Himalaje da bi praktikovao asketizam, jer je zapisano da je „samo na visokim planinama mogao doseći božansku viziju”. Isto tako je car Judhištira, uspinjući se na „kočiju kralja bogova”, putovao na Himalaje da bi dosegao svoju apoteozu.

Takođe možemo zabeležiti da sanskritska reč parade- sha znači „uzdignuto mesto”, ili „visoki predeo”, a odatle, u specifičnom materijalnom smislu, planinski vrh. No, parade- sha se etimološki može združiti sa haldejskom rečju pardes\ otuda izraz paradise (Raj), koji je potonja judeo-hrišćanska re- ligija preokrenula u jedan đogmatsko-teološki koncept. U prvo- bitnoj arijskoj ideji raja nalazimo prisnu vezu sa konceptom vi- sina i planinskih vrhova. Ova veza, kako ćemo kasnije videti, formulisana je jasno u dorsko-ahajskom pojmu Olimpa.

Na ovom mestu moram pomenuti helenske legende o mit- skim ličnostima uznetim na planinu. Dobro je poznato da su Heleni, baš kao i sva ostala arijska plemena, imali izrazito ari- stokratski pogled na ono što se događa nakon smrti. Sudbinom većine ljudi, onih koji se nikada nisu izdigli iznad i s one strane običnog života, smatrao se Had, odnosno, larvalno i rezidu- alno bivstvovanje nakon smrti, lišeno istinske svesti, koje se provodi u podzemnom svetu senki. Besmrtnost je, pored olim- pskih bogova, bila privilegija heroja, ili drugim rečima, bila je izuzetno dostignuće nekolicine superiomih bića. U najstarijim helenskim tradicijama nalazimo da je herojsko dostignuće be- smrtnosti često prikazivano simbolizmom njihovog uspinjanja

16 Judjus 'Evota

N ’ekgdkg zapažan ja o 6ožanstvenosti pCanine

ili nestajanja u planinama. Ponovno nailazimo na misteriju vi- sina, budući da u ovom nestajanju moramo videti materijalni simbol duhovnog preobraženja. Izraze „nestati”, „postati nevi- dljiv”, „biti uznet na vrhove” ne treba shvatati doslovno jer, u suštini, označavaju virtualno uvođenje u svet s one strane čula, u kome nema smrti, te označavaju odvajanje od vidljivog sveta fizičkih tela, sveta običnog ljudskog iskustva.

Ova tradicija nipošto nije ograničena na Grčku. U budizmu se pominje planina u kojoj su nestali oni koji su dosegli duhovno prosvetljenje, a koje Majjhima Nikkaya opisuje kao „nadljude, neporažena i netaknuta bića, slobodna od žudnje.” Kineske taoističke tradicije govore o planini Kuen-Lun na ko- joj su legendama kraljevska bića pronašla napitak besmrt- nosti. Nešto slično nalazimo i u nekim istočnjačkim islamskim tradicijama koje govore o iniciranim Ijudima koji su bili uzne- seni na planinu i koji su tako pošteđeni doživljaja smrti. Drevni Egipćani su govorili o planini (Seth Amentet) koja čuva prolaz kroz koji oni kojima je suđena „solama” besmrtnost, na kraju, ulaze u „pobedilačku zemlju”, u kojoj, po drevnom hijeroglif- skom zapisu, „vođe koje borave kraj trona velikog boga obzna- njuju svoj večni život i večnu moć.”

S one strane Atlanskog okeana, u pre-kolumbovskom Meksiku nalazimo impresivno podudaranje sa ovim simbo- lima: velika planina Kuluakan (što znači „svijena planina”, jer je njen vrh blago svijen na dole) smatrana je za božansko mesto koje je, bez obzira na njenu visinu, zadržalo vezu s nižim pre- delima. Prema drevnim američkim tradicijama za neke astečke vladare se verovalo da su nestali u jednoj odgovarajućoj pla- nini. Dobro je poznato da se ova tema nalazi u legendama zapadnjačkog rimsko-germanskog srednjeg veka: za planine

‘RazmišCjanja o vrhovima 17

CDo^trina

kao što su Kifhauzer i Odenberg verovalo se da su mesta gde su se povukli kraljevi poput Karla Velikog, Artura, Fridriha I i Fridriha II. Ovi kraljevi navodno nisu umrli, već čekaju vreme da se ponovo pojave. U ciklusu legendi o Gralu, nalazimo planinu Montsalvat, što po Genonu znači „planina zdravlja” ili „planina spasenja”. Bojni poklič srednjovekovnih vitezova bio je „Montjoie” . U legendi koja uopšte nema istorijsku potporu, ali koja ipak poseduje veoma bogato duhovno značenje, pro- lazak kroz planinu bio je samo prvi korak koji je prethodio sve- tom kraljevskom krunisanju Artura. Ne mogu detaljno opisivati unutrašnje značenje ovih simbola i mitova, naročito onih koji se tiču nestalih kraljeva što će se jednog dana vratiti, samo ću reći da u ovim mitovima, iz mnogih različitih izvora, nalazimo opštu temu planine shvaćene kao sedište besmrtnosti, kao mesta gde se duhovni ljudi ostvaruju a heroji nestaju.

Moja sledeća zapažanja tiču se dva mesta: planine kao sedišta haoma-e i slave, i planine kao Valhale.

Iranska reč haoma odgovara sanskritskoj soma, tzv. na- pitku besmrtnosti. U ovim dvema drevnim arijskim idejama imamo združivanje različitih koncepata, delom stvamih, de- lom simboličkih, delom materijalnih, a delom svodljivih u ter- mine koji opisuju duhovno iskustvo. Hindu tradicija, na primer, opisuje soma-u i kao boga i kao sok biljke koja ima moć da proizvede osećanja zanosa. Ova osećanja su se veoma cenila i pobuđivana su tokom rituala unutrašnjeg preobražaja da bi se omogućio ukus besmrtnosti.

Baš kao što je Buda poredio sa visokom planinom stanje ,,u kome ne postoji ni ovde ni tamo, ni odlaženje ni dolaženje, već samo smirenost i prosvetljenje kao u beskrajnom okeanu”

18 JuRjus <EvoCa

‘N ekodko zapažan ja o božanstvenosti pfanine

(stanje nirvane), jednako tako u Yasni čitamo da misteriozna haoma raste na visokim planinama. Iznova srećemo združivanje ideje visina s idejom entuzijazma sposobnog da preobrazi, inspiriše i vodi ljude ka onome što je s one strane ljudskog, smrtnog i efememog. Istu ovu temu, takođe, nalazimo u Grčkoj, u ranom dionismu. Prema veoma drevnim svedočanstvima, one koji bi tokom religioznih svetkovina bili posednuti „božanskim ludilom Dionisa” čudna i neodoljiva sila, probuđena u njihovim dušama, vodila je prema divljim vrhovima tračkih planina.

Postoji, opet, nešto dmgo što može ispraviti ono što je na dionisijskom nivou još uvek haotično i ne sasvim čisto: po- stoji drevno iransko gledište, što ga donosi Yasht, koje se tiče planine, odnosno, moćne planine Uši-darena, koja je, takođe, sedište slave.

U iranskoj tradiciji, „slava” (hvareno ili farr) nije bila ap- straktni koncept. Slava se smatrala stvamom i gotovo fizičkom silom, mada nevidljivog i neljudskog porekla. Slava je, uopšteno govoreći, bila privilegija svete arijske rase, ali je, još preciznije, pripadala kraljevima, sveštenicima i osvajačima koji pripadahu ovoj rasi. Znak koji posvedočuje prisustvo slave: pobeda. Pošto je sunce držano za simbol sjajnog entiteta koji svakog jutra trijumfuje nad tminom, slavi su pripisivani so- lami koreni. Prenošenjem ovih koncepata sub specie interior- itatis slava je izražavala dosege pobedilačkih rasa, u kojima je superiomost bila moć (pobeda), a moć superiomost, kao u so- lamih i besmrtnih nebeskih bića. U Yasht je zapisano ne samo da biljka haoma-t (dionisijskog stanja) raste na planinama, već i da najmoćnija planina, Uši-darena, jeste sedište arijske slave.

Kao što rekoh ranije, planina se takođe shvatala i kao Valhala. Reč Valhala bila je popularizovana operama Riharda

<Razmiš[janja o vrhovima 19

(Do^trina

Vagnera, koje u nekoliko slučajeva usvajaju doslovnu interpre- taciju drevnih nordijsko-skandinavskih gledišta Eda, iz kojih je Vagner cipeo najveći deo svoje inspiracije. Takvi pogledi su, pak, otvoreni za dublje interpretacije. Valhala je doslovce značila „dvorana palih heroja”, čiji kralj je Odin. Ovo izražava shvatanje privilegovanog sedišta besmrtnosti (u ovim tradici- jama, baš kao i u grčkim, najveći broj ljudi je osuđen da nakon smrti provodi jedno mračno i larvalno postojanje u Niflhajmu, nordijskom ekvivalentu Hada), rezervisanog za plemstvo i heroje koji su pali na bojnom polju. Gotovo prema izreci: „Krv heroja je draža Bogu no mastilo filozofa i molitve vemika”. U ovim drevnim tradicijama umiranje na bojnom polju bilo je najplodonosnije od svih nadljudskih junaštava, i žrtva koju je najviše cenilo vrhovno božanstvo (Odin, Votan, ili Tir). Odin je u Valhali pale borce pretvarao u svoje sinove i činio ih besmrt- nima zajedno s deifikovanim kraljevima. Često je ovo boravište bilo združivano sa Asgardom, gradom Asa, gradom božanskih svetlih bića koja su vodila večitu borbu protiv mračnih kreatura zemlje (elementanvesen).

Koncepti Valhale i Asgarda prvobitno su imali neposrednu vezu sa planinom, čak toliko da je Valhala postala imenom švedskih i drugih skandinavskih planina. Štaviše, kada se držalo da se nalazi na drevnim planinama, kakve su Helgafel, Kroshular i Hidsćelf, Valhala je smatrana boravištem heroja i deifikovanih kraljeva. U Edama se na Asgard često ukazuje kao na Glitmirbjorg, „sunčanu planinu” ili kao na Himinbjorg, u čemu su stopljene ideje planine i svetlog neba, ili svetlog, ne- beskog svojstva. Tako ponovno susrećemo centralnu temu o Asgardu kao veoma visokoj planini na čijem sleđenom vrhu, iznad oblaka i magle, blista večna svetlost.

20 JuCijus ‘Evoth

'NekgCikp zapažan ja o 6ožanstvenosti pCanine

Kada se Valhala zamišljala kao planina, onda je to mesto sa koga kreće tzv. Divlja horda ( Wildes Heer) i mesto na koje se vraća. Ovo je drevna populama nordijska ideja koja je bila for- mulisana, na višem nivou, kad je združena sa armijom koju predvodi Odin, armijom sačinjenom od palih heroja. Po ovoj tradiciji, herojsko žrtvovanje života (što se u rimskoj tradici- ji nazivalo mors triumphalis i čime se pobedonosni upućenik pridruživao redu heroja i vojnika pobedilaca) priključuje novog borca toj neodoljivoj duhovnoj armiji, Divljoj hordi, potrebnoj Odinu, bogu bitaka, za konačni te transcendentni cilj: borbu protiv ragna rokkra, odnosno, protiv suđenog sumraka svega božanskog, što vreba nad svetom iz veoma daleke prošlosti.

Preko ovih tradicija, ako ih uzmemo u njihovom unutrašnjem značenju, pre nego u spoljašnjoj mitološkoj formi, dolazimo do najvišeg suda o ovom ciklusu mitova koji se odnose na božanstvo planine, a koji je gotovo odjek ovih dalekih realiteta. Sedište buđenja, heroizma i, katkad, preobražavajuće herojske smrti; mesto entuzijazma koji vodi transcendentnim stanjima; mesto čistog aksetizma i trijumfalne solame sile suprotavljene silma što paralizuju, zatamnjuju i degradiraju život - izgleda da su drevni narodi sve ovo obuhvatali simboličkom percepcijom planine. Ovakvo viđenje planine izranja u ciklusu legendi i mi- tova, koji poseduju mnoge slične karakteristike, čiji su gorepo- menuti primeri samo nekolicina u beskrajnom nizu.

Naravno, ne sugerišem pristajanje uz anahrone evokacije mitova, ali ovo nije samo neka lista neobičnih primera iz istorije. Iza mita i simbola, uslovljenih vremenom, stoji duh koji uvek može nanovo oživeti i izraziti se u novim oblicima i novim akcijama: to je ono što je zaista važno.

Najbolje što možemo poželeti novim generacijama jeste

<Razmiš[janja o vrfujvima 21

(Doktrina

da planinarenje ne doprinese obesvećivanju planine. Štaviše, iskreno se nadam da duboka osećanja koja se nalaze u lcorenu drevne mitološke deifikacije planine mogu da se probude u većoj meri, i da mogu izvršiti prosvetljujući uticaj na ljude, koje danas, donekle konfuzno, instinkt za prevazilaženjem ograničenja - koja su svojstvena svakodnevnom komercijalnom i mehaničkom životu dolina - vodi da se, hitajući ka zaleđenim i svetlim vrhovima, uspinju po stenama, grebenima i zidovima okruženim nebom i ambisom.

22 JuRjus Evola

DUHOVNOST PLANINE

3

Govoriti danas o duhovnosti planine nije lako, posebno zato što je u mnogim slučajevima to postalo opšte mesto. Gotovo nijedno doba pre našeg nije čulo toliko mnogo

priče o „duhu”; ,,duh” i „duhovno” su gotovo pretvoreni u vrstu začina kojim se sve začinjava. Ova generalizacija je u potpunoj suprotnosti sa činjenicom da savremenom dobu zaista nedostaju autentični transcendentni principi i vizije.

Modema upućivanja na duhovnost ne treba smatrati pozi- tivnim fenomenima, već pre smušenim, bezvrednim aspiraci- jama, ukoliko se nadalje ne budu razvijale u pravom smem, u osećanje čvrste samosvesti koja je rezultat kontakta s jednom višom realnošću. Na ovom mestu želeo bih izneti svoje misli koje se tiču planina i alpskih sportova, te razmotriti potencijal za istinsku duhovnost koji sadrže.

Pre svega, ovaj potencijal je stvaran i nema nikakve veze sa trendovima naše ere ili sa nakratko-iživljenim entuzijazmom mlađih generacija. To znamo jer je duhovnost planine tradicio-

<RazmišCjanja o vrhovima 23

(Doktrina

nalna, u najvišem, najstrožem i u najopštije shvaćenom smislu reči. Sakupio sam određene dokaze u pokušaju da dokažem da je planina, još od najstarijih vremena, gotovo u svakoj civili- zaciji, bila podjednako shvaćena kao simbol unutrašnjih i trans- cendentnih stanja bića, i kao alegorijsko boravište božanskih priroda i heroja, preobraženih bića koja su prešla s one strane prostog ljudskog stanja. Prema raznim mitovima, uspinjanje na planinu ili uznošenje na vrhove simbolisalo je tajanstveni transcendentni proces, duhovnu integraciju i učestvovanje u olimpskom ,,nad-životu” i besmrtnosti. Za one koji se ne slažu sa patvorenom interpretacijom materijalističkog i prosve- titeljskog devetnaestog veka, po kojoj drevni mitovi nisu ništa više od poezije i proizvoljne fantazije, sve ovo dobija vred- nost posebnog svedočanstva, čije najskrivenije značenje treba istražiti. Sve drevne priče - u kojima se ponavlja tema o sveto- sti planine - oni treba da shvate kao nagoveštaje duhovne real- nosti, čija veza sa simbolizmom planine ne može biti slučajna. Drevni čovek nisu slučajno izabrao planinu za sredstvo kojim će izraziti očigledno transcendentna značenja. On je, pre, bio sklon usvojiti planinu za simbol zbog analogije, ili bolje, zbog predosećanja što ga doživljaj planine može uzrokovati u najdu- bljim delovima našeg bića, pod uslovom da je ovaj doživljaj odgovarajuće kultivisan.

Za dalju analizu onoga što planina simboliše, neophodno je najpre odbaciti sve savremene interpretaćije o duhovnosti pla- nine i planinarenju. Drugim rečima, neophodno je ograničiti ok- vir analize na potčinjavanje raznih uslovljenih gledišta jednom apsolutnom gledištu.

Prvi od čestih stavova jeste čisto lirsko viđenje planine. Ukazujem na svet literame retorike i „poezije” najgore vrste, u

24 JuG jus <Evotd

(Duhovnost 'pCanine

smislu buržoaskog sentimentalizma i konvencionalog, stereo- tipnog idealizma. Ovde je u pitanju planina viđena kao deo pre- dela, sa distance, i predstavljena je kao „pitoreskna”. Pesnici opisuju planinu blistavim, uveseljavajućim terminima kojima nedostaje ozbiljniji sadržaj i kojima se ne izražava iskreno i lično iskustvo. Ljudi sa planine i istinski planinari ne dele ovakvu retoriku. Na sreću, ovakva retorika - ograničena na estetski svet knjiga - nije više u modi, pošto se na nju sada gleda kao na ostatak devetnaestovekovnog romantizma, i kao na kompenzaciju buržoaske generacije koja je težila snežnim vrhovima jedino kroz laki verbalni entuzijazam i opštim mes- tima kroz verbalni lirizam.

Kao drugo, nalazimo duhovnost planine shvaćenu u ter- minima naturalizma. Ovo je gledište generacije koju karakteriše suprotni sentiment od onog što sam ga upravo opisao. Ova se generacija može okarakterisati kao „generacija krize” i ona je uveliko nemački proizvođ. Iz opskume potrebe za organ- skom, biološkom, pa čak i psihičkom kompenzacijom, iz jed- nostavnog revolta protiv generacije koja je postala istoznačna sa suvim intelektualizmom, sa mehaničkim silama, sa utilitari- zmom i sa konformizmom, došlo je do egzodusa ka prirodi i do izranjanja apsolutne potrebe za planinom koja će predstav- ljati ono što je antiurbano i antikultumo. Tako se uzdigao novi primitivistički misticizam u odnosu prema prirodi i sportovima koji se u njoj odvijaju. Ovaj novi primitivizam preuzima većinu od Žan-Žak Rusoovih ideja kao i istu onu optužbu civilizacije koju su promovisali ljudi poput Nordaua, Frojda, Lesinga, Bergmana i Klangesa.

Što se tiče ovog fenomena, važno je izbeći nerazumevanja. Jasno je da nema ničeg pogrešnog u ideji da ljudi treba da se

^RazmišCjanja o vrHovima 25

<Đo£trina

odmore, opuste i izvuku novu snagu iz kontakta sa prirodom i planinom. To je zaista poželjno; zbog toga alpski sportovi dobi- jaju u društvenoj obnovi ulogu od nesumnjive vrednosti. Ipak, ne treba da mešamo veoma različite realnosti pa da zaključimo da fizička osećanja zadovoljstva i organskog osveženja imaju, manje ili više, išta zajedničko sa duhovnošću; niti treba povero- vati da je čovek, uronjen u klimu primitivističke i naturalističke prakse, imalo bliže suštinskom delu svoga bića nego kada je uključen u stege i borbe civilizovanog života. Eskapizam, reak- cija koja ovo prati, i ovo veličanje prirode, u većini slučajeva su dovoljni - zahvaljujući svojim negativnim karakteristikama - da ograniče opseg naturalizma. Ravan na kojoj duhovna ličnost može realizovati ili ojačati osećanje sopstva nalazi se i s one strane civilizacije (u ograničenom, materijalističkom, socijal- nom i intelektualnom smislu koji je termin stekao u skorija vre- mena), i s one strane anti-civilizacije, što je, naime, „priroda”, shvaćena kao puka antiteza civilizovanom društvu. To je ravan0 kojoj ja govorim, a ne ravan uslova i najboljih načina za opor- avak i očuvanje tela i mozgova na koje su negativno uticali ma- terijalni i psihičlci otrovi modemog života.

Treće, neophodno je prevazići stav koji duhovnost planine1 planinarenja zadržava u terminima pukih osećanja fizičkog heroizma; u pitanju je stav elite koja ozbiljno i aktivno prakti- kuje planinarenje. Planina jeste duh u svemu što on uključuje: disciplina nerava i tela, čistoumna hrabrost, želja za osvajanjem i impuls za upuštanje u čistu akciju u okruženju čistih sila. Sve što sadrži visoko edukativnu vrednost sada zaslužuje da bude dalje kvalifikovano. Takva kvalifikacija se, još jednom, tiče svrsishodnosti. Baš kao što naturalizam ima svoj razlog posto- janja na izvesnoj ravni, tako i planinarenje ima sopstvene raz-

26 JuRjus ‘Evo&i

(D ufovnost pfanine

loge da služi kao škola ranije pomenutih kvaliteta. Nesumnjivo je poželjno da mlađe generacije postanu sposobne za taj duh odvažnosti i za tu psihofizičku kondiciju koja rezultira iz aktivnog bavljenja planinarenjem. Ali da li je to najviši nivo kome oni mogu težiti?

Kada ispitujemo unutrašnji aspekt ovog pitanja, odnosno, izostavljajući iz razmatranja kvalitete mladih generacija koje mora i treba poštovati (kao što su zdravlje, energija i samo- disciplina), ne možemo a da ne primetimo prisustvo ljubavi za rizikom, pa čak i heroizmom, kod naših mladih ljudi. Vrednost ovih kvaliteta često je jednaka pukom uzbuđenju, a njihov krajnji rezultat jeste razdražujući pogled na ličnost i virilnost kao na nešto prosto fizičko, čvrsto i zatvoreno. Ovo modemo gledište se već razvilo preko mere i sigumo ne čini najbolji osnov za sticanje istinske, oslobođene i transcendentne spiri- tualnosti. Mora se priznati da planinarenje, kada se doživi u skladu s ovim gledištem, neće biti lako razdvojiti od potere za uzbuđenjima zarad njih samih. Potera za radikalnim osećanjima rađa, posebno u Sjedinjenim Državama, razne vrste ekstrava- gantnih i očajničkih poduhvata i smeonih akrobatskih ak- tivnosti, kao što su skakanje kroz vazduh iz jednog aviona u dmgi, vratolomne akrobacije, ekstremni sportovi i tako dalje. Uopšte uzevši, ovo se ne razlikuje mnogo od ostalih uzbuđenja ili droga, čija upotreba pre upućuje na odsustvo nego na prisu- stvo istinslcog osećanja ličnosti, a takođe, i na potrebu da se za- panji a ne da se osvoji sopstvo. Čak se i tehnička komponenta u planinarenju može lako degenerisati. Često vidimo penjače koji su automatski, iz navike, spremni da se upuste u sve vrste us- pona, uključujući i uspinjanje na solitere.

Sigumo je, ipak, da ako postoji element koji je otvoren za ra-

<SfizmišCjanja o vrdovima 27

CDofttrina

zumevanje superiome realizacije u doživljaju planine, to jeste emocionalni ili čulni element; a opet, od suštinske je važnosti da se u njemu vidi samo polazna osnova, sirov materijal, i da se čulni doživljaj shvati samo kao sredstvo, a ne kao cilj za sebe.

Moderan čovek ima potpuno pogrešan stav u pogledu onoga što oseća. Osećanje je za njega nešto što počinje i završava u njemu samom i po pitanju toga čovek je pasivan. Suviše je slab da od uzbuđenja ili emocije odvoji čisto iracionalni element, odnosno, ono što je u uzbuđenju samo impresija ili unutrašnji nemir. Nesposoban je da unutrašnjom akcijom iz toga izvuče nešto što duh može koristiti neposredno i aktivno kao superi- omo znanje.

Ovo je, takođe, slučaj i sa doživljavanjem planine. Oni koje planine neodoljivo privlače često su jedino emocionalno iskusili veličantvenost koja nadilazi njihovo razumevanje. Nisu naučili da gospodare novim unutrašnjim stanjem, koje izranja iz najdu- bljih kutaka njihovog bića. Zato ne znaju zašto tragaju za širim horizontima, slobodnijim nebom, težim vrhovima; ili zašto su, od vrha do vrha, od ziđa do zida i od opasnosti do opasnosti, kroz iskustva, neshvatljivo izgubili iliuzije prema onome što im se, u običnim životima, činilo kao veoma živo, važno i uzbudljivo. To što ih priziva i što ih pokreće jeste moćna unutrašnja poruka koja je odmah vidljiva u svemu u planinama. Planina može biti destruktivna, i strašna u svojoj veličantvenosti, osamlje- nosti i nepristupačnosti, u tišini i primordijalnoj prirodi oluja, u nepromenjivosti tokom smene godišnjih doba i stalnog formi- ranja i rastakanja slojeva oblaka - sve ove stvari trebalo bi shva- titi za nagoveštaje besmrtnosti.

Planina, dakle, može služiti kao simbol i kao takva može voditi odgovarajućoj unutrašnjoj realizaciji. Čovek se suviše

28 Judjus ’Evok

<■.DuHovnost 'pCanine

često zaustavlja na emocionalnom nivou, koji obično ima nestalni kvalitet, a ne na osećanju osvajanja i posebnog znanja. Iracionalnost impresija, vizija, neumoljiv elan i bezrazložni činovi heroizma gone čoveka duž uspinjućih puteva: čovek tako, na kraju, počinje delati iz unutrašnjeg motiva. Upravo u kontekstu podsvesnog Čovek se upoznaje sa širom realnošću kroz koju se preobraća u stanje smirenosti, samodovoljnosti, jednostavnosti i čistote. Štaviše, on dobija gotovo natprirodni priliv energija koji se ne može objasniti determinizmom psi- hologije. Oseća, takođe, neukrotivu želju da nastavi napred, da se ponovo obaveže, da izazove nove vrhove, nove ambise, nova lica planine. Upravo u ovom porivu nalazimo neadekvatanost prevoda materijalne akcije, s obzirom na njegovo značenje (transcendentnost duhovnog impulsa u odnosu na spoljašnje uslove), u dela, vizije i smeone akcije koje su potakle njegovo buđenje, i koje uvek čine neophodni materijal za konkretni iz- raz samog tog poriva.

Ne mislim da je prenagljeno zaključiti da je ova odlučnost bila tajna koja se krila iza najvećih planinarskih poduhvata ikad izvedenih, poduhvata koji su, izgleda, zaista prevazišli limite običnih ljudskih mogućnosti. Ipak, ovaj nivo izvođenja trebalo bi da bude praćen istinskom realizacijom, prevazilaženjem in- stinktivnog i iracionalnog elementa, te potpunom i postojanom samosvešću, odnosno, transformacijom doživljaja planine u način življenja. U najboljim subjektima, dakle, javiće sa osećaj da su svaka planinarska ekskurzija, svako uspinjanje, svako osvajanje i svako odvažno delo puka sredstva kojima čovek izražava nematerijalnu realnost, a koja se, takođe, može izraziti i na druge načine. Ovo je, dakle, snaga onih za koje se može reći da se nikada ne vraćaju sa vrhova u doline. Ovo je snaga onih

tftgzmištjanja o vrHovima 29

(Doktrina

za koje više ne postoji ni odlaženje ni dolaženje, jer je planina u njihovom duhu, jer je simbol postao stvamost a sve nečistote su sprane. Za te ljude planina više ne predstavlja novu avan- tum, romantično bežanje niti čulni vrhunac, niti heroizam zarad samog heroizma, ni sport koji je dosegao nove visine. Planina je prevashodno povezana s nečim što nema ni početak ni kraj a što je, postavši neotuđivo duhovno osvojenje, postalo delom prirode čoveka, nešto što čovek nosi svugde i nešto što daje novo značenje svakoj akciji, svakom iskustvu i svakoj borbi u svakodnevnom životu.

Na ovaj način, s one strane prirodnog simbola planine koju izravno opažamo čulima, možemo pristupiti njenom doktrinal- nom i tradicionalnom simbolizmu, odnosno, dubljem sadržaju svih ranije pomenutih drevnih mitova, u kojima se planina ja- vlja kao sedište božanskih priroda, obesmrćujućih sup- stanci, sila solamog i natprirodnog carstva (na primer, solama planina na koju se upućuje u tradicijama helenizovanog rim- skog cartsva, i planina kao sedište mazdaističke „slave”); kao „duhovno središte” (planina Mem i dmge simboličke planine shvaćene kao „polovi”), i tako dalje. U svemu ovome, zapravo, vidimo razne opise, personifikacije i projekcije transceden- tnih stanja svesti, unutrašnjih buđenja i prosvetljenja. Rečeno je da su ove projekcije stvame kad više ne predstavljaju nešto neodređeno, mistično ili fantastično, već kad su shvaćene u sa- glasnosti sa jasnoćom i normalnošću superiomog poretka, koji drži za nenormalno sve ono što je ranije smatrano uobičajenim i svakodnevnim.

Moguće je da su stari, koji nisu poznavali planinarenje, ili su poznavali samo neke mdimentame tehnike (i zbog toga su planinu shvatali kao nepristupačni i nepovrediv entitet), bili

30 Judjus ‘EviCa

(DuHovnost ptanine

posledično došli do toga da planinu dožive kao simbol i kao nadilazeću duhovnost. Uzimajući u obzir da je planina da- nas fizički osvojena i da postoji tek nekoliko još nedosegnu- tih vrhova, važno je sačuvati osvajanje od uniženja i od gu- bljenja višeg značenja. Neophodno je, dakle, da mlađe gene- racije postepeno dođu do dostojne akcije na nivou rituala i da, polako, uspeju u ponovnom pronalaženju transcendentne refe- rentne tačke. Baš kroz ovu referencu smeono delo, rizik i osva- janje, kao i disciplina tela, čula i volje, što se izvode u nepokret- nim, velikim i simboličkim planinskim vrhovima, vode čoveka ka poostvarenju svega onoga što u čoveku prevazilazi njega samog. Na ovaj način ovakvi poduhvati će biti opravdani u kon- tekstu duhovnog revolucionamog pokreta koji trenutno izranja u našim ljudima.

‘Razmišfjanja o vrhovima 31

4

MISTIKTIBETANSKIH PLANINA

Milarepa je bio čudni tibetanski asketa i pesnik koji je živeo negde oko XI stoleća naše ere. Njemu je pripi- sivana obnova metafizičke doktrine sevemjačkog budizma, ili

Mahayana-Q, u formi tradicije koja se prenosila usmeno sve do našeg vremena. Njegova učenja su poznata u formi pesama koje uključuju opise nekih epizoda iz njegovog života. Vemjem da će moji čitaoci držati interesantnim da ukratko istražimo ovaj misticizam u kome su intimno povezane impresije koje ostav- ljaju visoke planine, borba s okolinom, razni simboli, učenja i aluzije na zagonetne natprirodne fenomeme.

Šest meseci je prošlo otkako se asketa Milarepa, nakon od- laska u visoke planine, našao sa nešto malo hrane, nadomak ve- likog glečera, usred mećave što je odsekla planinske vrhove od ostatka sveta. Verajući da je Milarepa umro, njegovi učenici su načinili žrtvene darove propisane za umrlog. U želji da pronađu telo učitelja, početkom proleća krenuli su da ga traže krčeći put kroz sneg.

<RtLzmiš§anja o vrliovim a 33

(Do^trina

Tokom jednog zaustavljanja, na glečerima im se prikaza snežni leopard. Počeše ga slediti, kad se iznenada, na njihovo čuđenje, on pretvori u tigra. Na ulazu u Pećinu demona začuju glas, koji su prepoznali kao Milarepin, kako peva pesmu i od- mah utrče unutra da zagrle svog učitelja; budući da je osetio učenike kako mu se približavaju, on je projektovao slike leo- parda i tigra kroz dalekosežnu iluziju.

Rekao im je kako tokom meditacije, mada ne jedući go- tovo ništa, nije osetio potrebu za hranom; da su mu, tokom pos- nih dana, vazdušni duhovi vrhova donosili srž ponuda što su ih načinili njegovi prijatelji i da su ove ponude - kada su ih nje- govi učenici, u uverenju da je Milarepa umro, počeli pripremati - za njega postale vrstom hrane koja mu je dala osećaj sitosti i dovoljnosti.

Na zahtev učenika, Milarepa se složio da prekine svoje asketske vežbe i da siđe u ravnicu, gde se na vest o njegovom sigumom povratku sakupio veliki broj veselih ljudi. Zapitkivan od naroda, Milarepa je ispričao priču o svom boravku na planin- skom vrhu i o tome kako je bio u stanju da izdrži studen i divlji vetar, nadvladavajući tako nevidljive sile (demone) maskirane u sneg. Tada ponudi svoja učenja:

Pesma o snegu

Na kraju godine Tigra, pre no što je otpočela godina Zeca, šestog dana Wa Jala, u meni je raslo osećanje odricanja.Do udaljene Laši, Snežne Planine, stigao je Milarepa, pustinjak što se samoće drži.Nebo i zemlja većahu; vetar je poslat

34 JuCijus (EvoCa

Mistif^tiSetansfif pfinina

kožu što razdire.Reke potekoše a bujice se uzdigoše; cmi oblaci iz svih pravaca sabraše se.Sunce i mesec u tamu gurnuti su, a zvežđa dvadeset i osam u mestu se učvrsti; Mlečni Put prikovan je i osam je planeta svezano lancem čeličnim.Nebo beše maglom obavijeno; u magli, snegje padao devet dana i noći. Zatim, sve više, osamnaest noći i dana.Padao je sneg, velik kd vunena vreća, poput ptica nebom što lete, poput uzavrelog pčelinjeg roja.Pahulje padahu male kao točkić vretena, sićušne kd graška zrno, poput pamuka pramenje.Sneg zapade preko svake mere. Prekri planinu celu i nebo je dotakao čak, kroz grmlje padajuć ’ i drveće gnječeć'.U velikoj nesreći ovoj ostadoh sam u samoći potpunoj.Sneg, udar studeni, i moja tanka pamučna odeća borahu se međusobno na beloj planini.Čim bi sneg na me pao u kaplje se pretvarao. Pokorih vetrove divlje, potčinih ih odmoru tihom.Moja odeča pamučna bila je poput goruće buktinje.Bila je borba na život i smrt, ko kad su se giganti rvali a sablje sudarale.Ja, vrsni jogin, pobedih; dokazah moć svoju nad vitalnom toplotom (tumo) i dva kanala.Pažljivim posmatranjem Četiri Zla, meditacijom uzrokovanih i stalnom unutrašnjom vežbom, hladna i topla prana postadoše suština. Zato vetar divlji

<%azmiš§anja o vrhovima 35

(Do^trina

ukroćen beše, a oluja, pokorena, izgubi moć svoju.Čak ni armija deva sa mnom se nadmetati mogla nije.Ovu bitku.ja, jogin, pobedih.Sin lava, svih zveri kralj, vazda sam živeo u planinama snežnim: za me brinuti ne treba.Ako veruješ u to što starac veli, Dharma će izrasti i nadaleko se proširiti.

Pesma o radosti

U odgovoru mojim učenicima zapitkujućim, ovu pesmu radosnu starac peva! Sneg što pada opkolio je moj meditacije dom; boginjo, hrane mi daj i za život sredstava.Posmatrajuć um sopstveni, sve stvari viđene su; sedeći na mestu niskom, kraljevski tron je dosegnut.Ja, Milarepa, do Laši Snežne Planine dođoh da sam Pećinu demona zauzmem. Punih šest meseci doživljaji meditacije su rasli. Sad ih ja obznanjujem ovom pesmom o Šest Suština Meditativnih Iskustava.

Ako ima prepreke, ne može se prostorom zvati; ako brojeve ima, ne može se zvezdama zvati.Ne može se reći: „ Ovo je planina ”, ako se kreće i ako podrhtava.Ne može okean biti ako raste i opada.Ne može se plivačem nazvat’ onaj koji most treba.Nije duga ako se dosegnuti može.Ovo je Šest Spoljnih Poredbi.

36 JuRjus 'EivCa

M isti^ ti6etan s^ ih pianina

Granice konačnog razumevanje ograničavaju. Pospanost i razonoda nisu meditacija.Prihvatanje i odbacivanje nisu čin volje.Stalni tok misli joga nije.Ako bi postojao Istok i Zapad, to nije mudrost.Rođenje i smrt, to nije Buda.Ovo je Šest Unutrašnjih Pogreški.

Velika vera; oslanjanje na gurua mudrog i strogog; dobra disciplina, samoća u keliji; određena, stalna praksa; i meditacija — ovo je Šest Puteva koji vode oslobađanju.

Izvorna, mudrost urođena, prostor je prvotne dubine. Prostor svesnosti bez spoljašnjegje i unutrašnjeg; bez svetla il ’ tame prostor je uvida; sveprisutan i sveobuhvatan jeste prostor Dharma-e; bez promene i nepromenjiv prostor je tig Lea; bez prekida je prostor iskustva.Ovo je Šest Neuništivih Područja Suštine.Pevam ovu pesmu o Šest Suština mojih iskustava od prošle zime dok meditirah.

Patnja srca dok stvarnim smatra ono što uslovljeno postojanje ima, prevaziđena je; rasterana je tmina iluzije stvorena nedostatkom znanja.Beli lotos vizije umne otvara se; upaljena je baklja čiste samosvesnosti; mudrost se budi.Da li je duh moj zaista budan?

‘Rflzm išjanja o vrkovima 37

(Do^trina

Kad pogledam u nebo plavo, jasna mi je praznina onog što postoji, i ne tmjim se učenja o stvarnosti stvari.Kadpogledam u sunce i mesec, na izrazit način budi se prosvetljenje u mojoj svesti, i ne bojim se duhovne tuposti i obamrlosti.Kadpogledam na vrhove planinske, moja svest jasno shvata nepromenjiv kontemplacije objekt, i ne bojim se neprestanih promena pukih teorija.Kadpogledam na reku dole, ideja trajnosti jasno se uzdiže u svesti mojoj, i zato se ne bojim nepredviđenih događaja.Kad dugu vidim, prazninu pojava jasno doživim u samom središtu unutrašnjeg bića svog, i ne bojim se ni onog što opstaje nit onog što prolazi.Kad vidim meseca odsjaj u vodi, samo-oslobađanje, slobodno od briga svih, jasno se prikazuje mojoj svesti i ne plašim se gluposti i ispraznosti.

Pesma o Suštini stvari

Oluja, grom, s juga oblaci. Kad se oni dižu, dižu se iz neba; kad nestaju, u nebo nestaju.Duga, magla i izmaglica. Kad se uzdižu,uzdižu se iz vazduha; kad nestaju, u vazduhu nestaju.Srž svih plodova i žetve sve iz zemlje dolazi; kad nestaje, u zemlju nestaje.Reke, talasi i pena morska. Kad se podižu, iz okeana podižu se; kad nestaju, u okean odlaze.

38 Julijus ‘Evofa

Misti^ti6etans^iH pfanina

Strasti, žudnja i pohlepa. Kad uzrastaju, iz uma rastu; kad nestaju, u umu nestaju.Mudrost, prosvetljenje i oslobađanje. Oni kad se bude, iz uma bude se; kad nestaju, u umu nestaju.Sloboda od ponovnog rođenja, neuslovljeno, neizrecivo, kad se uzdižu, iz bića uzdižu se; kad nestaju, u biću nestaju.Kad se uzdiže ono što se smatra demonom, iz askete uzdiže se;kad nestaje, u asketi nestaje,jer ove su pojave samo iluzorna igraunutrašnje suštine.Shvatanjem istinske prirode uma, moguće je shvatiti da stanje prosvetljenja ne dolazi, niti odlazi.Kad um, zaveden pojavom vanjskog sveta, konačno shvati učenje koje se pojava tiče, doživljava da nema razlike nikakve između pojava i praznine.Kad se istinska priroda uma uporedi s etera prirodom, suština istine se valjano shvata.

‘Razmišljanja o vrhovima 39

RASA I PLANINA

5

Prema osnovnom načelu učenja o rasama, kvaliteti jedne rase su, u suštini, nasledni faktori. Okruženje vrši svoj uticaj, ali nije odlučujući faktor, budući da samo po

sebi ne može uzrokovati stalne modifikacije koje će se preno- siti kao novo nasleđe. Okruženje će, ipak, biti od posebne važnosti tamo gde postoje tipovi koji, zahvaljujući ranijem rasnom mešanju, sadrže različite hereditame faktore. U ovim slučajevima okruženje može delovati tako da podstakne raz- voj jednih faktora umesto dmgih, koji mogu biti inhibirani ili svedeni na latentno stanje. Na temelju ovoga, okmženje jeste činilac koji treba pažljivo razmotriti gde god se javlja pitanje selekcije karaktemih crta. Izvesno okmženje može staviti na ispit raznovrsnost nasleđenih dispozicija te odmeriti njihovu snagu; može uzrokovati diskriminaciju. Kada okruženje pred- stavlja iste uslove dovoljno dugo vremena, može čak izolovati i stabilizovati dominantni tip.

Gore pomenute usputne napomene imaju za cilj da uspostave

<RazmišCjanja o vrhcmma 41

(Doktrina

opštu premisu za neka razmišljanja koja nameravam predsta- viti. Ova razmišljanja se tiču značenja što ga doživljaj planine ima za aktivni pogled na rasu, odnosno, za gledište koje teži, u italijanskom narodu, naglasiti kvalitete i darove arijsko-rim- skog tipa.

Rekao sam „doživljaj planine”, a ne samo „planina” jer ne govorimo o ljudima koji žive u planinskom području. U ovom kontekstu želeo bih naglasiti efekat doživljaja i sklonosti ka pla- nini kod onih ljudi koji ne pripadaju ovom okruženju i kojima planina predstavlja priliku da reaguju protiv dosadnog mira sva- kodnevnog života.

Štaviše, ne nameravam pisati o psihološkim i fiziološkim efektima planinarenja, čiji je korisni i okrepljujući aspekt opšte poznat. Želim da se usredsredim na aspekt selekcije karaktemih crta i na aspekt formiranja karaktera.

Pre svega, svako ko se slaže sa preovlađujućim gledištem, po kome se prvobitni rod osvajačke arijske rase počeo potvrđivati i razlikovati od ostalih naroda u događajima i u posebno gm- bom okruženju s kraja ledenog doba, takođe će shvatiti da, ako postoji prirodno okruženje koje može podstaći pojavu anal- ogne unutrašnje forme - to upravo jeste planinsko okmženje; posebno oni predeli gde se mogu naći veliki glečeri i visoki vrhovi. U ovom slučaju, pod pravim uslovima, može doći do evokacije primordijalnog nasleđa, bez nametanja a priori fizčkog prilagođavanja, kod onih koji su, nakon milenijuma odvojenosti od domovine predaka, pokušali da izvuku pozitivne doživljaje iz produženog iskustva arktičkih predela.

Dmgo, planina - na temelju svoje praiskonske prirode, okruženja, udaljenosti od sveta misli i osećanja odomaćenog i racionalističkog modemog čoveka - poziva ljude, na duhovni

42 JuRjus <Evok

način, da se vrate svojim korenima, svom unutrašnjem ostva- renju nečeg što ođslikava jednostavnost, veličantvenost, čistu silu i nedodirljivost sveta ledenih i svetlih vrhova. Činjenica da je gotovo svaka drevna tradicija poznavala simbolizam pla- nine - smatrajući planinske vrhove sedištima božanskih ili olimpskih sila, heroja ili preobraženih ljudi - potvrđuje evo- kativnu moć koju sam maločas pripisao planini. Neophodno je naglasiti i ovo: priča o povratku korenima i o obnovi ljudskih tipova, oblika civilizacije i stilova drevnih vremena, ukoliko se ne dosegne neposredni osećaj onoga što je primordijalno, uvek se svodi na puki intelektualizam i sterilnu nostalgiju. U ovome zadatku može pomoći samo priroda. Na umu imam prirodu u čijim aspektima nema mesta za ono što je lepo, romantično i pitoreskno; mislim, priroda koja prestaje da se obraća čoveku; mislim, priroda poduprta veličanstvenošću i čistim silama. Zato se neću uzdržavati da kažem da onaj koji je osvojio planinu, odnosno, onaj koji je naučio da se prilagodi njenom osnovnom značenju, već poseduje ključ za razumevanje izvomog duha i duha arijsko-rimskog sveta u njegovim najstrožim, čistim i naj- monumentalnijim aspektima. Takav ključ ne može se pronaći u svakodnevnoj kulturi i obrazovanju.

Sada bih želeo razmotriti četiri elementa forme. Svi koji su ozbiljni po pitanju planinarenja - oni koji prelaze prevoje, zidove, natkriljujuće stene, ledene staze i uske grebene - otelo-vljuju jednostavan način življenja. Njegove glavne crte nalikuju karakteristikama koje su primerima tipično izražavale arijsko-rimska i arijsko-nordijska rasa, a koje se, takođe, veoma razlikuju od karakteristika izvesnog „mediteranskog” tipa čoveka. U svemu ovome sklon sam videti efekat prirodne

tRazmišCjanja o vrhovima 43

(Do^trina

selekcije, i gotovo obnavljanja, koja nastupa kao rezultat određenih zadataka, iskušenja, i posebnog okruženja.

Prva karakteristika jeste oskudnost reči i redukovana ver- balna komunikacija. Planina uči tišini; ona obeshrabruje bes- korisno brbljanje, bespotrebne reči i raskošne a besciljne izlive rečitosti. Ona potiče na pojednostavljenje i na okretanje pažnje ka unutra. U planinskom okruženju pokreti i signali elokvent- niji su od dugih govora. I zaista je tako kada je neko zauzet penjanjem, pravljenjem rupa na planinskom zidu ili prelaskom tesnaca; u ovakvim okolnostima instinktivno se usvaja jedan vojnički stil, te jezgrovitost u upozoravanju, u davanju instruk- cija ili potvrđivanju. Ovakav stil može se proširiti sa uspinjanja na život u planini uopšte. Istina je da ponekad susrećemo rđave navike, posebno među mladim ljudima koji ne umanjuju buku i raskoš tokom boravka u planinarskim domovima. A opet, ove greške ne utiču na suštinu, i imaju vrednost jukstapozicije ovog stava sa stavom koji imaju pravi planinari i kvalifikovani ljudi, za koje je planina više od sporadične avanture i prolaznog osećanja.

Druga karakteristika ozbiljnih planinara, a izravno je pove- zana s prvom, jeste unutrašnja disciplina i potpima kontrola re- fleksa; stil oslobođene, lucidne i svrsishodne akcije; hrabrost koja nije nesmotrena niti nagla, već je svezana sa poznavanjem sopstvenih ograničenja i snaga, sa poznavanjem tačnih granica problema koga treba razrešiti. U vezi s ovom karakteristikom takođe pronalazimo još jednu: kontrola sopstvene imaginacije i sposobnost da se odmah neutrališe svaki beskorisni i štetni nemir. Ovi elementi imaju mnogo zajedničkih crta s asketi- zmom, ali se ovde koriste kao pretpostavka svake relevantne planinarske ekskurzije. Svrsishodna lucidna koncentracija jeste

44 JuRjus ‘E vok

(Rasa ipCanina

još jedna karakteristika koju đoživljaj planine budi i učvršćuje, sve dok se u mnogim ljudima ne transformiše u prirodni način življenja ili u neku vrstu navike. Onaj koji, dok hoda preko ot- vorenog zaleđenog grebena, misli o nečemu drugom osim o sledećem koraku; ili onaj koji, tokom uspona, sebi dozvoljava da misli o opasnosti i o zjapećoj praznini ispod njega, umesto da usredsredi svoj um na brzo i tačno razrešenje raznih pitanja o težini, ravnoteži i ispravnom hvatu - takva osoba teško će se drugi put vratiti na planinu, makar još bude žudeo za avan- turom. Vratiti se planini; suočiti i voleti rizike; gospodariti odgovarajućom tehnikom - sve ovo znači dati življenju izvesnu formu koja, kod nekih ljudi, na kraju, svakodnevno utiče na uobičajeno ponašanje. Aktivni realizam - taj lucidni i savršeno upravljeni instikt, taj stil duha koji drži pod potpunom kontro- lom đušu i svaku iracionalnu reakciju, takođe je važna karakte- ristika arijsko-nordijskog i arijsko-rimskog stila. Istina je da se analogne crte mogu razviti i u drugim sportovima, ali doživljaj planine sadrži brojne elemente koji vode njihovoj spiritu- alizaciji, eliminišući tako opasnost od mehanizacije koja snalazi one koji su postali hrpa dobro-kontrolisanih refleksa.

Treća karakteristika jeste da doživljaj planine osposobljava da se dela, na delanje bez publike i na dokazivanje heroizma koji se kloni retorskih i grandioznih gestova. Opet, samo okruženje jeste uzrok ovog pročišćenja akcije, prvazilaženja ispraznosti i aktivne nezainteresovanosti. Dok „mediteranski tip” karakteriše potreba za publikom i sklonost ka teatralanom ponašanju, iskustvo planine je jedan od najboljih protivotrova za mediteransku komponentu koja je možda preostala u našim italijanskim dušama. Oni koji stvamo praktikuju planinarenje uče se radosti suprotnoj od mediteranskog čoveka, odnosno, ra-

R&zmišCjanja o vrfiovima 45

(Doktrina

dosti da se bude sam, da se usred izazovnosti stvari ostane sam sa sopstvenom akcijom i kontemplacijom. Činjenica da su u ve- likoj većini alpinističkih poduhvata ljudi povezani konopom jedni za druge ne protivreči gore pomenutoj misli, jer ne po- stoji ozbiljan planinar koji u jednom trenutku nije sam krenuo na planinu. Ostali ljudi s kojima je svezan nikada nisu publika; oni su elementi jedinstvene celine koja izvodi različite zadatke tokom zajedničke akcije. Svako zna da se od osobe u povezanoj družini očekuje da učini mnogo više nego da je sama, s obzi- rom na posledice koje bezobzimi čin ili slabost mogu imati po ostale članove grupe.

Ovo me dovodi do četvrte karakteristike, na koju ukazu- jem kao na poseban način zajedničkog življenja i delanja. Drugarstvo je u ovom kontekstu isuviše širok izraz. Ovde je veza više individualna i lična. Sentiment i naklonost igraju manju ulogu nego u opštim slučajevima drugarstva, ali s efek- tom većeg intenziteta. Da kažemo ovo na dmgi način: istovre- meno biti sam i sa dmgim ljudima - veza je koja se suštinski ja- vlja kroz akciju. Voditi i pokazati put samo je primer zadataka koji uvek moraju biti izvršeni snagom. Možda samo neki oblici drugarstva, skovanog tokom rata na bojnom polju, mogu doneti, poput iskustva planine, ovakav poseban osećaj aktivne solidar- nosti, koja čuva razliku među ljudima, a opet pretpostavlja punu harmoniju njihovih napora radi tačne procene i zbog poverenja u potencijale svakog člana.

U pitanju je virilnost bez razmetanja i obostrana pomoć bez oklevanja među ljudima koji su na istoj ravni; utemeljena na zajedničkom i slobodno izabranom cilju.

Tako nas poslednji element, kada se uporedi s ovim, podseća na vrstu zajedništva koje je bilo jedan od najkarakterističnijih

46 JuCijus ‘EvtsCa

(Rasa ipCanina

elementa drevnih arijskih rasa i arijsko-rimskog naroda; ta vrsta zajednice nije imala ničeg zajedničkog sa socijalizmom. Njen temelj nije kolektivni entitet niti individualizam, već pre ličnost. Njen zakon je akcija; u njoj su postojale veze stvamih Ijudi, učvršćene poverenjem, lojalnošću i istinitošću, da ne po- minjemo zajedničko dostojanstvo zbog pripadanja istoj rasi. Subordinacija, zbog jasnog viđenja celine i zbog vizije koju je delila svaka osoba, nije ponižavala ljude u toj vrsti dmštva.

Ovo su glavni elementi koje su, zbog prirodne selekcije okraženja i ispita akcije, najviše cenili oni koji su ozbiljno shvatali planinsko iskustvo. Ovi ljudi su, sa značajnim stepenom uniformnosti, težili da isprave ili neutrališu drage inklinacije i odlike koje su naglašene u životu u ravnicama i velikim gra- dovima. Ništa nije nastalo ni iz čega; prema tome, sadašnja razmatranja ne odnose se na potpuno odrođenog modemog čoveka koji je sveden na životinju što radi i trenira. Umesto toga, ova razmatranja odnose se na one u kojima osećanje rase (rase u duhovnom, višem smislu) još uvek nešto znači i predstavlja osnovno polazište za volju okrenutu oslobođenju i buđenju. Planinski milje u ovim ljudima budi primordijalno nasleđe, i verovatno doprinosi postepenom izranjanju transce- dentnog osećanja slobode - koga ne označava eskapizam, već je umesto toga princip čiste snage. Ovo osećanje slobode nalazi najsavršeniji izraz u samom ograničenom sopstvu, u koncen- traciji, u promišljenoj akciji, u potpunoj, lucidnoj kontroli nad iracionalnim delom ljudskog bića, i konačno, u spremnosti da se bude, voljno, preobražen u element trajne akcije, u lcojoj se cilj nalazi iznad svakog i iznad svega ostalog.

<RflzmišCjanja o vrhovima 47

6

PLANINA, SPORT I KONTEMPLACIJA

Uskorašnjoj publikaciji Italijanske planinarske aso- cijacije, naišao sam na jednu polemiku. Daleko od toga da sam želeo pothranjivati ovu prepirku, nameravao sam

načiniti neke opšte komentare koji će mojim čitaocima poslužiti kao referenca.

Prepirka se tiče značenja istinskog planinarenja. Karlo Anguisola d ’Emet zauzeo je stav protiv preterano tehničkog pristupa penjanju, koji on karakteriše ovako:

„Pravi penjač ne može biti neko ko ne voli, ne razume i ne penje peti ili šesti stepen. Planinar je onaj koji nosi konopce, eksere, kuke, cipele, spone, vreću za spavanje i mnogo opreme tokom svog puta. Planinar je onaj koji je često logorovao na liticama, prikačen na eksere, (i) koji je spavao na otvorenom, na kiši ili tokom oluje, čekajući da svane zora.”

<RazmišCjanja o vrhovima 49

(Doktrina

Anguisola se žali da je u časopisima posvećenim plani- narstvu ovaj tehnički pristup sve dominantniji, toliko da je da- nas jedino važan stepen težine, ova ili ona planinarska škola. Štaviše, žali se da je moguće zapaziti jedan sve više snobovski stav među mladim ljudima, koji ističu šarene džempere, lule u ustima i velike zakrpe raznih skijaških ili planinarskih škola i sve to dok se razmeću tehničkim žargonom.

Anguisola definitivno priznaje „korisnost izvesnih poj- mova planinarenja”, ali tvrdi da je kvalitativni aspekt planin- arenja žrtva prevelikog insistiranja na tehnici. Još gore, ugušen je spontani, originalni i iskreni karakter planinarenja. Rezultat je umanjenje kontemplacije i neposrednog kontakta s jednom od najgrandioznijih formi prirode. Izgleda da je američka žeđ za rekordima postala glavna briga. Čini se da je istinski penjač onaj koji ismeva one koji vole planinu u svim njenim oblicima, bilo visoke vrhove, poput Monte Ćervina ili Monte Lavareda, bilo visoravni. Pravi ljubitelji planine, iskusni planinari, ipak daju prioritet kontemplativnom delu i impulsu da se uspostavi kontakt sa svetom koji pomaže da se zaboravi mehanički i dosadni život modemih gradova.

P. Marimonti je pobijao Anguisolu na stranicama iste revije. Marimonti je tvrdio da je takav argument zastareo i da je jedino važno „koliko je velik planinarski poduhvat i na koji način je izvršen”. Nastavio je citirati reči Emilija Komićija:

,,Da bi zaista osetili moć planine, neophodno je suočiti se sa zi- dom petog ili šestog stepena težine. Oni koji to nikada nisu pokušali ne mogu suditi o drugima koji jesu. Ne idemo na planinu samo da praktikujemo kontemplativni oblik penjanja.... To se događa samo tokom dana odmora, kada, u kontemplaciji, sanjamo o lepom i teškom poduhvatu.”

50 JuRjus 'Evok

(VCanina, sport i ^ontempCacija

Po Marimontiju, ove Komićijeve reči karakterišu najpot- puniji oblik planinarenja, i dodaje: „Nemaju svi oni koji od- laze na planinu neophodne kvalitete da je razumeju.” Po njego- vom viđenju, ljudi koji su bliži razumevanju planine su oni koji „pohađaju i plaćaju škole i kurseve planinarenja.”

Izgleda, dakle, da postoji konflikt u interpretacijama. Da bi razjasnili stvari s Marimontijem, želeo bih priznati i sažaljevati postojanje odgovarajuće literature „koja češće predstavlja retorički izliv nego izraz stvamih osećanja.” Planina kao ide- alno mesto za buđenje slatkih i poetskih osećanja, mesto koje raduje ljude divnim zalascima sunca i zvezdanim noćima, pripada prošloj generaciji zaraženoj buržoaskim sentimen- talizmom i romantizmom. Meni se sama planina pokazuje kao najbolji protivotrov za slične devijacije. U nekoliko svo- jih manifestacija priroda nam daje osećaj onoga što je, u svo- joj veličantvenosti, čistoti, moći i praiskonskoj prirodi, daleko iznad beznačajnih života i umetničkog lirizma prosečnih ljudi. Po meni, takva katarza, i takvo odvajanje ,,Ja” od plitkog sveta pukog subjektivizma i njegovih knjiških i psiholoških dodataka, treba biti prvi koristan efekat koji proističe iz praktikovanja is- tinskog planinarenja, a takođe mora biti i razlog zbog koga planinarenje, u njegovoj suštini i na osnovu najboljih eleme- nata, treba smatrati za nešto više od pukog sporta.

Da li je ovo pitanje kontemplacije? Dozvolite da obja- snim. Ova reč ima različita značenja. Najčeše značenje je ono koje je bilo najviše profanisano. Prema tome, kontem- placija označava let mašte i pasivno zadržavanje na impresi- jama i u unutrašnjim odjecima neobičnih gledišta. Originalno, kontemplacija je upućivala na asketizam i označavala je nešto sasvim drugo: predstavljala je sferu, superiomu „aktivnom

1(azm išjanja o vrhovima 51

(Do^trina

životu” (u nekim slučajevima kulminirajući u njemu), okara- kterisanu prevazilaženjem običnog i individualnog osećanja sopstva. Odgovarajući grčki termin theoria implicira sve du- blju unutrašnju realizaciju ili identifikaciju: svest koja živi neposredno u svom objektu. Kada zahvaljujući doživljaju pla- nine govorimo o katarzi, ili o pročišćenju kao o prevazilaženju onoga što je subjektivno, sentimentalno i buržoasko, možemo ukazati na ovo starije i strožije značenje kontemplativne dimen- zije.

Na ovome se mestu moramo zapitati, koliko njih, od svih koji planinare, poseduje neophodne kvalitete da shvate, ili još bolje, da pozdrave transformišuću silu doživljaja planine? Štaviše, treba da se zapitamo da li su joj bliži upravo oni koji se koncentrišu na tehničke pripreme i na Ijubav prema naporu i riziku, prezirući kontemplativna osećanja (koja se, sudeći po citiranim rečima, tiču „maštanja tokom odmora o divnom i teškom osvajanju”). Čini mi se da ispravna perspektiva leži između ove dve krajnosti.

Verujem da planinska kontemplacija i akcija treba da budu dva nerazdvojiva dela jedne organske celine, van koje od- mah gube svoja specifična i viša značenja. Da bi ovo razu- meli, pokažimo ova dva termina odvojeno i izvedimo suprotne zaključke. Ograničenost kontemplacije bez akcije može se ra- zumeti na primeru aviona. Sedeći komfomo u prvoj klasi, na liniji Venecija - Minhen ili Venecija - Beč, leteći na nekoliko hiljađa metara iznad nivoa mora, može se uživati (posebno zimi) u veličantvenosti beskrajnih vidika Alpa i neba. Ovaj vi- dik mnogo je lepši za kontemplaciju (u suženom smislu reči) od onog koji je dostupan i koji se može doživeti na najvišim vrhovima, osvojenim s mnogo napora i koncentracije.

52 JuCijus <Evch

(Vtanina, sport i kpntempCacija

Što se tiče akcije bez kontemplacije, pomislite na one akro- batske poduhvate na konopcu zategnutom između dva solitera, ili onih na trapezu, u kojima sve zavisi od tačnog i besprekor- nog skoka. Pitam se da li škole planinarenja zaista mogu da po- nude nešto više po pitanju discipline pred opasnošću, po pitanju kontrole sopstvenih reflelcsa i tehnike. Jasno je da obe stvari imaju svoje određene vrednosti: planinarenje je važan i ozbiljan posao - edulcativan u superiomom, a ne samo u degradiranom i modemom smislu - jedino kada uključuje vrstu akcije koja svoje značenje crpi iz kontemplacije i kada ukljuČuje vrstu kon- templacije koja svoje značenje crpi iz akcije.

Teško se može negirati da tehnički karakter modemog alpi- nizma (koji se najčešće temelji na dostignuću novih rekorda, na uvećanju težine, na zidu koji nikada ranije nije iskušan, čak i kada je moguće doseći vrh na dmge načine) sa svojim neizbežnim mehaničkim kvalitetom, često predstavlja regresiju u odnosu na gore pomenuti holistički pristup. Duhovnu lelcciju koju planina ima da pmži onima koje je pozvala ili odabrala, ne može ponuditi ni jedna škola petog ili šestog stepena. Iskreno rečeno, ponavljanje i iskustvo neizbežno vode otupljivanju osećanja - barem me je tome naučilo moje sopstveno iskustvo.

Ono što neko uči od vrhova i glečera, putujući sam, s mini- malnim poznavanjem tehnike, prestaje biti edukativno iskustvo kad se uspostavi mtina, pošto se nauče opasne tehnike i pošto je um istreniran da se koncentriše na najbolje rešenje nared- nog tehničkog problema što predstavlja sledeći korak na ledu ili sledeći hvat na steni. Ovo je veoma koristan način za sopstveno sportsko treniranje i za vaspitavanje tela i nerava, ali neizbežno vodi slabljenju doživljaja planine, a takođe umanjuje šanse za katarzu koje mogu biti sadržane u njemu. Nemojmo mešati pred-

<Razmiš[janja o vrfurvima 53

(Doktrina

met rasprave, govoreći o planini kao o „velikoj školi hrabrosti, školi planinara posvećenih velikim poduhvatima.” Ovi podu- hvati su specijalizacije: oblici koji, naravno, imaju veliku vred- nost, ali samo u ograničenim područjima. Planina se u ovom kontekstu javlja samo kao X stepen težine, koji se mora savla- dati odgovarajućim sredstvima u vezi s određenom vrstom ak- cije koja je okrenuta Y cilju, baš poput vojničke akcije. Upravo ovaj ocrtani lcontekst ne ostavlja prostora promišljanjima supe- riomog reda.

Činjenica je, takođe, da su u skorijim generacijama eviden- tni simptomi sve većeg materijalizma i mehanizacije u plani- narenju, koji su - posebno što se tiče manije za rekordima i jur- njave za težinom zbog nje same - poprilično uticaj američkog mentaliteta i njegove isprazne opsesije sportom. Sledeća opasnost - uzrokovana dmgim faktorima - jeste fenomen „mase” koja nadire na planine, što neizbežno donosi plebejslci kvalitet i uzrokuje gubitak spiritualnog kvaliteta, nivoa i vred- nosti doživljaja. Konačno, postoji tu i izvesni snobizam koji, mešavinom lažne lakoće i razumljivosti, iskazuju oni koji de- laju poput novih trenkera. * (1)

Zato u planinama, posebno tokom zime i leta, više nema mesta. Biće velika sreća ako su najbolji palninari sposobni da prevaziđu već pomenuta ograničenja i da u planinama i na vrhovima ponovo pronađu sredstva zaista celovitog doživljaja, vrstu tihe askeze i unutrašnjeg oslobođenja.

54

1) Luis Trenker, rođen u Ortiseji 1892, bio je filmski reditelj, kinematografi glumac u nemačkim filmovima, mada je zadržao austrijsko državljanstvo. Najveću slavu dostigao je 1930. glumeći u planinarskim ulogama.

Ju&jus E voCa

7

USPINJANJE I SPUŠTANJE

C v a ki značajniji preokret u svetu kulture, soC1Jainih L/fenomena i, uopšte, kolektivne senzibilnosti, može

dobiti simboličko značenje i može ukazivati na poredak stvari koji obično izmiče površnom posmatraču.

Što se tiče ovoga, svet sportova daleko je od toga da pred- stavlja izuzetak. Štaviše, možemo dodati da sam fenomen ra- zvoja i važnosti koju sportovi uživaju u savremenom životu Zapada jeste barometrički indeks prelaska, u zapadnjačkoj duši, na svetonazor veoma različit od ranijeg pogleda na svet buržoaskih intelektualaca devetnaestog veka. Suvišno je na ovom mestu naglašavati vezu između ovog preokreta i novih političkih tokova orijentisanih ka akciji.

Slično treba promišljati čak i u domenu raznih sportova. U ovom kontekstu, želim ograničiti opažanja na opisani predmet, naime, na značenje sadašnje, opšte populamosti koju je steklo skijanje, posebno u poređenju sa značenjem druge, slične forme sporta, odnosno, planinarenjem.

<Razmiš[janja o vrHcrvitna 55

CDo^trina

Da bi sprečio nerazumevanja, moram pobliže objasniti ra- van na koju se odnose moje misli. Pre svega, želeo bih razjas- niti da ja nikada nisam imao, niti ću ikada imati, nešto protiv praktične vrednosti skijanja. Rado ću priznati sve ono što se može steći ovim sportom u obliku zdravlja, hrabrosti, fizičkog i mentalnog okrepljenja te njegovih osvežavajućih efekata na naše mlade Ijude, koje modemi život u metropoli guši i pri- tiska. Neka ovo bude jasno od početka; zbog toga, ono što ću kasnije reći nikako ne sme navesti moje čitaoce da pomisle da ja negiram takvu praktičnu vrednost skijanja kao sporta. Želim dodati da i ja praktikujem skijanje jednako kao i planinarenje - očigledno samo kao amater - a da nisam pod uticajem neg- ativnog simboličkog značenja, veoma viđljivog u našem vre- menu, koje ovaj sport može poprimiti.

Skijanje je veoma brzo steklo veliku populamost s obzirom na to da, kao sport, nije staro ni šezdeset godina. Prvo skijaško takmičenje održalo se 1870. u Kristijaniji, gde su stanovnici sela Telemark porazili protivnike koristeći posebnu tehniku, izazvavši svetsko divljenje. Prirodno, skije su i ranije bile poznate u sevemoevropskim zemljama kao sredstvo za put- ovanje kroz snegom prekrivene predele; ljudi su ih smatrali za prirodne i korisne alatke, baš kao što se brod koristi za prelaženje vode. Ipak, skijanje kao sport koji budi posebnu strast i stvara izvesno zadovoljstvo steldo je ogromnu populamost među veli- kim evropskim nacijama tek u skorije vreme. Nakon Prvog svetskog rata osvojilo je srca mlađe generacije. Brz uspeh ski- janja, njegova univerzalna privlačnost, stvama korist i entuzi- jazam koji budi kod oba pola toliko su karakteristični da bi bilo površno u tome videti samo slučajnost. Skijanje prevashodno treba objasniti kao nešto što tačno opisuje savremeni duh.

56 JuBjus 'EvoCa

‘Vspinjanje i spuštanje

Zato treba da se zapitamo: šta čini suštinu skijanja? Šta je nukleus, tačka oko koje se okreću ostali njegovi aspekti? Odgovor je lak: to je spuštanje.

Baš kao što je u prostom penjanju uspinjanje osnovni ele- ment i centar težnje, isto tako, u skijanju tom elementu odgo- vara spuštanje. Dominantan motiv u planinarenju jeste osva- janje. Jednom lcada se dosegne vrh i pošto se dosegne tačka preko koje se ne može dalje, završava se najinteresantnija faza za planinara po ledu ili na steni. U skijanju istina je suprotna i cilj svakog uspinjanja je spuštanje. Sati napora, potrebnog dabi se dosegla određena visina, utrošeni su samo da bi bilo moguće skliznuti nadole. Zato je u razvijenim i modemim zimovalištima problem rešen u korist istinskog interesa skijaša konstruisanjem žičara koje bez napora nose skijaše do vrha; nakon spuštanja, ponovno su spremni da pođu na vrh, koliko god puta žele. Baš kao što penjanje karakteriše uzbuđenje uspinjanja i osva- janja, skijanje karakterišu uzbuđenje spuštanja, brzina, pa čak i mogući padovi.

Ovo poslednje nije beznačajno. Odnos između sopstva i sop- stvenog tela veoma je različit kod penjanja i skijanja. U pe- njanju nalazimo neposredno osećanje celog svog tela. Forme naglašavaju ravnotežu, elan i napor, što pretpostavlja gospo- darenje telom - lucidno i proračunato premeštanje težine tela kao odgovor na svaki izazov koga predstavlja uspon, hvat, pou- zdanost koraka utrtog u ledu. U skijanju pričaje suprotna: odnos između sopstva i tela vezanog za skije, ostavljenog na nemilost silama gravitacije, zaista se može porediti s odnosom između nekog ko vozi kola i samog vozila, u punoj brzini. Jednom kada skijaš započne svoj spust, postoji samo jedna stvar koju on može učiniti: da se upravlja, koristeći precizne pokrete, regu-

<Razmišlj'anja o vrhovima 57

(Dofctrina

lisanjem brzine i pravca, i razvijajnjem ovladavanja refleksima koji kontrolišu spuštanje. Isto je i u slučaju vozača koji uživa u vožnji, pri punoj brzini, na putu pretrpanom ljudima i dru- gim vozilima, bez usporavanja, reagujući brzim refleksima da bi izbegao razne prepreke ili ljude, gotovo se igrajući s njima, a zatim nastavio ka drugim preprekama.

Što se tiče unutrašnjeg aspekta skijanja, odnosno, onoga što slcijanje ima da ponudi duhu, neophodno je setiti se utiska kada se prvi put stane na skije: ima se utisk da tlo klizi pod nogama ili se stiče utisak padanja. Takav utisak ponovo izranja u težim formama ovog sporta, poput spusta i skijaških skokova. Na temelju ovoga, ne mislim da grešim kada kažem da se najdublje značenje skijanja sastoji u preobražavanju instiktivnog straha od pada, ili instikta zadržavanja i zaustavljanja - koji prati svaki pad - u osećaj uzbuđenja i zadovoljstva, što čini da se poželi ići još brže poigravajući se s brzinom. Mada izgleda paradoksalno, skijanje se može definisati kao tehnika pada, igra i uživanje u padanju. U skijanju pronalazimo oblik smelosti, hrabrosti (što se zbog praktične koristi ne sme zanemariti), a opet, u pi- tanju je zasebna vrsta odvažnosti potpuno različita od planinar- ske i, isto tako, vezana je za suprotna značenja: u suštini to je modema forma smelosti.

Terminom padanja opisujemo simboličko značenje skijanja i dublji razlog njegove rastuće populamosti. Među mnogim vari- jetetima sportova, skijanje definitivno treba ubrojati među one koji najmanje reflektuju klasične vrednosti. Razlog tome jeste sledeći: dok su drevne tradicije svih naroda planinu simbolički slikale kao cilj uspinjanja i preobraženja (uprkos potpunom nepoznavanju tehnike penjanja), u ovim tradicijama nema upućivanja na skijanje. Činjenica je da se u skijanju modemi

58 JuCijus “EvoCa

‘Vspinjanje i spuštanje

duh suštinski nalazi na svome; modemi duh je opijen brzinom, stalnom promenom, ubrzanjem. Ova opijenost je do nedavno bila slavljena kao duh progresa, uprkos činjenici da u mnogim slučajevima to nije ništa drugo do kolaps i pad. Ta uzbuđujuća kretnja, združena sa celebramim osećanjem kontrole nad prav- cem sila, koje su zavitlane i koje su, zapravo, van kontrole, tipična je za modemi svet u kome sopstvo dostiže najintenziv- niju samosvest. Verujem da se, kao kroz refleksiju, u skijanju javljaju vrednosti nalik vrednostima penjanja i karalcterišu ga, u odnosu na penjanje, kao fizički prevod suprotan uspinjanju, uzdizanju samog sebe i prevazilaženju sila gravitacije.

Da ponovim da i ja sam praktikujem skijanje, mada mene ove ideje ne dotiču niti ometaju. Ne treba se odricati nijednog iskustva. Ono što je važno jeste ostati otvoren za sva iskustva, i uvek biti na oprezu, kako fizički i emocijalni elementi ne bi pokušali izvršiti zavodljiv uticaj na više domene.

‘Rjj.zmišCjanja o vrhovima 59

Deo drugiISKUSTVA

8

SEVERNI ZID ISTOČNOG LISKAMA

V erujem da će moje čitaoce interesovati da čuju o mom usponu na istočni Liskam (4532 metara) severoistočnom stranom, 29. avgusta 1930. Nije bilo prvi put da je taj uspon

pokušan; 1890. konopom povezana družina u kojoj su bili Norman Neruda, Kluker i Reinštadler pratila je stenoviti pla- ninski put gotovo tokom čitavog uspona. Drugi uspon, a prvi koji su pokušali Italijani, izvršio je dr. Karlo Fortina zajedno sa planinskim vodičem Augustom Velfom iz Gresonija. Tokom 1926. dva Nemca su se uspeli bez vodiča; Nemac V. Kel se us- peo 1927. zajedno sa dva vodiča. Hrabra italijanska planinarka Nini Pijetrasanta, sa planinskim vodičem Kjarom iz Alanja, 26. avgusta 1929. izvela je prvi uspon među ženama, osvajajući tako novi rekord italijanslcog planinarstva. Dva mlada čoveka iz Torina, Emanuele Andreis i Luiđi Bon, tokom istog avgusta, bili su prvi Italijani koji su se uspeli bez vodiča.

Ipak, uzimajući u obzir važnost ove planine, veličantvenost njene seveme strane, veoma sretne okolnosti pod kojima se naš

<Rfiziniš(janja o vrhovima 63

Isfžustva

uspon odigrao i pravi put koji smo pratili, želim objaviti moja zapažanja.

Moj pratilac je Euđenio David iz Gresonija, jedan od najboljih mladih planinskih vodiča iz Val d ’Aoste. Visok, vre- dan, miran, nepokolebljiv koliko i hrabar, slikar i muzičar, te nekadašnji pripadnik elitnih planinskih odreda (Alpini). On je najbolji pratilac za nekog poput mene, nekog ko voli da se na planinu penje sam ili sa što je moguće manjim brojem ljudi, nekog ko se sa planinom hvata u koštac brzim korakom, pre nego da je osvaja sporim i sigumim koracima.

Postavili smo bazni logor kod Kapana Njifeti (3647 m). Noć je bila buma, obeležena stalnim sevanjem munja te plju- skovima grada i snega. Ubrzo nakon zore, iako su se svi trudili da nas obeshrabre, mašući fenjerima, spustismo se na glečer. Ignorišući teškoće, rešili smo da dosegnemo naš cilj i da napre- dujemo koliko je god moguće. Pri ranom svetlu izgledalo je da se oblaci sakupljaju u dolini, otkrivajući sveži sneg svetlo-bele i čisto nebo marin-plave boje. Vrhovi, sabrani poput kakvog hora, izgledaju veličantveno; iza njih leži naš nameravani cilj, Monte Liskam. Pre nego što ćemo doseći Monte Lisjoh, novi nalet ledenih udara vetra i oblaka, što se uzdižu iz južnih do- lina i obavijaju vrhove, uzrokuje da zastanemo i promislimo naš sledeći koralc. David reče da bi, s obzirom na okolnosti, bilo ri- skantno da pokušavamo nastaviti. Isprva se nisam tmdio da ga ubeđujem da nastavi; pošto nas je čekanje ohladilo, predložih mu, kao pis aller, da pređemo dva Liskama koristeći običan put kojim sam išao pre samo dva dana. Dok smo stigli do prvog ob- ronka horizont se ponovo razvedrio. Moj pratilac vrati se svojoj prvobitnoj nameri, i prihvativši moju šalu o „hodu izviđačice” bili smo spremni da krenemo. Pošto je rekao ,,Ok, krenimo!”,

64 Judjus rEvo(a

Sevemi z id istočnog Lis^gma

trčećim korakom smo se uputili lca Monte Lisjohu, a otišli smo i dalje, završavajući u podnožju Grencgletšera, gotovo opijeni mišlju o avanturi kojoj smo se posvetili.

Bilo je tačno šest sati poslepodne kada smo stigli do podnožja planinskog zida. Nema više oblaka niti vetra, postoji samo jasna svetlost koja se sporo širi nebom i po snegu. Iznad naših glava ledena strmen čini se bez milosti, vrtoglavom i zbunjujućom. Svuda oko nas planinski vrhovi.

Podnožje planinskog zida je okruženo dubokom, neprekid- nom raspuklinom; danas su njene ivice veoma nesigume zbog snega koji je nedavno pao. Pažljivo smo je obilazili dok nismo našli mesto gde ćemo je preći. David se spustio u pukotinu, uzdajući se da će prostor prekriven snegom izdržati njegovu težinu. Penje se na obronak provalije i stiže na dmgu stranu. Brzo i bez oklevanja, sledim ga. Sada je vreme da započnemo naš uspon.

Od samog početka, nagib je fantastičan; nije manji od šezdeset stepeni. Nakratko nas ohrabmje tlo prekriveno svežim prionulim snegom za koji se lako mogu uhvatiti kuka i sekira za sneg na koje se oslanjamo za uporište. Malo kasnije, obeshra- brilo nas je saznanje da je tlo prekriveno samo tankim slojem snega, nedovoljnim da izdrži našu težinu, a dovoljno debelim da spreči našu obuću s kramponima da dopre do leda koji leži ispod, i da tako dođe do čvrstog oslonca. Još dalje nailazimo na čisti led sa nekoliko delova prekrivenih snegom koji se tokom prethodne noći smrzao.

Nalazimo se usred naše avanture. Nastavljamo. Konopac po- staje beskoristan. Besmisleno je, takođe, misliti o recipročnom oslanjanju. Ne možemo zariti sekim u tlo, niti se možemo oslo- niti na njega, s obzirom da su urezi koraka i čvrstoća prirodnib

<Razmišljanja. o vrhovima 65

(Doktrina

oslonaca nedovoljni da izdrže i manju težinu „vertikalne kom- ponente” nagnutog tela. Štaviše, ne samo da je beskorisno kre- tati se cik-cak da bi se smanjio nagib, već je i opasno, pošto je veoma rizično ići nogom postrance između gotovo vertikalnog leda i druge noge, koja se oslanja nesigumo. Nemamo drugog izbora do nastaviti nezavisno jedan od drugog, jer ako bi jedan od nas pao povukao bi i onog drugog u sigumu smrt. Pobadamo sekire nagore svom snagom, pokušavajući da steknemo mini- malnu sigumost i oslonac koji će, s obzirom na našu spremu, da nas poštedi kopanja mpe u ledu - ovakva aktivnost zaista je zahtevna za naše mke.

Prizor provalije koja zjapi pod nama, u koju možemo upasti usled najmanje greške, nestao je. Sami smo usred beskompro- misne ledene strmine, prepušteni sopstvenim sposobnostima u dobm i zlu. Iza provalije leži Dufour, impozantna planina, obeležena cmim, jakim ivicama. Svuda oko nas neljudska tišina; svetlost vazduha koja izoštmje svaku percepciju; i ve- lika, nepokretna, mima i svetla priroda koja čini snažan kontrast s našim unutrašnjim stanjem tenzije i osećanjem neposredne opasnosti. Baš poput naših tela i naše duše imaju malo toga ili uopšte nemaju o šta da se oslone. Nema ničeg šarolikog niti pi- toresknog u našem penjanju; baš suprotno, jednolično je poput kamena ili planinskog potoka.

S njim u vezi postoji nešto gotovo zatvoreno, divlje i ne- popustljivo. Ovaj uspon zahteva čistu snagu te čistu, mimu i beskompromisnu volju. Polako, ali sigumo, nešto raste u nama: automatsko, gotovo natprirodno stanje sigumosti, nedostatak umora i lucidnost koja se budi na velikim visinama naspram smrtne opasnosti, pošto su početna snaga i osećanja istrošena. Nastavljamo na gore, veoma odlučno, s čudnom mimoćom

66 JuCijus ‘EvoCa

Severni zicC istočnog Liskgm a

i preciznošću u svakom našem koraku. A gore, zahvaljujući varljivoj prespektivi snega, možemo videti, u isto vreme i blizu i veoma daleko, prve stene planinskog grebena. Ciljamo pravo na njih.

Kada smo konačno dosegli ove stene, naše ruke, poprilično promrzle uprlcos debelim rukavicama, hvataju se u koštac sa snegom. Dužina naše sekire za sneg nas posramljuje: manja sekira bi takođe poslužila. Vertikalna strmina ne pokazuje ni- kakve prekide, čak ni na ovom nivou: ipak, lakše je izboriti se s time nego sa ledenim zidom s kojim se, tu i tamo, susrećemo među stenama. Penjemo se brzim korakom, napadajući stenu, odustajući od sigumosnih mera konopca jer smo se bojali da smo već izgubili suviše vremena. Iznenada, stena na koju sam stao misleći da nudi čvrst oslonac, propade: kliznuh za njom nadole. Gotovo je čudo što je sekira odmah zaustavila moj pad i pre nego što sam imao vremena da upozorim Davida koji je bio ispred mene. Ovo je bila jedina nezgoda. Iskreno rečeno, činjenica da nismo doživeli nikakva proklizavanja ili pro- padanja u poduhvatu poput ovog, a izvedenog na način na koji smo mi to učinili, izgleda mi kao nešto više od puke sreće.

Planinski grebeni se završavaju. Naše oči, koje smo veoma često, instiktivno i zapitano, okretali nagore sada posmatraju neku vrstu litice sa rascepima i stalaktitima koje dodiruje sunčeva svetlost. S naše leve strane, delići leda propadaju odozgo, tu i tamo, zastrašujućom brzinom, jedva dotičući zid planine, odbijajući se, probijajući vazduh bukom koja liči na zvuk metka. Bolje da požurimo! Ne treba da prelazimo raspu- kline, pošto možemo skrenuti desno i nastaviti tamo gde je li- tica manje strma.

I konačno, dok se približavamo vrhu, okupani sunčevom

<RfizmišCjanja o vrhovima 67

Iskustva

svetlošću, zastajemo da bi duboko udahnuli. Ispred nas, nagib zida naglo pada na četrdeset pet stepeni ili manje. I što je još bolje, pokriven je slojem svežeg snega. Iznad nas, vrh! Karakteristični troliki oblik istočnog Liskama još uvek je tu, jasno vidljiv u pozađini, pravo ispred. Nismo mogli bolje cil- jati u nameravanu metu. David koji je proučavao našu rutu od planine Dufour, s pravom je ponosan. Ne zastajemo, već na- stavljamo napred odlučnim korakom. Ponegde još uvek ima strmina i čvrstog leda, koje prelazimo bez oklevanja sledeći konture tamnih stena; ove strmine su lakše no one prethodne.

U 11:30 ujutro, konačno dosežemo vrh. Naš uspon je trajao tačno pet i po sati; nismo nesretni zbog toga, s obzirom na teške uslove planinskog zida.

Dnevna svetlost je postala veličanastvena i sjajna. I sada, na- kon akcije, sledi kontemplacija. Vreme je da se uživa u vrhovima i visinama s našeg vidikovca: ovde vidik postaje kružan i nebe- ski, nestaju jadne brige običnih ljudi, i besmislene borbe života u ravnici; ne postoji ništa više do nebo i slobodne, moćne sile koje odslikava titanski hor vrhova. „Mnogo metara iznad nivoa mora, a koliko iznad ljudskog!”, pisao je davno F. Niče.

Naš put nazad je miran. Pošto nas je stanje snega sprečilo da siđemo duž jugozapadnog zida, na desnoj strani „Nosa” (kako smo prvobitno planirali, a što je moj prijatelj David već bio pokušao), prelazimo Liskam njegovom dužom stranom, skrećući ulevo, prateći greben, idući ka Monte Lisjoh.

Dva sata kasnije došli smo do planinarskog doma Njifeti. Tu smo ostavili, za naš povratak, dve veoma različite, a opet veoma komplementarne stvari: flašu viskija White Horse i spis o ratničkom asketizmu, Bhagavadgita.

68 Jutijus 'EvoCa

9

ZAPAŽANJA O PSIHIČKOM TRENINGU

U PLANINI

Među mnogim čudnovatim stvarima koje je Aleksandra Dejviđ-Nil zapisala o svom trinaestogodišnjem bo- ravku na tibetanskom visoravnima, na vrhovima Himalaja, i u

mongolijskim stepama, jedna se posebno ističe.Putovala je već nekoliko dana kroz nepregledne predele

pustinje i planina kada je u daljini ugledala malenu, cmu tačku kako se kreće. Isprva pomisli da je to neka životinja - što je čudno kada se u obzir uzme neplodno okruženje - ali malo za- tim shvati da je u pitanju neki čovek. Mislila je da je reč o izgu- bljenom putniku, ili preživelom iz nekog uništenog karavana. Neko iz njenog dmštva je dozivao čoveka. On je prilazio ali nije pokušavao odgovoriti, kao da nije čuo glasove niti prime- tio karavan Dejvid-Nilove. Videše da on gotovo da trči, veli- kim ritmičnim i elastičnim koracima (Dejvid-Nilova je stečeni utisak o ovom lcretanju uporedila sa usporenim kinematograf- skim kretnjama), prateći pravu liniju, uzdignute glave i pogleda

<RflzmišCjanja o vrhovima 69

Isku stva

upravljenog napred. Prošao je kraj ovih ljudi ne obazirući se, a zatim je, zadržavajući ritam, odlazio sve dalje. Neko iz kara- vana je odlučio da na konju lcrene za njim, sve dok, ugledavši ga kako se uspinje uz padinu, neprestano držeći isti pravac i zadržavajući isti korak, nije nestao među liticama.

Dejvid-Nilova takođe pripoveda da među mnogim sposo- bnostima koje baštini civilizacija kakva je tibetanska, koja je hiljadama godina usredsređena na proučavanje prevashodno psihičke, dimenzije ljudi i pojava, postoji i sposobnost indu- kovanja posebnih mentalnih stanja. Tokom tih stanja moguće je eliminisati umor te putovati danima i noćima bez ikakva od- mora, sa malo ili bez hrane.

Dejvid-Nilova još kazuje da su se ove moći na Tibetu ra- zvile kroz posebne vežbe, koje su uglavnom za cilj imale sti- canje kontrole nad disanjem i umom. Um mora zadobiti sposo- bnost da razvije apsolutnu koncentraciju (ponekad su korišteni simboli i formule koji pomažu da um ostane fokusiran tokom takvog usiljenog marša). Nakon određenja cilja koji se mora doseći i opšteg pravca s obzirom na polazište, subjekt ulazi u posebno mentalno stanje, koje se ne može okarakterisati kao stanje transa niti kao stanje u koje zapada medijum, zato što je ovo stanje nadsvesno, a ne podsvesno. Drugim rečima to je pre aktivno, no pasivno stanje. Jedina sličnost sa transom jesu samo površna, spoljašnja obeležja. Od tog trenutka nadalje, unutrašnja snaga osobe koncentrisana je na cilj; na neki način, subjekt je odvojen i od drugih bića i od spoljašnjeg sveta, izu-zimajući tlo neposredno ispred njega. Nastupa neumoran i brz korak koji ostaje nepromenjen bez obzira na ravan ili strm teren. Izranja nešto sasvim drugačije, naime, natprirodni, instinktivan i izra- van osećaj orijentacije. Tako ova čudna bića putuju, bez od-

70 JuCijus EvoCa

Zapažanja o psiHič^om treningu u pCanini

mora, do unapred određene lokacije, čak iako je udaljena neko- liko dana i noći, gotovo kao da su živela van vremena.

Karavan Dejvid-Nilove je susreo jednog od ovih putnika na sred visoravni udaljene nekoliko dana od najbližeg naseljenog centra. Dejvid-Nilova je kroz lično iskustvo i kroz priču saznala i za druge slučajeve. Opšte priznata ozbiljnost ovog pisca i put- nika traži od nas da poverujemo da ovo nisu izmišljotine ili plodovi njene mašte. Moramo se složiti sa jednom Šekspirovom izrekom, po kojoj „postoji na nebu i zemlji više stvari nego što ih sadrži sva ljudska filosofija” .

Pominjući ovu epizodu u ovom kontekstu, ja zasigumo ne nagovaram ljude da postanu tibetanski jogini, niti da se po- svete uvežbavanju neobičnog psihičkog razvitka. Zapravo, kada se sve uzme u obzir, ova praksa ne odgovara mentalitetu niti psihičkoj konstituciji modemog zapadnjaka; s dmge strane, nisam ovu epizodu pomenuo samo zbog neobičnosti.

Činjenica je da, što se tiče planinarenja, postoje mogućnosti unutrašnjeg treninga koje, ialco nisu tako neobične i dramatične poput priče Dejvid-Nilove, mogu da odvedu dalje one koji ih neguju od onih koji se njima ne bave. Ove mogućnosti nisu nepristupačne. Možemo priznati da među ozbiljnim planinrima postoje neki koji su ove mogućnosti razvili samo delimično, nesvesni toga i bez korištenja nekog specifičnog metoda; zaista, ove mogućnosti su razvijene kao indirektni rezultat čisto fizičkog treninga sprovedenog u posebnim okolnostima.

Neophodno je započeti priznavanjem mehaničkog karaktera sportskog treninga uopšte, uprkos nekim izuzecima u kojima je gotovo uvek moguće otkriti prisustvo izvesnog duhovnog nivoa. U ovakvom tipu sportskog treninga odnos između ,,sop-

<Razmiš[janja o vrhovima 71

Isftustva

stva” i tela odslikava odnos koji osoba može imati sa drugom osobom ili životinjom kojom želi dominirati i koju želi potčiniti svojoj volji. Među njima zapravo nema izravnog odnosa; sop- stvo, kroz nerve i mišiće, komanduje telu da načini određeni pokret ili izvrši određene napore. Kao rezultat toga javljaju se izvesne reakcije (na primer, umor, bol, itd.); ponavljanjem se pokušavaju eliminisati ove reakcije te, postepeno, stvoriti u telu izvesne automatske navike i dispozicije kojih ranije nije bilo. Kada se ovo postigne, telo, poput ukroćene životinje, prestaje da se opire, da pati i pokorava se, kao da je u pitanju običan pokret. Tako je dosegnut željeni nivo istreniranosti.

Ipak, da bi se ovakve mogućnosti doživele, potrebno je pre- poznati i treći element, prelaznu prirodu između tela i sopstva (koja nije ni psihička niti isključivo telesna), koju možemo na- zvati vitalnom silom, ili vitalnim principom. Ovakav element je uvek bio priznat u drevnim tradicijama koje su, što se toga tiče, imale potpunije viđenje čovekove prirode od gledišta koje danas izlaže modema pozitivistička nauka. Ovaj element jeste temelj telesnog života; jedna od funkcija s kojom je najne- posrednije povezan jeste disanje.

Delovanjem na ovu vitalnu silu, delanjem zavisnim od nje umesto delanjem izravno kroz nerve, mišiće, itd... moguće je dostići dmgačiji tip treninga i kontrole nad fizičkom dimenzi- jom. Teškoća se nalazi u činjenici da se vitalna sila manife- stuje na ravni podsvesti tela i da stoga ne može neposredno da se kontroliše (s izuzetkom nekih posebnih i neobičnih slučajeva - kasnije ću ukratko pomenuti efekat velikih visina). Volja, pak, može lako izvršiti uticaj na disanje, te je tako, zahvaljujući gore pomenutoj vezi između disanja i vitalne sile, moguće postići cilj.

72 JuRjus ‘EvoCa

Zapažanja o psifičCgm treningu u pCanini

Ovo su premise. Na osnovu njih moguće je združiti čisto fizički trening sa psihičkim treningom (ili je trebalo da kažem psihofizičkim) u kome ono što dela nije toliko grupa mišića, manje ili više razvijenih, već je to izravna duhovna sila; tako ćemo videti da neka ograničenja koja se sreću u prvom tipu treninga mogu da se prevaziđu upotrebom drugog tipa.

U onome što se posebno odnosi na planinarenje (pod ovim terminom ne podrazumevam akrobatske vratolomije niti savla- davanje vertikalnih zidova, već okolnosti u kojima uspon, ma kolilco bio težak, uvek iziskuje određenu neprekidnu brzinu hoda), možemo načiniti razliku između običnog metoda i metoda koji ja karalcterišem kao napad.

S obzirom na to da je moć moralno-psihičkog elementa nad fizičkom dimenzijom dovoljno poznata, neću je naglašavati u ovom kontekstu: kroz unutrašnje resurse i osećanja egzal- tacije ili entuzijazma, čak su se i slaba, iznurena tela u bezbro- jnim slučajevima dokazala sposobnima da uspešno prevaziđu teškoće i da se upuste u najneverovatnije i veoma iscrpljujuće napore (tokom rata bilo je mnogo takvih primera). Svako ko je planinario može se setiti kako je ponekad dobijao čudni priliv nove snage kad bi, nakon što bi se doslovno osetio iscrpljenim olujom, te pošto je gotovo došao do tačke odustajanja, iznenada ugledao mesto i put ka sigumosti; ili kada bi, nakon sati prove- denih na planinskom licu, osećajući se iznurenim i nesigumim po pitanju rešenja, konačno ugledao mnogo željeni vrh.

Psihologija je ovom fenomenu dala ime: nazvan je „drugi vetar” (V. Džejms). Na ovaj način, moramo priznati da, pored vitalne sile koja obično dela u udovima i organima s njima u vezi, postoji dublji i veći rezervoar koji se manifestuje samo u izuzetnim okolnostima, i gotovo uvek pod uticajem

<Razmiš(janja o vrhovima 73

Isku stva

psihološkog ili emocionalnog faktora. Zadatak se, dakle, sa- stoji u pronalaženju metoda kojim će se prodrti u ovaj skriveni izvor energije, čija je srž doživljena instiktivno, slučajno i emo- cionalano.

Prvi način da se postigne takav cilj jeste intuitivan. Pre svega neophodno je da se ispraznimo i dabudemo voljni da, što je pre moguće, iscrpemo količinu energije dostupne telu, sve dok ne dođemo do kritičnog nivoa iznurenosti. Tada nastupa fenomen drugog vetra, u kome su vitalne rezervne energije prinuđene da se pojave. Budući da nisu povezane sa fizičkim telom, one su neograničene; one mogu učiniti mnogo više od fizičkih ener- gija. Tako se stupa u novi ritam i u stanje ne-umora.

I tako je, radi praktičnosti, moguće odbaciti uobičajeno ponašanje planinara - koji se trude da izbegnu iscrpljivanje napredujući sporim korakom - umarajući se što je pre moguće, napadajući uspon ofanzivno, poput onih amatera entuzijasta za koje vešt planinar kaže: ,,Za manje od dvadeset minuta naći ćemo ih kako bez daha sede i čekaju nas”. Onaj koji zna, započinje uspon ofanzivno i nastavlja tako: on je taj koji treba da čeka ostale u planinarskim domovima ili na vrhovima, ponekad satima, nezadihan, ili još bolje, ni približno umoran kao ostali.

Tajna najvećim delom leži u disanju. Neophodno je navići se na osećanje disanja, na to da se odmah, od prvog koraka, preuzme kontrola nad njim i da se više ne ispušta. Kao drugo, neophodno je povezati ritam disanja sa brzinom hoda i ne prekidati tu vezu: udisati dok zakoračujemo, zadržati dah u međukoraku i izdisati dok činimo sledeći korak drugom nogom, i tako dalje. Zahvaljujući različitim nagibima, kada je nagib strmiji moguće je regulisati brzinu koraka pa čalc i usporiti; na

74 JuRjus ‘Evota

Zapažanja o psihičCpm treningu u pCanini

ravnijim predelima moguće je ubrzati korak, ne prekidajući iz bilo kog razloga saglasje između ritma disanja i brzine koraka.

Ova tehnika ima svoj ekvivalent u navici koju održavaju iskusni penjači i planinski vodiči, koji održavaju isti korak, ne zaustavljajući se da bi uhvatili vazduh. Razlika je u tome što u prvom slučaju to mora da se čini na svestan i kontrolisan način a ne automatski. Cilj je aktivirati psihičku silu zato što korak mora da se ubrza a veza sa disanjem, takođe, mora da se održi. Tako će nakon kratkog vremena nastupiti stanje premorenosti koje će većinu ljudi naterati da prekinu vezu da bi disali brže ili da zastanu da bi došli do daha. Kada se dosegne izvesna gra- nica, zahteva se unutrašnji čin da bi se nastavilo dalje. Zatim nastupa novo stanje, u kome koračanje i disanje čine prirodno jedinstvo koje više ne traži nadzor; nema više umora, a inici- jalna brzina napredovanja ne samo da se održava bez ikakvog napora, gotovo pomoću tajanstvenog unutrašnjeg podsticaja, već se i uvećava uprkos strmom usponu.

O ovome ne bih ni govorio da to nisam lično iskusio, mada ograničeno, da se nisam lično uverio i da nisam više puta čuo od drugih da se ovim metodom uspon može izvesti za upola vre- mena (ako ne i za još kraće vreme) nego što je obično potrebno planinskom vodiču ili dobro utreniranom planinam.

Štaviše, lično sam se uverio u čudni fenomen i time što bi me, čim bi pokušao da zastanem makar na tren, čudna sila koja je bila gotovo van moje kontrole odmah terala da nastavim na- pred. Unutrašnji čin kojim se aktivira drugi talas, u trenutku kada su uobičajene energije iscrpljene, teško da se može opi- sati i misliti; potrebno je da ga svako pronađe za sebe. Ipak, ovo teško mogu shvatiti oni koji nisu naučili da svoju dušu razdvoje

!VgzmišCjanja o vrftovima 75

Isku stva

na dva dela: deo koji služi za apsolutno komandovanje, i na deo koji je naviknut na bezuslovno potčinjavanje.

Želeo bih dodati još dva kratka komentara. Prvi se tiče srca. Ovakav trening se ne preporučuje onima sa slabim srcem, ali zdravima zasigumo neće štetiti. Ovo nije kontekst u kome ću naširoko objašnjavati zašto; samo ću reći da je opasno po zdrav- lje upuštati se u trening čisto fizičkog tipa, u kome se dela go- tovo automatski i bez ikakvog kontakta sa unutrašnjim funk- cijama, često podvrgavajući preopterećenju ograničene ener- gije dostupne organima. Suprotno, postoji opasnost od gro- znice kad stvamu potpom obezbeđuje duh, a ne telo, i onde gde su probuđene tajanstvene, natprirodne i dubolco pohra- njene energije, koje čak ni modema parapsihologija nije uspela izmeriti u svim njihovim mogućnostima. Nije u pitanju, kako bi neko mogao pomisliti, napor osuđen na fatalne posledice, kao što je kasniji kolaps tela. Oni koji su zaista naučili da gospo- dare ovakvim treningom ne žale se ni na kakve reakcije u tom smislu: iz ličnog iskustva mogu posvedočiti da sam provodio duge letnje mesece na planinama i glečerima uvežbavajući ovu tehniku bez ikakvih negativnih posledica po moje telo ili po moj nervni sistem.

Moje dmgo opažanje tiče se velikih visina. Velike visine (od 3500 metara i naviše) predstavljaju posebno korisno okruženje za psihički planinski trening. Ove visine nude mogućnost za lakše i spontanije proticanje vitalne sile, povezane sa različitim ritmom cirlculacije krvi, uzrokovano lakšim atmosferskim pri- tiskom. Čak možemo reći - s unutrašnje tačke gledišta, a ne iz perspektive na koju je ograničena modema medicina - da visin- ska bolest, kod osobe koja je sposobna da je doživi jedino na pa- sivan način, predstavlja spontano izranjanje ovog fenomena.

76 Jutijus ‘EvoCa

Z apažan ja o psiMčfžpm treningu upCanini

Kada se ovaj fenomen prihvati aktivno i kada se aktuelizuje, visinska bolest se zamenjuje osećanjem svetlosti, nedostatkom umora te gotovo intoksinacijom koja ne otupljuje čula, već daje lucidnost, osećanje podsticaja na akciju, a to je isto ono što, kod psihičkog treninga, uvek na posebno živ i karakterističan način prati svaki uspon, gotovo brišući percepciju vremena.

Zaključiću ovom opaskom.Primerom koji sam malopre izneo o korištenju disanja pri

planinarenju, želeo sam jedino da aludiram na limit određenih mogućnosti. Želeo bih iznova ponoviti da nikako nisam imao nameru sugerisati penjačima da treba da postanu fakiri. Čak i na Istoku, više kaste su cenile fakire, one koji su zaokupljeni činjenjem čudesnih poduhvata, jednako onoliko kolilco mi da- nas cenimo mađioničare. To nije ono o čemu ja govorim. Čak je i želja da se bude sposoban osvojiti planinu brzim korakom sumnjiva stvar.

Ipak, u svakom gore pomenutom opisu postoji unutrašnji i spoljašnji aspekt; samo prvi je od suštinske važnosti, drugi je samo posledičan. Već sam naglasio da ono što sam pomenuo u ovome kontekstu, po pitanju tehnike, delom pripada iskustvu najboljih planinara, onima lcoji planinarenje ne smatraju samo sportom. Oni koji pri svakom fizičkom uspinjanju dožive i mali osećaj unutrašnjeg uzdizanja; koji na svaki zaleđeni vrh gledaju kao na simbol nedodirljive kulminacije; koji zaista grabe poruku pustih prostranstava, gde postoje jedino nebo i čiste, slobodne sile - oni će najverovatnije doživeti sami sebe ne kao telo, već pre kao život; oni su kadri kreativnom vitalnom tenzi- jom preobraziti svoje živote toliko da dosegnu rezultate tehnike koju sam opisao.

Nasuprot tome, oni koji se ne uspinju tako kao da ih nosi

<Razmiš[janja o vrhovima 77

Is^ustva

telo, dobro utrenirana mazga, štite životne sile tela. Oni neposredno i svesno podupiru telo s njegovom unutrašnjom energijom, time je jačajući, snažeći i noseći napred, na način koji nema potrebe da se bori protiv zamora mesa i težine. Oni će najverovatnije intimno shvatiti ritualno značenje uspinjanja, to živuće značenje pročišćenja i oslobođenja, po kome je drevni svet (od grčkog Olimpa do hinduističke planine Meru) u veli- kim visinama video simboličko boravište nadljudslcih bića: ovo što sam opisao u ovom poglavlju jeste jedan aspekt onoga što su stari mogli doživeti kao sveto na planini.

78 Jutijus 'Evola

USPON NA LANGKOFEL

Koliko još sati do vrha,” upita neko. Gledajući negde drugde, gotovo kao da planina ili ljudi nisu vredni pogleda, planinski vodič odgovori tiho, „četiri”.

Četiri sata nije mnogo vremena, a opet, znajući to, planin- ski vrh ne izgleda nimalo prijateljskije. Čini se da planina, ujednačeno sive boje, počiva na plitkom bazenu smrzlog snega i da se naglo izdiže u brojne vrhove i tomjeve koji izgledahu kao da se gube u daljini. Daleko ispred, nevidljiv golim okom, leži vrh. Žena koja živi u planinarskom domu gotovo sa gađenjem u glasu reče: „Mnogi odlaze gore. Jedno veče donesoše odozgo jednog, mrtvog. Dmgi put snesoše jednog sa slomljenom no- gom. Odlaze gore sami, a potom, gotovo uvek, planinski vodiči moraju da se uspinju i da ih dovode natrag.”

Izgledalo je da žena govori sebi u bradu; odlazi kao da je se to uopšte ne tiče. Prisetih se izreke: „Ljudi dolaze i odlaze a planina ostaje.” Pogledao sam ka vrhovima okupanim u sutonu, kao da mi postavljaju nemo pitanje.

10

<Rflzmiš§anja o vrfovim a 79

Is^ustva

Sledećeg jutra u sedam časova napustih dom. Gusti oblaci na horizontu potamnjuju svetlost izlazećeg sunca, ali nebo nada- mnom je otvoreno i čisto a planina je boje olova. Strpljivo se penjem preko sitnog kamenja na strmini; ovaj zadatak zahteva moju koncentraciju jer često gubim ravnotežu zbog stalnih proklizavanja. Uputih se ka mestu na kome, prema mapi, treba da započne moj uspon ka vrhu. Morao sam da se pomerim ulevo jer je zid predamnom bio potpuno vertikalan. Krenuvši s leva, trebalo je da savladam stenu a zatim nastavim dijagonalno ka maloj udolini koja se nalazila iznad. Hitam. Prvih nekoliko metara prolazim na slepo, stalno smenjujući moja četiri uda u potrazi za nevidljivim osloncem. Kad sam, obišavši oko prve velike, glatke, isturene i zaobljene stene, konačno uspeo da pronađem oslonac za nogu, osetih da sam došao do uzvišenja. Stena postaje sve lakša za savladavanje, pa sada mogu da se uspinjem vertikalno. Još dalje predamnom nalazi se dijago- nalni deo koji treba preći idući gore-dole, a on me vodi do male doline u sredini. Jedan i po sat je bio prošao a nalazim se na samo nekoliko desetina metara daleko od baze koja se, zato što se između nalazi veoma strma litica, čini veoma udaljenom, mada se nalazi pravo ispod mene.

Evo me na malom ulegnuću pokrivenom snegom, ali još uvek moram da dosegnem stvamo podnožje planine Langkofel. Izgleda da je zaleđeni kanal s leve strane, između vrtoglavih planinskih zidova, jedini mogući put. Srećom, sa sobom imam sekim za sneg; potrebna je snaga da bi se izdubile niše, te se upuštam u kratak trk, rizikujući da izgubim ravnotežu, ne bi li osvojio nešto prostora i sačuvao energiju. Ipak, što se više penjem, ledeni kanal, čini se, postaje sve duži. Nalcon što sam konačno uspeo da se domognem dmgog dela gole stene, pred

80 Juiijus ‘EvoCa

V spon na LangkgfeC

očima mi se ulcazao novi prizor: niz oblog stenja, uglova, uzvišenja i vrhova koji se međusobno presecaju. Svaki vrh čini se ciljem, svaka stena putem. Nakon kratkog odmora na- stavljam dalje (još jednom doživljavam čudan osećaj u du- bini moga bića, gotovo automatski impuls koji me goni na- pred), oslanjajući se na snagu ruku, od stene do stene. Što se više uspinjem stenovita perspektiva postaje sve šira i komplek- snija. I kada sam pomislio da sam konačno dosegao vrh tu je još jedna stena koju treba preći. Vrhovi grupisani u daljini počinju da izgledaju sve tanji. Sada, dok sledim zamišljenu rutu, oni se sabiru sa strane, postaju vazdušasta i iščezavajuća stvar koja počiva na nebu. Iznenada se nađoh na kresti.

Vetar divlja, horizont je kružan. Podamnom je dolina prekrivena oblacima: samo su vrhovi i glečeri, obešeni o nebo, jasno vidljivi. Planina Langkofel je još uvek ispred mene kao ka- kav splet vertikalnih vrhova. Šta sad da radim? Malo se spustih na suprotnu stranu grebena. Sretno sledeći tragove planinarskih cipela duž svijenog lica stene, bilo je lako preći mnoge stene na zemlji. Iznenada se ponovno uspinjem. Hvatovi se umnožavaju, planinski zidovi postaju sve niži. Osetih priliv nove snage i žar osvajanja. Evo me, sam na vrhu poslednje stene. Nema ničega oko mene. Vetar divlja, a otvoreno nebo me proždire.

Kad sam ponovno pogledao nadole, prema dolini, prizor je bio daleko od obećavajućeg. Oblaci su dosegli do mene a izmaglica se iz dubine dizala veoma brzo, jedan talas za dru- gim. Pogledah na sat. Zaboga! Prošlo je već sedam sati. Vreme je za povratak.

Opet prelazim greben, ali tokom silaska stene postaju sve strmije a oslonci sve nesigumiji. Iz izmaglice i fantazmagoričnog izgleda stenovitih oblika i vrhova, sad već pokrivenih maglom,

<Razmiš(janja o vrfiovima 81

Is^ustva

prelazim u bezbojnu, nejasnu i nesigumu vlažnu atmosfem koja sve skriva od pogleda. Nastavljam sporo ali bez koristi; postoji mogućnost i da se izgubim. Obukao sam zimsku jaknu i nešto sam pojeo; sklupčan u nekoj pukotini, čekam.

Nije bilo prijatno iznenađenje kad sam shvatio da je već šest sati poslepodne, a ja sam nakon teškog prelaza uspeo da uđem u zaleđeni kanal. Ironično, vazduh se raščistio baš kada je sunce počelo zapadati iza visokih vrhova! Ne gubeći ni časa skliznuh niz led, svom snagom pobadajući sekim u led ne bi li usporio spuštanje; istom brzinom doklizah do male doline. Ali, ne mogu da pronađem stazu. Stena je klizava zbog vlage i svaki korak zahteva pažljivu procenu, pažnju i strpljenje. Konačno ugle- dah mrlje snega. Dobro je. Nastavljam. Ali onde gde započinje silaženje ne vidi se više ništa te teško mogu da se orijentišem. Nisam siguran kojim putem nazad. Nastupa novo stanje svesti: uznemirenost i dosada.

Nakon nekoliko metara shvatam da sam pogrešio. Ponovo moram gore. Na desnoj strani izgleda bolje. Krećem, a pitam se gde ću završiti. Jedino na vrhovima ima malo svetla dok se dole ništa ne može jasno razaznati. Stena postaje jednobrazna, ledeno hladna, indiferentna masa. Sada mi se čini nevažnim u kom pravcu idem; imam osećaj da koračam ka provaliji, kao da sam svakim korakom sve bliži da upadnem i survam se u nju. Prsti, instinktivno i nervozno grabe oslonce; noge su nesigume, umome od istog položaja pokušavaju da se protegnu do pra- znine, a kad pod sobom ne osete ništa dmgo sem ravnog zida planine, vraćaju se na mesto na kom su bile. Moram pronaći izlaz ali izgleda da nemam mnogo izbora.

Ne mogu ovde da stanem. Mogao bih ponovo pronaći onu udolinu i prenoćiti onde, ali to je, zbog potpune tmine, lakše

82 JuCijus ’Evota

V spon na LangkofeC

reći no uraditi. Ne mogu samo rukama da pronađem put na- trag; ne znam šta me čeka ako i kad bi uspeo da savladam ovu ili onu neposrednu prepreku. Moram da ostanem hladan, da kontrolišem nerve i da zadržim stalnu koncentraciju. Morao sam da se spustim, na ovaj ili onaj način. I tako sam započeo ovaj neverovatni silazak u tamu i prazninu, oslanjajući se jedino na okretnost mojih udova, puzeći veoma polako duž zida pla- nine, s uvećanim čulom dodira i opreznosti. Moja noga traži i klizi nadole, držeći telo, ma kako nestabilno, u ravnoteži sve dok ne stane i ne reskira; rizik je pustiti ruku a da ne znaš hoće li se telo održati ili ne. Veoma bi mi laknulo svaki put kada bih osetio novo uporište i kad bih povratio ravnotežu. Telo je posta- lo jedno sa stenom, a pokretano je instinktivnom spremnošću i neočekivanom i natprirodnom lucidnošu. Osećanje da ne znam gde se nalazim ne nestaje - tama je, a izgleda da se neprestano krećem u njoj, postala nešto trajno, materijalno, gusto.

Iznenada, učini mi se da sam ugledao bljesak. Je li to moguće? Da! Svetlo treperi i ide ka meni. Čujem da neko viče u mom pravcu. Odgovaram glasom koji ne liči na moj. Svetlo se ubrzano približava, gotovo poskakujući; kako je to moguće čak i da je vodič trčao? I nakon samo nekoliko minuta mogao sam u tami prepoznati konturu lica Franca Brošeka. Viče mi: „Ovim putem! Uspeo si!” Austrijski vodič se skokom uspinje k meni i nudi mi konopac. „Veži ga oko sebe! Na obronku smo. Mislio sam da neću moći da te pronađem. Krenimo!”

Sada shvatam da se na steni nalazi i drugo svetlo. Nosi ga Karlo De Nec, italijanski planinski vodič. „Gde ste dovraga krenuli?”, pitam ih. „Zar misliš da smo nas dvojica došli skroz dovde samo da bi pokupili ludaka poput tebe?”, kaže De Nec.

<RazmišCjanja o vrfiovima 83

Isku stva

,,Za ime boga, moramo da pronađemo još šestoro ljudi koji će provesti noć na glečeru!”

Malo kasnije, moje noge dotiču zemlju nakon šesnaest sati avanture. Visoko gore, dva svetla nastavljaju marš kroz ve- liku i mračnu siluetu planine Langkofel koja usamljeno izra- nja nasurot zvezdanom nebu. Dole, svetla zaklona obećavaju zasluženu večeru i udoban ležaj.

84 Judjus 'EvoCa

LED I DUH

11

Ortler. Prošla noć je bila olujna. U zoru, dok zurimo iz planinarskog doma Pajer, nadu nam daju prodori plavog neba vidljivog kroz nalete oblaka koji se brzo kreću. Odlazimo

prema glečeru da bi dosegli najviši vrh masiva Ortler. Na vrhu planine Tabarete (gde nalazimo skeletni putokaz i ostatke neke barake koja se urušila pod težinom snega), vraćaju se magla, vetar i oluja. Uprkos svemu nastavljamo napred, pošto se u blizini nalazi još jedna grupa s vodičima koji su, zahvaljujući brzom opažanju raspuklina, sposobni da se orijentišu i da iznađu pravi put u ovoj beloj masi, u kojoj se sjedinjuju nebo i sneg.

Tako nastavljamo, polako ali sigumo, svako-toliko zastajući kad snaga vetra zapreti da nas oduva i da nam oduzme dah. Nosimo tešku odeću, debele rukavice i skijaške maske koje su, pod udarom hiljada vejućih čestica, postale gotovo čvrsti ko- mad leda. Umomim korakom prelazimo preko svežeg snega, u koji nam noge tonu sve do butina, boreći se da pronađemo čvrst oslonac za nogu na strmini.

<Razmišljanja o vrfunnma 85

Is^ustva

Konačno vidimo vrh - ili ono što bi trebalo da bude vrh; ne samo da po ovakvom vremenu jedva možemo gledati, već i svaki deo glečera liči svakom drugom delu. Naši tragovi u snegu su već nestali: bilo je dovoljno nekoliko minuta da ih oluja izbriše. Čak ni tri vodiča u ostalim grupama ne mogu da pronađu put; jedva da smo u stanju razaznati njihove siluete dok svojim sekirama za sneg tu i tamo ispituju tlo, trudeći se da iz- begnu pad u neku skrivenu pukotinu.

Ali iznenada, dolazi do transformacije - prizor koji se nikada neće moći zaboraviti niti opisati rečima. Nakon snažnog naleta vetra svuda unaokolo javlja se jasnoća; ialco još uvek ne otkriva ni nebo ni zemlju, stvara prozračnu i nematerijalnu atmosferu. Kroz ovaj milje prodirali su tihi talasi svetlosti, nalikujući iz- disajima ili cvokotanju, kao da je u pitanju neki živi organizam. Siluete članova ostalih grupa izgledaju kao da lebde u vazduhu, bez senke, bez težine. Čini se kao da je sećanje iz grčke prošlosti oživelo i da nam se ukazuje: baš kao u drevnom mitu, eterična tela (pneusomata) lutaju po poljima svetlosti u duhovnim zem- ljama heroja i blaženih.

Ovaj prizor je potrajao samo nekoliko sekundi. Nakon toga, usledili su iznova magla i vetar. Konačno se vraćamo zemlji, čvrstom i paklenom okruženju, stvarima načinjenim od pro- padljive čvrstote i oblicima podložnim rađanju i propadanju pod monotonom dnevnom svetlošću.

Vajskugel. Onima koji poznaju glečere, uspon na planinu Vajskugel (3800 metara), sam po sebi, i nije velik poduhvat. Iz malenog italijanskog planinslcog doma, sagrađenog na posled- njim stenama neposredno pre leda, krećemo na glečer dugim, strpljivim obilaskom što nam omogućava da izbegnemo pro-

86 JuRjus ‘EvoCa

L e d i d u f

store obeležene velikim raspuklinama. Dolazimo do prolaza; iza njega leži put što vodi pravo ka vrhu. Put se završava str- minom koju je tehnički lako savladati zahvaljujući pogodnom snegu koji dopušta čvrsto uporište kalco za naše metalne đonove tako i za kuke i sekire za sneg.

Ipak, novo iskustvo jeste silazak, koji se pokazao kao avan- tura, duž austrijske strane, budući da nam informacije dobijene s naših mapa nisu bile od velike koristi u ovoj beloj pustinji; na- leti magle zaklanjaju vrhove od našeg pogleda, lišavajući nas vrednih orijentira.

Nakon nekoliko sati uspinjanja u pravcu severa, mislili smo da ćemo pronaći čvrsto tlo i novi put iza grupe stenja. Ono što smo pronašlli bilo je zapravo more leda, ogroman ukrućeni ledeni tok, skoro ravan, ne beo već siv - gotovo sjajan, olovno sivkast - koji ieži između dve obale oblog stenja i peska, čas cmog, čas crvenog. Svud unaokolo je grobna tišina, pustinjska pustoš, potpuno odsustvo ikakvog oblika života i boja.

Um često instinktivno iz reČi izvlači nedefinisano značenje povezano sa tajanstvenim analogijama. Reči koje mi na ovom mestu padaju na pamet jesu: „dolina prokletstva.” Ne znam zašto. Izgleda kao da je ovo podmčje bilo pogođeno nekom kletvom ili nečim što se ne može ukloniti ni za čitavu večnost. Ovo stenje, kao gromom razvaljeno, survalo se sa vrhova i sada leži kao tragično, otužno i beznadežano mrtvo telo. Kao da je ovaj ogromni zaleđeni tok nekada bio živ a sada je postao siva, bezimena i jednolična masa, ili kao da je svetlost pokopana u olovno sivu kmtost.

Ove pomešane analogije odnose se i na još jedan element: beskonačnost, večnost. Već nekoliko milja išli smo po mut- nom ledu, nadajući se da ćemo ugledati kraj; ipak, pred nama

<Razmiš[janja o vrhovima 87

Isku stva

se nastavlja jednak scenario, neprestano isti, obeshrabrujući, bez varijacija. Koračamo istim krajolikom između dve uklete obale stenja. Hodali smo i uspinjali se već desetak sati otkako smo napustili planinarski dom. Sada su rančevi počeli da ,,ubi- jaju” naša ramena a snaga je počela da nam ponestaje. Ipak, jedino možemo nastaviti napred kroz ovu „dolinu prokletstva”, automatski, bez ikakve nade u unutrašnju ili spoljašnju potporu pre nego što padne veče.

Do sumraka smo već bili napola u delirijumu od iscrplje- nosti, no sivi led se konačno završavao pretvarajući se u žućkastu i uzburkanu vodu koja traži put kroz beskrajne stene i morenički šrut. Sledili smo ovu reku i konačno smo na stenju poviše nas ugledali prvi i jedini znak Ijudskog prisustva: li- neamu građevinu, nešto između bavarskog i modemog stila, belu kao kost ili ogoljeni nerv. Apsurdnom mentalnom asoci- jacijom podsetila me na priču o prokletom imanju Pad kuće Ušer, E. A. Poa iz 1845. Ova građevina bila je Hohjoh-hospic, prvi austrijski planinarski dom, izvrsno mesto za odmor, ispu- njeno srdačnim ljudima i puno dobre hrane. Iskustvo iz „doline prokletstva” polako tone u moju podsvest.

Obervalderhite (Gros-Glokner). Veče se tiho spušta na glečer i na stenu koja podseća na ostrvo, a na kojoj leži plani- narski dom. Iznutra dopiru jeka pesme i odsjaji svetlosti; odla- zim sam pokraj stena, sledeći stazu po snegu, u pravcu Vajsbah- homa. U ovakvom okmženju duša koja je otvorena za nova iskustva može osetiti neizrecivu nostalgiju i duboku žudnju za beskonačnim i bestelesnim. Ovo je prizor novog tipa pustinje i novog lica tišine. Iza mene večemja izmaglica izranja iz doline ispod nas, dozvoljavajući nam jedino da vidimo zaleđene

88 JuCijus ‘EvoCa

L e d i dufi

vrhove. A vrhovi, obasjani poslednjim odsjajima, stoje vi- soki i uzvišeni; još jedino oni zadržavaju svetlost na nebu, iz- gledaju bestelesno, u isto vreme i blizu i veoma daleko, poput sećanja, poput tihih utvara. Predamnom leži sivo-zelena voda koja podseća na more, u kojoj je teško razabrati nebo od snega. Jedva vidljiva staza koja vodi ka vrhu daje jedini ritam; poput traga pustinje na duši, blagoslovena i bolna usamljenost.

Žudim da nastavim. Sve je veoma daleko, zaceljeno, za- boravljeno. Blažena noć spušta se na mene. Osećam pojed- nostavljenje moje duše i svih stvari.

I konačno, na nebu nadamnom prve zvezde počinju da pro- viruju.

RazmišCjanja o vrfiovima 89

DOLINA VETRA

12

Nakon mnogo huke i buke, zviždeći i cvileći duž obro- naka, izgledajući kao da, bez obzira na cenu, više ne može načiniti ni metar, minijatumi voz iz Merana konačno

je, iz belog oblaka pare, stigao u Male, poslednju stanicu na planu puta. Silazimo s voza i moj prvi utisak van ugrejanog kupea jeste kao da me neko zagnjurio u ledeno hladnu vodu. Vazduh je izuzetno suv i hladan. Svud unaokolo su visoke pla- nine pokrivene snegom. Niže se nalaze doline, velike guste mase crveno-zelenog drveća - najudaljenija stabla imaju neku metalnu, gotovo tamno plavu boju. Vrh planine Ortler izranja daleko u pozadini; čini se nebeskijim i sjajnijim od leda, gotovo kao da je od nekog mnogo vrednijeg materijala.

Železnička stanica (ako ovaj mali švajcarski kiosk možemo nazvati stanicom) gotovo je napuštena. Nekolicina putnika brzo se razišla. Grad takođe izgleda napušten, izuzev što dim- njaci ispuštaju oblačiće dima u plavkasto popodnevno nebo. Ogromne slike i natpisi ispisani gotskim pismom na panoima

<Rflzmiš[janja o vrHovima 91

Iskustva

sa glavnog trga podsećaju nas na pozomicu nakon završetka predstave. Zaustavljamo neznanca s kapuljačom koji je upravo izišao iz hotela „Jednorog”: ,,Wie weit bis Reschen?” ,JDrei guten Stunden,” odgovorio je. Potrebna su nam ,,tri dobra sata” da bi stigli na naše nameravano odredište, jezero Resija. Sada su dva sata poslepodne i bilo bi gubljenje vremena čekati na sutrašnji autobus. Odlučismo da nastavimo pešice i da popi- jemo zasluženu šolju čaja kad stignemo. Pratimo mali put koji započinje kod poslednjih gradskih kuća i koji se uskoro useca u jedan veći put što povezuje dolinu Resija s Austrijom. Čim smo izišli na otvoreni prostor, nezaštićeni pobočnim planinama iznad Malea, suočili smo se iznenada s neočekivano snažnim vetrom koji beše ravan vetrovima koje smo osetili jedino na veoma visokim vrhovima na švajcarskoj granici. Vetrovi obično duvaju u naletima i promenjljivo, zastajući, ubrzavajući i nanovo započinjući; ono što smo iskusili nije bilo ni nalik tome. Zamislite stalni, nepromenjivi i neprestani tok vazduha koji proizvodi ventilator. Zatim, ako bi ovaj intenzitet umnožili što je više moguće puta, i ako zamislite da je, strašno, bolno i ledeno hladan - imaćete apstraktnu predstavu o onome što smo mi osećali. Dolina Resija jeste prolaz koji je sasvim otvo- ren sa svoje seveme strane. Dalje ka sevem ne postoji ni jedan značajniji planinski lanac koji bi štitio udolinu. Seveme atmo- sferske stmje, koje se mogu formirati čak i na Baltičkom mom, mogu veoma lako jumuti u dolinu. Začudo, ova moćna masa vazduha je nečujna dok prolazi dolinom; nema hučanja i zavi- janja vetra, jer ne postoji ništa sred smrznute cme zemlje pod velikim belim nebom o šta bi vetar udarao. Nema tragova vege- tacije, nema kuća - samo surovost i metalni obris linija u veoma suvom vazduhu. Nema vode, samo veoma beli ledeni kanali.

92 Judjus <Evota

(DoCina vetra

„Dobra tri sata do Resije.” Nisam znao koliko tačno sati to traje. Nije preterivanje ako kažem da smo se na svakom mi- limetru puta borili protiv neverovatnog sevemog vetra koji vam lomi gmdi, seče dah, peče oči, na svalci način pokušava da vam strgne kaput. Već smo bili u olujama kada smo se uspinjali na vrhove, ali ovo je jedno sasvim dmgačije iskustvo; išli smo po ravnom tlu, nije bilo oluje, bez upuštanja u stvamu akciju, uz malu ili nikakvu vidljivost zbog divljeg vetra, usred pustog statičnog krajolika okarakterisanog odsustvom sveg ljudskog. Gmbi i paradoksalni elementi ove situacije sprečavaju nas da se okrenemo nazad. Ali da bi dosegli naš cilj potrebna nam je is- tinska koncentracija, upomost koja počiva ne na fizičkoj snazi, već na metodu, automatizmu, neosetljivosti i neuznemirenosti; to je stvami ispit. Kada se sve uzme u obzir, ovo se ne razlikuje mnogo od marša u pustinji, pod nemilosrdnim suncem, kada u mislima ne ostaje ništa izuzev nepokolebljive volje, koja vas tera da automatski nastavite. Resija, okupana u sutonu, izgle- da kao napušteni grad u predvečeije velike kataklizme, ili na grad koji je evakuisan pod pretnjom neke tajanstvene pošasti. Nema tragova života; ovo je zaista pust prizor. Svako toliko, nanosi snega i delići leda uzleću sa krovova kuća u vazduh. Nastavljamo, gotovo sa stavom vojne patrole koja pretražuje neko podmČje. Iznenada ugledasmo glavnu gmpu kuća i crkvu; u daljini vidimo obasjane prozore ispod hotelskog znaka.

Pred hotelom vidimo kratko stepenište i masivna vrata od cmog drveta; konačno, evo nas u „nibelunškom” okmženju prepunom tople izmaglice od duvana, alkohola i dima iz peći. Teško je proceniti veličinu sobe; ispunjena je ljudima koji pričaju, šapuću, zabavljaju se i piju. Prizor liči na čudesno mnoštvo senki obešenih ili usidrenih u dimkastu atmosfem,

<RazmišCjanja o vrfiovima 93

Is^ustva

prožetu svetlošću, blagim plavkastim spiralama i zasićenu svim vrstama mirisa; topla je i živa poput životinje.

U Dolini vetra ljudi tokom ovog dela godine žive zatvoreni u kućama.

Čega još treba da se sećam sa ove ekskurzije na italijan- skoj granici? Šume u zimu, skijanja, velike bele panorame koje smo promatrali sa vrhova, oštrina na dvanaest stepeni Celzijusa ispod nule pod sjajnim jutamjim suncem. A opet, nijedna od ovih stvari nije bila ništa posebno.

Pre svega, sećam se doživljaja na jezem Resija jedne noći. Verovali ili ne, tamo smo podigli mali noćni klub. U kući koja je ličila na manastir, a koju su podigli francuski plemići, izbe- glice s kraja osamnaestog stoleća, neko od nas je pronašao gramofon i, gle čuda, džez ploče Vunder-Bara. Tako je rešen problem šta raditi noću.

Zapaljena je velika vatra. Umesto da pijemo vino, pili smo rum i višnjevaču. Plesali smo, a kad smo već bili opi- jeni započesmo raspravu o raznim stvarima. Zatim smo izašli u noćnu šetnju na dvadeset dva stepena ispod nule.

Neko je došao na ideju da odemo na jezero. Bila je mrkla noć. Pokušajte zamisliti beskrajnu ravan cmog kristala, koja se prostire kilometrima, glatku poput ogledala: sleđeno jezero je upravo tome nalikovalo. Snežni vrhovi sa obe strane doline i neverovatno zvezdano nebo odslikavali su se na ovoj površini u magnetnom skladu; osetismo se uhvaćenim između dve iluzije ili između dvostmke providnosti. Zamislite, ako je to moguće, kako je bilo nastaviti ka sredini jezera bez skija, pod udarom sevemog vetra, u fizičkom i duhovnom stanju lucidne intok- sinacije u kojoj alkohol, priroda i unutrašnji zanos igraju svoju

94 JuCijus ‘EvoCa

<DoCina vetra

ulogu. Ipak, nije moguće da oni koji to nisu doživeli shvate šta znači kad vam led puca pod nogama.

Tokom noći, zahvaljujući naglom padu temperature, do- lazi do pucanja dubokih naslaga leda potopljenih u vodu jezera. Kada se to dešava, može se čuti rika i glasna buka koja strašno odjekuje duž cele ledene kore jezera, i prenosi se kroz dolinu strašnim odjekom. Ovo zapravo ne predstavlja stvamu opa- snost, budući da ovi lomovi ne dosežu do površine. Ipak, ose- titi pod nogama, potpuno iznenada, riku koja prerasta u glasnu tutnjajuću buku i potom odzvanja u planinama, isto je kao da slušate glas same zemlje. Čini se da će vam se pod nogama otvoriti ambis. Ovo je doista veoma zastrašujuće iskustvo koje, kao i iskustvo zemljotresa, ledi krv u žilama. Ono pobuđuje praiskonsko, čudesno i zastrašujuće osećanje koje leži uspa- vano u veoma drevnim dubinama naše prirode. Detalji te noći zauvek su urezani u moje sećanje: neverovatna studen; čudesno zvezdana noć; reflektujući, sjajni sneg svuda oko nas; osećaj uzbuđenja pomešan s lucidnom tenzijom; savršena mentalna ravnoteža; i užasavajuće primitivan osećaj koji se izdiže iz du- bine jezera u potpunoj tišini doline. U ovim okolnostima može se razumeti kako je moguće, bez retoričkih preterivanja, govo- riti o trenutku u kome se nadilazi običan život. Dolina vetra i noć provedena na zamrznutom jezeru zauvek će ostati u mome sećanju.

<Razmiš[janja o vrhovima 95

13

USPON NA GROS-GLOKNER

Psihološka motivacija koja nas je vodila da se na najviši austrijski vrh, Gros-Glokner (3798 metara), uspinjemo najtežim putem (staza Palavićini), bila je dvostrana.

Prvo, moju grupu je na ovu ekspediciju vodio unutrašnji im- puls da se bude različit od svih ostalih, a koji se redovno budi u nama svaki put kada posetimo austrijske ili nemačke planine. Ovi vrhovi tokom leta postaju, manje ili više, okupljališta svih vrsta ljudi koji slede uobičajenu rutu. S moje strane, priznajem da zaostajem za vremenom i za savremenim idealima; lično i dalje podržavam i branim aristokratski pogled na planinu kao na domen nekolicine privilegovanih. Verujem da je planina- renje više asketsko delanje i put ka duhovnom oslobađanju nego demokratski sport dostupan mnoštvu. Ipak, u ovom kon- tekstu nemam nameru raspravljati o principima. Ako priznamo da je dobra i drušveno korisna stvar za ljude svih društvenih klasa, uzrasta i oba pola da putuju iz grada u prirodu, i da, na prirodan način, iskuse poduhvate, koji se obično izvode shodno

<Rflzmišfjanja o vrHovima 97

Isku stva

drugačijem značenju, onda se sa sigumošću može pretposta- viti da nemački narod prednjači nad svim ostalim evropskim narodima. Ostavljajući po strani svako procenjivanje ovog feno-mena, želim jedino objasniti razlog zašto u potpunosti od- bacujemo ideju da se na planinu popnemo uobičajenom mtom (krećući od Adlersruehitea i prelazeći Mali Glokner). Držali smo da ovom pravcu još samo nedostaje saobraćajac da usme- rava saobraćaj duž puta koji je vremenom postao vrstom pravo- ugaonog rova.

Tako je naša prva motivacija, koja se javila gotovo kao prirodna reakcija, bila želja da što je kraće moguće budemo u „dobrom dmštvu” i da Gros-Glokner osvojimo novim pravcem koji je još zadržavao elemente izolovanosti, izazova i rizika. Ovde nastupa naš dmgi podsticaj.

Prelistavajući stranice najpoznatijeg i najcitiranijeg vodiča za planinske regije, pronašli smo da je opis pravca Palavićini ispisan gotovo alarmantnim izrazima. Pre svega, označen je kao šesti stepen težine i kaže se da je ausserst schwierige und gefa- hrvolle (odnosno, da je izuzetno težak i prepun opasnosti). Kao dmgo, uspon je pokušan dvaput, prvi put 1889. i ponovo 1923. Vodič je procenjivao trajanje uspona na između deset i dvanaest sati; to je značilo da postoji mogućnost da nas, ako bude nekog kašnjenja zbog nepogodnih atmosferskih prilika, sumrak i noć zateknu nasred vertikalnog ledenog zida. Treće, da bi se izivršio ovaj zamašan scenario, vodič je upozoravao čitaoce da će biti neophodno u ledu načiniti ne manje od dve i po hiljade koraka!

Iako tada nismo znali da je ova informacija netačna, sma- trali smo da su ove činjenice dovoljno zastrašujuće da drže po- dalje obične turiste koji su punili standardni pravac, i da nanesu oblak zebnje nad veoma zahtevnim usponom. Što se nas tiče,

98 JuCijus <EvoCa

V spon na Cjros-CjCofiner

mi nismo uzimali ova upozorenja za ozbiljno zato što smo znali za tendenciju vodiča - posebno nemačkih - da preuveličavaju, a i zato što su teškoće uspona po čistom ledu uvek vezane za uslove datog vremena. Što se tiče ovog poslednjeg mogli bi se pozvati na lično i određeno iskustvo uspona, veoma sličnog usponu stazom Palavićini, po zapadnoj strani istočnog Liskama (koji se nalazi na masivu Monte Roza), koji se takođe smatra veoma teškim usponom.

Kada smo došli do masiva Gros-Glokner vremenski us- lovi nisu mogli biti bolji. Gotovo nedelju dana je iznad 2500 metara padao sneg, a zatim su usledili prelepi sunčani dani. Nismo očekivali da ćemo se, bez obzira na strminu planinskog lica, suočiti sa ledom ili sa slojem mekog i nepostojanog snega koji pokriva led (najgori mogući scenario), već smo očekivali sneg smrznut preko leda. Nadali smo se da ovaj sneg neće biti isuviše tvrd. A ako bude, bićemo prinuđeni da se uspinjemo usecajući korak po korak. Ako bi, pak, bio suviše mekan, neće biti dovoljno čvrst da izdrži našu težinu. Devetnaestog avgusta 1934. započeli smo uspon koji se, što se tiče težine i utrošenog vremena, nije pokazao toliko teškim kakvim ga je predstavljao turistički vodič.

Uspona se poduhvatila tročlana družina povezana konop- cem: Italijan i gospodin, Karlo Rosi di Lauriano; Britanac, Ser Edvin Grant Daf i ja. Dan ranije smo bili otputovali do Obervalderhitea da osmotrimo mali planinski dom usidren na cmoj steni, štrčeći poput kakva ostrva sa masiva Gros-Glokner. Odatle sam, uz pomoć moćnog dogleda koji smo pronašli u planinarskom domu, iscrtao skicu planine i proučio rutu kojom smo nameravali ići.

Pre nego što smo nasmuli na lice planine, morali smo, na

<RazmišCjanja o vrhovima 99

Isku stva

nesreću, izgubiti mnogo vremena da bi stigli dotle. Išli smo preko mora leda koje je ležalo ispred planine, zatim preko Pastercenglečera, raspuklog lednika prošaranog još sitnijim pu- kotinama. S jedne strane, gubljenje tako mnogo vremena na ovaj pripremni deo razlog je što smo na planinskom zidu bili baš kada je sunce počelo topiti sneg, čineći ga nesigumim. S druge strane, dok se tzv. more leda može lako preći i u mra- ku, idući iz Obervalderhitea, ili iz bližeg Hofmanshitea (što smo učinili mi), isto se ne može reći za deo odmah podno pla- ninskog zida, posebno pri gore opisanim okolnostima. Pošto jedva prekrivaju raspukline i klisure, obilne snežne padavine predstavljaju stalnu pretnju i zaista je potrebna barem mini- malna količina svetlosti da bi se napredovalo sa izvesnim ste- penom sigumosti, te da se ne bi svakim korakom ispitivao sneg duž puta. Idemo udesno gde neke stene nedvisuju more leda i gde nam se jedno brdašce zbijenog snega pokazuje od koristi. Zatim nastavljamo longitudinalno, krećući se gotovo uporedo sa raspuklinom koja okmžuje Glokner masiv. Konačno smo dosegli mesto, na početku staze Palavićini, gde je raspuklina prekinuta zahvaljujući lavinama.

Što se tiče tehničkog aspekta ovog uspona nema se mnogo toga reći, što je slučaj sa gotovo svim usponima po ledu nasu- prot usponima po stenju.

Prvi deo nakon rascepa bio je u odličnom stanju; zbog obmšenog i nagomilanog snega ne predstavlja ozbiljan pro- blem. Kako napredujemo, nagib postaje sve veći (šezdeset i pet stepeni prema vodiču koji imamo sa sobom); uspon će zahte- vati dosta vremena ako budemo slepo pratili sve potrebne mere opreza. Što se nas tiče, sretni što nismo naišli na vrstu snega koje smo se plašili, započesmo uspon navaljujući na planinu,

100 JuCijus ‘Evolk

V spon na Qros-Q[okner

odnosno, brzim koracima, dosta rizično oslonjeni na sekire za sneg koje smo pobadali ispred sebe. Nastavili smo ovako sve dok, iscrpevši energiju i brzinu u ovim kratkim trkama, nismo započeli sekirama da ukopavamo čvrste oslonce da bi se mogli ispraviti i održati ravnotežu - ili bar da, oslanjajući se o led, za- stanemo na nekoliko sekundi da bi uhvatili vazduh za sledeći kratki trk. Ovaj metod nam je omogućio da sačuvamo značajno vreme. S jedne strane, rizičnije je nego nastaviti uobičajenim hodom (pri kom se usvajaju recipročne mere sigumosti), ali s psihološke tačke gledišta, ovakvo napredovanje omogućuje da se održe tenzija i duh osvajanja, čiji je uticaj na naše nerve i fizičke sposobnosti daleko od beznačajnog.

Došlo je vreme kada više nije moguće nastaviti na ovaj način a da to ne bude veoma nesmotreno, jer zid planine po- staje sve više gladak. Iscrpljivanjem energije u jednom prodoru rizikujemo nedostatak snage da izdubimo mesto za odmor, s obzirom na to da se led odsada može probiti jedino sekirom za sneg. Sunce, čiji uspon na nebu gotovo da prati naš uspon na planinskom zidu, pmža izvesnu pomoć, omekšavajući površinu leda. Pokušavamo da se pomerimo još više ulevo, ka stenama, da bi ponovno stali na bolji sneg. Na nesreću, iza izvesne tačke naišli smo upravo na suprotno: svež sneg koji se nije smrzao tokom noći i koji, s obzirom na nagib, preti da se obmši i da nas povuče u dolinu ispod nas. Zato se nakon dva, tri cik-caka vraćamo središnjem kanalu. Ovo je najteži i najopasniji deo us- pona; u isto vreme, ovo je deo koji je na naše duše ostavio ne- izbrisive impresije.

Viseći, bez mogućnosti bekstva, na sredini zida - zausta- vljeni između svetlosti i zaslepljujućeg leda, daleko od svake smetnje ili entuzijazma; gumuti u čeličnu lucidnost, u apsolutnu

<RazmišCjanja o vrfiovima 101

Isftustva

kontrolu svih psiholoških i fizičkih faktora potrebnih da bi se stvorila ravnoteža, koju može lako ugroziti svaki nepredviđeni element - suočavamo duhovni aspekt doživljaja planinarenja, doveden do ekstrema. Osetiti se samim u nemilosrdnom svetu, jedino sa sopstvenom snagom kao osloncem; učestvovti u in- timnom dijalogu s najdubljim i najtajanstvenijim silama bića; biti probuđen za čistu, oštru dimenziju koja nas gotovo ospo- sobljava da učestvujemo u prevazilaženju i indiferentnosti naspram ljudskog domena, u veličanstvenim i sjajnim vrhovim nalazi svoj najbolji simbolički prikaz.

U ovakvim uslovima uspinjanje po ledu može biti bolje iskustvo od uspona po stenama. U ovoj vrsti iskustva, pored gore pomenutih unutrašnjih utisaka, postoji još jedan neobičan osećaj - osećaj sudbine ili neka vrsta ljubavi prema sudbini. Stena uvek predstavlja jasan obllik: ona je čvrsta, uvek ista. Da bi se savladala potrebni su snaga, pokretljivost i sposobnost da se izaberu i iskoriste pravi hvatovi, koji neretko mogu da se isprobaju unapred. Nasuprot tome, led može da se omakne u svakom trenu. Zato je nemoguće da se, kao živi element, u mi- slima ne pojavi ideja o prepuštenosti sudbini, ideja da se po- stane jedno sa sudbinom, s obzirom na to da se ne čine stotine, već hiljde koraka na strmom zaleđenom zidu, koji može da se odroni ili omakne iz najmanjeg razloga. Ako se santimetri ili ako milimetri leda omaknu, to je dovoljno đa noga klizne i da se nesretni planinar surva u ambis.

U ovoj vrsti uspinjanja nije moguće penjati se korak po korak niti pronaći čvrsto uporište za nogu (a ne samo za pre- dnji deo sekire), a da se ne utroši suviše mnogo vremena. Ipak, manifestovani osećaj sigumosti, praćen neobičnom lucidnošću misli i pokreta, ima gotovo nadljudski karakter. Ako nas, po

102 JuBjus <EvoCu

‘Vspon na (^ros ^tokner

pitanju spoljašnje pomoći, usponi poput ovoga ostavljaju sa- mima sa sobom, u isto vreme nas, što se tiče unutrašnje dimen- zije, povezuju s nečim što je veće od nas samih. To je akcija koja je, na dubok i preobražujući način, povezana sa sudbinom, shvaćenom za jedan viši zakon koji, na prikladan način, una- pred određuje odnos tajanstvenih sila stvari sa silama svih živih bića. Gotovo bi mogli reći da ovakva značenja, kakva se izdižu iz doživljaja leda i visokih planina, nalaze svoj nesvesni i tihi izraz u slici velikog krsta koji se nalazi na vrhu Gros-Gloknera: taj krst - nepokretan, načinjen od čelinih šipki i okovan ledom - gotovo je sveobuhvatni simbol kosmičke strogosti, žrtvenog posvećenja, sudbine i transfiguracije.

U jednom trenutku uspon se usporava. Zbog izuzetno toplog popodnevnog sunca ne možemo nastaviti približavanje središtu ledenog kanala bez ozbiljne opasnosti. Delići leda i stenja počinju da se odranjaju odozgo, probadajući vazduh poput ta- neta; štaviše, tu su i mala snežna klizišta koja mogu pretho- diti većima, a koja mogu da nas povuku nadole. Nakon neko- liko cik-cak koraka, odlučismo da se pomerimo ulevo, ka liniji tzv. Nord-Grat, prevoju od cmih stena.

Ovde se susrećemo sa istim problemom, odnosno, sa pre- delom veoma glatkog, čvrstog i tankog leda, ali s prednošću pouzdanog oslonca što ga, s vremena na vreme, nudi sama stena. Ovaj prevoj nas vodi pravo do Obere Glokneršartea, ma- log sedla koje se može videti između dva najviša vrha. Ovde se završava Palavićini mta stapajući se sa običnim putem u jednu zaleđenu krestu široku jednu stopu, oko koje zjapi ambis, a koja opet nosi veoma duboke i sigume tragove stvorene stal- nim protokom ljudi. Nakon ovog prevoja ubrzano dosežemo vrh uspinjući se preko velikih ravnih stena na kojima smo

<I(azmišCjanja o vrhovima 103

Iskustva

se osigurali metalnim kablovima i klinovima. Na vrhu naila- zimo na uobičajenu gomilu ljudi koju srećemo i u planinarskim domovima: ljudi s vodičima, konopcima, kamerama i dogle- dima. Dogledom smo uspeli da uočimo tragove koje smo osta- vili na snegu tokom našeg neverovatnog puta koji smo pratili sve do vrha.

Nakon što smo ostavili Hofmanshite u četiri sata izjutra, na vrh smo se konačno uspeli u četiri sata posle podne. Ipak, dobar deo tog vremena smo proveli spuštajući se od doma do nivoa mora leda, a zatim prelazeći glečer sve do poslednje raspukline. S obzirom na uslove s kojima smo se suočili, ne mislim da eti- keta „izuzetno težak” pristaje ovom usponu, iako je zaista opasan i strm. Usecati lcorake u led zapravo je neophodno samo na ne- kim delovima, pod uslovom da je planinar obdaren agilnošću, hrabrošću i sposobnošću da izmeri svoje korake, i pod uslovom da na osnovu ovoga ne pokušava preokrenuti uspinjanje u ola- kotni posao da bi se stekla što veća sigumost. Opet, sigumost na ovakvoj vrsti planinskog zida, izloženog od početka do kraja vremenskim uslovima, uvek je relativna stvar.

104 JuCijus <EvoCa

14

RAZMIŠLJANJA O VRHOVIMA

Mon Blan, Juli. Uspinjali smo se nekoliko dugih sati iz tmine doline do svetlosti vrhova. Išli smo od tamne i guste, gotovo nibelunške, jelove šume, prožete gustom ma-

glom, preko viših predela prelcrivenih stenjem i usamljenim morenama. U zoru smo, konačno, stigli do ruba nižeg glečera. Ovaj predeo, kao što mu i ime (Mer de Glace) kaže, iz daljine podseća na ogromno vodeno telo koje se smrzlo i pretvorilo u ravnu i jednobraznu masu. Izbliza, budući da je prošarano pukotinama i manjim rascepima, podseća na bumo ukrštanje plavkastih i sivkasto-belih talasa čija je dinamika bila magično zaustavljena i okamenjena. Prelazimo ovo čudno belo more iz koga izranjaju vrhovi i tamni grebeni polomljenih stena što podsećaju na tjordove, ostavljajući za sobom pustu maglu koja i dalje pokriva dolinu. Idemo preko mostova, ledenih ambisa, i uz zidove planine, koristeći se sekirama, konopcima i kram- ponima dok oko nas počinje da se širi jasna i blještava sve-

<Rgzmiš[janja o vrhovima 105

Isfcustva

tlost. Prelazimo nekoliko kratkih, strmih zidova stenja, a zatim i nekolilco zaleđenih okuka. Konačno dosežemo vrh.

Stojimo na granici. Oko nas kružni horizont: more sačinjeno od mnoštva planinskih lanaca, čas stenovitih, čas ledenih, koji se nadovezuju jedni na druge i koji, zahvaljujući različitim oso- binama i različitoj udaljenosti, poprimaju sve nijanse boja, sve dok se, rastapajući se i odajući osećaj beskrajnosti, ne izgube na dalekom horizontu. Pored toga, oblici vrhova, netelesni poput utvara, izranjaju u daljini kao da plutaju na bisemoj atmosferi. Ovo je vreme solamih visina i velike osamljenosti.

Nakon onih dugih sati, tokom kojih će naša odlučna volja svladavati umor, inertnost i podsvesne strahove tela, gubi se, poput odjeka, sećanje na svaku brigu i aktivnost života u ravnici. Štaviše, nastupa dmgačije osećanje sopstva i postaje sve teže poistovetiti sebe sa tom teškom, zatvorenom i efemer- nom ljušturom, što za većinu ljudi jeste empirijski ,,ego”. Ovo iskustvo, ipak, nije mistički brodolom niti sentimentalni osećaj napuštenosti. Tako je i lirizam nešto što će pre naći svoje odgovarajuće mesto u literamim kmgovima nego ovde gore.

A ovde, gde samo postoje nebo i čiste, slobodne sile, duša učestvuje u analognoj čistoti i slobodi, i na ovaj način počinje da se shvata šta duh zapravo jeste. Duša sve to opaža a pred mimom i pobedilačkom veličantvenošću nestaju svaki senti- mentalizam, utilitarizam i svaka ljudska rečitost. Ono što u svetu duše ima karakter čistote, bezličnosti i moći ovde nalazi svoj ekvivalent u ledenim visovima, pustinjama, stepama i oke- anima. Doživljavamo dah svega što je široko kao unutrašnju silu oslobođenja.

Baš na ovim vrhovima, iza kojih leži dmga zemlja - i iz sličnih iskustava - može se istinski shvatiti tajna šta je to

106 JuRjus ‘EvoCa

{'RazmisCjanja o vrfiovima

imperium u najvišem smislu reči. Istinska imperijalna tradicija nije iskovana kroz uskogrude interese, kroz uskoshvaćenu he- gemoniju niti „svetom sebičnošću”; takva tradicija je stvorena samo kada se herojska vokacija budila kao neodoljiva sila odozgo, i samo tamo gde je bila pokrenuta voljom da se na- stavi, prevazilazeći svaku materijalnu i racionalnu prepreku. Ovo je, napokon, tajna svake vrste osvajača. Veliki osvajači iz prošlosti uvek su videli sebe kao decu sudbine, kao nosioce sile koja je morala da se manifestuje i kojoj sve ostalo (počevši od njih samih, njihovih sklonosti, užitaka i njihovog spokoj- stva) mora biti žrtvovano. Ovde gore, sve ovo postaje jasno, neposredno i prirodno. Tiha veličantvenost ovih dominantnih vrhova, dosegnutih uz rizik velike opasnosti, upućuje na tišinu univerzalne akcije, akcije koja se kroz ratničku rasu širi svetom s istom čistotom, istim osećanjem sudbine i s istim elementa- mim silama poput velikih osvajača; tako, kao iz plamtećeg nu- kleusa, svetlost zrači i isijava.

Vemjem da snaga koja leži iza čuda Rimskog carstva nije bila ništa dmgačija od ovoga. U tihoj prepodnevnoj svetlosti, spora i veoma visoka obletanja jastrebova nad nama u misao mi donose simbol rimskih legija - orla - u njegovoj najvišoj i naj- plemenitijoj predstavi. Setih se najsjajnijih odlomaka Cezarovih spisa u kojima nema tragova sentimentalizma, elokventnih ko- mentara niti nagoveštaja subjektivnosti, već je u pitanju pre svega čisto iznošenje činjenica, prost jezik za opisivanje stvari i događaja, stil koji je poput sjajnog metala, poput vojničkog osvajanja ovog legendamog heroja rimskog sveta. Setio sam se, takođe, i reči pripisanih Konstanciju Hlom koje uveliko otkrivaju skriveni i možda nesvesni impuls rimske ekspan- zije. Rečeno je da je ovaj vojskovođa, sakupljajući zagonetne

rRgzmiš[janja o vrfioinma 107

Is^ustva

tradicije, sa svojim legijama putovao sve do Britanije, ne toliko da bi izveo vojnički poduhvat ili zbog plena, koliko zbog toga da otkrije mesto gde „svetlost ne nestaje” te da bi „kontemplirao Oca bogova”, anticipirajući tako božansko stanje koje, prema drevnom rimskom verovanju, očekuje imperatore i vojskovođe nakon njihove smrti. F. Niče je pisao: ,,S one strane Severa, leda i smrti - tamo je naš život, tamo je naša sreća!”

Kroz simbol i u terminima mračnih predosećanja ova tradicija nas navodi da shvatimo latentno značenje onoga što može da se nazove rimskim legionarskim duhom. Ove kohorte ljudi od čelika, ravnodušnih, sposobnih za svaku disciplinu, raširile su se svetom bez ikakvog razloga i zaista predodređenog plana, potčinjavajući se transcendentnom impulsu. Kroz osva- janje i univerzalno ostvarenje koje su postigli za Rim, maglo- vito su pojmili predosećanje onog što više ne pripada ljudskom, predosećanje one aeternitas (večnost) koja je postala nepo- sredno povezana sa drevnim rimskim imperijalnim simbolom. Sada i na ovom mestu takve misli mi se javljaju s čudnom sna- gom. I baš kao što se noću sa uzvišenog mesta mogu, sve do najudaljenijih horizonata, videti svetla razbacana u dolinama, isto tako u mome umu izranja ideja o superiomom, utelotvore- nom jedinstvu nevidljivog fronta svih onih koji, uprkos svemu, u raznim delovima sveta biju istu bitku, pređvode istu pobunu, onih koji su nosioci iste neopipljive tradicije. Ove sile se čine raštrkanim i izolovanim u svetu, a ipak su nezadrživo pove- zane zajedničkom suštinom koja ima za cilj da sačuva apsolutni ideal imperium-a i da dela u cilju njegovog povratka. Do toga će doći nakon što se ovaj ciklus mračnog doba zatvori, kroz akci- ju koja je duboka i nevidljiva zbog toga što je ona čisti spiri- tualni intenzitet netaknut ljudskim nemirom, pasijama, lažima,

108 JuRjus 'EvoCa

(Razmištjanja o vrfiovima

iluzijama i podelama. Ovaj intenzitet označen je mimom i ne- odoljivom moći ove svetlosti koja sija nad ledenim vrhovima. Uvek postoje trenuci (retki su, ali ipak postoje) u kojima se sustiču fizički i metafizički elementi, kad spoljašnje sledi unutrašnje, formirajući zatvoreni krug: svetlo koje na momente izbija iz tog kruga sigumo je svetlo apsolutnog života.

(RazmišCj'anja o vrhmrima 109

OLUJA NA MONTE ROZI

15

Uvreme kada otvorena žičara koja povezuje Monte Ćervino sa glečerom platoa Roza (3500 metara), uslo- vi za one koji zaista vole planinu i koji se gnušaju turističkog

zagađenja bili su idealni. Budući da ovo područje graniči sa Švajcarskom, do krajnje stanice žičare moglo se doći samo uz posebnu propusnicu. Tada nije postojalo svetovno, turističko i pseudo-sportsko zimovalište za one kojima je planina učinjena lako dostupnom, kao da je u pitanju jeftina vožnja liftom. Bio sam u društvu vodiča i ta žičara nam je pomogla samo da dođemo do polazišta, a ne do konačnog određišta, pošto je naša namera bila da pređemo glečere i stene od platoa Roza do grupe planina Monte Roza.

Ovaj prelaz je veoma dug, ali nije posebno težak pod uslo- vom da je vreme lepo i sve dok znamo da se orijentišemo. Napredovanje kroz krajolik iskonske prirode na dušu deluje kao oslobođenje; vidik ovde naizmenično otkriva sneg, cme ili zelenkaste izlomljene stene, te velike prostore s nagomi-

'KflzmišCjanja o vrfiovima 111

Isku stva

lanim kamenim pločama i stenjem kao da su ostaci neke pri- mordijalne kataklizme. Već duže vreme se spuštamo duž široke staze na rubu planine; naše oči ponovo posmatraju dobrodošao i neobičan prizor zelenih polja i drveća. Zatim se opet uspi- njemo, dolazimo do prelaza gde tragovi koraka i crveni puto- kazi na kamenju pokazuju pravac ka planinarskom domu Sela na Monte Rozi. Izuzetno dobro poznajem ovaj pravac. Zato sam se i zbunio kada se sasvim iznenada, gotovo magično, staza završila; nema znakova, samo visoke stene i odroni prema glečeru ispod nas.

Već je veče, mi smo na 3000 metara i hodamo od zore. Nema smisla da pokušavamo tražiti tragove puta. Konačno, jedva da razabiremo stazu na nižem glečeru. Spustismo se do tog mesta, a zatim odlučismo da sledimo stazu, uzdajući se u našu sreću. Uskoro, u tami, svaki sledeći trag postaje naša jedina refemca. Bilo je otprilike deset sati uveče kada smo došli do doma. Tamo smo otkrili razlog našeg lutanja. Prošle godine veliki delovi pla- nine su se urušili. Tokom noći provedene u domu, ukotvljenom na steni, bili smo veoma uznemireni: čini se da dom podrhtava zajedno sa stenom. Stari put je bio uništen.

Sledećeg sam jutra i dalje sam nameravao preći tzv. „Blizance” (Kastor i Poluks) još jedanput. To su dva vrha od oko 4200 metara visine povezana prevojem od leda. Ovaj prelaz, sam po sebi, nije težak, mada to može postati zahvaljujući vremenu i uslovima leda. Napustivši Selu, trebalo je preći ono što bi se bez ikakvog preterivanja moglo nazvati „belim paklom” (kada sunce sija punom snagom). U pitanju je ogromna udolina snežno-belog leda na blagoj strmini, okružena rascepima, gde su odsjaji i toplota sunca gotovo napodnošljivi na ovom razređenom vazduhu. Zatim, nakon što smo svladali

112 JuCijus tEvo[a

OCuja na CMonte <Rozi

strmu stranu vrhova, dosežemo krestu. Potom je usledilo neko- liko sati ledenih prevoja, sa mnogo raspuklina s leve i s desne strane. Ovi prevoji su ponekad toliko tanki da je potrebno ho- dati bez ikakva oslonca, balansirajući na sredini između praz- nine s obe strane. Teškoća je jedino kada se, zahvaljujući sever- nom vetru, formiraju deonice veoma tvrdog leda. Tada sekirom moramo izdubiti male stepenice i to naizmenično da bi sačuvali snagu. Bez obzira da li neko ide sam ili s pratnjom, svaka mera sigumosti je puka iluzija. Uobičajeni metod, koji se sastoji u za- ustavljanju, ukopavanju sekirom za sneg što je dublje moguće i provlačenjem konopca da bi se vaš pratilac mogao osigu- rati, ovde je bio neupotrebljiv. To se ne može učiniti na čistom ledu; biti zakačen konopcem predstavlja samo privid sigumosti, a istina je da bi onaj koji bi propao za sobom povukao i drugog nesretnika. Ali „Blizanci” obično nisu tako strašni. Nagrada za težak uspon zaista jeste veličantvena, doista divna panorama mora alpi i vrhova švajcarskog kantona Beme.

Naš izlet nije predstavljao veći problem. Već prvih sati po- slepodneva smo se vratili u zaklon. Nedugo zatim vreme se promenilo. Obrisi vrhova su nestali usred naleta magle. Tokom noći vreme se sasvim pogoršalo. Ipak, sledećeg jutra opet je zasjala blešteća svetlost. U toj svetlosti, u daljini, na nižem delu glečera ugledasmo čoveka koji je išao cik-cak, padajući i ustajući poput kakvog pijanca. Nije nam trebalo dugo da se sus- retnemo sa njim. Krvario je po telu i ličio je na osobu koja halu- cinira. Evo šta smo doznali.

Juče su dva mladića, dve mlade dame i on pokušali preći „Blizance” nekoliko sati posle nas. Loše vreme ih je zateklo kod gmpe vrhova. Zahvaljujući veoma lošoj vidljivosti situ- acija je uskoro postala beznadežna, budući da je sve zavisilo od

‘RazmišCjatija o vrfiovima 113

Is^ustva

pronalaženja jedinog puta koji vodi silasku na donji deo glečera, s italijanske strane granice. Nisu mogli pronaći to mesto i njih petoro su bili zaglavljeni na 4200 metara. Može se zamisliti kako je izgledala noć provedena gore, po lošem vremenu i na sevemom vetm, bez ikakvog zaklona. Pokušali su pronaći za- klon iza jedne kamene ploče zbijajući se na maloj klizavoj površini između provalija. Do ranog jutra jedna od devojaka je umrla (planinarili su u kratkim pantalonama!). Pre nego se vreme prolepšalo dva mladića su otišla, očajniki pokušavajući da pronađu put za silazak. Treći momak je ostao sa dmgom de- vojkom. Kako je ona pala u polusvesno stanje pomislio je da će i ona da umre, te je odlučio da se baci preko ivice i da sebi oduzme život. Ipak, ovaj čin se pokazao kao njegovo spasenje. Njegov pad je prouzrokovao malu lavinu mekog snega koja ga je, gotovo netaknutog, odnela do nižeg glečera. To je bio čovek koji se, krvareći, teturao po snegu. Dmga devojka nije umrla. U dom je doneta napola svesna, ali, srećom, živa. Što se tiče one dvojice momaka, jedan je upao u pukotinu i slomio nogu, a dmgi je uspeo doći do doline i pozvati pomoć.

Ovom prilikom nisam mogao a da ne pomislim koliko je, na ovim vrhovima, sve u rukama sudbine. Dva sata kasnije i mi smo se mogli naći u takvoj pogibelji. A šta da kažem kada se neko uspinje po gotovo vertikalnim zaleđenim zidovima gde je greška od samo dva, tri santimetra dovoljna da se padne u sigumu smrt. Ali ovo može biti jedan od najdubljih aspekata iskustva planinarenja: jedna vrsta amorfati, sjediniti uzbuđenje avanture s opasnošću, pouzdati se u ono što je, u našoj sudbini, van ljudske kontrole.

114 Judjus 'Evota

Deo treći DODACI

Dodatak A

UMETNIK VISINA: NIKOLAJ RERIH

Umetnost Nikolaja Reriha postala je poznata širom sveta. U Sjedinjenim Državama, u zemlji gde postoje trustovi čak i u intelektualnom domenu, izvesni ljudi su monopolizovali

najveći deo Rerihovog umetničkog rada; oni su kroz Roerich ’s Society Museum, preko konferencija i sladunjavih časopisa (The Archer) pokušali stvoriti „pokret” oko ličnosti ovog umetnika.

Zapravo, slikar Rerih nije nameravao da se ograniči samo na slikanje. Svojim slikama i svojom širokom aktivnošću (sasta- vljao je pesme, pisao je članke i objavljivao prikaze svojih pu- tovanja po Aziji), pre i iznad svega težio je da proširi osećanje višeg poretka stvamosti u modemom svetu.

Pri razmatranju njegovih slika treba da zaključimo da je nji- hova glavna karakteristika portretisanje prirode - relativno jed- nostavnim sredstvima, mada ne bez izvesnog dekorativnog stila - izrazima koji bude čudno osećanje interiomosti i gotovo oslobođenja.

Ovo ne bi trebalo da se objašnjava nečim subjektivnim ili

tRflzmišCjatija o vrhoruima 117

(ĐocCaci

fantastičnim, što Rerihova umetnost dodaje i nameće stvar- nosti, već pre i nadasve silom koja se nalazi u samoj prirodi, subjektu kojim se on bavi. Ovo će postati jasno čim kažemo da su Himalaji stalna tema Rerihovih dela; titanska i preobražena priroda himalajskog lanca, sa njegovim visinama, izuzetno vi- sokim vrhovima, ambisima, bezimenim tišinama i nebeskom bistrinom.

Rerih, Rus po rođenju, često je, sam ili na čelu ekspedicije, putovao do klanaca Himalaja i do zapadne Mongolije. Tamo je živeo u društvu lama da bi što je moguće dublje prodro u njihove magijske i metafizičke tradicije, u kojima fizičko i metafizičko, stvamo i nestvamo počinju da se stapaju u jednu istu stmktum. Zato je duh Himalaja ono što nam se obraća kroz Rerihove slike; ovaj duh, kao što rekoh ranije, uspeva da, kod onih koji ga istinski prime, probudi drevno osećanje sopstva i osećanje za stvari; iskonsko i moćno osećanje koje je bilo uko- pano u podsvesti zahvaljujući nemimom i gotovo tamničkom životu modemog zapadnog sveta.

Nagovestio sam određene uslove u kojima stvamo i ne- stvamo, unutrašnje i vanjsko, objektivno i subjektivno počinju da se stapaju u jednu stvamost. Pod uslovom da se poseduje izvesna moć duhovne koncentracije, do toga na velikim vi- sinama (iznad 4000 metara) dolazi spontano, kako na planin- skim vrhovima tako i u avionu. Može se dogoditi da, zahva- ljujući određenoj dispoziciji svesti, predmeti percepcije počnu da se dematerijalizuju; da steknu karakteristike bestežinskog stanja, nestvamosti i jutamje svetlosti što se ne može adekvatno opisati nekome ko tako nešto nikada nije iskusio.

U stanju polu-opijenosti, koja ne uzrokuje otupelost, već pre višu lucidnost, stvari nam se obraćaju na način koji ra-

118 JuCijus ‘EvoCa

Vmetni^visina: Kikotaj(Rerif

nije nismo mogli ni pretpostaviti. Ono što nastupa kasnije jeste dinamičko otvaranje imaginativne sposobnosti koja utiče na čula, prevodeći, tu i tamo, predmete opažanja u slike, koje, poput snova, poseduju simbolički karakter; one formiraju mi- tove koji nalaze svoje mesto u strukturi budne svesti. Izgleda da se na Tibetu ovo događa na upadljiv način: onde postoji menta- litet za koji se s pravom može reći da je stalni prostor sličnih stanja, koji sadrži tajnu mnogih neobičnih tradicija i koji, kada se posmatra spolja, izgleda kao čisto sujeverje.

Da bi ovo mogli shvatiti, ma kako čudno izgledalo, od suštinskog je značaja razumeti Rerihovu umetnost u svim nje- nim elementima: to je umetnost snežnih vrhova, bez udolina, gde senzibilnost i vazduh postaju dematerijalizovani i nepre- stano prenose osećaj providnosti i planinske tišine. U njegovim pejsažima, na jedan gotovo konstantan način, vidimo izranjanje mitova i simbola: figure asketa u dubokoj meditaciji; magi- jske vatre; oblici iđola; elementarne prikaze; čudne, neprirodne unutrašnje refleksije svetlosti izranjaju u njegovim slikama, u pozadini iza mora dolina i planina; planine svuda, koliko god pogled doseže. Ovo nema vrednost maštovitog preklapanja sa stvamošu. Možemo reći da, u ambijentu kakav su Himalaji, mit postaje deo stvamosti. Na neki način mit nastavlja stvamost, on je produbljuje i zaokružuje s ciljem koji proističe neposredno iz tih formi, simbola i svetala za koje više niko ne može reći da li se nalaze unutar ili izvan sopstva; ili jesu li to svetla stvari ili iluminacije duha, ili oboje u isto vreme.

Oni koji su bili na velikim visoravnima Tibeta, a nisu se bavili istraživanjima i nisu bili deo ekspedicije koja je imala neki određeni cilj, mogu posvedočiti ovo osećanje, koje oživljava kada se prodre u dušu tibetanske religije, u forme

‘RfizmišCjanja o vrfiovima 119

(ĐocCaci

njene duhovnosti i tradicionalne magije. Rerih je prvi zapadnjak (ako Ruse možemo nazvati zapadnjacima) koji je kroz slike us- peo da sakupi i izrazi ovo osećanje, dok ga je, pošto ono teži da se ostvari kao osečanje samog života, u isto vreme doživljavao kao nešto što prevazilazi puku umetnost i prost, lični estetski doživljaj. Zbog toga njegove slike, u suštini, imaju karakter puta: puta ka nečemu transcendentnom, u celovitom značenju te reči, s upućivanjem ne na apstrakciju, već na stvamo islcustvo. Vemjem da se nešto može zaista nazvati umetnošću samo kada se uzdiže da bi steklo takvu vrednost.

Himalaji nas vode ka neljudskoj čistoti, ka neljudskom dahu. „Mnogo metara iznad mora - ali koliko iznad običnih ljudi!”, pisao jeN iče o Sils-Mariji. Ovaj vrh, baš kao i najviša italijanska planina (sećam se noćnog pogleda na belu pustinju sa Kapana Margerita na Monte Rozi) povezuju nas s našom urođenom i kosmičkom prirodom, koja je jednaka prirodi elementarnih sila zemlje, čija je moćna čistota i mimoća utisnuta na sleđenim i svetlim vrhovima, kao da su to apsolutni i nematerijalni vrhovi, ili magnetska, ritmička klupka u velikom planu Celine.

Ovo je razlog zašto u Rerihovoj umetnosti možemo otkriti zračak oslobođenja, najistinskijeg oslobođenja.

120 JuCijus ‘EvoCa

Dodatak B

UMETNOST I SIMBOL U SEDIŠTU SNEGA

odlike svake veiike ieadiciona^e civiiiaacije L /je su združivanje i jedinstvo. U ovakvom tipu civilizacije

razne manifestacije života nisu razlomljene u odvojene domene, već su sabrane oko iste ose i prožete su, na raznim nivoima, is- tim duhovnim i transcendentnim značenjima. Spoljašnje postaje simbolom unutrašnjeg; vidljivo postaje simbolom nevidljivog. Sam svet akcije zahteva ritualno značenje i jedino na ovaj način može biti opravdan. „Kultura” u tradicionalnom svetu nije posedovala autonomni niti čisto sekulami karakter koji je stekla u relativno skorije vreme; u tom kontekstu, kultura se javljala kao sistem zbližavanja koja su imala za cilj da ublaže virtualnu ili stvamu promenu onog, u čoveku, što ga prevazilazi. Ovo se odnosilo kako na misao tako i na tradicionalni i herojski etos, na razne nauke i na samu umetnost. U civilizaciji tradicionalnog tipa umetnost ne može biti ništa dmgo do religiozna umetnost, u superiomom, a ne samo u pobožnom, smislu reči. U takvoj civi-

<I(azmišljanja o vrhovima 121

(ĐocCaci

lizaciji nema mesta za psihologizam i estetski narcizam tzv. au- tora (a još manje za naturalizam ili profani realizam).

Setio sam se ovoga dok sam prelistavao stranice divne publikacije Italijanske akademije koja se bavila nekim aspe- ktima umetnosti jednog od najtradicionalnijih tipova civili- zacije, odnosno, indo-tibetanskom umetnošću (vidi G. Tucci, Indo-Tibetica, Roma, 1933). U pitanju je studija posvećena m c’od rten i ts ’a ts ’sa. Prvo su spomenici veoma impre- sivnog i pomalo zastrašujueg „Sedišta snega” (to je značenje reči Himalaji), koji su poređani duž puteva na Tibetu. Ovi spo- menici su katkad izolovani, a katkad se nalaze u grupama ili su povezani niskim kamenim zidom koji nosi svete zapise. Ts ’a ts ’sa su male glinene figurice koje predstavljaju likove i sim- bole božanstava, i najvećim su delom ritualni dar putnika kao zamena za same m c’od rten, a delom se postavljaju na m c’od rten, pošto, prema poslednjim istraživanjima, m c’od rten do- slovno znači „spremište ili nosač žrtvenih darova”.

M c’od rten „nebeskog porekla”, „velikog prosvetljenja”, „pobede” i „velikog čuda” neka su od veoma izražajnih imena glavnih primeraka tih čudnih tibetanskih spomenika. Simboli i formulacije koje nose oni ili kameni zidovi kojima su pove- zani ukazuju na dar Dharma-e („zakona” ili „puta”), pre nego na puke izraze poniznog obožavanja i ljudslcog pijeteta. Taj put, koji su otkrila i ostvarila uzvišena bića poput Bude, zauvek će ostati simbolom vairagya i udvega, gađenja i unutrašnjeg stanja aktivnosti što odvaja „plemenite” od pukog življenja, budeći u njima osećanje nostalgije za istinitijom, slobodnijom i još moćnijom stvamošu. Ovako, podići m c’od rten ili načiniti ts’a ts ’sa gotovo da ima značenje dodavanja nove karike nevi- dljivom lancu „zakona” i „buđenja”. Budući da u strogom ritu-

122 Judjus <EvoCa

V m etnost i sim 6o[u Sedžištu snega

alu koji prati uzdizanje ovih spomenika postoji smisao i pre- cizna intencija privlačenja i magičnog povezivanja, božanslcog života i prisustva sa ovim spomenicima - čin onog što nudi da- rove ispred mc ’od rten-a, recitujući formule i polažući glinenu figuricu na to mesto (s namerom da se ritualno materijalizuju namera i vera), počinje označavati participaciju u tom nevi- dljivom životu a, istovremeno, i dodavanje nove vitalne klice tom životu, klice koja će doneti skriveni plod u životu onog koji ju je položio.

Autor monografije o kojoj govorim tačno zapaža da na sli- kama najkarakterističnijih tradicija Indije i Tibeta:

Sve što je povezano s verom izraženo je raznobojnim jezikom linija i oblika koje uzdižu vemika ili posvećenika do nivoa uzvišenih iskustava i zato postaju efikasnim vozilima mistične realizacije. Indijsku umetnost nikada nije karakterisala tehnička preciznost ili vema reprodukcija nevidljivih stvari. Graditi, slikati, vajati znači prevesti u hijeroglife linija, oblika ili boja one doživljaje, istine i nagoveštaje koji su, iako u različitom stepenu, prisutni u svačijem duhu.

Ovaj kriterijum odslikavaju i m c’od rten, u kojima date simboličke, analogne, pa čak i magijske intencije nadahnjuju i utiču, zavisno od specifične forme, na uzdizanje spomenika čak i u najmanjim đetaljima. Na ovom mestu je neophodno podvući razliku između ovog tipa simboličke umetnosti i tipa religiozne umetnosti koja se javlja u hrišćanstvu. Ono što su za hrišćanina božanstva u formi ličnosti ili natprirodnih bića koja se od njega razlikuju, u metafizičkim tradicijama Istoka (kao i u mnogim drevnim ezoterijskim tradicijama Zapada), samo su simboli

‘Razmištjanja o vrfiovima 123

(DocCaci

transcendentnih stanja svesti i tajanstvenih energija, a oba se mogu spoznati sub specie interioritatis duž puta „buđenja”. Teologija je tako zamenjena transcendentnom psihologijom. Ovde je odsutna humanizacija i hipostatizacija božanskog (što se tako često sreće u hrišćanskoj religioznoj umetnosti, dok stvara naturalizam sui generis). Groteskna karakterizacija izve- snih likova, obdarenih mnogim udovima i glavama, sugeriše da predstava nije ni izdaleka pa čak ni analogno povezana sa priro- dom, već je to samo simbol.

Štaviše, pojedini delovi malih tibetanskih spomenika uobličenih poput piramida imaju za cilj da predstave stupnjeve ili hijerarhijske nivoe puta ka „buđenju” i unutrašnjoj reali- zaciji. Na dnu, i u funkciji temelja, prvi nivo m c’od rten-a, prema tibetanskoj tradiciji, pomoći će putniku da se seti Cetiri Temelja Promišljenosti, odnosno, pravila čiste svesnosti tela, osećanja, uma i mentalnih objekata. Od ovog nivoa, idući na- gore, srećemo sledeći element građevine koji svedoči o Četiri Savršena Nastojanja; zatim nalazimo elemente koji simbolišu sile determinacije i vrline koje odobrovoljuju prosvetljenje; zatim elemente koji simbolišu Osmostruki Put koji se sa- stoji od ispravane vizije, odluke, govora, držanja, življenja, napora, promišljanja i koncentrisanosti. Na višim nivoima zdanje nagoveštava transcendentne oblike svesti, sposobnost sticanja vizija koje prevazilaze granice rođenja i smrti, kao i moći hrabrosti i pobede koje se sudaraju sa mračnim silama prirode i erosa. Konačno, trostruki omament na vrhu građevine često izražava vrhovnu trijadu sunca, meseca i vatre. Sunce je božanska muška energija; mesec, realizujuća instmmentalna sila, jeste ženska sila, dynamis; a razjarena vatra, sinteza dmge dve sile (često oslikana simbolizmom sjedinjenja solamog boga

124 JuCijus tEvo(a

V m etnost i sim6oCu Secfištu snega

i njegove mlade ili njegove „moći” - sanskritski termin shakti ima ovo dvostruko značenje), jeste princip svake aktivnosti i buđenja.

Prema indo-tibetanskim učenjima, u čitavoj gore pomenutoj hijerarhiji ovi elementi su stvami kao nadsvesne činjenice, kao objektivni elementi sveta i, konačno, kao uspavane moći koje leže u najdubljim slojevima ljudskog bića. Zapravo, u nekim mc ’od rten simbolizam uspostavlja vezu između delova zavet- nog spomenika i raznih mističkih centara ili „točkova života” (čakre), koje asketsko znanje lokalizuje u određenim delovima tela. Tako je rečeno da sunce i mesec odgovaraju dvema taja- nstvenim energijama što delaju u unutrašnjoj realizaciji: nji- hova sinteza jeste vatra koja budi te centre ili uzrokuje da oni procvetaju, i koja vodi asketu ka konačnoj realizaciji opisanoj u budističkim tekstovima simbolom visokih planina, pobedonos- nog lava ili simbolom dorje (mistično „dijamant-munja telo”). Budistički zapis o ovim simbolima kaže: „Sada više ne postoji ni ovde ni tamo, ni dolaženje ni odlaženje, ni život ni smrt, već samo smirenost i prosvetljenje kao u beskrajnom okeanu.”

Sećam se kako sam prošlog leta planinario u regionu koji spada u predele u kojima se bolje očuvao eho najtradicional- nijeg katoličkog srednjeg veka: u austrijskom Tirolu. Krenuvši sa ruba mračnih, gotovo nibelunških šuma, i uspijnući se, kroz šikaru i preko ogromnog kamenja, sve do vrha, sledeći nesi- gumu stazu što vijuga kroz morene sve dok ne dosegne večite glečere - prolazio sam pored malih, grubih svetilišta, uzdignu- tih na tim visinama više za stvari nego za ljude. Ova svetilišta su sledila sveti obrazac (razne stanice Via Crucis, od pat- nje Isusove do Vaskrsenja), ali su u isto vreme obeležavala

'Razmištjanja o vrfiovima 125

(.Đocfaci

stupnjeve iscrpljujućeg uspona, od magli udolina do jasne i bestelesne svetlosti vrhova. Na vrhu Gros-Gloknera, usred kružnog i neizmemog horizonta, iz glečera se izdizao veliki krst od čeličnih šipki prikovan za stenje; na njemu možemo pročitati neke stihove u intonaciji između svete i herojske. Bila je to fizička realnost koja je, u trenucima suglasja između unutrašnjeg i spoljašnjeg, u isto vreme nosila i neki metafizički element.

Možda nas doživljaji poput ovoga na izravan način upo- znaju sa značenjem (u predelu sličnih visina, a opet prožetog mitom i simbolizmom, poput Tibeta) niza m c’od rten-a, ma- lih kamenih zidova i čudnih ritualnih kamenova koji prekrivaju puste predele i podsećaju putnika na askete koji žive u toj tišini i u toj samoći.

126 JuCijus <EvoCa

Dodatak C

RELIGIOZNOST TIROLA

Ako Dolomiti izgledaju kao da su svesno uređeni, Tirol predstavlja jedan elementarni svet. Između njih postoji ista razlika koja postoji između prozračne arhitektonske stru-

kture katedrale Sv. Petra u Rimu i gotskog impresivnog sjaja što vibrira ka nebu sa cmih vrhova katedrale Sv. Stefana u Beču.

Uprkos svemu ovome, Dolomiti su poput mediteranskog sveta, sveta svetlosti, boja i vazduha. Ovde je treća dimen- zija jedva uočljiva, kao u nekom fantazmagoričnom pejsažu. To područje jasnih pojava koje izranjaju iz savršene vegetacije, tokom noći se transformiše u predeo tajanstvenih, pretećih i veoma detaljnih silueta. Ova promena poziva na potrebu prelaska iz kontemplacije na alcciju, odnosno, na neposredni kontakt sa stenom; izazivajući njen otpor, njenu visinu i nepovredivu pristupačnost.

Nasuprot tome, svet Tirola jeste simboličan svet. Njegovo podmčje nije prostor stena, već leda. To čak nije čisto beli svet velikih zapadnih glečera. Kao da ga je sama priroda pri-

‘RgzmišCjanja o vrfiovima 127

<DocCaci

premila da bude preobražen čistom ledenom svetlošću, jednom vrstom asketizma tišine i opustošenosti. Njegova glavna od- lika jeste jednostavnost; udaljenost od čoveka je mnogo veća. To je simbolizam Tirola. Dopunjuju ga fragmenti tradiciona- lne, zatvorene i duboke religioznosti raštrkanog življa, kao da stanovništvo ovde još uvek živi u srednjem veku. Nejasno se sećam dugog prelaska preko Gros-Venedigera: od Defreger- hauza do Badverhitea, a zatim, nakon visoke staze, prema tzv. Inere Gešosu, pa sve do Tauem-hauza.

Neću ovde govoriti o kvalitetu leđa koji leži na višoj stazi, a koji se ne može naći nigde na svetu; niti ću naširoko govoriti o stazi na velikoj oštroj moreni ovenčanoj oblacima; niti o serpen- tinama koje vijugaju kroz haotičnu i gotovo otrovnu vegetaciju koja nadvisuje čoveka; ni o veoma oštrim, vlažnim i nesigumim serpentinama, gotovo obešenim iznad ambisa. Ispod se nalaze velika dolina i potok. Nastavljamo napred s raspoloženjem koje obuzima penjače tokom poslednjih sati dnevnog svetla. Potpuno iznenada, dolina se pretvara u klanac i preobražava se. U poza- dini se nalazi jedino vrh. Svuda unaokolo je razbacano žuto i cmo stenje koje, bar se tako čini, zbog nedostatka hladanog i teškog kvaliteta kamena, više nalikuje drvetu. Ovde je stenje, a onde, eto i kuća; vidimo početak sela, ali nema tragova života. Stanovi su male drvene kolibe, sve iste boje. Vrata su otvorena a prozori su ispali; ljudima i životinjama nema ni traga. Jedini zvuk jeste zvuk nevidljivih vodopada koji dopire sa glečera.

Pored puta stoji veliki krst sa datumom i istroŠenim znakom. Ne sećam se tačno nemačkih reči ali njihovo značenje bilo je približno ovo: „Putniče, zastani na tren; pogledaj na glečere i na žig Onog koji je umro za naše spasenje i koji nas je naučio da je smrt prolaz ka životu.”

128 JuRjus EvoCa

(Refigioznost TiroCa

Prema zagonetnoj legendi, sveti Gral, tajanstveni kamen svetlosti, koji je simbolizovao živu duhovnu tradiciju sred- njovekovnog zapadnog sveta, bio je iz Španije (počevši od Montsalvat Salvaterra-e) prenet u Bavarsku i naposletku u Tirol. U Inzbruku, u „Srebmoj kapeli”, među statuama lagendamih predaka „poslednjeg evropskog viteza”, Maksimilijana I, na- lazi se i statua Kralja Artura od Kamelota, poglavnika vitezova Okmglog stola. Ponešto se od ovog nejasnog nasleđa sačuvalo, mada izolovano, u Tirolu. Koreni sevemjačkih rasa, koje ovde preovlađavaju, nepoznati su. Mora da je hrišćanstvo osvestilo ovu rasu i snabdelo je dubljim verskim načelima, dajući joj tako mogućnost širenja u kasnijem istorijskom periodu, iako se to- kom procesa menjala.

Prisustvo nekih primordijalnih simbola u hristijanizovanom - ne samo pozapadnjačenom - obliku mora se pripisati ovom rodu. U dolinama Tirola, na primer, pa čak i u gradovima poput Inzbruka i Linca, često nailazimo na čudne varijacije raspeća, uzdignutog iznad lovačkih trofeja, na kome se oko Hrista ističe solama isijavajuća aura kakvu smo videli u primitivnim re- ligijama. Na pročelju seoskih kuća, koje uvek odslikavaju isti karakteristični stil, stoje interesantne kombinacije raspeća združenog sa sintetičkim životinjskim figurama, razlikujući se od doline do doline, ali čuvajući veliki stepen sličnosti s arhaj- skim totemskim simbolima.

U svakom slučaju, česti su tragovi religije koja se izdiže iznad uobičajenog sentimentalnog ili konvencionalnog nivoa, i koja nas vodi pravo ka nivou duhovne sinteze. U mom pret- hodnom eseju (Umetnost i simbol u Sedištu snega) pokazao sam primer ovoga. U Ectalu put koji vodi do glečera obeležen je slikama iz Via Crucis. Razne stanice su razdvojene dugim inter-

(Razmištjanja. o vrhovima 129

(Đodaci

valima. Ovaj put se nalazi van najprometnijih planinskih staza, kao da je postavljen tamo za usamljeni i tihi ritual, a ispunjen je živim značenjem. Na Gros-Glokneru, u klancu gde potok koji izvire na vrhu ove planine postaje bučni vodopad, stoji mala kapela s raznim ex voto. Među njima su i medalje za vojničke zasluge sa ovim natpisom ispod: ,,Ja Bogu dugujem hrabrost koja mi je darovala ovu čast.”

Sećam se ceremonije priređene u crkvi u Pragratenu, mada se više ne mogu setiti povoda. Crkva je ličila na mesto vojne pa- rade: muškarci su bili s desne strane a žene s 'leve, svi savršeno poređani u svojim tradicionalnim nošnjama. U sredini je stajala vojna delegacija noseći vojne zastave i insignije. Pevali su uz pratnju orgulja i pojačani trubama; uprkos nedostatku har- monije to je stvorilo jedinstveni efekat u kome je bilo izvesne veličantvenosti. Bez obzir kolilco bile male i udaljene, u Tirolu ne postoji grupa kuća koja nema svoju kapelu. Nema planin- skog puta niti panorame bez raspeća, koje se podiže svaki put kad ga vetar ili oluja obore ili odnesu. Ovo je gotovo tihi poziv da se preobrazi i integriše ono što, kao puka estetska emocija, može proisteći iz kontemplacije prirode u superiomoj formi duhovnog značenja i prosvetljujućeg simbola,

Ovo su fragmenti izgubljenog sveta koji verovatno neće izdržati još dugo protiv navale vremena. Zajedno sa područjem Salcburga, Tirol je postao pomodno mesto za od- mor. Međunarodna javnost, sačinjena od turista i svetskih go- stiju, puni ove prostore i zimi i leti, dosežući i do najudaljeni- jih dolina u kojima je započeta gradnja novih hotela, dok su oni postojeći u fazi rekonstrukcije. Sami gradovi poprimaju izgled turističkih naselja i zimovališta. Odskora se na lokalne tradicije i narodne običaje gleda kao na objekte predstave, što doprinosi

130 JuRjus Hvofa

(ReCigioznost ‘TiroCa

njihovom iskorenjivanju. Tako, egzotična publika postaje ,,ti- rolizovana”; sve više ljudi uživa noseći lederhosen i dirndl. Sve ovo označava početak kraja. Još jedna generacija i možda će buržoaska močvara modemog sveta u potpunosti potisnuti i apsorbovati čak i ove posleđnje tragove života koji se uistinu može nazvati autentičnim i normalnim.

(Razmiš(janja o vrhovima 131

Dodatak D

KRALJEVSTVO DEMONA VRHOVA

\ a n Martino di Kastroca. Grad Feltre označava kraj iO područja gde vozove polako podižu ovi prvi obronci

Dolomita. Ovde počinje kraljevstvo vrletnih i pustih puteva koji vijugaju između klanaca i šuma.

Planinska grupa Feltre, mima i sabranau svečani hor, ostala je iza nas u večemjoj svetlosti. No, čim smo prošli mala sela Fiera di Primiero i Agordo mogla se jasno primetiti veličanstvena priroda alpskog pejsaža. Brzina automobila se smanjuje i po- staje neophodno neprestano menjati brzine. Zvuk reke koja se valja nije nežni šapat, već rika. Vegetacija, u kojoj dominira jela, postaje sve gušća, formirajući široke slojeve zelenila, što je sunce više bledilo, sve više metalne i duboke boje. Između magle i izmaglice koja se dizala iz doline i visokog, bledog neba, visoki vrhovi Pale masiva izranjali su jedan za dmgim u igri promene perspektive koju je stvaralo ubrzanje kola. Evo ih Sas Maor, Kresta di Madona, Bal, Rozeta, Kimon di Pala; to su puste, tragične i jednostavne forme titanske čistote. Čini se da

<Sazmiš§anja o vrhovima 133

(Đodaci

je sama zemlja iskazala svoju nadrealnu i suverenu prirodu bez kompromisa i bez kontaminacije ičim ljudskim.

Nastavljamo. Sada, dok sunce počiva u zapadnim dolinama, vrhovi su prekriveni senkom. Poprimaju slavni i drevni izgled. Zlatni i purpumi usred neba, koje se čini još višim i udaljeni- jim. Izmaglica, koja se uveče oslobađa iz doline i šume lagano se uspinje ka njima, skrivajući ih od naših pogleda dok se put useca u šumu. Ponovo ih možemo videti tek kad naš automobil, izlazeći iz šume nakon nekoliko skretanja, uđe u San Martino di Kastroca.

Pogled odatle oduzima dah: vrhovi kao da plutaju između neba i izmaglice. Bestelesna svetlost, oni su poput sećanja ili nestvamih odjeka. Vazduh postaje hladan, suv i oštar.

Vozila se zaustavljaju. Uočavamo znak za Grand Hotel na Dolomitima. Liči na velilci prekookeanski brod usidren u luci. Svetla koja dopim iz njega su poređana, jasna i simetrična. Ovo je iznenadna promena: planina više ne postoji. Deo metro- pole na 1500 metara visine. Okmženje je elegantno, mi nosimo smoking za večem. Unutra je toplo a divlji ritam džeza ispu- njava prostoriju.

Iz San Martino di Kastroca put za Dolomite se nastav- lja vodeći do prolaza Role i Kolbikon, spomen mesta itali- janskog naroda iz Prvog svetskog rata. U San Martinu, gradu sačinjenom samo od velikih hotela, grupe turista zastaju pre nego što krenu na izlete ka vrhovima planina Pale. Tada u vodu padaju sva pomagala modeme tehnike za savladavanje udalje- nosti i umora, a čovek je prepušten samom sebi, svojoj snazi, odvažnosti, okmžen stvarima i silama ove divlje i nezagađene prirode. Alpske staze, koje započinju u podračju obraslom je-

134 Jutijus 'EvoCa

KjaCjevstvo demona vrfo va

lom, vode ka borovim šumama i, na posletku, do golih dolo- mitskih stena, izlomljenih i ispunjenih klancima i malim ko- madima slomljenih stena kreč-bele boje u dnu litica. Na 2400 metara putevi se spajaju na visoravni Pale, koji označava tačku nakon koje teško da se mogu susresti odvažni mladići u lepim šarenim jaknama sa zlatnom dugmadi a la Pitoeff ili dame u soknama preklopljenim d la tennis. Na sred visoravni (tu se na- lazi mala planinska baraka, okružena neizmemom tišinom, u kojoj je moguće provesti noć oko lepe peći); ova visoravan je samo početno mesto za prave uspone.

U svakom slučaju, prizor ove visoravni sam po sebi je ne- uporediv, jedinstven i impresivan doživljaj; podseća na lu- namu, nepokretnu i jednoličnu pustinju. Miljama unao- kolo nema ničega sem sirovih glatkih stena, bez odsjaja, su- vih, beživotnih, bespokretnih i bezvučnih, iste boje, između plavkasto-bele i tamno-sive. Tu i tamo se pojavljaju mrlje snega, čas zaslepljujućeg, čas gotovo savršenog, providnog i sjajnog poput kvarca. U pozadini je glečer Ferdusta.

Ovaj prizor može lako u duši da ostavi neizreciv i neizbrisiv osećaj zabrinutosti i veličanstvenosti. A tokom noći, kakva pot- puna tišina, kako sjajan nebeski svod, tako moćan, zaslepljujuć i uzvišen!

Visoravan je bazni logor onima koje je opseo demon vrhova; ne vraćaju se svi koji odu. Juče su pronađena dvojica iz gmpe iz Milana; nađeni su slupani o strmine Monte Kimone.

Nekoliko dana pre, na Sas Maom, bio je red na jednog Nemca.

Njihova tela su u San Martino preneli planinski vodiči. Tela su ukrašena s nekoliko planinskih cvetova i pokopana su ne- daleko od ratnog groblja koje čuva ostatke heroja iz Kolbrikona,

‘RgzmišCjanja o vrfumma 135

(DocCaci

poprišta žestokih vojnih operacija tokom Prvog svetskog rata. Drugi su, opet, otišli i nastavljaju da odlaze istim stazama, ka istim zidovima na istom glečeru, s istim prezirom prema opa- snosti što se krije u svakom prolazu i svakom pokretu, i s istom samouverenošću koja ih tera da odbijaju pomoć vodiča i konop- cem svezanih grupa.

Ima neke ludosti u svemu ovome, ali i plamena koji se ra- zbuktava iznad svih sitnih vrednosti o kojima brine običan čovelc. Postoji u ovome nešto u poređenju s čime svetski ko- smopolitski život, koji zagađuje dolomitsku čistotu teniskim mečevima, čajem i džezom, bledi i sliči mrtvacu.

U modemom dmštvu sve teži gušenju herojskog osećanja života. Sve se kreće ka mehanizaciji, ka regulisanom i smer- nom draštvenom životu bića koja nisu samodovoljna, već su u stalnoj potrebi za nečim. Danas sve teži da se svede na najniže dve od četiri lcaste (heroji, posvećenici u mudrost, trgovci i rad- nici) koje su činile temelj racionalne i integralne organizacije drevnih istočnjačkih draštava.

Budući mehanizovan, ni sam rat više ne zna za ratnike - u drevnom, klasičnom i srednjovekovom smislu reči - već poznaje jedino vojnike. Ali ugušena herojska volja će tražiti drage puteve, drage načine da se izrazi s one strane mreže, što svakim danom postaje sve gušća, praktičnih interesa, pasija, žudnji. Možda je populami sportski zanos koji iskazuju naši savre- menici jedna devijantna manifestacija ovoga. Ipak, borba sa vi- sinama i planinskim klisurama jeste najčistija i najlepša forma, oslobođena svake mehanizacije i sveg što rastače neposredan i potpun odnos između sopstva i predmeta percepcije.

Duboka priroda dulia koji sebe shvata kao nešto beskrajno i slobodno, uvek s one strane samog sebe, s one strane svih oblika i svake veličine što se nalazi u njemu ili van njega, budi se i sija

136 Jiđijus EvoCa

%jraCjevstvo demona vrHova

u „ludilu” onih koji se, bez razloga ili svrhe, uspinju na vrhove, i onih koji prelaze raspukline s neukrotivom voljom koja doka- zuje sebe nad umorom, strahom, sve do glasa životinjskog in- stinkta smemosti i samoočuvanja,

Osetiti se prepuštenim samom sebi, bez ikakve pomoći ili izlaza, biti ogmut sopstvenom snagom ili slabošću, bez igde ikoga da mu se obratiš za pomoć; penjati se od stene do stene, od hvata do hvata, neumomo, satima, sa osećanjem visine, ima- nentne opasnosti i solame usamljenosti; u osećanju neizre- civog oslobođenja i kosmičkog daha na kraju uspona, kad se borba napokon okonča i kad se svlada strepnja; u prizom bes- krajnih horizonata i sveg ostalog što ostaje pod nogama mi- ljama unaokolo - u svemu ovome leži istinska katarza, buđenje i ponovno rođenje nečeg transcendentnog i božanskog.

Oni koji se noću vraćaju u doline i koje San Martino ponovo apsorbuje u osvetljenim i toplim vrtovima velikih hotela gde se okupljaju zgođni muškarci u raznobojnim jaknama i dame, posvećene teniskim mečevima i čajankama - upravo oni u svo- jim očima i na preplanulim licima nose, a da toga nisu ni svesni, nešto što ih odvaja kao ljude neke dmge rase.

Ja lično, pošto sam se tokom Prvog svetskog rata upoznao sa vrtlogom visina (koje sam zavoleo i što smatram najboljim iskustvom mog života), razumem i opravdavam ovo „ludilo”, i time, s vremena na vreme, slomljena tela koja se, pokrivena s nekoliko planinskih cvetova, odnose kroz klance kreč-bele boje, sve do San Martina. Pošto sam iskusio isti doživljaj i pošto sam rizikovao istu opasnost, pokrenut nekom nostalgijom i pa- sijom koja je bila jača od mene, osećam da mi ovaj kratki period proveden leti na Dolomitima daje snagu da se, bez kompromisa s mojim idealima, pripremim za drugačiji napor i za sledeću bitku, bitku protiv demona metropole.

<RjizmišCjanja o vrfiovima 137

Dodatak E

VISINA

Dok su, s jedne strane, niža stanja postojanja sim- bolizovana zemljom, koja je u zapadnom simbolizmu povezivana sa Ijudskim stanjem uopšte (vidi klasičnu izve-

denicu homo od humus), s druge strane, slika visine ili planin- skog vrha koji je sjedinjenje neba i zemlje, još je jedan prirodni izraz stanja postojanja koja su u drevna vremena bila okarak- terisana kraljevskom prirodom. Tako se, u iranskoj tradiciji, za planinu - moćna Uši-darena, koju je stvorio bog svetlosti - verovalo da je sedište hvareno-a, tajanstvene kraljevske moći. Štaviše, prema ovoj kao i prema vedskoj tradiciji, za simboličku haoma-u ili soma-u, koja se smatrala za preobražujuću i božansku supstancu, verovalo se da raste na planinama.

Pored toga, „Vaša Visosti” ili „Presvetlo Veličantvo” jesu titule koje su davane monarsima i prinčevima sve do moder- nog doba; njihovo originalno značenje vodi čak do drevnih simboličkih veza na osnovu kojih su „planina” ili ,,pol” bili različiti izrazi iste ideje ili funkcije. Predeo izdignut iznad

Rpzmišljanja o vrhtmma 139

<DocCaci

zemlje jeste „planina zdravlja” ili „spasenja” (Montsalvat u sagama o Gralu); to je, takođe, i planina Rudra, shvaćena kao univerzalni monarh. Sanskritski izraz paradesha, koji je očito povezan sa haldejskim izrazom pardes (otuda hrišćanska de- rivacija paradise), imao je pravo i doslovno značenje „visina” i „uzdignuta zemlja”. Mislim da u ovom kontekstu s pravom treba uputiti na planinu Olimp ili na zapadnu planinu koja vodi ka olimpskom regionu a koja je ,,put Zevsov”; na sve druge pla- nine, u raznim tradicijama, koje su stanište bogova, koji per- sonifikuju uranska stanja postojanja; na planinu Sinvat, na ko- joj se nalazi „most koji povezuje nebesa i zemlju”; na solame i polame planine, poput simbolične planine Mem, koja služi kao centar sveta. Sve su ovo svete planine koje su u vezi s mitovima i simbolima svetog kraljevskog dostojanstva i vrhovne vlasti.

Pored gore pomenute analogije, vidljivi psihološki osnovi ovog tradicionatnog simbolizma jesu iskonska, divlja i neljud- ska veličanstvenost, te nepristupačni i opasni karakter visokih planina.

Još određenije, u nordijsko-arijskoj tradiciji ideja pla- nine je često združena s Valhalom, boravištem heroja i dei- fikovanih kraljeva, kao i s Asgardom, boravištem bogova (Asa), smeštenom u središtu ili polu zemlje (u Midgardu), na koji se ukazuje kao na „sjajnu” (glitnir), „svetu zemlju” (helakt land) ali kao i na „nebesku planinu” (Himinbjorg)-. to je veoma vi- soka, božanska planina na čijem vrhu, iznad oblaka, sija večna svetlost i odakle Odin posmatra svet. Božanski nordijsko- germanslci kraljevi svoje poreklo i svoje prvobitno boravište pripisivali su ovoj planini.

Kao komplementami motiv možemo ispitati temu pla- nine kao mesta gde nestaju oni koji su dostigli duhovno pro- svetljenje. Takva je, na primer, Planina Proroka, koju su,

140 JuRjus ’Evota

Visina

prema ranom budizmu, nastavali podzemni stanovnici, oni za koje je rečeno da su „nadljudi, pobedioci i nedodirljiva bića, samoprobuđeni i slobodni od svih stega.” Ovaj motiv je takođe povezan sa carskom i imperijalnom idejom. Treba da se setimo čuvenih sred-njovekovnih legendi po kojima su Karlo Veliki, Fridrih I i Fridrih II nestali u planini odakle će se jednog dana vratiti. Ipak, ovo planinsko podzemno boravište samo je slika tajnog sedišta univerzalnog vladara, koji je izraz ideje vrhovnog središta.

U najstarijim helenskim verovanjima, heroji su oteti od smrti i uzneti u planinu ili na ostrvo, koje, čak i po imenu (Leuke), od- govara „belom ostrvu Severa” koje hinduistička tradicija drži za „zemlju živili” i za simboličko boravište blagoslovenih: zem- ljom vlada Narajana, koji je „vatra i sjaj.” Takođe odgovara i drugom legendamom ostrvu, na kome se, prema nekim lcine- skim tradicijama, nalazi moćna planina, nastanjena transcen- dentnim ljudima (chengjen). Putujući na ostrvo, prinčevi poput Jua, koji su sebe smatrali dobrim vladarima, naučili su umetnost vladanja. Važno je podsetiti se da do tih čudesnih zemalja ,,nije moguće doći ni kopnom niti morem, već jedino letom duha.” Slika ostrva simboliše stabilnost, budući da je ono odvojeno od kopna i okruženo vodama.

U egzegezi zapisa cara Fo-Hija izrazi „transcendentni ljudi” koji nastanjuju „ostrvo” često su sinonimi zapojam „kralja.” Izlet u mitove tradicionalnog sveta, dakle, kroz ove konvergencije i ekvivalencije između simbola vladarske funkcije i simbola koji, na razne načine, upućuju na transcendentna stanja postojanja i na eminentno inicijatorsko dostojanstvo, iznova potvrđuje učenje o božanskom kraljevskom dostojanstvu.

<Razmiš(janja o vrfovim a 141

POGOVOR

JULIJUS EVOLAPO PRVI PUT MEĐU SRBIMA

Iako je najznačajniji politički filozof XX veka Julius Evola poznat našoj intelektualnoj javnosti po nekoliko članaka i polovini objavljene

knjige „Metafizika seksa”, možemo da kažemo da je ovaj učitelj nacionalno oslobodilačke borbe po prvi put među nama, jer srpski čitalac tek sada ima pred sobom jedno potpuno delo ovoga autora.

I možda je i pravo vreme, da u doba nacionalnog poraza čitamo one koji nas uče da nikada ne posustajemo i da su borba i aktivnost određenje pravog čoveka, a naročito muškarca, po onoj tradicionalnoj izreci - da je žena ono što jeste, a muškarac ono što čini.

Ne dolazi nam slučajno ova misao o muškom i ratničkom načinu postojanja kada je reč o baronu Evoli, predstavniku ratničke ili rečeno jezikom naše arijske duhovne kolevke - kšatrijske klase.

Zato je nama blizak Evola pošto nam je u genetskom kodu put rata put delotvome akcije zvan na sanskrtu karma joga.

Dok je naše hrišćanstvo otkrivena religija koje nam ukazuje da je Bog postao čovek da bi ljudi mogli postati Bogovi, kako kaže Sv. Atanasije alek- sandrijski, dotle hinduizam uči da je u svakom čoveku božanska suština i da je naš prevashodni životni zadatak da to otkrijemo i realizujemo.

Zato se takva religija u samoj Indiji naziva upravo sanatana darma ili večni put dok je hinduizam naziv koji je prvi dao Aleksandar Veliki kao ime za konglomerat najrazličitijih verovanja.

U takvom tradicionalnom društvu postojalo je ono što mi nazivamo kaste dok je pravi naziv varna, i to najpre bramanska varna kao način posto- janja onih koji praktikuju džnani jogu, put znanja i svesti i prinose žrtve kao sveštenici, te zatim kasta ratnika ili kšatrija koji služe Bogu kroz rat i vođenje države.

U Bagavat Giti, drevnom indijskom spevu o božanstvu, velikom

143

vojskovođi Ardžuni javija se Krišna Avatar, otelovljenje Boga, koji mu naređuje da pobije neprijatelje, a kada Ardžuna kaže da su to njegovi rođaci, Bog ga upozorava da je rat njegova darma ili dužnost kojim on dolazi do duhovnog savršenstva.

Ako je Rene Genon prvi mislilac obnovljenog tradicionalizma bio braman među evropljanima Evola je sigumo kšatrija ili ideolog ratničkog puta.

U vreme kada političke vođe podilaze najnižim narodnim strastima zaboravljajući da su učitelji naroda, a ne samo tumači narodne volje, put svesti o jedinstvu sa Bogom ili joge znanja, džnani joge, koja se skoro isto naziva i na sanskrtu i na srpskom, sigumo je samo za izabrane, ali je zato kšatrijski put karma joge, put za one koji neće da se utope u sveopštoj kaljugi konformizma i gluposti, i koji često za svoje pravo na elementamu egzistenciju dostojnu čoveka moraju i oružjem ali svakako svojim stavom da se bore.

I ovaj uvod koji nastoji da dobronamemog čitaoca uvede u hinduističku terminologiju večne religije služi kao mala borba protiv primitivizma i gluposti koji se često pod plaštom nekakve borbe protiv sekti obrašava na istinsku filozofiju. Razni „polupismeni moralni policajci po milosti Božijoj” sude o onome o čemu ne znaju ništa boreći se za hrišćanstvo koje podvode pod svoju ljigavost i puzanje pred samozvanim duhovnicima.

Da puzanje i ljigavost pred Bogom i Ijudima koji sebe smatraju Božijim delegatima ima sigumo veze sa religijama bliskog istoka svedoče spisi tih religija kao i njihov trgovački životni stav, ali sa hrišćanstvom ljigavost nema nikakve srodnosti.

Sam Hristos je prvi pobunjenik u ime božanske prirode u samom centra bliskoistočnih religija i zato se tamo i rodio da bi pokazao suštinu prave vere među onima kojima je ona najdalja.

Poznato je da sujudeji razapeli Gospoda i Spasitelja upravo jer je rekao da je jedno sa Bogom Ocem kao i da se u replici judaizma - islamu za najveću

144

jeres smatra verovanje u otelovljenje Božije - inkamacionizam, te da su musiimani ubili mistika Al-haladža koji je rekao isto što i Gospod - Ja sam istina ili an al hak.

Sa drage strane u hinduizmu je sasvim normalno verovanje da se Bog otelovljuje u konkretnom čoveku, a isto to svedoči Gospod kada kaže svojim apostolima - Kazem vam vi ste Bogovi.

To se u Upanišadama, drevnom indijskom kraju Veda, kaže - tat tvam asi, to ti jesi, ti si Bog.

Dakle iz tog i samo iz tog stava temeljnog ljudskog dostojanstva-jedinstva sa Bogom - dolazi i srpska nacionalno oslobodilačka borba i Evolina pobuna protiv savremenog sveta i svaki ljudski i božanski revolt protiv kretenizacije sveta i zombiranja ljudi.

Iz tog rajskog sveta preobražene budućnosti, sveta ideja ili sveta normalnih ljudi naših predaka, dolazi nam Julijus Evola kao vesnik ili anđeo ponekad surove ali uvek oslobađajuće istine.

Ovaj istinski vitez rođen je 15. maja 1898. godine u Rimu, u porodici koja vodi poreklo od nemačke aristokratije, ali je već u ranoj mladosti osećao odbojnost prema dekadentoj sredini i interes za magiju ezoteriju i transcedentno.

U svojoj autobiografiji „Put cinobera” svedočio je da on ništa ne duguje ni sredini u kojoj je živeo ni obrazovanju koje je stekao. Sve što je gledao oko sebe samo ga je upućivalo da oseća odvratnost prema svojoj okolini, prema takozvanom savremenom svetu i duhu vremena.

Najpre je bio sklon ekstremno levičarskim i nihilističkim pokretima ali ne zaboravljajući traganje za mističkom inicijacijom. On nije samo teoretski proučavao ezoteriju nego je i sam prošao inicijacijske realizacije i prakse, kaleći sebe na putu ka posvećenom i diferenciranom čoveku, što znači odvojenom od opšteg toka.

Kasnije se na neki čudan način ispostavilo da je taj levičarsko-nihilistički prezir prema buržoaskoj kvazirealnosti bio početak budističke inicijacije koja počinje gađenjem prema lažnoj realnosti ovoga sveta.

145

Ako je sam ovaj svet, u svojoj manifestaciji odvojenoj od Boga, laž ili iluzija, onda je buržoaska egzistencija laž nad lažima i iluzija unutar iluzije.

U tom periodu ezoterijskog gađenja Evola se upoznaje sa delima Rene Genona i svoju ezoterijsku pobunu utemljuje u Genonovoj bramanističkoj filozofiji apsolutnog tradicionalizma, dajući joj praktičnu primenu u političkoj filozofiji.

Od knjiga o paganskom imperijalizmu do dela o jogi, magiji i hermetičkoj tradiciji i kritike fašizma sa desnih pozicija, celokupno delo Evole usmereno je na buđenje čoveka uspavanog u snu iluzija, pa se njegovo delo o budizmu i naziva „Doktrina buđenja”. Zanimljivo je da u tom delu on budizam tumači kao kšatrijsku pobunu protiv dekadentnog bramanizma sveštenika. Buda je naime bio princ, dakle pripadnik ratničke kaste, a ne braman-sveštenik. Princ koji je pre svega ratnik osniva religiju po prvi put u Indiji,

I opet nam se nameće sama misao da naš srpski princ, Sveti Sava, osniva autokefalnu Srpsku crkvu utemeljujući ono što se mnogo kasnije nazvalo ali je već tada nastalo - Svetosavlje kao srpsku varijantu hrišćanstva.

Evolino glavno delo „Pobuna protiv savremenog sveta”, koje čeka svog srpskog prevodioca i izdavača, objavljeno je 1934, kada su još postojale izvesne nade da je moguće sprečiti nivelaciju svih ljudskih vrednosti njihovim svođenjem na najniže u društvu i individuumu.

U knjizi „Osedlati tigra”, napisanoj posle Drugog svetskog rata, naš autor smatra da je ljudska civilizacija došla do samog dna i da više nije moguća otvorena borba protiv vlasti najgorih, već da jedino preostaje lično odbijanje prihvatanja lažnih vrednosti i pojedinačna herojska egzistencija, ali i da strašni uslovi u kojima živimo pogoduju ne samo propadanju podložnih i slabih nego i inicijaciji izabranih koji možda treba da prenesu baklju istine do novog ciklusa i nove obnove i preobraženja sveta i čoveka.

Početna Evolina pobuna protiv hrišćanstva, koja je osnova njegove prve knjige „Paganski imperijalizam”, kasnije je ublažena što je vidljivo i iz činjenice da se on te knjige odrekao.

Ali sa druge strane, u knjizi „Fašizam viđen s desna” on zamera

146

fašističkom režimu paktiranje sa Vatikanom pozivajući se na gibelinsku tradiciju, na borbu onih koji su podržavali cara protiv pape.

Svakako da mlitavi i reakcionami klerikalizam ne može da bude osnova bilo kakve oslobodilačke borbe, naročito kada je poznata činjenica da je rimska crkva već dugo neka čudna mešavina religiozne organizacije, političke partije i fmansijske mafije ali i da se na neki neobičan i samo duhovnim činjenicama objašnjiv način sve hrišćanske zajednice u svetu, bar kada je reč o njihovim vladajućim elitama, saživljavaju sve više sa vladarima ovoga sveta.

Ipak, možemo da konstatujemo da je Evola imao problem sa hrišćanstvom zato što nije poznavao pravoslavlje kako kroz vizantijsku carsku ideologiju i teologiju simfonije crkve i države tako i kroz asketsku tradiciju kao autentičnu pobunu protiv duha vremena.

Ali i to je samo na prvi pogled. Jer šta znači činjenica da je sam Evola isticao da je jedini autentični i posvećeni čovek koga je sreo upravo Komelije Kodreanu, pravoslavni Rumun, koji je spojio svoj lični hrišćanski asketizam sapolitičkim partijskim delovanjem, i koji je razumeo daje upravo pravoslavlje istinska inicijacija. Evolu je primer Kodreanua nadahnjivao za njegovu osnovnu tezu da je moguće stvoriti novu elitu vojnika-monaha spremnih da se suoče sa svim iskušenjima ovoga sveta i spremnih na beskompromisnu borbu protiv sistema globalne dominacije.

Važno je da navedemo i Evolina dela o tantrizmu kao specifičnom obliku joge koja ne znači odbacivanje sveta nego suočavanje sa iskušenjima i pobeđivanje tih iskušenja.

Smatramo da je ceo njegov život od početka do kraja protekao u značenju večne arijske filozofije, pa i njegova smrt 1974. godine, kada je spaljen a pepeo je razvejan na vrhu planine Monte Roza.

Sasvim je izvesno značenje činjenice da je prva Evolina knjiga na srpskom upravo knjiga o planinama, ne samo kao o sakralnim centrima nego i vrhuncima na kojima čovek iskušava svoje fizičke i duhovne sposobnosti.

147

Ali kada bismo videli razliku između duhovnih i planinskih vrhova izdali bismo našeg autora koji teži integralnom postojanju i samim sobom pokazuje integralnog čoveka.

Čitalac će sigumo sa velikim interesovanjem, otkrivajući prostore Evolinog dela, istraživati svoje unutrašnje prostore pobeđujući u njima mrak i kukavičluk, pa nam nije cilj da navodimo ono sve o čemu je reč u ovoj knjizi.

Ukazaćemo samo na značenja planina i vrhova za nas Srbe koje su po posebnom ratničkom, državotvomom ali i integralnom karaktem srpskog naroda bile središta borbe za slobodu.

Nije bez promisla činjenica da se centralna srpska planina naziva Romanija isto onako kako su Romeji, ili kako ih zapad naziva Vizantinci, zvali svoju državu.

Da je ta planina Romanija bila upravo deo nebeske Vizantije na zemlji za vreme okupacije turskog primitivizma i beskultumosti svedoče i mnoge pesme o Romaniji kao mestu koja skriva hajduke i one koje se ne mogu pokoriti, od Starine Novaka pa sve do Pala u poslednjem srpskom ratu i pesme.

Radovane čoveče od gvožđa prvi vođo posle Karađorđa

Šta bi Evola kao predstavnik carske gibelinske ideologije koji je pisao o gvozdenoj kmni cara Fridriha rekao o ovoj pesmi koja govori kroz kolektivnu svest srpskog naroda o celom čoveku, iniciranom i diferenciranom čoveku od gvožđa, predstavniku Romejskog carstva u našem vremenu i pobunjeniku protiv savremenog sveta. Šta bi rekao nego da je ceo jedan narod iskazao svoj stav neprihvatanja utapanja u beslovesnost Sistema.

Ova široka identifikacija sa planinom podseća nas na činjenicu da Evola na početku svoje knjige govori o svetim planinama kao što su mitska planina Mem iz hinduističke tradicije te mnoge dmge svete planine raznih religija.

148

U nama blisko vreme živeo je, kako kažu, najveći predstavnik advaita- vedante ili apsolutnog jedinstva sa Bogom posle Šankračarje iz IX veka: reč je o Šri Ramana Maharšiju. Pošto ga Evola ne pominje, jer su bili savremenici, a život ovog mudraca usko je inicijacijski povezan sa jednom planinom opisaćemo i kratko ilustrovati njegovo delo.

Rođen je kao Venkataraman 1878. godine na jugu Indije i sa 17 godina dok je provodio školski raspust kod svog ujaka doživeo je nešto što je na prvi pogled izgledalo kao smrt, da bi se pretvorilo u osećanje jedinstva sa Bogom i ne samo osećanje nego i istinsku svest.

Kada je reaiizovao tu svest otišao je i jedno vreme živeo u pećinama svetog brda Arunčala. Tu su ga našli monasi koji su mu služili da bi se oko njega stvorio ašram koji je izdavao knjige, okupljao sledbenike i širio njegovu misao.

Jedina meditacija koju je preporučivao je bilo samoudubljivanje ili pitanje, ko sam, što se na sanskrtu slično kao na srpskom kaže ko ham. Tim pitanjem treba doći do istine da je naše suštinsko ja ili Sopstvo jedno sa Bogom. Ono što je za našu temu zanimljivo jeste da je Ramana planinu Arunčala koristio kao sliku Sopstva ili jedinstva individualne duhovne duše sa Bogom, i da se u pesmama koje se tamo pevaju neprekidno planina identifikuje sa Bogom, naravno kao slika koja treba da nas podseća na istinito ja ili Boga.

U vizantijskoj misli slično tome sve do svetog Tihona Zadonskog iz XVIII veka prirodne pojave i predmeti iz prirode podsećali su nas na Božije atri- bute i osobine i tako su nas uzvodili ka Bogu.

Ali ni pre ni posle kao kod Ramane Maharšija, koji je i preminuo u podnožju te planine 1948, nije planina identifikovana sa božanskim, i o tome govori pesma našeg savremenika i ezoterijskog mislioca, srpske pe- snikinje Slobodanke Kalauzović u kojoj se identifikuje i planina i mudrac i božansko.

149

0 Ramana -ArunčalaNektaru čistog blaženstva, Izvoru večne Lepote Najskrovitiji ushitu moga Bića!Ne razaznajem drugu Stvarnost do Tebe Milostivi, savršeniji od svega postojećeg,Jesi li bog, čovek ili kakva krhka duga Na krilima vetra što jezdiš mojim svodom?

Zvezde se ogledaju u Tvojim očima.

Latice najmirisnijeg zlatastog cveća Tvoj su lik.

Zaodeven ruhom besprekorne samilosti,tvoje najraskošnije halje blješte okupane svetlošću čiste Gjane!

Padine tvojih osvežavajućih šuma utočište su za svakoga Prognanog psa, leptira, majmuna, gubavca, bezbožnika ili

Pokloknika bilo kog od mnoštva formi Bogova.

Najmilosrdniji od svih moj Oče.Strune tvojih reči - muzika koja odjekujeOdajama moga srca - večno me čuvajuči od zaborava.

Jedini oltar obožavanje Sopstva - Tebe!

1 ovaj - jo š jedan mali kamenčić iz pećine Srca

Primi na dar od potočiča Tvog okeanaUčini da svaka ptica od nas ojača

I neka je sloboda ponese tvom izvoru,

Tebi o Ramana Arunčala

Knjigu koja je pred nama, ako želimo da je doživimo u duhu u kome je pisana, dakle u duhu celovitosti i jedinstva čoveka ali i ezoterije i prakse duhovnosti i državotvome misli, treba da čitamo neprekidno ukrštajući svest o onome što piše Evola sa srpskom istorijom. Samo tako ova knjiga može da pomogne toliko potrebnoj sintezi nove srpske ideologije.

150

Godine 1945, dok je istraživao masonske arhive u Beču, sakupljene iz svih zemalja koje su osvojile sile osovine, i pisao o planinama, kao posle- dica povrede od američkog bombardovanja Evola je ostao nepokretan. A za to vreme u Srbiji su ovako pevali o planinama i masonskim simbolima.

Na planini na Jelici, sastali se svi četnici Sastali se pa govore, petokraku da obore Petolcraku jer ne valja, ona neće Petra kralja Ona neda srpskom rodu, Ijudsko pravo i slobodu Oj četnici Ravne Gore, zbijajte se u redove Zbijajte se brat do brata, da skinemo jaram s vrata

I to je osnovna poruka Julijusa Evole i ove knjige izrečena srpskim jezikom.

Idite gore ka vrhuncima oslobađajući se lažnih simbola i idola ljudske ni- skosti i u jedinstvu naroda na vrhovima Duha đostignite slobodu.

Željko Poznanović

151

SADRZAJDeo prvi - DOKTRINA

1. PLANINAI DUHOVNOST 72. NEKOLIKO ZAPAŽANJA O BOŽANSTVENOSTI PLANINE 13

3. DUHOVNOST PLANINE 23

4. MISTIK TIBETANSKIH PLANINA 335. RASA IPLANINA 41

6. PLANINA, SPORTI KONTEMPLACIJA 49

7. USPINJANJEISPUŠTANJE 55

Deo drugi - ISKUSTVA

8. SEVERNI ZID ISTOČNOG LISKAMA 639. ZAPAŽANJA O PSIHIČKOM TRENINGU U PLANINI 69

10. USPON NA LANGKOFEL 7911. L E D ID U H 8512. DOLINA VETRA 9113. USPON NA GROS-GLOKNER 97

14. RAZMIŠLJANJA O VRHOVIMA 10515. OLUJA NA MONTE ROZI 111

Deo treći - DODACI

Dodatak A - UMETNIK VISINA: NIKOLAJ RERIH 117Dodatak B - UMETNOSTI SIMBOL U SEDIŠTU SNEGA 121Dodatak C - REUGIOZNOST TIROLA 127Dodatak D - KRALJEVSTVO DEMONA VRHOVA 133Dodatak E - VISINA 139

Pogovor 143