Hana Younis. Rasipnisrvo и praksi serijatskih sudova и Bosni i Jfercegovini od Ј 878. do Ј 914. godine Pгilo::i, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-Ј 04.

UDK 28-74: 177.4 (497.6) "1878/1914" rzvorni nau~пi rad

RASIPNISTVO U PRAKSI SERIJATSKIH SUDOVA U BOSNI I НERCEGOVINI OD 1878. DO 1914. GODINE

Hana Younis Univerzitet u Sarajevu, Institut za istoriju, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Apstrakt: Na temelju izvorne gт·аае и radи se anaUzirajenomen rasipniStva и svakodnevnom iivotu и Bosni иperiodи od 1878. do 1914. godine. Po­sebna paznja posvecena је sudskom procesи kojim је osoba mogla Ыti pro­glasena rasipnikom Ш rasipnicom, kao i moguCim zloиpotrebama istog па koje graaajasno иkаzије. Rad traga za odgovorom kakoje neko progla.fa­van rasipnikom ili rasipnicom. Takoaer је napravljena komparacija broja zvanicno proglasenih rasipnika ili rasipnica prema godinama i religijskoj pт·ipadnosti, ali i и odnosи па иmobolne-sиlиde. Pored toga,kroz nekoliko konkretnih primjera prиzen је detaljan uvid и kompleksnost ovog prohlema i njegovи vainost и svakodnevnom iivotи ne samo rasipnika nego i njego­ve pm·odice, ali i sire.

Кljucne rijeci: Rasipnici-rasipnice, hadir, sefih, skrbnik, tиtor, imovina, no­vac, Vrhovni serijatski sиd.

Abstract: Оп the basis ој soиrce material this paper deals with the pheno­menon ој prodigality in everyday life in Bosnia in the period from 1878 to 1914. Special attention is dedicated to the Zawsuit Ьу which а person could have been proclaimed а spendthrift and the possiЫe misиses ој it which the sources clearly indicate. The aиthor searches jor the answer to how some­one coиld have been declared а pl'Odigal. А comparison has been made ој officially proclaimed prodigals wit/1 the years and гeligious belonging, but with regard to mental/y challenged persons. Beside this, through several concrete examples, the author has offered а detailed insight into the com­plexity ој this prohlem and its importance for everyday life, not only ој а spendthrift but also ој his јат ily, and more.

81

Hana Youпis, RasipnШvo u praksi se1·ijatskiћ sudova 11 Bosni i He1·cegovini od 1878. do 1914. god-;J P,·ilozi, 44, Sarajevo. 2015. str. 81-104.

Кеу words: Ма/е and female prodigals, Hajt; Safih, guOl'dian, tutor, pro­pe!·ty, топеу, High Sharia court.

Svakodnevni zivot ispuпjen је raznim dogadajima ciji neminovni sastavni dio predstav\jaju i proЬlemi. Ovaj segmeпt zivota posebno је izrazen u godinama ve\i. kih promjena, kao sto је Ьila austrougarska okupacija Воsпе i Hercegoviпe 1878. godine. Zivot prije i poslije u mпogome se promijenio i ne samo па nivou upt-ave пеgо i oЬicnih malih ljudi. Sudski spisi su izuzetno vrijedan prvorazt·edni izvor za sagledavanje ovog segmeпta svakodnevnice, iako u dosadasnjoj l1istoriografiji jos uvijek пisu doЬili dovoljno раzпје. Jedan od рюЬiеmа па koji ova gгadajasno uka­zuje jeste pitanje гasipnistva, hadz1·a ili t-aspikuca kako ih svjedoci cesto nazivaju. Cilj ovog radaje нkazati na ovaj fenomeп kojije Ьiо prisutaп i izral;ajan u svim di­jelova Bosne i Hercegoviпe u periodu austrougarske okupacije, te analizom dostu­pпe grade rasvijetliti ovaj vaZan segment svakodпevnog zivota koji jasno ukazuje i па mnoge druge poюdicne proЬ!eme.

Austt·ougarskotn okupacijom u Bosni је do~\o do malih izmjena u pravпom sistemu.' Medzel/ei ahkjami seгije је tako ostao, za gradaпske parnice, јеdап od osnovnih zakonika ро kojem sн sudili serijatski, а cesto i gradanski sttdovi.2 U ovom zakoniku objavljenom 1867. za ovaj rad od posebnogje znacaja Knjiga 1Х, to jeste poglavlje koje govori "0 ograпicenju (had.Zr), sili (ikrah) i о prekupu (sufaa)."3 Na ostюvu toga odredeпa osoba је prog\asavana raspnikom, i\i, uko\iko је rijec о zell­skoj osobi rasipпicom.U dokumeпtima su se izrazi hadi1· i sefih koristili rijetko,a oЬicno Ьi se javno davalo do znanja da је odredeнa osoba "hadzer ucinjen(a) i rasi-

1 Godine Ј 883. austrougarskaje donjjela temeljni akt na osnovu kojeg su regulisane ovlasti ј djelokrug ~erijatskih sudova. Istjш aktom Vrhovni serjjatskj sudje doblo ulogu apelacionog suda. Vise vjdi: Љrahiш Dzaпanovic, Jslamsko pravo i ser{iatski su.dovi. Sщ·ajevo: Vjjece Kongresa bo~njackiЬ intelektualaca, 1996, 16. 2 Presude gradanskih sudova za rasipпi~tvo doпo~ene su na osnovн istog clana zakona. Ne· oplюdno је napomeпuti da se u ovom radu песu baviti re\jgijskim niti pravnim aspektom ovog proЬiema. О рrаvпош sistemtt vi~e vidi: Fikret Кarcic, Sh.tdije о serijatskom pravu i institucijama, 2. dopunjeno izdanje. Sarajevo: IC Е! Kalem, CNS - Centar za napredne studije, 2011, 102-165. Dokje teoblko оЬја§пјеnје pojma rasipni§tvo ј regнlisanje istog de· taljno obrazlo.Zio Qusaaшa Arabi. Vidj: Qussama AraЬi, "The iпterdiction ot"the speпdthrift

(al-saf1h): а human rigl1ts debate in classical fiqh", u: Jslamic Law and Society, Vol. 7, No. З (2000), 300-324. 3 Medielle i ahkjami se1·ije, Otomanski gragjanski zakon. Sarajevo: Tisak i naklada Daniela А. Kajona, 1906, 288.

82

]-[ana Younis, Rasipnistvo и praksi §erijatskih sudova 11 Bosni i He1·cegovini od Z 878. do z 914. godine Prilozi, 44, Saщjevo, 2015. str. 81-104.

pnikom proglasen(a) te pod stat-ateljstvo stavljen(a).щ Ovaj сlап zakona jedan је od mnogih koji jasno ukazuju kako је zastita porodice i svakog njenog clana blla kljuc­na u islamskom zakonodavstvu. Medutim, iako jasno postavljen zakonski okvir mo­gao је biti zloupotrijeЫjen u praksi. Koliko је ovaj рюЫеm bio zastнpljen najjasnUe ilustrira podatak da se u dokиmentima Vrhovnog serijatskog sнda tl Sarajevи u pe­riodu od 1878-1914. raspшvljalo о 262 slucaja rasipnistva.5

Analiza dostиpne grade nedvojbeno ukazнje da sи sиdovi blli pristupacni svim socijalпim kategorijama staпovnistva, te da sи odigrali vaznu ulogи и njihovom sva­kodnevnom zivoru. Shodno tome tиZЬu za bilo koji prestиp је bilo sasvim jedno­stavno podnijeti. Ni pitanje rasipnistva nije bllo d1·ugacUe. Sudska procedura poci­njala Ьi onog trena kada Ьi neko od rodЬine, prijatelja, komsija ili poznanika dosao na sud i prijavio odredenu оsоЬи da rasipa svoj imetak, te bi ista osoba predlozila svjedoke za svoj iskaz. Тај cin је predstavljao zvanicni pocetak procesa, а sнd је au­tomatski Ьiо dиzап pozvati predlozene svjedoke kao i оsоЬи koja је optu.Zena za ta­kvo ponasanje i svjedoke koje on sam predlozi. Nakon saslusanja svih strana kadi­ja Ьi donio odlнkи. Ukoliko је opruzena osoba zvanicno proglasena rasipnikom-гa­sipnicom odlнka ili ilam је mогао Ьiti poslan doticnoj, kao i objavljen и sluZЬenom listu, to jeste u Sarajevskom listu.6 Objava nije zavrsavala па tome- u carsiji u kojoj је rasipnik zivio oЬicno Ьi telal javno objavljivao vijest.7

Ova odluka-ilamje sa sobom povlacila dalekosezne posljedice ne samo ро оsо­Ьн kojaje sиbjekt pravnog akta nego i cijelu porodicu. Naime, иkoliko је dokazano da је osoba proglasena rasipnikom-rasipnicom stavljana је pod skrbnistvo ili rutor­stvo i nije imala pravo иpravljanja svojom imovinom.8 Upravaje povjeravaпa drи­goj osoЬi koja је imala pravo na novcanи naknadи za taj posao.Q Novac koji је ispla-

4 Izraz hadier se podrazнmijevao daje osoba stavljena pod skrbпistvo, а obavemo se koris­tio иko\iko је osoЬi vracana inюvina. 5 Ovdje ј е пeophodno napomeпиti da se и godinama 1878-1882. и gradi kојн sarn pregledala п е spominje niti јеdан slucaj rasipnistva, iako se kroz stampи јаsпо vidi da ih је bilo, kao i to da dokшneпti Vrhovnog serijatskog sиda za 1906. godinu nisи sacиvani. Takoder је potrebпo

istaci daje и periodu 1914-1918. godiпe Ьilo prijavljeno 36 slucajeva rasipnistva. 6 То је bilo obavezno prema clanu 961 Medzelle и kojern је pisalo: "Kada sud ogranici rasipnika Ш duznika onda се navedevsi uzrok (razlog) staviti do znanja opceg (narodи) to ograпicenje i oglasiti ga." Mediel!e i ahkjami serije, cl. 961,293. 7 Mehaga Н. Nиmanbegovic је od telala samao da је proglaseв rasipпikoш. Vidi: АВiН, VSS, Е, V~5·45, kиtija bi. 93, 1900/33.

s ОЬа tenniнa skrbnik i tutor se spominjи u gradi bez pravljenja odredene pravne razlike. 9 Bez obzira ko sи tиtor ili skrbnik novcana пaknada za taj posao је Ьila zagarantovana, cak i ukoliko је ta osoba zivjela sa rasipnikom. Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5-21Ь, kutija br.45, 1885/18 .

83

Hana Youпis. Rasipnistvo 11 praksi serijatskih sudova 11 Bosni i Hercegovini od 1878. do 1914. god;fll Prilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104.

civan totoru ili skrbniku zavisio је od materijalnih mogucnosti rasipnika iJi •·asipnj. се, ali i dogovora koji Ьi medusobno sklopili na sudu. 10 Rasipnik је mogao dobiva. ti samo prethodno odredenu sumu kojaje zavisila od velicine porodice za koju rasj. pnik skгЬi i prihoda koje ostvaruje sa imanja.11Vazno је istaci da se osoba mogla z.a. liti, uloziti utok kotarskom serijatskom kao i Vrhovnom serijatskom sudu,kao apela. cionom, na ilam о rasipnistvu, ali to nije podrazumijevalo produ:letak procesa nego је odluka ili ilam Ьila vazeca od dana donosenja do ponistenja istog.

Iako је ovaj zakon naslijeden iz osmanskog pet·ioda, analiza grade jasno ukazu. је da је ovaj proЫem postao prisutan nekoliko godina nakon okupacije, te da је iz godine н godinu doЬivao na znacaju. Ovakav zakljucak potvrduje i podatak da sve do 1897. godine Vrhovni serijatski sud nije Ьiо obavjestavan о svakoj odluci koju Stl kotarski serijatski sudovi и Bosni i Hercegovini donosili ро ovom pitanju. Medu­tim, 1896. godine napravljenje presedan i u Sarajevskom /istuje objavljeno 26 odlu­ka о proglasenju muslimana rasipnicima od stпше kotarskih serijatskih sudova. Po­redenja radi navest cemo da su kotarski sudovi u Bosni i Hercegovini, koji su imali pravo proglasenja rasipnicima ostale konfesije,te godine sanю jednom to i uradi l i . 1~

Na aktivno ukljucivanje Vrhovnog serijatskog suda u ovu proЫematiku uticala је i ZemaUska vlada koja је nakon sagledavanja ovih podataka proslijedila upit о ovom pitanjн. 13Vrhovni serijatski sud је nakon toga pl'Oslijedio upit svim kotarskim uredi­ma kao serijatskim sudovima od kojih је tra:lio da se oprezno postupa prema progla­senju nekog lica rasipnikom. То nije Ьilo sve.U dopisu Zemaljske vlade, Odjel pl'ed­

sjednika pisalo је da " .. u svakom pojedinom slucaju gdje se punodobna osoba rasi-

10 Neki skrbnici su traZili novac ро danu dok su drugi davali prednost mjese~noj isplati. Bilo је dogovora i па procenat od ukupne doЬiti irnanja. Tako је rnajka rasipnika Emina Turhanye iz Te~nja, Ha~ema Turhanija obavljala svoj posao tutora sinu za 8 foriпti dnevno. Ahmedbeg Muradbegovic iz Brckog, skrbnik nad bratom Muratbegom koji је "usljed starosti i slaboga uma te pjanstva" progla~en rasipnikom, nudio је 200 gro~a mjese~ne nakпade za tri оsоЬе koje Ьi ga zamijenile u tom poslu dok је оп odsutan u lstanbulu. ABiH, VSS, Е, V-5-21b, kutija br.45, 1885/ 18, V-5-22, kutija br.47, 1887/5. 11 Prema clanu 992 Med~elle "Iz imetka rasipnika ograni~enog izdrtavace se kako оп, tako i osobe koje је on duzan izdrzavati." Time је regulisano da porodica rasipnika ima sredstva neophodna za svakodnevne potreЬe. Medielle i ahkjam serije, ci. 992,301. 12 Rasipnikom је progla~en Anto Ostojic iz Fojnice, а za skrbнika шu је imenovan Mato Antic takoder iz Fojnice. Iste godine је i Todo Мфс iz Sarajeva stavljen pod skrbni~tvo "sa razlogom" ~to "nije u stanju sam svoje poslove izvr~avati i svoja prava sam ~uvati" ali nije zvani~no progla§en rasipnikom, iako su posljedice iste. Sш·ajevski list, br.l33, 06.11.1896, 4; br. 67, 05.06.1896, 2. 13 Vidi: АВiН, VSS, А, V-5-1, kutjja br.l, 1897/ 1.

84

Нала Youпis, Rasipnistvo 11 praksi .se,·ijatskill sudova u Bosni i He1·cegovini od 1878. do /9/4. godine Prilozi. 44, Sarajevo. 2015. str. 81 -104.

pnikom proglasi i ako doticni rasipnik proti odlнci utoka ulozio neЬi, sve doticпe spi­se odmah нz izvje§ce ovamo па uvid pгedloze."14 Medutim,ovakvo uplitanje u kadij­ske odlнke nije naislo па odobravanje. Kadije su imale pt·avo odluke о pitaпju skl"Ь­nistva i ovakvo ponasanje је tumaceno kao нplitaпje н пjihovu jurisdikcijuY Ragib Muftic, kadija u Bosanskoj Dubici, u decembru 1896. godine odgovorio је na dq­pis napisavsi " .. osim toga serijatski sнd izdajuci residbe takove о skrbnistvн netre­ba odobrenja politickih oЬlasti."~ 6

I pored Mнfticevog misljenja, analiza grade Vrhovnog serijatskog suda ukazн­je da se vise niti ujednoj godini nije ponovilo daje Ьilo vise slucajeva objavUenih о proglasenju rasipnika-rasipnica tl Sarajevskom listu od onih koje su poslane па uvid Vrhovnom serijatskom sudu. Sta vise, brojka је uvijek bila manja, cesto i н pola. U navedenom dopisu Vrhovni sel'ijatski sud se posebno osvrшю na cinjenicu daje ve­Iika razlika uocljiva u broju rasipпika kod serijatskih sttdova i kod kotarskih sudova, to jeste izmedtt muslimana i пemuslimana. Koliko је ovo zapazanje Ьilo tacno jasno ukazuje komparacija grade Vrhovnog suda н Saгajevu za gt·adanske parnice i Vrhov­nog serijatskog suda u Sarajevu.Naime, dok u prvom nema niti jedan sacuvan do­kument koji ukazuje па ргоЫеm rasipnika, u drugomje bilo 262 slнcaja! Razlikaje ocita i u objavama u sluZЬenom Sarajevskom listu. Tako је najveci broj objavljeпilt slucajeva rasipnistva Ьiо 1896. godiпe, ukupno 26 musliшana i 1 nernusliman. Ra­zlika nije Ьila mпogo manja ni 1890. godine kada su 23 muslirnana proglasena rasi­pnicima, а nemuslimana samo dvoje. 17 Hronoloski gledano kroz Samjevski list ovaj proЬiem postaje posebno aktuelan od 1889. godiпe kadaje sanю н posljednja З rnje-

14 Isto. 15 О nadleZпosti ~eгijatskih sudova vi~e vidi: Fikt·et Karcic, Studije, 124-125. 16 ABiH, VSS, Е, V-5-37, kutija br. 81, 1896/78. 17 Od шuslimana rasipnicima pюgla~eni su: HakiЬeg i Asimbeg Zaimovic iz Bijelji­пe, Alija Seric iz Bosaнske Dublce, Zaim Sivic iz Gradacca, Abdiaga Љri~agic iz Вапје Luke, Abduzaj.imbeg Zaimovic iz Bijeljine, Hasaпbeg Pa~ic iz Modrice, Mustafa Mujcic iz Bijeljine, Selimbeg Kulenovic iz Bilajca-Jajce, Hasa11beg Ba§ic iz Gradacca, Mehmed Bajric iz Sarajeva, Mнhamed Rahic iz Travnika, Mustajbeg Zlotrg iz Travнika, Mнharem­beg Kapetanovic iz Prijedora, Hasanbeg Gionlagic iz Te~nja, Hadzi Љrahim Hadzimusic iz Golijevica-Foca, Huseinbeg Rustenpa~ic iz Odzaka, DZзferbeg Kapetaпovic iz Кljt1~a,

Avdulah Loпic iz Mostara. Mt~rat Omerovic iz Crljeнi-Кljuc, Љrahimbeg Teskeredzic iz Travnika, Muharned СЉеr iz Mostara i SmailЬeg Dziпic iz Banje Luke. Dok sн, neшusli­maнi, kao rasipпici te godille pгogla~e11i Bozo Debelпogic iz Podriпja-Rogatica i Zadik S. Levi iz Sarajeva.

85

Hana Younis, Rasipnistvo 11 p1·aksi se1·ijatskill sudova u Bosni i Hercegovini od 1878. do /9/4. godi11e P,·ilozi, 44, Sarajevo. 2015, str. 81-104.

seca objavljeno 6 slllcajeva rasipnistva kod muslimana i 2 kod nemиslimana. 18 U na. гednim godinama njilюv broj је гastao posebno kod mus\imana sve do navedenog dopjsa u junu 1897. kada је objavljeno 1 О slucajeva. Medиtim, to ni и kom slucaju nije znacilo daje и narednjm godjnama doslo do znatnog smanjenja broja ovih pro­glasa.Naprotiv, njihov broj se sve do 1914. godine tl prosjeku kretao izmedu 10 i \5 slucajeva godjsnje.

Ono sto је veoma interesantno jeste da nakon prestanka naglog rasta broja pt·o­glasenЉ muslimana rasjpnicima u sluZЬenim novinama dolazi do Ьlagog, ali jasnog i konstantnog povecanja proglasenja muslimana suludim ili umobolnim, sto је и ko­nacnjci imalo iste pravne posljedice. Tako upгavo 1897. godine imanю pi'Vi риt zva. nicno proglasenje kotarskog set·jjatskog suda о иmobolnosti u Saraje1,skom listu, ј to 2 slucaja, а vec naгedne godine је bilo 5 osoba. 19Medнtim, proglasenja umobolnim ј suludim kotarski шеdј Sll donosili dosta cesce od kotarskih serijatskih Slldova. Pri­mjera radi navest cemo daje svake godine minimalno dva puta davanajavna obavi. jest о ovoj presudi od stlЋne kotarskih sиdova te daje 1911. godine cak 11 osoba pt·o­glзSeno suludim ili umobolnim.20 Najveci broj muslimana koji su pt·oglaseni иrno­bolnim jli slaboumпim bilo је 1898. godine i to 5 osoba, s tim da је dvoje u isto vri­jeme proglaseno i rasjpnikom ј slaboumnim.21

Intei"esantna је i aпaliza ро mjestjma tl kojima su odredene osobe vjse ili manje proglasavane rasipnicima. Tako,recjmo, kotaiski ured kao ~ei"ijatski sud и Prozoru u dokumentima Vгhovnog set·ijatskog suda пета niti jedan proslijeden slиcaj.22 Pored

18 Vidi: Sшajevski list: br. 117, 02.10.1889., br. 126, 23.10.1889., br. 127, 25.10.1889., br. 131 , 04.11.1889., br. 135, 13.11.1889., br. 137, 18.11.1889., br. 149, 16.11.1189., br. 153, 25.12.1889. 19 Vidi: SaJ"ajevski list: br. 1, 01.01.1897., br. 51, 02.05.1897 .. br. 85, 20.07.1898., br. 87, 24.07.1898., br. 130, 02.11 .1898., br. 136, 16.11.1898., br. 150, 18.12 1898. 20 Suludim ili umobolпim su proglaseni: Lazo Kurilic iz ТrеЬiпја, Simicha Levi rogj. Sa· lom iz Sarajeva, Mitar Kl'stovic iz ТrеЬiвја, Juda Salamoп Altal'ac iz Sat-ajeva, Mato Palca iz Mamica-Mostar, Karoliпa Schattnet· iz Weiпbera, Petar G. Jet'taпovic iz Sarajeva, Ва·

ruch i Majer Ј. Altarac iz Sarajeva, Тото Buzuk iz Sanskog Mosta. Vidi: Sarajevski /ist. br. 35, 16.02.1911.,br. 72, 01.04.1911., br.103, 13.05.1911., br. 197, 18.05.1911., br. 121, 06.06.1911., br. 142, 04.07.1911., br. 265,22.11.1911. 21 Aћmed Softic iz Sarajeva, НаЬiЬа Kerenovic iz Кlju~a. Mustafa Bilal iz Цubtt~kog, Selim Dizdar iz Zupanjca i Љrailimbeg Bнsatlija iz Livna, progbleпi su slaboumniш. Vidi: Sara· jevskilist: br. 85, 20.07.1898., br. 87, 24.07.1898., br. 130, 02.11.1898., br. 136, 16.11 .1898., br. 150, 18.12. 1898. 22 Ovaj kotarski serijatski sud је samo Dulagu HuseiaЬegovica iz Kopcica, za svo vrijeme austrougarske okupacije, proglasio rasipпikom. Vidi: Samjevski list, br. 77, 03.07.1891.

86

Нала Youпis, Rasipnistvo и proksi ,fe1·ijatskih sudova и Bosni i Hei"Cegovini od 1878. do 19 Ј 4. godim Prilozi, 44, Sarajevo, 2015, stJ·. 81-104.

Pгozora пi Bileka-Bileca, Cajnica-Cajnice, Glamoc, Kladaпj, Kotor-Varos, Livno, LjL!Ьiпje, Nevesiпje i Bosaпski Novi пemajLl пitijedan slL!caj rasipnistva raspravljaп na ovom sudu. Najvise slucajeva koji su proslijedeпi Vrlюvпom serijatskom sudн od ukupno 5lkotarskog serijatskog suda bilo је iz Sarajeva, пjih cak 37, а zatim iz Ba­nja Luke 33, dok su Mostar i Prijedor iшali ро 11 slucajeva, ostali su imali znatпo maпji broj rasipnika.23 S obzirom па predstavku Vrhovnog serijatskog suda svim ko­tarskim serijatskim sнdovima da se svi slucajevi rasipпistva salju пjima ла нvid ove podatke mozemo uzeti kao relativпe.24 .

Razlozi da se neko proglasi rasipnikom јаsпо su navedeni u Medielli u claпu

946 "Sefih= rasipnik је опај covjek koji rasipa i upгopascuje svoj imetak, troseci ga u bezposlicu (bez koristi) i prekomjerno (makar i пе u bezposlicu, to jest makar i u

korisne svrhe). Broje se u rasipnike i oni ~udi, koji zbog toga, sto su ma]e pameti i bedasti ne pozпaju пacina, kojim Ы se koristili, te se varaju kod uzimaпja i davaпja (u saobracajн, prometu)."25 Na ovaj с!ав su se pozivali seгijatski sudovi prilikoш ko­nacne odluke. Medutim, staje predstavljalo pгekomjerno tt·osenje"makar i u korisne svrhe" i kako је to kadija tumacio zavisilo је od razпih koшponeпti.26 Najcesci t·azlo­zi koji se пavode kod muskih rasipnikajesн alkolюl i karte, пakon toga ulaganje и ra­zne nesigurne poslove poput trgoviпe mjenicama itd. Biti rasipnik u ocima rodЬine i komsiluka mogao је Ьiti i onaj ko prodaje nekгetnine i kupuje ih na drugom mjestu, ali i опај koji putuje. Tako је Mehaga Tulic optuzeп daje "rasfuckao" imetak izшe­du ostalog i zbog toga sto " ... teferici i sjela pravi te је na Kiseljak i u Staпbol isao ... " Mehagaje uspio dokazati daje оп sa svojom zenom vodio zivot kakav dolikllje nje­govom ugledu, zbog cega је Vrhovni serijatski sud smatrao da su dokazi nedovoljni da se оп pюglasi rasipnikom.27

Sama procedura proglasenja rasipnikom trajala је ро nekoliko mjeseci i ugJav­norn se zavrsavala u roku od godine dana, zavisпo od mjesta stanovanja пе samo op­tuzenika nego i svjedoka. Ovdje prveпstveno rnislimo na slucajeve kadaje osoba op­tuzena za rasipnistvo Ыlа '-:an granica Bosne i Hercegovine, najcesce је to Ьila Tur-

23 Samo odredeni dokuшeпti, njih 228 od 262, imaju sa~uvaпe i spise рrеша kojima se moze ustanoviti mjesto odakle је slш:aj proslijedeн Vrlюvnom serijatskom sudu. 24 Izuzetno su rijetki slucajevi koji se spominju u Saгajevskom listu, а о kojima Vrlюvni ~erijatski sud nije obavijesten. Medutim, tesko је biti precizan s obzirom da grada nije kom­pletna. а da odredene godine potpuno пedostaju. 25 Medielle i ahkjami serije, cl. 946, 289. 26 Pored шaterijalnog stanja, шoralno је Ьilo izuzetno vaino, dokje kompletna s!ika doЬiva­na tek nakon ispitivanja saшog naCina svakodnevnog zivota osobe. 27 АВiН, VSS, Е, V-5-63, kutija br. 127, 1911/14.

87

Hana Youпis. Rasipnistvo и praksi serijatskilz sudova 11 Bosni i He1·cegovini od 1878. do 1914. godine Prilozi. 44, Sarajevo. 2015, str. 81-104.

ska.28 Medutim, nakoп sto Ьi sud doпio odluku-ilam о rasipnosti trajalo је svega ne­koliko dana da se ista objavi u zvanicnom listu.

Као sto smo vec naveli, prijavu da је osoba rasipnik nюgao је podnUeti Ьilo tko ko је poznaje. Motivi da se neko proglasi rasipnikom Ьili su razni, od licne osvete, razvoda braka, ljubomore, materyalne koristi, ali i iskrene brige za imovinu i mate­rijalnu staЬilnost doticne osobe.29 Kako Ьi se motivi otkrili, kadija је prUe donose-~ nja bilo kakve odluke trazio da se pored uzimanja izjava svjedoka, dostavi izvjestaj о stanju imovine, pl'ihodima i rashodima, posebnim troskovima koje је tuzeni napra­vio, kao i razloziшa zbog kojihje napravio iste i samom nacinu zivota.30 r pored ova-

28 Ovakvi slu~ajevi su rijetki, ali su ipak prisutni u gradi. Dodatno vrijeme bilo је potrebno kadiji kako Ьi iz mjesta u kojem је u tom trenutku zivio optuzeni doblo podatke о njego­vom na~inu zivota. Tako је Dulaga Bagdadi optuzio brata Sejfulaha Bagdadi Omeragica za rasipni~tvo. Dulaga је tvrdio da је пjegov brat koji је odselio u Ada Pazat· rasipпik koji Јюсе kompletan imetak: da rasproda. Kadijaje nakon detaljпe istrage sazпao da Dulaga "imade u Ada Pazaru Jiep imetak i da dobro gospodari." Zbog toga је zak\ju~io da isti "iz okolnosti pako ~to оп hoce da proda imoviпu и Bosni svoju lezecu dade se samo zaklju~iti da оп nece da gospodari па dvije stt·ane nego jer ima nakanи ostati и Tшskoj gdje se vec od toliko godina nalazi te је i podanikoш turskim hoce da ima svoje gospodat·stvo oko sebe da ga nadgledati moze." Medutiш, Ьilo је i slи~ajeva и kojimaje cijela imovina prodavana prije iseljenja. Tako su rasipnicima proglaseni IЬt-ahim, Huseiп, Salih i Hasan Cehic iz Bosaпske DuЬice. Braca su, prema izjavama svjedoka, po~ela н augиstu 1896. godiпe "rasprodavati zajedni~ku imov­inu pokakvu cijenu namjeravajиc da se odsele u Turskи bez da Ьi imali izselidbeni list." Na­kon toga је njihova "rodЬina i vi~e gradjana zatrazila da se sva daljnja prodaja zemljista ispod vrijednosti obustavi barem tako dugo dok ne stigne CehiCima izselidbeni list." Smatrajuci da ,.ako istoga neЬidne ne samo Cehici nego i njihove :Zene i djeca sasvim se upropastiti mogu." Vec u decembru sudje tako i postupio i proglasio ih rasipn..icima "dok im ne dode izselidЬeni

list tim dode slobodna је prodaja njihovih nekretnina." pisalo је u ilamu. ABiH, VSS, Е, V-5· 37, kutija br. 81, 1896178, V-5-36, kut~a br. 78, 1896/3, Sarajevski list, br. 129,28.10.1896. 29 Godine 1903. Hajrija Coranbegic optuzila је muza Hasana Coranbegica da је rasipnik u ciljи doblvanja razvoda braka. Medutim, kada је on proglaseп rasipnikoш i оп а ти postav· ljena za tutora, Hajrija је odнstala od razvoda i izjavila kako ona "s njime danas lijepo i u slozi zivi". Gjиllianuma Sarac је optнzila brata dз је rasipnik. Nakon saslusanja Ьilo је jasno da је ona to иradila zato sto јој оп nije prodao imaпje za 6000 kruna koliko је nиdila, iako је isto vrijedilo dиplo vik Vidi: ABiH, VSS, В, V-5-13, kutija br. 24, 1903/21, Е 1911/ 14 30 Prilikom dопоsепја odlнke sud Ьi naglasavao da је "valjanim preslu~anim gradjanima" odluka doneseпa. Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5-31, kutija br. 70, 1893/9

88

Напа Younis, Rasipnistvo и p1·aksi .fel'ijatskih sudova u Bosni i Hucegovini od 1878. do /914. godine Prilo=i. 44, Sarnjevo, 2015, str. 81-104.

ko detaljnih istraga zloнpotrebe su se desavale, ne samo od straпe podпosilaca za­htjeva i svjedoka пеgо i kadija. 31

Poseban problem predstavljale sн promjeпe u svakodпevпom zivotu koje su uprazпjavale mlade osobe, пjihov пасiп zivota Ьiо је iz ugla starijih cesto bez razlo­ga пemoralan.32 Koliko је ovaj problem Ьiо prisutaп i bez da је zavrsavao па sudu ukazuju privatna pisma. Jedno takvo nalazi se u zbii"ci pшodice Bakarevic. U пje­mu Abdulselam odgovara па optuzbe i ,,veoma ostre ороmепе" i " Uagu" svom daid­zi kojeg oslovljava sa dragi hadZija. Naime, пjegov daidZa. lladzi Mнstafa је пjemu ostavio pismo u kojem ga је optнzio da se "lola". Takoder је naveo da sн, kada је preuzeo нpravljaпje svojim imetkom, svjedoci пaveli da оп "пikakve ht·dzavostiпe пета." Оп daUe pita ,Jeli te sraш sad svoje svjedoke rezil uciпiti?" Iz pisma se јаsпо vidi daje пјеgа daidza optuzio "da se lolo" i to potki·epljuje time sto је jedпu пос Ьiо u "mehaпi i lю·mu cinio" а da је kuci dosao јеdпе посi u 21 sat.33 Те dvUe stvari sma­trao је da su dovoljne i zaprijetio ffitl da се ukoliko se jos пesto tako poпovi оп pri­javiti пјеgа kadiji i sebe postaviti za tutora i нpravitelja njegovim imetkom. Abduse­Jam је na pismo odgovorio пaredпi dап, а u prvoj је recenici potencirao da shvata da ga оп takvim pismoш "strasi kao sto se maleпo dijete pla5i." Оп kako bi se opravdao odmah пароmiпје osпovne stvat·i zbog kojih se osoba mogla optuziti kao rasipnik i pise "Jesam li se ikomu zaduzio, jesam 1i sto prodao bez kakve cijeпe-jesam li паро­kоп ista upгopastio. Ne." Dalje пastavlja "То zato sto sam se zadrzao u kafani н raz­govoru sa svojim kolegama ili u сitапјн поviпа. То ako kadija zeli za to proglasava­ti ljude ро Sarajevu rasipnicima, zaista песе imati kada ni jesti od posla ... "34 Ovo pi­smo jasno otk1·iva koliko је ovo pitaпje Ьilo prisutпo i koliko је uticalo па odnose ne

31 Najcesce zloupotrebe uotljive su od strane osobe, ili vise njih, koje podnose rnoiЬu da se пеkо proglasi rasipnikom. Kadaje rijet о kadijarna analiza grade ukazuje daje kadija suklad­пo svojoj procjeni traiio dodatna svjedotenja ili se zadovoljavao predlozenim svjedocirna, sto је Ьilo u odredenirn slutajevima predmet za!Ьi па njih i optuzbi о zloputrebl njihovog polozaja. Tako је godine 1883. Љrahiш Kapetanovic optuzio kadiju u Kostajnici, Mustafa ef., da је primio "risvet" mito zbog kojeg ga је па zahtjev njegove majke Ра~е proglasio rasipпikom . Kako Ы se kadija oslobodio svake sumnje, 16 uglednih osoba iz Kostajnice se potpisalo tvrdeci da Љrahim pise neistine i da је kadija posteп. Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5-21 а, kutija br. 44, 1883/27. 32 Najtesce su svjedoci, kom~ije i rodblпa, tvt'dili daje doticna osoba нakon sto је proglaseпa punodobnom postajala "kartas". То im је bilo dovoljtю da ga smatraju "raspikucotn." Vidi: АВiН, VSS, Е, V-5-41, kutija br. 88, 1898/48, Е, V-5-45, kutija br. 93, 1900/31. 33 Нistorijski arhiv Sarajevo, ZЬirke i fondovi па orijentalпim jezicima, Porodicni fondovi, Bakarevic, kнtija br. 3, korespodeнcija iпv.br. 13, pisшo od 15.11.1891. 34 Isto.

89

Hana Youпis, Rasipnistvo и p1·aksi se1·ijatskih sudova 11 Bosni i l1e1·cegovini od 1878. do !914. godine P,·i/ozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81- Ј 04.

samo unutar porodice nego i Sire, ali u isto vrijeme ukazuju na osjeЩivost problema, posebno jer ga је svaka osoba tumacila iz licпe perspektive. Jpak, neophodno је na­glasiti da su prijave rasipnistva zbog ,,nemoralпog zivota" blvale odЬijene ukoliko nije Ьilo dokaza da isti zbog toga rasipa svoj imetak.35

Analiza pojedinacnil1 slucajeva ukazuje da је najva:Znije pitanje, ukoliko osoba zvanicno Ьнdе proglasena rasipnikom,Ьilo ko ее Ьiti skrbnik? Опо sto је veoma vaz­no istaknuti jeste da se zakonska od1·edba о postavljaпju tutora ili skrbnika od strane пajblize rodЬine cesto nije postivala te da sн skt·bnici ili tutori nekad upropastavali imovinu koja im је povjerena.

Skrbnik ili tutor koji nije bio clan poгodice za preuzimanje odgovornosti nad t·a­sipnikom i upravljanje njegovom imovinom kao motiv uglavnomje iшао mateгijal­Пll korist.36 Pojedini slucajevi нkazuju da skrbnik nekad nije Ьiо u stanju kompletпu imovinu voditi niti daje bio sposoban sastaviti godisnji obracun svih prihoda.~7 ln­

teresantno је da sud nije ovakve skrbnike rjesavao dttznosti, ukoliko sн oni okarak-

зs U jedпom od pokиsaja pгoglasenja rasipnikom momka koji је prema svjedocima bio "t·a­skalasen" kadija је jasno и dopisи napisao da "ne moze Ьiti иzюkom skibnistva nemoralan zivot, llego I"ЗSipпost". ABiH, VSS, Е, V-5-23, kutija br.52, 1889/18. 36 Smai!Ьeg Kapetanovic је pokusavao promijeniti skrbnika pttnih 10 godiпa, dok se Нашzа Кlempic zalio и ime svog оса па njegovog skrbnika tri godiпe, nakoп ~ega је kadija trazio da se on, kao najblizi rod, irnenиje tutorom "da se vise Zэ!Ье prestantt pisat." Isti vreшeвski

period zalila se Nш-а Ceric. Njen suprнg Mнstafabeg Ceric iz Bosanske Kostajnice proglasen је rasipnikom 13.03.1890. godine na osnovtl njenog zaћtjeva. Za skrbnika mн је postavljen Meho Peћlic, kojije razrije~eп iste dнfuosti 03.07.1893, па zal1tjev Mt1stafabega. Na пjegovo mjesto imenovan је Muhareш Mulalic, а Hadzi Osman Topic пadgledatelj skrbnika. Iako se Nura falila na ovu odlнku jer је Topic "trecinи od kmeta koju је kupio нzimao seЬi" sud nije sшatrao potrebnim da шiјепја svoju odluku, sta vise о zaiЬi је obavijestio istog. Prema navodima Nнre, Topic је nagovorio пjenog brata Muћu Мешiса da se dogovori sa kadijoш i da пјеgа postave tпtorom njeaoj malodobnoj djeci. Iako је Nt1ra zahtjevala da se za tutora i suprugu i djeci stavi пјеn svekar Mt~ho Ceric, kod kojeg је ona sa djecom i zivjela, sud је Memica iщenovao na to mjesto. Kadija nije vodio racнna о tome sto је Muho Мешiс u ~ar~iji Ьiо poznat kao rasipnik koji је imovinu svojih roditelja kompletnu potrosio, niti ~to је пjegova porodica vodila protiv njega sudski postupak 6 godina, na povjerenjtt!lJU је dao iшoviпu malodobne djece. lstu za!Ьu нputio је vi~e puta i brat rasipnika Mustafabega. Vrhov­ni serijatski sнd је пakon pregleda svЉ spisa tek 05.09.1893. zaklju~io da је zal1tjev Nше Ceric i njenog djevera ispravan, te nalozio da kotarski serijatski sнd hitno izvijesti "tuziteljicu da је јој se prituZЬa rjesava." АВiН, VSS, Е, V-5-31, kutija br. 71, 1893/34, Е, V-5-36, kutija br. 78, 1896/4, Е, V-5-49, kuЩa br. 99, 1902/49. 37 U jednom slнсајп na za!Ьu skrbпika koji nije predavao finansijske izvjestaje, sud је kao razlog napisao da skrbnik "Arifuodzic jeste po~ten ali s\abo pise р а zato jeste malo problem"

90

Нап а Youпis, Rasipnistvo и praksi .Se1·ijatskil1 sudova 11 Bosni i Hercegovini od 1878. do Ј 9 Ј 4. godine Prilo::i. 44, Sarajevo, 2015. str. 81-104.

teгisaпi kao po.~teni. Godisnji racнn se пaknadtю pokusavao rijesiti.38 Takoder је ne­ophodno napomenuti da је Ьilo slucajeva u kojima niko nije htio нzeti tutorstvo ili skrbnistvo nad rasipnikoш.39

Proglasenje rasipnikom nije imalo rok i ukoliko Ьi rasipnik zelio da mu se imo­vina vrati mogao је podnijeti zahtjev kadiji koji Ьi ispitao da li је osoba prestala sa "dovodjenjem u propast svoje imoviпe.щo Ukoliko Ьi dokazao da jeste, sud bi tako­det· javno obznanio da doticna osoba prema odluci suda sama raspolaze svojim imet­kom. Ovakvi slucajevi su rUetki, ali ipak pt·isutni.41 Kako se шоgао osloboditi odlu­ke, tako је mogao ponovno Ьiti stavljen pod skгbnistvo zbog rasipпistva.42 Gt·ada ta­koder ukazuje da ni staюsna dob nije Ьila presudna, tako da rasipnika ima odmal1 na­kon sto su proglaseni punodobnim ра sve do oпih sa pieko 70 godina.

Da Ьi osoba Ьila 1-asipnik nuzno је Ьilo da ima zнatnu imovinu, te su stoga po­rodice koje se spominju u dokumentima, uglavnom, bogate i ugledne porodice koje

uz obrazlozenje da su skrbnistvo nudili ocu rasipnika, ali da он nije htio preнzeti isto. ABiH, VSS, Е, V-5-36, kutija br. 78, 1896/24. 38 Isto. 39 Kada је ЉгаћimЬеg Salihbegovic iz Bijeljine u junu 1897. godine proglasen rasipпikom, пiko nije htio preuzeti skrbnistvo nad njim. Kadijaje uz sve napore uspio nagovoriti Jozefa Bajora. Na Zз!Ьu IЬrahimbega zasto mu se imenovao skrbnik nemusliman kadUaje pismeno odgovorio "niko drugi nije htio se prihvatiti skrbnistva а posto је Bajor pravedan i umjeren postavljen је dok se ne паdе neko drugi od muslimana ko bi preuzeo skrbnistvo." ABiH, VSS, Е, V-5-38, kutija br. 83, 1897/22. 40 U zakonuje pisa1o "Kada se ograni~eni t-asipnik popravi, sud се dokinuti njegovo ograni­~enje." Medie/le i ahkjami serije, ~1. 996-997, 302. 41 Ponovпo samostalпo upravljanje imetkom i oslobadanje od hadira ostvarili su LebiЬ Kajtaz 1895, SaiЉ Drakovac 1897, i Dzafer beg Kapetanovic 1898. godiпe. Medtttim, bilo је slu~ajeva, kao sto је Emin Turhanija, koji је do~ao u sttd "sa nekakvim nepovjerUivim svjedocima da dokaze svoj popravak ali posto ga sttd роzпаје nije mu moiЬu ni primit htio." Sarajevski list, br. 60, 22.05.1898, 5, br. 116,01.10.1897, 4, br. 108, 1.09.1898, 4: АВiН,

VSS, Е, V-5-35, kutija br. 77, 1895/1 8. 42 Takav је slu~aj Mehage Zige koji је nakoп sto se oslobodio skrbпistva Lt "kratkom roktt" potrosio 1600 forinti. Njegovi rodaci, ukнpno njih 16, su se odvojeno zalili па njegovo ponasanje, а па sudtt kao svjedoci su bili njegov brat IЬrahim Ziga i пjegov punac Н. Mн­hamedaga Kumasin. Ponovna procedшa proglaseпja rasipnikom pokrenuta је 12.03. 1 892., а ро drнgi put proglasen је rasipнikom 04.08.1892. godine. Na ponovпo pokretaпje postupka oslobadaпja od "hadua" Mehaga se odluCio 191 З. godine. Vidi: АВiН, VSS, Е, V-5-31, ku­tija br. 68, 1892/42, Е, V-5-64, kнtUa br. 129, 1913/27.

91

Hana Youпis. RasipniStvo 11 praksi serijatskill sudova 11 Bosni i Heгcegovini od 1878. do 1914. godine Prilozi, 44, Sarajevo. 2015, str. 81 -1 04.

su stoljecima sticale bogatstvo.43 Nazalost, odredeni broj slucajeva koji su se vodi­li na Vrhovnom set·ijatskom sudu nije sacuvaп, ostao је jedino omot koji ukazuje ла osnovne podatke.44

Radi bolje ilustracije navest cemo hronoloski pet karaktet·isticnih slнcajeva kao p!"imjera rasipnistva.Svaki od njih ukazuje na kompleksnost ovog proЫema u sva. kodnevnom zivotu. Tako prvi slucaj kroz pricнAvdage Љrisagica opisuje znatan broj оnЉ koji su odmaћ nakon proglasenja punodobnim doЬivali skrbnike zbog rasipnis­tva i nacina zivota, ali i zlottpotrebe samih tнtога. Slucaj Aise Dizdaг specifican је iz vise razloga. Ona је рогеd toga sto је imala preko 70 godina kada је proglasena ra­sipnicom, ipak Uspje}a SVtl imovinu ра cak i kucu U kojoj је zivjeJa rasprodati ј ПО·

vac potrositi. K1·oz treci pt·imjer i slucaj Fehimbega Alibegovica, pored ostalog, ista­knнta је zloupotreba upгavljanja supruginiш imetkom. Naгedпi slucaj Mehage Nu­manbegovica slikovito opisuje koliko su licne razmirice, ljubomora i пesp01·azumi iшali uplita u оvн proЬlematiku. Da su kadije Ьile svjesne licnih interesa u pokreta­nju ovakvih parnica najbolje ilustruje posljednji slucaj Alijage ZlatюЋ koji је oslo­boden optuZЬe za rasipnistvo.

43 Jedna od лajvecih sutna koja se spoшinje u dokuшentiшa Vrhovлog ~erijatskog suda vezaлih za rasipnШvo, odnosi se ла poZ11atu porodicu Fadilp~ic, tacnije ла bracu Salih­bega i FadiiЬega Fadilpa~ice. Oni su progla~eni rasipniciшa u шartu 1909. godine, а suma za koju sн oni optuzeni da su potro~ili u "raskala~etюю zivoh1 te zbog ve1ikog rasipnistva i prekoщjenюg tro~ka" imosila је 400.000 kruпa! Svjedoci su smatrali da se пjihov ,,imetak i ugled пjilюva zvanja ocuva, nuzпo је da se isti pod lшdП stave." Као skrbnik postavljen im је Halid beg Hrasnica. Medutim, braca sн se zalila na tн odluku, prvo sн tvrdili da лisu rasipnici te da sн potrosili samo 297.000 kruna i to zbog poslova u koje su нlagali, а koji su propali. Medutim, gradanski sпd је poslao dopis da se kod njil1 vodi nekoliko pamica protiv istЉ zbog dugova te da се najvjerovatnije Ьiti osudeni. Nakon toga је Zэ!Ьu napisala njilюva mаша Nurillaпшna, kојн su i oni predlagali za tutoricu. Ona је izjavila svoju spremnost ne sашо da preuzme tнtorstvo nad imovinom svojih sinova, nego da im uz osigнranje posudi 100.000 kпша. Takoder је пavela da је HaJid beg Нrasnica "straлac sa kojiш im se interesi kose." Kadijaje u maju 1909. godine uzev~i u obzir sve izjave, braci ipak ostavio Halid bega Hrasnicu kao skrbнika uz obrazlozenje da se "od njeg nije na~ao nikakav llijanetlнk." Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5-62, kutija br.l25, 1909/12. 44 Oko 70 slucajeva ima sacuvan sanю omot bez ijedнog spisa. Vidi: АВiН, VSS, Е, V-5-38, kutija br. 83, 1897/33, Е, V-5-39, kutija br. 84, 1897/52, Е, V-5-39, kutija br. 84, 1897/56, Е, V-5-40, kнtija br. 86, 1898/28, Е, V-5-40, kнtija br. 86, 1898/32, Е; V- 5-40, kt1tija br. 86, 1898/41 , Е, V-5-41, kнtija br. 88, 1898/49, Е, V-5-43, kнtija br. 90, 1899/44, Е, V-5-43, kutija br. 90, 1899/53, Е, V-5-43, kнtija br. 90, 1899/68 itd.

92

Hana Younjs, Rasipnistvo и p1·aksi .faijatskil1 sudova u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1914. godine P,·ilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104.

Slucaj 1

Avdaga Љrisagic, Banja Luka

Godiпe 1864. пakon sto је izgнЬio оса, Avdaga је kao maloljetnik stavljeп pod tutorstvo Fehimbega SmaiiЬegovica, пjegovog daidze, i Danijalage Љrisagica, amidze. Oni su нpravljali njegovim imetkom sve dok оп пiје proglaseп pшюdob­nim i sposobпim za vodenje vlastitog imanja 1882. godine. Medнtim, 1888. godine su njih dvojica podнijeli zahtjev kadiji da se on pюglasi rasipnikom, zbog predera­rюg troseпja preиzetog imetka. Tako је Avdagiп imetak ропоvо dodijeljeв па иprav­ljanje istim tнtorima. То је исinјепо iako опi пikada пisи podnijeli obavezпi godisпji finansijski izvjestaj о staнju imovine kojom str нpravljali. Avdaga se Za!io na ovakvu odluku i паvео пjihovo zapostavljanje zakoпskЉ obaveza, medнtim, sve do 1895. godiпe пjegove zа!Ье пisи пailazile па Ьilo kakav odjek.45 Navedeпe godiпe Avdaga se obratio VIhovпom serijatskoш sudu ali i, kako u zapisпikи stoji, gradanskom su­du.46 Vrhovni serijatski sud је, иz пароmепu da za mнslimane ро pitanju skl"Ьnistva isklju6vи пadleznost imajи serijatski sudovi, zahtijevao detaljan izvjestaj od kotar­skog serijatskog sиda. Nakon toga se ispostavilo da skrbпici zaista пiso пijedпom и toku пjilюvog upravljanja tudim imetkom, to jeste punih 18 godina,dostavili izvje­staj о prihodima i rashodima imetka паd kojim Stl upravljali. Pored toga Avdaga је izjavio kako је пjegov tutor SmaiiЬegovic kada mu је postavljen za tutora "imao 14 slabih kmetova" а 1882. kada mн је tutorstvo zavrseno "imao је 250 kmetova, 40 ducana и Tesnjи i DоЬоји i 2 dиcana u Carigradu.щ7 Medutim, tнtori su tvrdili da se "prЉod prije okupacije nije mogao pobrat" te da је u kratkom periodtr kojim је Av­daga upravljao njime ostao zaduzen pt·eko 100.000 grosa koje sн oni mшali isplati­ti.Interesantno је da nisн пiti pokusali demantovati Avdagine пavode о naglom bo­gacenju i povecanjн vlastitog imetka, пеgо је to jednostavno presuceпo.Кompletna parnica se oduzila zbog stalnih za!Ьi sa оЬе strane, а 1897. godine sиdu se obt·atila Aisa Dzиlzate kojaje tvrdila dajoj jeAvdaga duzaп 1688 fшiпti i 6 kruпa.48 Pl"OЬ\em

u пaplati ovog dиga jeste Ьiо tacan datum kada је пapravljeп, s obzirom da se du-

45 Potrebno је istaCi i da је н Banja Luci dugogodi§nji kadija Ыо Mustafa ef. Jaшakovic, ali da ga је na duinosti godine 1895. шijenjao Ugljeп Sadik ef. Vec naredne 189.6. godiпe Jamakovic se vratio н ovaj kotarski §erUatski sud. Da li је to bilo povezano sa ~injenicoш da bas 1895. godine kona~no potinje rasprava о ispravnosti skrbnista nad Avdaginiш imetkom tesko је utvrditi. 46 АВiН, VSS, Е, V-5-23, kutija br.52, 1889/18. 47 Isto. 48 Nju је па sudu zastupao advokat dr. Fraнk iz Banja Luke, а Avdagu advokat А. Jal1ja. Isto.

93

Hana Youпis. Rasipnistvo и p1·aksi serijatskih sudova 11 Bosni i Hercegovini od 1878. do 1914. godine Prilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104.

govi koje Ьi osoba napravila nakon sto bi zvanicno Ьila proglasena rasipnikom nisu priznavali. Naгedne dvUe godine, dokumenti su se proslijedivali od kotarskog seri­jatskog suda u Banja Luci do Vrlюvnog serijatskog sнda u Sarajevu, а u tom prosli­jedivanju neki se vise nisu mogli ni pronaci.49 Avdaga је zvanicno pгoglasen rasipni­kom 10.03.1889. godine i za tutore su mu imenovani ponovno SmailЬegovic iz Tes­nja, а nadzornik Danijalaga iz Banja Luke, iako је i sam sud zakljucio da njihovo tu­torstvo, dokje Avdaga bio malodoban, nije "dobro vodeno." Zbog takvog zakljucka, Vrhovni serijatski sud је naknadno trazio na нvid zapisnik svjedoka, koji је prosli­jeden 28.09.1889. godine. Svi pozvani svjedoci tvrdili su da је Avdaga "sklon picu" te da је "veliki kartas." Iz izjava njegovih sedam komsija saznajemo da njegova su­pruga nije zivjela sa njim te da "on svoj cijeli dohodak od nekretnina trosi i sa pl·ij a­teljima unistava."50 [ako је Avdaga imao u posjedu pored kuce u Banja Lнci i hana ll Кlasnici, 90 cifluka zbog toga sto је ,,dan i noc pjan" njegovi prihodi nisll bili do­voljni da pokriju troskove. Shodno tome sud је smatt-ao da se Avdaga mora progla­siti rasipnikom, te ga staviti pod skrbnistvo, sto је Vrhovni serijatski sud i potvrdio.

Slucaj 2

AiSa Dizdar rod. Кrро, Mostar

U decembru 1896. godine Aliaga Dizdar se obratio kotarskom serijatskom sudu sa mo!Ьom da se njegova punica "70 godina stara" Aisa Dizdar proglasi rasipnicoш.51

U nюlЬi је napisao da је Aisa udovica, te da је imovinu koju је naslijedila od supru­ga "bez ikakve nuzde" skoro kompletnu ,,u bescjenje" rasprodala. Svoje pisanje pot­krijepio је detaUnim podacima о prodaji nekretnina za 4000 forinti koje su vrijedile 7000 forinti. Dalje је tvrdio daje kompletnн sumu " bez daje ista nabavila нzalud po­trosila." Aisa Dizdar је nakon smrti supruga Hasana zivjeJa sаша, njen sin је odselio sa porodicom u Tursku, а njena kcel'ka, ujedno i supruga Aliage, umt·la је. Na pt-vu zakazanu raspravu u kotarski serijatski sud umjesto AiSe pojavio se advokat Marin­kovic, kojeg kadija Naili ef. Uvejs nije htio saslt1sati. Kadija је insistirao da se ona licno izjasni о optuzbama. U pismenoj izjavi koju је poslala povodom tog dogadaja, Aisaje ponasanje kadije smatrala velikom uvredom i zahtijevala da se "on od vogje-

J

49 Na to ukazuje zа!Ьа Ai~e kojoj је odgovoreнo da su njeni spisi u Banja Luci, iako је нјеn zahtjev za detaljima slucaja proslijeden preko kotarskog serijatskog suda u Banja Luci, ~to znaci da nije kod нjih. Isto. 50 lsto. 51 ABiH, VSS, Е, V-5-38, kutija br. 83, 1897/7.

94

Hana Younis, RasipnШvo и praksi se1·ijatskih sudova u Bosni i Hercegovini od 1878. do 19/./. g odine Pl'ilozi, 44, Sar:~jevo, 2015, str. 81-104.

nja moje stvari iskljuci."5~ Onaje u istoj izjavi pojasnila Y1·hovnom se•·ijatskom sudu da su u sudnici bili njeni "pl'otivnici" sa kojima је imala licne razmit·ice. I ршеd nje­nog insistiranja, dokumenti ukazuju da је izjavu dala licno, а prodaju imovine pi'av­dala је pravljenjem vakufske kuce iz koje se mogla njena avJUa vidjeti. Takoder је navela da је kupila drugu kucu, te da је novac ulozila u popravak iste. Za svog zeta је tvrdila da se"boji daja puno ne potrosim na svoje uzdrzavanje dok sam ziva ili da siпu ne pok\onim svoj imetak," cime bi se nas\jedstvo njegove djece u njenom imet­ku smanjilo.53 Sudje nakon toga pozvao njene komsije i rodbinu. Njihove izjave su Ьile skoro identicne i svi su tvrdili daje njen zet Aliaga nju molio da imovinu poklo­ni sinu kako је ne bi upropastila, da njegovoj djeci njena imovina nije potrebna jer im otac ima svoje imanje, te kako је ona skoro sve ра i kucu u kojoj zivi prodala, а novac potrosila. Na samom kraju pozvan је i vlasnik kuce za koju је Aisa tvrdila da је kupila. On је izjavio da mu је ista dala samo kaparu, da nije isplatila ostatak nov­ca, te da ро njemu pl'Odaja otpada.54 Time је fakticki Aisa u svojoj 70 godini ostala i bez krova nad glavom. Nakon ove izjave sud је proglasio rasipnicoш, а za skt·bnika јој је postavio Mustafa ef. Dizdara.55

Slucaj З

Fehimbeg AJiЬegovic, Pmjavor-56

Fehimbeg AliЬegovic, veleposjednik iz Bosanskog Kobasa, kotar Pmjavor, је u periodu od 1893- 1896. godine doЬio od Bosanskohercegovackog hipotekamog kre­ditnog zavoda ukupпo sшnu od 77000 forinti, kako Ьi namirio "lahkoumne" ugovo­re.57 Kada mu је posljednji zajam dodUeljen postavljen mu је uslov da se odrekne upravljanja imetkoш, te da isti prepusti ocu Rustembegu Alibegovicu.58 Medutim, 02.01.1897. godine stig\a је ш о Ља Zemaljskoj vladi, koju је ista proslijedila Vrlюv-

52 lsto. 53 Isto. 54 Jsto. 55 Isto. 56 О Fehimbegu AliЬegovicu, kao i cije1oj A1iЬegovic porodici, detaljno vidi: HusпUa Kam­berovic, Crtice iz dru~tvenog, ekonomskog i porodi~nog zivota porodice AliЬegovi~ koncem 19. sto1jeca, u: Нistorijska f1·aganja. br.4, ltlstitut za istoriju, Sarajevo, 2009, 35-114. 57 АВiН, VSS, Е, V-5-38, kнtija br. 83, 1897/8. 58 О dosta komplikovaнom odnosu Fehimbega i njegovog оса kao i о drugim njegovim prob­lemima, vidi: Н. KamberoviC, Crtice, 86-103.

95

Hana Youпis, Rasipnistvo и pгaksi serijatskih sudova и Bosni i Hercegovini od 1878. do / 914. godi11e Prilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104.

nот serjjatskom sudu, da se fehjmbeg treba sluzbeno pt·oglasiti rasipnjkom.59 Као

1·azlog navedeno је da se "on nije prestao zaduzivati." Kako Ьi se ispitala cijela situ­acija pozvano је vise od 20 svjedoka, kao ј njegova sиршgа Aisa-Aljja hanиma Gra­dascevic. Njena izjavaje posebno vaznajet·je она pojasnila da Fehimbeg nema svog jmetka иopste te da on raspolaze, upravlja i trosj iskljucivo njen imetak. Zatim је sa­opstila sljedece: " imala sam i znanje da тој suprug na taj imetak iz kase novac pote­gao i Ьila sam time zadovoljna. Те novce sto јеsи na taj imetak иzajmite, nUesu lah­kounшo potrosene nego potrosene tim nacinom najprije zarad vinograda i potrebite zgrade te i kuce i drиge stanove die\om novo sagiadjene, prikиpUene su zemlje ttz zemlje и Kobasu, sagradjene Stl nova kuca i gospodarstvene staje н Кladarima te tro­seno је za udaje nase kceri. Racнn taj jest meni moj suprug sastavio i evo ga predla­zem i molim da se isti ako zatreba ро vjestacima na istinitost izpita. Stoga molim da slavni Serijatski sud нvid iti moze da te njegove nisu lahkoнmnim nacinom napravite i ako bi тој suprug laћkoumno sada svojim imetkom raspo\ozio i tako rasipnik Ьiо Ьila Ьiја prva koja Ьi pi"otiv njemu shodne kшake ucinilajer Ьi onda ija ро time tro­sila i ја misliш ako sam ја koja sаш mu sav taj imetak dala i иpravu njemu povjeri­la da se sigurno taki rasipnik nije ј da to sve potvora i ћazumluk."60 Sнd se nije za. dovoljio ovakvom izjavom nego је pozvao druge svjedoke, komsiluk, prijatelje i po­znanike. Oni sи, нglavnom svi posvjedocili daje Fehimbeg nakon sto је imetak pre­dao осн na upravu gotovo prestao izlaziti iz kисе, te da је potpisao ugovor sa ocem ро kojem mu pripada 250 forinti mjesecno za troskove. Jedan od komsija Salko Ha­sicic, spomenuo је sljedece: "samo sam cuo ро kucama, da u godini 1895. s neka­kvom curom iz Robusa и sumi Matajci пesto posla imao, nije tu stvar Ьila pred su­dom rjesita samo se govorilo, da ga to skupo stalo. То sve Ьi ali dokazati nemogu јег nisam to vidio nego samo slusao i nijemi vise na umu od kојЉ osoba sam сuо.щ1

Dokje Sulejmanbeg Kapetanovic izjavio kako је njemu "Fehimbegovo stanje dobro poznato" te da је Ьiо duzan "Kafaju i Goefmgerи" a\i da је to njegov otac sve ispla­tio. Dalje је dodao da on ne zna da Fehimbeg ,,kome dragocjenosti kupuje ne znam da on na svoju osobtt vise trosi ne znam da od koga novac trosio ili uzajmio ni to ne­zпam. Na dalje nije meni poznato da Ьi Feћimbeg sa kojim zenskim obcio i njima dragocjenosti kнpio."62 Као svjedok Ьiо је pozvan i Pavao Kalaj kojem је FehimЬeg isplatio 300 forinti, zbog duga za vinograd kojije pokusavao napraviti. Onje potvr· dio daje doЬio novac iako је posao koji su tl"ebali zajedni~ki voditi potpuno propao.

59 Isto. 60 Isto. 6 1 lsto. 62 Isto.

96

Напа Younis, Rasipnistvo и p1·aksi serijatskih sudova и Bosni i Hercegovini od Ј 878. do 1914. godine Prilozi, 44, Sarajevo, 2015. str. 81-104.

1 Selimbeg Halilovic је izjavio da on ne zna da је Fehimbeg rasipnik i jos dodao "da је on toliki rasipnik culo Ьi se i znalo u Robusi."63 Kompletno ispitivanje је zavr­serю 12.04. i prema iskazima se nije moglo utvrditi daje Fehimbeg zaista rasipnik. Kadija se nije zadovoljio ovakvim izjavama, раје pokrenuo tajno ispitivanje koje је povjerio kotarskom predsjedniku Paulicu. lsti је nakon 1 О dana, tacnije 17.11.1897. godine pismeno izvjestio serijatski sudo podacima koje је prikupio. u detaljnom iz­vjestaju pisalo је kako su saznali povjerlji\10 da је Fehimbeg nastojao sebl priЬavi­ti novac od Srpske banke u Zagrebu i od Hrvatske eskomptne banke. Medutim, ove su banke bile upozпate daje njegov otac preuzeo upravu imetkom te su mu "veresi­ju uskratili." Dalje је pisalo da to ocito nije zaustavilo Fehimbega koji је "u proslom Jjetu ipak uspio sebl od privatnih stranaka nekoliko stotina forinti da pozajmi, tako је pre kratko vrijeme pozajmio od gostionicara Pavla Kallazya iz Bosanskog Kobasa 350 fог. od svojeg vinogradara Andrije 250 for. od jedne privatпe stranke iz Pntjavo­ra 300 for. Ovaj novac је trebao njemu za podmirenje nekog mjenjicnog duga. Na­dalje sam saznao," pise Paulic,"da је Fehimbeg pozajmio vise stotina forinti od izra­eliCana iz Slavonskog Kobasa nekakvog Goldfingera. Goldfinge1· se veli da lihvari i Fehimbegom. U jednom drustvu izjavio је Goldfinger da kada Ьi on imao samo 10000 for. drugo nista radio neЬi vec Ьi novac Fehimbegu pozajmljivo i da Ьi kod toga posla gospodski zivjeti mogao. Takoder se prica da је duzan bjeljinskoj stedi­onici na akcepte svojega zeta Osmanbega PasiCa iz Bjeljine ali nije и stanju istinost potvгditi." On dalje zakljucuje "da Fehimbeg toliko novca treba nije nikakvo cudo, јег је on rasipnik, razmetalac, podvreen strastima koje ga skupo stoje, on drzi ljubav­nicu jednu ciganku u Kobasu, kojoj najfinija odjela i skupocjene dragocjenosti ku­povati оЬiсаје i kupuje nadalje nepotrebne stvari i dragocjenosti te ih vec za kratko vrijeme iza kako ih se је zasitio za 1/3 ili pak i za '!.! kupovne cjene prodaje."64 Ovaj dopis је Ыо kljucni da kadija Omerhodzic Mehmed Fellimbega p1·oglasi rasipnikom.

Slucaj 4

Mehaga Н. Numanbegovic, Tesanj

Godine 1900. pred kadiju Cirkinagic Ali-Rizu stiglaje moiЬa Нifze sina Мећа­gе Н. Numanbegovica da se isti proglasi rasipnikom, kako је Mehaga tv1·dio zato sto ga mrzi i iz ielje da ти se osveti i ponizi ga. Sam Mel1aga Vrhovnom serijatskom suduje ispricao cijeli svoj zivot, u zelji da im objasni kako se pojam rasipnistva cesto

63 Isto. 64 Isto.

97

Hana Youлis, Rasipnistvo и praksi serijatskih .шdava rt Bosni i Hercegovini od 1878. do 19 Ј 4. godine P,·i!ozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104. '

koristi iz pogresnih razloga i kako ga bilo ko moze iskorisiti za vlastittl korist.65 0 11

је posebno naglasio da se rasipnicjma proglasavaju "u onakovim slucajevima gdje nema zakonskih preduslova ј gdje nema one prijeke nuzde, da se jedna samosvoj. na sto vise i ugledna osoba toli jako ogranjci i stegne u njezinom vlastnjckoш pra­vu glede raspolaganja svojim imetkom." Onje proglaseпje rasjpnikom zajednu oso­bu izjednacio sa smrti napisavsi "posUedica ucini doticnog gradjanina upravo mr: tvim и svakom pravcu nesposobnim ne samo za sve gi"ane gospodarstvenog zivota nego jos i prezirnime za svaki drиstveni odnosaj ."А onda је napomenиo i koliko је takvo javno proglasenje sramotno "ovaj koji је pod skrbnistvo stavljen о njegovom bivsem иgledu о njegovoj casti za koju svaki covjek zivi о njegovu obrazu kako na­rod vrijednost jednog gradjanina н drustvu oznacиje nemoze vise biti govora sve te vrline koje rese ј kite jednн osobu и drustvu nisti kшatela jednim mahom i oduzme svakj smjsao za boljj zivot, svaku nadи za njegov napredak i svaku amЬicUu u nje­govoj buducnosti kao i voljи za rad i zanimanje."On dalje pise kako је prema njego­vom misljenjи prekomjemo trosenje kojim se imetak unistava zapravo dusevna bo­lest "иsljed koje rasjpлjkи manjka jasna i dusevna provedba о imovinskoj vrijedno­sti ... " nakon cega istjce kako se u mnogim slиcajevima u praksi pokazalo da "serijat­ski sиd u okupiranim zemljama ne drze gdje istaknute zakonskog propisa ili ga pra­vo пе shvacaju glede njegove va2nosti" kao ј to da sudsko osoЬlje пе uvida koliko stt "pogubne i kobne posljedjce kuratele."Mehagaje takoder smatrao daje рюЫеm ovih presuda i to sto sи donosene па osnovu svjedoka cija је vjerodostojnost upjtna i koji sи oЬicno imali odredenи korist ukoliko Ьi se dotjcnj proglasio rasjpnjkom. 66 А

zatimje dosao do najva2nijeg razloga zbog kojegje on proglasen t"aspinikom· pica. То је opisao na sljed~ci nacin "Cesto риtа se је dogodilo da se neko od muhamedana­ca propije iz razloga kakove dusevne depresije koje nom1alno stanje oЬicno ne traje dugo, nego ostavi cesto puta za posljedicu da doticna osoba ро пeku нmjerenu mje­•·u redovito od alkoho\icnog pica uzjva na koju se lako obikne da је nemoze propu­stitj пi koja mjera pak nije ni jzdaleka dobra da Ьi nistjla imetak ovog gradjanina. U ovakvim slucajevima osoЬito ako је vec i imetak post·ijedi se odmah nadje toboznih prUatelja koji pomoc serijatskog suda nastoje da takov skrbnika cas prije pod kurtelu da neЬi нpropastio imetak dapace dase da mu se bas jedan od takovijeh svjedoka po­stavj kuratorom njegovog imetka koji mн se вz dobru placu u njegovи ирrаvи preda­je i potpиno povjeriщ7 Nacin na koji se Mehaga obratio Vrhovnom serjjatskom sudu ·razlikuje se od ostalih za\Ьi. Onje Ьiо 50-godjsnji ugledni veleposjednik kojije dugi

65 АВiН, VSS, Е, V-5-45, kutija br. 93, 1900/33. 66 lsto. 67 lsto.

98

наnа Younis, Ra:ii]JIIisf'ю u pmksi .faijatskilz sudova 11 Bosni i He,·cego\·iнi od·/878. do 19/4. godine Prilozi. 44, Sarajevo. ;юЈ5, str. 81•104.

niz godina "kao najodli'cnija osobablo Opcinskim nacelriikoш:"Onje svoj zivot po­kusao opisati detaljno kako Ы kadija uvidio zasto је on' росео piti, ali је ujedno na­stojao ukazati na kompleksnost ovog proЬlema. Као osпovni razlog za Њ~iie_ pl·oЫe­m~ koji su ga naveli da pocne piti naveo је privatni zivot, а kao osпovnog krivca su- . prugн Haniju Pa~iic iz Gracani_ce koja ga је пakon 2 7 godina braka napustila. On је napomenuo da nije bio· zadovoljan njenim ponasanjym tokoш svih'tih ' godin.a, "niti seje u onoj cudorednosti i zenskoj stidljivosti rz.nala ponasati lшko to dolikuje i kako iziskava od jedne ugledne blшume damske gospoje, niti .se=krila·kakb propisi serija­ta zahtjevajн", niti је Ь'iо zadovoljan пjenim odnosom ргеmа njegovoj staroj majci, ali daje trpio sve ddk'·ga ona .sama'),prije -vise od tlva mjeseca nije пapustila.щ8 Me­aнtim, prije nje napustila su .ga i пjih0va dYa sina, Нifzo24 godiиe i Ntiman od 16 godina. Mehaga је zapisao: "Ја sam· nastojao da bih оvн dvojicu ро mogucnosti cim 1

bolje н skblama izobra~i-o ovi su se·tome protivili i usUed ove тој е пajvise zel}e sн .

оЬа na mene zamrzШ1 kao da sam."im neprijatelj. Hi&o se odao pijanstvu postao је skita:lica bez zanimanja i bez zanata: i samo rovari protiv mene"i ocrnjuje mene pred svjetom da samja koji nerzпarшmojim imetk•om upravljati te da mеве treba pod skrb­nistvo staviti\ Sin NLimaн' takoder voli kod tudjina Hasanbega Dautbegovica н Do­boj sltiziti negoli ро mojoj ocinskoj zapovijedi шskblu· ici.· Nu nista bolja nije Ьila ni njihova majka moja supruga Hanija",ш zavrsio је njihovo opisivanje Me.haga.Nakon ovakvog uvoda napisao је "ovakav nestl!@SatгoЬiteljski zivot рtш ogranicenja i jada natjerao me је te -sam pred 3 godine prvi put росео pit rakijн, na.nikada -pt·eko mje­re, nego samo moju zvaruu,"gidu'' tj najvise 'l2 oke kroz 24 satamelike rakije sljiNice, i td u vecer kЬd moje kuce, niposto u javnim lokalima. Nikada' nisam Ьiо pijan·niti toliko da neЬi ,znae.sta radim,samo.ova kolidina djeluje na men~· utФliko da ше ш)i­niJdobru ceifu ..... odmah iza toga idem spavat i sutra.da sam posve dobюraspolozen i za rad sposoban. То је sve moje рi6е.що Onje za- samп· prijavu njega kao rasipnika pored n.ajstarijeg sina optuzio Bega Н.: Mujagica iz Doboja koji ga је naslijedio na ' mjestu nacelnika. Njegцje opisao kao svog "velikog neprijatelja zbog nekih oЬitelj­skih zavjerica." Sam Mehaga iznio је i kompletnu vrijednost svoje imovine, od koje је imao go.disnji prihod od 6000 kпша. BriznaG је da ј е digao lю:di'h od 14000 kru~ na da Ьi napiЋvio kuau н istoj vrUednosti, koju "izuzetn0 dobro rentira".71 Medutim, "nepredvidljiva nesreca" b'ez iklakve njegove krivnje ili nepaznje koja gaje zadesilaj а koju su njegovi neprijatelji iskoгistiliЉio је guЬitakшjenice od 5600Jor. Kadija ga

68 Isto. 69 Isto. 70 Isto. 11 Isto.

99

Нала Youпis, RasipniSfvo 11 p1·aksi se1·ijatskilr sudova 11 Bosni i He1·cego~·ini od 1878. do Ј 914. god;~ Pri/ozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 8 Ј -1 04.

је nakon saslusanja osarп svjedoka proglasio rasipnikom i jednog od njih Mehme da Alicehajica sa platom od 450 for. stavio za, skrbnika. Pored svega toga Mehaga se.zalio kako је о odluci-ilamu daje proglasen zvanicno rasipnikom saznao sЉcaj!trJ kada је telal u carsiji to oglasavao.72 Da to nije Ьilo tacno ukazнje njegova zа!Ьа ~ 28.12.1900. upucena Zemaljskoj vladi na rjesenje da.je proglasen rasipnikom, а: Z\•a.

nicna objava se desila u januaru 1901. godine. 73 Mehaga је tt l.aiЬi Zemaljskoj vla(jJ napisao kako је proglasen rasipnikom zato sto је "neki dio svojih nekretnina proda~ u svrhu, da kвpovinom podmiri neke tekuce dugove." Medutim, Vrhovni S:el"ljatsk1 sud је tt zakljucku naveo da је Mehaga "odan picu" te da је ne sanю prodao svoju imovinu nego i kredit digao, а da је kada nш se odЬiju tгoskovi koje је naveo ostato: 33700 kruna koje је "rasuo bez koristi." Sнd је takoder naveo kako su svi svjedoci jasno potvrdili da on pije, ali i da "prema. oЬiteUi nemilosrdno postupa i tuce ih, k jim нzrokom sн drugim osobama ш kucн роЬјес i nastanitj se.morali." То је Ьilo do­voljno da se. Mehagina zalЬa odbtie, а iJam о hadiru potvrdi.74

Slucaj 5

Alijaga Zlatar, Sarajevo

Mujaga ZlataJ i njegov brat AJjjag;:t su nakoп smrti njilюvog оса Abdage ј ma· ke НаЬiЬа hanume naslijedili znatan imetak u Sarajevu ј okolini75 Nakon podje Је imovine braca su se dva puta zajedno obгatjla Vrhovnoш serijatskoш sudu: pr; put пdruzeno protiv odvjetnika Filipovj6a, а dntgi put је Mujaga podnio шо\Ьu se АНјаgа proglasi rasjpnikom. 76 Mujaga је 17. ј н Ја 1902. godine podnio пю\Ьu

72 Zvanit11a objava data је "па sveopce znanje··· putem Sar·ajevskog lista Ј 8. januara ~901 godine. Vidi: Sш·ajevski list, br.07. 18.01.1901, 4. 73 ABiH, VSS, Е, V-5-45, kutija br. 93, 1900/33. 74 Isto. 75 Dio ovog imetka pripao је i пjihovoj sestri Hasпiji udatoj Soto. 76 U prvom slutaju је advokat Filipovic, kao vasimuhtar ostaviпe iza оса im Avdage Zl tara, insistirao da se prema пjegovom pismeпom vasijetu i па osrюvu ciljano ostavljenJ 500 fo1inti, po~aUe bedelihadzdz. Filipovic је рннih Ј О godina паkо11 smrti пjihovog о pokrenuo ovaj postнpak јег је smatrao da su опi odluCili to da "zata~kaju", dogovorio sa ~ejh Eminoш iz Mekke, koji је 1894. godiнe do~ao u Sarajevo kako Ьi пагеdnе godl obavio bcdelihadz. Mujaga i Avdaga Sll iлsistirali da sud пjima dozvoli da izaberн ko се' ь·

bedel na пjihovog оса. Medutim, sнdje smatrao da su njih dvoj ica ima!i 10 godina, te da tom periodu пisu пi poku~ali proнaCi 11ekoga ko Ьi isptшio zeUtt пjihovog ralunetJl оса, te · presudio u korist Filipovica. Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5~35, kutija br. 77, 1895/5.

100

Напа Youпis, Rasipnistvo и praksi se1·ijatski!J sudova и Bosni i Het-cegovini od 1878. do 19 Ј 4. godine Pri/ozi, 44, Sa1-njevo, 2015. str. 81-104.

dao izjavu u kojoj је tvrdio da је njegov brat, koji zivi н Svt-akinoш selu, "neozenit i da zivi sa nekom Marijom." On је dalje naveo kako је njegov brat prodao dio svo­je imovine, podigao zajam iz Вапkе, а da je"sve novce upropastio u pjanstvu i dru­gim bezposlicama. "Na kraju је naveo i nepokretпu imovinu koju on jos uvijek po­sjeduje i to "пekretnine u Docu, Kijevu, G. Bнtmiru kot. Sarajevo, Ll Visnju kot. Vi­soko i Palezu kot. Fojnica" preracunavsi da је tako njegov godisnji prihod od istill 2000 kruna. "Da пе bi шој brat Alijaga na pt·osjacki stap dosao molim da ga seri­jatski sud pod tutorstvo stavi, а za skrbnika pгedlazem Mнjagu Glogju,щ7 izjavio је Mujaga. Medutim, nakon dolaska svjedoka i samog Alije ispostavilo se da Мнјаgа nije dao tacne podatke. Novac koji је naveo kao upropascen Alijaga је potrosio na isplatu duga kojije ostao nakon smrti njihove majke НаЬiЬа hanнme, zatim na svoje Jijecenje, jer је bio tesko bolestan. Ni podatak da оп zivi sa Maiijom Bjelicom, nije bio tасап. Ona је, prema tvrdnji Alijage, zena sa dvoje djece koja radi "kao slнski­nja" kod njega vec 20 godina. Alijagaje takoder naveo da on imajos novca kod sebe koje је ostavio za ukop i kao vasijet-oporнku nakon svoje smгti u dobгotvome svr­ћe. Pozvani svjedoci su potvrdili sve sto је Alijaga rekao, s tim da sн oni naveli da је "Мнјаgа Zlataг sav svoj imetak u besposlice uпistio ра hoce i bratov." Kadijaje na­kon saslusanja svjedoka odlucio da Alijaga nije rasipnik, ali da шоrа obecati da се Marijн otpustiti iz sluZ.Ьe. 78

Analiza navedenih slucajeva ukazuje na razlicitosti, ali i zajednicke odlike н svakom pojediпacnom primjeru. Dok је н prvom Avdaga Љrisagic skoro cijeli zi­vot Ьiо pod tнtorstvom i pored toga sto su njegovi tнtori dokazaпo zapostavljali svo­ju obavezu i obogatili se bez pokrica oni su nastavili upt-avljanje nad njegoviш imet­kom. Т н је kljucnu ulogu imalo samo ponasanje Avdage kojem sн ocito pice i karta­nje Ьili vazan dio svakodnevпice. S obzirom da је to Ьilo uzaludno trosenje vreme­na i novca onje logicno i proglasen t-asipnikoш. Medutiш, sam Avdaga se пiје ni za­lio zbog toga, ОП је zа!Ье upucivao godinama zbog Joseg izbotЋ skt·bnika, sto је oci­to bilo utemeljeno. 1 pored toga, kadija nije zelio promijeniti skrbпike cime је vrijed­nost i ocнvanje Avdagiпog imaпja, za koje zbog пepгofesioпalпosti istih ljudi dok sн bili tutшi nije ni Ьilo finansijskih tacnЉ izvjestaja, bilo upitno. Drugi navedeni slu-

77 ABiH, VSS, Е, V-5-49, kutija br. 99, 1902/45. 78 Sашо cetiri mjeseca nakoп ovog rjesenja Alijaga је tt-azio da se izbrise iz ilama zahtjev da он mora otpustiti Mariju, а u dopisu је napisao da је Ьiо "pod pristiskom" kadaje pristao па to, te da оп ima "48 godiпa i imaш bolest zaduhu u takvom stepetш, dajedva нekoliko koraka se kreпem te stati moram, dakle na temeljн ovih mojih godiнa i na temeljн ove moje bolesti svako шоrа da uvidi, da ја sluskiпju receпu netrebam za koji dшgi neposteпi posao ... " Vidi: ABiH, VSS, Е, V-5-49, kнtija br. 99, 1902/48.

101

Hana Youнis, Rasipnistvo и praksi se1·ijatskih sudova 11 Bosni i Hercegovini od .1878. do 1914. god~ ћ·ilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 8 Ј- Ј 04.

са ј Aise Dizdш· nаш jasno ukazuje da starosne granice nije Ьilo u ovoj pюЬlematici Udovica kojaje izgubila kcerku i cijije sin odselio sa porodicom uspjelaje •·asproda. ti svu svoju iшоviпп i ostati bez krova nad glavom. Pitanje koje se паmесе п njen0111 slucaju jeste gdje је ona potrosila toliko novca? Njen pokusaj da optuzi zeta, kojiju је i prUavio za rasipnistvo, daje to uradio radi licne koristi nije uspio, ali ni njegov щ јој sacuva imetak, s obzirom da је ona proglasena rasipпicom nakon sto је i kucu u kojoj је zivjela izguЬila. Naredпi slucaj Fel1imbega AliЬegovica jasno ukazuje kako su nekada i komsije i rodblna i prijatelji mogli Ьiti "slijepi" pred rasipnikom. Iz do. kumenata se moze zakljuciti kako је Fehimbeg fakticki vodio dltpli zivot za koji 111

njegovi najЬ\izi nisu znali, te kako је nakon insistiranja kadije na tajnoj istrazi kom. pletna situacija postala drugacija. Ovaj slucaj је posebno vaZзn jer otvara pitanje vo. denja imetka supruge od strane muza koji se prema tradicionalnim normaшa podra. zumijevao. Interesantno је i to da је kadija zanemario sve izjave svjedoka i povjero. vao izvjestaju Paulica koji је svoje tvrdnje da је Fehimbeg rasipnik potkrijepio pre­pricavanjem.Ono sto је kljucno u ovom slucaju jeste Cinjenica је da је imetak Дј. se-Aiije Gradascevic Ыо zloupotreЬljen, а da ona u tome nije imala nikakvog udje­Ja. Slucaj Mehage Н. Numanbegovica opisuje koliko su licne nesuglasice uшttar ul.t porodice cesto Ыlе uzюkom da se vlasnik imovine optuzi za rasipnistvo. DetaUaв opis zivota Mehage јаsпо ukazuje da је Oll Ьiо obi'ЗZOVana ј ugledna osoba, sto mu је olaksavalo mogucnost inaпipulisanja. Ол је u svom dopisн izпio kompletnu anal~ zu ovog proЫema u kojem ga је jasno stavio u kontekst vremena. Interesantno је da је posebno istakao da serijatski sudovi zbog djelovanja u okupi1·aniш zeшljama kojf nisu islamske ne pridaju dovoljno pa2nje i ne uvidaju va2nost serijatskih propisa,a da је u svoj slucaj sаш pokl1sao ukljuciti Zemaljsku vladu. Njegovi iskazi su ces bili protivrjecni,a optuZЬe da se radi о licnoj osveti ciljano potencirane. I pored to sto је Mehaga "svoj imetak rasipao" vazno је istaci daje na odluku Vгlюvnog serijat skog sl!da da se ilam о hadzru potvrdi Litjecalo i njegovo ponasanje,to jest nepostiva­nje i los odnos naspram poюdice. Nш·edni primjer u kojem је zaista dokazano da · ljubomora bila osnovni motiv za pokretanje ћadira jeste slucaj Alijage Zlatara. Lj bomora njegovog brata posljednji је karakteristican slucaj u ovom radu koji ukazu· da је za proglasenje rasipnikom trebalo vise od urote јеdпе osobe. Iako Mujagi Zl taru пiје poslo za rukom da proglasi brata.гasipпikom, iskljllcivo jer је Alijaga dok zao gdje је novac potrosio, on је uspio пaaijeti Inll stetu i udaJjiti sa njegovog iman· poslugu па koju se isti ocito godinama oslanjao.

Navedeni pojedinacni slucajevi pokazuju koliko је problem t·asipnistva Ьiо р sutaп u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske okupacije i koliki је trag osta !јао na svakodnevni zivot ne samo оsоЬе koja је proglasavana rasipnikom оdпо rasipnicom, nego i njihove porodice, kao i onih sa kojima su imali bilo kakav poslo

102

Hana Younis, Rasipnistvo и p1·aksi se1·ijatskil! sudova и Bosni i He1·cegovini od 1878. do 1914. godine Prilozi. 44, Sarajevo, 20 Ј 5. str. 81-1 04.

ni ili privatni odnos. Опi takoder јаsно ukazuju koliko је Ьilo шoguce zloupotrijeЬi­ti ovaj clan zakona,cijije smisao i cilj bio zastita porodice. Pored toga, indirektпo se ukazao sukob generacija, neminovan u periodu velikih proшjena koje ne uticu samo па politicko uredenje nego se lagano infiltriraju н svakodnevпi zivot. Pt-oЬiem rasi­pnistva samo је jedan u nizu koji Ьаса tracak svjetlosti na svakodnevni zivot u Bosni i Hercegovini iz aspekta sнdskih spisa u periodн austrougarske okupacije •

PRODIGALIТY IN ТНЕ PRACТICE OF SHARIA COURTS IN BOSNIAAND HERZEGOVINAFROM 1878 ТО 1914

Summary

With the Austro-Hungarian occupation ofBosnia апd Herzegovina in 1878, everyday life changed in many ways. Changes that incurred on the level of administration l1ad fat·-reaching conseqнeпces for the everyday lives of small ordinmy реор/е. Оне ofthe proЬiems that stands out on·the accouпt of its scope in the documents of the High Sharia сошt in the period of Au­stro-Hнngarian occнpation is prodigality. The issue of prodigality was es­pecially present iн tће Muslim population and peisons who we1·e procla­imed as spendthrifts mainly belonged to esteemed and wealthy families. Even though legal acts were clear он this question, ce11ain misuses were present. This especially refers to personal disputes, jealoнsy апd misunder­standings that wеге а freqнent cause for the initiation of lawsuits and acctl­satioпs against certaiп iпdividuals who were Ыamed for dissipating and ru­ining their peгsonal prope11y. [f the accusatioп was proved tше witl1 tће l1elp of а witness, it was compulsory to ашюш1се tl1e decision about the proclamation of the spendthrift in an official paper Ьнt also Ьу а town с1·iег.

This seгved the purpose of informing everybody that all dealings with а spendthrift became iпvalid afte1· th~t day, and the goveшing of propeгty, if any1l1iнg was left of it, \vas taken tlp Ьу а guardian ог tutor named Ьу the kadi. The complexity of this issue is clearly shown through five concrete cases which l1ave been presented in tћis paper as examples to show tће va­riety, but also tl1e common featнres of all the 262 lawsuits preserved in the

103

Hana Youнis, RasipniStvo 11 praksi serijatskih sudova и Bosni i Hercegovini od 1878. do Ј 9 Ј 4. godiђe Prilozi, 44, Sarajevo, 2015, str. 81-104.

104

files of the High Shaiia сошt in Sarajevo during the pet·iod ft·om 1878 to 1914. The proЫem of spendthrifts is an extt·emely important phenomenon which left а trace not only in the everyday life ofthe person who was proc­Iaiшed as а spendthrift, but also in the lives oftheir families and those with which they l1ad апу kind of business ог private relations •

Ј