STUDIJE I MONOGRAFIJE

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Odgovorni urednik Dr Momilo Pavlovi

Ureivaki odbor Momilo Pavlovi, predsednik, Ivana Dobrivojevi, sekretar,

Momilo Isi, Predrag J. Markovi, Milan Koljanin

Recenzenti Prof. dr Andrej Mitrovi

Dr Momilo Pavlovi

Lektor Branka Kosanovi

Tehniki urednik Mladen Ackovi

ISBN 86-7403-085-8 Objavljivanje knjige pomoglo je Ministarstvo nauke i zatite

ivotne sredine Republike Srbije, Beograd

Dr Ranka Gai

Kulturni uticaji Britanije i Nemake

na beogradsku elitu 1918 1941

Beograd 2005.

5

PREDGOVOR Ovo istraivanje je zapoeto sredinom devedesetih godi-

na prolog veka, u okviru rada na doktorskoj disertaciji Britan-ski i nemaki uticaj na beogradsku elitu 19361941. Bilo je podstaknuto potrebom da se reaguje na aktuelnost nekih poja-va u savremenom drutvu, kao i u samoj istoriografiji. U sa-vremenoj epohi, na kraju 20. i poetkom 21. veka, na naim prostorima u kulturi preovladavaju anglosaksonski uticaji. Da-nas se to odnosi vie na ameriki, a manje na britanski uticaj. To se pre svega odnosi na kulturu svakodnevnog ivota, a po-znavanje engleskog jezika obavezan je deo obrazovanja sred-nje i mlae generacije. Za nemaki uticaj se moe tvrditi da ni-kada nije potpuno nestao sa naih prostora, zbog geografske blizine i privredne povezanosti. U procesu tranzicije, nemaka privreda se posebno interesuje za prostor jugoistone Evrope, pa se obnavljaju i intenziviraju tradicionalne privredne veze Balkana sa srednjom Evropom. U kulturi nemaki uticaj jo uvek nije dominantan. Danas on deluje uglavnom preko razli-itih nevladinih organizacija i fondacija koje pomau kulturu, nauku i razvoj za savremeni svet poeljnih drutvenih procesa. Sa ovog stanovita, prouavanje nemakih i anglosaksonskih uticaja u prolosti dobija na aktuelnosti.

Meuratni period je otpoeo novu fazu razvoja stranih uticaja. Uprkos nasilnim politikim lomovima tokom 19. veka, postojao je kontinuitet u razvoju graanskog drutva i stre-mljenju ka modernizaciji. Ove tenje, bez obzira na takoe ja-ke retrogradne tendencije u drutvu, obeleile su nastanak i razvoj novovekovne srpske drave kroz ceo 19. vek. Beograd-sko graanstvo je za tih dvadeset meuratnih godina dostiglo intelektualni i kulturni vrhunac. Ve posle Drugog svetskog rata dolo je do potpunog preobraaja drutva, pri emu je sta-ra elita izgubila svoju politiku i drutvenu funkciju, da bi je zamenila nova, na novi nain formirana elita. Zato ovaj period,

6

i pored promena u dinamici uticaja i meusobnih odnosa, pred-stavlja celinu u pogledu uticaja u kulturi, bilo britanskih ili ne-makih. Upravo tada se beogradsko graanstvo prvi put blie upoznalo sa anglosaksonskom kulturom, a ova dva uticaja su poela da se prepliu i u mnogim znaajnim drutvenim sfera-ma sukobljavaju. Posebno tridesetih godina prolog veka, mo-dernizacija Beograda bila je bitno obeleena uticajima dve naj-jae svetske (evropske) sile, Velike Britanije i Treeg rajha, koje su tada, u sklopu priprema za rat, pojaavale prisustvo na prostoru Balkana. Izuavanje ovih uticaja na beogradsku elitu tog doba predstavlja, dakle, analizu njenih stremljenja i njene autorecepcije u zenitu razvoja, u odnosu na glavne privredne i kulturne tokove svog doba.

U podruju jugoistoka Evrope nemaki i engleski kultur-ni uticaj delovali su veoma razliitom dinamikom i intenzite-tom, pre svega zbog geografskog i geostratekog poloaja Bal-kana u odnosu na zemlje nemakog govornog podruja, odno-sno na britanska ostrva. Dok se nemaki uticaj intenzivno ose-ao u poslednja tri veka, zahvaljujui geografskoj povezanosti Balkana sa centralnom Evropom, tj. Habzburkom monarhi-jom, engleski uticaj se poeo oseati tek posle Prvog svetskog rata, kada su dva naroda prvi put u istoriji dola u intenzivniji kontakt. Nije sluajno da je na filozof prosvetiteljstva i racio-nalizma, Dositej Obradovi, svojom linou prvi povezao ove dve kulture. Modernizatorski i racionalni duh reformi Josifa II probudio je u njemu interesovanje za nemaki jezik i knjiev-nost, a filozofiju racionalizma preuzeo je u vreme boravka u Engleskoj 178485, pod uticajem Adisona i Semjuela Riard-sona. Luka Smodlaka ga je nazvao prvim srpskim anglofi-lom.1 Uticaji ove dve kulture sreli su se ponovo na naem prostoru posle jednog veka od njegove smrti, upravo u vreme ubrzane modernizacije.

Istorija srpsko-nemakih kulturnih veza ima poetke u srednjem veku. ali je u poslednja tri veka naroito bogata. U

1 Vasa Staji, Dositej i Nemci, Srpski knjievni glasnik, knj. 62, br. 3, 1.2.1941, 199203; Luka Smodlaka, Prvi srpski anglofil, Vidici, 5, 1939, 125127.

7

poetku preko saskih rudara, a u novom veku zahvaljujui za-jednikom ivotu sa Nemcima u Habzburkoj monarhiji, u srp-ski jezik je ula rudarska, tehnika i zanatska terminologija, koja je postala deo naeg svakodnevnog ivota. Sistematska germanizacija stanovnitva na prostoru severno od Save i Du-nava, zapoeta u vreme Marije Terezije (17401780), trajno je promenila srpski kulturni model, koji se od tada u potpunosti razvijao po uzoru na srednjoevropsku, nemaku kulturu. Ruski uticaj bio je potpuno potisnut merama Dvora tokom sedamde-setih godina 18. veka, kada je narodno-crkvena autonomija Sr-ba stavljena pod nadzor drave. Kultura Srba u Monarhiji bila je od tada germanizovana putem kolovanja, knjiga, tampe i susedstvom sa naseljenim podunavskim vabama na teritoriji dananje Vojvodine. U Kneevini i Kraljevini Srbiji nemaki uticaj je bio takorei apsolutan u tehnikoj struci. U poetku su dolazili nemaki inenjeri iz Austrije, a kasnije su domai stru-njaci kolovani gotovo iskljuivo u Nemakoj i Austro-Ugar-skoj. Uenje nemakog jezika je bilo obavezno u svim ine-njerskim kolama.2 S druge strane, knjievne veze uspostavlje-ne u vreme Vuka Karadia i Getea, uvele su srpsku knjiev-nost na velika vrata u Evropu, pa je tako do danas nemaka slavistika ostala nezaobilazna u prouavanju srpske knjievno-sti. U oblasti pravne nauke u Srbiji nemaki uticaj je takoe veliki (u oblasti graanskog prava, trgovakih i kaznenih zako-na). Srpski graanski zakon iz 1844, koji je u meuratnom pe-riodu bio na snazi na teritoriji nekadanje Kraljevine Srbije, preuzet je od slinog austrijskog zakona. Nemaki uticaj je ve-liki u vojnoj nauci i u oblasti obrazovanja. Organizacija Beo-gradskog univerziteta po statutu iz 1905. godine oslanja se na statute nemakih univerziteta.

Prvi svetski rat je promenio sliku sveta. Nestankom Austro-Ugarske, carske Rusije i Otomanske imperije, dolo je do pomeranja teita prema kojima je Balkan bio orijentisan, i

2 ore S. Kosti, Nemaki tehniari i zanatlije u Srbiji. Tragovi njihovog delovanja u tehnikoj terminologiji Srba, u: Gabriella Schubert, Zoran Konstantinovi, Ulrich Zwiener (Hrsg), Srbi i Nemci. Tradicije za-jednitva protiv predrasuda, Jena/Erlangen 2003, 153162.

8

do stvaranja novih mogunosti za integraciju u evropski sistem drava, tada olien u Versajskom sistemu i Drutvu naroda. Beo-grad je od malog grada jedne balkanske zemlje postao prestonica nove, znatno uveane drave. Broj stanovnika se viestruko uve-ao, prilivom iz novih krajeva drave, ali i dolaskom ne malog broja stranaca. U kulturnom pogledu Beograd se razvio u veliki centar Balkana. Osnovane su nove znaajne kulturne institucije: udruenje Cvijeta Zuzori, Kolarev narodni univerzitet, Mu-zej kneza Pavla, Akademije muzikih i likovnih umetnosti, Colle-gium musicum, Balkanski institut i vei broj srednjih i visokih kola.

U celom meuratnom periodu beogradska intelektualna elita bila je najvie povezana sa francuskom kulturom, emu je pored politikih razloga (lanstvo Jugoslavije u Maloj Antanti) doprinelo i to to su mnogi kulturni radnici iz ovog vremena bili kolovani u Francuskoj, pre i posebno za vreme Prvog svet-skog rata. Uglavnom iz politikih razloga, naroito posle ubi-stva kralja Aleksandra u Marseju 1934, francuski uticaj je sve vie slabio i bivao zamenjen engleskim. Prvi put u istoriji, stvo-reni su blii kontakti sa ovom zemljom i njenom kulturom. Za ovo je postojalo vie razloga. Pre svega, to je bio veliki politi-ki i materijalni angaman Britanije za pomo srpskoj vojsci i izbeglicama tokom rata, koji je u drugom vidu nastavljen i ka-snije. Zahvaljujui tome, mnogi nai aci i studenti su kolo-vani u Britaniji, za vreme rata kao i u meuratnom periodu. Veliki udeo imale su i privatne veze srpskih politiara i inte-lektualaca sa uticajnim krugom oko Siton-Votsona.

Nemaki uticaj bio je u prvoj posleratnoj deceniji iz razu-mljivih razloga potisnut. Tokom dvadesetih obnavljane su veze pokidane u ratu, tako da se tek krajem tree decenije kulturna (a sa njom i privredna) saradnja izmeu Srba (Jugoslovena) i Ne-maca polako obnavlja. Privredni odnosi se obnavljaju ve po-etkom dvadesetih. Poravnanje Francuske i Nemake u Lokar-nu 1925. godine i ulazak Nemake u Drutvo naroda otvorili su vrata obnovi jugoslovensko-nemakih odnosa. Uspostavljanje kulturnih veza bilo je u ovom sluaju prethodnica politikoj sa-radnji. Veliki srpski zagovornik tesnog oslonca na Nemaku i Austro-Ugarsku, profesor Pravnog fakulteta ivojin Peri, pisao

9

je jo 1922: Kao to je kultura starih Rimljana preivela Car-stvo, tako ni nemaki narod nee ispustiti svoj kulturni uticaj, ako je izgubio rat.3 Politika dimenzija, odnosno politika upotreba kulturnih sadraja, pojavljuje se postepeno, dolaskom Hitlera na vlast i uspostavljanjem tesnih privrednih odnosa trgovinskim ugo-vorom iz 1934, a naroito se pojaava dolaskom Milana Stojadino-via na elo vlade, 1935. godine. Svoj najekstremniji vid politika upotreba dobija sa poetkom Drugog svetskog rata 1939. godine.

Predstave o drugim narodim i kulturama imaju znaajan udeo kada je re o njihovim uticajima. S jedne strane, one uti-u na prihvatanje i odbijanje uticaja, a s druge i same nastaju kao njihov rezultat. Predstave o Nemcima kod Srba u osnovi su dvojake. S obzirom na dugu istoriju ivota u susedstvu, obe-leene su teko promenljivim stereotipima. Tokom Prvog svet-skog rata dolo je do prvog kontakta Srba sa Nemcima iz Raj-ha, pa otuda i do pravljenja razlike izmeu njih i omraenih vaba, tj. Austrijanaca.4 Odnos Srba prema Nemcima obele-en je potovanjem i divljenjem prema nemakoj kulturi, smi-slu za red i disciplinu, tehnikom i vojnom umeu, kao i hra-brosti na bojnom polju. Sa druge strane, Prvi svetski rat je stvo-rio i strah od nemake moi i utisak o agresivnosti, koji je sle-dei rat jo pojaao. Dragia Vasi je pisao 1923: Ona straho-vita vojnika maina koja je (...) bila smrvljena u paramparad, opravlja se, doteruje i sklapa ponova da opet postane opasnost nad opasnostima. Jer to je jedan narod koji, i kad bi hteo, ne bi mogao biti nita drugo nego jedna maina za veitu borbu.5

Predstave o Englezima, naprotiv, tek su poele da se stvaraju tokom Prvog svetskog rata. One su se donekle nado-vezale na ve pozitivan stav malobrojnih srpskih intelektuala-ca koji su neto znali o toj zemlji, kao to su bili edomilj Mi-jatovi ili Slobodan Jovanovi. Za razliku od slike Nemaca, sa

3 ivojin Peri, Jugoslawen und Deutsche, Deutsche Allgemeine Zeitung, Berlin, 2.6.1922.

4 O ovome detaljnije: Andrej Mitrovi, Srbi o Nemcima. Predgovor istoimenoj knjizi u izdanju Drutva za srpsko-nemaku saradnju, Beograd 1996, 723.

5 Dragia Vasi, Utisci iz dananje Nemake. Fragmenti, u: Srbi i Nemci, 8399, 88.

10

kojima su Srbi tokom rata imali masovan kontakt, predstave o Englezima su manje-vie ostale u ogranienom krugu javnih radnika i politiara. Utoliko su bile manje optereene stereoti-pima. U prvom planu je bio znaaj politike uloge Velike Brita-nije u Evropi za Kraljevinu SHS/Jugoslaviju. Britanija je doi-vljavana kao prijateljska zemlja, koja zbog geografske udalje-nosti nije zainteresovana za balkanske probleme, pa je stoga objektivnija od drugih. Tridesetih godina raste znaaj Britanije za nau Kraljevinu u politikim krugovima, kao poslednje od-brane od nacizma, ali upravo zato se javlja i izvesna ambiva-lentnost u stavu prema njoj: zamera joj se preslabo interesova-nje za balkanske prilike, podrka nekim revizionistikim zahte-vima susednih drava, kao i neprijateljsko dranje dela britanske tampe, koja je dobijala informacije iz opozicionih krugova. Ideologija nove drave Junih Slovena bila je takoe tesno ve-zana za englesku politiku kulturu, u smislu orijentacije ka libe-ralizmu i demokratiji, pri emu je britanski politiki sistem bio uzor beogradskim intelektualcima. Tako je britanski poslanik pisao 1935. godine: Kao slobodna zajednica srodnih naroda, zasnovana na naelima demokratije i vladavini zakona, britan-ska zajednica naroda predstavlja u oima mnogih Jugoslovena uzornu dravniku tvorevinu, na ijem primeru i njihova zemlja moe stei dragocena iskustva6 Jugoslavija je, kao drava u na-stanku, traila individualni put u demokratiju, U tome je Engle-ska bila karakteristian primer. Konano, mentalitet i karakter Engleza bili su takoe predmet divljenja beogradskih, anglofil-ski raspoloenih intelektualaca: ljubav prema slobodi, preduzimlji-vost i slobodno miljenje, moralna disciplina i patriotizam kao svest o zajednici, gde raditi za zajednicu znai raditi za sebe, osnovne su vrline koje izdvajaju Engleze od drugih naroda, tvrdili su Vladeta Popovi, Slobodan Jovanovi i Bogdan Popovi.7

6 ivko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, II, Izvetaj

za 1935, par. 43, 322. 7 Vladeta Popovi, Radjard Kipling, SKG knj. 47, 1.2.1936, 213

216; Slobodan Jovanovi, Politike ideje savremene Engleske, SKG, knj. 22, br. 6, 16.11.1927, 441448; Bogdan Popovi, Tri osobine engleskog naroda, SKG, knj. 59, br. 8, 16.4.1940. 588590.

11

Za nau istoriografiju istraivanje istorije ovih uticaja predstavlja sasvim nov poduhvat. Mada ona obiluje radovima koji se odnose na bilateralne veze Srbije i Jugoslavije sa dru-gim dravama, oblast kulturne istorije, i uopte drutvene isto-rije, do skoro je bila potpuno zanemarena. To pokazuje i inje-nica da ne postoji monografija o francuskom uticaju u Kralje-vini Jugoslaviji, koji je tada apsolutno dominirao u duem pe-riodu. Naravno, iz toga je proizaao i metodoloki problem ob-rade jedne ovakve teme, koja izlazi iz okvira klasine istorio-grafije i zahteva multidisciplinarni pristup. Tematski najblie ovom istraivanju su radovi koji se bave istorijom moderniza-cije Beograda i Srbije: dr Predraga Markovia (Beograd i Evro-pa 19181941. Evropski uticaji na proces modernizacije Beo-grada, Beograd 1992), mr Radine Vueti-Mladenovi (Evro-pa na Kalemegdanu. Cvijeta Zuzori i kulturni ivot Beo-grada, Beograd 2003), kao i jedno istraivanje iz oblasti istori-je muzike, koje je takoe u nekim delovima blisko ovome po metodi i tematici (dr Katarina Tomaevi, Srpska muzika na raskru istoka i zapada? O dijalogu tradicionalnog i moder-nog u srpskoj muzici izmeu dva svetska rata, disertacija u ru-kopisu, Beograd 2003).

Specifian pristup ovog istraivanja predstavlja posma-tranje procesa modernizacije i evropeizacije putem konkretnih stranih uticaja, u ovom sluaju britanskog i nemakog. U tom smislu, pojavio se problem definicije pojmova uticaja i kultu-re. Uticaji su najee uzajamni, ak i onda kada jedna strana ima nesrazmerno vei udeo. Zato su ovde tretirani u najirem smislu, kao veze, kontakti i uzori. Takoe, eventualna podela na direktne i indirektne uticaje, kao i trenutne i trajne, nije bila pogodna, poto raspoloivi izvori nisu davali mogunosti da se ona konsekventno izvede. Naravno, kad god je re o uticaju koji se smatra trajnim, to je i istaknuto, u skladu sa osnovnim zadatkom istraivanja, a to je odreivanje intenziteta i vrste, kao i uzajamnog odnosa britanskih i nemakih uticaja. Pojam kulture ovde je shvaen veoma iroko njime su obuhvaeni nauka, obrazovanje, umetnost, svakodnevni ivot, komunika-cije i drutveni angaman grupa i pojedinaca. Kao kriterijum

12

za uticaj odreene strane kulture nisu uzete dravne granice, ve jeziko podruje, s obzirom na najtenju vezu izmeu jezi-ka i kulture, i posebno s obzirom na injenicu da je nemaka duhovna i materijalna kultura upravo posredstvom dananje Austrije (bive Habzburke monarhije) stizala na nae prosto-re, to ima poseban znaaj u predistoriji kulturnih odnosa Srba i Nemaca. U ovom periodu beogradski intelektualci i kulturni radnici saobraali su sa prostorom Austrije kao posebne drave i kao dela nemakog Rajha (posle 1938). Uz uticaj engleske, obraen je i uticaj amerike kulture, koja je u ovo vreme po prvi put poela da prodire na nae podruje preko filma i dez muzike.

Osnovni metodoloki pristup je problemski i komparati-van. Oba uticaja su paralelno prikazana u pojedinim segmenti-ma delovanja meovitim udruenjima u zemlji i inostranstvu, raznim kulturnim i obrazovnim delatnostima, kao i u materijal-nim sredstvima iz obe zemlje koja su uticala na transfer znanja i tehnologije. Meutim, u nekim podrujima nemaki i britan-ski uticaji su delovali na sasvim razliite naine, tako da je ovaj metod primenjen onoliko dosledno koliko je to sama ma-terija doputala, tj. u svim sluajevima u kojima su postojali odgovarajui parametri za poreenje. U pitanjima kulturne propagande problematika sukoba interesa ove dve strane stal-no je prisutna delovanje meovitih i drugih kulturnih institu-cija pod nemakim i britanskim uticajem stalno je u meusob-noj interakciji.

Vremenska komponenta se pokazuje kao vrlo sloen fe-nomen pri prouavanju uticaja. S jedne strane postoji delova-nje na irenju uticaja u datom periodu, koje ima trenutno i kratkotrajno dejstvo, a obino je motivisano politikim ili pri-vrednim razlozima. Prema mogunosti, neke od ovih aktivno-sti daju i trajnije rezultate, u kom sluaju se oni mogu pratiti samo ako se proire vremenske granice istraivanja na kasnije periode. U naem sluaju, u ovu grupu uticaja spada delovanje institucija koje se bave kulturnom saradnjom, razmena stru-njaka i studenata, strune ekskurzije, obostrana gostovanja kulturnih radnika, kulturne manifestacije i medijska promocija

13

nemake i anglosaksonske kulture u beogradskoj sredini. S druge strane, postoje kulturni uticaji koji su nesumnjivo trajni. Re je o aktivnostima koje se odigravaju u vremenu koje pret-hodi prouavanom, a koje tek tada daju rezultate. Ovde spada kolovanje srpskih studenata na nemakim i engleskim univer-zitetima, specijalizacije srpskih strunjaka u odgovarajuim ustanovama ovih zemalja, rad nemakih i engleskih strunjaka u Beogradu, kao i preuzimanje uzora pri ustrojstvu pojedinih institucija ili delatnosti. U ovom sluaju, da bi objasnili period koji prouavamo, treba uzeti u obzir delovanje u irem vre-menskom rasponu. Svakako da ovu podelu ne treba shvatiti doslovno. Trajnost i delotvornost stranih uticaja u nekoj sredi-ni zavisi od mnogo faktora, i predstavlja vrlo promenljivu ka-tegoriju. Motivi aktera dogaaja esto ne korespondiraju sa posledicama njihovog delovanja. Stoga ova, kao i svaka druga klasifikacija, treba da bude samo uslovno shvaena.

U obradi ove teme pomogla su istraivanja u stranim ar-hivima: u Politikom arhivu Ministarstva spoljnih poslova, ko-je se tada (1997. godine) nalazilo u Bonu, (fond Kulturno-poli-tikog odeljenja), Saveznom arhivu u Berlinu (fondovi Dru-tva za jugoistonu Evropu i Nemakog instituta za nauku o inostranstvu) i Institutu za svetsku privredu u Kilu (zbirka ise-aka iz svetske tampe o Kraljevini Jugoslaviji). Od domaih arhivskih fondova dragoceni su bili fondovi Arhiva Jugoslavi-je. Graa fonda Public Record Office, mada u vreme istrai-vanja nije bila u potpunosti dostupna, nadoknadila je velikim delom, zajedno sa publikovanim izvorima istog porekla, (u tro-tomnoj zbirci dokumenata . Avramovskog, Britanci o Kralje-vini Jugoslaviji), nemogunost pristupa arhivima u Velikoj Britaniji. Od izuzetnog znaaja bili su takoe fondovi Mini-starstva prosvete i Centralnog presbiroa. Ova bogata dokumen-tacija omoguila je duboki zahvat u posmatrane drutvene pro-cese u kulturi. Fondovi pojedinih linosti Milana Stojadino-via, Jovana Jovanovia Piona doprineli su ne samo osve-tljavanju uloge ovih linosti u posmatranim procesima, ve su pruili mnogo raznovrsnije informacije o delatnosti raznih li-nosti i institucija. Fond Udruenja prijatelja Velike Britanije i

14

Amerike obiluje podacima o bogatoj delatnosti beogradskih anglofila u etvrtoj deceniji prolog veka, koja se odnosi kako na ovo udruenje, tako i na druga slina udruenja i institucije. Uglavnom na osnovu primarnih izvora domaeg i stranog po-rekla, kao i kulturne i druge periodike, obraeno je delovanje raznih meovitih organizacija, obrazovanje, struno usavrava-nje i drugi vidovi strune razmene sa Britanijom i Nemakom, ukljuujui i delovanje materijalnih sredstava iz reparacija, do-nacija i humanitarne pomoi. Ovde su korieni izvori meovi-tih kulturnih udruenja i institucija za kulturnu propagandu u zemlji i inostranstvu, kao i, u najveoj meri, dokumentacija Mi-nistarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije, koja je pomogla da se rasvetle pitanja od primarnog znaaja za datu temu. Meu-tim, uticaji u oblasti umetnosti i komunikacija (pozorite, film, radio) obraeni su uglavnom na osnovu literature iz odgovara-juih strunih oblasti, kao i periodike, koje su pruale daleko bolji uvid u uticaje u ovim oblastima od primarnih izvora. Mnotvo kvantitativnih podataka do kojih se dolo ovim istra-ivanjem obraeno je tabelarno, radi preglednijeg izlaganja.

Naravno, za uspeh ovog poduhvata zasluan je vei broj linosti i institucija. Pre svih, prof. dr Andrej Mitrovi, ije su sugestije i iskustvo bili dragoceni u odabiru metodolokog pri-stupa i izvoenju ovog veoma sloenog naunog poduhvata. Institut za savremenu istoriju, kao matina institucija, omogu-io je, u jednom tekom vremenu, sve potrebne uslove, razu-mevanje za probleme u radu i dragocenu podrku. Osoblju Ar-hiva Jugoslavije i nemakoj fondaciji DAAD (koja je obezbe-dila finansijska sredstva za istraivanja u Nemakoj), kao i pri-jateljima i kolegama u zemlji i u inostranstvu, koji su pomogli prevazilaenje tehnikih problema u radu i strunim sugestija-ma i prijateljskom podrkom doprineli uspehu ovog istraiva-nja, izraavam ovom prilikom duboku zahvalnost.

Knjiga je deo projekta Srpsko drutvo izmeu tradicio-

nalnog i modernog u 20. veku (2161), koji finansira Ministar-stvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.

15

ORGANIZACIJE I UDRUENJA Kulturne veze i uticaji prenose se spontano na vrlo razli-

ite naine. Svako drutvo izgrauje svoj identitet, manje ili vie, pod uticajem kultura sa kojima dolazi u kontakt. Meu-tim, organizovan i sistematski rad na promovisanju neke strane kulture i kulturnih veza meu razliitim drutvenim sredinama predstavlja mnogo efikasniji vid uticaja, sa trajnijim uinkom. Sama injenica da se u nekom drutvu u odreenom istorij-skom trenutku nala kritina masa pojedinaca iz redova dru-tvene elite, povezana zajednikim iskustvom boravka ili kolo-vanja u stranoj zemlji, koja ima potrebu da na organizovan na-in prenosi steena iskustva i uzore druge kulture u svojoj sre-dini, znai da je to drutvo dostiglo izvesnu meru otvorenosti prema procesima razvoja i modernizacije. Srpsko drutvo je, posle tri generacije intelektualaca kolovanih na strani i ma-sovnog kontakta srpskog stanovnitva sa Evropom tokom Pr-vog svetskog rata, tek u prvoj polovini 20. veka pokazalo zna-ke spremnosti za organizovano delovanje na upoznavanju stra-nih kultura i preuzimanju njihovih uzora u drutvenom ivotu, van okvira visoke politike. Naravno, takva vrsta drutvenih or-ganizacija nije nastajala niti delovala potpuno izvan politikog konteksta, niti je bila poteena politike (zlo)upotrebe. Napro-tiv. Prvo meovito drutvo za kulturnu saradnju u Beogradu bi-lo je Drutvo srpsko-francuskog prijateljstva, stvoreno 1904, iste godine kada je potpisan srdani sporazum izmeu Britanije i Francuske, u epohi u kojoj se Srbija poela oslobaati tutorstva Austro-Ugarske. Spoljnopolitiki, pa i unutranjepolitiki kon-tekst imao je vanu ulogu i u stvaranju drugih slinih udruenja. Meutim, negovanje kulturnih veza je na ovaj nain, stvaranjem posebnih organizacija i udruenja, izalo izvan zidova ministar-skih kabineta, i postalo drutvena, a ne samo dravna delatnost.

Kada je re o kulturnoj saradnji sa Nemakom i Velikom Britanijom, ova aktivnost se odvijala preko tri vrste organiza-

16

cija. Prvu predstavljaju centri za usmeravanje kulturne sarad-nje (i propagande) u Nemakoj i Engleskoj Nemaka akade-mija (Deutsche Akademie) u Minhenu i Britanski savet (Bri-tish Council) u Londonu. Drugu ine meovita drutva u Beo-gradu i u Nemakoj i Engleskoj, ija je svrha bila konkretno delovanje u datoj sredini i sprovoenje kulturne politike, krei-rane u pomenutim centrima, kao i u centrima politike moi. Trea vrsta organizacija javlja se tek u predveerje rata, tj. u vreme kada je Drugi svetski rat ve poeo, a Jugoslavija, koja je jo uvek pokuavala da zadri neutralnu poziciju, postala poprite propagandnog, privrednog i obavetajnog rata iz-meu Nemake i Britanije. To su bili instituti organizovani u samoj zemlji, kao centri za koordinaciju kulturne propa-gande, kojima su bile podreene aktivnosti svih ostalih udru-enja.

U sferi engleskog uticaja postojale su specifine organi-zacije i drutva koja nemaka propaganda nije upranjavala. To su pre svega bile karitativne organizacije, nastale jo u vre-me Prvog svetskog rata, koje su nastavile rad u Kraljevini SHS (Jugoslaviji). S obzirom na to da su one bile plod ratnog save-znitva, razumljivo je da na nemakoj strani nije postojalo ni-ta slino. Takoe, u Beogradu je delovala brojna i relativno or-ganizovana grupa anglofila koji su, pored meovitih, osnivali i svoja posebna drutva (Udruenje bivih aka u V. Britaniji, Udruenje studenata engleskog jezika i knjievnosti) za nego-vanje veza sa Engleskom, emu takoe ne postoji pandan na nemakoj strani. Sam termin anglofil javlja se u savreme-nim izvorima kao epitet za sopstvenu linost ili grupu, dok termin germanofil u ovom smislu ne postoji, ve se poja-vljuje samo u izvorima britanskog porekla, gde oznaava drugog, tj. protivniku stranu. To ukazuje na veoma va-nu razliku u delovanju ova dva uticaja engleski uticaj se prenosio preko relativno koherentne grupe, koja je meu so-bom povezana istom ideologijom i kulturnom orijentacijom, dok se nemaki uticaj prenosio uglavnom preko pojedinaca koji, ak iako su imali svoje udruenje, u ideolokom smislu nisu inili celinu.

17

Centri za usmeravanje kulturne saradnje u Nemakoj i Britaniji

Nemaka akademija u Minhenu (Akademie zur wissen-

schaftliche Erforschung und zur Pflege des Deutschtums, skra-eno: Deutsche Akademie) bila je institucija koja je imala pri-mat u Nemakoj za kulturnu propagandu na Jugoistoku. Radi sistematskog bavljenja ovim prostorom, Akademija je 1936. go-dine formirala Odbor za jugoistok, iji je cilj bio da doprinese plodnoj kulturnoj razmeni i priblii Nemcima duh ovih naro-da, poto: ako Nemci poznaju ove narode, njima su otvorena velika vrata Evrope.1 Iza slinih formulacija, moe se nazreti ideja o velikom privrednom prostoru, sistematski razraiva-na u vreme Treeg rajha. Ovaj odbor Nemake akademije bio je jedna u nizu organizacija koje su na polju kulture i nauke povezivale zemlje Jugoistone Evrope sa Nemakom, radi pri-vrednih i politikih ciljeva. Odbor je pokrenuo ediciju u uni-verzitetskoj izdavakoj kui R. Noske-Leipzig, koja je trebalo da Nemcima prenese prva, povrna znanja o podunavskim i balkanskim narodima. Kao prvi tom izala je 1935. knjiga Kra-ljevina Jugoslavija (Das Knigreich Sdslawien).2

Nemaka akademija je uglavnom organizovala kurseve jezika u Jugoslaviji, inicirala je osnivanje nemakih kola i uti-cala na izbor lektora za nemaki jezik na katedri za germanisti-ku u Beogradu.3 U svojoj saradnji sa Nemakom, jugosloven-ski kulturni radnici obraali su se ovoj Akademiji, pa je ak i Centralni presbiro preko nje vrio kulturnu propagandu. Ova institucija je bila vie orijentisana prema delovima Jugoslavije

1 Gerhardt Gesemann, Der Suedostausschuss der Deutschen Akade-mie in Mnchen, Leipziger Vierteljahrsschrift fuer Suedosteuropa, Jg. I, 1936, 7780.

2 Isto, 80. 3 Pismo Deutsche Akademie Ministarstvu prosvete od 9.3.1939. Ar-

hiv Jugoslavije (dalje: AJ) 6624612302, Dr Franz Thierfelder, Sprac-humschwung in Jugoslawien, Voelkische Beobachter 9.9.1940. Prepiska izmeu nemakog poslanstva i Ministarstva prosvete od 29.11.1939, AJ 66448705.

18

koji su pripadali bivoj Austro-Ugarskoj. Meutim, sva preda-vanja i gostovanja beogradskih strunjaka i kulturnih radnika bila su ugovarana direktnim kontaktom izmeu dopisnika Cen-tralnog presbiroa u Berlinu, Miloa Crnjanskog, i sekretara Ne-make akademije, dr Franca Tirfeldera (Franz Thierfelder).4 Sva germanofilska drutva u zemlji poseivali su predavai i inovnici Nemake akademije.5 lanovi ove institucije bili su, pored ostalih, Stanoje Stanojevi, istoriar i Milo Trivunac, germanist, koji su bili i predsednici Jugoslovensko-nemakog drutva u Beogradu.6 U vreme nacizma, nadzor nad celokup-nom kulturnom razmenom sa inostranstvom bio je u rukama Ministarstva za propagandu, tako da je ova institucija, kao i sve ostale, izgubila autonomnost u delovanju. U Jugoslaviji je tih godina Nemaka akademija vrila kulturnu propagandu u saradnji sa Saobraajnim biroom, kojim je rukovodio Franc Nojhauzen (Franz Neuhaussen), titularni konzul, ali zapravo glavna linost nemake obavetajne slube u Beogradu. On je istovremeno bio i rukovodilac Organizacije za inostranstvo, sa seditem u Saobraajnom birou. Ova organizacija je kontroli-sala sve Nemce koji su boravili u Jugoslaviji.7 Crnjanski je pokuao da izbegne kontrolu i paralie rad Nemake akade-mije u Jugoslaviji, time to se trudio da profesoru Gezemanu, za koga je verovao da e zastupati interese Jugoslavije, obez-bedi katedru u Lajpcigu. Tadanji predsednik Nemake aka-demije, general Haushofer (Haushoffer), spreio je taj njegov pokuaj.8

Celokupnom britanskom propagandom u inostranstvu ru-kovodio je Britanski savet (British Council), osnovan novem-

4 Izvetaji Miloa Crnjanskog Centralnom presbirou iz 1937. godi-ne, AJ 3849108.

5 . Avramovski, n. d., II, paragraf 163. izvetaja za 1938. godi-nu, 665.

6 Politisches Archiv des Auswaertigen Amtes (dalje: PA-AA), Bonn, Kult-Pol. VI W R 65798, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti (dalje: ASANU) 11361/4.

7 . Avramovski, n. d., II, par. 162. i 163. izvetaja za 1938. godinu, 664665.

8 Izvetaji M. Crnjanskog CPB-u, iz 1937. godine, AJ 3849108.

19

bra 1934.9 To je bila organizacija poluzvaninog karaktera, za razvijanje kulturnih, naunih i prosvetnih veza izmeu Britani-je i drugih zemalja. Iako nije bio vladina organizacija, u njemu su bili zastupljeni predstavnici raznih vladinih institucija.10 Bri-tanski savet je imao potporu vlade, od koje je godinje primao 100.000 funti, i sluio je kao veza izmeu Ministarstva spolj-nih poslova i kulturnih institucija u zemlji i inostranstvu. Orga-nizovao je britanska drutva u inostranstvu, slao predavae i davao godinje stipendije za uenje jezika.11 Predsednik Save-ta bio je lord Vilijam Tirel od Ejvona (William Tyrell of Avon), lan kabineta u vreme Prvog svetskog rata. U Jugoslaviji je kancelarija Britanskog saveta otvorena 1936, a od 1938. razvio je propagandni aparat, saraujui sa BBC-jem i drugim nezva-ninim ustanovama.12 U dva navrata dolazili su njegovi emisa-ri u Beograd 1935. Kenet Donston (Kenneth Johnston) i 1938. pukovnik arls Brid (Charles Bridge).13

9 Ovaj podatak je dat prema izvetaju L. F. Edvardsa o K. R. Donsto-nu, 1. 12. 1935, AJ 38130276. Meutim, postoji i drugi podatak, prema ko-jem je Britanski savet osnovan 1935. godine (Britain and Her Culture Abroad, South Slav Herald (dalje: SSH)19/1936, vol. V, 116. decembar, 3).

10 Te vladine institucije su bile: Foreign Office, Colonial Office, Domi-nions Office, Board of Trade, Board of Education, Department of Overseas Trade. (Izvetaj L. F. Edvardsa o K. R. Donstonu, 1. 12. 1935, AJ 38130276).

11 Dve stipendije Britanskog saveta date su u Jugoslaviji 1938. za di-plomirane studente mukog pola, starosti 2027 godina, za postdiplomske studije u Engleskoj. Savet je 1936. prihvatio dve studentkinje Beogradskog univerziteta za tromeseni kurs jezika u Exeter & Southampton Colleges. (Why Not British Summer Camps in Dalmatia?, SSH 3/1938, vol. VII, 116. april, 2; Dr Vladeta Popovi, First Professor of English of Belgrade Uni-versity, SSH 11/1936, vol. V, 116. avgust, 5). Pored toga, organizovan je letnji kurs jezika u Mariboru 121. jula 1939, gde je pored engleskih na-stavnika predavao i beogradski anglista, Josip Torbarina. (Belgrade Cal-ling, SSH, 8 i 9/1939, vol. VIII, jul, 2).

12 Ostale linosti u Britanskom savetu su: Lord Loyd of Dolobran, Earl of Derby, Lord Liverdale. (Izvetaj Pavla Jevtia CPB-u od 3.11.1938, AJ 38130276); M. Milojevi, Anglo-Yugoslav Cultural Relations, Lon-don 1944, 7, 11.

13 Poseta g. Donstona bila je prvi pokuaj da se iz Engleske koordi-nira kulturna propaganda u drugoj zemlji, to je dotada bilo prepusteno do-

20

Obe ove institucije bile su formalno nezvaninog ili polu-zvaninog karaktera. Nije nam poznato u kojoj meri je Nema-ka akademija bila pod kontrolom drave u vreme Vajmarske re-publike, ali je sigurno da je bila podvrgnuta strogoj kontroli u vreme Treeg rajha. Britanski savet je, kao i veina britanskih institucija, osnovan formalno privatnom inicijativom, ali je, s obzirom na uee vladinih predstavnika i na vreme osnivanja, jasno da su iza toga stajali merodavni spoljnopolitiki faktori zemlje. Obe su institucije, dakle, predstavljale kulturnu poli-tiku svojih drava na naem prostoru. Organizacija predava-nja i razliita gostovanja strunjaka i poznatih linosti iz sve-ta kulture i nauke odvijali su se uglavnom preko njih, mada je u sluaju kontakata sa Engleskom, zahvaljujui ivoj anglo-filskoj delatnosti u Beogradu, bilo i drugih kontakata. Postoji, meutim, razlika u nainu komunikacije izmeu domaih i-nilaca i ovih stranih institucija u sluaju Nemake akademije i Britanskog saveta. U nemakom sluaju, saradnja se odvija-la direktnim dogovorima dravnog predstavnika (ataea za tampu pri ambasadi u Berlinu) i predsednika akademije, dok je Britanski savet tesno saraivao sa anglofilskim udruenji-ma u zemlji i njihovim predstavnicima, sa kojima je imao li-ne kontakte. Britanski savet je davao i stipendije za uenje je-zika, to je bila specifina potreba engleske propagande, za razliku od Nemake, iji jezik se redovno uio u kolama. Uloga i aktivnost Britanskog saveta neposredno pred rat bili su mnogo vei nego u sluaju slinih nemakih organizacija Nemaka je tada imala mnogo vei privredni i politiki uti-caj, pa prema tome i jaa sredstva delovanja od kulturnih in-stitucija.

maim ljudima. Ispred Udruenja prijatelja pozdravio ga je Stojan Gavrilo-vi, visoki inovnik MIP-a, i glavni informator britanskog poslanika Kemp-bela. Sveana veera prireena je u hotelu Srpski kralj. (Publicising Bri-tain Envoy Comes to Yugoslavia, SSH, 14/1935, vol. IV, 16. septembar 1). Pukovnik Brid je stigao u novembru 1938. sa zadatkom da objedini rad svih centara propagande, u tada ve bitno promenjenim meunarodnim okolnostima. (New British Council Move, SSH, 17/1938. vol. VII,116. no-vembar, 1).

21

Meovita drutva u Nemakoj i Britaniji

Neposredniju kulturnu saradnju ostvarivala su meovita drutva koja su nastajala u periodu izmeu dva rata u razliito vreme i sa raznim pobudama, u Jugoslaviji i u inostranstvu. U celoj Jugoslaviji tada je postojalo osam nemako-jugosloven-skih drutava, a 27 englesko-jugoslovenskih.14 Njihov perso-nalni sastav takoe ukazuje na razliite ciljeve i namere. U Ne-makoj su postojala dva takva drutva, stvorena u sasvim razli-itim uslovima i vremenu, dok je u Engleskoj bilo samo jedno. Meutim, u Beogradu je delovalo jedno jugoslovensko-nema-ko drutvo, dok je u isto vreme bilo ak tri anglofilska udrue-nja. Ovo takoe govori o tome koliko je nemaka strana bila vie zainteresovana za ove prostore od V. Britanije, kao i o to-me da je unutar zemlje preovladavala suprotna orijentacija.

Nemako-jugoslovensko drutvo u Frankfurtu na Majni osnovano je 1921. pod rukovodstvom Hermana Vendela (Her-mann Wendel), socijaldemokrate, autora vie dela o Junim Slo-venima. Ciljevi ovog drutva bili su prevashodno kulturno zbli-enje i otklanjanje negativne predstave jednih o drugima (to je bila posledica rata), stvaranje prave slike o susedu, upoznavanje sa prostorom i jezikom naroda sa kojim se Nemci granie i u i-joj dravi ive njihovi sunarodnici. U osnivakom dokumentu drutva pominju se mnogi poznati Nemci koji su na razne nai-ne imali veze ili se bavili Junim Slovenima i posebno Srbima Gete, Humbolt, braa Grim, Leopold fon Ranke. Odbija se sva-

14 Pored zagrebakog i beogradskog drutva, osnovana su u drugoj polovini tridesetih godina jo tri, od ane beogradskog drutva u Petrov-gradu i Sarajevu 1935, i u Zajearu 1937 (Izvetaji fon Heerena od 20. ma-ja i 29. jula 1935, Pismo nemakog konzula iz Sarajeva 28.8.1935, Pismo iz Goeringove kancelarije od 24.4.1937, PA-AA Bonn, Kult-Pol VI W, R 65798). Meutim, do 1939. bilo je ukupno osam ovakvih drutava (Doku-menti o osnivanju Jugoslovensko-nemakog drutva u Berlinu 1939. godi-ne, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793, 65795; AJ 3849108; PA-AA, Bonn, Kent III, Politische Abteilung IV R 103405, 001, R 103324, 027032, 001006). Podaci o broju anglofilskih drutava u: M. Milojevi, Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 7, 11.

22

ka veza sa politikom. Nije, meutim, proputeno da se naglasi kako e ove veze koristiti i nemakoj trgovini i industriji. Kao osnivai drutva pominju se linosti iz sveta privrede i finansija, kulture i politike: bankari Hajnrih Emden (Heinrich Emden) i Herman Majer (Hermann Meier) (direktor banke iz Frankfurta), nastavnik trgovake struke Oto Rete (Otto Roethe) (sekretar drutva), dr Gerhart Gezeman (Gerhardt Gesemann), docent sla-vistike u Pragu, Herman Vendel, dr Alfons Pake (Paquet), dr Hajnrih Simon (Heinrich Simon) i teolog dr varcloze (Schwar-tzlose), poslanik dr fon Keler (von Keller) i otpravnik poslova ambasade u Beogradu, Adolf Kester (Koester) (kasnije poslanik u Beogradu), ministar spoljnih poslova, dr H. Lomerl (H. Lom-mel).15 Drutvo je finansirano putem lanarine (najmanje tri marke godinje za pojedince i 20 za firme, dok se prilogom od 500 maraka sticao status lana osnivaa). Ovakav vid finansira-nja trajao je do kraja 1929, kada su zatraili godinju finansijsku pomo od Ministarstva spoljnih poslova u iznosu od 2000 mara-ka, od ega je odobreno samo 1000, uz obavezu drutva da re-dovno podnosi izvetaje o trokovima i da navedenu sumu troi namenski. Taj novac uglavnom je troen na honorare predavai-ma, iznajmljivanje sale za priredbe, kao i na izdanje spomenice Alfredu Kesteru, preminulom osnivau drutva i nemakom po-slaniku u Beogradu.16 Delatnost drutva obuhvatala je odrava-nje naunih predavanja, knjievnih i muzikih veeri, izlobi, izdavanje publikacija i formiranje arhive o nemako-jugoslo-venskim vezama. Drutvo je pokrenulo biblioteku naunih dela sa balkanskom tematikom, koja je predata na korienje grad-skoj biblioteci u Frankfurtu na Majni.17 Iscrpan izvetaj o radu drutva prikazan je u specijalnom broju asopisa Slavistische

15 Oglas o osnivanju nemako-jugoslovenskog drutva u Frankfurtu na Majni 18. maja 1921, AJ 6612711520; Satzungen des Deutsch-Sued-slawischen Gesellschaft zu Frankfurt am Main. Gegruendet 27. maj 1921, i popis osnivaa drutva u: PA-AA, Bonn, Kult-Pol. VI W R 65793.

16 lan 4 u: Satzungen..., prepiska drutva sa nemakim Ministar-stvom inoanih poslova tokom 1929, 1930. i 1931. godine: PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793.

17 Satzungen..., lanovi 2. i 10. (PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793); Deutsch-Suedslavische Gesellschaft in Frankfurt a. M, Slavische Rundschau, Prag, 5. maj 1929, 417419, 418.

23

Rundschau iz Praga, koji je izdavao lan i osniva drutva, dr Gerhard Gezeman. Bilo je planirano i izdavanje nemako-ju-goslovenskog godinjaka, ali nije poznato da li je to ostvareno. Predavanja su bila najzastupljeniji vid delatnosti drutva. Naj-vie ih je bilo iz oblasti istorije, etnologije i filologije Junih Slovena, a znatno manje onih sa privrednim temama, i poneki putopis. Pored toga, povremeno su drana predavanja i o ne-makim naseobinama u zemljama Junih Slovena. Prema do-stupnim podacima, utvreno je da su odrane samo dve izlo-be slikara Hansa ajla (Scheil) sa pejzaima iz Dalmacije, i slikarke Kete Mar-Kester (Kaethe Mahr Koester), udovice biveg nemakog poslanika u Beogradu.18 Dakle, i pored toga to je u osnivakom aktu pomenuto podravanje privrednih ve-za, rad ovog drutva odvijao se preteno na kulturnom planu. Posle smrti Hermana Vendela 1936, istim aktivnostima kao frankfurtsko drutvo nastavio je da se bavi Odbor za jugoistok Nemake akademije u Minhenu, osnovan iste, 1936. godine.

Nemako-jugoslovensko drutvo u Berlinu osnovano je 1939. sa ciljem da se kulturna saradnja upotrebi u privredne i politike svrhe. Stvaranje ovog drutva najbolje pokazuje kako je do kraja tridesetih godina nemaka politika irenja na jugoi-stok centralizovala i stavila pod kontrolu sve vrste veza izme-u Jugoslavije i Nemake. Istorijat ove inicijative potie jo iz 1931, kada su je pokrenule neke linosti iz privrednog ivota Nemake. To je bio krug privrednika oko Ulriha fon Hasela, tadanjeg poslanika u Beogradu, i nije sluajnost da je ova ini-cijativa koincidirala sa stvaranjem jugoslovensko-nemakog drutva u Beogradu. Predstavnik Nemake akademije iz Min-hena, general Haushofer, pripadao je takoe ovom krugu, kao i Kurt Fovinkel (Vowinckel), izdava lista Zeitschrift fuer Geo-politik, zaduen za poslove oko osnivanja drutva.19 Ostali ini-

18 Osnivaki akt drutva, pisma uprave Ministarstvu inoanih poslova od 12.11.1929 i 30.7.1930, Poziv drutva lanstvu iz marta 1931, u: PA-AA, Bonn, Kult-Pol, VI W R 65793.

19 Vlasnik ovog lista bio je Karl Haushofer, lan grupe diplomata oko Ulricha von Hassela koja je u ratu zastupala miljenje da sa Britanijom treba postii sporazum oko podele sfera i u tom smislu se moe nazvati opozicionom. Njegov asopis, Zeitschrift fuer Geopolitik, izlazio je jo u

24

cijatori takoe su bili predstavnici nemakih privrednih orga-nizacija ija je delatnost bila usmerena ka evropskom Jugoisto-ku.20 U protokolu o osnivanju naglaeno je, meutim, da je cilj stvaranje kulturnih veza to, imajui u vidu linosti pokretaa, nije verovatno. U maju 1931. utvreno je u Ministarstvu spolj-nih poslova da postoje dve grupe koje imaju istu ideju, i da su obe povezane sa jugoslovenskim poslanstvom. Ministar ifer (Schiffer) je uspeo da preuzme inicijativu od Kurta Fovinkela, koji se, elei da sve ostane kako je do tada planirano, povu-kao. iferova ideja bila je, kako se u Ministarstvu smatralo, da od Nemako-jugoslovenskog drutva u Berlinu stvori sekciju Srednjoevropskog instituta (Mitteleuropaisches Institut), iji je on bio osniva. Na tom sastanku u Ministarstvu bili su prisutni jugoslovenski poslanik ivojin Balugdi i atae za kulturu Sta-nislav Vinaver. Zakljueno je da osnivanje treba da usledi u ju-nu 1931.21 Meutim, do toga nije dolo. O ovoj ideji ponovo je bilo govora 1937. godine. Tada je dolo do razilaenja izmeu nemake i jugoslovenske strane. Prema nemakom izvoru, la-novi jugoslovenskog poslanstva, posebno dopisnik Centralnog presbiroa, M. Crnjanski, nisu hteli da prihvate ovu inicijativu, zato sto je bila re o ljudima koji nisu bogati i ne mogu da pla-aju lanarinu, a uglavnom su frankofili.22 Iskaz Crnjanskog

vreme Vajmarske republike i u njemu je promovisana ideja Grossraum-wirtschafta, pre svega Dunava kao najvanije saobraajnice ovog privred-nog prostora. Sin Karla Haushofera, Albreht, bio je takoe 1931. godine jedan od inicijatora stvaranja nemako-jugoslovenskog drutva u Berlinu. (Milan Ri-stovi, Nemaki novi poredak i jugoistona Evropa 1940/41 1944/45. Pla-novi o budunosti i praksa, Beograd 1991, 271272, 6065; Protokol o osniva-nju drutva od 23.4.1931, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793).

20 To su bili: Robert Siegert (Induie und Handelstag), Dr Joseph Ma-erz, Dr Heinrich Gattineau (I. G. Farbeninduie), Fritz Ross (Ulstein), Dr Schuster (Aussenhandelstelle), Dr Rustow (Verien Deutscher Maschinnen-baufabrikanten), Dr Karl Guth (Reichsverband der eisenverarbeitenden In-duie, kasnije na celu Reichsgruppe Induie) i F. J. Furtwaengler. (Protokol o osnivanju drutva od 23.4.1931, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793).

21 Beleka iz Ministarstva spoljnih poslova od 20. maja 1931, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793.

22 Izvetaji Klemensa Dideriha, (koji je po svemu sudei radio za Pro-pagandaministerium), upueni Ministarstvu inoanih poslova, 25.7.1937, PA-AA, Bonn, Kult-Pol. VI W R 65795.

25

o razgovorima sa Diderihom (C. Diederich) i direktorom Ne-make akademije, Tirfelderom, poklapa se sa vestima iz ne-makih izvora. On je zaista predloio Nemcima da se stvori tzv. Drutvo prijatelja Jugoslavije, a ne Nemako-jugosloven-sko drutvo, sa obrazloenjem da jugoslovensko-nemako dru-tvo u Beogradu slabo radi. Sastavio je i listu intelektualaca koji bi trebalo da u tome uestvuju.23 Naravno, ovaj predlog nije pri-hvaen. Do osnivanja je dolo tek 1939, u trenutku kada je u Ju-goslaviji postojalo ve osam takvih drutava, a pojavila se sa ne-make strane hitna potreba za suzbijanjem britanske propagande u predveerje rata. Osnovano je 20. maja 1939, formalno kao pandan postojeem drutvu u Beogradu, a deklarisani ciljevi bili su razmena knjiga, jaanje veza izmeu lekara Nemake i Jugo-slavije i osnivanje ispostave DAAD-a u Beogradu. Pravi cilj je bio privredni uticaj (u okviru Grossraumwirtschafta), a uz to, na-ravno, i politika kontrola, to pokazuje i injenica da je general-ni sekretar drutva posetio Beograd u junu 1939. radi razgovora sa Vladimirom Skerlom, upravnikom Privredne sekcije Central-nog presbiroa.24 Naalost, nema podataka o linostima u upravi drutva. Zagrebaki Morgenblatt doneo je 23. maja 1939. vest o sveanosti povodom osnivanja drutva, u kojoj je pomenuto sa-mo da je predsednik izvesni Majer25 i da su mnoge eminentne li-nosti (uglavnom politiari) prisustvovale sveanosti.26

U Engleskoj je postojalo samo jedno ovakvo drutvo Englesko-jugoslovensko drutvo u Londonu. Pored Britanskog

23Izvetaj dopisnika CPB-a iz Berlina za period januarjun 1937, AJ 3849108.

24 PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65793, 65795; AJ 3849108; PA-AA, Bonn, Kent III, Politische Abteilung IV R 103405, 001, R 103324, 027032, 001006.

25 Najverovatnije je re o Karlu Majeru (Meyer), lanu Suedosteuro-paausschuss IG Farbeninduie. (Griff nach Suedosteuropa. Neue Dokumen-te. Hrsg von Wolfgang Schumann, Berlin 1973, 45).

26 Prisustvovali su ministar prosvete iri, pomonik Ministarstva spoljnih poslova Pilja, bivi ministar Frange, bivi ministar efkija Beh-men, poslanik dr Andri, Reichsminister Dr. Lammers, Statssekretaer Ko-erner, Keppler, Landfried, Neumann i von Tschammer Osten, (Die Gruen-dung der Deutsche-jugoslavische Vereinigung in Berlin, Morgenblatt, Zagreb, 23.5.1939).

26

saveta koji je imao vezu sa vladom, ovo je bila organizacija pri-vatne inicijative za kulturnu propagandu u Jugoslaviji. Ovo dru-tvo je bilo direktni naslednik Srpskog drutva Velike Britani-je (The Serbian Society of G. Britain), koje su 1916. osnovali Henri Vikam Stid (Henry Whickham Steed), urednik spoljno-politike rubrike Timesa i Robert Vilijam Siton-Votson (Ro-bert William Seton-Watson), istoriar i urednik asopisa New Europe. U savetu su bili, izmeu ostalih, ser Artur Evans (Arthur Evans), predsednik Kraljevskog arheolokog drutva i pronalaza kritske kulture, i Gertruda Kerington-Vajld (Gertrude Carrington-Wilde).27 Jedan od osnivaa bio je i Harold Temperli (Temperley), profesor moderne istorije na Univerzitetu u Kembridu, i autor kod nas poznatog dela Bri-tanski dokumenti o uzrocima Velikog rata (British Docu-ments on the Origins of the Great War). Ovo drutvo se od poetka borilo za stvaranje snane ujedinjene drave Jugoslo-vena i ruenje Dvojne monarhije. Iako malobrojni, sa oko 300 lanova, imali su ugledno i borbeno vostvo, koje je imalo uticaj na vladine krugove. Neki od njih su bili lanovi Parlamenta, gde su 1917. razvili debatu za ruenje Austro-Ugarske.28 Tokom 1919. godine aktivno su se zalagali za re-avanje rijekog pitanja u korist Jugoslavije.29

Siton-Votson je u leto 1927. godine pokrenuo inicijati-vu za obnavljanje ovog drutva, poto je ranije u tri navrata odustajao od te ideje, nezadovoljan politikim prilikama u Ju-goslaviji koje su ile u pravcu zaotravanja srpsko-hrvatskih

27 Pored njih, u savetu drutva su 1919. bili i James Berry, May Dic-

kinson Berry, J. Annan Bryce, David Davies, H. J. Fynes-Clinton, Elinor B. Grogan, Arthur Henderson, H. M: Hyndman, Glynne Williams. (The Serbian Society-Leading British Newspapers, London, 19.11.1919, u: R. W. Seton-Watson i Jugoslaveni, Korespondencija, II (19181941), Zagreb-London 1976, dok.52, 5758).

28 Ubavka Ostoji-Feji, Akcije za pomo Srbiji u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, u: Jugoslovensko-britanski odnosi, u: Jugoslo-vensko-britanski odnosi, zbornik, Beograd 1987, 191202.

29 The Serbian Society-Leading British Newspapers, London, 19.11.1919, u: R. W. Seton-Watson i Jugoslaveni, Korespondencija II, dok. 52, 5758.

27

odnosa i centralizacije drave.30 Njegova ideja je bila da se for-miraju odbori u Beogradu i Londonu za promovisanje engle-sko-jugoslovenskih veza. Londonski odbor je, prema ovoj ide-ji, trebalo da predstavlja obnovljeno Srpsko drutvo V. Britani-je, sada pod jugoslovenskim imenom.31 Od tada su obavljane pripreme i Englesko-jugoslovensko drutvo je sveano poelo sa radom 15. marta 1928. godine, javnim banketom. Poasni gost je bio poslanik Kraljevine SHS, sa lanovima diplomat-skog kora. 32

Budui da je ovo drutvo predstavljalo londonsku cen-tralu jednog zajednikog jugoslovensko-britanskog propa-gandnog poduhvata, lanstvo je bilo otvoreno samo za Engle-ze. Drutvo je nastavljalo svoju politiku iz Prvog svetskog ra-ta stvaranja prijateljskog bloka drava na jugoistoku Evro-pe. Re je, dakle, o kontaktima S. Votsona, Stida, A. Evansa i ostalih sa njihovim starim prijateljima i saborcima iz rata, i o nastavku politike slovenskih veza i Male Antante. Prokla-movani cilj je bio ... da se podstiu dobri odnosi izmeu Ju-goslavije i njenih suseda, da se sarauje sa svim slinim dru-tvima, i posebno onim iz drugih slovenskih zemalja.33 Stvar-ni cilj osnivanja i delovanja drutva bio je, u stvari, politiki: unutranja konsolidacija jugoslovenske drave, odvraanje jugoslovenske politike od sukoba sa susedima i njeno dranje u striktnim okvirima meunarodnih ugovora, to je u to vre-me najvie pogodovalo politici Velike Britanije u Sredoze-mlju. Namera Englesko-jugoslovenskog drutva u Londonu

30 R. W. Seton-Watson Jovanu M. Jovanoviu, London, 7.11.1924, Korespondencija II, dok. 115, 118.

31 R. W. Seton-Watson Ivu Lupisu Vukiu, Kyleakin, 11.7.1927, Korespondencija II, dok. 146, 153154.

32 R. W. Seton-Watson Ivi Lupisu Vukiu, London, 10.11.1927, dok. 149, Korespondencija II, 157158; Jovan M. Jovanovi R. W. Se-ton-Watsonu, Beograd, 18.12.1927, dok. 150, isto, 158159; Jovan M. Jo-vanovi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 25.12.1927, dok. 151, isto, 159; R. W. Seton-Watson Jovanu M. Jovanoviu, London, 17.1.1928, dok. 152, isto, 160162; Jovan M. Jovanovi R. W. Seton-Watsonu, Beograd 22.1.1928, dok. 153, isto, 162163; R. W. Seton-Watson Jovanu M. Jo-vanoviu, London 29.2.1928, dok. 155, isto, 164165.

33 Bulletin Unit Branch, British Legion, nr. 18, juli 1931.

28

bila je da preko svojih politikih prijatelja i istomiljenika pod-stie ovakav kurs u javnom mnjenju i politici zemlje.34 Odra-vali su stalne veze sa kolom slovenskih studija (School of Slavonic Studies), poto su isti osnivai, H. V. Stid i Siton-Votson, stajali iza obe institucije.35 Takoe, u istoj zgradi su odravane sednice ehoslovakog drutva u Londonu.36 Od 1938. poeli su da sarauju sa Britanskim savetom u sklopu opte centralizacije britanske propagande u inostranstvu.37

Aktivnosti drutva, barem javne, uglavnom su bile dru-tveno-kulturnog karaktera. Razni drutveni dogaaji bili su or-ganizovani za line i politike prijatelje Siton-Votsona i osta-lih vodeih linosti. Tako su leta 1931. organizovali izlobu jugoslovenske umetnosti u Whitechappel Art Gallery u Lon-donu, kojom prilikom su njihovi gosti bili dr Milan urin i Ivan Metrovi.38 Priredili su sveanu veeru za poslanika Slavka Grujia, koji je 1936. stupio na ovu dunost. U toku 1938. godine ugostili su Vladetu Popovia sa suprugom, pra-tili gostovanje hora Mladost Balkan iz Zagreba i priredili mu sveani prijem, a u toku 1939. primili su delegaciju Udru-enja studenata engleskog jezika u Beogradu, na elu sa Meri Stensfild Popovi.39 Ovo drutvo je u Beogradu imalo poseb-ne veze sa Udruenjem prijatelja V. Britanije i Amerike njegov sekretar, Ajrin Donston (Irene Johnston), boravila je u prolee 1938. u Jugoslaviji i bila gost predsednika Udruenja, Irineja orevia.40

34 Vidi: R. W. Seton-Watson Jovanu M. Jovanoviu, London

17.1.1928, dok. 152, Korespondencija II, 161. 35 Izvetaj Pavla Jevtia iz CPB-a od novembra 1938, AJ 383582. 36 Pismo D. Subotia Ministarstvu Prosvete iz 1928, AJ 66445703. 37 M. Milojevi, Anglo-Yugoslav Cultural Relations..., 22. Izvetaj

Pavla Jevtia, dopisnika CPB-a iz Londona, od novembra 1938, AJ 383582. 38 Bulletin Unit Branch, British Legion, nr. 18, juli 1931. 39 London Dinner for Dr Gruji, SSH 3/1936, vol. V, 1. april, 1; A

Year`s Progress of the Yugoslav Society of Great Britain, SSH, 4 i 5/1939, vol. VIII, 116 maj, 9; Yugoslav Society of Great Britain, SSH, 10 i 11/1939, vol. VIII, avgust, 2.

40 Pisma Irineja orevia J. Jovanoviu, bez datuma i od 2. avgusta 1938, AJ 8035694, 695, 728, 729, 696, 697.

29

Pri poreenju karaktera ovih organizacija, uoljivo je da se nemako-jugoslovensko drutvo u Frankfurtu moe uporediti sa englesko-jugoslovenskim drutvom u Londonu pre svega po tome sto je re o privatnoj inicijativi ljudi povezanih prijateljskim vezama i slinim uverenjima. Iza njih nisu formalno stajale njihove drave, mada je frankfurtsko drutvo povremeno dobijalo od drave novanu pomo, to nije bio sluaj sa londonskim. Liberalno-demokratska uvere-nja vezivala su tadanju beogradsku elitu sa krugom oko Si-ton-Votsona, dok je, s druge strane, socijaldemokratska ori-jentacija Hermana Vendela bila plodna podloga njegove sim-patije prema junoslovenskim narodima. Od njih se po tome bitno razlikuje nemako-jugoslovensko drutvo u Berlinu, koje je, za razliku od frankfurtskog, stvoreno u vreme totali-tarnog reima, pred sam poetak Drugog svetskog rata, pa je, prema tome, bilo u potpunosti instrument politike i ekonom-ske ofanzive Rajha na Jugoistok Evrope. U sluaju london-skog drutva dolo je pred rat samo do blie saradnje sa Bri-tanskim savetom, dok je u Nemakoj stvoreno potpuno novo, strogo kontrolisano udruenje, koje nije prihvatalo nikakve sugestije sa jugoslovenske strane. Razlike u prirodi politikih reima u Britaniji, Vajmarskoj republici i Treem rajhu, tj. u stepenu kontrole drutva od strane centara politike moi, meutim, ne dovode u pitanje jasan politiki kontekst u ko-jem su sva ova drutva osnovana i delovala. Uspostavljanje kulturnih veza i upoznavanje nemake javnosti sa novom dravom Junih Slovena, koje je promovisalo frankfurtsko drutvo, bilo je instrument za pripremu privredne ekspanzije Nemake ka jugoistoku i brzu obnovu privrednih veza koje, uprkos ratu, nisu nikada ozbiljno bile prekinute. Londonsko drutvo je stvoreno jo tokom rata, sa jasnim politikim ci-ljem disolucije Austro-Ugarske i stvaranja Jugoslavije, a ka-snije, pod novim imenom, sprovodilo je britanski interes odravanja bloka prijateljskih drava na Balkanu i srednjoj Evropi. Naravno, berlinsko drutvo je, s obzirom na mesto i vreme nastanka, jo u veoj meri i na direktniji nain bilo instrument politike.

30

Obnova i jaanje veza: meovita drutva u Beogradu

Beogradsko Jugoslovensko-nemako drutvo osnovano

je 1931, takoe posle vie neuspelih pokuaja.41 Na ovu ideju prvi je doao poslanik Alfred Kester (Koester) jo 1929, poto je krajem 1928. preuzeo dunost. Tada je u Beogradu, usled za-tegnutih odnosa Kraljevine SHS/Jugoslavije sa susedima, posto-jala spremnost da se obnovi i neguje saradnja sa Nemakom. Kester je, prvi put kao ratni dopisnik doao u Beograd 1915. sa nemakim trupama. Po politikom uverenju bio je socijaldemo-krata, kao i Herman Vendel. Visoko obrazovan intelektualac, is-kusan i energian diplomata, uspeo je da u Beogradu ostvari od-line veze i stekne veliki ugled. Odravao je stalni kontakt sa naim piscima u umetnicima, a sam je bio lan berlinskog Pen-kluba. Posle iznenadne Kesterove smrti, jedna ulica u Beogradu dobila je ime po njemu.42 Njegov naslednik, Ulrih fon Hasel (Ulrich von Hassel), uspeo je da ostvari ovu zamisao dve godi-ne kasnije, istovremeno pokuavajui da i u Berlinu osnuje slino udruenje. Meu Nemcima u Beogradu postojale su ne-suglasice oko osnivanja drutva. Fon Hasel je insistirao na pri-vrednom i politikom karakteru i na zastupljenosti folksdoje-ra, dok su neki drugi hteli da se ogranie na kulturni rad i da drutvu daju ime A. Kestera.43 Prema nemakim izvorima, ini-cijativa je poticala od Jugoslovena. Nekoliko eminentnih li-nosti u Beogradu bilo je spremno da u tome uestvuju: Milan Srki, ministar pravosua, Anton Koroec, ministar saobraa-ja, bivi ministri Momilo Nini i Milan Stojadinovi, i Milu-tin Stevanovi, glavni finansijer lista Vreme.44 Poslanik Ulrih

41 Detaljnije o ovom drutvu vidi u: Ranka Gai, Jugoslovensko-ne-mako drutvo u Beogradu 19311941, Istorija 20. veka 1/1998, 99109.

42 . Avramovski, n. d., I, par. 86, izvetaja za 1928. godinu, i nap. 46, 522; Gustav Krklec, Smrt Adolfa Kestera, Srpski Knjievni Glasnik (dalje: SKG), knj. 29, br. 5, 1.3.1930, 399400.

43 Izvetaj S. Vinavera iz Berlina CPB-u 1931. godine, AJ 38121265. 44 Izvetaj poslanika Koestera od 3.6.1929, PA-AA, Bonn, Kult-Pol

VI W R 65796.

31

fon Hasel je pisao nemakom Ministarstvu inostranih poslova kako bi trebalo ukloniti sumnju da nemako poslanstvo preko kulturnih veza sprovodi politiku propagandu, a trebalo je ta-koe obezbediti kulturni razvoj nemakoj manjini i odgovori-ti na stalnu francusku, ehoslovaku i poljsku propagandu.45 U sutini, Haselova namera je bila da stvori kanale koji bi olakali privrednu ekspanziju Nemake na prostor Podunavlja.

Sa jugoslovenske strane u to vreme nije postojala odre-ena politika namera, kako se vidi iz sastava upravnog i nad-zornog odbora drutva, koje su inili: bivi ministar dr Momi-lo Nini, dr Velizar Jankovi (Radikalna stranka), Jovan M. Jovanovi (Zemljoradnika stranka) i efkija Behmen (Jugo-slovenska muslimanska organizacija). Linosti iz sveta politike predstavljale su razliite struje, a s druge strane, bilo je mnogo vie linosti iz sveta nauke, kulture i privrede, nego iz politike. Od profesora univerziteta u drutvu su bili: dr Vladimir Mitro-vi (rektor), dr Stanoje Stanojevi (predsednik drutva do smr-ti 1937), dr Milo Trivunac (Stanojeviev naslednik na funkci-ji predsednika i ef odeljena za germanistiku na Filolokom fa-kultetu), dr Rihard Burijan (osniva Fiziolokog instituta u Be-ogradu, Austrijanac), dr ore Jovanovi, dr Miloje Milojevi (docent na Muzikoj akademiji i kompozitor), Alojz maus (lek-tor na univerzitetu). Intelektualci slobodnih profesija u drutvu su bili: Gustav Krklec (knjievnik), Geca Kon (izdava), Vla-dimir Velmar Jankovi (knjievnik), Boidar Vlaji (advokat), dr Buki Pijade (lekar) i V. Risti (inenjer). Najvei broj nau-nika i kulturnih radnika i osrednji broj privrednika u upravi drutva (dr Vladimir orevi, industrijalac; Slavko Sirievi, direktor Putnika; dr Milan Radosavljavi, sekretar Berze) ja-sno govori o karakteru veza tadanje beogradske elite sa Ne-makom.46 U poetku je drutvo uspeno sprovodilo kulturnu i

45Izvetaj fon Hasssela od 14.3.1931, PA-AA, Bonn, Kent i S. A 9 Politik 2. Bd 3.

46 U drutvu su bili zastupljeni i dravni inovnici: Milan Marjano-vi (ef Presbiroa u MUP-u), dr Milan Glavini (ef Odeljenja u Ministar-stvu prosvete), Osman Nuri Hadi (dravni savetnik), Janko uman (viso-ki funkcioner MTI), Nikola Polovina (direktor III enske gimnazije i na-stavnik sinova kneza Pavla). Samo jedna linost bila je iz vojnih krugova

32

naunu razmenu, ali je razvojem politikih dogaaja na svet-skoj i domaoj sceni, sve veim uticajem Nemake na privredu i spoljnu politiku Jugoslavije, postalo nemogue izbei politi-ku upotrebu. Ovakav zakljuak moe se doneti i samo na osno-vu praenja linosti predsednika drutva. Do 1937. to je bio Sta-noje Stanojevi, jedan od najveih srpskih i jugoslovenskih isto-riara medievista, kolovan u Beu i u Krumbaherovom se-minaru u Minhenu. Bio je prijatelj Hermana Vendela i pobornik tesnih kulturnih veza sa Nemakom, budui da je i sam odga-jen u tom kulturnom krugu (roen u Novom Sadu 1874). Politi-ki nije bio angaovan i trudio se da rad drutva nikada ne poe u tom smeru.47 Sledei predsednik bio je dr Milo Trivunac (18761944), germanist i profesor univerziteta. Po primarnom obrazovanju bio je romanist, uenik Bogdana Popovia. Dok-torirao je u Minhenu 1902. na temi iz francuske renesanse,48 a preuzeo je katedru za germanistiku 1905. Njegovi najznaajni-ji radovi iz oblasti germanistike su Nemaki uticaji u naem je-ziku iz 1937, i brojni radovi o Geteu. Kao veliki poznavalac Getea, dao je svojim radovima znaajan doprinos Geteovoj pro-slavi u Beogradu 1932. godine. Bio je takoe zapaen autor srednjokolskih udbenika francuskog i nemakog jezika. Po-stao je lan Srpske akademije nauka 1939. Kritiki odnos pre-

dr Mihajlo Petrovi, brigadni general i vojni lekar u penziji. (Mitglieder der Verwaltungs-und Aufsischtsausschusses, Izvetaj fon Hasela od 6.5.1931, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65796; Jugoslovensko-nemako drutvo, Politika 22.2.1931, 7).

47 Dr Jovan Bogievi, Stanoje Stanojevi kao osniva i predsednik Jugoslovensko-nemakog drutva u Beogradu, Glasnik istorijskog drutva, knj. 11, sv. 3334, Novi Sad 1938, 136140; Stanojevi je i svojim tekstovi-ma isticao pozitivnu ulogu koju je Nemaka odigrala za Srbiju u vreme ca-rinskog rata, smatrao je da je materijalna kultura Zapada preneta Srbima po-sredstvom Nemake i Austrije, a marta 1931. napisao je jedan, po svemu su-dei neobjavljen tekst, u kojem je iskazao nadu da e se i politiki odnosi iz-meu Nemake i Balkana pozitivno razvijati. (Nemaka i mi, bez datuma, Ar-hiv Istorijskog instituta SANU, fond Stanoja Stanojevia 86-X-10/56; Nemaki uticaj na srpsko-hrvatski narod, Petrograd 1916, isto 86-X-10/41; Das poli-tische Kapital des Deutschen Vol. kes am Balkan, mart 1935, isto, 86-X-10/27).

48 Guillaumes Budes, De l`Institution du Prince. Ein Beitrag zur Geschichte der Renaissancebewegung in Frankreich, Diss, Mnchen 1903.

33

ma Nemcima pokazao je jo pre Prvog svetskog rata u knjizi O Nemcima (1912). Prema nacistikom reimu je javno izraa-vao protest u asopisu Strani pregled, koji je ureivao sa ro-manistom Miodragom Ibrovcem.49 Zbog toga u nemakom po-slanstvu nisu bili zadovoljni njegovim izborom, ali su se sagla-sili u nedostatku drugih kandidata.50 Njegov mandat u drutvu (19371941) vremenski se poklapao sa nemakom privrednom i politikom penetracijom, kojoj je veliki deo srpskog drutva, orijentisan prema saveznicima iz rata, pruao otpor. Novembra 1940. godine sveano su otvorene nove prostorije u Aleksan-drovoj ulici 2, u prisustvu visokih jugoslovenskih zvaninika, kao i nemakog poslanika, fon Herena, i generalnog sekretara berlinskog drutva, Kurta Hajera.51 Poslednji predsednik dru-tva bio je Branko Nedeljkovi. Godine 1940. bio je odbornik grada Beograda, decembra iste godine potpredsednik, a na du-nosti predsednika drutva je bio pred sam poetak rata, aprila 1941. Bio je u poslovnoj vezi sa A. Hajnrihsbauerom (Heinric-hsbauer) iz Drutva za jugoistonu Evropu u Beu.52 Na osno-vu njegove pozicije (dravni inovnik, linost znatno manjeg autoriteta od svojih prethodnika, povezan poslovno sa nema-kom institucijom), takoe se vidi da je drutvo izgubilo znaaj

49 Miljan Mojaevi, Seanja i svedoenja: Milo Trivunac (18761944), Prilozi za KJIF, knj. 63 i 64, 19971998, Beograd 2000, 115126. Vidi i: Miljan Mojaevi, Razvitak germanistike kod Jugoslovena, Nema-ko-jugoslovenske kulturne veze, Beograd 1974, 249291. Trivunac je eljan 1944. godine zbog kratkotrajnog uea u vladi Milana Nedia, i po-red svog poznatog antifaistikog opredeljenja.

50 Izvetaj fon Herena od 3.12.1937, PA-AA, Bonn, Kent III, Poli-tische Abteilug IV, R 103367. 011; U izvetaju Deutsche Studentenschafta o jugoslovensko-nemakom drutvu (bez datuma), kae se da je Trivunac lan Lige za ouvanje mirovnih ugovora, da istupa protiv Nemake otkad je Hitler na vlasti i da ne daje preporuke srpskim studentima za studije u Nemakoj, jer ... ne eli hitlerovski seminar. (PA-AA, Bonn, Kuot-Pol VI W R 65798).

51 Izvetaj Predsednitva CPB, 22.11.1940, AJ 38- 73/197. 52 U prepisci izmeu Hajnrihsbauera i Nedeljkovia iz septembra

1940. re je o ugovaranju posla o trgovini sirom. Nije jasno u kom svojstvu je Nedeljkovi vodio ove pregovore, ali se tu pominje kao odbornik grada Beograda. (BA-Berlin, R 63/248, 69).

34

u korist institucija strogo kontrolisanih iz Rajha, kao to je i cela drava pala u potpunu zavisnost od monog suseda. Izvori finansiranja drutva bili su dvojaki lanarina i godinje sub-vencije od nemake i jugoslovenske vlade. Iznos uloga jugo-slovenske vlade zavisio je direktno od iznosa koji je uplaivala nemaka vlada, to takoe ukazuje da je za rad ovog drutva nemaka strana bila vie zainteresovana.53

U statutu je bio naglaen jugoslovenski karakter lano-vi, osnivai i dobrotvori mogli su biti samo jugoslovenski gra-ani, dok su nemaki dravljani mogli biti samo vanredni la-novi, bez prava uea u radu Skuptine i bez birakog prava. Predstavnik nemake manjine nije bio zastupljen u upravi, bar u poetku. Prema izvetaju poslanika fon Hasela, ove odredbe su bile unete zaslugom Miloa Trivunca, koji je hteo da to je mogue vie sprei uticaj Nemaca na rad drutva.54 Drutvo je 1935. godine imalo 600 lanova.55 Bilo je podeljeno na dve sekcije privrednu, koju je vodio dr Vladimir orevi,56 i kul-turnu, pod rukovodstvom efkije Behmena. Aktivnosti drutva obuhvatale su organizovanje kurseva jezika, predavanja, mu-zike i pozorine predstave, ajanke, igranke i proslave, kao i pri-sustvo delegacije drutva u prigodnim prilikama. Kursevi jezika su bili najvanija aktivnost, a odravani su od zimskog semestra 1932)33 redovno u zgradi Druge muke gimnazije, iji je direktor Boko Bokovi, germanist po obrazovanju, drutvu ustupao pro-storije za organizaciju raznih priredbi. Za razliku od ostalih sli-nih meovitih drutava u Beogradu (Udruenja prijatelja V. Brita-

53 Nemaki deo subvencije iznosio je 1935. godine 3500 RM (Pismo von Heerena Ministarstvu inoanih poslova od 8.11.1935, PA-AA Bonn, Kult-Pol VI W R 65799).

54 Izvetaj fon Hasela, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65799. 55 . Avramovski, n. d., II, par. 67. izvetaja za 1935. godinu, 328. 56 Dr Vladimir orevi je bio jedan od najuglednijih industrijalaca

meuratnog Beograda. Bio je predsednik Udruenja industrijalaca i pri-vredne sekcije Srpskog kulturnog kluba. Doktorirao je 1907. u Berlinu sa tezom o reformi nemakog bankarstva kod uvenog strunjaka Riharda Vagnera. Nastavio je delatnost u porodinoj firmi koja se bavila ciglarskom industrijom, a pisao je i ekonomske rasprave za asopis Ekonomist (Dimi-trije orevi, Oiljci i opomene, I, Beograd 1994, 15, 16, 21, 31).

35

nije i Amerike i Drutva prijatelja Francuske), nisu imali asopis niti bilo kakav stalni organ.57

Za to vreme u Beogradu su postojala tri anglofilska udru-enja, iji su proklamovaniji ciljevi bili isti ili veoma slini, mada su odraavala razliite unutranje-politike orijentacije, odnosno, interese razliitih centara moi. Takoe, bila su stvo-rena u razliito vreme. Anglo-ameriko-jugoslovenski Klub (da-lje: Klub), formiran je 1924, Udruenje prijatelja V. Britanije i Amerike (dalje: Udruenje prijatelja) 1930, a Drutvo za ire-nje anglo-saksonske kulture u Jugoslaviji (dalje: Drutvo) 1935. godine. U celoj tadanjoj Jugoslaviji bilo je 27 anglofilskih drutava. Pre 1936, kada je u zemlji poeo sa radom Britanski savet, bilo je 12 udruenja, to znai da je poslednjih godina pred rat ova delatnost naglo pojaana preostalih 15 stvoreno je za samo pet godina. 58

Beogradski Klub je bio centar svih slinih drutava u ze-mlji i aktivno je pomagao njihovo organizovanje.59 Udruenje prijatelja, koje je nastalo kasnije, takoe je pomagalo osnivanje svojih podrunica u drugim mestima.60 U godinama pred Drugi svetski rat upravo je Udruenje, a ne Klub, postalo centar anglo-filskih aktivnosti u zemlji. Jo 1932. engleski dvonedeljnik South Slav Herald iz Beograda nazvao je Udruenje roditeljem Klu-

57Jahresbericht des Vorstandes der Jugoslavisch-Deutschen Ge-sellschaft ueber die Taetigkeiten im abgelaufenen Geschaeftsjahr 1932/33, Jahresbericht... 33/34, Prilog izvetaja nemakog poslanstva od 11.5.1934; Jahresbericht... 1938, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65798.

58 M. Milojevi, Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 7, 11. 59 Klub je od 1932. bio smeten u prostorijama na uglu Kneginje

Ljubice i Brae Jugovia. Od maja 1934. nalazio se u Balkanskoj 16, a ka-snije u Dobrinjskoj 10. (Belgrade Club Revival, SSH 16/1932, 15. oktobar, 1; Belgrade Club Opening, SSH, 18/1932, 1. decembar, 1; Belgrade Club Moves, SSH 4/1934, vol.. III, 16. april, 1; Belgrade Calling, SSH 16/1938, vol. VII, 1631. oktobar, 2).

60 Prostorije je Udruenje delilo sa Klubom, do 1934. kada se prese-lilo u Frankopanovu 2, a krajem iste godine u Dobrainu 14. Kasnije su po-novo delili prostorije u Dobrinjskoj 10, dok se nisu konano razdvojili 1938. (Belgrade Club Moves, SSH 4/1934, vol. III, 16. april, 1; Society`s Move, SSH, 19/1934, vol. III, 1. decembar 2; Belgrade Calling, SSH, 16/1938, vol. VII, 1631. oktobar, 2).

36

ba, iako je ono nastalo kasnije, to svakako ukazuje na njihov razliit znaaj za Engleze.61 Izvetaji britanskog poslanika u Beo-gradu o osnivanju Kluba i Udruenja takoe navode na isti za-kljuak. Dok se osnivanje Kluba ne pominje kao poseban doga-aj, ve se samo kasnije belei da uspeno deluje, osnivanju Udruenja dat je vei znaaj. Pominje se da je sveano otvoreno 29. aprila 1930, sa predavanjem na Univerzitetu i veernjim ban-ketom, kojem je prisustvovalo oko 180 zvanica, da su govore odrali ministar inostranih poslova, ameriki i britanski posla-nik.62 Meutim, od osnivanja Jugoslovensko-britanskog instituta polovinom 1940, na ijem elu se nalazio Englez, Institut postaje centar i koordinator svih anglofilskih drutava u Jugoslaviji.63

Sastav uprave Kluba bio je meovit bili su zastupljeni Ju-gosloveni, Britanci i Amerikanci (poasni potpredsednici su bili ambasadori V. Britanije i SAD-a, Ronald Kempbel (Campbell) i arls Vilson (Charles Wilson). Meu osnivaima Kluba bili su Aleksandar Vidakovi, knjievnik, prevodilac i novinar,64 Dra-gan Milievi, ekonomista, kasnije generalni sekretar beogradske Industrijske komore,65 Boidar Pepi, engleski ak, kasnije i-

61 Lead for Anglo-Saxon Revival Belgrade`s Society Big New Pro-gram, SSH 7/1932, 1. jun, 1.

62 . Avramovski, n. d., I, par. 74. izvetaja za 1925. godinu, 305306; isto, par. 94 izvetaja za 1930. godinu, 663.

63 Isto, 2324, 2729. Odravali su veze sa podrnicama u Splitu, apcu, Valjevu, ibeniku i Novom Sadu, a osnovali jednu u Borovu. (Iz-vetaj Upravnog odbora Udruenja prijatelja 22.5.1937, AJ 3424): Pismo Irineja orevia pukovniku Bridu 14.2.1938, AJ 8035704; Pismo J. Jovanovia Irineju oreviu, bez datuma 1938, AJ 8035170.

64 A. Vidakovi (18961940) zavrio je za vreme Prvog svetskog ra-ta kolu i studije u Engleskoj. Oenjen Engleskinjom. U Beogradu je bio dopisnik Vremena, Politike, i knjievnih asopisa. Bio je dopisnik Politike od 1933. iz Engleske i Amerike. Nije bio nikada dravni inovnik, niti ak-tivni politiar, ali po pogledima blizak je Zemljoradnikoj stranci. Osniva Grupe za socijalnu i kulturnu akciju 1924. Bavio se knjievnou, pisao ro-mane (Marin Sorgo), eseje i kritike, prevodilac sa engleskog i potpred-sednik beogradskog Pen-kluba. (Dragoljub Jovanovi, Aleksandar Vidako-vi socijalni radnik, SKG knj. 59, br. 4, 16.2.1940, 284286; ivorad P. Jovanovi, Rad Aleksandra Vidakovia, isto, 287290; Vidakovitch Ale-xander, PRO, FO, R 142/142/92).

65 Dragan Milievi je studirao ekonomskle nauke i istoriju u Oks-fordu na Merton koledu posle Prvog svetskog rata i radio je na unapree-nju trgovine izmeu Britanije i Jugoslavije. Marta 1940. doao je u London

37

novnik britanskog konzulata u Beogradu i ef radio-slube jugo-slovenske vlade u Londonu66 i in. Milosav Simonovi sa su-prugom, Engleskinjom, koji je zavrio studije u Engleskoj i tamo iveo 10 godina (sin Ivana Simonovia, inspektora Mini-starstva uma i ruda). Pored njih, vanije linosti u Klubu bili su: Krsta K. Bali, sportista i bivi ak u kotskoj za vreme ra-ta, koji je od 1932. bio sekretar Kluba, a pored toga i slubenik Udruenja prijatelja; Ljubomir Prohaska, strunjak za poljopri-vredu i psihologiju, autor Psihologije snova, i Frojdov opo-nent, izabran za predsednika Kluba 1933.67 S druge strane, upra-va Udruenja prijatelja i Drutva za irenje anglo-saksonske kulture u Jugoslaviji, bila je sastavljena iskljuivo od Jugoslove-na. Slino, kod Englesko-jugoslovenskog drutva u Londonu lanstvo je bilo otvoreno samo za Engleze, a ostali su mogli biti samo poasni lanovi.68. Vrste lanstva u ovim organizacijama bile su raznovrsne. Kod Udruenja prijatelja postojali su redov-ni, vanredni, dobrotvori, utemeljivai, pomagai i poasni lano-vi. Organi Udruenja bili su Glavna Skuptina, Upravni odbor, u misiju stvaranja vrih ekonomskih i kulturnih veza. Pokrenuo je iste godine asopis Britanija (AJ 38123268).

66 Britanski kapital u Jugoslaviji. Njegova ekonomska, politika i obavetajna uloga, Institut za istorijska pitanja, Beograd 1951, 204.

67 M. Milojevi, n. d., 2324; The New Club Secretary, SSH, 2/1932, 14. mart, 2; New Club President, SSH, 2/1933, vol. II, 15. mart, 1, i Belgrade Calling, isto, 2; Belgrade Calling, SSH, 22/1934, vol. II, 16. ja-nuar, 2. Sekretar je bio u poetku Petar Milivojevi (AJ 66454718). Pa-tron Kluba je bio knez Pavle, poasni predsednik M. Stojadinovi, potpred-sednici ambasadori Britanije i Amerike, predsednik B. Pepi 1936. godi-ne (Pismo Pepia Vinaveru od juna 1936, AJ 3873197). Organizacija bo-ine veeri ga Simonovi, gica Darman i gica Oukli, mr B. Vukovi je inuktor brida (Izvetaj o radu Kluba za decembar 1938, AJ 3873197). Predsednik Kluba za 1938 A. Vidakovi. Izvrni odbor za 1939 Pepi, Vidakovi, M. Stojovi (iz CPB), . Bodi, D. Milievi, Luka Smodlaka i neki Englezi. U nadzornom odboru od naih ljudi je bio samo oka urin. (Bilten Kluba za januar 1939, AJ 3873197). kola jezika direktor ga Vidakovi, sekretar ga Lj. Popovi, nastavnik kole jezika u Klubu M. Radosavljevi. (Bilten Kluba za januar i februar 1940, AJ 3873197). Se-kretar M. P. Simonovi i V. Bugarski potpisali su molbu Stooviu za otva-ranje zabavita (AJ 6623402214).

68 Izvetaj Pavla Jevtia iz Londona CPB-u od 9. novembra 1938, AJ 383582.

38

Nadzorni odbor i Sud asti. Vrste lanstva kod Kluba bile su sline dobrotvori, doivotni, redovni, pomaui, gosti i poa-sni, kao i kod Drutva za irenje anglo-saksonske kulture u Ju-goslaviji.69

Patron svih ovih organizacija bio je knez Pavle, to uka-zuje na njihovu usmerenost na zatitu drave. U tom pogledu, meutim, postoji razlika izmeu Kluba i Drutva s jedne i Udru-enja prijatelja s druge strane. Knez Pavle je od poetka bio pa-tron Kluba i Drutva, (tavie, Milan Stojadinovi je, kao pred-sednik Vlade, bio i poasni predsednik Kluba), to nije bio slu-aj sa Udruenjem, koje je kneza Pavla proglasilo za pokrovi-telja tek 1937. godine.70 Uprava Drutva bila je sastavljena isklju-ivo od najviih dravnih inovnika: predsednik je bio Jelenko Mihajlovi, rektor Vie pedagoke kole, sekretar Petar Mili-vojevi (ranije sekretar Kluba), lanovi odbora dr Boidar Pu-ri, poslanik u Parizu, dr Kosta Todorovi, profesor univerzite-ta i Milorad Vanli, profesor Vie pedagoke kole, a poasni bla-gajnik Milo Glii, sekretar Narodne banke.71 Milorad Vanli je bio tokom rata suplent i stareina jedne grupe srpskih aka u Velsu i zamenik prosvetnog inspektora Subotia u Londonu 1920. godine.72 Samo Drutvo je radilo na odravanju pre sve-ga naunih veza sa Britanijom. Uprava i lanstvo Udruenja prijatelja bili su sastavljeni od politikih linosti, od kojih su neke krajem tridesetih godina bile angaovane u opozicionim strankama.73

69 Pravila Udruenja prijatelja, Beograd 1930, AJ 8040334; Pravi-la Kluba, AJ 6623402214. Vrste lanstva kod Drutva: honorary, regular, associate, benefactor, advisory committee, correspondents (AJ 3873197).

70 AJ 3873197, AJ 3877202, Izvetaj Upravnog odbora Udru-enja od 22.5.1937, AJ 342.

71 AJ 3877202. 72 AJ 66445703. 73 Ljudi u Udruenju prijatelja su: sekretar Udruenja prijatelja i

upravnik Higijenskog zavoda u Skoplju Duan Kosti (izvetaj dopisnika CPB iz Skoplja 27.1.1939, AJ 3873197), predsednik Irinej orevi, pr-vi potpredsednik J. Jovanovi, poasni sekretar V. Popovi, Meri Stansfild, Mejbel Gruji, dr Milan Gavrilovi. Komitet za pletenje i trikanje za bri-tanske vojnike vodila je ga Marinkovi (M. Milojevi, n. d., 2729). lan je Branko Popovi, profesor univerziteta i likovni umetnik (Pismo B. Mak-

39

Iako je formalno predsednik Udruenja prijatelja bio Iri-nej orevi, glavna linost je bio Jovan Jovanovi, njegov prvi potpredsednik, s obzirom na to da je Irinej orevi iveo van Beograda. Jovanovi je bio diplomata sa dugom karijerom i opozicioni politiar od 1929. Bio je lider Zemljoradnike stran-ke. Kao bivi poslanik u Londonu u periodu 19161919, po-znat po svom jugoslovenskom opredeljenju, u britanskim kru-govima uivao je izuzetan ugled. U britanskom Ministarstvu spoljnih poslova imao je bri i laki pristup od mnogih politia-ra iz Kraljevine.74 Posle Jovanovieve smrti 1939. godine, za-

simovia, ministra prosvete od februara 1930, AJ 66381618). U uprav-nom odboru pre 1935. bio je i Stojan Gavrilovi, a blagajnik je bio i dalje Gradimir Kozomari (Izvetaj upravnog odbora za 1935, AJ 8033431). Radomir orevi, poslovni sekretar Udruenja (Molba M. Z. Dimitrijevi-a Vladeti Popoviu od 22.12.1937, AJ 3424). Sekretar Udruenja Kobli-ka, umrli major Mihajlo Milojkovi i dr Slavko Gruji (Izvetaj upravnog odbora od 22.5. 1937, AJ 342). Dr Milan . Milojevi, kralj. poslanik u penziji, njegova ena i ga Vikerhauzer iz Zemuna, supruga admirala Vikto-ra Vikerhauzera, zapovednika jugoslovenske mornarice, penzionisanog 1932. godine (. Avramovski, n. d., II, par. 288. izvetaja za 1932. godinu, 141). Na konferenciji anglofilskih drutava Jugoslavije zastupnici Udruenja V. Popovi, ivojin Simi, dr Petar Martinovi, Boidar Filipovi. (Izvetaj upravnog odbora Udruenja od 31.5.1939, AJ 342). Ga Gruji Radovi je drala kolu u okviru Udruenja (pismo Irineja Pionu od 17.12.1933, AJ 8035727). Sastav uprave 1936. godine bio je sledei: predsednik dr Irinej orevi, episkop; potpredsednici Jovan Jovanovi i Slavko Gruji, glavni sekretar dr Vladeta Popovi, blagajnik Gradimir Kozomari, lanovi Upravnog odbora general dr eda urevi, dr Ljudevit Prohaska, (na-elnik Ministarstva poljoprivrede), Pavle Aleksic, dr Stojan Gavrilovi, i-vojin Simi, ga Mabel Gruji, ga Isidora Sekuli, Vladimir Savi, Voji-slav Antonijevi, Pavle Karovi, (naelnik MIP-a), dr Duan Stojanovi; la-novi Nadzornog odbora Vladimir Dumani, Dragan Milievi, Dobrivo-je Stoovi, Mihajlo Milojkovi; lanovi Suda asti general Duan Pei, dr Slavko eerov, dr Milo Popovi, Kosta Lukovi, dr Alojz Gradnik, Vo-jislav Suboti.(hirurg i profesor univerziteta u Beogradu, otac Ivana Suboti-a, a sin Jovana, knjievnika i politiara). (AJ 8033157).

74 Siton Votson ga je esto pozivao da doe u London, poto bi mu bila dragocena njegova pomo (R.W. Seton-Watson Jovanu Jovanoviu, Korespondencija II, dok. 152 i 155, 161, 165). Takoe, S. Vatson je bio 1919. ogoren zbog Jovanovievog povlaenja sa mesta poslanika u Londonu (R.W. Seton Watson Josipu Smodlaki, London 14.3.1919, Koresponden-

40

menio ga je Milan . Milojevi, poslanik u penziji.75 Prilikom formiranja Udruenja prijatelja, Jovan Jovanovi je napravio provizornu listu buduih lanova, od politiara, industrijalaca, profesora i ostalih uglednih linosti, sa kojom je upoznao Siton-Votsona. Meu predloenim linostima nalazili su se: Bogdan i Pavle Popovi, dr orevi, Milo Trivunac, Slobodan Jovano-vi, Boa Markovi, dr D. Aranelovi sa Beogradskog univer-ziteta, dr Peri, predsednik Poslanike komore, dr Vojislav Su-boti, Boidar Vlaji, Milan Grol, Ljuba Davidovi, Stjepan Ra-di, Svetozar Pribievi, Mia Trifunovi i Momilo Nini.76 Knjievnik, novinar i anglista Aleksandar Vidakovi bio je jedi-na linost koja je pripadala svim beogradskim anglofilskim or-ganizacijama, bez obzira na politiko opredeljenje.

Neki od lanova ovih organizacija bili su najdirektnije povezani sa visokim dravnim slubama. Preko njih je drava pratila i kontrolisala delatnost anglofila. Mihajlo Stojovi i dr Duan Stojanovi bili su dopisnici Centralnog presbiroa (CPB). Stojovi je bio lan Kluba, i izvetavao je CPB o njegovim ak-tivnostima. U izvetajima je negativno prikazivao opozicionu delatnost Udruenja prijatelja.77 Predloio je 1935. da se obe organizacije spoje, kako bi zajedno radile na istom cilju i iz-begli duple trokove,78 to je zapravo bio pokuaj drave da ih kontrolie. Dr Duan Stojanovi, takoe iz Centralnog pres-biroa, bio je lan Udruenja prijatelja. Krajem tridesetih godi-na dopisnik CPB-a iz Londona bio je Pavle Jevti, diplomirani cija II, dok. 23, 3132; R. W. Seton-Watson, Memorandum, London 24.3.1919, isto, dok. 26, 3334).

75 Milan . Milojevi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 12.3.1940, Korespondencija II, dok. 294, 366.

76 Jovan M. Jovanovi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 29.2.1928, Korespondencija II, dok. 156, 166.

77 M. Stojovi iz Publicistickog odseka CPB-a bio je i lan izvrnog odbora u Klubu za 1939. godinu. (njegovi izvetaji u: AJ 3873197), a M. Stojovi je takoe izvestio o poseti Brida 2.11.1938. hvali Klub i napada Udruenje kao opoziciono, (AJ 38130276). Iz CPB-a je i nepotpisani iz-vetaj o doeku S. Votsona 3.10.1936. u Beogradu, gde je takoe kritikova-no Udruenje kao opoziciono, zbog navodno nedostojanstvenog udvaranja gostu (mogue je da je autor M. Stojovi), AJ 38131277.

78 Move to Unite, SSH 22/1935, vol. III, 19. januar, 1.

41

teolog, koji je u Engleskoj 1926. doktorirao sanskrit i filozofi-ju, kao pitomac Fonda srpskog poslanika. On je takoe pozna-vao beogradske anglofile iz vremena studija.79 Stojan Gavrilo-vi, lan Upravnog odbora Udruenja prijatelja, bio je ef od-seka u Ministarstvu inostranih poslova (jedan od glavnih infor-manata britanskog ambasadora Kempbela o politikoj sceni Jugoslavije pred Drugi svetski rat). Kao oigledno vana li-nost u Udruenju (sa politikim znaajem) bio je 1935. zadu-en za veze sa klubovima u Novom Sadu i Sarajevu, i sa za-grebakim English Speaking Society. Takoe je uredio prvi broj asopisa The Anglophile, zajednikog glasila Kluba i Udruenja prijatelja.80 Gradimir Kozomari, blagajnik Udrue-nja prijatelja i engleski obavetajac, radio je i za dravnu no-vinsku agenciju Avala. U izvetaju o poseti pukovnika Bri-da Beogradu, denuncirao je Udruenje za opozicioni rad, po-sebno Vladetu Popovia. Gradimir Kozomari je, diplomirao ekonomske i pravne nauke u Oksfordu 1920, a 1923. osnovao je prvi ekonomski nedeljnik u Beogradu, Privredni pregled. Bio je dopisnik Timesa i Evening Standarda iz Beograda od 1932, a od 1940. ef engleske agencije Britanova.81

Beogradski anglofili su odravali stalne veze sa odgova-rajuim institucijama u Britaniji. Svi su bili povezani sa Bri-tanskim savetom, kao centrom britanske propagande za ino-stranstvo. Posete njihovih izaslanika beogradskim centrima bi-le su najee od 1937. do 1939. godine, kada je britanska pro-paganda pojaala rad na naim prostorima. Prvi je u ime Save-ta posetio Beograda Kenet Donston (Kenneth Johnston) iz Forin ofisa, u septembru 1935. To je bilo due putovanje po Jugo-slaviji radi upoznavanja sa radom anglofilskih drutava. Njegov zadatak je bio da Savetu podnese predloge za organizaciju britan-ske propagande i efikasniju saradnju sa drutvima. Tada je usta-

79 Izvetaji P. Jevtia iz novembra 1938. o Englesko-jugosloven-skom drutvu u Londonu, AJ 383582. (Statistika stipendista Fonda po-slanika u aneksu, tabela 17).

80 Izvetaj upravnog odbora za 1935, AJ 8033431. Vidi: . Avra-movski, n. d., II i III.

81 Kozomaritch Gradimir, PRO, FO, R 142/142/92; Izvetaj od 3.11.1938, AJ 3731230; Personalni dosije G. Kozomaria, AJ 38123268.

42

novljeno da su lokalna drutva anglofila u Jugoslaviji veoma aktivna.82 U sklopu pojaanih propagandnih aktivnosti V. Bri-tanije 1937. godine, grof Stenbok, engleski konzul u Beogra-du, imenovan je u ime Britanskog saveta za inspektora anglo-filskih drutava u Jugoslaviji i stavljeno mu je 300 funti na ras-polaganje u te svrhe.83 On je ve sledee, 1938 godine, u ovom svojstvu posetio klubove anglofila u Jugoslaviji i podneo o to-me izvetaj Britanskom savetu. U novembru iste godine Beo-grad i druge vee gradove u zemlji posetio je generalni sekre-tar Saveta, pukovnik arls Brid. Tom prilikom je upoznao glavne saradnike u zemlji i sa britanskim poslanikom Kempbe-lom razmotrio ideju Saveta za osnivanje jednog proirenog drutva, ili britanskog instituta u Beogradu. O tome je vodio razgovore i sa knezom Pavlom, ministrom prosvete, direkto-rom Presbiroa i rektorom Univerziteta.84 Sredstva Britanskog saveta su od 1937. godine, stalno poveavana.85 Sledile su, u toku 1939, ponovne posete engleskog konzula u Beogradu, Stenboka, zatim sekretara izvrnog odbora Britanskog saveta, K. R. Donstona, kao i poseta predsednika, lorda Lojda od Do-lobrana (Loyd of Dolobran).86

S druge strane, Udruenje prijatelja je imalo mnogo blie veze sa Englesko-jugoslovenskim drutvom u Londonu, nego

82 . Avramovski, n. d.,. II, par. 51. izvetaja za 1935. godinu, 325; isto, par. 85. izvetaja za 1936. godinu, 435.

83 . Avramovski, n. d., II, par. 102. izvetaja za 1937. godinu, 548.

84 Isto, par. 119. i 122. izvetaja za 1938. godinu, 656657; Bilten Kluba za jan. 1939, AJ 3873197, Izvetaj G. Kozomaria Vladi od 3.11.1938, AJ 3731230.

85 Isto, II, par. 102. izvetaja za 1937. godinu, 548; isto, par. 118. iz-vetaja za 1938. godinu, 656.

86 Stenbok, engleski konzul u Beogradu, ruski Jevrejin, bio je odre-en od Britanskog saveta 1939. da nadgleda rad anglofila prisustvovao je skuptini Kluba poetkom 1939. (Izvetaj M. Stojovia CPB-u od januara 1939, AJ 3873197). K R. Donston, sekretar izvrnog odbora Saveta bio u Skoplju, Niu, Bugarskoj, Rumuniji i Beogradu. (izvetaj Aritona Mihaj-lovia, dopisnika CPB-a iz Skoplj