2

ETIKETESRBIJE

Radomir Vlastelica

R a d o m i r Vlastelica

SRB

IJEE

TIK

ET

ERadomir Vlastelica

Novinar i publicista, Radomir Vlastelica, rođen je 1952. godine u Beogradu. Autor je sedam publikacija “Putevi vina Srbije” koje su objavljene na srpskom, engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom i italijanskom jeziku, čime je uspostavio vinske puteve i promovisao razvoj vinskog turizma u Srbiji. Takođe, autor je knjige „Proizvođači vina i rakije u Srbiji“. (2004) i monografije „Rakije Srbije (2012).Učesnik je brojnih međunarodnih skupova o vinskom turizmu u zemlji i inostranstvu i predavač je vinskog turizma u Savetu Evrope na projektu WCTE. Suosnivač je Akademije vinskog turizma i dvostruki je vitez vina u vinskom viteškom redu „Monah Dorotej“ iz Aleksandrovca i počasni član vinskog viteškog reda “Singidunum” iz Beograda.

Ova jedinstvena knjiga je nastala sa namerom da ljubiteljima vina približi srpska vina kroz predstavljanje srpskih vinarija sa fotografijama njihovih etiketa, nazivom vina i sortama grožđa od koga se vino proizvodi.U knjizi je predstavljena 581 etiketa iz 123 vinarije iz svih vinskih regiona Srbije. Knjiga sadrži i deo o vinu, vinskim etiketama, istoriji vinskih etiketa, odabiru vina, čitanju vinskih etiketa, oznakama na etiketama po zemljama, kao i brojne zanimljivosti o etiketama vina, ilustrovan brojnim fotografijama.ETIKETE

SRBIJE

Radomir Vlastelica

R a d o m i r Vlastelica

Sadržaj

O vinu /4Vinske etikete /6Vino sa geografskim poreklom /8Razumevanje vinske etikete /8Vino i berba /9Istorija vinskih etiketa /10Egipat /10Antička Grčka /10Štampa /10Staklo /11Metalne etikete /11Etikete 18.veka /1219. i 20. vek /12Etikete danas /13Dizajn etiketa /13Odabir vina /15Čitanje vinske etikete /18Oznake na etiketama po zemljama /20Rečnik pojmova koje nalazimo na etiketama /22Francuska /22Italija /24Španija /25Nemačka /25Srbija /26Australija i Novi Zeland /28SAD /28Argentina i Čile /29Zanimljivosti o vinskim etiketama /30Kolekcionar etiketa /30Umetničke etikete Šato Mouton Rotšild /30Muzej vinskih etiketa /30Vina poznatih ličnosti /30Vina sa etiketom Hitlerovog lika /31Vinske etikete sa Brajevim pismom /31Umetničke etikete Vieti /32Vinska kuća Minića /32Rat vinarskih etiketa /32Etikete vinarije Gut Ogau /32Merlo Buhač iz Hrvatske /33Personalizovane etikete /33Pogrešne informacije na etiketi /33

Najveća kolekcija vinskih etiketa /33Žene biraju vino na osnovu etikete /33Grafiti na etiketama Vinarije Bjelica /33Vinarija Ivanović, Aleksandrovac /35Podrum Botunjac, Aleksandrovac /36Vinogradi Nikolić, Aleksandrovac /37Vino Budimir, Aleksandrovac /38Vino Župa, Aleksandrovac /39Podrum Braća Rajković, Aleksandrovac /40Vinarija Živkovića, Aleksandrovac /41Podrum Damjanović, Aleksandrovac /42Vinarija Miljković, Aleksandrovac /43Podrum Varinac, Aleksandrovac /44Vinarija Milovanović, Aleksandrovac /45Porodični podrum Rajković, Aleksandrovac /46Vinska kuća Sava, Aleksandrovac /46Vinarija Rakićević, Aleksandrovac /47Vinarija Đorđević, Aleksandrovac /48Vinarija Vinastra, Alibunar /49Vinarija Vrbica, Aranđelovac /50Vinski podrum Krf, Aranđelovac /48Vinarija Viljanac, Bačka Topola /51Vinarija Galot, Banatski Karlovac /52Vinarija K-ing, Banatski Karlovac /53Vinarija Šijački, Banoštor /54Vinarija Modele, Banoštor /54Tiska perla, Bečej /51Empresa, Beograd /55Podrum Panajotović, Beograd /56Vinarija Tri oraha, Beograd /57Emporio vinarija, Beograd /57Vinarija Pusula, Beograd /58Podrum Stari dani, Bujanovac /59Vinarija Brestovački, Erdevik /60Vinarija Ravnica, Inđija /62Vinarija Stojanović, Inđija /63Vinarija Kovačević, Irig /64Vinarija Deurić, Irig /151Vinarija Mačkov podrum, Irig /66Vinarija Temet, Jagodina /68Gazdinstvo Cilić, Jagodina /69

Vinarija ND-DSK, Jagodina /70Vinarija Vinis, Jagodina /70Harmath wines, Kanjiža /71Vinarija Jović, Knjaževac /72Vinarski podrum Urošević, Knjaževac /73Podrum Do kraja sveta, Kovilj /74SS-MAR winery, Kragujevac /60Podrum Stevanović, Kragujevac /61Podrum Radovanović, Krnjevo /76Vinarija Duša, Kladovo /77Rubin AD, Kruševac /78Vinarija Milisavljević, Kula /82Podrum Milojević, Lazarevac /84Vinarija Carpe diem, Lazarevac /85Podrum Milojaš, Lazarevac /85SRŽ Milovanović, Lazarevac /86Porodična vinarija Antonijević, Ledinci /87Matalj vinarija, Negotin /88Vinarija Clevora, Negotin /89Vinarija Čubra, Negotin /90Vinarija Dajić, Negotin /91Vinarija Mikić, Negotin /91Vinarija Panić, Negotin /92Vinarija Tanića pimnice, Negotin /92Vinski podrum Ivanović, Negotin /93Pimnica Perić, Negotin /93Vinarija Vimmid, Negotin /94Podrum Stevanović-Kušić, Negotin /95Vinarija Raj, Negotin /94Vinarija Janucić, Negotin /95Vinarija Bjelica, Novi Sad /96Vinica Petrović, Orahovac /97Porodična vinica Brkić, Orahovac /97Vinarija B&D Kojčić, Orlovat /98Vinarija Zvonko Bogdan, Palić /99Vinarija Tonković, Palić /100Vinarija Maurer, Palić /101Vinarija Rajić, Paraćin /103Vinarija Milosavljević, Počekovina /106Toplički vinogradi, Prokuplje /104Porodična vinarija Aranđelović, Prokuplje /105Podrum Pavlović, Rača /105Vinogradi i vinarija Miletić, Rekovac /109Manufaktura Spasić, Novi Slankamen /110Atelje vina Šapat, Novi Slankamen /111

Podrum Gvozdanović, Stari Slankamen /112Podrum Ilić, Smederevo /107Vinarija Jeremić, Smederevo /108Vinarija Despotika, Smederevska Palanka /114Podrum Madžić, Smederevska Palanka /115Vinarija Stanimirović, Sombor /116Vinarija Dragić, Sombor /117Boutique vinarija Imperator, Sremska Mitrovica /119Vinarija Kiš, Sremski Karlovci /120Podrum Benišek, Sremski Karlovci /121Vinarija Živanović, Sremski Karlovci /122Vinum, Sremski Karlovci /123Vinarija Veritas, Sremski Karlovci /124Vinarija Dulka, Sremski Karlovci /125Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci /126BM Art, Sremski Karlovci /127Vinarija Aleks, Sremski Karlovci /128Vinarija Milanović, Stara Pazova /129Vinarija Status, Svrljig /130Molo winery, Šid /131Vinarija Ilić-Nijemčević, Šid /131Vinogradi i vinarija Vindulo, Temerin /132Vinarija Kabač, Temerin /133Vinarija Aleksandrović, Topola /134Kraljevska vinarija, Topola /136Vinarija familije Rogan, Topola /137Vinarija Arsenijević, Topola /138Vinarija Lipovac, Topola /138Vinarija NN produkt, Trstenik /139Milijan Jelić, Valjevo /140Bačina vino, Varvarin /141Vinarija Krstić, Vlasotince /141Vinarija Aleksić, Vranje /142Vršački vinogradi, Vršac /144Podrum Krstov, Vršac /146Vinarija Vinik, Vršac /147Vinarija Sočanski, Vršac /148Podrum Milošević, Žabari /149Vinarija Virtus, Žabari /150Vinarija Orlovo, Zrenjanin /151

10

ISTORIJA VINSKIH ETIKETA

Vinske etikete postoje vekovima. Vinari Sumerinije (danas regija Iraka) još pre 6.000 godina imali su običaj da cilindričnim pečatom od grafita, visine oko tri centimetra, obeležavaju amfore koje su se nosile u hramove. Ove oznake i danas se smatraju najstarijim poznatim označavanjem porekla i autentičnosti proizvoda.Prve etikete su bile mnogo jednostavnije nego one koje koristimo danas. Egipat - Vino je bilo popularno u starom Egiptu i imalo je važnu ulogu u mnogim ritualima i ceremonijama. Mnogi dokazi ukazuju da su drevni Egipćani bili prvi koji su označavalii svoja vina detaljima berbe, regiona ili vinograda i vinara. Naročito su faraoni bili oduševljeni vinima. Vino je bilo jedino piće dostojno da ih isprati na onaj svet. Nekoliko stotina amfora s vinom nađeno je u grobovima slavnih Egipćana. Posle smrti egipatskog kralja Tutankamona, 1352 godine pre nove ere, među zadivljujućim blagom u njegovom grobu ostavljeno je trideset šest vinskih zemljanih posuda. Iako je njihov sadržaj presušio pre mnogo vekova, ovi sudovi predstavljaju san svakog arheologa. Hijeroglifskim pismom na posudama je naveden datum proizvodnje, naziv lokacije vinograda, i vinar.

Ova otkrića ukazuju da su drevni Egipćani predvideli zakone o kontroli vina koji su usvojeni u 19, veku. To su, inače, sami počeci etiketiranja vina, koje je nastavljeno u drugom obliku u antičkoj Grčkoj, zatim preko rimskog doba do kraja 18. veka.

Antička Grčka- Prema važećim propisima koje su nasledili od Egipćana, Grci su morali lagerovati i transportovati vina u hermetički zatvorenim, keramičkim sudovima – amforama. Zakonodavci su preporučivali korišćenje sistema obeležavanja (slično današnjim etiketama) i upotrebu smole alpskog bora za zaštitu vina od kvarenja. Amfore su, obično sa dve ručke, imale različite oblike koje su

upućivale na oblast u kojoj su proizvedene. Amfora je morala imati zapis sa godinom proizvodnje vina. Na jednu od ručica utiskivan je i znak proizvođača, a na drugoj se nalazio žig lokalnog zakonodavca.

Amfore su se koristile praktično sve do 5. veka, kada su Rimljani otkrili prvu burad i počeli da ih koriste. U starom Gaulu, u vreme kad je vino počelo da dobija na značaju, amfora od 26 litara mogla je da se menja za jednog roba. Istovremeno se razvijao i kvalitet posuda za posluživanje vina (karafa) od kojih su neke bile izuzetne umetničke vrednosti i danas su izložene u muzejima kao unikati. Najstarije etikete za vina su napravljene za amfore, dugo pre pronalaska boce. Vavilonci su imali cilindrične pečate koji su korišćeni da označe amfore rečima i slikama. Kasnije, Rimljani su obeležavali svoje vinske sudove informacijama o vrsti vina. Štampa - Značajan trenutak u istoriji etiketa desio se 1.440 godine, kada su Gutenberg i Konrad Saspaš proizveli prvu štamparsku mašinu. Međutim, tek slučajnim otkrićem mogućnosti korišćenja litografskih kamenova praktično je omogućena štampa, a samim tim i izrada prvih vinskih etiketa. Rani dizajn vinskih etiketa u Evropi bili su jednostavni mali identifikacioni komadi pergamenta vezani kanapom oko vrata boce. Do 1700, nalepnice su dizajnirane na kamenu. Potom je korišćeno mastilo, koje je pomoću valjka prenošeno na papir. Vinske etikete postale su neophodne u 18. veku, kad su staklene boce postale češće u prodaji vina. Veći deo veka, etikete su pisane rukom ili štampane veoma primitivno.

18

ČITANJE VINSKE ETIKETE

Etiketa, pre svega, treba na prefinjen način da predstavlja ono što je u boci kao i da reflektuje duh i filozofiju vinara i vinarije. Takođe, treba adekvatno da bude prilagođena tržištu i ciljnoj grupi kojoj je vino namenjeno. Neizbežan deo cele priče je dizajn etikete i sam brend vinarije. Ulaganje u dizajn etiketa i kreiranje brenda nije trošak već investicija. Čitanje etiketa vina je važan korak za potrošača vina. Svaki potrošač ima instinktivnu reakciju na ukupan dizajn etikete. Dobra vinska etiketa treba da ima dovoljno relevantnih informacija koje će potrošača navesti da kupi vino. Zatim etiketa treba da je privlačna za oko. Onda sledi i pitanje da li se ona izdvaja među desetinom drugih na prepunoj polici? Čitanje etiketa vina može biti veoma lako, ali i veoma teško, sve zavisi od toga čija je etiketa i iz koje je zemlje. Vinske etikete Novog sveta su sa jasno označenom sortom grožđa, proizvođačem, mestom uzgoja grožđa i sadržajem alkohola, tako da potrošaču nude klljučne informacije koje mogu biti važne za kupovinu vina. Sve ove informacije se pojavljuju na prednjoj etiketi.Vinske etikete Starog sveta imaju reputaciju da ne daju ključne informacije, ali uz malo vinskog obrazovanje, videćete da to nije slučaj. Ako znate šta treba da tražite, možete lako dešifrovati relevantne informacije na etiketi sa malo truda. Umesto sorte grožđa, primarni podatak na ovim etiketama, je mesto odakle je vino. Tako ako poznajete region, onda ćete imati prilično dobro znanje o mogućem grožđu koje je u boci. Ovaj pristup, kada je reč o vinu se može primeniti širom Evrope. Ako znate mesto onda ćete znati i sortu grožđa, ako znate sortu grožđa, znaćete većinu vina u celom regionu. Neophodno je znati pročitati etiketu vina: da li se radi o stonom vinu, kvalitetnom ili vinu sa žaštićenim poreklom koje spada u najvišu kategoriju kvalitetnih vina. Etikete ovih vina moraju sadržati podatke o tome odakle vino potiče, od kojih je sorti proizvedeno, koliko u njemu ima alkohola i koji su hemijski stabilizatori koršćeni.Čitanje etikete je možda i najbitniji korak za ljubitelja vina, budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta. Isplati se pročitati vinareve preporuke

na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvaliteta, što je oznaka viša, po pravilu to je i bolje vino. Godina berbeBudući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu po pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus vina. Ali, starije vino ne znači nužno i bolje vino, posebno ukoliko su boce iz lošije berbe.Godina označena na etiketi je godina berbe. Ako ste upoznati sa vinogradima određenog regiona, to može biti dobar indikator. Čak i ako ne znate da li je određena berba bila dobra ili loša, saznanje koliko su vina stara, označava nešto o njegovom stilu: mlada, sveža i voćna, ili stariji, lakša i složenija. Većina vina je najbolja u roku od tri godine od berbe. Ako se koristi grožđe iz dve ili više godina, vino je označeno kao nonvintage (NV). Šampanjac, port i šeri su nonvintage, jer se proizvode od grožđa iz različitih godina berbe.Sadržaj alkohola u vinuVerovatno ste čuli o vinima punog tela, što je mera njihovog sadržaja alkohola. Na svakoj etiketi ćete primetiti procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela vina:• 7.5%-10.5%lakotelo• 10.5%-12.5%srednjepunotelo• 12.5%iviše-punotelo(vrlovisokalkohol)Tip vinaTip ili naziv vina, otkriva mnogo o njegovim karakteristikama. Standardi za imenovanja vina variraju u zavisnosti od njegovog porekla. U mnogim evropskim zemljama vino je dobilo ime po regionu gde je uzgajano i nastalo. Opisne informacije Povremeno, vinske etikete sadrže opisne reči ili fraze koje potrošaču daju dodatne informacije. Na primer, etiketa može da ukaže da je vino fermentisalo u buradima, što mu daje bogatiji ukus, delikatne karakteristike hrasta i bolju mogućnosti starenja. Apelacija ili oznaka regiona uzgoja Apelacija ili region uzgoja postaje ime mnogih evropskih vina. U drugim oblastima kao što su SAD i Australija, kao i druge zemlje Novog sveta,

20

OZNAKE NA ETIKETAMA PO ZEMLJAMA

Poznata je stvar da je sorta grožđa majka svakog vina, da mu je zemljište otac, a sunce sudbina. Ista sorta, dakle, na raznim meridijanima ne samo da neće dati isto vino, već ono neće biti isto ni od godine do godine. Poreklo vina se nalazi na etiketi kao oznaka koja se u različitim državama razlikuje po skraćenici sastavljenoj od početnih slova. Kada tamo stoji natpis “stono vino”, prvo morate imati na umu da to najčešće znači da niko sem proizvođača ne zna šta je u boci i odakle je. Dakle, to je vino najslabijeg kvaliteta. Međutim, treba imati u vidu da postoje pojedini proizvođači koji i danas imaju dobre podrume, pa iako nemaju vinograde, kupuju grožđe i proizvode odlična vina. Nažalost, nemaju drugog izbora no da njihova vina budu kategorisana kao stona iz raznih razloga.Stona vina sa geografskim poreklom su skoro ista priča, s tim što dobijate informaciju iz kojeg vinograda potiče grožđe. Kod francuskih vina naći ćete oznaku: appellation (apelacija), a to je oznaka određenog vinogradarskog regiona koji je regulisan posebnim zakonima i pravilima.Kvalitetno vino s geografskim poreklom je nešto ozbiljnija priča. Zna se ne samo odakle je grožđe već je i obaveza proizvođača da napomene koja je sorta ili koje su sorte u boci. U Francuskoj ona nose oznaku AC (appellation controlle), a u Italiji DOC. Vrhunska vina su najčešće proizvod najboljih godina. U Francuskoj ova vina imaju oznaku AOC (Appellation d’origine controlee), u Italiji DOCG. Postoje pravila šta mora da stoji na etiketi, ali se pravila razlikuju od kontinenta do kontinenta i od zemlje do zemlje. Takođe, zavisno od želje i namere proizvođača broj informacija na etiketi može biti u širokom rasponu. Nekada se insistira na opisu vina, a ponekad na njegovom sastavu i hemijskim karakteristikama. Etiketa za vino prolazi kroz više regulatornih i kreativnih provera nego etiketa za bilo koju drugu robu. Nakon što je dizajnirana i izabrana, etiketa mora da prođe proveru vladine agencije koja kontroliše proizvodnju vina, kao i razne vladine agencije koje nadziru uvoz i prodaju u svakoj zemlji gde se vino distribuira.Dakle, sistem klasifikacije vina se razlikuje od zemlje do zemlje. U Španiji i Portugaliji, autentičnost vina je garantovana pečatom na etiketi ili oznakom na

čepu. Nemačke etikete vina su posebno poznate po detaljima koje mogu dati u određivanju kvaliteta i stila vina. Skoro svako vino Novog sveta je označeno po sorti grožđa i geografskom poreklu. Vina čija etiketa ne navodi naziv vinarije ili vinara se nazivaju “cleanskin” (čista koža) vina, naročito u Australiji. Informacija o stepenu slasti je posebno u skladu sa proizvođačima nekih zemalja i pokazuje da je negde standardizovana na svom jeziku (Brut, Dolce, itd), neki to uopšte ne pominju, iako regulativa zahteva da takve informacije budu uključene (obično na leđnoj etiketi). Kada je reč o kupovini vina po regionu, izbor između evropskih vina i vina Novog sveta je osnovno pitanje. Evropske zemlje, uključujući Španiju, Francusku, Italiju i druge, uglavnom vina brendiraju po lokaciji, dok vanevropske zemlje ili takozvani novi svetski regioni vina brendiraju po sorti grožđa. Najpoznatiji proizvođači vina izvan Evrope su SAD, Argentina, Australija, Kanada, Čile, Novi Zeland i Južna Afrika.Dakle, postoje apelacione i sortne etikete. Što se tiče apelacionih vinskih etiketa, apelacija (oznaka) se odnosi na mesto gde je uzgajano grožđe. Oznaka može da se odnosi na čitav region, koji obuhvata stotine hiljada hektara vinograda, ali i na jedan vinograd. Vinski regioni se geografski veoma razlikuju. Mnogi regioni su dalje podeljeni na podregione, ovi na reone, reoni na vinogorja koji se takođe geografski i klimatski razlikuju. Mnoge apelacije imaju zvaničan status, gde vladino telo određuje i reguliše kvalitet i autentičnost grožđa. Najčešćeovipropisidozvoljavajuda15%vinamožeda bude proizvedeno od grožđa uzgojenog van toga područja. Većina najpoznatijih vina Francuske, Italije, Španije i Portugalije su apelaciona vina.

Potrošačima je više prijemčiva sortna nomenklatura na etiketama, jer je jednostavnija za pamćenje i prepoznavanje vina. Sortne etikete su veoma česte u Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi, Čileu, Argentini i većini preostalih zemalja Novog Sveta koje se bave proizvodnjom vina. Potrošaču je mnogo lakše da nauči par desetina imena sorti grožđa, nego stotine apelacija. U svetu postoji preko 5000 sorti grožđa, od kojih se preko 150 uzgaja komercijalno. Sortna vina su vina koja su proizvedena i etiketirana

30

ZANIMLJIVOSTI O VINSKIM ETIKETAMA

Kolekcionar etiketaVinske etikete su odavno predmet kolekcionarstva. Prikupljanje se vrši po temi, zemlji ili regionu. Nekada su se etikete lako skidale sa boca, ali korišćenje jačih lepila je kolekcionarima otežao taj proces, jer je uklanjanje postalo znatno teže i može dovesti do značajnog oštećenja etikete.Zato sada kolekcionari takve boce pune toplom vodom da bi lepak popustio. Inače, kolekcionar vinskih etiketa se zove vintitulist.

Umetničke etikete Šato Mouton RotšildŠato Mouton Rotšild se nalazi na levoj obali reke Žironde, u francuskoj pokrajini Medok, pedesetak kilometara severozapadno od grada Bordoa. Danas se imanje Šato Rotšild prostire na 178 hektara, od čega je 103 hektara pod vinogradima, ukojimaseuzgajajukabernesovinjon(71%),merlo(25%), kaberne fran (3%) i peti verdo (1%).BaronNatanijel Rotšild je 1853. kupio vinograd i imanje i preimenovao ga u Mouton Rotšild. 1922. godine Filip Rotšild, dvadesetogodišnji praunuk Barona Natanijela uzima budućnost Moutona u svoje ruke i preuzima kompletnu proizvodnju vina. 1924, on je postao prvi francuski vinar koji je flaširao vina u svojoj vinariji. Da bi dodali dekorativni element na bocu, on je stvorio etiketu koja pokazuje njegov porodični grb i potpis. Etiketa je korišćena do Drugog svetskog rata. Od tog vremena, etiketa ove vinarije je postala njen zaštitni znak, dokaz porekla, garancija kvaliteta i potpis vinograda. Oslobođenjem Francuske, da proslavi povratak mira i da obeleži novi početak, Baron Filip je želeo da berbu 1945, jednu od najboljih u 20. veku posveti godini pobede u Drugom svetskom ratu. On je od mladog slikara Filipa Žulijana naručio etiketu za svoja vina, sa grafičkim dizajnom zasnovanim na znaku “V” koji je simbolizovao pobedu i postao poznat po Vinstonu Čerčilu tokom rata. Ovaj izuzetak je postao pravilo, a od 1946. svake godine je neki savremeni umetnik stvarao originalno delo za ilustraciju etikete. Angažovani su brojni poznati umetnici, poput Pabla Pikasa , Salvadora Dalija, Endija Vorhola, Žana Koktoa, Marka Šagala i drugih, da stvore originalni dizajn etiketa. Praksa je ubrzo postala stalna. Svaki umetnik je imao slobodu da tumači teme vinove loze i zadovoljstvo pijenja vina.

Mouton je podjednako imao slobodu da odbije posao ako smatraju da to nije ono što žele ili ako

ne odgovara specifičnim ograničenjima na etiketi. Umetnici nisu plaćani novcem, već su dobijali određeni broj sanduka vina od dve različite godi-ne, uključujući godinu u kojoj su radili etiketu.Posle smrti barona Filipa 1988, baronesa Filipina, baronova jedina ćerka, postala je potpuno uklju-čena u proizvodnju vina Moutona, i lično je birala slikara koji će da ilustruje Mouton Rotšild etiketu.

Muzej vinskih etiketaŠtamparija porodice Nolasque iz Francuske pratila je razvoj vinarija iz Bordoa, Loare, Alzasa, kao i iz regija Konjak i Šampanja. Značajni koraci u komercijalizaciji vina postignuti su zahvaljujući njihovim kreacijama etiketa koje su bile unikatni ručni radovi ondašnjih umetnika. Na pojedinim etiketama radilo se i po nekoliko nedelja, a neke od njih danas su izložene u privatnom porodičnom muzeju etiketa u Šatou Moriak, nedaleko od Soterna i svega nekoliko kilometara od poznate vinarije Šato d Ikem. U Muzeju ljubitelji vinskih etiketa mogu da vide i bogatu kolekciju etiketa iz cele Francuske. Između ostalog, tu se nalazi i komplet kolekcija etiketa Šato Mouton Rotsšilda, za koji je karakteristično da je svake godine drugi umetnik kreirao etiketu.Kolekcija obuhvata mnogo zanimljivih etiketa Grand Cru vina, kao i mnogobrojne etikete modernijeg dizajna. Ova moderna štamparija danas se oslanja na kompjutere, savremene programe za kreaciju modela i etiketa i proizvodi godišnje više od 100 miliona vinskih etiketa.

Vina poznatih ličnostiStalno raste broj broj slavnih ličnosti koje tržištu, osim parfema i modnih linija, danas nude i vina pod sopstvenim imenom. Madona, režiser Frensis Ford

38

VINO BUDIMIR dooAleksandrovac

Adresa: Borjanska 23, Aleksandrovac Kontakt telefon: 062/590 440 E mail: jovana@vinobudimir.com Web sajt: www.vinobudimir.com

Bela vina: Triada Bela, Tamjanika Budimir, Vera, Margvs Margi Crvena vina: Triada Crvena, ...i kao da si anđeo..., Svb Rosa Roze vina: Triada Rose‚ Ružica Džulina

Naziv vina: Triada Crvena Kvalitet: stonoBoja: crveno Slast: suvoSorta: prokupac i merlo Alkohol:12,8%Boca: 0,75

Naziv vina: Vera Kvalitet: stonoBoja: belo Slast: suvo Sorta: tamjanika Alkohol:13,2%Boca: 0,75

Naziv vina: ...i kao da si anđeo... Kvalitet: stonoBoja: crveno Slast: suvo Sorta: merlo i prokupac Alkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: Triada Bela Kvalitet: stono Boja: belo Slast: suvo Sorta: tamjanika, šardone i sovinjon blan Alkohol:12,8%Boca: 0,75

Naziv vina: Tamjanika Budimir Kvalitet: stonoBoja: belo Slast: suvo Sorta: tamjanika Alkohol:13%Boca: 0,75

Naziv vina: Margvs Margi Kvalitet: stonoBoja: belo Slast: suvo Sorta: rajnski rizling Alkohol:12,2%Boca: 0,75

64

VINARIJA KOVAČEVIĆIrig

Adresa: Đoke Šundukovića 85, IrigKontakt telefon: 022/461 192E mail: vinarijakovacevic@kti.rsWeb sajt: www.vinarijakovacevic.co.rsBela vina: Kovačević penušavo vino, Rajnski rizling, Sauvignon ,Chardonnay,

Chardonnay barrique, Traminac, Beli bermet, Orfelin beli Crvena vina: Aurelius , Orfelin crveni , Crveni bermetRoze vina: Rosetto , Orfelin roze

Naziv vina: Penušavo vino KovačevićKvalitet: kvalitetno Boja: beloSlast: brutSorta: šardone i rajnski rizlingAlkohol:12%Boca: 0,75

Naziv vina: SauvignonKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: sovinjon blanAlkohol:14%Boca: 0,75

Naziv vina: Chardonnay barriqueKvalitet: stono Boja: beloSlast: suvoSorta: šardoneAlkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: Rajnski rizlingKvalitet: stono Boja: beloSlast: suvoSorta: rajnski rizlingAlkohol:12,5%Boca: 0,75

Naziv vina: ChardonnayKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: šardoneAlkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: TraminacKvalitet: stonoBoja: beloSlast: poluslatkoSorta: traminacAlkohol:12%Boca: 0,75

76

PODRUM RADOVANOVIĆKrnjevo

Adresa: Dositejeva 10, KrnjevoKontakt telefon: 026/821 085E mail: podrumradovanovic@neobee.netWeb sajt: www.podrumradovanovic.rs

Bela vina: Rizling rajnski, Sovinjon, Pino As, Chardonnay classique, Chardonnay selekcijaCrvena vina: Cabernet sauvignon classique, Franc cabernet sauvignon, Cabernet sauvignon reservaRoze vina: Rose

Naziv vina: Pino AsKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: pino gri, pino blan i pino noarAlkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: Cabernet sauvignon classiqueKvalitet: stono Boja: crvenoSlast: suvoSorta: kaberne sovinjonAlkohol:13%Boca: 0,75

Naziv vina: SovinjonKvalitet: stonoBoja: belo Slast: suvoSorta: sovinjon blanAlkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: RoseKvalitet: stonoBoja: rozeSlast: poluslatkoSorta: kaberne sovinjonAlkohol:11%Boca: 0,75

Naziv vina: Rizling rajnskiKvalitet: stono Boja: beloSlast: poluslatkoSorta: rajnski rizling Alkohol:11%Boca: 0,75

Naziv vina: Chardonnay classiqueKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvo Sorta: šardoneAlkohol:13%Boca: 0,75

132

VINOGRADI I VINARIJA VINDULO Temerin

Adresa: Baranji Karolja 17, Bečejski put bb, TemerinKontakt telefon: 021/843 773, 063/523 673E mail: vindulo@stcable.rsWeb sajt: www.vindulo.com

Bela vina: Talijanski rizling, Eureka, Mirna Bačva, Slatka EvaCrvena vina: Frankovka, Three StarRoze vina: RosAnna

Naziv vina: Talijanski rizlingKvalitet: stono Boja: beloSlast: suvoSorta: italijanski rizlingAlkohol:12,2%Boca: 0,75

Naziv vina: EurekaKvalitet: stono Boja: beloSlast: suvoSorta: panoniaAlkohol:14%Boca: 0,75

Naziv vina: Mirna BačvaKvalitet: stono Boja: beloSlast: suvoSorta: šardone, bačkaAlkohol:13,5%Boca: 0,75

Naziv vina: Slatka EvaKvalitet: stono Boja: beloSlast: slatkoSorta: petra, kosmopolitaAlkohol:14,2%Boca: 0,5

Naziv vina: FrankovkaKvalitet: stono Boja: crvenoSlast: suvoSorta: frankovkaAlkohol:12,7%Boca: 0,75

Naziv vina: Three StarKvalitet: stono Boja: crvenoSlast: suvoSorta: kaberne sovinjon, kaberne fran, merloAlkohol:13,5%Boca: 0,75

134

VINARIJA ALEKSANDROVIĆ Vinča Topola

Adresa: Vinča, TopolaKontakt telefon: 034/826 555E mail: office@podrumaleksandrovic.rsWeb sajt: www.vinarijaaleksandrovic.rsBela vina: Trijumf, Trijumf Gold, Trijumf Barrique,

Harizma, Tema, Oplen, Trijumf penušavo vino, Trijumf Noir penušavo vinoCrvena vina: Trijumf Noir, Regent, Rodoslov, VizijaRoze vina: Varijanta, Euforija, Trijumf Roze

Naziv vina: TrijumfKvalitet: vrhunskoBoja: beloSlast: suvoSorta: sovinjon blan, pino blan i rajnski rizlingAlkohol:13,9%Boca: 0,75

Naziv vina: Trijumf BarriqueKvalitet: kvalitetnoBoja: beloSlast: suvoSorta: šardone, sovinjon blan i rajnski rizling Alkohol:14,5%Boca: 0,75

Naziv vina: TemaKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: šardoneAlkohol:13,9%Boca: 0,75

Naziv vina: HarizmaKvalitet: kvalitetnoBoja: beloSlast: suvoSorta: šardoneAlkohol:13,7%Boca: 0,75

Naziv vina: OplenKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: rajnski rizlingAlkohol:12,7%Boca: 0,75

Naziv vina: Trijumf GoldKvalitet: stonoBoja: beloSlast: suvoSorta: sovinjon blan, pino blan i rajnski rizlingAlkohol:13,9%Boca: 0,75