of 5/5
NA POGREŠNOME TRAGU ZA SRPSKIM NARODNIM JUNAČKIM PESMAMA Među mnogobrojnim studijama o našoj narodnoj poeziji zadržala je jedno od prvih mesta rasprava Vatroslava Jagića "Građa za slovinsku narodnu poeziju", iako je davno izašla. Ona će to' svoje časno mesto, mislim, još dugo držati, po- što je napisana s dubokom ljubavlju prema predmetu, na osnovu opširnoj:( i pouzda- nog znanja i s onom lucidnošcu koju nose u sebi saino retke studije izabranih na- učenjaka. Među mnogobrojnim radovima Jagićevim ona po ovim svojim osobinama ne stoji usamljena. Sada, u vremenima kada se malo i površno čita, izgleda kao pravo čudo, kako je onda još mladi Jagić uopšte mogao savladati tako ogromnu građu za istoriju naše narodne poezije pored tolikih drugih svojih tadašnjih na- učnih poslova, koje je s najvećom saves- nošću i još u vrlo teškim prilikama obav- ljao. Studija je nastala za vreme Jagićeva boravka u Berlinu. Šta je on sve morao radi nje pročitati? S koliko raznovrsnom literaturom morao se bočiti? Koliko ne- jasnih mesta u izvorima i literaturi tre- balo mu je protumačiti? Pa to sve, u~lav- nom, kao prvom istraživaču, kome Je u onome znamenitome i osetljivome poslu valjalo ne jedanput prve brazde istraži- vanja izoravati, držeći na umu u isti mah i visoke naučne zahteve i lako uzbud- Ijiva narodna osećanja. Sve te složene zahteve Jagić je u ovoj raspravi odlično savladao i stvorio delo u Čijoj bi hvali bilo nepravično biti štedljiv. S time, naravno, nisam hteo reći da je Vatrosiav Jagić znameniti problem o po- stanku i razvitku naše narodne poezije definitivno rešio. Ne. To on nije ni želeo. Još za višom slavom je težio, kada je ovo krupno naučno pitanje pravilno po- stavio i iznašao sredstva kako ga treba rešavati, jer dobro započeti teže je nego strpljivo dovršiti. Ma da je Jagić primenio uspešan naučni metod, ipak je, razume se, i grešio, all, čini mi se, već je i sam osećao, da mu na ponekom mestu nije uspelo istini do dna sagledati. Njegova intuicija mu je i u ovome poslu, kao i inače, bila pouzdan vodič i sudija u učenome istrazivanju, koje bez njena daha uvek ostaje ne samo suho i nesnosno, nego i nepri- vlačno i nepodobno za osnovu daljega raspravljanja. Plodna su, stvarno, samo ona naučna ispitivanja nad kojima lebdi dah visoke intuicije, jer iz njih izbija žeđ za daljim naučnim traganjem, koja slične duhove ~a. sobom povlači. Jagićeva "Gra- dja za slovinsku narodnu poeziju" spada nesumnjivo među radove te vrste. Mislim da neću pogrešiti ako pretposta- vlm da je jedno od onih mesta u Gradji Vatroslava Jagića koja su ga najmanje zadovoljavala i ono gde je pisao o jednome tragu srpskih narodnih junačkih pesama koji ga je vodio čak u Erdelj XV s. On ga je, stvarno, i napisao radi želje da bi ga ko ispravio. Davno, 1876 god. Dugo mu je ostala draga želja neispunjena! Još za njegova života ja sam ga mogao posle studija Hronika grofa Đorđa Brankovića obradovati, kako mu je slutnja bila ako ne sasvim tačna i jasna, ono bar na pra- vome putu, da ga, dakle, njegova intuicija nije izneverila. U nauci mu je ona uopšte bila pouzdaniji vođa negoli u ponekim drugim javnim granama njegova rada. Ili je, možda, tamo nije uvek slušao? Mogao sam ga obradovati, no nisam dospeo. Celi problem je malo podalje od ostalih grana moga rada i jako je danguba n, pa sam ga se tek sada latio, da bih rasvetlio jedno važno pitanje iz istorije naših narodnih eesama i da bih ispunio idavnašnju Jagićevu zelju. To bi, mislim, u učenome svetu tre- balo uvek da je tako, gde se prava zahval- nost na naučnim naporima na taj način najplodnije dokazuje. Evo, prvo, razlaganja Vatroslava Jagića, po kome se vidi da se ni on sam nije s mnogo oduševljenja oslanjao na trag, koji ga je vodio srpskoj narodnoj junačkoj poeziji u Erdelju XV s.: "U šesnaestom i sedam- naestom stoljeću, u turskim ratovima, iziđe junaštvo Hrvata i Srba daleko po svietu na glas. Kud bi ih god sudbina razgonila, svuda je dakako narodna pjesma pratila naše hrabre vojnike. Historik prošloga stoljeća Raić pripovieda po kronici Bran- kovićevoj jedan doista okrutan način, kako su Pavao Knez (Kinizsi) i Bcitory g. 1485 proslavili pobjedu nad Turcima u Erdelju. Na mrtvim trupovima sjedeći počeše piti i veseliti se ,,11 BOCTaBwe Ha'laWa BOI1H- CTBeHHO xopo I1rpaTI1npl1ntBalOl.l\epa3JIH'I- Hbl5lIOHa'lKHSI ntcHH" (kn. X. gl. III. § 8). Tada Pavao "B"L CKaKaTeJIbHOeHrpaHHe nOHYJlHB"L ce6e u spopade zubima jednu mrtvu neprijateljsku trupinu te dugo i~raše držeći je zubima. Ja ne bih odveć zalio, da mi tko dokaže, da se ovaj grozni prizor velike surovosti ne proteže na Hrvate i Srbe, već na koga god drugoga, n. pr. na "braću" Madjare" 1) Kako se vidi, Jagić ovde nije išao dalje od Jovana Rajića, kao čiji jedini izvor za surovu scenu spominje grofa Đorđa Brankovića. Ja mu to ne pre- bacujem, jer u nauci se često mora traganje u širinu i u dubinu ograničiti, da se ne bi upalo u strasno antikvarstvo i preko njega u magle nejasnosti. No u ovome slučaju takva opasnost nije postojala, jer i Rajić dodaje samo još jedan izvor koji bi Jagiću 1) Ja g i ć V., Gradja za slovinsku na- rodnu poeziju, Rad, XXXVII, 1876, ]]8. 345

Radojcic, Nikola - Na Pogresnome Tragu Za Narodnim Pesmama

  • View
    233

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Narodne pesme

Text of Radojcic, Nikola - Na Pogresnome Tragu Za Narodnim Pesmama

  • NA POGRENOME TRAGU ZA SRPSKIM NARODNIM JUNAKIM PESMAMA

    Meu mnogobrojnim studijama o naojnarodnoj poeziji zadrala je jedno odprvih mesta rasprava Vatroslava Jagia"Graa za slovinsku narodnu poeziju",iako je davno izala. Ona e to' svojeasno mesto, mislim, jo dugo drati, po-to je napisana s dubokom ljubavlju premapredmetu, na osnovu opirnoj:( i pouzda-nog znanja i s onom lucidnocu koju noseu sebi saino retke studije izabranih na-uenjaka. Meu mnogobrojnim radovimaJagievim ona po ovim svojim osobinamane stoji usamljena. Sada, u vremenimakada se malo i povrno ita, izgleda kaopravo udo, kako je onda jo mladi Jagiuopte mogao savladati tako ogromnugrau za istoriju nae narodne poezijepored tolikih drugih svojih tadanjih na-unih poslova, koje je s najveom saves-nou i jo u vrlo tekim prilikama obav-ljao. Studija je nastala za vreme Jagievaboravka u Berlinu. ta je on sve moraoradi nje proitati? S koliko raznovrsnomliteraturom morao se boiti? Koliko ne-jasnih mesta u izvorima i literaturi tre-balo mu je protumaiti? Pa to sve, u~lav-nom, kao prvom istraivau, kome Je uonome znamenitome i osetljivome posluvaljalo ne jedanput prve brazde istrai-vanja izoravati, drei na umu u isti mahi visoke naune zahteve i lako uzbud-Ijiva narodna oseanja. Sve te sloenezahteve Jagi je u ovoj raspravi odlinosavladao i stvorio delo u ijoj bi hvalibilo nepravino biti tedljiv.S time, naravno, nisam hteo rei da je

    Vatrosiav Jagi znameniti problem o po-stanku i razvitku nae narodne poezijedefinitivno reio. Ne. To on nije ni eleo.Jo za viom slavom je teio, kada jeovo krupno nauno pitanje pravilno po-stavio i iznaao sredstva kako ga trebareavati, jer dobro zapoeti tee je negostrpljivo dovriti. Ma da je Jagi primeniouspean nauni metod, ipak je, razume se,i greio, all, ini mi se, ve je i samoseao, da mu na ponekom mestu nijeuspelo istini do dna sagledati. Njegovaintuicija mu je i u ovome poslu, kao i inae,bila pouzdan vodi i sudija u uenomeistrazivanju, koje bez njena daha uvek ostajene samo suho i nesnosno, nego i nepri-vlano i nepodobno za osnovu daljegaraspravljanja. Plodna su, stvarno, samoona nauna ispitivanja nad kojima lebdidah visoke intuicije, jer iz njih izbija eza daljim naunim traganjem, koja slineduhove ~a. sobom povlai. Jagieva "Gra-dja za slovinsku narodnu poeziju" spadanesumnjivo meu radove te vrste.Mislim da neu pogreiti ako pretposta-

    vlm da je jedno od onih mesta u GradjiVatroslava Jagia koja su ga najmanje

    zadovoljavala i ono gde je pisao o jednometragu srpskih narodnih junakih pesamakoji ga je vodio ak u Erdelj XV s. Onga je, stvarno, i napisao radi elje da biga ko ispravio. Davno, 1876 god. Dugomu je ostala draga elja neispunjena! Joza njegova ivota ja sam ga mogao poslestudija Hronika grofa ora Brankoviaobradovati, kako mu je slutnja bila akone sasvim tana i jasna, ono bar na pra-vome putu, da ga, dakle, njegova intuicijanije izneverila. U nauci mu je ona uoptebila pouzdaniji voa negoli u ponekimdrugim javnim granama njegova rada. Ilije, moda, tamo nije uvek sluao? Mogaosam ga obradovati, no nisam dospeo. Celiproblem je malo podalje od ostalih granamoga rada i jako je danguba n, pa sam gase tek sada latio, da bih rasvetlio jednovano pitanje iz istorije naih narodniheesama i da bih ispunio idavnanju Jagievuzelju. To bi, mislim, u uenome svetu tre-balo uvek da je tako, gde se prava zahval-nost na naunim naporima na taj nainnajplodnije dokazuje.Evo, prvo, razlaganja Vatroslava Jagia,

    po kome se vidi da se ni on sam nije s mnogooduevljenja oslanjao na trag, koji ga jevodio srpskoj narodnoj junakoj poeziji uErdelju XV s.: "U esnaestom i sedam-naestom stoljeu, u turskim ratovima, iziejunatvo Hrvata i Srba daleko po svietuna glas. Kud bi ih god sudbina razgonila,svuda je dakako narodna pjesma pratilanae hrabre vojnike. Historik prologastoljea Rai pripovieda po kronici Bran-kovievoj jedan doista okrutan nain, kakosu Pavao Knez (Kinizsi) i Bcitory g. 1485proslavili pobjedu nad Turcima u Erdelju.Na mrtvim trupovima sjedei poee pitii veseliti se ,,11 BOCTaBwe Ha'laWa BOI1H-CTBeHHOxopo I1rpaTI1npl1ntBalOl.l\epa3JIH'I-Hbl5lIOHa'lKHSIntcHH" (kn. X. gl. III. 8).Tada Pavao "B"L CKaKaTeJIbHOeHrpaHHenOHYJlHB"Lce6eu spopade zubima jednumrtvu neprijateljsku trupinu te dugo i~raedrei je zubima. Ja ne bih odve zalio,da mi tko dokae, da se ovaj grozni prizorvelike surovosti ne protee na Hrvate iSrbe, ve na koga god drugoga, n. pr. na"brau" Madjare" 1) Kako se vidi, Jagiovde nije iao dalje od Jovana Rajia, kaoiji jedini izvor za surovu scenu spominjegrofa ora Brankovia. Ja mu to ne pre-bacujem, jer u nauci se esto mora traganjeu irinu i u dubinu ograniiti, da se ne biupalo u strasno antikvarstvo i preko njegau magle nejasnosti. No u ovome sluajutakva opasnost nije postojala, jer i Rajidodaje samo jo jedan izvor koji bi Jagiu

    1) Ja g i V., Gradja za slovinsku na-rodnu poeziju, Rad, XXXVII, 1876, ]]8.

    345

  • mogao biti od velike pomoi. To je AntonijeBonfinije, kod koga Raji. ni ovde nije osetioda ga je Brankovi pregledao, pa je takood jednoga izvora za jedan dogaaj nainiodva, ma dase Brankovi sasvim tano i jasnopoziva na Bonfinija.

    Vatroslav jagi nije svojima itaocimauopte rekao, gde se u Erdelju bila bitka,posle koje su se pevale junake pesme, akao vreme kada se ona dogodila istakaoje ~odinu ]485. To je sve nepotpuno i po-gresno, kao to je nespretan i uvod celomrazlaganju, gde se govori o XVI i XVII s.,pa onda prelazi na dogaaj iz XV s. Nataj nain su oteana dalja istraivanja, kojaje, inae, jagi toplo eleo. Njegov glavniizvor, jovan Raji, nije kriv to je razla-ganje jagievo onda tako ispalo. On jeuneo celi opis, koji je jagia naroitozanimao, u svoje razlaganje kao primerHrianima drage turske pogibije ]480 god.u Erdelju "nOHe)/(e BeCMa CJIaBHa eCTb".Raji se u svome razlaganju najvie ovdedrao Hronika grofa ora Brankovia,koje je prepisivao, dok je opisivao turskiporaz na Hlebnome polju, koje Brankovizove samo "KeHbJ.tp'b Me31O" i ,,)i(H6eT'b"U tome turskome I?orazu najvie su se,po njemu, proslavih Stefan Bathory, er-deljski vojvoda, i Pavle Brankovi, nazvaniKnez i Despot. Tako je Raji naao uHronikama, ali on sam je dodao, kakoovoga poslednjega Bonfinije naziva "Ko-MHCOM'bTeMHCKHM'b"i ispisao, radi potvrde,479 stranu Bonfinijeva dela, to je tanopo pounskome izdanju znamenitoga isto-riara, izaIom trokom Hristifora Erd6dy-a1744.2) Bie, dakle, da ni on nije ba potpunoverovao grofu Brankoviu, kako je spome-nuti vojvoda Pavle bio Brankovi i despotsrpski. Ipak je Raji iz Brankovievih Hro-nika prepisao celi tok borbe s Turcimai proslavu hrianske pobede. Poto je uopisu te proslave re o "junakim pesma-ma", koje nas ovde najvie zanimaju, tou ja ispisati celo Rajievo razlaganje,prepisano iz Brankovia: 3aHe C]JaBHOy)/(eOKOHlJaHHOHn06t.u.t H npomaHHblM'b Typ-KOM rIaveJI'b KHSl3b C'b e.u.HHonpaBHbIM'bBJIaCTHHKOM'bH .u.pyrOM'b CBOHM'b BoeBo-.u.OIO BaTop'ieM'b 11 co BCtMI1 nOJIKaMI1BeCeJISI~eCSI, YCTaB'b COTBOPI1JIH,.u.a Me-)/(.u.y MepTBblMI1 TtJIeCI1 YlJI1HSlT'bBelJepy.11 nOCTaB]JeHHoH6blBweH Tpane311, Ha TPY-n"iSlX'bMepTBblXo ct.u.owa SlCTHH BeCeJIH-THCSI,11BOCTaBwe HalJaWa BOHHCTBeHHoxo-po I1rpaTH, npHntBalO~e pa3JII1lJHblSlIOHalJ-Ki'SIntcHH. 11 rIaveJIo KHSl3b B'b CKaKa-TeJIHOe I1rpaH"ie nOHy.u.I1B'b ce6e, 11 B'bCpe.u.H Kpyra Toro 3y6aMH CXBaTHB'bMep-TBYIO TtJIeCI1HY Henp"iSlTeJICKY, H .u.oJIro

    2) Pa HlJ'b 1., l1cTopiSl pa3HblX'b C]JaBeH-CKHX'bHapo.u.oB'b HaHnalJe BO]Jrap'b Xop-BaTOB'b H Cep60B'b, III, ]794, 277.

    346

    C HelO CKaKawe 3y6aMH .u.ep)/(a 3. CHM'b.u.tikTB"ieM'b BCtX'b 3PSl~HX'b B'b Be]JHKoey.u.HBJIeH"ienpHBe.u.e, H o CBoeH XepKYJIe-COBOH KptnocTH BCtXo YBtpH ..." SamRaji dodao je ovim tuim reima joovo: "a H caMo BOH

  • u mnoge srpske popular/le istorije i rodo-ljubive prie i pesme kao ponos srpskesnage i hrabrosti. Tako ga je i. jagi uneou svoju Gradju, i pesme u vezi s njegovimimenom smatrao je srpskim narodnim ju-nakim pesmama.A despotstvo i, preko njega, srpstvo i

    vladarski rod snanoga i hrabroga Pavla,koji je odluio bitku na Hlebnom poljul?oiva na vrlo slaboj osnovi - na jednojstamparskoj pogreci. Antonije Bonfinijeu svome razlaganju ne jedanput redomspominje one hrabre junake i one mudrevojskovoe, koji su pobeivali neprijateljeugarskih kraljeva, osobito Matije Korvina.Meu njima je vrlo esto i jedan od naj-veih tadanjih ratnika, Pavle Kinyizsi, uijem je proslavljanju Bonfinije vrlo revan.On je opisao njegovo skromno, da ne ka-em nisko, poreklo, iz siromanoga mlina,gde je mladi Pavle vodenini kamen aledizao. 4) On ga je isticao u mnogim ratnimpohodima kralja Matije Korvina i u nizuslavnih vojvoda stavljao ga uvek na ugled-no me sto. Tako je i na spomenutome me-stu, gde sada stoji u tekstu Bonfinijevu"Paulus Despotes, & jaxich vexillationumpraefectus" (Ed. 1606,577; Ed. 1690, 419)van svake sumnje stojalo u rukopisu kaona pr. na str. 544 izdanju od 1606 god...."Paulus Kinisii, Lupus", Despotes" ... Pritampanju su, meutim, ispale dve rei:"Kinisii, Lupus", pa je tako ostalo "PaulusDespotes". A .Despotes" se tie, naravno,ovde samo despota Vuka, Zmaja-ognje-noga, a ne Pavla Kinyizsi-ja, koji nije bioni despot, ni Brankovi.Radi boljega razumevanja slutnji Vatro-

    slava jagica o srpskim narodnim junakimpesmama u Erdelju XV s. bilo bi potreb-no prikazati veliku hriansku pobedu naHlebnome polju, prilikom ije su se pro-slave te junake pesme, toboe pevale.To bi bilo potrebno, ali na ovome mestudoista nije mogue ulaziti u opiran opistadanjih hrianskih borbi s Turcima, ukojima je bitka na Hlebnome polju samojedna utena epizoda. Mogu. i moram,rei samo 0110 to je najvanije, da bihdokazao, kako junake pesme, u kojimaje ovom prilikom re, ne moraju bitisrpske.

    Bitka na Hlebnome polju bila se izme-u Hriana i Turaka na dan sv. Kolo-mana, 13 oktobra, 1479. Izvora za nju imaveoma mnogo, i odlinih. U Braovu je ucrkvi na zidu ispisan zapis o ovoj bici. 5)

    4) A n t o n i i B o n f i n i i Rerum ungari-carum decades quatvor cum dimidia, Ed.1606, 554; Ed. 1690, 403.

    5) A n n ale s de templis Levtschoviensiet Colonensi exscripti. Brassoviae sev Co-ronae Transilvanorum, ecclesiae parietibusnotata leguntur sequentia. 1479. Stephanus

    U svojoj opirnoj prepisci kralj MatijaKorvin dao ju je ne jedanput opisati, ne-posredno posle dogaaja, samo u onimnjegovim pismima koja je 'izdao V. Frak-noi nekoliko puta je prikazana.6) Savre-meniji opisi od ovakvih ne mogu biti. jane velim, i taniji! jer nema sumnje, pot-puno tani ovi citirani opisi nisu. I to nesamo nenamerno! Od ostalih izvora, kojispominju ovu bitku, moram osobito istacipoljskoga istoriara jovana Dlugoa, kojije opirno prikazao ovu veliku hrianskupobedu 1479, a sam je umro 1480. Znaida je njegov opis savremen. jo neto-on je slovenski. Zato je tako rado i pre-vian. Dlugo poinje svoje razlaganje stvrdnjom, kako su Turci, voeni od Ba-sarabe, prodrli u Erdelj, koji je branioStefan Bathory, on ga zove "Batheystvan",to je Bathory Istvan. Ne bi ga odbranio,da mu u najteem asu borbe nisu stigliu pomo "Xiacz Pauel, & jaxicz subquorum ductu omnes Aulici Regii, & no-nigenti Rasciani erant".7) To su KnezPavle, Pavle Kinyizsi, koga je, moida,ose ao kao Slovena, kada mu je tako imepisao, i Srbin jaki Dimitrije, kome ime-na nije znao. Oni su, nastavlja, dotadanjuteku bitku okrenuli u pokolj varvara.Tako i drugi, uglavnom, tvrde, ali Dlugoje morao pisati dok se jo glasovi o zna-menitoj bici nisu bili ustalili i razbistrili,poto on tvrdi da je Bathory u borbi ni-njen, a Knez Pavle i jaki da su pogi-nuli. Istina, slavno, jer bi inae Turci po-bedili: "Duo alii Capitanei exercitus, XyaczPawel, & jaxicz, multi quoque de Hunga-ris militibus & aulicis, pectore adversocecidere. Fuissentque Turci superiores,nisi praefati duo Capitanei, Xyacz Pawel,& jaxicz, tempestine advenientes, & latushostiIe inuadentes, iIlud acerrime contri-uissent".8)Dalje nije hronoloki red izvora ovako

    siguran kao dosad. Ipak, mislim, neu po-greiti, ako posle savremenog zapisa, ei-sama kralja Matije Korvina i Dlugosaodmah postavim vest o bici na Hlebnomepolju sauvana nam u Chronicon Dubni-cense.9) Iona je savremena ili bar vrlo

    Bathor Wayvoda Transilvaniae, LXV. mil-Iia Turcarum, in campo Roinyer (sc.Koinyer) prostrauit, in festo Colomani.Seh w and t ner I. G., Scriptores rerumHungaricarum, I, 1746, 886.

    6) Fra k n 6 iV., Matyas kiraly levelei,I, 1893, 449-455.7) j. D Iu g o s i i Historiae Polonicae

    tomus secundus, 1712, 587.~) I b ide m.9) Cro n i cad e g est i s H u n g a r 0-

    rum, nach einer Handschrift der griiflichl1leshazyschen Bibliothek zu Dubnitz, vonSt. F r. La d. End I i c h e r, Wiener jahr-

    347

  • bliska dogaaju. Njen pisac spominje me-u vojvodama Stefana Bathory-ja, Varto-lomeja Dragfij de Beltherok i PavlaKinyizsi-ja. Samo njih, o jakiu i o Sr-bima nema, naravno, ni rei.

    U veini istorija ugarskih, meutim, gdese velia pobeda na Hlebnome polju neini se to naroito na osnovu spomenutihizvora prve ruke, nego najvie na osnovuopisa kod Antonija Bonfinija, mada on jonije ni bio u Ugarskoj kada se je zname-nita bitka bila. Veliki deo istoriara vrlorado se slui s takvim izvorima gde jeistorijska graa ve vie nego napola do-raena. A to je sluaj Bonfinijem. Dalje,mnoina istoriara rado pregleda one iz-vore za koje veruje da su lepo i ukusnonapisani, da imaju lep stil. Za njih je Bon-finije kao stvoren pisac. Njegov jezik jebogat, stil mu je elegantan, nain prikazi-vanja snabdeven je sa svima atributimarenesansne istoriografije - sa sjajnim opi-sima, reitim govorima, uenim reminis-cencijama, laskavim pohvalama i t. d.Naposletku, Bonfinije je,iako stranac, dobropogodio madjarska shvatanja uloge isto-rije u dravnom ivotu, pa je svuda isticaoMadjare kao glavne nosioce borce zamadjarsku i hriansku stvar. Zato, onda,ii dalje od njega, mislila je veina isto-riara. U njemu je bilo sve za ime im jesrce udilo, pa su zato prvo madjarskipisci a za njima drugi redovno gurali ustranu ranije i pouzdanije izvore za bitkuna Hlebnome polju i drali se, dok su jeopisivali, najvie Bonfinija.ja to ne mogu initi. I ne smem. Mene

    se, uostalom, ovde i ne tie mnogo, kakosu Turci, pod vostvom naih Poturica,navalili na Erdelj, kuda ih je provodiovlaki prijatelj, mladi Basaraba, i varvarskiga opljakali. Ne smem opisivati ni kakoih je, na povratku, optereene plenom,doekao vojvoda Erdelja Stefan Bathoryupustio se s njima u borbu, ma da je tekizgledao pomo od Pavla Kinyizsi-ja i,nesumnjivo, Srba pod Dimitrijem jakiem.Sve to ja ne mogu ovde opirno razlagati,a jo manje ispisivati govor Bathory-jev,oko koga se Bonfinije vie namuio negooko vernog opisa itavoga sukoba; istori-ari su taj izmiljeni govor, inae, veomamarljivo izvaali. Bitka se, zaista, kakodobro veli Dlugo, posle dolaska Kinyizi-jai Srba pod jakicem okrenula u pokoljTuraka i dovela do pobede, koja je proslav-ljena na takav nain da su istoriari - ioni 8 razvijenijim ukusom - esto vieprikazivali proslavu pobede negoli nju samu.Sve po Bonfiniju. Tome se nije mnogo ni

    biicher der Litteratur, XXXIV, 1826, An-zeigeblatt, 25. Ovo prvo izdanje znameni-toga izvora bolje je od drugoga, odM. Floriana.

    348

    uditi, jer je njegov opis pobednike gozbezaista takav da ga nikada ne moe zabo-raviti ko ga je jednom proitao. Slika jestrahovita. Mogla bi se nazvati - ratnikaigra nad neprijateljskim leevima. jer 10 jebila. Posle pobede odrana je ast nabojnome polju, gde se sedelo na leevimapalih neprijatelja i jelo sa stolova nai-njenih od njihovih naslaganih mrtvih tela.Zagrejani radou, jelom i vinom, vojnicisu proslavljali u pesmama svoje vojvode.To bi trebale da budu 1e srpske narodnejunake pesme. Kada se veselje raspaliloi vojnici razigrali, pozvan je Pavle Kinyizsida i on zaigra. O njemu se ve znalo Jamoe oruana oveka u zubima nositi, iBonfinije je sam zapisao, kako je Pavlepod orujem to inio i jo tako s orua-nim ovekom u zubima igrao l0) To su,valjda, i ovde sada vojnici od njega oe-kivali. On im uini po volji, ali nije uzeoiva vojnika, nego je zgrabio palog neprija-telja, izdigao ga, ne prihvatajui ga rukama,i s njime zaigra o meu vojnicima.Opis Antonija Bonfinija cele gozbe i

    ovoga ina Pavla Kinyizsi-ja je takav daga moram u celini ispisati: "Appositis ergodapibus accubuere milites, refecta satissuperque corpora: &: animi laeticia, vino-quoque plus aequo exhilarati: captivi, quiprospecta dudum victoria hostiha castrapopulari coeperant, ibi quoque opulen-tissime discubuere: coena non sine mili-tari cantu transacta, incomposito extem-poralique carrnine ducum procerumque lau-des concinuere. mox incalescente Baccho,militarem pyrrichiam saltarunt. eum adhucarmati Martiales choreas agerent, elatisin numerum c1amoribus, eunc1a eomple-bant item eum in publieae hilaritatismonumentum, quotusquisque miles gestumotuque eorporis aliquid ageret, quo risuma eaet'eris exigeret: Paulus saltare iussus,in media corona ita subsiliit, mediumsublimemque caesum hostem humo porree-tum, dentibus sine vllo manuum admi ni-culo, plane corripuit: mox in orbem, admi-rantibus potius quam ridentibus spectato-ribus, numerose saltauit, choream se& Herculeo quoque viro dignam edidit".(Ed. 1606, 616; Ed. 1690, 448).To je uas i strahota. Sve se zbiva -

    ne treba zaboraviti - na krvavome raz-bojitu, nou, spram svetlosti taborskihognjeva i baklji. Vatroslav jagi je imaosasvim pravo kada je, i prema nepotpu-nome opisu kod jovana Rajia, eleo dase za takva dela dokae, kako ih nisuinili Srbi, pa ma se u vezi s njima spo-minjale i junake narodne pesme, za kojeje on, naravno, eleo inae to vie i to

    10) "Armatum quoque hominem dentibussurreptum, inter militares ehoreas, noninermis saltando eireumtulit". Ed. 1606, 5S4

  • starijih svedoanstava. U [storiji Ugarskeod I. A. Fesslera i E. K[eina, koja se kodnas mnogo ita i prevodi, ispraen je ovajopis ovako: "Der Hass gegen die Turken,die Aufregung nach der furchtbaren Blu-tarbeit und die noch wenig verfeinertenSitten spiegeln sich in dieser wilden Pre-ude ab, die das Zartgefiihl beleidigt". 11)[sto tako kod nas mnogo itani F. Kronesdodao je opisu proslave pobede na Hleb-nome polju, spominjui Stefana Bathory-jai Pavla Kinyizsi-ja, ove karakteristinerei: "verraten wenig von dieser Bildungdes Geistes und Herzens". 12) A Huber seu svome prikazu ovih dogaaja, koji jebolji nego kod Kronesa, uzdrao od svakogsudal3) Njega se, ovde, drao i V. Klai.U)Na srpske narodne junake pesme mi-

    slio je u ovome sluaju Vatroslav Jagijedino zbog Pavla Kinyizi-ja, koga je on,po Jovanu Rajiu, smatrao Srbinom. Nosrpstvo ovoga surovoga ratnika poiva,kako sam dokazao, samo na oevidnojtamparskoj pogreci, sjedinjenoj sa e-ljom grofa ora Brankovia da naeto vie i to znamenitijih srpskih despo-ta i Brankovia u prolosti. Kritika srp-ska istoriografija izbrisala je ve davr.oovoga Pavla Brankovia iz niza srpskihdespota. Sada se o njega otimaju Maarii Rumuni, jer Nikola Jorga pie o njemu"einem geborenen Rumanen", on i "Dojin-Petra zove "den Serben Peter D6czy" .15)Nas to vie ne privlai. Sve smo mi te i takveSrbe davno preboleli, na veliku ast na-unosti srpske istoriografije. Imamo dostai hrabrih i mudrih vojskovoa pravih Srba.

    Pavle Kinyizsi nije bio Srbin, ali naHlebnome polju borili su se, pored mno-gih drugih naroda na hrianskoj strani,i Srbi. O tome nema nikakve sumnje, ma daprisustvo Srba naroito istiu samo polj-ski istoriari Jovan Dlugo i Martin Kro-mer; na Ludovik Tuberon nije poao uopisu bitke na Hlebnome polju tragomPoljaka; on Srbe u borbi ne istie. 16)

    11) F e s s [ erI. A., 'Geschichte von Un-garn, zweite vermehrte und verbesserteAuf1age, bearbeitet von E. K I e i n, III,1457-1576, 1874, 135.

    12) Kr o n e s F. Handbuch der GeshichteOesterreichs, III, 1878, 159. ..

    13) H u b erA., Geschichte Osterreichs,III, 1888, 260.

    14) K [ ai V. Povjest Hrvata II, 3,1904, 118.

    15) J o r g aN., Geschichte des osmani-chen Reiches, nach den QuelIen dargestellt,II, 1909, ]81-182. .

    16) Mar t i n i Cro m eri De origineet rebus gestis Po[onorum libri XXX.tertium ab avthore diligenter recogniti,1568, 423. Njegovo razlaganje je nesu-mnjivo zavisno od Dlugoa. O Pavlu Ki-

    Pesme o junacima, koje su se, po BonH-niju, pevale prilikom proslave hrianskepobede nad Turcima na Hlebnome poljumogle bi, prema tome, biti i srpske po-red madjarskih, rumunjskih i nemakih,jer su se i svi ti narodi borili tu protivTuraka. Ali u ovome sluaju bilo bi veomasmelo ako bi se uopte bezuslovno vero-valo na re Antoniju Bonfiniju i to setie madjarskih, rumunjskih i nernakihpesama o junacima, a kamo li srpskih,poto on Srbe u ovome sluaju i ne spo-minje. Nipoto ne treba zaboraviti da jenjegov opis gozbe posle pobede na H[eb-nome polju u isti mah i tipian prikazjednoga vojnikoga veselja, koje se, odvremena antikih opisa, ne da kod pesni-ka i kod istoriara ni zamislitibez pesarna,u ast pobednika vojvoda. To su, dakledavnanje pesme. Jo kod Homera se spo-minje "KABa a.v1)pwv ae(1)etv". Ovde jetakve iste pesme Bonfinije spomenuo uokviru, koji je, pre svega magjarski pasu i spomenute pesme vojnika miljenenajpre kao madjarske.Slutnja Vatroslava Jagia bila je, prema

    tome, tana, kada je spomen o junakimpesmama, to ga je naao kod JovanaRajia u opisu proslave pobede na Hleb-nome polju, namenio Magjarima. Iz nizasvedoanstava o postojanju srpskih narod-nih junakih pesama u XV s. treba ovobrisati, jer Antonije Bonfinije, prvo, nijemislio na Srbe dok je spominjao pesmeo junacima prilikom proslave pobede naHlebnome polju poto on u ovom sluajuni rei o njima ne veli, i drugo, pesme ojunacima ule su po svoj prilici, u ovajnjegov opis vojnikoga slavlja najvie kaostalan atribut svih vojnikih proslava po-beda, osobito slavljenih pred vojvodamapobednicima. Bez njih ih istoriari kovai tendencija Bonfinijevih nisu ni mogli nihteli zamisliti. On ih sam ne pripisuje ni-jednom od onih naroda koje u bici istie,Sase (Nemce), Rumunje i Magjare, kojezove i Sikulcima. Radou, jelom i vinomzagrejani vojnici nesumnjivo su, uostalom,na Hlebnome polju pevali Posle hrian-ske pobede i moda su u svojim pesmamaspominjali i vojvode i velikae, ali ovakvepesme podivljalih i pijanih vojnika neko-likih naroda, pod madjarskim vostvom,nisu i ne mogu biti svedoanstvo da su uXV s. u Erdelju pevane srpske narodnejunake pesme.

    Nikola Radoji

    nYIZSI-)Uon veli: "Paulus Knes quo nomi-ne Slaui ducem &: sacerdotem appelIant".Lud o vic i T u b e r o n i s Commentario-rum de temporibus suis [iber VI, Ed.Sc h w and t ner J. G., Scriptores rerumHungaricarum, II, 226.

    349