-
NA POGRENOME TRAGU ZA SRPSKIM NARODNIM JUNAKIM PESMAMA
Meu mnogobrojnim studijama o naojnarodnoj poeziji zadrala je
jedno odprvih mesta rasprava Vatroslava Jagia"Graa za slovinsku
narodnu poeziju",iako je davno izala. Ona e to' svojeasno mesto,
mislim, jo dugo drati, po-to je napisana s dubokom ljubavlju
premapredmetu, na osnovu opirnoj:( i pouzda-nog znanja i s onom
lucidnocu koju noseu sebi saino retke studije izabranih na-uenjaka.
Meu mnogobrojnim radovimaJagievim ona po ovim svojim osobinamane
stoji usamljena. Sada, u vremenimakada se malo i povrno ita,
izgleda kaopravo udo, kako je onda jo mladi Jagiuopte mogao
savladati tako ogromnugrau za istoriju nae narodne poezijepored
tolikih drugih svojih tadanjih na-unih poslova, koje je s najveom
saves-nou i jo u vrlo tekim prilikama obav-ljao. Studija je nastala
za vreme Jagievaboravka u Berlinu. ta je on sve moraoradi nje
proitati? S koliko raznovrsnomliteraturom morao se boiti? Koliko
ne-jasnih mesta u izvorima i literaturi tre-balo mu je protumaiti?
Pa to sve, u~lav-nom, kao prvom istraivau, kome Je uonome
znamenitome i osetljivome posluvaljalo ne jedanput prve brazde
istrai-vanja izoravati, drei na umu u isti mahi visoke naune
zahteve i lako uzbud-Ijiva narodna oseanja. Sve te sloenezahteve
Jagi je u ovoj raspravi odlinosavladao i stvorio delo u ijoj bi
hvalibilo nepravino biti tedljiv.S time, naravno, nisam hteo rei da
je
Vatrosiav Jagi znameniti problem o po-stanku i razvitku nae
narodne poezijedefinitivno reio. Ne. To on nije ni eleo.Jo za viom
slavom je teio, kada jeovo krupno nauno pitanje pravilno po-stavio
i iznaao sredstva kako ga trebareavati, jer dobro zapoeti tee je
negostrpljivo dovriti. Ma da je Jagi primeniouspean nauni metod,
ipak je, razume se,i greio, all, ini mi se, ve je i samoseao, da mu
na ponekom mestu nijeuspelo istini do dna sagledati.
Njegovaintuicija mu je i u ovome poslu, kao i inae,bila pouzdan
vodi i sudija u uenomeistrazivanju, koje bez njena daha uvek
ostajene samo suho i nesnosno, nego i nepri-vlano i nepodobno za
osnovu daljegaraspravljanja. Plodna su, stvarno, samoona nauna
ispitivanja nad kojima lebdidah visoke intuicije, jer iz njih
izbija eza daljim naunim traganjem, koja slineduhove ~a. sobom
povlai. Jagieva "Gra-dja za slovinsku narodnu poeziju"
spadanesumnjivo meu radove te vrste.Mislim da neu pogreiti ako
pretposta-
vlm da je jedno od onih mesta u GradjiVatroslava Jagia koja su
ga najmanje
zadovoljavala i ono gde je pisao o jednometragu srpskih narodnih
junakih pesamakoji ga je vodio ak u Erdelj XV s. Onga je, stvarno,
i napisao radi elje da biga ko ispravio. Davno, 1876 god. Dugomu je
ostala draga elja neispunjena! Joza njegova ivota ja sam ga mogao
poslestudija Hronika grofa ora Brankoviaobradovati, kako mu je
slutnja bila akone sasvim tana i jasna, ono bar na pra-vome putu,
da ga, dakle, njegova intuicijanije izneverila. U nauci mu je ona
uoptebila pouzdaniji voa negoli u ponekimdrugim javnim granama
njegova rada. Ilije, moda, tamo nije uvek sluao? Mogaosam ga
obradovati, no nisam dospeo. Celiproblem je malo podalje od ostalih
granamoga rada i jako je danguba n, pa sam gase tek sada latio, da
bih rasvetlio jednovano pitanje iz istorije naih narodniheesama i
da bih ispunio idavnanju Jagievuzelju. To bi, mislim, u uenome
svetu tre-balo uvek da je tako, gde se prava zahval-nost na naunim
naporima na taj nainnajplodnije dokazuje.Evo, prvo, razlaganja
Vatroslava Jagia,
po kome se vidi da se ni on sam nije s mnogooduevljenja oslanjao
na trag, koji ga jevodio srpskoj narodnoj junakoj poeziji uErdelju
XV s.: "U esnaestom i sedam-naestom stoljeu, u turskim ratovima,
iziejunatvo Hrvata i Srba daleko po svietuna glas. Kud bi ih god
sudbina razgonila,svuda je dakako narodna pjesma pratilanae hrabre
vojnike. Historik prologastoljea Rai pripovieda po kronici
Bran-kovievoj jedan doista okrutan nain, kakosu Pavao Knez
(Kinizsi) i Bcitory g. 1485proslavili pobjedu nad Turcima u
Erdelju.Na mrtvim trupovima sjedei poee pitii veseliti se ,,11
BOCTaBwe Ha'laWa BOI1H-CTBeHHOxopo
I1rpaTI1npl1ntBalOl.l\epa3JIH'I-Hbl5lIOHa'lKHSIntcHH" (kn. X. gl.
III. 8).Tada Pavao "B"L CKaKaTeJIbHOeHrpaHHenOHYJlHB"Lce6eu spopade
zubima jednumrtvu neprijateljsku trupinu te dugo i~raedrei je
zubima. Ja ne bih odve zalio,da mi tko dokae, da se ovaj grozni
prizorvelike surovosti ne protee na Hrvate iSrbe, ve na koga god
drugoga, n. pr. na"brau" Madjare" 1) Kako se vidi, Jagiovde nije
iao dalje od Jovana Rajia, kaoiji jedini izvor za surovu scenu
spominjegrofa ora Brankovia. Ja mu to ne pre-bacujem, jer u nauci
se esto mora traganjeu irinu i u dubinu ograniiti, da se ne biupalo
u strasno antikvarstvo i preko njegau magle nejasnosti. No u ovome
sluajutakva opasnost nije postojala, jer i Rajidodaje samo jo jedan
izvor koji bi Jagiu
1) Ja g i V., Gradja za slovinsku na-rodnu poeziju, Rad, XXXVII,
1876, ]]8.
345
-
mogao biti od velike pomoi. To je AntonijeBonfinije, kod koga
Raji. ni ovde nije osetioda ga je Brankovi pregledao, pa je takood
jednoga izvora za jedan dogaaj nainiodva, ma dase Brankovi sasvim
tano i jasnopoziva na Bonfinija.
Vatroslav jagi nije svojima itaocimauopte rekao, gde se u
Erdelju bila bitka,posle koje su se pevale junake pesme, akao vreme
kada se ona dogodila istakaoje ~odinu ]485. To je sve nepotpuno i
po-gresno, kao to je nespretan i uvod celomrazlaganju, gde se
govori o XVI i XVII s.,pa onda prelazi na dogaaj iz XV s. Nataj
nain su oteana dalja istraivanja, kojaje, inae, jagi toplo eleo.
Njegov glavniizvor, jovan Raji, nije kriv to je razla-ganje jagievo
onda tako ispalo. On jeuneo celi opis, koji je jagia
naroitozanimao, u svoje razlaganje kao primerHrianima drage turske
pogibije ]480 god.u Erdelju "nOHe)/(e BeCMa CJIaBHa eCTb".Raji se u
svome razlaganju najvie ovdedrao Hronika grofa ora Brankovia,koje
je prepisivao, dok je opisivao turskiporaz na Hlebnome polju, koje
Brankovizove samo "KeHbJ.tp'b Me31O" i ,,)i(H6eT'b"U tome turskome
I?orazu najvie su se,po njemu, proslavih Stefan Bathory, er-deljski
vojvoda, i Pavle Brankovi, nazvaniKnez i Despot. Tako je Raji naao
uHronikama, ali on sam je dodao, kakoovoga poslednjega Bonfinije
naziva "Ko-MHCOM'bTeMHCKHM'b"i ispisao, radi potvrde,479 stranu
Bonfinijeva dela, to je tanopo pounskome izdanju znamenitoga
isto-riara, izaIom trokom Hristifora Erd6dy-a1744.2) Bie, dakle, da
ni on nije ba potpunoverovao grofu Brankoviu, kako je spome-nuti
vojvoda Pavle bio Brankovi i despotsrpski. Ipak je Raji iz
Brankovievih Hro-nika prepisao celi tok borbe s Turcimai proslavu
hrianske pobede. Poto je uopisu te proslave re o "junakim
pesma-ma", koje nas ovde najvie zanimaju, tou ja ispisati celo
Rajievo razlaganje,prepisano iz Brankovia: 3aHe
C]JaBHOy)/(eOKOHlJaHHOHn06t.u.t H npomaHHblM'b Typ-KOM rIaveJI'b
KHSl3b C'b e.u.HHonpaBHbIM'bBJIaCTHHKOM'bH .u.pyrOM'b CBOHM'b
BoeBo-.u.OIO BaTop'ieM'b 11 co BCtMI1 nOJIKaMI1BeCeJISI~eCSI,
YCTaB'b COTBOPI1JIH,.u.a Me-)/(.u.y MepTBblMI1 TtJIeCI1
YlJI1HSlT'bBelJepy.11 nOCTaB]JeHHoH6blBweH Tpane311, Ha
TPY-n"iSlX'bMepTBblXo ct.u.owa SlCTHH BeCeJIH-THCSI,11BOCTaBwe
HalJaWa BOHHCTBeHHoxo-po I1rpaTH, npHntBalO~e
pa3JII1lJHblSlIOHalJ-Ki'SIntcHH. 11 rIaveJIo KHSl3b B'b
CKaKa-TeJIHOe I1rpaH"ie nOHy.u.I1B'b ce6e, 11 B'bCpe.u.H Kpyra Toro
3y6aMH CXBaTHB'bMep-TBYIO TtJIeCI1HY Henp"iSlTeJICKY, H
.u.oJIro
2) Pa HlJ'b 1., l1cTopiSl pa3HblX'b C]JaBeH-CKHX'bHapo.u.oB'b
HaHnalJe BO]Jrap'b Xop-BaTOB'b H Cep60B'b, III, ]794, 277.
346
C HelO CKaKawe 3y6aMH .u.ep)/(a 3. CHM'b.u.tikTB"ieM'b BCtX'b
3PSl~HX'b B'b Be]JHKoey.u.HBJIeH"ienpHBe.u.e, H o CBoeH
XepKYJIe-COBOH KptnocTH BCtXo YBtpH ..." SamRaji dodao je ovim tuim
reima joovo: "a H caMo BOH
-
u mnoge srpske popular/le istorije i rodo-ljubive prie i pesme
kao ponos srpskesnage i hrabrosti. Tako ga je i. jagi uneou svoju
Gradju, i pesme u vezi s njegovimimenom smatrao je srpskim narodnim
ju-nakim pesmama.A despotstvo i, preko njega, srpstvo i
vladarski rod snanoga i hrabroga Pavla,koji je odluio bitku na
Hlebnom poljul?oiva na vrlo slaboj osnovi - na jednojstamparskoj
pogreci. Antonije Bonfinijeu svome razlaganju ne jedanput
redomspominje one hrabre junake i one mudrevojskovoe, koji su
pobeivali neprijateljeugarskih kraljeva, osobito Matije Korvina.Meu
njima je vrlo esto i jedan od naj-veih tadanjih ratnika, Pavle
Kinyizsi, uijem je proslavljanju Bonfinije vrlo revan.On je opisao
njegovo skromno, da ne ka-em nisko, poreklo, iz siromanoga
mlina,gde je mladi Pavle vodenini kamen aledizao. 4) On ga je
isticao u mnogim ratnimpohodima kralja Matije Korvina i u
nizuslavnih vojvoda stavljao ga uvek na ugled-no me sto. Tako je i
na spomenutome me-stu, gde sada stoji u tekstu Bonfinijevu"Paulus
Despotes, & jaxich vexillationumpraefectus" (Ed. 1606,577; Ed.
1690, 419)van svake sumnje stojalo u rukopisu kaona pr. na str. 544
izdanju od 1606 god...."Paulus Kinisii, Lupus", Despotes" ...
Pritampanju su, meutim, ispale dve rei:"Kinisii, Lupus", pa je tako
ostalo "PaulusDespotes". A .Despotes" se tie, naravno,ovde samo
despota Vuka, Zmaja-ognje-noga, a ne Pavla Kinyizsi-ja, koji nije
bioni despot, ni Brankovi.Radi boljega razumevanja slutnji
Vatro-
slava jagica o srpskim narodnim junakimpesmama u Erdelju XV s.
bilo bi potreb-no prikazati veliku hriansku pobedu naHlebnome
polju, prilikom ije su se pro-slave te junake pesme, toboe
pevale.To bi bilo potrebno, ali na ovome mestudoista nije mogue
ulaziti u opiran opistadanjih hrianskih borbi s Turcima, ukojima je
bitka na Hlebnome polju samojedna utena epizoda. Mogu. i moram,rei
samo 0110 to je najvanije, da bihdokazao, kako junake pesme, u
kojimaje ovom prilikom re, ne moraju bitisrpske.
Bitka na Hlebnome polju bila se izme-u Hriana i Turaka na dan
sv. Kolo-mana, 13 oktobra, 1479. Izvora za nju imaveoma mnogo, i
odlinih. U Braovu je ucrkvi na zidu ispisan zapis o ovoj bici.
5)
4) A n t o n i i B o n f i n i i Rerum ungari-carum decades
quatvor cum dimidia, Ed.1606, 554; Ed. 1690, 403.
5) A n n ale s de templis Levtschoviensiet Colonensi exscripti.
Brassoviae sev Co-ronae Transilvanorum, ecclesiae parietibusnotata
leguntur sequentia. 1479. Stephanus
U svojoj opirnoj prepisci kralj MatijaKorvin dao ju je ne
jedanput opisati, ne-posredno posle dogaaja, samo u onimnjegovim
pismima koja je 'izdao V. Frak-noi nekoliko puta je prikazana.6)
Savre-meniji opisi od ovakvih ne mogu biti. jane velim, i taniji!
jer nema sumnje, pot-puno tani ovi citirani opisi nisu. I to nesamo
nenamerno! Od ostalih izvora, kojispominju ovu bitku, moram osobito
istacipoljskoga istoriara jovana Dlugoa, kojije opirno prikazao ovu
veliku hrianskupobedu 1479, a sam je umro 1480. Znaida je njegov
opis savremen. jo neto-on je slovenski. Zato je tako rado i
pre-vian. Dlugo poinje svoje razlaganje stvrdnjom, kako su Turci,
voeni od Ba-sarabe, prodrli u Erdelj, koji je branioStefan Bathory,
on ga zove "Batheystvan",to je Bathory Istvan. Ne bi ga odbranio,da
mu u najteem asu borbe nisu stigliu pomo "Xiacz Pauel, & jaxicz
subquorum ductu omnes Aulici Regii, & no-nigenti Rasciani
erant".7) To su KnezPavle, Pavle Kinyizsi, koga je, moida,ose ao
kao Slovena, kada mu je tako imepisao, i Srbin jaki Dimitrije, kome
ime-na nije znao. Oni su, nastavlja, dotadanjuteku bitku okrenuli u
pokolj varvara.Tako i drugi, uglavnom, tvrde, ali Dlugoje morao
pisati dok se jo glasovi o zna-menitoj bici nisu bili ustalili i
razbistrili,poto on tvrdi da je Bathory u borbi ni-njen, a Knez
Pavle i jaki da su pogi-nuli. Istina, slavno, jer bi inae Turci
po-bedili: "Duo alii Capitanei exercitus, XyaczPawel, & jaxicz,
multi quoque de Hunga-ris militibus & aulicis, pectore
adversocecidere. Fuissentque Turci superiores,nisi praefati duo
Capitanei, Xyacz Pawel,& jaxicz, tempestine advenientes, &
latushostiIe inuadentes, iIlud acerrime contri-uissent".8)Dalje
nije hronoloki red izvora ovako
siguran kao dosad. Ipak, mislim, neu po-greiti, ako posle
savremenog zapisa, ei-sama kralja Matije Korvina i Dlugosaodmah
postavim vest o bici na Hlebnomepolju sauvana nam u Chronicon
Dubni-cense.9) Iona je savremena ili bar vrlo
Bathor Wayvoda Transilvaniae, LXV. mil-Iia Turcarum, in campo
Roinyer (sc.Koinyer) prostrauit, in festo Colomani.Seh w and t ner
I. G., Scriptores rerumHungaricarum, I, 1746, 886.
6) Fra k n 6 iV., Matyas kiraly levelei,I, 1893, 449-455.7) j. D
Iu g o s i i Historiae Polonicae
tomus secundus, 1712, 587.~) I b ide m.9) Cro n i cad e g est i
s H u n g a r 0-
rum, nach einer Handschrift der griiflichl1leshazyschen
Bibliothek zu Dubnitz, vonSt. F r. La d. End I i c h e r, Wiener
jahr-
347
-
bliska dogaaju. Njen pisac spominje me-u vojvodama Stefana
Bathory-ja, Varto-lomeja Dragfij de Beltherok i PavlaKinyizsi-ja.
Samo njih, o jakiu i o Sr-bima nema, naravno, ni rei.
U veini istorija ugarskih, meutim, gdese velia pobeda na
Hlebnome polju neini se to naroito na osnovu spomenutihizvora prve
ruke, nego najvie na osnovuopisa kod Antonija Bonfinija, mada on
jonije ni bio u Ugarskoj kada se je zname-nita bitka bila. Veliki
deo istoriara vrlorado se slui s takvim izvorima gde jeistorijska
graa ve vie nego napola do-raena. A to je sluaj Bonfinijem.
Dalje,mnoina istoriara rado pregleda one iz-vore za koje veruje da
su lepo i ukusnonapisani, da imaju lep stil. Za njih je Bon-finije
kao stvoren pisac. Njegov jezik jebogat, stil mu je elegantan, nain
prikazi-vanja snabdeven je sa svima atributimarenesansne
istoriografije - sa sjajnim opi-sima, reitim govorima, uenim
reminis-cencijama, laskavim pohvalama i t. d.Naposletku, Bonfinije
je,iako stranac, dobropogodio madjarska shvatanja uloge isto-rije u
dravnom ivotu, pa je svuda isticaoMadjare kao glavne nosioce borce
zamadjarsku i hriansku stvar. Zato, onda,ii dalje od njega, mislila
je veina isto-riara. U njemu je bilo sve za ime im jesrce udilo, pa
su zato prvo madjarskipisci a za njima drugi redovno gurali ustranu
ranije i pouzdanije izvore za bitkuna Hlebnome polju i drali se,
dok su jeopisivali, najvie Bonfinija.ja to ne mogu initi. I ne
smem. Mene
se, uostalom, ovde i ne tie mnogo, kakosu Turci, pod vostvom
naih Poturica,navalili na Erdelj, kuda ih je provodiovlaki
prijatelj, mladi Basaraba, i varvarskiga opljakali. Ne smem
opisivati ni kakoih je, na povratku, optereene plenom,doekao
vojvoda Erdelja Stefan Bathoryupustio se s njima u borbu, ma da je
tekizgledao pomo od Pavla Kinyizsi-ja i,nesumnjivo, Srba pod
Dimitrijem jakiem.Sve to ja ne mogu ovde opirno razlagati,a jo
manje ispisivati govor Bathory-jev,oko koga se Bonfinije vie namuio
negooko vernog opisa itavoga sukoba; istori-ari su taj izmiljeni
govor, inae, veomamarljivo izvaali. Bitka se, zaista, kakodobro
veli Dlugo, posle dolaska Kinyizi-jai Srba pod jakicem okrenula u
pokoljTuraka i dovela do pobede, koja je proslav-ljena na takav
nain da su istoriari - ioni 8 razvijenijim ukusom - esto
vieprikazivali proslavu pobede negoli nju samu.Sve po Bonfiniju.
Tome se nije mnogo ni
biicher der Litteratur, XXXIV, 1826, An-zeigeblatt, 25. Ovo prvo
izdanje znameni-toga izvora bolje je od drugoga, odM. Floriana.
348
uditi, jer je njegov opis pobednike gozbezaista takav da ga
nikada ne moe zabo-raviti ko ga je jednom proitao. Slika
jestrahovita. Mogla bi se nazvati - ratnikaigra nad neprijateljskim
leevima. jer 10 jebila. Posle pobede odrana je ast nabojnome polju,
gde se sedelo na leevimapalih neprijatelja i jelo sa stolova
nai-njenih od njihovih naslaganih mrtvih tela.Zagrejani radou,
jelom i vinom, vojnicisu proslavljali u pesmama svoje vojvode.To bi
trebale da budu 1e srpske narodnejunake pesme. Kada se veselje
raspaliloi vojnici razigrali, pozvan je Pavle Kinyizsida i on
zaigra. O njemu se ve znalo Jamoe oruana oveka u zubima nositi,
iBonfinije je sam zapisao, kako je Pavlepod orujem to inio i jo
tako s orua-nim ovekom u zubima igrao l0) To su,valjda, i ovde sada
vojnici od njega oe-kivali. On im uini po volji, ali nije uzeoiva
vojnika, nego je zgrabio palog neprija-telja, izdigao ga, ne
prihvatajui ga rukama,i s njime zaigra o meu vojnicima.Opis
Antonija Bonfinija cele gozbe i
ovoga ina Pavla Kinyizsi-ja je takav daga moram u celini
ispisati: "Appositis ergodapibus accubuere milites, refecta
satissuperque corpora: &: animi laeticia, vino-quoque plus
aequo exhilarati: captivi, quiprospecta dudum victoria hostiha
castrapopulari coeperant, ibi quoque opulen-tissime discubuere:
coena non sine mili-tari cantu transacta, incomposito
extem-poralique carrnine ducum procerumque lau-des concinuere. mox
incalescente Baccho,militarem pyrrichiam saltarunt. eum adhucarmati
Martiales choreas agerent, elatisin numerum c1amoribus, eunc1a
eomple-bant item eum in publieae hilaritatismonumentum,
quotusquisque miles gestumotuque eorporis aliquid ageret, quo
risuma eaet'eris exigeret: Paulus saltare iussus,in media corona
ita subsiliit, mediumsublimemque caesum hostem humo porree-tum,
dentibus sine vllo manuum admi ni-culo, plane corripuit: mox in
orbem, admi-rantibus potius quam ridentibus spectato-ribus,
numerose saltauit, choream se& Herculeo quoque viro dignam
edidit".(Ed. 1606, 616; Ed. 1690, 448).To je uas i strahota. Sve se
zbiva -
ne treba zaboraviti - na krvavome raz-bojitu, nou, spram
svetlosti taborskihognjeva i baklji. Vatroslav jagi je imaosasvim
pravo kada je, i prema nepotpu-nome opisu kod jovana Rajia, eleo
dase za takva dela dokae, kako ih nisuinili Srbi, pa ma se u vezi s
njima spo-minjale i junake narodne pesme, za kojeje on, naravno,
eleo inae to vie i to
10) "Armatum quoque hominem dentibussurreptum, inter militares
ehoreas, noninermis saltando eireumtulit". Ed. 1606, 5S4
-
starijih svedoanstava. U [storiji Ugarskeod I. A. Fesslera i E.
K[eina, koja se kodnas mnogo ita i prevodi, ispraen je ovajopis
ovako: "Der Hass gegen die Turken,die Aufregung nach der
furchtbaren Blu-tarbeit und die noch wenig verfeinertenSitten
spiegeln sich in dieser wilden Pre-ude ab, die das Zartgefiihl
beleidigt". 11)[sto tako kod nas mnogo itani F. Kronesdodao je
opisu proslave pobede na Hleb-nome polju, spominjui Stefana
Bathory-jai Pavla Kinyizsi-ja, ove karakteristinerei: "verraten
wenig von dieser Bildungdes Geistes und Herzens". 12) A Huber seu
svome prikazu ovih dogaaja, koji jebolji nego kod Kronesa, uzdrao
od svakogsudal3) Njega se, ovde, drao i V. Klai.U)Na srpske narodne
junake pesme mi-
slio je u ovome sluaju Vatroslav Jagijedino zbog Pavla
Kinyizi-ja, koga je on,po Jovanu Rajiu, smatrao Srbinom. Nosrpstvo
ovoga surovoga ratnika poiva,kako sam dokazao, samo na
oevidnojtamparskoj pogreci, sjedinjenoj sa e-ljom grofa ora
Brankovia da naeto vie i to znamenitijih srpskih despo-ta i
Brankovia u prolosti. Kritika srp-ska istoriografija izbrisala je
ve davr.oovoga Pavla Brankovia iz niza srpskihdespota. Sada se o
njega otimaju Maarii Rumuni, jer Nikola Jorga pie o njemu"einem
geborenen Rumanen", on i "Dojin-Petra zove "den Serben Peter D6czy"
.15)Nas to vie ne privlai. Sve smo mi te i takveSrbe davno
preboleli, na veliku ast na-unosti srpske istoriografije. Imamo
dostai hrabrih i mudrih vojskovoa pravih Srba.
Pavle Kinyizsi nije bio Srbin, ali naHlebnome polju borili su
se, pored mno-gih drugih naroda na hrianskoj strani,i Srbi. O tome
nema nikakve sumnje, ma daprisustvo Srba naroito istiu samo
polj-ski istoriari Jovan Dlugo i Martin Kro-mer; na Ludovik Tuberon
nije poao uopisu bitke na Hlebnome polju tragomPoljaka; on Srbe u
borbi ne istie. 16)
11) F e s s [ erI. A., 'Geschichte von Un-garn, zweite vermehrte
und verbesserteAuf1age, bearbeitet von E. K I e i n, III,1457-1576,
1874, 135.
12) Kr o n e s F. Handbuch der GeshichteOesterreichs, III, 1878,
159. ..
13) H u b erA., Geschichte Osterreichs,III, 1888, 260.
14) K [ ai V. Povjest Hrvata II, 3,1904, 118.
15) J o r g aN., Geschichte des osmani-chen Reiches, nach den
QuelIen dargestellt,II, 1909, ]81-182. .
16) Mar t i n i Cro m eri De origineet rebus gestis Po[onorum
libri XXX.tertium ab avthore diligenter recogniti,1568, 423.
Njegovo razlaganje je nesu-mnjivo zavisno od Dlugoa. O Pavlu
Ki-
Pesme o junacima, koje su se, po BonH-niju, pevale prilikom
proslave hrianskepobede nad Turcima na Hlebnome poljumogle bi,
prema tome, biti i srpske po-red madjarskih, rumunjskih i
nemakih,jer su se i svi ti narodi borili tu protivTuraka. Ali u
ovome sluaju bilo bi veomasmelo ako bi se uopte bezuslovno
vero-valo na re Antoniju Bonfiniju i to setie madjarskih,
rumunjskih i nernakihpesama o junacima, a kamo li srpskih,poto on
Srbe u ovome sluaju i ne spo-minje. Nipoto ne treba zaboraviti da
jenjegov opis gozbe posle pobede na H[eb-nome polju u isti mah i
tipian prikazjednoga vojnikoga veselja, koje se, odvremena antikih
opisa, ne da kod pesni-ka i kod istoriara ni zamislitibez pesarna,u
ast pobednika vojvoda. To su, dakledavnanje pesme. Jo kod Homera se
spo-minje "KABa a.v1)pwv ae(1)etv". Ovde jetakve iste pesme
Bonfinije spomenuo uokviru, koji je, pre svega magjarski pasu i
spomenute pesme vojnika miljenenajpre kao madjarske.Slutnja
Vatroslava Jagia bila je, prema
tome, tana, kada je spomen o junakimpesmama, to ga je naao kod
JovanaRajia u opisu proslave pobede na Hleb-nome polju, namenio
Magjarima. Iz nizasvedoanstava o postojanju srpskih narod-nih
junakih pesama u XV s. treba ovobrisati, jer Antonije Bonfinije,
prvo, nijemislio na Srbe dok je spominjao pesmeo junacima prilikom
proslave pobede naHlebnome polju poto on u ovom sluajuni rei o
njima ne veli, i drugo, pesme ojunacima ule su po svoj prilici, u
ovajnjegov opis vojnikoga slavlja najvie kaostalan atribut svih
vojnikih proslava po-beda, osobito slavljenih pred
vojvodamapobednicima. Bez njih ih istoriari kovai tendencija
Bonfinijevih nisu ni mogli nihteli zamisliti. On ih sam ne
pripisuje ni-jednom od onih naroda koje u bici istie,Sase (Nemce),
Rumunje i Magjare, kojezove i Sikulcima. Radou, jelom i
vinomzagrejani vojnici nesumnjivo su, uostalom,na Hlebnome polju
pevali Posle hrian-ske pobede i moda su u svojim pesmamaspominjali
i vojvode i velikae, ali ovakvepesme podivljalih i pijanih vojnika
neko-likih naroda, pod madjarskim vostvom,nisu i ne mogu biti
svedoanstvo da su uXV s. u Erdelju pevane srpske narodnejunake
pesme.
Nikola Radoji
nYIZSI-)Uon veli: "Paulus Knes quo nomi-ne Slaui ducem &:
sacerdotem appelIant".Lud o vic i T u b e r o n i s Commentario-rum
de temporibus suis [iber VI, Ed.Sc h w and t ner J. G., Scriptores
rerumHungaricarum, II, 226.
349
