RAČUNARSKA MREZA

Grupa računara koja je povezana na način da ljudi mogu da dele informacije i opremu.Zašto koristiti mreže ?

Deljenje resursa: štampači, ploteri, mediji za arhiviranje podataka, hardver, ... Deljenje informacija: brza i pouzdana isporuka podataka, elektronska pošta, HTTP, FTP,... Poboljšava se pouzdanost: eliminiše se otkaz jednog računara (proces kopiranja baze podataka) Cena “mainframe” računara (vrsta velikog računarskog sistema) je mnogo veća od cene nekoliko

računara, koji rade zajednoKoliko je velika mreža?

Mreža može biti bilo koje veličine. Može da se sastoji od samo dva računara ili od miliona računara. Najveća mreža na svetu je Internet, na koju su povezani milioni računara.

Uslovi za korišćenje računarskih mreza1. Komunikacioni medijum (kanali veze) služe za fizičko povezivanje računara sa drugim računarima ili

drugim uređajima koji se priključuju na njega. Karakteristike• brzina prenosa podataka - meri se brojem bitova p sekundi – bps, Kbps, Mbps, • udaljenost izmedju računaraMogu se klasifikovati kao • kablovski (žice, kablovi, optička vlakna)• bežični (radio-talasi, mikrotalasi, infracrveni i dr.)

2. Komunikacioni uredjaji• dodatak na koji se povezuje kom.medijum

3. Komunikacioni softverKOMUNIKACIONI MEDIJUM

• Upredena parica (UTP-Unshielded Twisted Pair)• dve izolovane, najcesce bakarne zice upredene ravnomernim korakom upredanja.

Upredanje se vrši u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji. • Broj uvrtaja po metru čini deo specifikacije tipa kabla jer što je broj uvrtaja po

metru veći, veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje– osetljiva na spoljne smetnje – najjeftiniji medijum

KOAKSIJALNI KABL vrši povezivanje do nekoliko stotina metara. Zasticen od elektricnih smetnji. Koaksijalni kabl se sastoji od bakarne žice bakarni provodnik u sredini, oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala mrezica (širm) i, na kraju, spoljašnji zaštitni omotač. Širm ima ulogu uzemljenja i štiti provodnik od električnog šuma i preslušavanja.

Koriste se u telefonskim sistemima ali se uveliko zamenjuju optičkim kablovima i u kablovskoj televiziji i u nekim LAN. Na kablu dužine 1km moguće je ostvariti brzinu prenosa do 2Gb/s.OPTICKI KABLKod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Optički kabl ima cilindričan oblik i sastoji se

od 3 koncentrična elementa: jezgra, obloge (košuljice) i omotača. Svako optičko vlakno se sastoji iz jezgra koga čini staklo ili plastika određenog indeksa prelamanja i košuljice presvučenog preko jezgra. Košuljica je takođe od stakla ili plastike, ali ono ima manju vrednost indeksa prelamanja. Omotač služi za zaštitu od vlage, habanja lomljenja…

1

Na ulasku u optičko vlakno električni signal se konvertuje u svetlost, a na prijemu se pretvara ponovo u električni signal

Digitalni signal se pre prenosa kroz optičko vlakno pretvara u svetlosni signal u obliku niza svetlosnih impulsa koji odgovaraju binarnim ciframa 0 i 1. Svetlost se ubacuje u jezgro pod određenim uglom potrebnim da dođe do totalne refleksije, zbog koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od granične površine jezgro/košuljica putujući tako kroz vlakno do prijemnika.Kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala duž kabla i podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostima (reda Gb/s na rastojanjima nekoliko desetina km). Nedostaci: cena, lomljivost i teško instaliranje. Optički kablovi su jedino osetljivi na radioaktivno zračenje

• BEŽIČNI (ENG. WIRELESS) • Veze pomocu svetlosnih talasa• infracrveni zraci• laserski zraci• Veze pomocu radio talasa najčešce koristi mikrotalase

SATELITSKE MIKROTALASNE KOMUNIKACIJE- satelitski prenos je u stvari, mikrotalasni prenos pri čemu komunikacioni satelit predstavlja

mikrotalasni regenerator iznad zemlje- primene: TV programi, telefonski saobraćaj, računarske mreže, globalno pozicioniranje objekata- satelitske komunikacije su difuzn

- osnovna razlika izmedju radio prenosa i mikrotalasnog prenosa da se radio prenos prostire u svim pravcima dok je mikrotalasni prenos fokusiran.

- antene u obliku tanjira prečnik nekoliko metara, primena: tele-komunikacione usluge (prenos govora, TV slike i podataka) na velikim rastojanjima kao alterna-tiva koaksijalnom kablu. Takodje za kratke tačka-tačka veze izmedju zgrada.

INFRACRVENI TALASI

• koristi se za komunikaciju na veoma kratkim rastojanjima do nekoliko metara• relativno usmeren i ne prolazi kroz čvrsta tela• pogodni za korišćenje u sobnim bežičnim LAN• ne može se realizovati na otvorenom prostoru jer sunčeva svetlost pokriva i infracrveni spektar

LASERSKI TALASI• Tačka – tačka veza na većim rastojanjim pri čemu mora da postoji optička vidljivost izmedju

predajnika i prijemnika. Osetljiv na atmosferske prilike, retko se koristi

BEŽIČNI TELEFON• omogućava korisniku da se kreće slobodno kroz kuću dok telefonira. Sastoji se iz bazne stanice i

telefona. Domet do 300m

MOBILNA TELEFONIJA• polu-dupleksna – koriste taksisti i policajci u svojim vozilima. sistem se sastoji na baznoj stanici, u

stvari primo-predajnoj radio stanici koja je imala antenu na vrhu neke visoke gradjevine• Oblast koju pokriva jedan sistem mobilne telefonije podeljen je u ćelije (zato se mobilni telefoni zovu još i celularni) slično pčelinjom saću. U sredini svake ćelije nalazi se bazna stanica u koju se prenose sve

2

poruke iz mobilnih telefona koji se nalaze u toj ćeliji. Bazna stanica koja u stvari predstavlja radio relejni uredjaj sastoji se od računara i primopredajnika koji je povezan na antenu. Prečnik ćelije je od 2-20km.

KOMUNIKACIONI HARDVER predstavlja delove računara za povezivanje u mrezu. Najbitnija karakteristika je bps (bit po sekundi) brzinna prenosa podataka

Komunikacioni uredjajiMODEM je skraćenica od modulacija i demodulacija. Modem je elektronski uređaj koji omogućava konverziju digitalnih signala, koje šalje računar, u signale prilagođene karakteristikama telefonskih linija i obratno. Pored toga, modem obezbeđuje sve neophodne upravljačke funkcije koje regulišu tok podataka pri prenosu između računara Današnji analogni modemi imaju maksimalnu brzinu 56 kbps.

– Standardni modemi koriste običnu telefonsku linijubrzine 56kbps– ISDN koriste posebnu digitalizovanu telefonsku liniju za prenos podataka brzine 64 ili 128 kbps– Cable koristi kablovski distributivni sistem za prenos podataka brzine od 1 mbps do 16 Mbps– ADSL koristi posebni frekvencijski opseg na postojećim telefonskim linijama za prenos podataka.

Različita brzina downlouda i uplouda MREZNA KARTICA ili mrežni adapter omogućava povezivanje računara na

lokalnu računarsku mrežu Ethernet I – brzina 10Mbps, Ethernet II – brzina 100Mbps Giga ethernet – brzina 1Gbps

– HAB (HUB)  je uređaj za povezivanje više Eternet uređaja preko upredenih UTP kablova (parica) ili optičkih kablova i čineći ih da se ponašaju kao jedan internet segment Spaja više uređaja te tako pravi mrežu između dva ili više računara.

– SVIČ (SWITCH)Uređaj koji upravlja protok podataka između delova lokalne mreže (LAN) Za razliku od hub-a, switch deli mrežni promet te ga šalje na određena odredišta, dok hub šalje podatke na sve uređaje koji su u mreži. Koristi se za mreže srednje veličine, jer je bolji i efikasniji od hub-a. Switch daje računaru punu brzinu jedne konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to moguće, dok računari prikopčani na hub dobijaju samo dio te konekcije što bi bilo neupotrebljivo ako bi se radilo o većem broju računara, pogotovo ko se radi o prenosu većih datoteka.RUTER (ROOTER) Poseban uređaj koji određuje sledeću mrežnu adresu

na koju se šalje paket podataka Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.

Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računari čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više

mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze. Ruter se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.

GATEWAY Uređaj koji se nalazi u čvoru računarske mreže, služi za komuniciranje sa nekom drugom mrežom koja

koristi drukčiji protokol. Drugi naziv za gateway je i prevodilac protokola. Posao koji izvršava gateway nije jednostavan, u principu najbitnija stvar koju radi je priključivanje na mrežu s drugom vrstom protokola, npr gateway je u mogućnosti povezati TCP/IP mrežu na IPX/SPX mrežu

3

– FIREWALLFirewall je deo hardvera koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči nepropisni prenos podataka preko mreže.

Lični firewall je tradicionalno vrsta softvera instalirana na računaru krajnjeg korisnika, koja kontroliše komunikaciju prema i sa računara, dozvoljavajući ili zabranjujući komunikaciju prema sigurnosnom profilu.

Lični firewall se razlikuje od konvencionalnog firewall-a zbog činjenice da nema hardverske razlike između firewall softvera i korisničkih aplikacija. Lični firewall obično štiti samo jedan računar na koji je instaliran, osim u slučaju da drugi računari dele Internet konekciju od zaštićenog računara.

Ovaj softver također može nuditi određeni nivo detekcije upada, dozvoljavajući programu da terminira i blokira konekciju ako postoji sumnja da je na delu pokušaj upada.

Pojednostavljen prikaz funkcije jednog hardverskog firewalla. Crvene nule i jedinice su štetni kod, dok su zelene

nule i jedinice ono što korisnik stvarno hoće da vidi na računaru

KOMUNIKACIONI SOFTVERSoftver koji omogućava računaru komunikaciju

• Mrezni operativni sistemi• Aplikativni softver omogućava

razlićite vrste komunikacija među računarima ili između računara i drugih uređaja.

• Drajveri pojedinih uredjaja…omogućavaju da komunikacioni uređaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa određenim standardom za tu vrstu uređaja.

VRSTE KOMUNIKACIONOG SOFTVERA Browseri - programi za pregledanje internet stranica

Internet Explorer,

Mozilla Firefox,

Opera,

Chrome,

Safari it

E-mail klijenti – programi za razmenu elektronske pošte

Outlook Express,

MS Outlook,

Mozilla Thunderbird,

The Bat,

Incredi Mail itd.

Programi za chat -ovanje (ICQ, Mirc, Google Talk, Yahoo Messenger, MSN Messenger, Skype ...),

Programi za razmenu dokumenata (DC++, ApexDC, BearShere, e-Mule, LimeWire, bitTorrent

Sigurnosni programi:

antivirusi ( Avast , AVG, Kasperski, NOD32,...),

firewall (Zone Alarm, Black Ice...),

antispy ( Malwarebytes, Ad-aware, SpyBot, Spy Cather...)

4

VRSTE MREŽAPeer-to-peer

Veza istih računaraSvaki od računara ima svoj skup datotekaSvaki može da deli datoteke sa drugim računarima u mrežiSvaki računar može da pristupi drugim resursima na mreži (štampačima, skenerima ...)Oko 10 računaraNalaze se u domovima ili malim preduzećima

Klijent-serverViše od 10 računaraOperativni sistemi koji se koriste na serverima su specijalno dizajnirani za servere. Na serverima se najviše koriste Linux,Solaris i FreeBSD operativni sistemi koji su razvijeni po uzoru na operativni sistem UNIKS. Koriste se i serveri iz Microsoft Windows porodice: Windows NT, Windows 2000, Server 2003. Nalazi se u velikim preduzećima (gde god postoje velike količine informacija)Klijent je racunar koji koristi resurse mrezeServer (snaga mreže) je racunar koji sadrzi resurse i stavlja ih na raspolaganje klijentima (file server, database server, aplication server, web server, mail server, print server, FTP server, backup server, game server ...)

RACUNARSKE MREZE - PODELAPrema površini koju pokriva mrežaOdnosu medju čvorovima (računarima)…Načinu povezivanja računara u mreži ( topologiji )

Prema tipologiji računarske mreže se dele na: Linijske, Magistrale Prstenaste Zvezdaste Topologija stabla Mrezasta topologija

Linijske mreže su najjednostavniji oblik umrežavanja računara. Svi računari su povezani u pravolinijsku mrežu posredstvaom komunikacionog kabla. Svi računari imaju isti prioritet i zajednički koriste resurse. Nedostatak je u tome što ukoliko računar kome je namenjena neka poruka nije uključen, poruka se zadržava u kablu i opterećuje mrežu. Zbog toga se na ovaku mrežu postavlja uređaj koj i se naziva terminator čiji je zadatak da apsorbuje lutajući signa. Toplogija Magistrale je ustvari je glavni vod koji predstavlja kičmu mreže i duž koga su povezani računari u određenim intervalima.Prstenasta mreža kružno povezuje računare posredstvom komunikacionog kabla. Osnovni nedostatak ovakvog vida umrežavanja je u tome da ukoliko otkaže jedan računar cela mreža nije funkcionalna.Zvezdasta mreža je najčešći oblik umrežavanja, Ona se sastoji od centralnog računara – servera i više računara koji su povezani sa njim. Rad mreže je ugrožen samo ako otkaže server ali ne i neki drugi računar.Topologija stabla: ova vrsta topologije se koristi pri isporučivanju usluga kablovske televizije.Prednost: mrežu lako proširiti jednostavnim dodavanjem još jedne grane, pa je tako izolovanje grašaka relativno lako. Nedostaci: Ako koren postane neispravan, cela mreža postane neispravna. Ako bilo koja

5

razvodna kutija postane neispravna, sve grane sa te razvodne kutije postaju neispravne. Pristup postaje problem ako celo uređenje postane suviše veliko.Mrežasta topologija je posebna vrsta veze od tačke do tačke u kojoj postoje najmanje dve direktne putanje do svake tačke Stroža definicija mrežaste topologije zahteva da svaki čvor bude direktno povezan sa svim ostalim čvorovima.Na osnovu veličine računarske mreže se dele na osnovu područja koje pokrivaju. Možemo posmatrati lokalne mreže LAN (Local Area Network) i mreže na velikom području WAN (World Area Network).Lokalna mreža (LAN – Local Area Networks) je vrste mreže koja povezuje zgradu koje u prečniku ne prelaze par stotina metaram ili LAN mreža je skup računara koji su povezani u jednu mrežu, na relativno malom prostoru. Ova mreža može da broji dva i više računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao što su štampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu.

Posredstvom LAN-a omogućava se pristupanje WAN-u. RADNA GRUPA - WORKGROUP

Grupa računara i korisnika može da se organizuje u radne grupe. To im omogućava da međusobno dele resurse kao i da imaju dostupne zajedničke podatke.Određene aplikacije podržavaju rad u grupama pa članovi iste grupe koriste zajedničko zaglavlje faksa ili tekst e pošte.

Sve promene vrše se na jednom mestu i odražavaju se na sve članove grupe.

Grupni rad omogućava razmenjivanje podataka na kojima se radi, izmene i korekcije na zajedničkim dokumentima, upotrebu resursa svih računara za izvršavanje kompleksnih zadataka...

Centralizovano štampanje donosi velike novčane uštede dok elektronska razmena dokumenata i kolaboracija skraćuje potrebno vreme.

Velike mrežeWAN (Wide Area Network) se mreža koja se proteže na stotine i hiljade kilometara i njena osnovna funkcija je da poveže LAN mreže različitih država i kontinenata. Prenos paketa se vrši: analogno, digitalno i putem paketa. Opcija putem paketa je veoma interesantna jer omogućava da se izabere najoptimalnija putanja od mesta slanja do odredišta.VAN (Value Added Networks) je mreža sa mnogo komunikacionih kanala za prenos podataka. Njome upravlja privatna firma i za svoje korisnike obavlja prenos podataka za određenu cenu. Ona omogućava da klijenti ne moraju da ulažu veliki novac u opremu. Internet je najveća globalna kompjuterska mreža. Ona povezuje milione računara širom sveta. Nastala je kao potreba naučnih institucija u SAD za umrežavanjem. Kasnije je taj projekat unapredila američka vojska a danas nema zemelje gde ova mreža nije prisuta.Extranet je relativni novi oblik računarske mreže koja povezuje poslovne partnere odgovarajućih firmi. Ona se izgrađuje kada poslovni partneri imaju stalnu potrebu za komunikacijom. Zaštita ovakih sistema se obazbeđuje posebnim softverom koji se naziva Fire wals.

WLAN (Wireless Local Area Network) mreža prestavlja novi način povezivanja računara bez kabla. Primjenjuje se na mestima gde kablovi prestavljaju fizičku smetnju ili tamo gde se ukaže potreba za ovakvom vrstom mreže. Da bi ovakva mreža funkcionisala potrebno je da postoji optička vidljivost između računara i razvodnika, zavisno koji se tip mreže koristi. Ako se vidiljivost ne može ostvariti, upotrebljavaju se dodatne antene kako bi se ostvarila potrebna optička veza. Prednost ovog načina povezivanja je u tome što nema rada sa kablovima, a nedostaci se ogledaju u mogućnosti uticaja raznih faktora na rad mreže kao što su prisustvo metala u zgradi, radio talasi, mobilni telefoni i sl.

GLOBALNE MREŽE MOGU BITI: javne - svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge;

6

privatne - nalaze se u vlasništvu jedne firme ili međunarodne organizacije i izuzetno su obezbeđene od svakog pristupa sa strane, na primer SITA povezuje avio-kompanije i aerodrome širom sveta, SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) povezuje velike svetske banke u mrežu za platni promet, i

komercijalne - korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati.

7

RAZMENA PODATAKA U MREZI

Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži u drugom čvoru deli se na mestu predaje i pakuje u pakete. Svaki paket sastoji se od: polja preambula (identifikatora) paketa, adrese odredišta, adrese pošiljaoca, oznake tipa podatka u paketu, samih podataka. Sva polja imaju fiksnu dužinu, osim polja sa podacima koje može da bude različite dužine, pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja.

Adresa pošiljaoca i odredišta imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. Polja sa tipom podatka služe za identifikaciju formata podataka koji su poslati. Stvarni podaci skladište se u polju za podatke. Preambula ima veličinu 8 bajta.

KOMUNIKACIJA U MREŽI - PROTOKOLI

Pošto je u mreži veći broj računara neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formiraju podaci i kako da se prepoznaju. Ovi standardi zovu se PROTOKOLI. U svetu postoji veći broj organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Pomenućemo ICCTT – International Consultive Comitette on Thelephone and Telegraph - MEĐUNARODNI SAVETODAVNI KOMITET ZA TELEFONIJU I TELEGRAFIJU i

ISO – International Standards Organization – MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDE. Ovo je neophodno jer se u mreži pored velikog broja računara nalazi i veliki broj uređaja, programa, operativnih sistema i da bi se ostavarila uspešna komunikacija potrebno je da govore istim jezikom.

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više komunikacionih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju prilikom predaje ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.

8

I N T E R N E TInternet predstavlja mrežu koja daje skup usluga-servisa za slanje i prijem različitih informacija

putem računara, dinamički povezanih u mrežu svih mreža. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza

podataka). Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija do poslovnih informacija.

Internet u Srbiji pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi

NAČIN PRISTUPA INTERNETU

Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, cena ima svoje prednosti i slabosti. Ovo su neke od mogućnosti:

Preko klasične telefonske linije (Dial-up). Maksimalna brzina prenosa je 56kb/s. Ovim pristupom kada ste na internetu telefonska linija je zauzeta. Klasičan pristup preko modema

DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line). ADSL je širokopojasna tehnologija koja vrši podelu frekvencijskog opsega na više kanala, kako bi se u isto vreme moglo prenositi više vrsta podataka u isto vreme. Znači jedan frekvencijski opseg je zadužen za prenos zvuka dok je ostatak namenjen slanju podataka. Odnosno, ranije je telefonski kabl korišćen samo za prenos glasa odnosno zvuka.Kasnije je otkriveno da telefonski kabl može nesmetano, uporedno da prenosi zvučni signal (zvuk, glas) i podatke (sliku,video,muziku,tekst…), prosto rečeno telefonska linija vam neće biti zauzeta, niti će vam otkucavati impulsi ako koristite internet, kao što je to bio slučaj

Kablovski internet e usluga koju daju operatori kablovske televizije. U Srbiji brzine a i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala ne koristi telefonska linija već poseban koaksijalni/optički kabl koji je za prenos TV signala.

Bezžičnom tehnologijom Vaj-Faj (Wi-Fi, Wireless Fidelity). Bazično, ova tehnologija relativno malog dometa. Bezžičnom tehnologijom Vaj-Maks ( Worldvide Interoperability od Microwave Acces) se postižu dometi i do 50 km

Satelitski Internet Satelitski Internet je tip širokopojasnog pristupa Internetu koji omogućava povezivanje računara ili lokalne računarske mreže na Internet uz pomoć satelitske radio veze. Najviše je u upotrebi u regijama gde tradicionalni zemaljski Internet servisi (ADSL, kablovski) nisu dostupni, kao i za korisnike koji često menjaju lokacije uključujući brodove i vozila zemaljskog saobraćaja. Satelitski Internet zahteva specijalizovanu opremu (ruter i antenu) koja odašilje ili prima satelitske radio signale kao i komunkaciju sa satelitskim Internet provajderom.

9

NASTANAK I RAZVOJ INTERNETAKada je nastao Internet? Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada

Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt.

Najvažniji trenutak bio1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Godine 1989. mreža se internacionalizuje i dobija ime Internet.

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže,Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokoli. Implementacija TCP/IP-a u

tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina. Na Arpanet bilo spojeno oko 400 računara. TCP/IP je jezik koji omogućuje komunikaciju između računara na Internetu. Najvažniji deo ove tehnologije je IP adresa koja može biti numerička (kao npr. 77.46.233.90) ili simbolička (npr. www.wikimpedia.org) koja je čitljiva za ljude.

IP ADRESAIP je sistemski protokol koji šalje informacije u paketima, dok je TCP transportni protokol koji

transportuje te pakete. Zadatak TCP/IP-a je da omogući komunikaciju izmedju polaznog i odredišnog računara, odnosno obezbedjuje mehanizam jednoznačnog adresiranja računara u mreži. kao i trasiranje puta od polaznog ka odredišnom računaru.

Svaki računar u Internet mreži ima svoju adresu IP (Internet Protocol address). Internet adrese su logičke adrese, i ne zavise ni od jedne hardverske mrežne komponente. IP adresa se sastoji iz dva dela, broja mreže i broja hosta. Svaki host i ruter u Internet ima jedinstvenu IP adresu. Ruteri mogu imati više IP adresa, (svaka za po jednu izlaznu liniju). Na globalnom nivou, mrežne adrese dodeljuje organizacija koja se zove Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN). ICANN distribuira adresni prostor na tri velika geografska regiona Regional Internet Registries (RIRs) koji dalje vrše dodelu blokova IP adresa

Svaki računar poseduje jedinstvenu adresu - IP (Internet Protocol Address) IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta međusobno razdvojenih tačkama, npr: 77.46.233.90

(prevedeno na ljudsku citljivost adresa bi bila www.wikimpedia.org ) Konvertovanje brojeva za ljude čitljivije forme adresa domena poput www.wikipedia.org, se vrši putem DNS-a. Proces konverzije je poznat pod imenom rastavljanje imena domena

Za lakše komuniciranje uvedena je simbolička adresa koja se sastoji od niza imena razdvojenih tačkamaU praksi se obično koriste simbolička imena za pristup internetu. Komponente simboličkog imena se odvajaju tačkama. Simbolička adresa ima hijerarhisku strukturu, kao poštanska adresa gde se navodi ime i prezime, ulica i broj, grad ii država. Uvode se pojmoviDomen – podrazumeva grupu mreža i računara na internetu pod jedinstvenom kontrolom i održavanjem.Poddomen – predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena (ustanovu u okviru države, odeljenje u preduzeću...)Npr. matematički fakultet ima simboličku adresu u obliku matf.bg.ac.rs Rs – domen koji obuhvata sve mreže u Republici SrbijiAc – je poddomen domena rs i predstavlja mreže akademskih institucijaBg – je poddomen domena ac.rs i predstavlja mreže akademskih institucija u BeograduMatf – je podomen domena bg.ac.ra i odnosi se na matematički fakultet u Beogradu

- URL je skraćenica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora). URL određuje Internet adresu datoteke koja se nalazi na matičnom računaru povezanom na Internet, odnosno URL je Web adresa određenog resursa na Internetu. Svaka datoteka na Internetu, bez obzira na svoj protokol, ima jedinstveni URL. Web programi koriste URL da bi dobili datoteku od matičnog računara i direktorijuma u kojem se ona nalazi. Potom se ova datoteka prikazuje na ekranu korisnika. Pomoću Internet Domain Name

10

Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeričke adrese. Numerička adresa je pravi URL. Zbog toga što je korisnicima teško da koriste isključivo numeričke adrese, koriste se adrese sastavljene iz brojeva i slova. Nakon prevođenja Web server može da pošalje zahtevanu stranicu Web pretraživaču korisnika. Ako nije poznat URL neke web stranice, koriste se pretraživači.

URL adresaSvi Web serveri imaju svoja imena odnosno URL adresu. U najopsirnijem slučaju jednu URL adresa (http://gmail.google.com/mail/help/about.html#ads) sastoji se od 6 delova

http:// - protokol koji se koristi za pristup podacima (http, ftp...)gmail.google.com/ – ime domena – odgovara Web serveru na kome se nalazi tražena Web strana.adresa priključka je obično 80 i najčešće se izostavlja mail/help/ - putanja – mesto strane na Web serveruabout.html – ime HTML datoteke koja odgovara traženoj Web stranici#ads – obeleženo mesto – obezbeđuje pristup određenom mestu u datoteci kome predhodi znak #DNS – Domion Neme SystemInternet je logički podeljen na oblasti domene (domains) Sledi spisak uobičajenih završnih nivoa domena:

com - komercijalno preduzećeedu - obrazovna institucijagov - vladina ustanova

mil - vojna ustanovanet - snabdevač mrežnim uslugamaorg - najčešće neprofitabilna organizacija

Domen – podrazumeva grupu mreža i računara na internetu pod jedinstvenom kontrolom i održavanjem.Poddomen – predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena (ustanovu u okviru države, odeljenje u preduzeću...)Osim toga, mnoga imena domena dodeljena su kako bi se prepoznale i pronašle datoteke koje se nalaze na

matičnim računarima u zemljama širom sveta. Ovo se odnosi na Internet kodove zemalja koji sadrže dva broja i koje je strandardizovala Internacionalna organizacija za standarde, kao što je standard ISO 3166. Na primer:

ch - Švajcarskade - Nemačkajp - Japan

uk - Engleskars - Srbija

• Protokoli koji su najčešći na nivou aplikcije su • SMTP (Simple Mail Transport Protocol) – omogućava slanje tekstualnih poruka između bilo koja dva

uređaja,

• FTP je skraćenica od engleske reči File Transfer Protocol, i u prevodu znači protokol za prenos fajlova (datoteka). To je zapravo, naziv za protokol i vrstu usluge koji služe za razmenu fajlova između udaljenih kompjutera. FTP nam omogućava da se sa jednog kompjutera (kompjuter A) prenesu fajlovi na drugi kompjuter (kompjuter B) i u obrnutom smeru.

Na FTP serverima se nalaze fajlovi i programi koje možete preneti na svoj kompjuter. Za pristup ovim serverima koristi se FTP softver (FTP klijenti). Jednostavno, na serveru izaberete datoteke koje želite da prenesete kod sebe, a FTP softver će započeti prenos i na kraju preneti sve na vaš kompjuter

Takođe, FTP se koristi i za tzv. “upload”, tj. slanje određenih fajlova na servere. Na primer, kada kreirate sopstvene web stranice, da bi svima bile dostupne, morate ih preneti na hostujući server. Postoje dve različite vrste FTP servera, prvima da bi ste pristupili potrebna vam je lozinka (eng. password) i korisničko ime (eng. user name), i postoji druga vrsta servera tzv. “anonimni” (eng. anonymous) gde se za pristup kao korisničko ime koristi reč “anonymous”, a kao lozinku koristite sopstvenu e-mail adresu. Sa takvih, javnih FTP servera, možete na svoj kompjuter “skinuti” razne vrste fajlova:

INTERNET SERVISIInternet se sastoji od brojnih servisa, slanje elektronske pošte putem E-mail servisa, prenos fajlova

preko FTP servisa, diskusione  grupe  preko USENET news servisa, " čatovanje " i razgovaranje sa prijateljem na drugom kraju sveta  preko ICQ servisa , itd. Svi servisi interneta rde po klijent-server konceptu. To znači da pomoću programa koji se nalazi na računaru korisnik mreže pristupa određenim podacima.

11

12

WWW (World Wide Web)

WWW (World Wide Web) četo se skraćuje u W3, Web je napopularniji internet servis i najvažniji predstavnik javnog servisa. Ovim servisom se na jedinstven način pristupa multimedijalnim sadržajima koji su smešteni na internetu. WWW je dinamička enciklopedija na Internetu, koja sadrži sve informacije koje poželite. Komponente weba su web server, web klijent, HTML (Hypertext Markup Language), URL (Uniform Resource Locator) i HTTP (Hypertext Transfer Protocol). HTTP je komunikacioni standard koji se koristi za transfer stranica na internetu, odnosno to je protokol, tj. skup pravila koja se koriste za prenos hipertekst dokumenata (Web stranica) između dva računara. Najčešće traženi sadržaji su HTML dokumenti, tj. Web stranice. U ovu grupu takođe spadaju i IRC, Uset news, itd.

Web stranica je zapravo tekst kodiran HTML jezikom, koji sadrži linkove, a može sadržati i slike, audio i video zapise. Dok je web sajt (site) skup smisleno povezanih Web stranica koje se nalaze na nekom Web serveru. Svi WWW dokumenti se čitaju pomocu posebnih programa, brousera. (Internet Explorer, Opera, Mozilla Firefox, Safari itd...).

World Wide Web sastoji se od datoteka koje se nazivaju stranice ili Web stranice, a one sadrže podatke i veze do izvora na Internetu.

Web su stvorili Englez Tim Barners Li i Belgijanac Robert Cailliau 1989. godine, radeći u CERN u Ženevi u Švajcarskoj. Nastao je sa željom da Internet priblize širokoj publici i baš zato upotreba Interneta postaje svakim danom sve jednostavnija tako da od 1994. godine on zamenjuje sve mnogo slozenije servise.

Web stranice se mogu praviti aktivnošću korisnika. Na primer, ako posetite softversku mašinu za pretraživanje Weba (engl. Web search engine) i unesete neku ključnu reč, napraviće se stranica koja sadrži rezultate vašeg upita. U stvari, rastući broj informacija dostupnih na Webu dobija se iz baza podataka stvaranjem privremene Web stranice kao odziva na zahtev korisnika. Izgrađen je na bazi “hiperteksta” gde su dokumenti povezani vezama, tako da tesktovi ukazuju jedan na drugi. HYPERTEXT: Kretanje po WebuRad Weba prvenstveno se oslanja na hipertekst kao sredstvo za pretraživanje informacija. HyperText je dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči se nazivaju linkovi (veze) i korisnik ih može izabrati. Hipertekstualni dokument može sadržati veze sa mnogim dokumentima. Reči ili slike mogu poslužiti kao veze do drugih dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa. Hipertekst za Web pravi se pomoću HyperText Markup Language, tj. HTML?a. U tom jeziku kontrolnim kodovima postavljenim unutar teksta formatira se dokument, bira se veličina i oblik fonta i prave se hipertekstualne veze. Slike takođe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svakoj novoj verziji dodaju se novi kontrolni kodovi. Standardizovanjem HTML?a upravlja World Wide Web konzorcijum.Kako pristupiti World Wide Webu: WEB PRETRAŽIVAČIBRAUZERI (web browsers) su programi koji omogućuju pregledanje,učitavanje web stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih uz njih. Najpopularniji su:Firefox-besplatan brauzer otvorenog tipaMozilla-imenom mozila danas nazivamo spoj Firefox-a i Thunderbird-aOpera-besplatan brauzer zatvorenog koda kompanije OperaInternet Explorer - besplatan brauzer zatvorenog tipa kompanije Microsoft Internet Explorer je brauzer nastao 1995. godine u korporaciji Microsoft. Prvo pojavljivanje mu je bilo u paketu sa operativnim sistemom Windows 95. Nakon svog prvog pojavljivanja izašle su i verzije za operativne sisteme Mek Oc i Uniks, mada je opstala samo verzija Windows. Do 1999. godine je bio najrasprostranjeniji i najkorišćeniji brauzerSafari - besplatan brauzer kompanije Apple

1. Svi navedeni brauzeri su grafički programi (i vizuelnog sadržaja).2. Osim grafičkih postoje i takstualni brauzeri koji mogu prikazivati samo tekst: Lynx je pretraživač

koji omogućuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku. 3. I specijalizovani govorni brauzeri kakve mogu da koriste slepe osobe

13

. Web stranicama možete pristupiti na nekoliko načina: - Unošenjem Internet adrese (direktno stižete na stranicu). - Kretanjem po stranicama uz pomoć veza (pomerate se sa jedne na drugu stranicu). - Kretanjem po direktorijumu teme koji je povezan sa organizovanom kolekcijom Web stranica. - Pomoću pretraživača (ako unesete ključnu reč). - Pretraživanje dokumenata na Webu

INTERNET PRETRAŽIVAČ predstavlja internet servis čija je svrha traženje informacija na Internetu (uglavnom zadavanjem ključnih reči). Rezultat pretrage se najčešće prikazuje kao spisak veb sajtova koji sadrže traženu informaciju.

http://www.trazim.com/ http://www.srpko.com/http://www.yusearch.com/ http://www.pogodak.co.rs/http://www.krstarica.com/ http://www.ask.com/ http://www.yahoo.com/ http://www.google.com/ ....

PRETRAŽIVANJE

Najviše korišćeni Internet pretraživač je Google. Google dominira tržištem i koristi ga velika većina internet korisnika. Nekada je po mogućnostima bio izjednačen sa drugim po redu konkurentom Yahoo-om ali sada nudi određene mogućnosti pretraživanja koje ostali pretraživači nemaju. Što se tiče pretraživanja na srpskom jeziku to je moguce i sa Google-om i sa Yahoo-om i Bing-om naravno. Dakle, kako pretraživati Internet koristeći Google? Odemo na www. google.com ili na www.google.rs ako želimo da koristimo srpsku verziju Google-a, ili na bilo koju drugu lokalnu verziju.

Dalje korišćenje sajtova pretraživača pokazaćemo vam na primeru sajta google.rs, koji je verzija na srpskom jeziku. Izgled naslovne stranice sajta izgleda kao na naradnoj slici:

Naslovnu stranu možemo podeliti u nekoliko celina: Kategorije za pretraživanje Tekst polje za unos željenog pojma Dodatni meni Opcije pretraživanja Dugmad (tasteri: Google pretraga i Iz prve ruke)

U polju za unos teksta unosite željene informacije koje tražite. To je veoma jednostavno, kucajući npr. „Sladoled od vanile”. Zatim odaberete jednu od opcija pretraživanja: veb, stranice na srpskom ili stranice iz zemlje Srbija.

Ako odaberemo prvu opciju: veb – pretraživač će pretražiti sav prostor interenta da bi pronašao sajtove na kojima se nalazi informacija o sladoledu od vanile.

Ako odaberemo drugu opciju: stranice na srpskom - pretraživač će pronaći sve sajtove na srpskom jeziku koji sadrže željenu informaciju.

Ako odaberemo treću opciju: stranice iz zemlje Srbija – pretraživač će pronaći željenu informaciju na sajtovima iz Srbije.

Kada odaberemo željenu opciju i kliknemo na Google pretraga, otvoriće nam se nova stranica koja sadrži spisak adresa veb strana koje sadrže željenu informaciju. Kao na slici:

14

Sa spiska odaberemo željenu stavku i jednostavno kliknemo levim tasterom na nju i otvoriće nam se ta strana na kojoj možemo pronaći željeni pojam.Pretraživanje slika

Ako se vratimo na naslovnu stranu našeg pretraživača i želimo da pronađemo slike sladoleda od vanile, to ćemo uraditi tako što nakon unosa željenog pojma u tekst polje kliknemo u gornjem levom uglu na kategoriju slika i dobićemo galeriju slika kao na sledećoj slici:Ispod svake slike se nalazi njena dimenzija kao i adresa sajta na kome se ta slika nalazi. Ako kliknemo na sliku ona će se otvoriti u novom prozoru i biće prikazana na svojoj poziciji na sajtu. Sliku možemo

videti u njenoj punoj veličini ako kliknemo na vezu: Prikaži sliku u punoj veličini.Ako se opet vratimo na naslovnu stranu pretraživača i unesemo željeni pojam u tekst polje, pomoću dugmeta Iz prve ruke možemo direktno otvoriti stranu koja se nalazi prva na spisku pretraživeča. Time ćemo preskočiti jedan korak i nećemo imati spisak proneđenih stranica već ćemo odmah otvoriti prvu stranicu na spisku.

U dodatnom meniu imamo opciju Napredno pretraživanje. Tu opciju koristimo kada želimo da detaljnije pretražimo strane. U novotvorenom prozoru imamo opcije za pretragu po drugim jezicima, pretragu po vrsti fajla (pdf, tekstualni, prezentacija … ) itd.

Pomoću opcije Podešavanja u dodatnom meniu možemo promeniti jezik interfejsa pretraživeča, broj stavki u spisku pronađenih strana i td.Treba znati i još neke cake prii pretraživanju:

1. Navodnici . Stavljanje određenog izraza ili ključnih reči u navodnike u mnogome olakšava pretraživanje.  Time dajemo pretraživaču do znanja da tragamo za tačno određenom frazom. Ukucajte svoje ime i prezime ili prezime i ime u navodnicima i Google će izbaciti samo one stranice gde se tačno pojavljuju određeno ime i prezime jedno do drugog a ne na bilo kom mestu u tekstu.2. Korišćenje wildcard (*) . Wildcard prestavlja simbol koji zamenjuje bilo koji drugi simbol ili znak. Ne možemo da se setimo naziva određenog filma ali se sećamo prve  reči,  na primer ako otkucamo -„otac na *“- ) setićemo se da je u pitanju film Otac na službenom putu. Ili se ne možemo setiti nadimka poznatog košarkaša otkucamo- „Predrag * Danilović“- 3. Pretraživanje određenog sajta. Pročitali smo neku vest na određenom sajtu pre par nedelja ali je sada ne možemo naći u arhivi, ili nas naprosto zanimaju informacije za koje znamo da sigurno postoje na određenom sajtu (na primer uslovi upisa na neki fakultet od pre dve godine).  Ukucamo pojam i site:www.imesajta.com. Na primer ukucamo - penzije site:www.blic.rs Dobijamo sve članke sa ovog sajta koji sadrže reč penzija.4. Isključivanje određene reči. Ako želimo da isključimo određen pojam iz pretrage stavimo znak minus. Primer: Jovan Jovanović - Zmaj5. Slični sajtovi. Kada zelimo da dobijemo spisak sličnih sajtova ukucamo related:www.imesajta.com Ukucajte u Google related:www.blic.rs Dobićete spisak svih domaćih sajtova sa vestima.6. Filtriranje rezultata pretraživanja po datumu . Na primer zanima nas šta se o određenoj temi pričalo  pre tri godine ili prošle nedelje. Potrebno je ukucati određenu ključnu reč a zatim sa desne strane kliknuti na tekst More Search Tools ili Više alatki kao na slici. Pojavljuje se padajući meni gde možemo izabrati da nam se rezultati pretrazivanja filtriraju po vremenu nastanka proteklog sata, protekle godine, protekle nedelje, ili čak da ukucamo određeni vremenski period pretraživanja.

Pretraživanje foruma ili blogova (vertikalno pretraživanje ) .Nalaženje odgovora na neka neuobičajena pitanja je najbolje tražiti na forumima ili

15

blogovima. Na isti način kao  što filtriramo rezultate pretraživanja po vremenu nakon  možemo ih filtrirati po forumima odnosno diskusijama ili blogovima. Kliknemo na ore (Više) i pojavljuje se meni gde možemo da izaberemo kategoriju pretrage kao na slici.9. Pretraživanje samo fajlova određenog formata. Na primer zanimaju nas samo seminarski radovi koji su najčešće ili u .doc ili u .pdf formatu. Ukucamo ključnu reč i filetype: pdf za pdf formate ili xls, doc, ppt za eksel, word ili powerpoint formate. Primer: seminarski rad filetype: pdf ili CV filetype: doc ili privredni rast filetype: ppt10. Pretraživanje naslova.  Za pretraživanje samo naslova internet stranica se koriste komande intitle ili allintitle. Intitle koristimo samo za jednu reč a allintitle za sve reči. Primer   ako ukucamo- intitle: penzije intitle:u intitle: srbiji- ili -allintitle: penzije u srbij i-  dobićemo iste rezultate. Ali  ako ukucamo  intitle: penzije u srbiji dobicemo rezultate gde se samo reč penzije nalazi u naslovu ostale reči  se nalaze u ostatku teksta.11.Pretraživanje URL adresa. Kada želimo da pretražimo pojmove koji se pojavljuju u  url adresi sajta koristimo komandu inurl: Ukucajte -inurl:stf- ili - inurl:.rs-.12. Pretraživanje samo teksta na stranici . Želimo da pretrazujemo samo tekst a ne naslov ili url adresu. Tada ukucavamo allintext:ključni pojam. Primer allintext:google.rs

E-mail

Elektronska pošta, e-pošta, ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme. Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi pružaoci internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu.1.1. Istorija

U oktobru 1971. stručnjak za računarstvo Rej Tomlinson je napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara. U to vreme internet je bio mreža od nekoliko desetina računara, uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA.

Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od dve milijarde ljudi. Većina poruka je trivijalna i najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i poruke inicirane (i inficirane) različitim virusima. Pored programa za razmenu e-pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi računi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Taj princip adresiranja koristi se i dan-danas.

Pojmovi vezani za e-mail• SMTP

• (Simple Mail Transport Protocol) protokol za slanje elektronske pošte• POP3

16

• (Post Office Protocol) protokol za skladištenje i čuvanje prispele elektronske pošte – elektronsko “poštansko sanduče”

• Mail Server • računar na kome su instalirani programi za upravljanje, čuvanje i usmeravanje elektronske

pošte• upravlja elektronskim adresama (nalozima)• prosleđuje poslate poruke• prima i skladišti prispele poruke

• Mail ClientProgram koji šalje i prima elektronsku poštu preko E-mail servera

MS Outlook ExpressOutlook Express je program za rad sa elektronskom poštom koji dolazi u sastavu MS Windows operativnih sistema.

Slika 1.Kada prvi put pokrenete Outlook Express, on će Vam odmah ponuditi da kreirate nalog za rad sa e-mail-om. U polje "Display name" treba da unesete ime koje će biti upisano kao ime pošiljaoca na pismima koja budete slali. Klik nite zatim na dugme "Next".

Slika 2.U sledećem dijalogu označite opciju "I already have an e-mail address that I'd like to use" i upišite u rubriku "E-mail address" gde je korisničko_ime ime vašeg naloga. Potom kliknite na "Next".

Slika 3.U narednom dijalogu treba da upišete ime servera za prijem i slanje pošte. U obe rubrike "Incoming mail (POP3, IMAP or HTTP) server" i "Outgoing mail (SMTP) server". Na vrhu dijaloga izbor "My incoming mail server is a..." treba da stoji vrednost "POP3". Ponovo kliknite na "Next".Slika 4.Četvrti dijalog u ovoj seriji (Slika 4) služi da unesete svoje korisničko ime

("Account name") - to je opet ime vašeg naloga i šifru.Kada isključite opciju "Remember password", rubrika "Password" će posiveti. Poslednja opcija "Log on

using Secure Password Authentication" treba da bude isključena. Još jednom kliknite na "Next", i pojavljuje se poslednji dijalog koji Vas samo obaveštava da je nalog uspešno podešen. Kliknite na dugme "Finish".Slika 5.Pred vama će se sada ukazati osnovni prozor Outlook Express-a. Na levoj strani se nalazi panel "Folders" gde će, u više grupa ("foldera") biti raspoređena vaša

pošta. Folder "Inbox" sadrži pisma koja su drugi poslali Vama; "Outbox" sadrži pisma koja Vi šaljete drugima, a koja još nisu poslata; u "Sent Items" su ona pisma koja ste već uspešno poslali; a u "Deleted Items" se nalaze pisma koja ste obrisali iz ostalih foldera. Najzad, u grupi "Drafts" se nalaze pisma koja ste započeli da pišete, ali su ostavljena nedovršena za kasniji rad.Poruke možete sortirati jednostavnim klikom na nazive polja "From" (ko je poslao pismo),

"Subject" (naslov pisma), "Received" (kada je pismo stiglo) itd. Polje sa sličicom spajalice pokazuje da li pismo uz sebe ima neku zakačenu datoteku ("attachment"). Ona pisma koja niste pročitali su na ovom spisku označena podebljanim slovima; kada kliknete na neko pismo, njegov sadržaj će

17

biti prikazan u panelu desno dole, i, posle nekoliko sekundi, podebljana slova će biti zamenjena običnim kao oznaka da je pismo "pročitano".

Slika 6.Skrećemo pažnju na još par opcija koje možete podesiti. Kada iz menija "Tools" odaberete opciju "Options", pojavljuje se dijalog prikazan na slici 6. Na prvoj stranici ovog dijaloga ("General") preporučujemo da uključite opciju "When starting, go directly to my Inbox folder". Opcija "Send and receive messages at startup" određuje da li će Outlook Express pokušati da preuzme novu poštu sa servera svaki put čim ga pokrenete, a "Check for new messages every..." određuje da li će pokušavati da preuzme poštu u redovnim intervalima tokom rada.

Slika 7.Ako iz menija "Tools" odaberete stavku "Accounts", pojaviće se dijalog kao na slici 7. Označite svoj nalog za rad na spisku s desne strane i kliknite na dugme "Properties". Pojavljuje se novi dijalog za podešavanje naloga.

Slika 8.Od svih opcija koje se ovde mogu podesiti, skrećemo pažnju na dno stranice "Advanced" (Slika 8). Ako nameravate da svoju elektronsku poštu preuzimate i čitate sa još nekog računara ili iz

još nekog programa (npr. želite da imate poštu i na svom računaru na poslu, i na kućnom računaru), uključite opciju "Leave a copy of messages on server". Na taj način, kada Outlook Express preuzme poštu sa servera, pisma i dalje ostaju na serveru, tako da i neki drugi program može da ih uzme. Ukoliko, pak, nameravate da e-mail koristite samo sa ove jedne instalacije Outlook Express-a, ova opcija treba da bude isključena - to je i podrazumevano stanje. Poslednja

opcija, "Remove from server when deleted from Deleted Items" je dostupna samo ako je "Leave a copy of messages on server" uključena; ona određuje da li Outlook Express treba da obriše pismo sa

servera onda kada ga obrišete u njemu samome.Slika 9.

Kada želite da proverite da li Vam je stiglo neko novo pismo, kliknite na sličicu "Send/Recv" u tollbar-u glavnog prozora. Ako niste uneli šifru prilikom podešavanja naloga, Outlook Express će tražiti da je sada unesete (Slika 9).

Slika 10.Najzad, da biste nekome poslali pismo, kliknite na sličicu sa oznakom "New Mail" (skroz levo na toolbar-u). Pojaviće se novi prozor nalik na onaj na slici 10. U rubriku "To:"

upišite e-mail adresu onoga kome šaljete pismo, a pod "Subject:" naslov Vašeg pisma (naslov može da se izostavi, ali je praksa lepog ponašanja na Internetu da se stavi neki kratak komentar koji upućuje na sadržaj pisma). Ako šaljete pismo nekolicini primalaca odjednom, onda adresu jednog od njih stavite u polje "To:", a adrese ostalih upišite u "Cc:". Najzad, kliknite na glavni deo prozora i upišite svoju poruku. Ukoliko želite da uz pismo zakačite neki fajl, upotrebite sličicu spajalice sa toolbar-a ("Attach"). Kad je pismo gotovo, kliknite na sličicu "Send".Gmail

18

Džimejl (engl. Gmail) je popularni besplatni servis za elektronsku poštu, čiji je vlasnik kompanija Google. Džimejl je prvi put najavljen za 1. april 2004. godine. Internet javnost je mislila da je u pitanju prvoaprilska šala, jer je Gugl najavljivao da će pružiti po 1 gigabajt svakom korisniku. Pošto je još uvek bio u testnoj fazi, prvih hiljadu naloga je dodeljeno samo zaposlenima u Guglu, njihovoj porodici i prijateljima, sa mogućnošću slanja pozivnica i ostalima. Isprva je broj pozivnica bio 10 po nalogu, ali je taj broj kasnije porastao na 100, da bi se 7. februara 2007. omogućilo slobodno registrovanje za sve. 1.2. Osobine i mogucnosti

Omogućeno je lako i jednostavno odstranjivanje spama, koje pamti adrese i ubuduće ne prikazuje nove poruke pristigle sa tih adresa.

Džimejl sam organizuje poruke u „konverzacije“, što ih čini lakšim za pregled. Džimejl ohrabruje korisnike da nikad ne brišu svoje poruke, bilo poslate ili primljene, jer

kapaciteta ima dovoljno da ga nikad ne ponestane. Ne prikazuju se bleštave i raznobojne reklame, nego samo reklame pisane običnim tekstom,

crnim slovima na beloj pozadini. Na serveru se unapred odvija provera virusa, raspakuju arhive i proveravaju pojedinačni fajlovi.

Servis neće proslediti korisniku nijednu poruku koja je zaražena Ponuđeni prostor za poštu konstantno raste Džimejl interfejs je ponuđen na 40 svetskih jezika

19