of 240 /240

Click here to load reader

r-v - · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Embed Size (px)

Text of r-v - · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao...

Page 1: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 2: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 3: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

OJ

CD

0 co 0 9- r-v

0 0 ~

0 c co

0 Q_

0 D c :J

(5"

:J

0 r::::i"

Q_

0 2 <D

AJ

O

0 c

Q_

Cfl

<

0 0

'--· ~

"A

"A

0 0

Ec

A:

cr ()

, c' 3 o:

Page 4: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Recenzenti Prof. dr Slavoljub Urosevic

Prof. dr Dragutin Vracar

Jzdaje Ekonomski fakultet Beograd

Beograd, Kamenicka 6, tel. 3021-240, faks 629-596

Za izdavaca Prof. dr Bozidar Cerovic, dekan

Odgovorni urednik mr Vlade Milicevic

Stampa CUGURA Print - Beograd,

Bul. Mihaila Pupina 12A, tel/fax 311-92-32, 311-92-42

Tiraz 300

ISBN: 86-403-0525-0

CIP - KanuwrH3al(Hja y rry6rrHI<auHjH Hapo.uHa 6H6JIHOT<:I«l Cp6Hje, Eeorpa.u

658.562 (075.8)

Yllln YMJIHn, )J,yrnamca Upravljanje kvalitetom materijalnih

proizvoda I Dusanka Uscumlic, Radojko Lukic. - 2. dopunjeno izd. -Beograd : Ekonomski fakultet, 2003 (Beograd : Cugura print). - V, 227 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 em

Tiraz 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.- Bibliografija: 225-227. i uz svako poglavlje.

ISBN 86-403-0525-0 I. Jlyrmn, Pa.uojrw a) YrrpaBJbai-be KBaJIHTeTOM COBISS.SR-ID 105335308

© 2003. Sva pravn su zndrzana. Ni jedan deo ovc publikacije ne moze biti reprodukovan niti smesten u sistem za pretrazivanjc iii trnnsmitovnnje u bilo kom obliku, elektronski, mehaniclo, totokopiranjem, snimanjen• iii na drugi nacin, bez prethodne pismene dozvole autora.

Page 5: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

PREDGOVOR

Knjiga je namenjena pre svega studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu ( smer Marketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao i svima koji se bave problematikom upravljanja kvalitetom proizvoda.

U odnosu na prethodno izdanje, knjiga je dopunjena materijalom koji se odnosi na alate za upravljanje kvalitetom i troskove kvaliteta.

Zahvaljujemo se recenzetima na korisnim sugestijama. Takode se zahvaljujemo Centru za izdavaCku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, mr. Vladu Mili­cevicu i Snezani Milosevic.

Beograd, aprila 2003. AUT OR!

Page 6: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 7: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

SadrZaj

PREDGOVOR

I Deo: Proizvod

1 ' POJAM PROIZVODA ................. ' ........................................ " ........... 3

1.1. Kategorije osnovnih proizvoda ...................................................... 6

2. ZIVOTNI TOK PROIZVODA ............................................................. 1 0

2.1. Dizajn proizvoda ........................................................................ 12

2. 1. 1. Koncepcija proizvoda ....................................................................... 13 2. 1.2. Oefinisanje parametara proizvoda ...... .............................................. 15 2. 1.3. Oefinisanje procesa ........................................................................... 16 2.1.4. Proizvodnja ........................................................................................ 16

2.2. Manipulacija .. ~ .................. , ....................................... , ... , ... , ......... 16 2.3. Postprodaja .... , ........................................................................... 17

2.3.1. Koris6enje proizvoda ................................................... , ..................... 17 2.3.2. Odriavanje proizvoda ........................................................................ 18 2.3.3. Odbacivanje proizvoda .......................................... , ........................... 18

3. NOVI PROIZVOO .......................................................................... 18

3.1. Tehnoloski progres .................................................. , ................. 19

3.1.1. Naucni rad .......................................................................................... 21 3. 1.2. Razvojni rad .. ..................................................................................... 23

3.2. Faze tehnoloskog progresa ....................................................... 25

3.2.1. lnvencija .............................................................. ;., ............................ 25 3.2.2. lnovacija .............................................................. ; .. ~ ........................... 27 3.2.3. Klasifikacija inovacija .......................................... , .............................. 27 3.2.4. Difuzija inovacije ................................................................................ 29

3.3. Transfer tehnologije .......................................... ~ ........................ 30

Page 8: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II

4. 0DRZIVI PROIZVOD ..................................................................... 33

4.1 . Ekoloski proizvodi ...................................................................... 34 4.2. Ekoloski problemi. ...................................................................... 35

4.2. 1. Emisije ................................................................................................ 35 4.2.2. /scrpljivanje prirodnih res ursa ........................................................... 37

4.3. Ekoloski znak ............................................................................. 38 4.4. Strategija dobijanja ekoloskih proizvoda .................................... 40

LITERATURA UZ PRVI DEO ............................................................... 42

II Deo: Kvalitet proizvoda

1. RAZVOJ FILOZOFIJE KVALITETA .................................................... 43

1.1. Evolucija shvatanja kvaliteta ...................................................... 47

2. DEFINICIJA KVALITETA ................................................................. 48

2.1. Cinioci kvaliteta .......................................................................... 49 2.2. Merilo kvaliteta ........................................................................... 50

2.2. 1. Klase kvaliteta 2.2.2. Konformnost proizvoda 2.2.3. Greske kao merilo kvaliteta

52 54 55

3. MERNI SISTEMI ........................................................................... 57 4. KOMPONENTE KVALITETA ............................................................ 62

4.1. Strukturalne osobine .................................................................. 65

4.1.1. Gustina ............................................................................................... 65 4. 1.2. Poroznost ... ........................................................................................ 68 4. 1.3. Hidrofizicke karakteristike .................................................................. 69 4. 1.4. Viskozitet ............................................................................................ 70 4.1.5. Povrsinski napon ................................................................................ 71

4.2. Toplotne osobine ....................................................................... 72

4.2. 1. Karakteristicne temperature ............................................................. 72 4.2.2. Koeficijenti sirenja ............................................................................. 73 4.2.3. Specificna toplota ............................................................................... 74 4.2.4. Koeficijent termicke provodljivosti ..................................................... 74 4.2.5. Postojanost na povisenim temperaturama ....................................... 75 4.2.6. Postojanost na niskim temperaturama ............................................. 75

Page 9: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III

4.3. Elektrotehnicke osobine ................................................................ 76

4.3.1. Specificna elektricna otpornost ...................................................... 77 4.3.2. Specificna elektricna provodnost ................................................... 78

4.4. Hemijske komponente kvaliteta ............................................... 78

4.4.1. Hemijski sastav proizvoda . .................. : ......................................... 78 4.4.2. Kiselost ............................................................................................ 79 4.4.3. Sadriaj suve materije ..................................................................... 80 4.4.4. Sadriaj pepe/a ................................................................................ 80

4.5. Vlaznost proizvoda .................................................................. 81 4.6. Rastvorljivost ........................................................................... 82

4. 6. 1. Disperzni sistemi ............................................................................. 83 4.6.2. Rastvori ............................................................................................ 84

4.7. Mehanicke komponente kvaliteta ............................................ 85

4. 7. 1. Elasticnost ....................................................................................... 86 4. 7.2. Plasticnost ....................................................................................... 86 4.7.3. Tvrdo6a ............................................................................................ 88

4.8. Organolepticke komponente kvaliteta ..................................... 89

4.8.1. Ukus ................................................................................................. 91 4.8.2. Miris ................................................................................................. 92 4.8.3. Aroma .............................................................................................. 92 4.8.4. Baja .................................................................................................. 93 4.8.5. Osnovne metode organoleptickog ispitivanja ................................ 94

5. KVALITET GOTOVIH PROIZVODA ................................................... 95

5.1. Sistem bodovanja .................................................................... 97

6. STANDARD! I OSTALI PROPISI ZA REGULISANJE

KVALITET A PROIZVODA .............................................................. 1 02

6.1. Standardizacija ...................................................................... 1 02

6. 1. 1. Ciljevi standardizacije ................................................................... 104 6. 1.2. Predmet standardizacije ... ............................................................ 105 6.1.3. Nivo standardizacije ...................................................................... 107

6.2. Standardizacija sistema kvaliteta .......................................... 1 08

LITERATURA UZ DRUG I DEO ........................................................... 112

Page 10: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV

III Deo: Transpozicija proizvoda

1. UZROCI KVARENJA MATERIJALNIH PROIZVODA ............................. 115

1.1. Mehanicka oste6enja ............................................................... 116 1.2. Mikrobioloska oste6enja .......................................................... 117 1.3. Hemijska oste6enja .................................................................. 118 1.4. Ostala ostecenja ...................................................................... 119

2. CUVANJE, SKLADISTENJE I TRANSPORT PROIZVODA ..................... 120 3. PAKOVANJE PROIZVODA I AMBALAZA .......................................... 126

3.1. Osnovni pojmovi ...................................................................... 126 3.2. Funkcije ambalaze ................................................................... 128

3.2.1. Zastitna funkcija ambalaie .............................................................. 128 3.2.2. Distributivna funkcija ....................................................................... 129 3.2.3. Prodajna funkcija ............................................................................. 130 3.2.4. Sigurnosna funkcija ........................................................................ 131 3.2.5. Ekoloska funkcija ............................................................................ 131

3.3. Podela ambalaze ..................................................................... 132 3.4. Ostecenja ambalaze ................................................................ 134 3.5. Materijali za pakovanje ............................................................ 135 3.6. Ambalaza od vlaknastih materijala .......................................... 136

3.6.1. Papiri za pakovanje ......................................................................... 138 3.6.2. Kartoni .............................................................................................. 140 3.6.3. Lepenke ............................................................................................ 142

3.7. Ambalaza od plasticnih materijala ........................................... 145

3. 7. 1. Celofan ............................................................................................. 146 3.7.2. Termoplasticne materije .................................................................. 149

3.8. Ambalaza od metal nih materijala ............................................. 150 3.9. Ambalaza od stakla ................................................................. 153 3.1 0. Ambalaza od kompleksnih materijala .................................... 155 3.11. Potrosacka ( originalna) ambalaza ......................................... 157

3. 11. 1. Sistemi potrosackog pakovanja ................................................. 158

3.12. Transportna ambalaza ........................................................... 159

3.12.1. Palete ........................................................................................... 162 3. 12.2. Kontejneri ....... ............................................................................. 164

4. 0PASNI PROIZVODI ................................................................... 168

4.1. Eksplozivi ................................................................................. 171

4. 1. 1. K/asifikacija eksploziva 171

Page 11: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

v

4.2. Gasoviti proizvodi .................................................................... 173 4.3. Zapaljivi proizvodi .................................................................... 176

4.3. 1. Zapaljive teenosti ............................................................................. 176 4.3.2. Zapaljive cvrste materije .................................................................. 177

4.4. Otrovni i radioaktivni proizvodi ................................................. 178 4.3. Korozivne materije ................................................................... 180

LITERATURA UZTRECI DEO ............................................................ 181

IV Deo: Alati za upravljanje kvalitetom

1. 0BRASCI ZA PRIKUPLJANJE I PROVERU PODATAKA ....................... 183 2. HISTOGRAM I ............... ····· ......................................... ······· ........ 187 3. PARETO DIJAGRAMI .................................................................. 191 4. DIJAGRAM UZROKA I POSLEDICA ................................................ 194 5. KONTROLNE KARTE .................................................................. 196

5.1. Tipovi kontrolnih karata ............................................................ 201

5. 1. 1. Kontrolne karte za varijabilne pokazatelje kva/iteta ....................... 202 5. 1.2. Kontrolne karte za atributivne pokazatelje ..................................... 204

6. PRIMER IZ PRAKSE .................................................................... 206

LITERATURA UZ CETVRTI DEO ........................................................ 211

V Deo: Troskovi kvaliteta

1. VRSTE TROSKOVA KVALITETA .................................................... 214 2. SNIZENJE UKUPNIH TROSKOVA

KVALITETA- PRERASPODELOM .................................................. 217 3. IZVESTAJ 0 TROSKOVIMA KVALITETA ........................................... 218 4. RACUNOVODSTVO TROSKOVA ................................................... 220 5. MERE KVALITETA ...................................................................... 220 6. IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA KVALITETA ..................................... 220

LITERATURA UZ PETI DEO .............................................................. 223

Litera tura ................................................................ 225

Page 12: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 13: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Proizvod

1. POJAM PROIZVODA

Proizvod1 je pokretac i cilj svake proizvodnje alii mnogih drugih covekovih aktivnosti. Rezultat je rada u oblasti materijalnog i/ili duhovnog stvaralastva. Po nameni, poreklu, slozenosti i drugim kriterijumima mogu biti veoma razliCiti, te zato postoje i brojne podele proizvoda: po poreklu, nameni, sastavu, kvalitetu, slozenosti i dr.

Stvaraju se radi zadovoljenja potreba, zelja, ocekivanja, zahteva, mogucnosti zainteresovanih subjekata. Jedan proizvod je pogodan sve dotle dok u dovoljnoj meri ispunjava zahteve, potrebe, ocekivanja, zelje zainteresovanih subjekata, odn. dok na trziStu postoji zadovoljavajuca traznja i/ili dok pro­izvodac ili neko drugi ima interesa da proizvod bude na trziStu.

Okruzenje

Slika 1.1. Subjekti koji uticu na karakteristike proizvoda

1 Prema seriji standarda ISO 9000:2000 proizvod se definiSe kao "rezultat nekog procesa"

Page 14: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

'· -,...~ -... t.!"··.-, """"'_,_~~

,"~!:P,~~~V.~~~~,~v~litetom materijalnih proizvoda 4 . - ~--- ..

Dakle, sudbinu proizvoda, pored njega samog odn. njegovih svojstava, od­reduju i mnogi zainteresovani subjekti (unutar ili izvan preduzeca, organi­zacije i sl. gde proizvod nastaje odn. koja ga puSta u promet). Za svaki pro­izvod postoje najmanje tri zainteresovana subjekta koji medusobno komuni­ciraju (slika I.l):

+ kupac - subjekti koji proizvod koriste odn. kupuju i trose, ~- korisnici, kupci, potrosaci;

• organizacija - subjekti koji proizvod stvaraju, proizvode odn. prodaju, ~. proizvodaCi, dobavljaCi, prodavci, i

• okruzenje u kome se dva pomenuta subjekta nalaze, u kome se proizvod stvara i koristi. Njega cine drustveni, politicki, ekonomski, tehnoloski, ekoloski, pravni sistem.

Podobnost proizvoda je u direktnoj korelaciji sa njegovim karakteristikama odn. stepen zadovoljenja potreba, zelja, zahteva, ocekivanja, mogucnosti i sl., subjekata neposredno zavise od osobina koje proizvod poseduje. Osobi­ne proizvoda mogu biti veoma razlicite po karakteru, merljivosti, slozenosti, vaznosti, konkretnim vrednostima. Sudbina proizvoda na trzistu zavisi od stepena uskladenosti potreba korisnika i osobina proizvoda. Danas preovla­duje shvatanje da su zahtevi korisnika, koji su moglo bi se reCi vise subjek­tivne prirode, primarni. Proizvodac treba zavisno od svojih mogucnosti i potreba, koje su vise objektivne prirode, osobine proizvoda da prilagodi zahtevima, ocekivanjima i zeljama korisnika. Medutim, osim ovoga postoji i mnostvo zahteva potpuno objektivne prirode. To su zahtevi koji poticu iz okruzenja. Oni se obicno dozivljavaju kao tehnoloska, ekonomska. socioloska, ekoloska ogranicenja.

Prema tome2, moglo bi se zakljuCiti da proizvod predstavlja kombinaciju konacnog broja karakteristika, koje su posledica usaglasavanja zelja, potreba i zahteva potencijalnih korisnika, i mogucnosti i potreba proizvodaca, u okviru ogranicenja ekonomske, tehnoloske, ekoloske, pravne i drustvene prirode.

z U literturi se mogu naCi razne definicije proizvoda, zavisno od toga ko definiciju daje i kame je namenjena. Videti na pr. T. Lekic i dr.: "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Page 15: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 5 ;.~·;_.._. :.. •• <._:::_-:,··~··\;·=·:'· '.·; .-,.-,•::=-~•-!o,:;;'7;5-.'.::--::::::.~::-~;;..;_::-"':':·:.::·-::·::~_~'~-:?':'!:"':'':':~'::·.;c:o;~;;:':.:.-"''-"'":·:""~'=~~~!_~:::'~~=~'";:c;..:._~.:!.~l-·,..,;~"l,r,.>-'..:';-:;_?:-::.:_;::;.,,.;: --~,.-:, :.:'.::-"':':';-·""'':'--'~::_-:':':_~.:.-.:-;_::;:::--•·.=•.

Kao sto je receno, danas se srnatra da rnedu pornenutirn subjektirna korisnik zauzirna centralno rnesto. Medutirn, profitabilnost proizvoda je kljucni ele­rnenat na osnovu koga svaki proizvodac odreduje vrednost sopstvenog pro­izvoda i donosi konacnu odluku o njegovoj sudbini. Kornercijalno uspesan proizvod bi, najjednostavnije receno, bio onaj koji proizvodacu obezbeduje prihvatljivi nivo profita. Sta se podrazurneva pod "prihvatljivirn" zavisi od rnnogih cinilaca kao na pr.: originalnost proizvoda, neophodni obirn investi­cija, velicina trziSta na korne bi proizvod trebalo da se nade i sl.

PUTI: terijali i energija AKTIVNOSTI:

pomocu alata OUTPUT!: Jrmacije masina rob a nologija tehnike usluge

,..,,._ ...... ,...,...1-. ............. .s.: ....... .A ...... :l ........ >loska og~~~,.x~~'~ ,vna reg

, ...... , ... ,. I oyvovvuvo.uovm.o I 1 ulahva

t Slika 1.2. Nastajanje proizvoda

Za definisanje i razurnevanje kvaliteta proizvoda, je veorna bitna cinjenica da je svaki proizvod, koji se pojavljuje na tdistu, rezultat (output) aktivnosti i procesa koji se obavljaju unutar firrne, organizacije, preduzeca (Slika 1.2)3. Aktivnostirna se pornocu alata, rnasina, aparata, uredaja i znanja vrse proce­si transforrnacije inputa u outpute. Uopsteno posrnatrano, procesi, pa i ak­tivnosti, rnogu biti veorna razliciti po karakteru ali i po slozenosti. Oni rno­gu biti toliko jednostavni da se rnogu obavljati prakticno bilo gde (kao na pr. oblikovanje frizure odn. skraCivanje kose koje rnoze da se obavi ivan fri­zerskog salona) alii veorna slozeni (na pr. proizvodnja autornobila, polirne­ra, papira i dr.). U procesirna transforrnacije se kornbinuju razliCiti inputi: rnaterijali, rad, energija, inforrnacije, tehnologija. U procesirna transforrnaci­je se inputirna dodaje nova vrednost, koja se ogleda u proizvodirna koji se iznose na tdiste. Outputi iz transforrnacionih procesa rnogu biti Cisto rnate­rijalne prirode (ono sto se kod nas obicno naziva roba) pa do Cisto nernateri-

3 Prema ISO 9000:2000 proizvod moze u razvijenom obliku da se definise kao: "rezultat skupa medusobno povezanih ili medusobno delujucih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne elemente".

Page 16: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

6 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ~--::s:::.:.:'.:"?':'~:-~~;::-·_~~:.:~-::!·~:..:~.:_;::::~::::..::::::::::·~~ ~: ... 2~'-:~~:~·~:!"'::::~:.~~:::5'::'-~-~':.'-_:.-':--:-.::::·~~: ::.:::.'.:: :::-::-::::-:::::. ..... ~::' ::. --:.:::.-::·".:.::\'-: -::!::f:!:·:~ :~:-:: : -~ ::·:~ :_·:·~.,- . - , '·'

jalnih (usluge u najuzem smislu reCi)4• Medutim, vecina proizvoda koji se danas nalaze na trzistu nisu niti iskljuCivo materijalni niti iskljuCivo nemate­rijalni, nego njihova kombinacija, mada mnoge od njih kupci dozivljavaju kao cisto materijalne (Primer 1). Treba napomenuti da u svakoj organizaciji, firmi, preduzecu mora postojati i deo koji se bavi odredenim usluznim poslovima (odrzavanje prostorija i opreme, racunovodstvo, interna kontrola i sl.). Stoga ne iznenaduje podatak da se oko 65 do 75 % zaposlenih u industrijskim preduzeCima bavi tipicnim "usluznim poslovima"s.

Primer 1. Proizvodi bele tehnike. Sam uredaj (stednjak, hladnjak, zamrzivac i sl.) je Cisto materijalni deo proizvoda, on je samo deo, istina znacajan, proizvoda koji se nudi kupcima. Deo proizvoda su takode i razni saveti namenjeni kupcima, garancija, servisna sluzba, naCin placanja, doprema proizvoda do kupca i sl. Prema tome, hladnjak, stednjak i sl., koji je po svojoj prirodi Cisti materijalni proizvod, ipak ukljucuje i neke nematerijalne komponente kvaliteta.

1.1. Kategorije osnovnih proizvoda

Prema standardima serije ISO 9000:2000, proizvod je rezultat procesa6. On/ prema istim standardima, po svojoj prirodi, moze biti materijalan, nemateri­jalan ili kombinovan. Postoje cetiri kategorije osnovnih proizvoda (tabela 1): hardverski, softverski, procesni materijali i usluge. Osim ovoga, proizvodi mogu biti takode i zeljeni (ono sto se iznosi na trziste) i nezeljeni (na pr. za­gadenja ili drugi negativni prateCi efekti).

4Roba je materijalni proizvod koji se maze skladiStiti, transportovati i ostaviti za kasnije (naknadno) koriscenje. Usluga u najuzem smislu (takozv. "cista" usluga) je nematerijalni proizvod koji ne maze da se skladiSti, pos se on trosi istovremeno kada se i proizvodi. (H. Noori, R. Radford: "Production and Operations management", McGrAW-HILL, New York, 1995, str. 31) s H. Noori, R. Radford: "Production and Operations management", McGrAW-HILL, New York, 1995 6 Prema ISO 9000:2000, a proces je skup medusobno povezanih ili medusobno delujuCih aktivnosti koji pretvara ulazne u izlazne elemente. 7 Postoji veCi broj klasifikacija proizvoda, zavisno od subjekta koji ih daje i koji ih koriste; 0 tome ce kasnije biti viSe reci.

Page 17: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 7 ~~-":.'··.' '. ~: ''~--~~.,.~~-'w~ ~;:~·~::::;;_ ~~-=-._;, ·.,..,-·:-·

Tabela I.l. Kategorije osnovnih proizvoda

-·· .. -· -- - -- "- -· . -- -· -- ·--

Kategorije i osnovnih ! (generickih) Osnovne karakteristike proizvoda Primer ! proizvoda ;

Hardver Proizvodi materijalne prirode, koji imaju Mehanicki deo masine ! (hardware) jasan oblik i softver Proizvodi koji su u sustini intelektualna Kompjuterski program,

(software) kreacija sastavljena od informacija zabe- recnik

! lezenih na pogodnom nosacu (pisanih in-i formacija, koncepata, instrukcija ili proce-

' dura) 1 Procesni Proizvodi dobijeni na bazi primarnih rna- Sredstva za

materijali terijala; podmazivanje

Usluge Proizvodi koji se dobijaju kao rezultat ak- Transport tivnosti organizacije8, koje se odvijaju de-limicno ili potpuno u kontaktu sa korisni-kom

------- ··--. --- -- "n 7" ... - .. - - -- -------- .... --- . -.

Napomena: sve kategorije osnavnih praizvada imaju vrednast za kupca sama aka su mu na raspa­laganju u tacna adredena vreme i na adredenam mestu_

+ Hardverski proizvodi i procesni materijali su materijalni proizvodi. Za njih se cesto u ekonomskoj literaturi koristi termin "roba".

Hardverski proizvodi imaju jasan i karakteristican oblik a kolicina im je prebrojiva. Proizvode se u pojedinacnim komadima. Cesto se sastoje od veceg ili manjeg broja sitnijih delova (komponenti) i/ili njihovih sklopo­va. To su dakle proizvodi kao sto su: masine, uredaji, potrosna dobra, komponente, pojedinacni delovi, sklopovi itd. U njih spadaju na pr. mnogi proizvodi siroke potrosnje: prehrambeni proizvodi, bela tehnika, automobili, sredstva za pranje, proizvodi tekstilne industrije i sl.

8 Prema ISO 9000:2000 pod organizacijon se podrazumeva grupa ljudi, objekata i pripa­dajuce opreme, sa uspostavljenim odgovornostima, ovlascenjima i odnosima. To na pr. moze biti kompanija, korporacija, firma, preduzece, institucija, humanitarna organizaci­ja, trgovinska organizacija, asocijacija ili njihovi delovi, odnosno kombinacija.

Page 18: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

8 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda "•F:~~·~:::_-7!.'::.:: ·::_.:::~_.:-::::::-_i::::_ :-::.·-~:::·.·:"_''.}_:::_~~:._ ; •. ~,·.:c_:_-::::-_~·-5'..:::·:--;:::··~: .. ::·~·-.,..-_.,,-: ':-~.;_:_:..:.,~ .· •.. -?.-' .·: ,_ •. -,- :.:__~--: ,~. ~,,.,_•., ::!: < ~· . .,-::--···. , .. •

Procesni materijali su materijalni proizvodi cija karakteristika je kontinu­elnost, kao sto su to na pr. tecni hemijski proizvodi, elektricna energija, voda za industriju i sl.. To su razni polugotovi ili gotovi proizvodi u sva tri agregatna stanja (gasoviti, tecni, cvrsti). Cvrsti procesni materijali mogu opet biti u raznim oblicima: praskasti, ingoti, vlakna, trake, limo­vi, zice, cevi i sl. Do krajnjeg korisnika se dopremaju pomocu cevovoda, upakovani u bacve, cisterne, vrece, namotani na kalemove i sl. To su na pr. metalne cevi, sine, profili, ingoti, zatim tekstilna vlakna i prediva, ce­luloza, dubriva, amonijak itd. Koriste se kao polazni materijal za dobija­nje raznih hardverskih proizvoda ili obavljanje pojedinih usluga.

+ Softverski proizvodi su svi ani proizvodi, ciji su osnovi i najvazniji sa­drzaj razlicite informacije smestene na pogodnom nosacu kao sto su: papir, audio traka, video traka, kompakt disk, disketa, filmska traka i dr. Maze biti u obliku koncepcija, transakcija ili procedure9. Osnovno znacenje ovog pojma je instruktivni program za kompjutere (racunarski softver). Jasno je da kompjuteri danas igraju veoma vaznu i stalno rastu­cu ulogu. Oni su postali sastavni deo razlicitih drugih proizvoda i u tom smislu su instrukcije, koje im se daju preko odgovarajuCih programa, veoma bitne. Medutim, pojam softverskih proizvoda je daleko siri. On se odnosi ina sve druge proizvode Ciji glavni sadrzaj su znanja, instruk­cije, informacije i sl., koji se mogu komercijalizovati, kao sto su to na pr.: patenti, know-how, autorsko pravo, robni zig, model i dr.

+ Usluge su rezultat bar jedne aktivnosti koja se obavlja na interfejsu iz­medu isporucioca i korisnika, po materijalnosti najcesce su kombinova­ni proizvodi. Ono sto ovu kategoriju proizvoda razlikuje od ostalih je to sto on nastaje aktivnostima koje se delimicno ili potpuno odvijaju u pri­sustvu korisnika. Dakle bitna karakteristika usluge kao proizvoda, je ci­njenica da ana uvek podrazumeva ukljucivanje korisnika (potrosaca) u sam proces nastajanja (proizvodnje) proizvoda, odn. postoji direktan kontakt proizvodac - potrosac, pa cak i onda kad se usluga prodaje pre­ko posrednika (Primer 2). Pri tome proizvodac i/ili korisnik mogu biti zastupljeni preko ljudi i/ili odgovarajuce opreme. Usluga maze biti po­vezana sa nabavkom, potrosnjom i isporukom materijalnih proizvoda, -sto cini materijalni deo ave kategorije proizvoda.

9 Prema ISO 9000:2000 procedura je utvrdeni nacin za obavljanje neke aktivnosti iii pro­cesa

Page 19: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 9 -~: . _, •. _ -::._.:~~~.:--::-"""-..":'~~,..::·--<.:·. . ---~;·~· :··: ~-~-::-'~~-~·-:---:-·-: c::-~·~::~:.::·:::: ':~~·~"'..:-':..:~~~: -. -:=:>.?'!":"~:'"?_' : ...-:~··-::"'-~'::·:::"··::.._~·;"."':v.::.:_-.::::2_":''.~ T::~·:·" :·

Pruzanje usluge moze obuhvatiti razne aktivnosti, kao na pr.:

- aktivnost koja se obavlja na materijalnom proizvodu koji je isporucio ko­risnik (na pr, automobil koji treba popraviti)

- aktivnost koja se obavlja na nematerijalnom proizvodu koji je isporucio korisnik (na pr. izjava o prihodu koja je potrebna za povracaj poreza)

- isporuku nematerijalnog proizvoda (na pr. davanje informacija radi pre­nosenja znanja)

- stvaranje okruzenja za korisnika (na pr. u hotelima i restoranima).

Primer 2: Turisticki aranzman. TuristiCke agencije cesto nude aranzmane koji obuhvataju transfer korisnika do zeljene destinacije, boravak u izabranom ugostiteljskom objektu i povratak do polazista. Agencija se tu obicno pojavljaju kao posrednik izmedu korisnika i transportne organizacije koja vrsi prevoz na ugovorenoj relaciji, kao i izmedu korisnika i hotela ili slicnog objekta, koji je korisnik izabrao. Naravno, da ovakva usluga maze da se realizuje samo ako se u odredenom trenutku ostvari direktan kontakt potrosaca prevoznika odn. hotela; u suprotnom proizvoda uopste nema.

Mnoge delatnosti, kao sto su energetski sistem, transport, komunikacije, umetnicka produkcija i sl., osnovane su da bi se zainteresovanim korisnici­ma pruzile zeljene usluge. Takode treba pomenuti da se pod uslugom, u skladu sa standardima serije ISO 9000, podrazumevaju i one koje se obavlja­ju i za subjekte unutar jedne organizacije: pripreme za isplatu zarada, za­posljavanje novih radnika, oddavanje masina, uredaja, objekata. Takve usluge cesto se nazivaju uslugama podrskelo.

Zavisno od intenziteta kontakta organizacija - kupac i nivoa materijalnosti, usluge mogu da se klasifikuju na one sa niskim i visokim intenzitetom kon­takta, kao i na one sa niskom i visokom materijalnosti, i tako prakticno dobi­jaju cetiri grupe usluga (Tabela 1.2.).

IO J. M. Juran: "Oblikovanjem do kvaliteta", Beograd 1997, str. 13

Page 20: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

10 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda '-~:·~=- ·~;-:_:--;.~:~:::-:::-': ---':· ~-=-----:::"?_··-·:;.,---:-~-• -J : ·' _; ~ '!_" •• :-::- ; ::::-.:: -:." ''- -_, ••• -:. ~:2.': · : r • .:-p£...:.:::-:=:: .;":--~·--:·.:~:, ~:.:- ~::~ '-.~'~':_:iE:·:_'-.~:':'.::-=::::->•..:_ -'.::'':'l'"~::!0':=:.::·-;:~.: :~·: . ~-.:.c· ·~ ;o:~-,- __ , ;·.:.._·c. ;,

Tabela 1.2. Klasifikacija usluga

....... -- . - -·-Intenzitet kontakta ~

-1.- Materijalnost Nzzak Vzsok Nzska - advokatska usluga - obrazovanje (usluge ucitelja,

- bankarska usluga - postanska usluga

nastavnika, profesora) -lece~e (usluge medicinskog .

osoblja ! Vzsoka - obrok "brze"hrane - frizerska usluga 1

- usluga u supermarketu - obrok u klasicnom restoranu 1 I I - boravak u hotelu '

-. - ·--· -- ----- ----. --- - -- --

Mnogi proizvodi sadrze elemente koji pripadaju razlicitim kategorijama proizvoda. Da li ce se neki proizvod nazvati usluga, softver, hardver ili pro­cesni materijal, zavisi od dominantnog elementa. Na pr. ponudeni proizvod "automobil" sastoji se od hardvera (na pr. pneumatika), procesnog materija­la (na pr. goriva, tecnosti za hladenje), softvera (na pr. upravljackog softvera motora, prirucnika za vozaca) i usluge (na pr. objasnjenja o radu, odr2ava­nju i sl. koje daje prodavac)

2. ZIVOTNI TOK PROIZVODA

Pojava bilo kog proizvoda na trzistu je rezultat skupa raznih prethodno oba­vljenih aktivnosti. Isto taka, iznosenjem proizvoda na trziste i/ili njegovim do­laskom do krajnjeg korisnika obaveze proizvodaca odn. dobavljaca, pa i celog okruzenja, najcesce ne prestaju. Aktivnosti u vezi sa svakim proizvodom su brojne, raznovrsne, odvijaju se na raznim mestima i obavlja ih veCi broj subje­kata. One traju odredeni vremenski period koji pocinje pojavom prve ideje o novom proizvodu a zavrsavaju potpunim povlacenjem iskoriScenog proizvo­da. Dakle, pomenute aktivnosti traju odredeni period vremena i prema nekim zajednickim karakteristikama mogu se grupisati u faze zivotnog toka proiz­voda. Faze se delimicno mogu i vremenski preklapati (Slika I.3). Proizvod na trzistu je rezultat pomenutih aktivnosti, koje moraju medusobno biti usaglase­ne. Jedino tako i tada moze nastati uspesan proizvod.

Najslozeniji proizvod je industrijski proizvod i kod njega se mogu identifiko­vati sve faze zivotnog toka. Kod manje slozenih proizvoda mogu neke faze da budu veoma skracene, pa cak i izostavljene.

i i

Page 21: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 11 . :::;:..;."~ . ·,::: -~.=-.c:. ---.v. ·::: ·-·.:.::- ~ ''.~":"·· :·~:-::.,~~..:.:·;

Kao sto se sa slike !.3 vidi, ceo zivotni tok proizvoda se grubo receno sastoji od: dizajna i postprodaje povezanih manipulacijom proizvoda. Dizajn se prakticno zavrsava proizvodnjom novog proizvoda. Postprodaja obuhvata aktivnosti od dolaska proizvoda kod krajnjeg korisnika pa do odbacivanja iskoriscenog proizvoda. Manipulaciju cine aktivnosti koje povezuju pret­hodna dva dela, a njihov glavni zadatak je da proizvode od proizvodaca do­preme do krajnjeg korisnika.

Pomenute faze zivotnog taka proizvoda, kako sto se i sa slike !.3 vidi, idu vremenski jedna za drugom, s tim sto se sa narednom grupom aktivnosti maze poceti i pre nego sto je prethodna u potpunosti obavljena. Dakle, isto­vremeno se mogu sprovoditi aktivnosti i u vise od dve uzastopne faze. Me­dutim treba imati u vidu da prakticno izmedu svih faza treba da postoje ve­ze u smislu raznih povratnih informacija na osnovu kojih mogu da se izvrse manje izmene na postojeCim proizvodima, ali i na osnovu kojih mogu da se jave i ideje o drugim novim buduCim proizvodima. Ovakav pristup pruza vece garancije da ce do faze proizvodnje biti doveden upravo onaj proizvod koji najbolje zadovoljava zahteve korisnika a proizvodacu donosi najveCi moguCi profit.

manipulacija • . [ prodaja l

1

[ pro1zvodnja j ( procesi J

l [ odbacivanje J

postprodaja .• [ odrzavanje J

[ konscenje J

faze

dizajn [ parametri J

[ funkcije ~

--~

I _ koncepcija _ vrerne -Slika 1.3. Zivotni tok industrijskog proizvoda

Page 22: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

12 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda c·~::•'';~_::-:~~~~:::::~-:.:::~:_::_:~~.;__-;.:-:~?..::.:~:::_:.·:::::£'•::~::_::::'":"':~::~'.?.:·:::•_'-:'.:':!:-"'.--_::-~~':.~-""':_~!}~r:,;.~:~~::~: :::.,.~::::.·'~:~::-~::E?'!.~f':;=-:.;:_ . .''7-'?..:_:.:::-::.:.'.· :::.-=-.L·.- · ·· ·- ···- _:_·: :_. " -

Za uspesno obavljanje aktivnosti u okviru zivotnog toka je veoma vazna i odgovarajuca informisanost. Informacije dolaze iz veceg broja izvora: od korisnika putem sluzbe marketinga, od ostalih sluzbi u preduzecu, od inze­njera, ekonomista, komercijalista, industrijskih dizajnera, proizvodnih po­gona, istrazivacko-razvojnih sluzbi i institucija, ergonoma, lekara, i dr.

2.1. Dizajn proizvoda

Sa slike (Slika 1.3) je jasno da dizajn proizvoda obuhvata aktivnosti iz pocet­nog dela zivotnog toka proizvoda. Njihov osnovni zadatak je dobijanje us­pesnog proizvoda u uslovima postojanja razlicitih ogranicenja: tehnoloskih, zakonskih, ekonomskih, drustvenih, ekoloskih (Slika 1.4). Prema tome, one su veoma raznovrsne, te problem mora da se resava interdisciplinarno.

pravni aspekt

ekologija

triiste

manevarski prostor za resenje dizajna

tehnologija

Slika I.4. Ogranicenja dizajna

vreme

X finansije

Page 23: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 13

2.1.1. Koncepcija proizvoda

Ideja o novom proizvodu sa njegovim osnovnim funkcijama cini koncepciju proizvoda. Ona u vidu idejnih projekata, konstrukcija, receptura i sl., odreduje kljucne karakteristike buduceg proizvoda. Vazan zadatak u ovoj pocetnoj fazi je da se odrede zahtevi korisnika kao i prihvatljivi nivo cene. Put od ideje do novog proizvoda je obicno dug, slozen i skup. Troskovi koji nastaju zbog iz­mena u koncepciji proizvoda ili odustajanja od ideje su utoliko veCi ukoliko se dalje odmaklo u realizaciji ideje o novom proizvodu (Slika 1.5). Zbog svega ovoga je koncepcija proizvoda vazna, ako ne i odlucujuca za uspesnost novog proizvoda.

troSkovi modifikacije

X

koncepcija

100 X

~J

parametri proizvodnja

1000 X

prodaja

faze Zivotnog toka proizvoda

Slika 1.5. Troskovi modifikacije proizvodall

11 H. Noori, R. Radford: "Production and Operations management", McGrAW-HILL, ?-Jew York, 1995, str. 140

Page 24: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

14 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda , ,-_ .c,·.,-,,·- ::.. --- • . .-·-~-:<··= ~ .:.-.-, :-'.

Na izradi koncepcije proizvoda, odn. u odredivanju funkcija koje proisticu iz ideje o "novom" proizvodu, veoma cesto se pored strucnjaka iz preduzeca an­gazuju i druge naueno-istrazivacke organizacije, institucije za istrazivanje tr­zista i sl. Manja preduzeca problem izbora odgovarajuce koncepcije proizvoda cesto resavaju kroz poslovnu saradnju sa velikim i renomiranim proizvodaCi­ma ili kupovinom gotove koncepcije proizvoda.

+ !deja o novom proizvodu je pocetak i pokretac svih aktivnosti u okviru zi­votnog toka buduceg proizvoda. Izvori ideja mogu biti razliciti. To moze biti na pr. sluzba za istrazivanje i razvoj unutar samog preduzeca; ona tre­ba da prati promene u tehnologijama, sirovinama, materijalima i dr. u vezi sa slicnim konkurentskim proizvodima u zemlji i inostranstvu, odn. na onom trzistu gde bi proizvod trebalo da se pojavi. Istrazivanje trzista i utvrdivanje zelja, potreba, zahteva potencijalnih potrosaca moze takode biti veoma vazan izvor ideja. Slicno ovome, razne informacije, koje u vidu povratne sprege stiZu od potrosaca alii od zaposlenih u preduzecu kao i od kooperanata i dobavljaca, takode cesto stvaraju ideju o novom proizvo­du. ProizvodaCi konkurentskih proizvoda, istrazivacke institucije, tehnic­ka literatura i sl. takode mogu biti inspiracija za stvaranje novog proizvo­da. Ukratko receno, izvori ideja su razliciti a njihov broj moze biti jako ve­liki. Ono sto je u prvoj fazi zivotnog toka proizvoda neophodno, to je da se prepozna jedna ili vise ideja, koje mogu realno da se transformisu kroz sle­dece faze zivotnog toka, tako da se u pogodnom trenutku na trzistu pojavi uspesan proizvod.

+ Funkcije proizvoda su tesno povezane sa idejom. Najcesce se odnose na funkcionalnost, izvedbu, konformnost, vek trajanja, lakocu koriscenja, ob­lik, tezinu, pouzdanost, kompetentnost, predusretljivost, cenu i sl. One predstavljaju kompromis izmedu zahteva, zelja i potreba trzista, pravne regulative i internih karakteristika organizacije. Funkcije se utvrduju na osnovu raznih informacija o buducem proizvodu, odn. na osnovu zahteva potrosaca, a izrazavaju se uglavnom jezikom potencijalnih korisnika, po­sebno onda kada ideja o novom proizvodu potice sa trziSta. Funkcije se su­miraju u specifikaciji funkcija, koje se obicno iskazuju opisno i uopsteno, pa se na bazi njih ne moze razviti konkretan proizvod. Iz njih se vidi kako buduCi proizvod treba da radi, kako treba da izgleda, koje zahteve treba da zadovolji, kolike troskove treba ocekivati i sl. U sledecim fazama ce funkcije biti prevedene u velicine razumljive pre svega onima koji treba da organizuju i obave izradu proizvoda.

Page 25: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 15 --"'~:--_~·-:~::_:~_:-~·-·__:·_~-:-..:. .. ,_--..-_-:_'.:!:·=-: '::::'·'<!':':-.:-"':':_~:_;·~~::'-.-;·r-,·<,~-:·.,;.- h:·'_o' ~ . ...:!-:~;_:-_ ~ . ·:-:?:. :-~-- -.<'-""'::7:::::--:--..:.._,.,~-, -.;-,:,.~~:;_:.~:_:~-:-::_·.:::.:~-:o-::_:::::?S~.~-"'.:" •"-""- '-"":"""'-·''>'J.':~- ·:"'_':::;.:·:_:_"_':'::'".-:":::::::_::-~

2.1.2. Definisanje parametara proizvoda

Definisanje parametara je sledeca faza zivotnog taka proizvoda. U njoj se funkcije proizvoda sa jezika korisnika prevode u parametre, odn. karakteri­stike proizvoda na osnovu kojih mogu da se izrade proizvodi za trziSte. To podrazumeva definisanje raznih tehnickih, fizickih, mehanickih, hemijskih i sl. velicina i njihovih vrednosti, na osnovu kojih maze da se organizuje izra­da proizvoda. Rezultat ave faze je niz kvantitativnih vrednosti vezanih za oblik, dimenzije i izgled proizvoda u celini kao i njegovih delova, podsklo­pova i sklopova, kao i onih koje se odnose na neophodne materijale i energi­ju. U okviru ave faze maze da se izraduje i fizicki prototip ili model budu­ceg proizvoda, ili njegova kompjuterska simulacija. Ova pomaze da se para­metri proizvoda bolje odrede u skladu sa raznim zahtevima potencijalnih potrosaca ali i sire. Ovde se pre svega misli na razne uticaje koji mogu da se jave pri eksploataciji proizvoda, a kojih potrosaci u trenutku kada razmislja­ju o kupovini proizvoda nisu svesni.

Slozeni konstruktorski proizvodi (masine, aparati, uredaji i sl.) i njihovi de­lovi se opisuju pomocu crteza u kojima se daje geometrijska konfiguracija proizvoda, njegovih delova i pojedinih sklopova. Proizvodi koji su po sasta­vu kombinacija veceg broja supstanci (na pr. hemijski, prehrambeni, tekstil­ni i sl. proizvodi) se opisuju u obliku sastava (receptura) i osnovnih fizickih, hemijskih i drugih karakteristika. Sastavni deo formiranja specifikacije pro­izvoda je odredivanje specifikacija svih sirovina i materijala koji ce uCi usa­stav buduceg proizvoda. Isto taka, definisanje dobre specifikacije cesto zah­teva i izvesna istrazivanja uglavnom vezana za prirodne i tehnicke nauke, kao i orijentacionu kalkulaciju troskova.

U fazi specifikacije parametara se po pravilu razmatra veCi broj alternativ­nih konfiguracija proizvoda. Na kraju se bira ana koja preduzecu obezbedu­je veCi profit.

Page 26: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

16 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ··-~:..:':_~_:..-::2'::~·~~~~·:c:-::~.:' =:c~~:::·:~~-·E::::_ ·:0::'--~-:~:::-~"'~::~.:'-~~:::_:~-:~_~,_:_.~- _ -:: .. ~ __ ~-:.:-~~-:~,;,;.:-.--.:: _·_·::-:?.·::.·~:-_ :':~~-- ~-- -:~~-~:..:.·.::~:":'-.:~-.. --= ... ~:::::..... _ ?..-~ - · - · · ·

2.1.3. Definisanje procesa

Projektovanje procesa je sledeca faza zivotnog toka proizvoda. Kako je rani­je receno, procesom se odabrani resursi transformiSu u proizvode. Projekto­vanje procesa podrazumeva izabiranje i postavljanje opreme neophodne za proces transformacije i ukljuCivanje svih neophodnih resursa (materijalnih, energetskih, kadrovskih, informacionih). Uopsteno posmatrano, naCina da se proizvede neki proizvod ima mnogo. Nemoguce je unapred reCi koji je od njih najbolji, vee to zavisi od mnogih Cinilaca. Naravno da troskovi i mo­gucnost nabavke pogodne tehnologije, obezbedivanje neophodnih materi­jalnih resursa i kadrova veoma uticu na izbor procesa. Medutim, izbor pro­cesa zavisi i od mnogih drugih cinilaca kao sto su na pr.: ocekivana traznja, brzina menjanja proizvoda, vrsta i kolicina inputa, nacin dopreme inputa, cene i nivoi kvaliteta proizvoda, stepen fleksibilnosti procesa i sl. Da bi se izvrsio pravilan izbor procesa, slicno kao kod projektovanja proizvoda, da­nas od velike pomoCi mogu da budu CAD/CAM alati i kompjuterska simu­lacija procesa, mada ne treba zanemariti ni izradu poluindustrijskih postro­jenja (pilot plant), da bi se svi elementi buduceg procesa, kao i njihov raspo­red, proverili pre nego se otpocne sa proizvodnjom novog proizvoda.

2.1.4. Proizvodnja

Proizvodnja predstavlja proces izrade proizvoda, odn. aktivnosti kojima se iz odgovarajucih sirovina i drugih polaznih materijala i energije, na odgovaraju­Cim postrojenjima, pod kontrolom odgovarajuce radne snage vrsi transforma­cija inputa i kao rezultat dobija zeljeni proizvod. Njom se formalno zavrsava dizajn proizvoda.

2.2. Manipulacija

Manipulacija je specifican nastavak proizvodnje i svojstvena je samo materi­jalnim proizvodima. Osnovni cilj manipulacije je odrzavanje upotrebne vrednosti materijalnog proizvoda do njegovog dolaska kod krajnjeg korisni­ka. Ona obuhvata skladistenje, transportovanje, utovarivanje, istovarivanje, premestanje robe na putu od proizvodaca do krajnjeg korisnika. Ona mora

Page 27: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 17

biti obavljena taka da se proizvodu ne izmene bitno (posebno ne u negativ­nom smislu) osnovne karakteristike. Danas se proizvodaci i potrosaCi cesto nalaze na medusobno velikim udaljenostima. Taka da je neophodno izvr5iti transport proizvoda, a da on pri tome ne bude znatnije promenjen. Vremen­ski interval izmedu zavrsetka proizvodnje i konacnog koriscenja proizvoda maze biti dug. Zbog toga i skladiStenje, koje maze da bude na vise mesta, takode mora biti adekvatno.

Prodaja proizvoda je trenutak kada proizvod dolazi do krajnjeg korisnika. Ovim ne prestaju aktivnosti proizvodaca. Danas se zahteva pracenje sudbi­ne proizvoda i dalje, da bi se dobile na pr. ideje za buduce nove proizvode. Medutim, kod nekih proizvoda postoji i zakonska obaveza proizvodaca da svoje proizvode i dalje prati (na pr.: oddavanje proizvoda u garantnom ro­ku, snabdevanje rezervnim delovima u periodu veka trajanja).

2.3. Postprodaja

Period postprodaje pocinje dolaskom proizvoda kod krajnjeg korisnika i traje do njegovog potpunog nestanka odn. preobrazaja u druge, zeljene ili nezeljene proizvode. Tacan pocetak postprodaje je lako definisati. Za razliku od toga, za­vrsetak postprodaje odn. zivotnog taka je kod vecine proizvoda tesko definisa­ti i to je izvor mnogih akutnih ekoloskih problema. I period postprodaje, slicno dizajnu maze da se rasclani na vise faza.

2.3.1. Koriscenje proizvoda

Koriscenje proizvoda naravno maze biti vrlo razlicito zavisno od njegove vrste. Isto taka, koriScenje maze razliCito trajati. Postoje proizvodi (trajna potrosna dobra) koji se koriste duzi vremenski period (automobili, televizo­ri, masine i sl.), kao i oni koji se koriste znatno krace, pa cak i oni koji se ko­riste samo jedan put (roba siroke potrosnje, nepovratna ambalaza).

Page 28: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

18 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda :___:~::.::::~-::-_~::; !'::!'!...::~E:'::=,~:''.: ~-~_:~;--..:_;::~:_.s?~'::'~:::~~-~:-:~-,:_~'':~~.:'::.:_-·:::~:=~::5 :.:::~-:';.':"'~::':::·::':.': :::-~::~"?.~'·'.=_~:-~~=z:L:::7::"~~:;~::··'~'-.;.:_~";- ~: 'v: ;oro.,.· . .,. ..

2.3.2. Odriavanje proizvoda

Odr2avanje proizvoda podrazumeva aktivnosti vezana za cuvanje i odrza­vanje njegove upotrebne vrednosti. U vezi sa ovim kod nekih proizvoda (trajna potrosna dobra) postoji obaveza proizvodaca ili prodavca da daje ga­ranciju, definise vek trajanja, obezbedi servisiranje svojih proizvoda.

2.3.3. Odbacivanje proizvoda

Odbacivanje proizvoda je poslednja faza u zivotnom toku proizvoda. Ona pocinje onda kad je proizvod izgubio svoju upotrebnu vrednost ili kada ko­risnik vise nema interesa ili potrebe za njim. U takvoj situaciji korisnik naj­cesce tezi da se resi proizvoda. Mnogi od takvih proizvoda mogu u ovoj fazi da izazovu veoma negativne posledice po prirodno okruzenje. Ovaj pro­blem se moze ublaziti organizovanim prikupljanjem iskoriScenih proizvoda (stari papir, staklo, metalni proizvodi, rabljena ulja, plasticne mase, istrose­ne baterije i dr.) i ugradnjom u nove proizvode. U vezi sa tim, danas se osni­vaju i posebna preduzeca cija osnovna delatnost jeste prikupljanje, sortira­nje i prerada dotrajalih i iskoriScenih materijalnih proizvoda. No bolje je re­senje, ako se proizvodi vee u fazi koncepcije osmisle tako da, u celom svom zivotnom toku, stvaraju sto je moguce manje ekoloskih problema.

3. N OVI PROIZVOD

Svedoci smo cinjenice da se danas svakodnevno na trziStu pojavljuje ogroman broj raznih proizvoda razliCitih sudbina. Neki se dugo zadrzavaju na trzistu, a neki veoma kratko i produ potpuno nezapazeno. Neki postaju izvor ideja za nove proizvode. Realno posmatrano za preduzece je svaki proizvod, koji ono ranije nije imalo u svom programu, "novi" proizvod. Analiziranjem raznih "novih" proizvoda se da zakljuciti da je broj zaista novih proizvoda, koji zado­voljavaju neku novu potrebu ljudi malo. Daleko je veCi broj modifikovanih po­stojecih proizvoda koje se na trziste plasiraju kao "novi". Prema dubini inova­tivnosti postoji siroki dijapazon "novih" proizvoda. Bez obzira na sve ovo, novi proizvod je uvek rezultat istrazivackih i/ ill razvojnih aktivnosti u ill izvan preduzeca, a stepen novina direktno zavisi od njihove prirode i obima.

Page 29: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 19 .:.i-t.':"-i-'"~< !<'•'.:., ..:..:_;::- 'c::::.-,· ... "'"-".: .• ··-~-':1: ··•".ii·::~..-;..:::-.~_"-::',:<-;';.:•;;c:..:::•rc;-.\.-~i~-<t->J.':,.:;:_I>-:::.;:.;:;.:., ., ;o,~-..,-.;._:~~~ ~"-'-·..;•~~c..~.---c -•·;;_.:,....;.:~;.c--•• ~,-..;,;•."·-•~ ."'lo";•!!.-:::.->,;:_.-.:_ ··::,:~-~ ~ : ,t: .:::\:','~: '-! •. co:~!""~'-"""' --------- . --------· --------- ----------- -----~---------- -- ---. -- -----· -------------- --- ------- -·---. ------- -------- ---

3.1. Tehnoloski progres

Savremena shvatanje pojma tehnologija je veoma siroko i obuhvata vise elemenata:

tehnika, odn. materijalni sistemi stvoreni primenom prirodnih zakona, materijala i pojava (fizicki supstrat svake tehnologije je hardver)

- metodi primene tehnoloskih sredstava (softver)

- znanja i vestine (breinver)

- organizacione strukture (orgver).

Ovakva kompleksnost shvatanja tehnologije utice i na karakteristike tehnolos­kog progresa.

Tehnoloski progres je slozeni proces koga karakterisu stalne izmene u pro­izvodnoj bazi. Promene mogu biti razliCitog obima ina razliCitim elementi­ma: sredstvima za rad, izvorima energije, tehnologijama, sirovinama, repro­materijalima i sl. Kao glavni rezultat, a i cilj, ovih izmena nastaje novi proiz­vod.

Primarna karakteristika danasnje etape tehnoloskog progresa je veoma brz rast nauke i njene primene u neposrednoj proizvodnji. Medutim, u proslosti je situacija bila drugaCija. Do industrijske revolucije (18. vek), glavni izvori inovacija su bili iskustvo u proizvodnji, pronicljivost, ostroumnost i entuzija­zam pojedinaca. Inovacije su bile retke a tehnologije su se sporo menjale. Polo­vinom 19. veka se javljaju prve krupnije inovacije na bazi naucnih pronalaza­ka, i od tada nastupa period bdeg razvoja nauke, koji potiskuje empiriju kao osnovni izvor tehnoloskih inovacija. To je posledica industrijske proizvodnje. Nairne, inovacije zasnovane na iskustvima iz postojece tehnologije nisu mogle da dovedu do kvalitativnih promena u proizvodnji, do novih sredstava za rad, do novih proizvoda i procesa. Da bi se do toga doslo neophodna su bila nauc­na istrazivanja u oblasti prirodnih nauka. Otkrica u tim naukama (posebno u fizici i hemiji) su omoguCila da se objasne mnoge pojave u prirodi, i da se raz­jasne i unaprede mnogi procesi.

Page 30: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

20 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ··· -;_• :- ·- _: :.:.-~::·:"··.::": -_:':·:. :;-< _. :-:::..'."·~ · '· ·;: .. ;._-7,~c

Glavna karakteristika savremenog tehnoloskog progresa je vezana za kom­pleks naucno-istrazivackih aktivnosti. One postaju sve brojnije i sve slozeni­je, tako da nauka i naucni metodi pocinju da ulaze u prakticno sva podrucja ljudske aktivnosti. Slozenost naucnih istrazivanja zahteva angazovanje veli­kih finansijskih sredstava i velikog broja istrazivaca. Teziste istrazivanja se sa individualnih pomera ka timskim, a kao pronalazac se sve cesce umesto pojedinca javlja grupa autora ili cak Citava institucija. Procesu istrazivanja se pristupa mnogo organizovanije, na bazi prethodno razradenih projekata. Vreme koje protekne od pojave naucnog pronalaska do njegove prakticne primene se skracuje. U privrednoj strukturi sve veCi znacaj dobijaju nove in­dustrije, koje je stvorila nauka (grane bazirane na nauci - elektronska, hemij­ska ind.).

Osim intenzivnog rasta nauCnih znanja i njihove primene u praksi, ostale taka­de vazne karakteristike danasnjeg tehnoloskog progresa su i sledece karakteri­stike:

veoma dinamicne i permanentne promene u tehnologiji,

intenzivan razvoj obrazovanja,

razvoj i primena novih naucnih metoda organizacije i upravljanja proiz­vodnjom i drugim sistemima.

Aktivnosti koje prate tehnoloski progres, odn. aktivnosti koje se javljaju u procesu stvaranja novog proizvoda su po svom karakteru, slozenosti i cilje­vima vrlo razliCite. Medutim, one se ipak mogu svrstati u dve, po pravilu, sukcesivne grupe:

• naucni rad (ili naucno istrazivanje), i

+ razvojni rad (razvoj).

Svaka grupa se sastoje od niza razlicitih aktivnosti, odn. od vise etapa rada, koje se obicno odvijaju po odredenom redosledu. Jedna od karakteristika razlicitih mogucih aktivnosti unutar navedene dve grupe, je da su za razne proizvode, aktivnosti u okviru naucnog rada slicne, a u okviru razvojnog rada razliCite.

Page 31: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 21 · • ...;.: :;" ,,._.~ :,· :-"'-·.~;~ .• _,_,,, ,....:;~,~-- -, '->r-:•-:~-' • ·:Y,_"·.~.o~~:r-. ·-~~ (""· -~ c:.:;..;,-.o, :~·-::...·l··"''--' '>" ·:::~~~ o;;:~-._~ ',-.... -~-: . .._ . .., .. -:

3.1.1. Naucni rad

Pod naukom se najopstije receno podrazumeva skup odredenih znanja, me­toda njihovog stvaranja i primene, pri cemu znanja moraju biti sredena, si­stematizovana, teorijski oformljena i proverena.

Sadrzaj nauke cine znanja razliCitog stepena uopstenosti i apstraktnosti:

empirijska znanja, do kojih se doslo eksperimentom;

sistematizovana teorijska znanja koja mogu biti apstraktno-teorijska empirijsko-teorijska;

filozofska znanja.

Za razliku od ostalih znanja, naucna znanja ne pruzaju samo konstatacije cinje­nica i njihov opis, vee daju i teorijska objasnjenja i dokaze na osnovu kojih se do njih doslo.

Dakle, naucno znanje je najvisi stupanj ljudskog znanja. Ono ima sinergistic­ki karakter, ~- ukupno znanje je vece od zbira pojedinacnih znanja. Za razli­ku od materijalnih i energetskih resursa, naucno znanje se pri upotrebi ne trosi, nego se regenerise i obogacuje.

l\'aucni rad, grubo receno, obuhvata dve vrste aktivnosti:

istrazivanje, koje za rezultat ima novo naucno saznanje; ovde vrlo vaznu ulogu ima eksperimenat, a konkretni rezultati ovih aktivnosti su nova empirijska znanja.

oformljivanje i sistematizovanje novootkrivenih znanja, Ciji rezultat su raz­ne teorije, zakoni, hipoteze, aksiomi i slicno.

Glavne etape naucnog rada cine fundamentalna i primenjena istrazivanja.

+ Fundamentalna (osnovna) istrazivanja predstavljaju polaznu fazu nauc­nog rada. Osnovni cilj im je prosirivanje postojecih i otkrivanje novih zna­nja o pojavama u prirodi i drustvu. Direktne posledice ovih istrazivanja su:

Page 32: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

22 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda <'·0.'_-- ·,·-:::~~~---~'.:"''::::.:.~·:---~-~ ... - :·:::::::: ~~··.::::-::;-.~:_:':'::::---:::..::~:~~=;;~:·' -·~'"':>""~·· ~-...• '·:-;'~~~--~~~-. -~--:- .7. ·_ ~ -=.; _.i ;:'."'":-~":t'-·::'::.~·::·~.:>>"::O··~·::: .·-;~.-·--~::._-.; .. ,;.-... ;-; :-~-~. ·, . . . . -·

stalno povecanje fonda ukupnih znanja, nezavisno od mogucnosti nji­hove prakticne primene. Tako su na pr. u ovom veku na osnovu izve­denih fundamentalnih istrazivanja, temeljno revidirana shvatanja o strukturi materije, o pojmu prostora i vremena, o mehanizmima genet­skog inzenjerstva i dr.

stvaranje novih ideja za sledece aktivnosti u okviru naucnog i razvoj­nograda.

Konkretan rezultat fundamentalnog istrazivanja je naucno otkrice, koje se tek kroz dalju razradu u primenjenom istrazivanju i razvojnom radu, pretvara u konkretnu inovaciju (novi proizvod).

Fundamentalna istrazivanja su u pogledu rezultata, trajanja i potrebnih ula­ganja veoma neizvesna i nepredvidiva. Zato obicno nije lako oceniti odmah mogucnosti prakticne primene dobijenih rezultata.

U svetu je prihvacena podela fundamentalnih istrazivanja na slobodna i usme­rena, a osnovni kriterijum je stepen slobode koji naucnik ima u izboru oblasti i teme istrazivanja.

Slobodna fundamentalna istrazivanja su ona u kojima naucnik ili tim kojim on rukovodi, ima punu slobodu u izboru problema i ciljeva istrazivanja (na­ravno u okviru raspolozivih resursa). Ova vrsta istrazivanja se najviSe ne­guje na univerzitetima, akademijama nauka i specijalizovanim institucija­ma, u oblastima gde troskovi istrazivanja nisu preterano visoki, kao i u okviru firmi koje poseduju vodece tehnologije.

Usmerena fundamentalna istrazivanja se od slobodnih razlikuju pre svega u ciljevima, izvorima finansiranja, vremenskim okvirima i obavezama prema davaocu sredstava. Kod njih subjekat, koji finansira istrazivanje, definise zadatak, odn. problem koga treba resiti u definisanom periodu vremena sa odredenim finansijskim sredstvima. Neguju se takode na univerzitetima, akademijama i slicno kao slobodna fundamentalna istrazivanja, ali i u po­sebnim institutima vezanim za privredu kao i u okviru nekih proizvodnih preduzeca (posebno onih koji su vodeCi u datoj oblasti).

• Primenjena istrazivanja kao osnovni cilj imaju resavanje nekog praktic­nog problema. Izmedu fundamentalnih i primenjenih istrazivanja cesto ne moze da se postavi astra granica. Kao jedini pouzdani kriterijum razliko­vanja moze se uzeti osnovni cilj istrazivanja. Prema tome, ako je cilj istrazi-

Page 33: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 23 <<_"".; •,' r;.l•.~:--•.:.. •. • ;-:_-,>~ ·,.: .'C) • -~,_,,,:._ :.·.'0::.:'=:.·• ::~·;•:_::: ~-.~:~-:;•: -~-: ".:· ' •. :::::·:.·,.- :" ·: _:_-;.···;:. ~·~->~~_:•) ~~-:~Y:"'-:•"··:~·_:_ '-::' '::::~!..':::'.~ : ~";"l•

vanja otkrice novih znanja ill prosirivanje postojecih, onda su to funda­mentalna istrazivanja, a ako je osnovni cilj resavanje prakticnog problema, tada je to primenjeno istrazivanje. Obe vrste istrazivanja su neophodne, ravnopravne i cine jednu celinu.

Primenjena istrazivanja po pravilu snabdevaju proizvodnju pronalascima i drugim naucno-tehnoloskim informacijama o mogucim novim i boljim re­senjima postavljenog problema. Po prirodi stvari, glavni izvor ideja za pri­menjena istrazivanja je postojeCi fond teorijskih znanja i najnovija otkrica. U tom smislu ona se sustinski razlikuju od fundamentalnih istrazivanja.

Osnovne karakteristike primenjenih istrazivanja, na osnovu kojih se ona razlikuju od fundamentalnih su:

manji stepen neizvesnosti i rizika nego kod fundamentalnih;

primena rezultata se ocekuje u skorije vreme, cesto u odredenom roku;

uglavnom imaju obezbedene izvore finansiranja;

u odluci o finansiranju je prisutan ekonomski momenat, u smislu da se iz njih dobija upotrebljivi patent, know how i sl;

uvek su eksperimentalnog karaktera i zahtevaju postojanje odgovara­jucih laboratorija;

velikim delom su locirana u laboratorijama i institutima u okviru proizvodnje koja ih najvecim delom i finansira, ali ne retko i uz po­drsku ddave.

3.1.2. Razvojni rad

Aktivnosti koje se podrazumevaju pod pojmom razvojni rad se nalaze izmedu istrazivanja, odn. naucnog rada i pocetka redovne proizvodnje. Drugim reCi­ma, razvojni rad obuhvata sve strucne i specificne aktivnosti koje se odvijaju u vremenu od zavrsetka primenjenih istrazivanja pa do pocetka proizvodnje no­vag proizvoda.

Page 34: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

24

Nffi aktivnosti:

I"C/.UJtati:

UpravljanJ~,~val~teto.m mate~ijalnih proizvoda

r········-········-·-·····--.................................. ---···········--·····················1 naucni rad ·

faze tehnoloskog progresa

komcrcijalizacija

difuzija inovacije

Slika 1.6. Veza naucnog i razvojnog rada i tehnoloskog progresa

Ova vrsta aktivnosti u principu, ne ukljucuje neke nove metode i rezultate, ali obicno zahteva obimnija empirijska, tehnoloska i naucna znanja iz raznih oblasti, pa je to tipican primer interdisciplinarnog resavanja definisanog problema.

Sadrzaj i oblik razvojnog rada zavisi od prirode problema i moze da obuhvati:

razvoj potpuno novih proizvoda i tehnologija, usavrsavanje postojecih proizvoda i tehnologija, mehanizaciju, automatizaciju i kompjuterizaciju proizvodnje, specijalizaciju proizvodnje, izradu poluindustrijskog modela procesa, testiranje proizvoda, procesa i uredaja i dr.

Prirodno je da je ova vrsta aktivnosti najvise zastupljena u laboratorijama i razvojnim sektorima preduzeca. Medutim, buduCi da je njihov saddaj vrlo sarolik, to u sluzbama koje se bave razvojnim radom rade kadrovi razliCitog profila i nivoa strucnosti. Pri tome, ova radna snaga po pravilu nema status naucno-istrazivackih radnika, ali ove aktivnosti treba da prate stalne eko­nomske analize i procene, tako da ove sluzbe obavezno u svom sastavu imaju ekonomiste. Zadatak ove sluzbe je pripremanje odluka o komercijali­zaciji proizvoda, kao i o investicijama. Poznato je da veCina naucnika koji rade u oblasti fundamentalnih istrazivanja ima samo maglovite predstave o obimu, karakteru i slozenosti problema koje treba resiti da bi se jedan labo­ratorijski pronalazak pretvorio u ekonomski uspesan proizvod.

Page 35: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 25 • '-'-"..:-:--::..::.:' "•~ ::: ·.-.. ~-~ :': ·~ y:. ,'_:.~: :~'·~:-;::.:_-o.:~ .... :.__::.:'_=::':::.:::~--t'.~, :"'•~:-:-:·-::··:·:~~::-:-..:~!:~~; :.~·~:::?.~;~:· ::•:::'l:~::~ ;:::_•:::::·::":""_:::~:.~:"~..:.-_::~·;: '·~,. •

Dakle, broj aktivnosti u okviru razvojnog sektora je vrlo veliki, a i njihova pri­roda je vrlo razliCita. Najvazniji deo ovih aktivnosti je onaj koji se direktno na­dovezuje na primenjena fundamentalna istrazivanja. Taj deo aktivnosti se na­ziva eksperimentalni razvoj i njihov glavni cilj je da se znanja stecena tokom naucnih istrazivanja preobrate u operativne programe, na osnovu kojih ce se otpoceti sa proizvodnjom novih materijala, uredaja i proizvoda, ili uvoditi no­vi postupci, sistemi, usluge ill znatno poboljsati postojeCi proizvodi ili procesi.

3.2. Faze tehnoloskog progresa

Kao sto je napred receno, aktivnosti u okviru telmoloskog progresa su vrlo brojne i razliCite. Glavni rezultati ovih aktivnosti se manifestuju kroz takozva­ne faze telmoloskog progresa.

Ceo ciklus telmoloskog progresa u datoj oblasti se maze podeliti na tri faze (Slika 1.6):

+ invencija, + inovacija, + difuzija inovacije pri cemu centralno mesto pripada inovaciji.

3.2. 1. lnvencija

Invenciju cine nova znanja koja se prakticno i teorijski mogu dokazati12 Postoji vise termina sa slicnim znacenjem: invencija, naueno otkrice, pronalazak.

+ Naucno otkrice je rezultat nauenog rada, odn. rada nauCnika, najcesce iz oblasti fundamentalnog istrazivanja. Taj rad je obicno dug i baziran na si­stematizaciji, metodologiji i principima koje poznaju samo nauCnici.

12 Leksikon marketinga, Beograd 1977, str. 104

Page 36: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

26 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ;:_•-:·-~ .. ··:::·:·~·.::.'....'~"<.;.·~'<-·~::~··· "'::~~:~. -~.0:.~;- . '""' -. ·~ -,_ ..... _. . .:.~''-':·' ·x.-:_:.·.~ :-._·_·(;.•_·--.:::·'·< ' . ·.· · ... ~--

• Pronalazak je sve ono sto omogucava ekonomski efikasniju proizvodnju. Preciznije receno, to je novo resenje odredenog tehnickog odn. tehnolos­kog problema, koje se moze primeniti u industriji ill drugoj delatnosti. Oni mogu biti veoma razliCiti. To moze biti neki sasvim nov proizvod ili tehno­logija (tranzistor, laser, Cipovi i sl.), ali ina oko beznacajne stvari: novi si­stem zatvaranja boca, novi oblik pakovanja i sl. Neke pronalaske je mogu­ce zakonski zastiti (patent).

• Patent je novo resenje odredenog tehnickog problema, koje se moze pri­meniti u industriji ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti i koje se moze za­konom zastiti. Odavde se vidi da treba da budu ispunjene tri pretpostav­ke:

- da je novo tehnicko resenje, ~- da do sada nije poznato, na bilo koji nacin objavljeno ill javno prikazano;

- da se odnosi na podruge tehnike

da je izvodljivo, ~- da je podobno za prakticnu primenu u industriji ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti.

Treba napomenuti da pronalazac ne mora biti naucnik. Pronalasci baziraju na rezultatima naucnih istrazivanja, ali je neophodno istovremeno posedovanje i odredene stvaralacke fantazije, sposobnosti kombinovanja, kao i poznavanje realnih potreba ljudi i drustva, sto naucnicima cesto nedostaje. Naucnici cesto ne mogu da sagledaju pravu prakticnu vrednost svog otkrica: takode nemaju nikakvu, ili imaju maglovitu predstavu o tome, koliko je truda neophodno utrositi da se dode do ekonomski uspesnog proizvoda.

Isto tako, treba napomenuti da je patent uza kategorija od pronalaska, jer pronalazak se moze odnositi i na iznalazenje ekonomski efikasnijih oblika organizacije i upravljanja, na izbor efikasnijeg asortimana proizvoda i dr. Kratko receno sve ono sto omogucava ekonomski efikasnije poslovanje predstavlja pronalazak.

Invencija za razliku od otkrica i pronalaska za rezultat ima ideju o novom pro­izvodu: materijalnom, nematerijalnom ili kombinovanom. Dakle, to je pojam siri i od otkrica i od pronalaska. Njoj prethodi istrazivanje, a da bi iz invencije nastala inovacija, nuzna su razvojna istrazivanja; njima ce se invencija uciniti podobnom za komercijalnu upotrebu.

Page 37: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 27 -- -- .• , ·t•• · 1·''~::-.'!;~,-_, ,: :..:.:::,-2:.::~~.'-~:.:?:·~.::::~:·~·::.::~""';• -. ::_~:..•:· _...:_:-~::..~ :~-~--=·~.:.:-·.~:::::?..::~-::~·~.:~:-.·;.-1 c:-:::~':."::·'-!"::i::.:~_;_::';_:?.~_::•~:._~,:_:''::':E_ _:_': .. :~-:::::.:~·--.:_~·:.!..!_-:-:_:•·• -.- • •;;.·,.·

3.2.2. lnovacija

Inovacija je prva prakticna primena invencije, odn. prva komercijalizacija invencije. To je znaci trenutak kada invencija poCinje da se realizuje kroz proizvod.

Inovacija je najvaznija faza tehnoloskog progresa, koji u sustini pocinje pri­kupljanjem ideja, definisanjem zelja i problema, istrazivanjem i razvojem, a zavrsava se difuzijom na siri broj korisnika. Neki autori objedinjuju invenci­ju i inovaciju. One jesu srodne, usko povezane i medusobno zavisne i deo jednog kontinuelnog pronalaska, ali postoji i odredena razlika. Invencija je proces stvaranja ideja, a inovacija je proces kojim se te nove ideje prenose u praksu.

Invencija i inovacija su bliske i po tome sto su obe kreativne prirode, ali je ino­vacija kompleksnija, jer pored tehnologije obuhvata marketing, finansiranje i dr. ekonomske aktivnosti. Inovacije se primenjuju u sferi tehnologije (novi pro­izvod, procesi) ali i u oblasti upravljanja proizvodnjom i drugim delatnostima, distribuciji, trgovini, obrazovanju i dr.

Globalna analiza inovacija pokazuje da inovacija moze da znaCi:

- modifikaciju i unapredenje postojece tehnologije;

- primenu postojecih tehnologija u cilju proizvodnje novih proizvoda;

- uvodenje nove tehnologije;

- razvoj buducih tehnologija;

- pronalazenje novih tehnologija (epohalna otkrica u oblasti nauke i tehnolo-gije).

3.2.3. Klasifikacija inovacija

Inovacije po svom sadrzaju, predmetu, dubini inovativnosti, primenljivosti i sl., mogu biti razliCite. Zbog toga ne postoji jedinstveni kriterijumi za njihovu klasifikaciju.

Page 38: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

28 Upravljanje koalitetom materijalnih proizvoda ~..:-:.:·:~·:.::.:.~~-~; ~~::::::.·:-:::-':"':·~~·.:::..~:~~::·:~ ... _:~::·"'-~-:-::-:~??'"':::-:?~-: ~-::-: ::~;~::::._~·' ·-.:-: ..:<_!~-:_-~:: .. :· .:'::::.:···"..:.":·:::: .. ~-~~<{; .::_ •. =-:::·.'.~.-::-~;~ :.:· ~:- --··,:-:

Prema oblasti u kojoj se izvode, inovacije se dele na:

+ tehnoloske - odnose se na promene u tehnologiji (novi proizvodi, procesi, seme, know how i sl.);

• netehnoloske - vezane su za promene organizacionih struktura, metoda upravljanja, kao ina novine u vanproizvodnim sferama drustva.

Prema izvoru inovacije i stepenu njihovog uticaja na tehnoloski progres, moze­mo izdvojiti dva tipa inovacija:

• inovacije koje predstavljaju potpuno nove tehnoloske procese, proizvode ill uredaje (I tip)

• inovacije koje predstavljaju manja ill veca poboljsanja u postojecoj tehnolo­giji i uredajima ili poboljsanja, modifikaciju i diversifikaciju vee postojecih proizvoda (II tip).

Osnovni izvori informacija za I tip inovacije su nauena istrazivanja odn. naucni pronalasci. Takva inovacija prolazi kroz sve aktivnosti u okviru tehnoloskog progresa: fundamentalna i primenjena istrazivanja i razvojni rad.

Ovaj tip inovacija je karakteristican za takozvane visoke tehnologije, odn. ja­vlja se u granama sa intenzivnim istrazivanjem (grane bazirane na nauci): elektronika, hemijska industrija, neki sektori masinogradnje.

Inovacije II tipa mogu biti veoma razlicite prirode, pocev od veoma malih i ne­znatnih izmena u konstrukciji, sastavu i kvalitetu proizvoda. Osim istraziva­nja, vazan izvor informacija su zapazanja sa trzista - kretanje u sferi potrosnje, aktivnost konkurenata, dostignuca najpoznatijih proizvodaca u svetu i dr. Pre­rna mnogim podacima, od svake tri nove ideje za inovaciju dve poticu sa trzis­ta.

Page 39: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 29

fundarnentalna H prirnenjena razvojni rad fundarnentalna r I ti istrazivanja istrazivanja inovacija p

razvojni rad funkcionalna inovacija

I II tip

I razvojni rad LJ adaptivna

inovacija

Slika 1.7. Klasifikacija inovacija

U marketingu se inovacije obicno vezuju za proizvod i one mogu biti:

+ fundamentalne: imaju za rezultat pojavu znacajnijeg novog proizvoda, koji do sada nije bio poznat na trziStu, koji zadovoljava nove potrebe, stvara nove navike i nova tdiSta. Uspesne inovacije ove vrste mogu snazno utica­tina konkurentnost i rast preduzeca.

+ funkcionalne: inovacije proizvoda se javljaju gotovo svakodnevno (kontinu­elno) i na relativno miran nacin, i obicno su usmerene ka stalnom pobolj­sanju karakteristika proizvoda.

+ adaptivne: inovacije ne dovode do znacajnijih promena na proizvodu. Ce­sto se svode na manipulisanje simbolicnim svojstvima proizvoda. Mogu uticati na osvezenje trzista i blazi porast prodaje.

3.2.4. Difuzija inovacije

Difuzija inovacija je proces sirenja inovacija posle inicijalne komercijalizacije inovacije. To je znaCi proces kojim se nova tehnologija, novi proizvod, novi materijal ili sl. prenosi na veCi broj korisnika. Tek u ovom periodu se potenci­jalna ekonomska vrednost inovacije pretvara u realnu. Proces difuzije moze iCi udva smera:

Page 40: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

30 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda .. ,•,·.~~-~'.::_:~..: .. :::·-··:_:·:·,; ... ::_~::':~;:'•::>.::· . • !:._• -~·-:_:.::_"-•; ---~:: "'· ••• _:·:.:-:::;---:_:--;_,;o :::~·:_:-_::'_''_;:~:-. :""'~"':···:;-~·- ~: ., :~:·', .• _"

+ vertikalno: inovaciju prihvata jedna grana, jedan sektor grane ili jedna na­ucna oblast;

+ horizontalno: inovaciju prihvataju preduzeca u raznim oblastima privrede i u razliCite svrhe (kompjuter, polimeri).

Karakteristika velikih pronalazaka i krupnih inovacija je upravo to da su se si­rile velikom brzinom u oba smera i da irnaju kompleksan uticaj na ceo tehno­loski progres. Inovacija se siri putem prodaje licence i "know-how" za novi proizvod ili novu tehnologiju, novu opremu ili novi materijal.

Stvama ekonomska vrednost jednog pronalaska (ili drugog oblika invencije) pa prema tome i inovacije se moze proceniti tek na osnovu brzine i stepena di­fuzije, jer se tek u fazi difuzije mogu dobiti opipljive informacije relevantne za ekonomske procene i analize.

Kao pokazatelji brzine i stepena difuzije inovacije mogu se uzeti:

- broj prodatih licenci i njihova vrednost, - brzina otvaranja novih firrni; - broj fabrika koje primenjuju novu tehnologiju; - obim investicija u novu tehnologiju; - porast obima proizvodnje i prodaje i sl.

3.3. Transfer tehnologije

Nova tehnologija je pre svega rezultat obirnnih, dugotrajnih i skupih aktiv­nosti u okviru naucnog i razvojnog rada. Neophodna materijalna sredstva su po pravilu toliko obirnna da fundamentalno nove tehnologije i proizvo­de, stvaraju samo najkrupnije i vodece firme iz razvijenih zemalja. Medu­tim, i ostale firme, koje nemaju mogucnosti da stvore sopstvene tehnologije imaju potrebe za novim tehnologijama i novim proizvodima. Istovremeno postoji i interes, prevashodno ekonomski, vlasnika novih tehnologija da ih prodaju i obezbede sredstva za dalja istrazivanja. Drugim recima, do novih tehnologija se osim sopstvenim razvojem moze doCi i kupovinom. Pri tome se kao predmet kupoprodaje mogu javiti razliCiti oblici, te imamo na pr.: ku­povinu licence za patente, kupovinu licence za uzorke i modele, kupovinu know how, kupovinu opreme i celokupnih postrojenja i dr.

Page 41: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 31

Pojam "transfer tehnologije" primamo oznacava proces uvoza i izvoza zna­nja i tehnologije. Posta se nove tehnologije pretezno stvaraju u najrazvijeni­jim zemljama, a ostale zemlje se pretezno javljaju kao uvoznici, to izraz "transfer tehnologije" najviSe oznacava uvoz znanja i tehnologije iz ino­stranstva.

Oblici transfera tehnologije mogu biti veoma razliCiti. Najznacajniji je tran­sfer koji se svodi na uvoz novih tehnologija iz najrazvijenijih zemalja. Me­dutim, pored toga postoji transfer na relaciji naucno istrazivanje- proizvod­nja, transfer izmedu preduzeca jedne drtave i dr.

Transfer tehnologije ima veliki znacaj na sirenje inovacija i intenzitet celo­kupnog tehnoloskog progresa. On omogucava da se koriste najnovija do­stignuca nauke i tehnologije i bez sopstvenog istrazivanja, odn. sa onoliko istrazivanja koliko je nuzno da bi se efikasno mogla primeniti uvezena teh­nologija. Posebno je znacajan za manje i nerazvijenije zemlje koje nemaju materijalnih i drugih uslova da stvaraju sopstvenu tehnologiju.

Kao kupci tehnologije se ne javljaju samo zemlje u razvoju. Naprotiv, dale­ko veCi broj korisnika transferisanih tehnologija su najrazvijenije zemlje. U uslovima savremenog tehnoloskog progresa nijedna zemlja nije u stanju da dovoljno brzo razvija sve tehnologije koje su joj potrebne. Tako tehnoloski progres utice na stalno povecanje medusobne zavisnosti ne samo izmedu manje i vise razvijenih, vee i izmedu najrazvijenijih zemalja. NajveCi kupci licenci su danas opet razvijene zemlje.

Glavni kupci licenci su iz grana baziranih na nauci: hemija, elektrotehnika i metalna industrija. To su istovremeno i industrije koje zauzimaju znacajno mesto u strukturi industrije vecine razvijenih zemalja. Ove industrije isto­vremeno imaju i najrazvijeniju naucno-istrazivacku i razvojnu aktivnost, pa su samim tim i najsposobnije za koriScenje novih tehnologija i saradnju sa razvijenim partnerima.

U principu postoje dve vrste transfera tehnologije: nekomercijalan i komer­cijalan.

+ Nekomercijalni oblici transfera tehnologije se obavljaju kroz koriscenje i razmenu informacija posredovanjem strucnih i naucnih casopisa, inter­neta, prezentacija materijala sa kongresa, simpozijuma, knjiga, mono­grafija, u neposrednoj razmeni miSljenja izmedu naucnika i specijalista. Ovu vrstu transfera pomazu i razne medunarodne organizacije kao UNESCO, UNCTAD, UNIDO, UNEP i dr.

Page 42: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

32 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ' .- ··~- -:_:-~'_· : . . ..\ .. ,: .. : c· -

+ Komercijalni oblici transfera se realizuju kroz transfer (uvoz, odn. kupo­prodaju) osnovnih oblika industrijske svojine i elemente koji se na njih nadovezuju ili idu sa njima.

Osnovni oblici industrijske svojine su: patenti, zasticeni uzorci i modeli, rob­ni i usluzni zigovi, oznaka i naziv porekla, a elemenat koji se na njih nado­vezuju je know-how. Patenti, uzorci, oznake, zigovi, modeli i sl. se pod od­redenim uslovima stite kod odgovarajucih nacionalnih ili medunarodnih in­stitucija. Zastita vlasniku daje ovlascenja na iskljucivo koriscenje i raspola­ganje. Kupovinom ovih elemenata se dobija licenca, odn. pravo upotrebe ku­pljenog oblika industrijske svojine. Prava industrijske svojine su medutim ogranicena u trajanju. Izuzetno, pravo na zig nema vremenskog ogranice­nja.

Za razliku od patenata, modela, uzoraka, robnih zigova i sl. know-how nije direktan oblik industrijske sirovine, te jos uvek nije preciznije definisan, sto kupcima, posebno onih iz manje razvijenih zemalja, stvara velike teskoce.

Patentna dokumentacija o pronalasku, sadrzi osnovne informacije osnovne informacije i uputstva, koji omogucavaju prakticnu primenu pronalaska u proizvodnji. Medutim, pored ovih osnovnih informacija, postoji niz infor­macija koje nisu neophodne za osnovno funkcionisanje patenta. Recimo, vr­lo cesto se javlja problem kadrova, odn. patent ne moze dobra da funkcioni­se bez odgovarajuce obuke kadrova. Osim toga postoji Citav niz karakteristi­ka procesa koje sene mogu zastititi, a neophodne su za dobra funkcionisa­nje. Sva ta znanja se u americkoj literaturi nazivaju "know how"(= znati ka­ko, odn. umeti raditi, znati raditi). Sadr.Zaji know how se obicno cuvaju kao poslovna tajna, a nastaje kao proizvod rada istrazivaca i iskustva prakticara.

Know how obicno obuhvata:

celokupnu tehnicku dokumentaciju; - blizu specifikaciju i preporuke u vezi sa sirovinama i materijalima;

detaljan opis procesa rada; opis opreme i njenog funkcionisanja; tehnicke standarde; specifikaciju kvaliteta proizvoda; uputstva za rad i obuku kadrova; rezim kontrole proizvoda i procesa.

Page 43: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 33 c •· •. -.;.- , .• ~~'"-'- ::::-:·>:.;"'':;::-·.::._,~~-'.::·~ -~:~::_~~--'_..:....:.::~--~.;' ·:-\ , ____ :;,.·c;, .••

Know how je veoma bitan sa aspekta postizanja i odrzavanja odgovarajuceg nivoa kvaliteta. U velikom broju slucajeva praksa je pokazala da se visoki nivo kvaliteta licencnog proizvoda moze odr2ati samo na bazi odlicnog knowhow.

4. 0DRZIVI PROIZVOD

Problemi koji su nastali kao posledica narusavanja prirodnog okruzenja, po­staju izraziti sredinom 20. veka. U takvim uslovima postaje jasno da tehno­logija mora da vodi racuna i o etickim posledicama svoje primene. Zato eko­loski kriterijumi postaju veoma vazni pa se moze govoriti o skoroj pobedi principa "tehnologija predlaze - ekologija odlucuje"13. Ideja o odrzivom ekonomskom razvoju na duzi rok14 je u poslednjoj deceniji 20. veka dobila siroki krug pristalica. Neposredna posledica toga je sve siri krug zaintereso­vanih subjekata koji ocekuju da poslovanje preduzeca i organizacija i njiho­vi proizvodi, izmedu ostalog, budu prilagodeni i promenama odnosa prema prirodnom okruzenju. Danasnje stanje prirodnog okruzenja je posledica ne­sistematskog razmiSljanja i delanja u proslosti. Projektanti, inzenjeri, dizaj­neri i ostali ucesnici u stvaranju proizvoda su tradicionalno bili odgovorni samo za odredene karakteristike proizvoda (obicno navedene u vidu speci­fikacije proizvoda), aline i za otpad koji pri tome nastaje, niti za resurse koji se pri tome cesto nekontrolisano trose. Novi pristup stvaranju proizvoda se ogleda u preventivnom razmiSljanju. Njegova osnovna ideja je sprecavanje nastajanja zagadenja i prekomernog trosenja prirodnih materijalnih i ener­getskih resursa, uz prihvatljive troskove, efikasnost, produktivnost i ucinak na zastiti prirodnog okruzenja.

13 Pokrajac, S.: "Tranzicija kao tehnoloski uslovljen proces promena", Ekonomski analali, br. 145, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str.l13 14 Jovanovic Gavrilovic, B.: "Evolucija shvatanja o razvoju - od privrednog rasta do odr­zivog ljudskog razvoja", Ekonomski anali, br. 145, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 153- 177

Page 44: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

34 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda . -~::::.:.i·;-~;-2:_:2:~::~.-::: .:.~'; ~,·.~-. :. :x---!·:·~:>.!~>-:-.•:-:_::_~:::.:2.:?:...'':·-, -,,:-:.:=~ __ -->::.: .;__···-~·:.._ __ . ::·:c ··'·." ·::oi•:_·-~-- -:~::· _-.:_~':_-·_ ·-- .o-· -,

4.1. Ekoloski proizvodi

Proizvod je, kao sto je napred receno, centralni objekat vecine ljudskih ak­tivnosti. Njegov zivotni tok se odvija u prirodnom okruzenju i uz pomoc prirodnog okruzenja. Potreba za proizvodima je takva da se njihov broj i ap­solutno i po vrstama stalno uvecava. Zato je razumljivo zasto se danas in­tenzivno analiziraju medusobni uticaji proizvoda i prirodnog okruzenja. Dakle, svaki materijalni proizvod ili materijalni deo kombinovanog proiz­voda je u izvesnom medudejstvu sa prirodnim okruzenjem. Iz njega se eks­trahuju sirovine, u njemu se proizvod izraduje, pakuje, skladisti, transportu­je i koristi. U njega se ispustaju sporedni proizvodi. Najzad, u njega se, na­kon upotrebe, proizvod odlaze kao otpad. Osim ovoga, medudejstvo sa pri­rodnim okruzenjem kod mnogih proizvoda se desava i u toku njegovog ko­riScenja, posto se pri upotrebi trosi energija i/ili materijali (na pr. proizvodi bele tehnike, prevozna sredstva i dr.)

Medudejstva proizvoda i prirodnog okruzenja mogu biti od slabih do zna­cajnih, od kratkotrajnih do dugotrajnih, a mogu se pojaviti na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivouls. Njihova sistematska analiza moze da se obavi preko zivotnog toka proizvoda, sto je veoma logicno jer se ekoloski problemi pojavljuju tokom proizvodnje, manipulacije i postprodaje. Oni se mogu smanjiti ili eliminisati izborom odgovarajuceg dizajna proizvoda. Drugim reCima, do faze proizvodnje treba dovesti samo one proizvode koji su prema usvojenim kriterijumima usaglaseni sa zahtevima prirodnog okruzenja.

Stepen prilagodenosti proizvoda prirodnom okruzenju moze da se krece u sirokim granicama: od potpune prilagodenosti do potpune neprilagodeno­sti. Proizvod koji je potpuno prilagoden zahtevima prirodnog okruzenja, odn. onaj (Cisto materijalni ili materijalni deo kombinovanog proizvoda) koji nina kakav nacin ne utice negativno na lokalno, regionalno ili globalno pri­rodno okruzenje, predstavlja "idealan proizvod".

Realno gledano, danasnji proizvodi su jos uvek daleko od ovog zahteva, te se za sada moze govoriti samo o "ekoloski usmerenim proizvodima'. To bi bili proizvodi koji manje ugrozavaju prirodno okruzenje od prosecnog po-

15 PavloviC Bugarski, Lj.: "Koncepcija razvoja jugoslovenske standardizacije u oblasti zas­tite zivotne sredine", Kvalitet, VIII, br. 1-2 (1998), str. 53-56

Page 45: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 35 :·:·::'::: :.'.:.~?.~.:_·;• ?'.~-~~·-~'-.'":~~:·...::•::_:'•:--:-:~_"_~:- ~"'"::!:~:-:.·:_-:::.~~ ....... ,---:=:;··:":::·:·•_"'_:-!_· :_::_".:':::..'.::'".:_:-'-~ ~'.':.~-~'"::'".::':-:"'~:·-~~?...: ::::·,r:tt':"· .~;,,~·--,-r~'-•;;. .. ,,._ .. _ •

stojeceg (dakle realnog) proizvoda. U nasoj praksi se ovakvi proizvodi nazi­vaju "ekoloskim"16, mada se javljaju i drugi termini kao: "prirodni", "zele­ni", "zdravi" i sl. Prema tome, realno govoreCi, pod ekoloskim proizvodima se danas podra­zumevaju proizvodi, materijalni ili kombinovani, koji imaju slabije izrazeno negativno dejstvo na zdravlje ljudi i okruzenje, u poredenju sa drugim pro­izvodima koji sluze istoj svrsi.

4.2. Ekoloski problemi

Medusobna dejstva prirodnog okruzenja i proizvoda su brojna, slozena i in­tenzivna. Proizvod nastaje, koristi se, trosi, odlaze u prirodnom okruzenju. odn. celokupni zivotni tok svakog proizvoda je u bilo kom trenutku potpu­no povezan sa prirodnim okruzenjem. Kao neposredna posledica medudej­stava prirodnog okruzenja i proizvoda maze doCi do ispustanja raznih age­nasa u prirodno okruzenje i do uzimanja raznih supstanci iz prirodnog okruzenja. Zbog toga se javljaju razni ekoloski problemi koji se, grubo rece­no, manifestuju kao:

• emisije u prirodno okruzenje, i/ili • prekomerno trosenje prirodnih resursa.

4.2. 1. Emisije

u zivotnom toku proizvoda se kao sporedan proizvod u prirodno okruzenje mogu ispustati razne materije, zatim energija, buka, zracenja, mirisi. Agensi koji se na ovaj nacin nadu u prirodnom okruzenju se nazivaju emisijama. Njihova direktna posledica je pojavljivanje · raznih hemijskih i fizickih age­nasa (supstanci, buke, udara, vibracija, zracenja i sl.) u prirodnom okruze­nju. Postoje tri osnovne kategorije uticaja: emisije u vazduh, emisije u vade i

16 U anglosaksonskoj literaturi se koristi termin "environmentally sound product"

Page 46: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

36 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda :.~- ··• -. ·.·~ . .::.,o;·-:_:_7: : ___ ·:._:: :_:~:·_··.

emisije u tlo. Kao rezultat emisija u prirodnom okruzenju se pojavljuju za­gadivaCi. Svaka emisija ucestvuje u stvaranju jednog ili vise ekoloskih pro­blema. Najizrazeniji ekoloski problemi, kao posledica raznih emisija danas su:

• Efekat staklene baste: On se javlja kao posledica prisustva gasova koji blo­kiraju infracrveno zracenje, usled cega se narusava toplotna ravnoteza. Ozbiljna posledica ovih emisija je promena lokalne, regionalne pa i glo­balne klime;

• Unistavanje ozonskog sloja: Ozonski sloj se nalazi u gornjim slojevima at­mosfere, visoko iznad povrsine zemlje. On, iako je ozon veoma otrovan gas, apsorbuje ultraljubicasto zracenje, koje je veoma opasno po floru i faunu. Za coveka, glavna opasnost je povecani rizik od nastajanja raka koze. Inace, ostecenje ozonskog sloja uglavnom potice od hlorovanih i fluorovanih ugljovodonika (na pr. freoni).

• Letnji smog: Njega cine oksidi azota i ugljovodonici u vazduhu, koji u kombinaciji sa suncevom svetloscu izazivaju stvaranje ozona u nizim slojevima atmosfere. Stetan je po ljude, ali i po celokupnu floru i faunu. Tako je vee utvrdeno da on izaziva ozbiljne Stetne posledice na usevima.

• Zimski smog: On nastaje usled povecane koncentracije sitnih cestica pra­sine i sumpordioksida. Kod ljudi izaziva poremecaje u funkcijama orga­na za disanje.

• Acidifikacija: Oksidi sumpora i azota sa vodom (atmosferskim talogom) prelaze u kiseline koje vremenom izazivaju povecanje kiselosti zemljis­ta, sto pre svega utice na biljne vrste koje na takvim zemljistima rastu.

• Eutrofikacija: Usled nekontrolisane primene fosfornih i azotnih dubriva moze doCi do nagomilavanja hranljivih sastojaka u zemlFstu odakle oni prelaze i u vode. Posledica je promena flare pa i faune. Cesto se javljaju monokulture, a biljke koje rastu na siromasnijim zemljistima nestaju. Usled toga u vodi dolazi na pr. do prekomernog rasta algi.

• Po java toksicnih materija: Pored do sada navedenih emisija ( oksidi uglje­nika, sumpora, azota, ugljovodonici, cestice prasine, dubriva i sl.), kao sporedan aline i bezazlen proizvod u vazduhu, vodi i zemljistu se poja­vljuju i druge supstance otrovne za ljude (na pr. teski metali) ali i druge ekosisteme (na pr. pesticidi i druge hemikalije).

Page 47: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 37

~:: ::::~:::.'~~~:.=~::·: - ·-···

Nagomilavanje cvrstih otpadaka: Ovo je problem koji je prisutan u mnogim zemljama. Cvrsti otpad nastaje u svim fazama zivotnog toka proizvoda. Problem se resava na razne naCine (reciklovanjem, rekuperacijom) ali danas jos uvek ne postoji mogucnost potpuno zadovoljavajuceg re§enja ovog problema.

Ostali problemi: Osim do sada pomenutih problema, zbog emisija u pri­rodno okruzenje (oksidi ugljenika, sumpora, azota, ugljovodonici, cesti­ce prasine, dubriva i sl.), postoje i mnogi problemi koji se po svojoj pri­rodi ne mogu svrstati ni u jedan od navedenih. Kao takvi mogu da se navedu na pr.: buka, promena reljefa, radioaktivnost, neprijatni mirisi i sl.

4.2.2. lscrpljivanje prirodnih resursa

Iscrpljivanje prirodnih resursa je druga vrsta ekoloskih problema. Oni na­staju kao posledica ekstrakcije substanci odn. sirovina iz prirodnog okruze­nja. Prirodni resursi, obnovljivi ili neobnovljivi, su ograniceni, te njihova prekomerno trosenje dovodi i do njihovog nestanka, pre ili kasnije. Rezerve nekih mineralnih sirovina su toliko male da prakticno mogu biti iscrpljene u toku jedne generacije Problem iscrpljivanja prirodnih resursa se danas uglavnom vezuje za:

• Koriscenje energije: Sarno koriscenje energije moze stvoriti ekoloski pro­blem. Ovo je posledica Cinjenice da su rezerve fosilnih goriva i urana ogranicene, a upotreba obnovljivih izvora energije (kao energija vetra, mora, sunca) jos uvek moguca samo pomocu skupih tehnickih resenja. Zbog toga se sama upotreba energije (nezavisno od posledica sagoreva­nja odn. nuklearnih reakcija) cesto smatra ekoloski nepovoljnom.

+ Koriscenje neobnovljivih sirovina: Rezerve nekih metalnih ruda, kao i fosil­nih goriva, su konacne i ogranicene i mnoge od njih su poslednjih dece­nija znacajno iscrpljene. Teorijski gledano, metali nikada ne mogu u pot­punosti nestati sa zemlje. Oni se uvek, pod uslovom da nisu prevedeni u jonski oblik (odn. ako nisu u obliku jedinjenja), mogu reciklovati. Me­dutim, u praksi, obimna eksploatacija ruda moze imati teske ekonomske

Page 48: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

38 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda '''~- -~-- :::-~-J~- .. ;-:;,: 'l"...::: -~- .. -.- ,,.,.,~ .. _.-.-. ":' -;;;-- ·-:-" '" .,._' .. •• <";-,·; ,. ___ .: ;• -~ '-~:::'::.:·. ~- ------- --- - ...

posledice. Koriscenje siromasnijih ruda zahteva intenzivniju potrosnju energije, stvara vece kolicine otpadaka i izaziva obimnije emisije. S dru­ge strane, stalno reciklovanje metala dovodi do snizavanja nivoa kvali­teta pa se zbog toga sve vece kolicine energije koriste za rafinisanje.

+ Koriscenje obnovljivih materijalnih resursa: Po definiciji obnovljivi resursi se ne mogu potrositi, ali je njihova brzina obnavljanja ogranicena te se otuda javljaju negativne posledice po prirodno okruzenje. Tipican pri­mer ovakvog resursa je drvo, koje je obnovljivo ali obnovljivost zahteva odredeno vreme, pa je ono nezavisno od drugih moguCih inplikacija, ta­kode resurs ogranicenog obima.

4.3. Ekoloski znak

Kao sto je receno, ekoloski problemi koje materijalni proizvodi ili materijal­ni delovi kombinovanih proizvoda stvaraju su brojni i slozeni. Vazan zah­tev danas, kod stvaranja novih proizvoda, je da on bude bar delimicno usa­glasen sa zahtevima prirodnog okruzenja. Stepen usaglasenosti proizvoda i prirodnog okruzenja maze biti razliCit i izrazava se preko ekoloske vredno­sti proizvoda, do koje se dolazi ocenjivanjem zivotnog toka proizvoda. Za ovo je razvijena posebna metodologijal7. Njom se sistematicno, na odgova­rajuCi naCin ispituju aspekti prirodnog okruzenja vezani za proizvod od si­rovine do konacnog odlaganja upotrebljenog proizvoda. Njome se takode demonstrira ekoloski ucinak ili ekoloska prihvatljivost proizvoda na tdistu.

U vezi sa ovim postoji i odgovarajuCi nacin ekoloskog obelezavanja proiz­voda, odn. koriste se odredeni ekoloski znakovils. Preko ekoloskih znakova korisnici brzo dobijaju informacije o oceni uCinka proizvoda na prirodno okruzenje.

17 Ocenjivanje zivotnog ciklusa (LCA- Life Cycle Assesment) prema ISO 14040- 14049 1s Videti ISO 14020- 14029

Page 49: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 39 ·- 1-'~· i -··- - ··;::_:·-~~~.:.':::::"~:?'":~::"'"'·;;:,:~· -.::::.;::,:-:·'. ··- ... - ; .... .-,.; •... -·~: -

Ima vise nacina ekoloskog obelezavanja proizvoda, ali se za sada uglavnom uocavaju tri tipal9:

• Tip 1: Tvrdnje (izjave) koje daje sam proizvodac koriscenjem odredenih termina kao: reciklabilno, biorazgradivo, vodostedljivo i sl., ili preko od­govarajucih simbola;

+ Tip 2: Koriscenje znaka nekog nezavisnog tela, kojim se pokazuje da je proizvod povoljan za prirodno okruzenje. Tako potrosac, bez potrebe da Cita, brzo preko odgovarajuceg ekoloskog znaka saznaje da je obelezeni proizvod ekoloski superioran u odnosu na slicne proizvode iste katego­rije. Da bi dobio ovakav znak, proizvod mora proCi kroz elementarno uprosceno ocenjivanje zivotnog toka koju sprovodi nezavisno telo;

+ Tip 3: Obelezavanje koje takode vodi nezavisna treca strana, ali bez cv­rstog kriterijuma za dobijanje znaka. Ovde znak jednostavno pokazuje kako se proizvod ponasa u odnosu na slicne proizvode kada su u pit­anju kljucni aspekti kao emisije, potrosnja energije, cvrsti otpad i sl.

* * * * ~ * * ,..... * * ,, * ~ * *. ''!·~ ... -·~. ' ·~ ~ ~

* !

Slika 1.8. Ekoloski znak Evropske unije

19 MilojCic, D.: "Standardi ISO 14000 za upravljanje zastitom zivotne sredine u organiza­cijama", Kvalitet, VIII, broj 1-2 (1998), str. 69-72

Page 50: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

40 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda ;.~ '-;. :::"'::-~:~--'·'"'~-'·~~ ·::.' :::::.~~-·::0:----:-:~"' --~:::: "--:?:-::':. =~ .: . '::' .; :·.· .'.. _:~_-::.:.:.: :~'~:_:· ~'~ ~~=: ~-""-.\.:~-:::·::.:::--: '-'·:o·"Ol-;~_:: .: .-· " -~·. - ·:-:: :-:~:. _· .·:· .

4.4. Strategija dobijanja ekoloskih proizvoda

Iz prethodnog izlaganja se vidi da su ekoloski problemi koje materijalne kom­ponente proizvoda izazivaju razliCite po poreklu, intenzitetu i slozenosti. Zbog toga su i mogucnosti za dobijanje ekoloskih proizvoda razliCite i to je danas siroka osnova za inovacije proizvoda. Osnovne strategije dobijanja eko­loskih proizvoda, nezavisno od obima i vrste modifikacije kao i modifikova­nih elemenata su: reciklovanje, substitucija, dematerijalizacija i rekuperacija.

+ Reciklovanje: Reciklovanjem se upotrebljeni proizvod vraca u proizvodnju kao polazna supstanca za dobijanje jednakog, slicnog ili drugacijeg proiz­voda. Ovo se resenje danas dosta koristi u oblasti celuloznih. staklenih i metalnih materijala. Glavni pozitivni efekti su u smanjenom trosenju ener­getskih i materijalnih resursa.

Reciklovanjem energije se ugljovodonici, odn. nafta i prirodni gas, koji inace sluze i kao izvori energije, prvo koriste za izradu odredenih proiz­voda, pa tek nakon odbacivanja iskoriscenog proizvoda izvrsi spaljiva­nje, odn. dobijanje toplotne energije. Ovo se naravno, pre svega odnosi na ugljovodonicne plasticne materije, koje po pravilu imaju veliku ener­getsku vrednost, a proizvodi sagorevanja mogu biti takvi da manje op­terecuju ekoloski sistem.

Velika energetsko rasterecenje metalurgije maze da se postigne upotre­bom sekundarnih sirovina, odn. reciklovanjem iskoriscenih metalnih pro­izvoda, kao sto je to na pr. slucaj kod dobijanja aluminijumskih proizvoda.

• Substitucija: Strategija substitucije se primamo odnosila na zamenu retkih i/ili hazardnih materija: hlorfluorugljovodonika ili fluorugljovodonika u rashladnim uredajima, tetraetilolova u benzinu, arsena u pesticidima i sl. Medutim, motivi za substituciju mogu biti i drugi: bolje osobine proizvoda (fizicke, hemijske, mehanicke i ostale), lakse oddavanje proizvoda, lakse koriscenje, niZa cena i sl. U tom smislu se danas na pr. aluminijum koristi umesto drveta, bakra, belog lima, stakla. Ovde posebno treba istaCi substi­tuciju tezih materijala laksim, kod izrade transportnih sredstava (alumini­jum umesto celika) i ambalaznih materijala (limenke od aluminijuma ume­sto od belog lima, PET boce umesto staklenih).

Page 51: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

I Deo - Proizvod 41

Substituenti se obicno otkrivaju bez vecih teskoca, kad se uoCi potreba. Moze se reCi da su mnoge zabrane delovale stirnulativno na inovacije pro­izvoda. Medutim, ponekad se tesko moze naCi stvama zamena: potpuna zabrana za hlor (sto predlazu neke ekoloske organizacije) bi imala veoma nepovoljne posledice za veliki broj industrijskih preduzeca i procesa, jer za njih nece moCi lako, ill nece moCi nikako da se nade odgovarajuca za­mena.

+ Dematerijalizacija: Osnovni cilj strategije dematerijalizacije je efikasnije ko­riscenje datog materijala za datu funkciju. Klasican primer dematerijaliza­cije je mikrominijaturizacija u okviru elektronske industrije. Funkcional­nost po jedinici mase je spektakulamo porasla od pronalaska elektronskih cevi, preko tranzistora do danasnjih integralnih kola. Medutim, ona je pri­sutna i u drugim oblastima: prenos informacija, hemijska industrija, mate­rijali za pakovanje, pneumatici za drumska vozila i dr.

+ Rekuperacija: Pod rekuperacijom se podrazumeva koriscenje otpadnih to­kava iz (trenutno) nezamenljivih resursa, kao altemativnih resursa. Isplati­vost koriscenja ovih materija je veoma povezana sa cenom primarnih siro­vina, njihovim sastavom i ostalim osobinama, i uopste trenutnim nivoom razvoja tehnoloskog progresa kao i vazecom pravnom regulativom u datoj oblasti.

Klasican primer ove strategije je rekuperacija elementamog sumpora iz prirodnog gasa i nafte, ili proizvodnja sumpome kiseline iz ruda obojenih metala (bakar, cink, olovo i dr.) Pepeo dobijen posle sagorevanja uglja se smatra veoma znacajnom altemativnom sirovinom za dobijanje cementa, sumpora, nekih metala. Dobar primer ove strategije je i proizvodnja bioga­sa iz otpadnih voda bogatih organskim materijama (otpadne vode mleka­ra, klanica, secerana, komunalne otpadne vode, otpadne vode stocarskih farmi).

Page 52: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

42 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda .. '--'· ::~!~ :~ ·;::.:_:::;:'::;· '<~-:;~- '0 _:.:: _:_~---~_;· .'::..;,:.:. ··:.::~:·:-·:.- :--_ :; - ~ :..::-:;~_·:-:·: .C?·; _·:: ,.c, ... "·'' 7_/.:·c~,;.:;::-~_:'""'"~;::'~~;;'":"::'.="::·~:~':::.c•:=-:;;::":"2'~':_ '-~-- ,. > :._• • ••• ... • • '.: -·

LITERATURA:

1. ISO 9000:2000

2. Jovanovic Gavrilovic, B.: "Evolucija shvatanja o razvoju- od privrednog rasta do odrzivog ljudskog razvoja", Ekonomski anali, br. 145, Ekonom­ski fakultet, Beograd, 2000, str. 153 - 177

3. Juran J. M.: "Oblikovanjem do kvaliteta", Grmec, Beograd, 1997

4. Lekic T., Vlahovic M., Jancetovic-Atanasovska M.: "Roba i tehnoloski razvoj", Beograd, 1992

5. Milojcic, D.: "Standardi ISO 14000 za upravljanje zastitom zivotne sredi­ne u organizacijama", Kvalitet, VIII, broj 1-2 (1998), str. 69-72

6. Noori H., Radford R., "Production and Operation Management", McGraw-Hill, New York, 1995

7. PavloviC Bugarski, Lj.: "Koncepcija razvoja jugoslovenske standardizaci­je u oblasti zastite zivotne sredine", Kvalitet, VIII, br. 1-2 (1998), str. 53-56

8. Pokrajac, S.: "Tranzicija kao tehnoloski uslovljen proces promena", Eko­nomski anali~ br. 145, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 109- 126

9. Urosevic S., Mikijelj V.: "Tehnologija", Beograd, 1979

Page 53: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Kvalitet proizvoda

Rec kvalitet se danas veoma cesto pominje u vezi sa mnogim aktivnostima, potrebama, zeljama coveka. Tako se vee tradicionalno govori o kvalitetu ro­be, ali i o kvalitetu rada, odmora, putovanja, obrazovanja, lecenja, stanova­nja, zivota i sl. Posta je predmet naseg interesovanja proizvod to ce dalje bi­ti razmatrane samo one dimenzije kvaliteta koje su u direktnoj vezi sa proiz­vodom.

1. RAZVOJ FILOZOFIJE KVALITETA

K valitet je danas veoma vazan, a mozda i najvazniji, cinilac konkurentnosti proizvoda. Shvatanje kvaliteta, briga o kvalitetu i kompletna filozofija kvali­teta, koja se primenjuje u preduzecu, direktno uticu na njegovu triisnu po­ziciju. Mnoga trzista se gube zbog toga sto su konkurenti ozbiljnije ili bolje shvatili vaznost i sustinu kvaliteta. Savremena shvatanje kvaliteta cini po­trosaca najvaznijim od svih subjekta zainteresovanih za proizvod Potrosac svoje potrebe i zelje zadovoljava preko odabranog proizvoda, naravno u skladu sa svojim zahtevima i mogucnostima. Proizvod koji je uskladen sa potrebama, zeljama, mogucnostima, ocekivanjima i zahtevima potrosaca obezbeduje visoki nivo njihove satisfakcije. To direktno utice i na poziciju preduzeca, jer su troskovi odgovarajuceg kvaliteta uvek manji od ukupnih troskova u koje ulaze i troskovi popravki, zamene, vracanja, dorade, izme­na, povlacenja, odbacivanja i sl., koji nastaju kod neuskladenih proizvoda.

Interesovanje ljudi za kvalitet postoji prakticno oduvek, odn. ono se javlja onog trenutka kada je covek poceo da se interesuje za svoje i tude greske i njihove posledice. Tog trenutka se uspostavlja i odredena kontrola aktivno­sti i rezultata, kao i odgovarajuca odgovornost.

Page 54: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

44 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Kljucni elementi savremenog shvatanja kvaliteta su: odgovornost, kontrola, orijentisanost ka potrosaCima, unapredenje kvaliteta.

(a) Odgovornost u vezi sa proizvodom se odnosi na obavezu proizvodaca da snosi sve posledice eventualnih negativnih pojava koje njegov proizvod izazove kod korisnika ili u okruzenju. Ona se kao bitan elemenat kvalit­eta javlja vrlo rano, odn. prakticno onda kada se pocelo sa izradom "pr­oizvoda". Prvi pisani trag u vezi sa odgovornoscu za proizvod se nalaze u Hamurabijevom zakoniku (18. vek pre n.e.)l. Sadrzaj odgovornosti je promenljiv. Na pocetku se odgovornost odnosila samo na neposredno ugrozavanje bezbednosti korisnika. Danas se odgovornost za proizvod odnosi na aspekt bezbednosti ali i na sprecavanje izazivanja negativnih posledica u celokupnom zivotnom toku proizvoda.

Slika 11.1. Logo tip Juranovog instituta

(b) Kontrola je takode elemenat kvaliteta koji se pojavio veoma rano. Njen osnovni zadatak je da se obezbedi da proizvod zaista ima one karakteri­stike koje se ocekuje, odn. one koje proizvodac deklarise. Prvi pisani trag o "kontroli kvaliteta" se nalazi na crtezu iz starog Egipta na kame "kontrolor" proverava dimenzije bloka koji ce biti ugraden u piramidu. Ovaj crtez je postao logotip za Juranov institut, koji je danas jedan od najveCih i najpoznatijih konsultantskih kompanija u oblasti kvaliteta (sli­ka 11.1). Nacin sprovodenja kontrole kvaliteta se menjao onaka kako se menjalo i shvatanje kvaliteta i o tome ce kasnije biti reCi.

I "Ako se gradevina srusi i vlasnik zbog toga pogine, onda i graditelj mora biti ubijen. Ako jedno od vlasnikove dece pogine, onda i jedno od graditeljeve dece mora biti ubijeno ..... " citat iz Hamurabijevog zakonika prema: B. Bergman, B. Klefsjo: Quality from Customer Ne­eds to Customer Satisfaction, McGrow-Hill Book Company, London, 1994, str. 50

Page 55: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 45

Znacajan momenat u razvoju kontrole kvaliteta je bilo uvodenje princi­pa uzimanja uzoraka, odn. neposredna kontrola se primenjuje samo na jednom manjem broju proizvoda. Uzimanje uzoraka kao sredstvo kon­trole kvaliteta, koje se i danas siroko primenjuje se javlja relativno rano. Koliko se zna, ovaj princip je prvi put primenjen sredinom XII. veka i to u kraljevskoj kovnici novca u Velikoj Britaniji. Kontrola novcica je orga­nizovana taka sto je svaki 15. novCic stavljan na stranu2. Izdvojeni novCi­Ci su cuvani u Vestminsterskoj opatiji radi provere sastava. Kontrolu sa­stava je periodicno, u intervalima od jedne do cetiri godine, obavljalo nezavisno tela. Cilj procedure je bio da se utvrdi da li kovnica, koja je bi­la nezavisna od krune, propisanu koliCinu plemenitih metala zaista ugraduje u novCice. Ukoliko je saddaj zlata bio manji od propisanog, staresina kovnice3 je bio kaznjavan.

Uzimanje uzoraka je prethodilo danas siroko primenjivanoj statistickoj kontroli kvaliteta. Medutim, sistematska primena statistickih metoda u kontroli kvaliteta se poklapa sa pocetkom intenzivne industrijalizacije i masovne proizvodnje. Taka je 20-ih godina proslog veka utvrdeno da odstupanja u proizvodnim procesima mogu da se opisu statistickim me­todama4.

Tvorac savremene kontrole kvaliteta i inicijator primene kontrolnih ka­rata je Walter A. Shewhart. Knjiga sa ovom problematikom, koja je obja­vljena pre skoro 70 godine, je jos uvek aktuelna i vredna citanjas. Cen­tralni objekat njegovih radova je skupljanje i analiza podataka, na osno­vu cega se mogu pratiti i smanjivati varijacije u proizvodnim procesima. Statisticke metode kontrole kvaliteta su definitivno razvijene u toku II svetskog rata, a rezultati su tada bili toliko znacajni da su sve do kraja rata ddani u tajnosti.

2 Ceremonija kontrole novcica se zvala "The trial of Pyx" isto, str. 52 3 Jedan od staresina kovnice (Master of Mint) je bio i cuveni fizicar Isaac Newton, isto, str. 52 4 Zasluga za ovo pripada nemackim autorima: K.H. Daevesu, R. Beckeru, H. Plautu i I. Rungeu, isto str. 52 s W.A.Shewhart, Economic Control of Manufactered Product, Van Nostrand, New York, 1931, isto, str. 53

Page 56: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

46 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

(c) Orijentisanost lea potrosaCima podrazumeva maksimalnu usaglasenost proizvoda sa potrebama, zeljama i ocekivanjima potrosaca. Za W.A. Shewharta je orijentisanost ka potrosaCima takode bila bitna ali ne i naj­vaznija. Joseph M. Juran je prihvatio tendenciju okretanja ka potrosaCi­ma i potrosaca definisao kao najvaznijeg subjekta u vezi sa proizvodom (vaznijeg od proizvodaca i okruzenja)6. Konacnu ocenu o vrednosti kva­liteta donose potrosaCi. Kvalitet mora biti oblikovan prema potrebama i ocekivanjima potrosaca. To znaci da je kvalitet relativan pojam koji se menja zavisno od uslova na triistu. Orijentisanost ka potrosacima zahte­va utvrdivanje njihovih zelja i potreba.

(d) Unapredenje kvaliteta je takode bitan elemenat uspesne strategije kvalite­ta, odnosi se na zahtev da se proizvod menja odn. unapreduje vreme­nom. Trazeni kvalitet, odn. potrebe i zelje potrosaca se stalno menjaju. Zbog toga, proizvodac mora stalno da menja svoje proizvode i da ih ne­prekidno prilagodava promenljivim potrebama, zeljama i zahtevima po­trosaca. Osnovno pravilo u vezi sa ovim je da je kvalitet uvek moguce unaprediti uz istovremeno smanjivanje troskova. Problematikom una­predenja kvaliteta su se prvi bavili N. Edwards Deming, Joseph M. Ju­ran, Kaoru Ishikawa?. Medutim, veliki doprinos pomenutih autora je is­ticanje uloge koju najvise rukovodstvo preduzeca mora da odigra u pro­blematici kvaliteta uopste a posebno u unapredenju kvaliteta.

Cetiri navedena elementa su osnova za efikasno upravljanje kvalitetom ciji osnovni zadaci su: planiranje kvaliteta, kontrola kvaliteta, obezbedenje kva­liteta i neprekidno unapredivanje kvaliteta.

6 Juran je kvalitet definisao kao "prikladnost za upotrebu" ("Fitness for use") 7 Deming i Juran su takode, veoma znacajni za japanski prodor u oblasti kvaliteta. Oboji­ca su 50-tih godina ovog veka boravili u Japanu. Kao rezultat ovoga je u Japanu prihva­cen stav da brigu za kvalitet mora da vodi najpre najviSe rukovodstvo, a onda i svi zapo­sleni u preduzecu.

Page 57: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 47

1.1. Evolucija shvatanja kvaliteta

Briga o kvalitetu je veoma stara, ali se sustina i sadr.Zaj ovog pojma menjao. Sa promenom shvatanja kvaliteta su se menjali metodi kontrole kvaliteta, tako da se evolucija kvaliteta moze posmatrati kroz promenu u kontroli kvaliteta. Kontrola kvaliteta je do danas prosla kroz nekoliko faza:

(a) U prvoj fazi razvoja kvaliteta, kontrolu kvaliteta obavlja sam proizvo­d.ac, ~- prakticno ne postoji posebna funkcija kontrole kvaliteta. Dakle, u ovoj pocetnoj fazi kontrola se svodi iskljuCivo na samokontrolu.

(b) U sledecoj fazi razvoja, poslovod.a (predradnik) pored ostalih funkcija vrsi i kontrolu kvaliteta. Dakle funkcija kontrole se odvaja od proizvodnje u najuzem smislu. Sam proces kontrole je uglavnom vizuelne prirode, bez mernih instrumenata i laboratorijske kontrole.

(c) Organizovana tehniCka kontrola kvaliteta se pojavljuje sa razvojem krupne industrijske proizvodnje. Za ovakvu proizvodnju je karakteristicna veli­koserijska i masovna proizvodnja, u kojoj i sama problematika kvaliteta dobija sasvim nove dimenzije. Do pojave masovne proizvodnje, koliCina proizvoda je bila vaznija od kvaliteta. Med.utim, sa pojavom masovne proizvodnje koja je bila rezultat snaznijeg tehnoloskog progresa, kvalitet postaje znacajniji. Tako se u veCim fabrikama osnivaju prva odeljenja za tehnicku kontrolu, koja predstavljaju posebnu sluzbu u organizacionoj strukturi. Tada se pojavljuju i prvi specijalisti za probleme kvaliteta. Kao rezultat svega ovoga otpocinje proces standardizacije tehnologija i me­toda kontrole. Izrada proizvoda po standardu je, u fazi industrijalizacije pa i kasnije, smatrana vrhunskim dostignucem u kvalitetu. U okviru ove faze se uvodi statisticka kontrola kvaliteta, koja je posebno efikasna kod velikih serija proizvoda, koji se bez razaranja ne mogu ispitati (ma­sinski delovi, prehrambeni proizvodi u maloprodajnom pakovanju i sl.).

(d) Integralna kontrola kvaliteta je savremena faza kontrole kvaliteta. Krupni razvijeniji proizvod.aCi su odavno dosli do zakljucka da raspolaganje najsavremenijom opremom i najnovijom tehnologijom i dobra organizo­vana tehnicka kontrola kvaliteta nisu garancija za uspeh i dalju ekspan­ziju proizvoda na tr.Zistu. Razlozi neuspeha mogu biti razliCiti: neuspela koncepcija proizvoda (slaba funkcionalnost, nedovoljna bezbednost, ne­uspeo dizajn, neadekvatno i neatraktivno pakovanje), visoka cena, ne­prihvatljivi odnos izmed.u cene i nivoa kvaliteta, nepodesenost savreme-

Page 58: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

48 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

nim uslovima prodaje, nepodudarnost sa zeljama i navikama potrosaca i sl. Dakle proizvod koji je prema kriterijuma tehnicke kontrole kvaliteta svrstan u I. klasu kvaliteta ne mora biti I. klasa kvaliteta i sa aspekta po­treba i zelja potrosaca, ekonomije i trzista. Osnovni princip integralne kontrole kvaliteta je pracenje i analiza kvaliteta proizvoda kroz sve faze zivotnog toka proizvoda. Ako se ovaj princip dosledno primenjuje na tr­zistu se ne pojavljuju proizvodi za kojima nema potraznje. U skladu sa ovim, tehnicka kontrola kvaliteta pocinje sa kontrolom svih sirovina i polaznih materijala, nastavlja se kroz kontrolu procesa i meduproizvoda i zavrsava sa kontrolom gotovih proizvoda. Cilj tako sprovedene kon­trole kvaliteta je da se greske otkriju na mestu nastanka i tu odmah i uklone. Ovakav prilaz kontroli kvaliteta stvara mogucnosti da se spreCi nastajanje neispravnih proizvoda, sto smanjuje troskove dorade, vraca­nja, rastura. U integralnoj kontroli kvaliteta princip samokontrole pono­vo dobija na znacaju.

2. DEFINICIJA KVALITETA

Problematika kvaliteta je vee dugo predmet interesovanja ljudi. Kao sto je napred receno, shvatanje kvaliteta se menjalo, tako da su u skladu sa tim menjane i definicije kvaliteta. U savremenoj literaturi se mogu naCi mnoge definicije kvaliteta. Ovde ce dalje biti razmatrana samo ona definicija kvali­teta koja je data u okviru standarda serije ISO 90008.

Najopstija definicija kvaliteta koja se danas siroko koristi je definicija koju je dala Medunarodna organizacija za standardizaciju

Kvalitet je skup svih karakteristika entiteta koje se odnose na mogucnost da on zadovolji utvrdene i izrazene potrebe.

Slika 11.2. Definicija kvaliteta prema ISO 8402

s Ova serija standarda je identicna sa serijiom JUS ISO 9000 a odnosi se na sisteme kvali­teta

Page 59: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 49

Ova definicija kvaliteta9 je celovita ali ni jednostavna ni dovoljno jasna zbog toga je treba blize objasniti, sto ce dalje biti uCinjeno.

2.1. Cinioci kvaliteta

AnalizirajuCi definiciju kvaliteta (slika Il.2) iz serije standarda ISO 9000 mo­ze se zakljuCiti da uvek postoje najmanje dva zainteresovana cinioca kvalite­ta: entitet i zahtevne grupe:

• Entitet se u definiciji navodi eksplicitno. To moze da bude proizvod u najsirem smislu, ali i bilo koja organizaciona jedinica kao: preduzece (proizvodno, usluzno i dr.), ustanova (obrazovna, medicinska i sl.), or­gani vlasti (opstina, grad, dr:lava). Ovde ce dalje, kao entitet, biti razma­tran proizvod onako kako je definisan u ISO 8402.

+ Zahtevne grupe se u definiciji ne navode eksplicitno ali se podrazumeva­ju. To su cinioci koji svoje potrebe zadovoljavaju upravo pomocu na­pred pomenutih entiteta. Mogu biti eksterni (nalaze se izvan posmatra­nog entiteta) i interni (unutar entiteta). Ako je entitet proizvod, onda su eksterne grupe krajnji korisnici odn. potrosaci proizvoda (u najsirem smislu) koji se iznosi na tr:liste: hardvera, softvera, procesnih materijala i usluga, kao i svi oni koji se nalaze van posmatranog entiteta. Interne grupe (korisnici) su radna snaga odn. zaposleni u pomenutim entiteti­ma. Svaki zaposleni se smatra korisnikom onoga Sto njegov prethodnik u organizacionoj semi entiteta radi i treba da je zainteresovan da svoje zadatke valjano obavi.

Postojanje pomenutih grupa je medusobno uslovljeno, ali iz definicije kvali­teta proizilazi da su korisnici odn. zahtevne grupe vazniji Cinilac. Korisnik ima odredene potrebe koje moze da zadovolji jedino uz pomoc odgovaraju­ceg entiteta. Dakle entiteti se dizajniraju, proizvode, rade u interesu kori­snika; drugim reCima postoje radi korisnika.

9 Standard ISO 8402 pripada seriji ISO 9000

Page 60: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

50 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Druga vazna cinjenica koja proizilazi iz definicije kvaliteta je da entitet po­seduje skup karakteristika, a zahtevne grupe imaju svoje potrebe.

+ Karakteristike entiteta mogu biti veoma razlicite, kao na pr.: ubrzanje i potrosnja goriva kod automobila, tacnost i komfor transportne usluge, ljubaznost, profesionalnost, predusretljivost salterskog osoblja, izgled, naCin izrade, ugradeni materijal kod konfekcijskog proizvoda, sastav, izgled, svezina prehrambenog proizvoda i sl. Karakteristike, pa i kvali­tet, su neodvojive od entiteta i zato se teze menjaju nego na pr. termin isporuke ili cena.

+ Potrebe zahtevnih grupa se zadovoljavaju preko karakteristika odgova­rajuceg proizvoda. I one takode mogu biti razlicite a odnose se na funk­cionalnost, bezbednost, ergonomske karakteristike, performanse, odrza­vanje, cenu, pouzdanost, predusretljivost i sl.

Karakteristike entiteta bi trebalo utvrditi u toku aktivnosti vezanih za dizajn proizvoda. Do njih se dolazi na razne naCine, ali najcesce na osnovu infor­macija sa tdiSta. Zbog toga su karakteristike entiteta obicno izrazene jezi­kom korisnika. Na osnovu njih se u najvecem broju slucajeva ne moze orga­nizovati dobijanje odgovarajuceg proizvoda. Da bi mogao da se dobije ko­mercijalni proizvod potrebno je karakteristike proizvoda prevesti u merljive pokazatelje odn. komponente kvaliteta buduceg proizvoda. Konverzija po­treba korisnika u skup karakteristika proizvoda se izvodi uspostavljanjem pogodnog merila kvaliteta.

2.2. Merilo kvaliteta

Kao sto je receno iz definicije (slika I1.2) sledi da kvalitet pripada entitetu i da mora biti usaglasen sa potrebama zainteresovanih subjekata Usaglasava­nje potreba korisnika i karakteristika proizvoda se izvodi pomocu merila kvaliteta (slika 11.4). Merilo kvaliteta sene pominje direktno u standardima serije ISO 9000, ali logicki sledi. Naravno, ovo merilo je u praksi primenljivo samo ako se tacno zna sta su potrebe. Prema tome, direktno merilo kvaliteta mogu biti potrebe zahtevnih grupa, pa bi onda skracena modifikovana defi­nicija kvaliteta mogla da glasi onako kako je dato na slici II.3

Page 61: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda

Kvalitet je skup karakteristika izmerenih pomocu potreba zahtevnih grupa.

Slika Il.3. Definicija kvaliteta prema ISO 8402

51

Sa ovako modifikovanom definicijom se vee maze raditi. Potrebe zaintere­sovanih Cinilaca, naravno, mogu biti veoma razliCite i odnose se na pr. na: materijal od koga je proizvod izraden, ukoliko se radi o materijalnom proiz­vodu, odn. o materijalnim komponentama proizvoda, ako se radio mesovi­tom proizvodu, na cenu proizvoda, njegovu konstrukciju, tehnologiju dobi­janja, izradu, nacin upotrebe, naCin oddavanja, funkcije koje moze da zado­volji, trajnost, koliCinu, bezbednost, estetske karakteristike, tacnost i dr. Da­kle broj, a i vrste potreba koju potrosaCi mogu imati u vezi jedne iste vrste proizvoda su veoma razliCite. Da bi proizvodac, odn. subjekat koji iznosi proizvod na tdiste, privukao sto veCi broj kupaca, neophodno je da potrebe sto veceg broj potencijalnih potrosaca budu uvazene.

Korisnici u sustini imaju dve vrste potreba:

+ Eksplicitne, ~- one koje potrosaci izriCito zahtevaju na pr. u obliku speci­fikacija. Karakteristike, koje odgovaraju ovakvim zahtevima, moraju biti tacna zadovoljne (na pr. performanse elektromotora koji ce biti ugraden u usisivac prasine, hladnjak, lift ili druge gotove proizvode). Zbog toga se u definiciji kvaliteta navode utvraene potrebe. U ovu kategoriju potre­ba spadaju sva ogranicenja koja proisticu iz raznih zakona, propisa, pra­vilnika, standarda, preporuka i sl. koje proizvodac mora ili zeli da pos­tuje pri stavljanju u promet svog proizvoda.

+ Implicitne, ~- one koje korisnici ne zahtevaju eksplicitno, zato sto ih iii podrazumevaju ili zato sto ne mogu ni da pretpostave da bi proizvod mogao da ih ispuni. Karakteristike proizvoda koje proisticu iz ovakvo izrazenih potreba mora da definise onaj ko proizvod iznosi na tdiste.

Page 62: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

52 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

merilo

proizvod korisnic

~up~kteristika] ~

proizvod 1

~[~

Q, potrosac 1

proizvod 2 potrosac 2

Qz

Q, proizvod 3

Q, > Q, > Q,

Slika 11.4. Merilo kvaliteta

Kvalitet je dinamicka veliCina. Potrebe potrosaca, kao i zahtevi koji proisticu iz raznih pravnih propisa su podlozni promenama. Samim tim se menja i "merilo", Sto zahteva i promene u skupu karakteristika. Jedino tako se stal­no mogu imati zadovoljni potrosaCi.

Kada su potrebe zadovoljene, zainteresovani subjekti su ostvarili odredenu korist. Zato se onda moze reCi da je veca korist povezana sa visim nivoom kvaliteta. Prema tome, ostvarena korist moze takode biti sumarno merilo za kvalitet. Naravno, napred pomenuto merilo kvaliteta je za mnoge proizvo­de u praksi tesko primenljivo. Zbog toga se umesto njih cesto koriste i druga merila kvaliteta kao: klase kvaliteta, konformnost proizvoda, greske, odn. merila koja su pre svega razumljiva kupcima kao najvaznijem Ciniocu kvali­teta.

2.2. 1. Klase kvaliteta

Izrada proizvoda prema potrebama, zahtevima i zeljama svakog potrosaca pojedinacno, u praksi je nemoguca i neracionalna. Izuzetak su proizvodi koji se izraduju po porudzbini (na pr. investiciona dobra) kao i neki ekskluzivni proizvodi koji se izraduju u malim serijama ili unikatno. Kod proizvoda namenjenih sirem krugu potrosaca ovo nije moguce.

Page 63: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 53

U veCini grana se ne proizvode proizvodi prema pojedinacnim zahtevima potrosaca, nego se izraduju samo standardizovani proizvodi. Medutim, da bi se i pored toga zadovoljile potrebe pojedinacnih potrosaca, potrosaci slic­nih zahteva (ocekivanja) se svrstavaju u klase. Kod nekih proizvoda su kla­se zvanicno uvedene, kao sto je to na pr. kategorizacija hotela, restorana, klasiranje prehrambenih proizvoda, tekstilnih i sl., ali to ne mora uvek biti slucaj.

komponcnte kvaliteta

skup kuraktcristika (k!ase)

klasc potrcba

Q,··· *****

**** Q,···

*** polroSaC Q

••• )

**

*

Q,···> Q, .•• > Q.~···

Slika 11.5. Klase kvaliteta

Q3""" ne

zadovoljava

Princip uvodenja klasa je shematski dat na slici II.5. Ako se zahteva da pro­izvod bude kvaliteta ***, onda je samo proizvod kvaliteta Q2 odgovarajuCi. Proizvod Q3 nema potre­ban nivo kvaliteta mada mu je i cena niza. Proizvod Q1 ima kvalitet visi od po­trebnog ali je najveovatnije i skuplji, pa ga potrosac ve­rovatno nece izabrati.

Za mnoge proizvode siroke potrosnje su standardima, normama kvaliteta ili pravilnicima definisane klase kvaliteta. Tako se na pr. sirova kafa, zavisno od ukupnog broja negativnih bodova, broja postojecih cmih zrna i ocene na­pitka, razvrstava u sest kvalitetnih klasa (tabela ILl).

Page 64: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

54 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 11.1. Kvalitetne klase sirove kafe10

Ukupan broj negativnih bodova Broj crnih zrna

Klase arabica, robusta arabica, robusta Ocena napitka !iberica, !iberica, ekscelsa, ekscelsa, arabusta arabusta

I do 6 do 12 bez crnih bcz crnih odlii'no izrazenog mirisa, uku-zrna zrna sa, arome i boje

II 7 do 13 13 do 25 do5 5 vrlo dobra izrazenog mirisa, ukusa, arome i boje

III 14 do 30 25 do 50 do5 10 dobro izrazenog mirisa, uku-sa, arome i boje

IV 31 do 60 51 do 90 do 10 15 zadovoljavajuce izrazenog mi-risa, ukusa, arome i boje

v 61 do 120 91 do 140 do 10 20 zadovoljavajuce izrazenog mi-risa, ukusa, arome i bojc

VI 121 do 140 140 do 180 Neograni- Neograni- slabo izrazenog mirisa, ukusa, ceno ceno _ ilrom~ i boje

- ~- -- ------ - -- ---

Napomena: uzorak Cini 300 g sirove kafe

Uvodenje klasa kvaliteta i analiza odgovarajuCih zahteva i ocekivanja moze biti dobra osnova za efikasno upravljanje kvalitetom.

2.2.2. Konformnost proizvoda

Da bi unutar preduzeca mogla da se organizuje valjana proizvodnja i dobi­janje ispravnog proizvoda mora da se sprovodi i odgovarajuca kontrola kvaliteta. Da bi kontrola kvaliteta mogla efikasno da ispuni svoj zadatak, zahteve korisnika treba prevesti u odgovarajucu specifikaciju. Osnova spe­cifikacije mogu biti: norme kvaliteta, standardi, procedure, tehnicki crtezi, analiticki podaci i sl.

Usvajanjem specifikacije se menja cilj proizvodnje. Cilj nije vise ispunjenje zahteva korisnika nego ispunjenje zahteva navedenih u specifikaciji.

10 Ljubisavljevic, M.: "Prehrambeni proizvodi i pica", Beograd, 1996, str. 56- 57

Page 65: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 55

Podudaranje zahteva iz specifikacije i karakteristika proizvoda se naziva konformnost proizvoda. Ovo merilo kvaliteta je posebno vazno kod proiz­voda koji se izraduju po narudzbini, odn. za poznatog kupca.

komponente kvaliteta

proizvod I \ korisnici

I skup karakteristika I " I ~ I potrebe I

Q, proizvod 1 I K1 =0 K,=l K,=O

Q, proizvod 2

R proizvod 3 zahtevi Q, specifikacije

Q, >0:! >QJ

Slika 11.6. Konformnost proizvoda

2.2.3. Greske kao merilo kvaliteta

Do sada je kvalitet uglavnom meren prema veliCini koristi koju potrosac ocekuje odn. preko zahteva koje oni postavljaju pred proizvod. Medutim, kvalitet ima dva strane: koristi koje on donosi, ali i greske koje mogu da se jave.

Napred je vee uvedena specifikacija, pa nekonformnost moze da se shvati kao greska (nekonforman proizvod je proizvod sa greskom). Nekonform­nost je najjednostavnija vrsta greske. Medutim, greske se mogu nalaziti, analizirati i pratiti i nezavisno od specifikacije. ZnaCi, grubo receno, postoje dve vrste gresaka: one koje proizilaze iz specifikacije (neslaganje sa onim sto je specifikacijom predvideno) i ostale. Da bi greska mogla da se koristi kao merilo kvaliteta neophodno je prethodno usvojiti kriterijum za njenu identi­fikaciju, merenje i izrazavanje. Kriterijumi mogu biti razliCiti (tabela II.2).

Page 66: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

56 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 11.2. Neki kriterijumi analize gresaka na proizvodu

Kriterijum Primer broj gresaka 10 gresaka ucestalost gresaka 3 promila; 100 ppm vrsta greske odstupanja u dimenzijama, obliku, boji mesto greske ivica, povrsina, unutrasnjost i dr. mesto nastanka greske odredena masina, mesto u pogonu i sl. mesto otkrivanja greske montaza, sopstvena kontrola kvaliteta, u toku koriscenja posledica greske dorada, skart tezina greske kriticna, vazna, manje vazna greska uzrok greske konstrukcija, saradnik, masina troskovi greske 100 din, 10000 din itd.

Savremena shvatanje kvaliteta podrazumeva izmedu ostalog i primenu principa integralne kontrole kvaliteta, sto podrazumeva preventivni pristup greskama. Dakle nije dovoljno samo konstatovati da one postoje, nego treba prikupiti i dodatne informacije i greske dalje analizirati po raznim kriteriju­mima. Greske se mogu analizirati prema vrsti, mestu i uzroku nastanka, mestu otkrivanja, troskovima i sl. i na osnovu toga preduzeti odredene ko­rektivne akcije, Ciji rezultat se maze pratiti preko ucestalosti gresaka. Gre5-kama treba upravljati. Moguce greske se unapred sprecavaju. Kriticne gres­ke, koje mogu da prouzrokuju brojne probleme, se mogu analizirati i elimi­nisati razlog njihovog nastanka.

Greske po svom dejstvu i mogucim posledicama mogu biti razliCite. Po ovom kriterijumu greske, koje su posledica neslaganja sa specifikacijom, mogu biti: kriticne, vazne i manje vazne.

Upravljanje kvalitetom u praksi maze znaCiti upravljanje greskama. Obzi­rom na veliki broj potencijalnih gresaka mora se izvrsiti njihova rangiranje po vaznosti, sto se obicno izvodi na sledeCi nacin:

• Kriticne ili veoma teske greske direktno uticu na bezbednost korisnika pro­izvoda i njegovog okruzenja a imaju i finansijske posledice. Taka na pr. otkazivanje kocionog sistema ili upravljackog mehanizma kod auta di­rektno utice na bezbednost putnika u vozilu i ostalih ucesnika u saobra­caju, ali izaziva i dodatne troskove. Slicna greska je bilo nedovoljno si­gurno zatvaranje vrata na prtljaznom prostoru aviona, sto je imalo kata­strofalne posledice.

Page 67: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 57

+ Vazne greske se od kriticnih razlikuju po tome sto ne uticu direktno na bezbednost, ali izazivaju ozbiljne troskove. Na vee pomenutom primeru automobila, vazna greska bi bilo otkazivanje sistema za pokretanje mo­tora (paljenje, anlaser) ili otkazivanje leta (kod vazduhoplovne kompa­nije). U oba slucaja nicija bezbednost nije ugrozena. Medutim za korisni­ke nastaju dodatni troskovi, sto dugorocno utice ina imidz proizvoda­ca.

+ Manje vazne greske ne uticu na osnovne funkcije proizvoda, ali uticu na subjektivni osecaj i dozivljaj korisnika proizvoda. Tako na pr. duga sve­tla koja ne funkcionisu su manje vazna greska. Sa njom auto moze da se koristi bezbedno, ali se vozac mora prilagoditi cinjenici da greska posto­ji. Slicna je situacija kada obrok u avionu nije odgovarajuCi ili kada izo­stane, ili kada je vozilo prljavo i sl. Sve ove greske ne uticu na bezbed­nost ali uticu na subjektivni osecaj korisnika i na formiranje slike o pro­izvodu pa i proizvodacu.

Pored pomenutih gresaka, koje se identifikuju na osnovu usvojene specifi­kacije, postoji i niz gresaka koje bi mogle da se nazovu nedostacima ili manjkavostima. Pored zahteva navedenih u specifikaciji postoje i zahtevi koji nisu nigde zapisani niti eksplicitno navedeni. To se odnosi na pr. na zahteve koji se rutinski ispunjavaju (topla jela koja se sluze u restoranu zai­sta treba da budu topla a ne hladna) ili na zahteve koji se podrazumevaju na datom nivou tehnoloskog razvoja (ogrebotine na lakiranim povrsinama).

3. MERNI SISTEMI

Savremena upravljanje kvalitetom zahteva izmedu ostalog i odgovarajucu kontrolu kvaliteta, koja danas podrazumeva ispitivanje i ocenjivanje ne sa­mo gotovog proizvoda, nego proizvoda u svima fazama njegovog zivotnog toka.

Da bi kontrola kvaliteta mogla valjano da se izvede, kvalitet mora biti izme­ren. Drugim recima, neophodno je ispitati, oceniti i utvrditi elemente proiz­voda presudne za formiranje slike o njegovom kvalitetu. Elementi proizvo-

Page 68: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

58 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

da relevantni za kvalitet su razliciti po svojoj vaznosti, egzaktnosti, usmere­nosti, prirodi. Ono sto je veoma bitno kod ocenjivanja kvaliteta, to je da se on mora iskazati na naCin koji je razumljiv vecem broju subjekata zaintere­sovanih za pojedine faze zivotnog toka proizvoda. Kvalitet moze da se iska­ze kvalitativno ili kvantitativno.

Kvalitativno ocenjivanje kvaliteta se sastoji u verbalnom opisivanju karakteri­stika. Tako na pr. proizvod pripada ili ne pripada odredenoj klasi kvaliteta, konforman je ili nije, zahtevi korisnika su ispunjeni ili nisu i sl. Ocenjivanje kvaliteta na ovaj nacin je dosta neprecizno, pa to s jedne strane moze biti iz­vor nesporazuma medu zainteresovanim subjektima, a s druge strane ne pruza dovoljno informacija za definisanje, odrzavanje ili promenu nivoa kvaliteta. BuduCi da je pojam kvaliteta kompleksan, kvalitativno opisivanje je cesto nuzno, posebno onda kada se radi 0 karakteristikama kao sto je na pr. izgled proizvoda, ukus vina, predusretljivost konobara i sl.

Kvantitativno ocenjivanje kvaliteta je drugi naCin ocenjivanja kvaliteta. Kod njega se karakteristike proizvoda izrazavaju vrednostima: numerickim ili atributivnim. Kvantitativni pokazatelji kvaliteta imaju mnogo veCi sadr:Zaj informacija. Na osnovu njih moze preciznije da se utvrdi stvarni nivo kvali­teta proizvoda i onda planiraju odgovarajuce korektivne i inovativne aktiv­nosti.

Ocenjivanje kvaliteta, bez obzira da li je kvantitativno ili kvalitativno, mora biti pouzdano, objektivno i razumljivo sto vecem broju zainteresovanih su­bjekata iz zivotnog toka proizvoda. Treba napomenuti da cak i kvalitativno ocenjivanje moze da se izvede tako da iskazana vrednost bude pouzdana i razumljiva vecem broju subjekata. Osnovni preduslov za pouzdanost oce­njivanja je odgovarajuCi izbor mernih sistema proizvoda.

Svaki merni sistem se sastoji od sledeca tri elementa (tabela II.3):

+ merena veliCina, odn. velicina koja ce se ispitivati odn. meriti, + merna jedinica kojima ce se svaka merena velicina pojedinacno meriti, + senzor, odn. metod ili uredaj pomocu koga ce se izvrsiti merenje.

Page 69: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Oeo - Kvalitet proizvoda 59

Tabela 11.3. Primeri nekih mernih sistema

Merena veliCina Merna jedinica Senzor Satisfakcija Procenat zadovoljnih Anketa (koja se sprovodi medu potrosaca potrosaca po trosacima) Reklamacije U cleo reklamiranih Informacije o reklamiranim proizvoda proizvoda proizvodima Vreme Sekund Stoperica Vreme Cas i minut Casovnik Ukus Bod Culo ukusa (covek) Kiselost pH vrednost pH-metar Duzina em Mernatraka Temperatura oc Termometar Saddaj alkohola Zapreminski procenti Alkoholometar Gus tina g/cm3 Piknometar -- ----

Broj mernih sistema zavisi od slozenosti proizvoda. Po pravilu slozeniji pro­izvodi imaju veCi broj mernih sistema. Razloga za uspostavljanje mernih si­stema ima vise.

+ Prvi razlog je ocenjivanje preciznosti izrade. Ona se odreduje prema kon­strukcionoj dokumentaciji za proizvod, odn. prema specifikaciji ako po­stoji. Od posebnog je znacaja za sastavne elemente od kojih se sklapa­njem i montazom dobijaju masine, aparati, uredaji i druge konstrukcije. Zbog nemogucnosti da se u proizvodnji ostvari potpuna tacnost propi­sanih- nazivnih velicina11 , propisuju se i dozvoljena odstupanja- tole­rancije12. Kod proizvoda za koje nije bitna potpuna preciznost propisuju se vece tolerancije zbog visokih troskova malih tolerancija, i obrnuto. Preciznost izrade je utoliko veca ukoliko su odstupanja stvarne i propi­sane velicine manja, a u slucaju da se granica tolerancije prekoraCi - pro­izvodi postaju skart.

Proizvod je dovoljno precizno izraden u sledeCim slucajevima:

ako oblici njegovih sastavnih delova odgovaraju oblicima datim u kon­strukcionim crtezima,

ako proporcije sastavnih delova i sklopa odgovaraju merama u granica­ma tolerancije,

11 Nazivna velicina je ana koja se unapred odreduje specifiklacijom, standardom ili sl. 12 Obicno se izrazavaju u % (±), a nekada i u apsolutnim jedinicama.

Page 70: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

60 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

aka je primenjen materijal koji nalaze dokumentacija,

aka povrsinska obrada svih sastavnih delova odgovara dokumentaciji i funkciji proizvoda,

aka je povrsinska zastita izvedena u skladu sa konstrukcionim crtezima i tehnickim uslovima,

aka je funkcija proizvoda u skladu sa zahtevima u dokumentaciji.

+ SledeCi razlog je utvraivanje stvarnog nivoa kvaliteta. Merenjem se utvrdu­ju stvarne vrednosti pojedinacnih komponenata kvaliteta. Uporediva­njem stvarne i nazivne vrednosti se maze utvrditi veliCina odstupanja, odn. stvarni nivo kvaliteta. Merenjem jedne ili vise karakteristika proiz­voda u kracem ili duzem periodu se utvrduje trenutni i prosecni nivo, kao i njihov trend kvaliteta. Ova stvarna vrednost onda maze da se upo­redi (benchmarking) na pr. sa odgovarajucom vrednosti kod konkurent­skog ili vrhunskog proizvoda.

+ Promena nazivne vrednosti maze takode da bude razlog uspostavljanja mernih sistema. Da bi se kod postojeceg proizvoda izvrsile izmene i pla­nirale odgovarajuce akcije, neophodno je kao cilj postaviti novu nazivnu vrednost. Aka se na pr. kao cilj postavi smanjenje broja reklamacija, on­da mora prvo da se kao merna velicina izabere broj reklamacija u odre­denom periodu vremena, zatim da se kao jedinica definise udeo rekla­miranih proizvoda i kao senzor obezbede odgovarajuCi statisticki poda­ci. Ovakav princip primene stvarnih vrednosti karakteristika maze da se primeni i kod postavljanja slicnih ciljeva u vezi sa vremenom ili trosko­vima dobijanja proizvoda.

+ Donosenje odluke o sudbini proizvoda je sledeCi cilj uspostavljanja mernih sistema. Kolicnik nazivne i stvarne velicine maze da posluzi kao kon­trolni pokazatelj realizacije postavljenih ciljeva. Na osnovu njega maze da se odluCi: da li ispitane proizvode pustiti na tdiste, vratiti na doradu ili potpuno odbaciti. Zatim, aka je u pitanju proces, maze se odluCiti: da li ga zaustaviti ili ne i da li je mazda neophodno popraviti ili zameniti neki od aparata, masina, uredaja i sl. Ovde se navedeni pokazatelj u sus­tini koristi u cilju verifikacije, odn. da bi se utvrdilo u kom stepenu se ostvaruju postavljeni ciljevi. On se takode cesto koristi i kod regulacije procesa.

Merni sistemi mogu biti eksterni i interni. Eksterni merni sistemi se nalaze izvan, a interni unutar preduzeca.

Page 71: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 61

Eksterni merni sistemi su orijentisani ka okruzenju preduzeca, uzem ili si­rem. Sarno preduzece koje se bavi proizvodnjom i prometom proizvoda, na njih ne moze ili moze veoma ograniceno da utice. Savremena shvatanje kva­liteta, Cini potrosaca najvaznijim subjektom. Zbog toga su najvazniji merni sistemi eksternog karaktera. Dakle, najvazniji merni sistemi, odn. oni na osnovu kojih se direktno ocenjuje koliko proizvod zadovoljava potrebe, ze­lje, zahteve i ocekivanja potrosaca su eksternog karaktera i subjektivne pri­rode.

S druge strane se nalaze razni interni merni sistemi, odn. merni sistemi unu­tar preduzeca pomocu kojih se upravlja procesima i ispituju karakteristike proizvoda koji u njima nastaju. Oni se menjaju lakse od eksternih sistema, uglavnom su objektivniji i moraju biti usaglaseni sa eksternim sistemima.

Dilema pred kojom se preduzeca cesto nalaze je koje merne sisteme izabrati. Kod slozenih proizvoda moze da se uspostavi jako veliki broj (nekoliko de­setina hiljada) mernih sistema od kojih nisu svi podjednako vazni. Polazna tacka za izbor mernih sistema treba da bude sopstvena konkurentnost i ci­ljana grupa potrosaca. Zbog toga su najvazniji merni sistemi oni koji su ori­jentisani ka potrosacima, odn. oni koji su vezani za odredivanje njihove sa­tisfakcije. Razmisljanja potrosaca su subjektivne prirode i iluzorno je poku­savati da se ona objektivizuju. Zato treba racunati sa cinjenicom da su naj­vaznije merene veliCine eksternog karaktera i subjektivne prirode.

Medutim, u preduzecu se maze izvrsiti objektivizacija ovakvih mernih si­stema na pr. donosenjem odgovarajucih specifikacija. Tako na pr. kao mere­na velicina moze da se definise broj neispravnih proizvoda u seriji, broj re­klamiranih proizvoda u toku meseca, ucesce netacnih dolazaka kod javnih prevoznika (autotransportnih preduzeca, avio prevoznika, zeleznice i sl.). u svakom slucaju merni sistemi moraju biti tacno definisani, odn. u specifika­ciji mora biti navedeno tacno sta su njegovi elementi (sta je merena velicina, koja je njena merna jedinica i sta je senzor). Tako na pr. neispravan proizvod maze biti onaj Ciji pokazatelji izlaze iz granica tolerancije13. Netacan, odn. ta­can dolazak takode treba da bude definisan. Tako na pr. kod zeleznickih prevoznika se tacnim dolaskom obicno smatra kasnjenje od najvise 5 minu­ta u odnosu na red voznje, a kod avioprevoznika dolazak najviSe 15 minuta posle onog sto je predvideno redom letenja.

13 Tolerancija ili dozvoljeno odstupanje se propisuje standardom, specifikacijom ili slic­nim dokumentom

Page 72: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

62 Upravljanje kva/itetom materijalnih proizvoda

Merne jedinice i senzari treba da budu uskladeni sa mernim veliCinama. Ta­ka na pr., aka se dalasci u redu vaznje mere casavima i minutima, nije svr­sishadna kasnjenja meriti sekundima. Senzar ce biti casavnik (cija se isprav­nast periadicna kantralise) a ne staperica.

Merne jedinice magu biti uspastavljene taka da se rezultati iskazuju apsa­lutna ili relativna. Taka na pr., aka je merena velicina reklamirani praizva­di, merna jedinica maze biti njihav braj (apsalutna vrednast) adn. kaa indi­katar kvaliteta se javlja braj reklamiranih proizvada. Ovakva jedinica maze biti direktan indikatar braja nezadavaljnih karisnika.

Medutim, mnaga cesce se kariste relativni indikatari, kaa na pr. ucesce ad­redenih nedastataka u svim maguCim nedastacima. U skladu sa napred na­vedenim primerima, avde kaa indikatar kvaliteta maze da se karisti prace­nat zakasnjenja u dalascima u taku dana, meseca, gadine. Ovakvi indikatari se cesta kariste kad traskava: ucesce traskava reklamacija u garantnam ro­ku u ukupnim traskavima, ucesce troskava nedastataka u troskavima pra­izvadnje, ucesce traskava neadgavarajuCih materijala u traskavima nabavke i sl.

4. KOMPONENTE KVALITETA

Merni sistemi se, kaa sta je recena, sastaje ad tri elementa (merena velicina, merna jedinica i senzar). Medu njima merena veliCina ima centralna mesta. Ona direktna utice na acenu kvaliteta praizvada i njaj treba da budu prila­gadena druga dva elementa.

Kampanente kvaliteta su merene veliCine kaje predstavljaju svajstva proiz­vada na asnavu kajih se ani svesna ili ne, medusabna upareduju. One ma­gu da se adnase na sam praizvad, alii na materijale i energiju kaji se kariste pri dabijanju praizvada, na same pracese praizvadnje, patrasace, radnu snagu. Kampanente kvaliteta su najcesce vezane za interne merne sisteme.

Prema merljivosti pastoje tri vrste komponenata kvaliteta: atributivne, ska­lirane i varijabilne komponente kvaliteta.

Page 73: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 63

+ Atributivne komponente kvaliteta sluze za ocenjivanje prisustva odn. odsu­stva nekog definisanog stanja. Dakle, ovakve velicine prakticno imaju samo dve vrednosti. Kao referentna vrednost uzima se granicna vred­nost zahteva u vezi sa kvalitetom, a kao senzori se cesto koriste stan­dardni uzorci. Mnoge "meke" karakteristike kao ljubaznost, predusre­tljivost, ukus i sl. se ocenjuju atributivno posto su druga ispitivanja suvi­se skupa, komplikovana ili cak i nemoguca.

+ Skalirane komponente kvaliteta imaju konacan broj vrednosti koje cesto formiraju skalu. Tako se na pr. satisfakcija potrosaca obicno odreduje po sledecoj skali: nezadovoljan, umereno zadovoljan, zadovoljan, vrlo za­dovoljan, odusevljen - ili ocenama 1 do 5. Rizik se na pr. moze podeliti u deset klasa, pri cemu se stanje bez rizika ili sa minimalnim rizikom maze oznaCiti kao klasa 1, a stanje najviseg moguceg rizika obelezava kao klasa 10. Hoteli se kategorizuju u pet klasa kvaliteta oznacenih od­govarajuCim brojem zvezdica (jedna za najnizu a pet za najvisu klasu kvaliteta).

+ Varijabilne komponente kvaliteta su fizicke, hemijske, mehanicke i druge merene veliCine koje se odreduju egzaktnim laboratorijskim metodima. Za razliku od atributivnih i sklaliranih, varijabilne komponente kvalite­ta imaju beskonacno mnogo vrednosti naravno unutar odredenog inter­vala. Njihova pouzdanost zavisi samo od tacnosti i preciznosti upotre­bljenih mernih instrumenata.

Tabela 11.4. Primeri komponenata kvaliteta i njihovih vrednosti

a, veoma

14 "0" kao moguca ocena se obicno ukljucuje kod kriticnih komponenata kvaliteta

Page 74: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

64 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

U pocetnim fazama upravljanja kvalitetom su pretezno koriscene atributiv­ne veliCine jer je njih najlakse odrediti, obraditi i dalje koristiti a osnovni cilj je bio zadovoljiti zahteve tehnicke kontrole kvaliteta. Njihov glavni nedosta­tak je u malom sadrzaju informacija u porec1enju sa skaliranim, a posebno varijabilnim veliCinama. Zbog toga se vremenom sve vise, a posebno sa raz­vojem merne tehnike, prelazilo na skalirane i varijabilne veliCine.

Kod konacne obrade podataka se varijabilne velicine uvek mogu prevesti u skalirane, kao i skalirane u atributivne, dok obrnute transformacije nisu mo­guce. Transformacije atributivnih u skalirane veliCine se cesto primenjuju na pr. kod formiranja integralne ocene kvaliteta.

Prema vaznosti komponente kvaliteta mogu biti: kritiene, vazne i manje vazne.

+ Kriticne komponente kvaliteta su uglavnom tehnicke performanse od kojih zavisi sigurnost rada i bezbednost upotrebe proizvoda. Ove komponente kvaliteta moraju na odrec1eni nacin da budu zadovoljene. Ako to nije slu­caj, proizvod je neupotrebljiv i ne sme da se nac1e u prometu. Ove osobine dolaze do izrazaja naroCito kod raznih masina, aparata, instrumenata i sl. kao i kod prehrambenih proizvoda. Stanje upravljackog i koCionog siste­ma kod transportnih sredstava, mikrobioloski ili hemijski sastav pre­hrambenih proizvoda su primeri kriticnih komponenata kvaliteta.

+ Vazne komponente kvaliteta su osobine koje mogu znatno da umanje upo­trebnu vrednost, konkurentnost i prodaju proizvoda. Tu spada losa koncepcija proizvoda, zastarelo ili neadekvatno pakovanje, slaba funkci­onalnost i sl.

+ Manje vazne komponente kvaliteta imaju uglavnom uticaja na ekonomska svojstva proizvoda.

Obzirom na raznolikost proizvoda i potrebe potencijalnih korisnika, kom­ponente kvaliteta su brojne i veoma razlicite po merljivosti i vaznosti, o ce­mu je vee bilo reCi. Mec1utim, komponente kvaliteta se mec1usobno razlikuju i po nacinu odrec1ivanja i po tome se one mogu podeliti na nekoliko grupa. Dalje ce biti govora o najvaznijim grupama komponenata kvaliteta i njiho­vim najznacajnijim predstavnicima.

Page 75: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 65

4.1. Strukturalne osobine

Komponetne kvaliteta koje su vezane za makrostrukturu proizvoda i odnos izmedu njegove mase i zapremine se nazivaju strukturalnim.

4. 1. 1. Gustina

Gustina je jedna od osnovnih osobina supstanci u sva tri agregatna stanja. Pod gustinom supstance se podrazumeva masa (m) jedinice zapremine (V),

pa se ona moze izraziti jednacinom:

p = m IV [kg I m3 J Gustina zavisi od temperature supstance, pa je potrebno uvek naznaCiti i temperaturu ispitivanja gustine. Gustina takode zavisi i od spoljasnjeg priti­ska, ali ako se radi o tecnim i cvrstim supstancama na pritisku koji ne odstu­pa mnogo od normalnog, zavisnost je zanemarljiva pa pritisak ne mora da bude naznacen. Medutim kod gasovitih substanci gustina jako zavisi od pri­tiska, te je podatak o pritisku neophodan.

Page 76: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

66 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 11.5. Gustina odabranih elemenatals

Temperatura Gus tina Elemenat oc kg/dm3

aluminijum, valjani 20 2699 tee an 659 2382

azot, tecan -183 1,3845 bakar, valjani 20 8,89

liveni 8,30-8,95 presovani 8,9376 tee an 8,9376

cink, liveni 7,04-7,16 presovan 20 7,13 tee an 6,48

fosfor, beo 1,83 crveni 2,20

gvozde, sivo liveno 7.03-7,13 belo liveno 7,58-7,73 kovano 7,80-7,90 tecno 6,88 celik 7,60 -7,80

helijum, tecni -269 0,15 hlor, tecni -33,6 0,15 kalaj, beli liveni 7,29 kiseonik, tecni -184 1,14 nikal 8,60-8,90 olovo, presovano 20 11,347

tecno 325 10,645 platina 20 21,37 srebro, liveno 10,42- 10,53 ugljenik, kristalni 3,52

grafit 2,25 vodonik, tecni -252 0,07 zlato, liveno 19,3 ziva, tecna 20 13,546

15 "Hemijsko-tehnoloski prirucnik", Knjiga prva "Hemijski i fizicki podaci i veliCine", Beograd, 1987, str. 551

Page 77: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 67

Navedena definicija gustine vazi pod pretpostavkom da je zapremina pot­puna ispunjena. U praksi postoje mnogi materijalni proizvodi cvrstog agre­gatnog stanja koji su porozni ili kod kojih proizvod ne ispunjava potpuno raspolozivu zapreminu. To je slucaj sa zrnastim i praskastim materijalima (kao zitarice, semenski materijal i sl. kao i ugalj, drvo i sl.). Kod ovakvih ma­terijala se umesto gore definisane gustine koristi zapreminska masa Pv (tzv. prividna gustina), koja se definise kao odnos mase materije prema ukupnoj zapremini proizvoda (Vp) zajedno sa porama i supljinama (pri odredenoj temperaturi i vlaznosti):

Pv = m I ~J [kg/m3]

Kod zrnastih materijala se umesto gustine, odn. zapreminske mase cesto ko­risti nasipna masa16. To je masa jedinice zapremine slobodno nasute cvrste supstance.

Tabela II.6. Nasipna masa nekih cvrstih supstancil7

Cvrsta materija Nasipna masa Gaseni krec u prahu 300-500 Gips 1000-1600 Glina, zemlja, pesak

Suvi 1600 Vlazni 2000

Kalcinirana soda 750-1100 Kreda 1200-2500 Krecnjak 1500-2000 Pep eo So

400-800

Kamena 1100-1350 Kuhinjska 700-800

Sneg Svezi 100-200 Stegnut 200-800

Ugalj Drveni 150-270 Kameni 850 Mrki 750 Koks 360-500

16 Jedna varijanta nasipne mase je i hektolitarska masa (masa 100 litara) koja se koristi kod psenice i drugih slicnih proizvoda kao i masa 1000 zrna koja se koristi kod semen­skih materijala. 17 "Hemijsko-tehnoloski prirucnik", Knjiga prva "Hemijski i fizicki podaci i veliCine", Beograd, 1987, str. 589

Page 78: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

68 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Gustina se maze izrazavati i na osnovu odnosa masa jednakih zapremina is­pitivane i referentne materije1B. Taka se dobija relativna gustina:

d = p/ Pvode

Na osnovu gustine maze da se izvrsi identifikacija jedinjenja i binarnih sme­sa (rastvora). Isto taka preko gustine se mogu razlikovati dva slicna jedinje­nja, utvrditi stepen Cistoce proizvoda kao i priroda eventualno prisutnih ne­cistoca.

Po definiciji gustini su slicne povrsinska masa (masa jedinice povrsine) i po­duzna masa. (masa jedinice duzine). Poslednje dve osobine se koriste za proizvode specificnih geometrijskih oblika: plocastih odn. vlaknastih proiz­voda. Povrsinska masa je na pr. jedna od osnovnih komponenata kvaliteta kod papira, a poduzna masa kod tekstilnih vlakana i prediva.

4. 1.2. Poroznost

Pod poroznoscu se u opstem slucaju podrazumeva sadriaj praznih prostora u sklopu proizvoda izradenog od cvrste supstance. Ovi prazni prostori se dele na pore i supljine. Pore su nevidljive, mikroskopski sitne, a supljine su znatno vece i lako se zapazaju golim okom. Pore se dalje prema velicini dele na kapilarne i nekapilarne19.

Pore i supljine su skoro uvek nepravilnog oblika i prostoru se u svim prav­cima kroz masu proizvoda. Mogu biti medusobno izdvojene ~- nepovezane, a mogu biti i takve da komuniciraju izmedu sebe, kao i da komuniciraju sa spoljasnjom sredinom. U prvom slucaju se radi o zatvorenim, a u drugom o otvorenim porama (supljinama).

18 Referentna- standardna supstanca je obicno voda, koja na temperaturi +4°C ima mak­simalnu gustinu (999,972 kg/m3) 19 Kapilarne pore imaju precnik do 10-7m, a nekapilarne precnike vece od 10-7m (Mura­vljov M.: "Gradevinski materijali", Beograd, 1989, str. 31)

Page 79: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 69

Opsta poroznost se izrazava preko koeficijenta poroznosti (p), koji predsta­vlja odnos zapremine svih pora i supljina sadr:Zanih u proizvodu (Vp - V) prema njegovoj ukupnoj zapremini (Vp):

V" - V _ 1_ ~ = 1_ P" p= -v VI, p I'

Osobina suprotna poroznosti se naziva kompaktnost ili stepen gustine (q):

q =_!!_ p"

Slicno poroznosti, definise se i rastresitost Pojam rastresitosti se koristi kod zrnastih i praskastih materijala, ~- kod proizvoda koji se sastoje od pojedi­nacnih, medusobno nepovezanih zrna (kao pesak, sljunak, zitarice, brasno i sl.). Pri ovome se najcesce polazi od pretpostavke da su zrna materijala sa­ma po sebi apsolutno kompaktna.

4.1.3. Hidrofizicke karakteristike

Hidrofizicke karakteristike kvaliteta su grupa osobina vezanih za ponasanje proizvoda prema vodi u bilo kom agregatnom stanju. Voda je normalni sa­stojak vazduha pa su prakticno svi proizvodi izlozeni njenom dejstvu. Pre­rna karakteru veze i naCinu delovanja postoji vise hidrofizickih karakteristi­ka, od kojih ce ovde biti pomenute najvaznije.

+ Higroskopnost je osobina kapilarno-poroznih materijala da iz vazduha upijaju vodenu paru. Sadr:Zaj ove vlage zavisi od relativne vlaznosti i temperature vazduha, kao i od poroznosti materijala2o i precnika pora21.

2o Maksimalni higroskopni sadrzaj se povecava sa povecanjem relativne vlaznosti i poro­znosti materijala 21 Maksimalni higroskopni saddaj se povecava sa smanjenjem precnika kapilara

Page 80: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

70 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Zbog ove karakteristike je vlaga normalni sastojak mnogih proizvoda, od cemu ce nesto kasnije biti reci22.

+ Vodopropustljivost je svojstvo materijala da usled poroznosti propuSta kroz sebe vodu pod odreaenim pritiskom23. Suprotna osobina je vodo­nepropustljivost. Nju poseduju materijali male poroznosti i materijali Ci­ja otvorena potoznost je mala. Veoma kompaktni materijali su prakticno vodonepropustljivi.

• Skupljanje i bubrenje su zapreminske deformacije koje se javljaju usled promene vlaznosti materijala. Javljaju se samo ako su u materijalu pri­sutne kapilarne pore. Izrazavaju se preko promene duzine. Pri susenju ovakvih materijala dolazi do skupljanja, a pri povecanju vlaznosti do bubrenja. Naizmenicno susenje i vlazenje poroznih materijala, sto je cest slucaj u praksi, dovodi do neprekidnog smenjivanja ovih deformacija, sto izaziva pojavu naprslina u materijalu i ubrzava njegovu destrukciju.

4. 1.4. Viskozitet

Viskozitet je osobina fluida24 u kretanju. Pod viskozitetom se podrazumeva unutrasnja sila trenja koja se pojavljuje pri relativnom kretanju molekula u dva susedna sloja fluida. Kao mera viskoziteta sluzi tangencijalna sila (F) koja izmeau dva sloja tecnosti na rastojanju (L), povrsine (S) izaziva prome­nu brzine (v):

S ·v F=-·TJ

L

Koeficijent proporcionalnosti 17 naziva se dinamiCki viskozitet. Kolicnik izme­au dinamickog viskoziteta i gustine predstavlja kinematicki viskozitet. Reci­procna vrednost dinamickog viskoziteta je fluidnost.

22 Pogledati: 4.5. Vlaznost proizvoda 23 Meri se kolicinom vode koja prode kroz materijal debljine 1m, povrsine 1m2, pri razli­ci pritisaka od 1 m vodenog stuba, a za vreme od 1 casa. 24 Prema savremenoj klasifikaciji u fluide spadaju tecnosti, gasovi i amorfne materije.

Page 81: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 71

u praksi se viskozitet cesto izrazava relativno, kao sto je to na pr. viskozitet po Engleru, koji pokazuje koliko puta vise vremena je potrebno za isticanje tecnosti Ciji viskozitet se odreduje, nego za isticanje iste kolicine destilovane vode na 20 °C:

Engelerovi stepeni (o E)= Vreme isticanja tecnosti Vreme isticanja vode

Viskozitet zavisi od temperature. Kod tecnosti viskozitet opada sa porastom temperature, a kod gasova obrnuto: viskozitet raste sa porastom temperatu­re.

Poznavanje viskoziteta razliCitih sistema je znacajno u mnogim tehnologija­ma radi pravilnog vodenja procesa. Inace viskozitet je najvaznija kompo­nenta kvaliteta maziva.

4. 1.5. Povrsinski napon

Povrsinski napon je osobina koja se javlja na granici dodira dve faze. Defini­se se kao sila po jedinici duzine koja deluje na granici dodira dveju faza i paralelna je sa povrsinom dodira.

U kontaktu sa cvrstom supstancom, zbog postojanja povrsinskog napona, tecnosti mogu da kvase cvrstu podlogu (na pr. voda na staklenoj povrsini) ili da je ne kvase (na pr. ziva na staklenoj povrsini). U procesima (na pr. u tehnologiji pranja, flotaciji) u kojima treba omoguCiti dobro kvasenje ili ga pak spreCiti, potrebno je poznavati vrednosti povrsinskog napona i po po­trebi ga korigovati dodacima kao sto su to na pr. povrsinski aktivne materije u sredstvima za pranje, stabilizatori pene u flotacionim celijama i sl.

Page 82: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

72 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.2. Toplotne osobine

4.2.1. Karakteristicne temperature

VeCina materijalnih proizvoda ima nekoliko karakteristicnih temperatura. Dve od njih se odnose na temperature na kojima se vrse fazne transformaci­je i to su: tacka topljenja ili mdnjenja i tacka kljucanja ili kondenzacije.

• TaCka topljenja ili mrznjenja je temperatura na kojoj se u ravnotezi nalaze cvrsta i tecna faza supstance. Kada se u ovo stanje dolazi zagrevanjem kristalne supstance, ravnotezna temperatura se naziva tacka topljenja, a kada se dolazi hladenjem tecnosti ova temperatura se naziva tackom mdnjenja (kristalizacije).

Kristalna supstanca ima stalnu temperaturu topljenja. Zato se na osnovu nje maze identifikovati kristalna supstanca i utvrditi njena cistoca. Tem­peratura topljenja se lako odreduje, prakticno ne zavisi od pritiska (za razliku od temperature kljucanja) i za njeno odredivanje nisu potrebne slozene aparature. Amorfne materije (na pr. plasticne mase) imaju inter­val topljenja, odn. prelazak u tecnu fazu sene odvija na jednoj tempera­turi nego unutar intervala temperatura. Topljenje je, obicno, praceno po­rastom zapremine, ali ima i izuzetaka kao sto su: voda, bizmut, galijum, germanijum i dr.

Tacka topljenja zavisi od Cistoce supstance. Cista supstanca uvek ima najviSu tacku topljenja, odn. primese snizavaju temperaturu topljenja2s.

• TaCka kljucanja se na zadatom pritisku definise kao temperatura na kojoj je napon pare sistema jednak zadatom pritisku26. Ukoliko pritisak iznosi

25 Tako na pr. legure metala imaju obicno nizu temperaturu topljenja od osnovnih meta­la. Smesa pri kojoj se postize najniza tacka topljenja zove se eutekticka smesa (na pr. Wo­odov metal koji se sastoji od 50 % bizmuta, 25 % olova, 12,5 % kalaja i 12, 5 % kadmijuma ima tacku topljenja 65,6 oc. 26 Kada je napon pare tecnosti manji od spoljasnjeg pritiska iznad tecnosti, prelaz cestica iz tecne u parnu fazu desava se samo na povrsini tecne faze. U trenutku kada se onliz­jednace, dolazi do stvaranja pare u celokupnoj tecnosti, t.j. do kljucanja.

Page 83: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 73

101,325 kPa27, tada je to normalna temperatura kljucanja. Pri mzem spoljnom pritisku od normalnog, tecnost kljuca na nizoj temperaturi, i obrnuto. Na ovoj Cinjenici se zasniva destilacija u vakuumu.

Na osnovu ave temperature mogu se identifikovati ciste materije kao i odrediti njihova Cistoca odn. sadrzaj primesa. Proizvodi koji sadde pri­mese, nemaju fiksnu tacku kljucanja, vee interval kljucanja. Proizvodi su cistiji aka je interval kljucanja uzi.

Temperatura kondenzacije je temperatura koja se uspostavlja na povrsi­ni na kojoj postoji tanak sloj tecne faze u ravnotezi sa parnom fazom iz koje nastaje kondenzat. Za Cistu supstancu temperatura kljucanja i tem­peratura kondenzacije imaju istu vrednost.

t TaCka zapaljivosti je osobina vazna za zapaljive tecnosti. To je najniza temperatura na kojoj se iznad tecnosti stvara dovoljna koliCina pare koja sa vazduhom obrazuje zapaljivu smesu. Prema ovom kriterijumu se za­paljive tecnosti dele u tri grupe: one cija je tacka zapaljivosti ispod 21 ac, one kojima je tacka zapaljivosti izmedu 21 i 55 ac i one koje imaju tacku zapaljivosti viSu od 55 °C.

4.2.2. Koeficijenti sirenja

VeCina materijala pri promeni temperature menja svoje dimenzije. Ova po­java se izrazava preko koeficijenata termickog sirenja. Postoje tri vrste ovih koeficijenata: linearni, povrsinski i zapreminski. Svi se definisu na slican na­Cin, ali se koriste u razlicitim situacijama.

Termicki koeficijent linearnog sirenja (a) predstavlja relativno izduzenje (11[/l) pri povecanju temperature za 1 1(28:

1 /11 a=-•-[ll K]

l 11T

27 Ovo je vrednost normalnog atmosferskog poritiska 28 Kelvin, zvanicna jedinica za temperaturu

Page 84: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

74 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Koeficijent zapreminskog sirenja (71 se definise slicno samo se geometrija proizvoda izrazava preko zapremine. Ako se zapremina obelezi sa V onda je:

1 ~v r=-•-[11 K] V ~T

Koeficijent zapreminskog sirenja se obicno koristi kod tecnih materijala, li­nearnog kod metalnih, a koeficijent povrsinskog sirenja se rede koristi. Pri tome za medusobne odnose ova tri koeficijenta kod jednog materijala vazi da je koeficijent zapreminskog sirenja priblizno tri puta veCi od koeficijenta linearnog sirenja, a koeficijent povrsinskog sirenja je dva puta veCi od line­arnog.

4.2.3. Specificna toplota

Specificna toplota predstavlja kolicinu toplote (Q) potrebnu da se jedinica mase (m) proizvoda zagreje za 1 K:

c= Q [k/K] Gasovi znatno povecavaju svoju zapreminu pri zagrevanju, te postoje dve razliCite okolnosti pod kojima se njihova specificna toplota moze odrediti i izraziti, odn. postoji specificna toplota pri stalnoj zapremini i specificna to­plata pri stalnom pritisku. Kod tecnih i cvrstih supstanci, ove razlike su znatno manje pa se cesto i zanemaruju, odn. kod njih postoji samo jedna vr­sta specificne toplote.

4.2.4. Koeficijent termicke provodljivosti

Provodenje toplote je proces rasprostiranja toplote od zagrejanijih delova materijala (proizvoda) prema manje zagrejanim, odn. sa vise na nizu tempe­raturu. Razliciti materijali razliCito provode toplotu: bolje ili losije. Koefici­jent termicke provodljivosti (.A) je osobina na osnovu koje se materijali dele

Page 85: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 75

na dobre i lose provodnike toplote, odn. na toplotne provodnike i izolatore. On se definise kao kolicina toplote (Q) koja u jedinici vremena ( 1) prode kroz jedinicu povrsine (S) i debljine (b) materijala pri odredenoj razlici tem­peratura (!1T):

A-= Q·5 [ J ] m·s·K

Koeficijent toplotne provodljivosti ne zavisi od razlike temperatura i povrsi­ne, ali zavisi od temperature, tako da se moze smatrati konstantnom samo u odredenom opsegu temperature.

4.2.5. Postojanost na povisenim temperaturama

VeCina proizvoda zagrevanjem menja u manjoj ili vecoj meri svoje karakte­ristike. Postojanost na poviSenim temperaturama29, je svojstvo materijala da pri zagrevanju na odredenu temperaturu ne trpi nikakve promene u struk­turi, obliku i izgledu.

Poseban slucaj otpornosti na visokim temperaturama je vatrostalnost pod ko­joj se podrazumeva sposobnost cvrstog materijala da izddi temperature od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada stepeni, a da pri tome ne dode ni do topljenja, ni do deformacije oblika, ni do promena drugih znacajnih osobina. Vatrostalnost je glavna osobina, a i jedan od kriterijuma za podelu vatrostal­nih materijala.

4.2.6. Postojanost na niskim temperaturama

Slicno kao na povisenim, tako i na snizem temperaturama moze doCi do promena osobina proizvoda. Postojanost na niskim temperaturama je svoj­stvo materijala da na snizenim temperaturama ne menja unutrasnju struk­turu. Porozni materijali lako upijaju vodu, koja na niskim temperaturama

29 Normalnom temperaturom se smatra uobicajena sobna temperatura od oko 20 °C=293 K. Temperature vise od ekstremnih uslovljenih klimatskim ili nekim drugim razlozima se smatraju povisenim. Slicna razmatranja vaze i za snizene temperature.

Page 86: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

76 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

prelazi u led, sto maze imati za posledicu pucanje i raspadanje takvih proiz­voda. Zato se kod ove vrste proizvoda ispituje postojanost u ovakvim uslo­vima - na uzorcima koji se potapaju u vodi i zatim podvrgavaju naizmenic­nom zamrzavanju i otapanju. I kod proizvoda koji sadde velike koliCine va­de mora se voditi racuna o opasnosti od prskanja ambalaze i otvaranja za­tvaraca pri cuvanju na suvise niskim temperaturama. Niske temperature mogu uticati ina promenu konzistencije3o proizvoda.

4.3. Elektrotehnicke osobine

Svi materijali se u elektricnom pogledu mogu podeliti na tri grupe31.

+ U prvu grupu spadaju materijali kod kojih su, u normalnim uslovima, elektroni iz spoljasnje elektronske ljuske cvrsto vezani za svoj atom ili grupu atoma koja obrazuje molekul. Takvi materijali se nazivaju izolatori ili dielektrici. Kroz ovakvu vrstu materijala prakticno nema kretanja elek­tricne energije.

• U drugu grupu spadaju tzv. provodnici. Ono sto je zajednicko za sve pro­vodnike to je da postoji veliki broj naelektrisanih cestica koje mogu rela­tivno slobodno da se krecu kroz materijal. Najvazniji provodnici su me­tali (srebro, bakar, aluminijum, itd.). U svojim spoljasnjim atomskim lju­skama oni imaju slabo vezane elektrone (elektrone provodnike) koji se krecu pod dejstvom elektricnih sila. I tecni rastvori (elektroliti) mogu bi­ti provodnici. Molekuli kiselina, baza i soli rastvoreni u vodi podlezu elektrolitickoj disocijaciji i pri tome daju jone (pozitivne- ka~one i nega­tivne- anjone), koji se takode krecu pod dejstvom elektricnih sila. Joni mogu postojati i u gasovima i ako ih ima dovoljno onda se i gas ponasa kao provodnik. Medutim, ako u gasu nema jona on se ponasa kao izola­tor. Isto taka, ako u gasu ima malo jona, kao sto je to slucaj u vazduhu u normalnim uslovima, gas ce se i dalje ponasati kao izolator, sem ako elektricne sile nisu izuzetno velike.

30 Pojam konzistencija se koristi za opis nespecificnih agregatnih stanja kao sto su: ulja, paste, margarin, kasasti vocni sokovi i prugi proizvodi koji nemaju standardno agregat­no stanje vee predstavljaju njihovu kombinaciju (Lekic T., Vlahovic M., Jancetovic-Ata­nasovska M.: "Roba i tehnoloski razvoj", Beograd, 1992, str. 30) 31 Popovic, B.: "Osnovi elektrotehnike", Beograd, 1998, str 10

Page 87: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 77

+ Trecu grupu materijala cine poluprovodnici. U njima je broj naelektrisa­nih cestica, koje mogu slobodno da se krecu pod dejstvom elektricnih si­la, mnogo manji nego kod provodnika, ali mnogo veCi nego u izolatori­ma. Zbog toga se ovi materijali po provodnickim osobinama nalaze iz­medu provodnika i izolatora.

Najznacajnije elektrotehnicke osobine preko kojih se izrazava razliCito pona­sanje materijala pri prolasku elektricne energije su: specificna elektricna ot­pornost i specificna elektricna provodnost.

4.3. 1. Specificna elektricna otpornost

Specificna elektricna otpornost (p) je otpornost (R) koji protoku elektricne energije pruza provodnik jedinicne duzine (l) i poprecnog preseka (S):

R•S p=-[Q·m] l

Specificna otpornost se menja sa temperaturom provodnika. Kod metalnih provodnika, koji su najvaznija vrsta provodnika, specificna otpornost raste sa temperaturom32. Isto tako otpornost zavisi i od vrste i koliCine primesa odn. neCistoca u metalnom materijalu.

Na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli neki metali, posto im specificna otpornost pada prakticno na nulu, postaju savrseni provodnici ili superpro­vodnici33. Superprovodnicima relativno malih dimenzija se mogu oddavati struje velike jaCine prakticno bez utroska energije, sto nije slucaj kod obicnih provodnika.

32 Postoje i materijali kod kih specificna otpornost opada sa temperaturom kao sto je to na pr. amorfni ugalj 33 Na pr. olovo postaje superprovodnik na temperaturi od 7,3 K, tantal na 4,38 K, 'iva na 4,2 K, kalaj na 3,7 K, aluminijum na 1,14 K, a cink na 0,79 K (Popovic, B.: "Osnovi elek­trotehnike", Beograd, 1998, str 195)

Page 88: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

78 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.3.2. Specificna elektricna provodnost

Specificna elektricna provodnost (a) predstavlja reciprocnu otpornost speci­ficne elektricne otpornosti:

(}=_!_- 1 P- R•S [S]

Ova osobina se obicno koristi kod elektrolita i izolatora. Slicno kao specific­na otpornost, i provodnost zavisi od temperature i prisustva neCistoca. Kod elektrolita i izolatora se provodnost uglavom povecava pri zagrevanju.

Kod izolatora bi specificna provodljivost teorijski trebalo da bude nula, ali idealnog izolatora nema. Realni izolatori su materijali koji imaju neku ko­nacnu, veoma malu specificnu provodnost, odn. veoma veliku (ali ne i bes­konacnu) specificnu otpornost. No provodljivost izolatora zavisi i od jos ne­kih drugih Cinilaca, pa se ona kod vecine njih moze samo priblizno odrediti.

4.4. Hemijske komponente kvaliteta

Hemijske komponente kvaliteta su karakteristike proizvoda vezane za hemij­ski sastav proizvoda, odn. one koje se odreduju izvodenjem jedne ili vise he­mijskih rekcija (na pr. neutralizacija, oksidacija i sl.).

4.4. 1. Hemijski sastav proizvoda.

Hemijski sastav proizvoda se utvrduje odgovarajucom hemijskom analizom, koja moze biti potpuna ili delimicna. u praksi se cesce srece druga varijanta. Idealno bi bilo da se za svaki proizvod vrsi kompletna analiza. Medutim, to ni­je neophodno za sve vrste robe, a nije ni racionalno. Zato se hemijska analiza obicno izvodi tako da se odreduje kolicina osnovnog sastojka i kolicina prime-

Page 89: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 79

sa34 (neCistoca), prvenstveno onih koje bitno uticu na nivo kvaliteta proizvoda (na pr. saddaj sumpora u uglju, azota u dubrivima). Vrste ispitivanje koje se primenjuju kod odredenih grupa proizvoda su date standardima ili drugim propisima o kvalitetu. Ako ne postoji nikakav vazeCi propis, kvalitet se ispituje prema jednom od svetski poznatijih standarda ili prema poznatijim laborato­rijskim prirucnicima.

Sastav robe moze da se izrazi na dva nacina: elementamo ili preko sadrzaja pojedinih prostijih jedinjenja. Izraziti sastav elementarno znaCi odrediti sadrzaj svakog elementa posebno. Ovakva vrsta analize je relativno retka. Cesce se primenjuje izrazavanje sastava preko pojedinih prostijih jedinjenja (saddaj P20s u fosfornim dubrivima, sadrzaj belancevina u prehrambenim proizvodi­ma i sl.).

4.4.2. Kiselost

Kiselost je osobina preko koje se izrazava saddaj kiselina u proizvodu. Kiseli­ne u proizvodima mogu da se jave na viSe nacina. Kod jedne grupe proizvoda one su normalni ili cak osnovi sastojak proizvoda (na pr. hemijski proizvodi kao sumpoma, azotna i dr. kiseline). Kod druge grupe proizvoda one mogu da se jave usled nedostataka u tehnologiji ili lose izvedene rafinacije. Medutim postoji i veliki broj proizvoda kod kojih nakon duzeg ili nepravilnog skladiste­nja mogu da se jave kiseline. Takvi su na pr. svi proizvodi koji u sebi sadrze masti. Masti su podlozne laganom razlaganju, pri cemu se stvaraju kiseline. Slicno se kod vina, usled oksidacije alkohola mogu stvoriti kiseline. Kod svih ovakvih proizvoda kiselost iznad normalne je znak loseg cuvanja ili suvise du­gog skladiStenja proizvoda.

Kiselost proizvoda moze da se izrazi na vise nacina:

+ kiselinski stepen predstavlja broj cm3 rastvora baze date koncentracije koji se utrosi na neutralizaciju slobodnih kiselina u proizvodu.

• kiselinski broj predstavlja broj miligrama kalijumhidroksida koji se trose za neutralizaciju slobodnih kiselina u proizvodu

34 Strane materije koje se nalaze u proizvodu obicno se nazivaju primesama.

Page 90: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

80 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ pH vrednost se definise se kao negativni dekadni logaritam koncentracije vodonikovih atoma u rastvoru. Neutralna sredina ima pH vrednost 7, ki­sele manju od 7 a bazne vecu od 7.

+ sadrzaj kiselina u %: kao na pr. oleinske kod masti, jabucne kod voca, sircet­ne kiseline kod sirceta i sl.

4.4.3. Sadriaj suve materije

Suvu materiju proizvoda cine svi njegovi sastojci rastvorni u vodi, koji ne is­paravaju pri zagrevanju na 100 °C. Sadrzaj suve materije se obicno izrazava procentualno, odn. kao masa suve materije u 100 g proizvoda. Odreduje se kod mnogih proizvoda, a naroCito kod prehrambenih proizvoda (vocni so­kovi, bezalkoholna pica, sirevi, pivo itd.).

4.4.4. Sadriaj pepela

Pepeo je cvrsti ostatak posle sagorevanja proizvoda. On se odreduje kod veceg broja proizvoda organskog ili pretezno organskog sastava. Organske supstan­ce sagorevanjem prelaze u gasovite proizvode35. U cvrstom ostatku se nalaze neorganski sastojci u obliku oksida i drugih jedinjenja36. Pepeo se najbde od­reduje spaljivanjem prethodno osusenog uzorka u elektricnoj peCi, na 800 - 900 oc, a najcesce se obracunava u procentima, odn. izrazava se kao masa pepela u 100 g proizvoda.

Sam pepeo dalje moze da se analizira na razlicite nacine. Uobicajeno se odre­duje:

+ kolicina pepela rastvorljivog u vodi; + kolicina pepela rastvorljivog u 10 %-noj hlorovodonicnoj kiselini (ostatak

koji se ne rastvara u kiselini uglavnom je silicijumdioksid odn. pesak); + alkalitet pepela; + vrste kaljona i anjona u pepelu, kao i kolicine pojedinih elemenata.

35 Ugljendioksid, ugljenmonoksid, vodena para, azot i dr. 36 Oksidi metala, sulfati

Page 91: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 81

4.5. Vlaznost proizvoda

Grada rrmogih proizvoda je takva da nisu potpuno ispunjeni, vee da u svojoj unutrasnjosti imaju pore i supljine. Vodena para, koja je uvek prisutna u at­mosferskom vazduhu, dospeva u pore i supljine gde se kondenzuje ina taj na­cin trajnije zaddava u proizvodu. Voda koja se na ovaj nacin nade u proizvo­du se naziva vlagom proizvoda. NaroCito u povrsinskim slojevima rrmogih proizvoda na ovaj nacin moze da se nakupi dosta vlage. Ovakva pojava sku­pljanja vlage u proizvodima se naziva adsorpcija. Neke vrste proizvoda ili ne­ki njihovi sastojci (soli) mogu da vezu vodu i u obliku kristalne vode. Za proiz­vode koji lako vezuju vodu kazemo da su higroskopni.

Opste uzeto vlaga se u proizvodima susrece u tri oblika:

+ gruba vlaga je vlaga koja se nalazi adsorbovana u obliku sitnih kapljica na povrsini i u supljinama proizvoda. Ona nestaje susenjem proizvoda na obicnoj temperaturi37 i pritisku. Odreduje se susenjem proizvoda razastr­tog u tanak sloj 48 casova na sobnoj temperaturi u prostoru zaklonjenom od direktnog delovanja atmosferskog taloga.

+ higroskopna ili vezana vlaga je voda koja se kondenzovala u kapilarama ma­terijala, pa se ne moze odstraniti iz robe ni posle duzeg stajanja na sobnoj temperaturi. To je oblik vlage koji se najcesce srece u raznim proizvodima. Ona se kod vecine proizvoda uklanja dvocasovnim susenjem na 100-105 .

+ kristalna ili konstituciona vlaga je interesantna uglavnom samo za hemijske proizvode, posebno sa gledista razlikovanja hemikalija sa kristalnom vo­dom i bez nje (anhidrovanih). Tako se na pr. na trzistu pojavljuje CaCb (anhidrovani) i CaCZz • HzO (kristalni).

37 Kao obicna ili sobna tempetratura najcesce se uzima temperatura od 20 oc, merene u sre­dini odeljenja, na visini 1,5 mod poda. Medjutim razlike od 5 oc ne smtraju se bitnim, sem u slucajevima kada je to narocito naglaseno. Prema tome, sire uzeto, za normalnu temperatu­ru smatra se temperatura izmedu 15 i 25 oc. Laboratorijska merenja se vrse u ovom interva­lu ili na tacno odredenoj temperaturi, koja je najcesce 20 oc.

Page 92: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

82 Upr~,?ljanjekvalitet~~ materijalnih proizvoda

Vlaga je vazan elemenat kvaliteta mnogih materijalnih proizvoda, naroCito onih koji se prodaju po masi (u kg, tonama i sl.), a higroskopne su. U tom slu­caju vlaga je znacajna pre svega sa komercijalno-pravnog aspekta, jer se masa robe moze u toku skladistenja i transporta promeniti (povecati ili smanjiti) usled adsorpcije vode iz vazduha ili susenja. Zbog toga se za neke vrste robe u kupoprodajni ugovor unosi sadrzaj vlage koji se priznaje za datu cenu. Stan­dardima i drugim propisima o kvalitetu se predvida i maksimalna vlaga koju roba pri stavljaju u promet sme imati. Tako se na pr. berzanske cene zitarica iz­medu ostalog formiraju za prosecnu vlaznost od 13 %. Za tekstilne materijale (vlakna, prediva) uveden je pojam tzv. kondicione vlage, pod kojom se podra­zumeva vlaga koja se priznaje u trgovacku masu, a odnosi se na onu koliCinu vlage koja se nalazi u tekstilnom materijalu kada on stoji pod normalnim kli­matsko-atmosferskim uslovima3s.

Vlaga medutim nema samo komercijalni znacaj. Voda je jedan od osnovnih preduslova za razvoj i aktivnosti mikroorganizama, koji prouzrokuju kvarenje velikog broja materijalnih proizvoda. Zato je ona i jedan od elemenata stabil­nosti i trajnosti proizvoda. To znaCi da se kod higroskopnih proizvoda vlaga mora redovno kontrolisati, kako bi se imao uvid u stanje robe i izbegle stete usled kvarenja. K varenje robe usled mikrobioloskih uticaja najcesce dovodi do potpunog gubitka upotrebne vrednosti.

4.6. Rastvorljivost

Rastvaranje je sposobnost da dve ili vise supstanci spontano medusobno, bez hemijske reakcije, stvore homogenu fazu - rastvor. Prema tome, rastvorljivost je svojstvo jedne supstance da sa nekom drugom gradi rastvor. Izrazava se maksimalnom kolicinom supstance koja se na datoj temperaturi i pritisku mo­ze rastvoriti u izabranom rastvaracu.

38 Temperatura 15- 25 oc, vlaznost vazduha 60- 65 %, normalan pritisak

Page 93: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 83

4.6. 1. Disperzni sistemi

Rastvori spadaju u smese koje se jednim imenom nazivaju disperzni sistemi. Disperzni sistemi se dobijaju taka sto se fino usitnjene cestice jedne supstance ravnomerno raspodele izmedu cestica druge supstance. Supstanca koja se ras­podeljuje zove se disperziona faza, a supstanca u kojoj se disperziona faza raspo­deljuje disperziono sredstvo.

Prema velicini cestica dispertzione faze, disperzini sistemi se dele na:

• grubo disperzne - cestice disperzne faze su vece od 100 nm39 i cesto se vide golim okom. Ovakvi sistemi su nestabilni - cestice disperzne faze se izdva­jaju u vidu taloga ili isplivavaju na povrsinu (~. vrsi se raslojavanje tecno­sti). U ovakve sisteme spadaju suspenzije i emulzije.

Suspenzije su smese (disperzni sistemi) kod kojih je disperziona faza ras­prsena u cestice takve velicine, da su one cesto vidljive i golim okom, taka da smesa izgleda zamucena. Medutim velicina cestica je ipak dovoljno mala da se one ne taloze odmah nego tek nakon duzeg stajanja (na pr. pra­sina u vazduhu).

• Emulzije su suspenzije tecnosti u tecnosti koje se medusobno ne mesaju. One mogu imati i polucvrsto stanje, kao sto je to na pr. maslac ili margarin, koji mogu sadrzati i do 20 % vade.

• koloidno disperzne (ili koloidni rastvori) - velicina disperzne faze krece se od lnm do 100 nm; to je velicina koja se ne maze videti ni obicnim mikrosko­pom. Ovakve smese cesto su tecne samo na povisenoj temperaturi ili kada su sveze. Hladenjem ili stajanjem,·mnoge od njih prelaze u polucvrsto sta­nje, koje se naziva gel (zelatin u vodi). Inace ova vrsta disperznih sistema je veoma rasirena u zivim organizmima i imaju poseban znacaj u ishrani i proizvodnji mnogih prehrambenih proizvoda.

• molekulsko disperzne - velicina cestica disperzne faze (molekula ili jona) je manja od 1 nm, ~ osnovna cestica disperzione faze je molekul, atom ili jon. Ovakvi sistemi su homogeni i stabilni i nazivaju se pravi rastvori.

39nm =10-9m

Page 94: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

84 Upravljanje kva/itetom materijalnih proizvoda

4.6.2. Rastvori

Rastvori (pravi rastvori) su homogeni sistemi koji se sastoje od ravnomerno rasporedenih (izmesanih) molekula dve ili vise supstanci. Svaki rastvor se sastoji od dve komponente: rastvaraca i rastvorene supstance. Supstanca u Cijoj sredini su izmesani molekuli druge supstance naziva je rastvarac. Ras­tvarac je ona komponenta koje ima najvise, ili se nalazi u istom agregatnom stanju kao i rastvor. Supstanca koja se rastvara u rastvaracu naziva se ras­tvorak ili rastvorena supstanca. Po fazama koje ucestvuju u stvaranju ras­tvora postoji devet grupa rastvora40. U praksi se najcesce srecu rastvori cvr­stih supstanci u tecnostima, tecnosti u tecnostima, gasova u gasovima (ga­sne smese), kao i cvrsti rastvori (na pr. legure).

Kao rastvarac najviSe se koriste tecnosti, a najcesce voda, koja dobra rastva­ra mnoge cvrste, tecne i gasovite supstance. Voda je opste uzevsi najuniver­zalniji, najbolji i najjeftiniji rastvarac. Medutim, mnoge supstance se ne ras­tvaraju u vodi (na pr. masti, voskovi, smole, mnogi minerali i dr.), pa se kao rastvaraci koriste i mnoga organska i neorganska jedinjenja ili njihove sme­se. Od organskih jedinjenja najbolji rastvaraCi su ugljovodonici, alkoholi, etri, estri, halogeni derivati, ketoni i dr., a od neorganskih kiseline. NajveCi broj rastvora sa kojima se susrecemo u praksi su rastvor jedne ili vise cvrstih supstanci u vodi ili drugom rastvaracu, ali postoje i drugi tipovi rastvora.

Sastav rastvora izrazava se na vise nacina. Ovde ce biti navedene dve moguc­nosti, koje se najcesce koriste:

+ Maseni udeo supstance B u rastvoru (ws) definise se kao kolicnik mase te supstance ms i ukupne mase rastvora (m):

m W

8 = B

mrastvora

Maseni udeo se obicno izrazava u procentima i tada predstavlja masu ras­tvorene supstance koja se nalazi u 100 g rastvora

40 Rastvor gasa u gasu, rastvor gasa u tecnosti, rastvor gasa u cvrstoj fazi, rastvor tecnosti u gasu, rastvor tecnosti u tecnosti, rastvor tecnosti u cvrstoj fazi, rastvor cvrste faze u ga­su, rastvor cvrste faze u tecnosti i rastvor cvrste faze u cvrstoj fazi

Page 95: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 85

• KoliCinska koncentracija supstance B u rastvoru (Ca), definise se kao odnos kolicine te supstance, (na) i zapremine rastvora (V):

ns CB = --

Vrastvora

Jedinica kolicinske koncentracije je mol/m3.

Rastvori mogu biti u cvrstom, tecnom i gasovitom agregatnom stanju. Primer cvrstih rastvora su legure (na pr. zlato za nakit, koje predstavlja rastvor srebra u zlatu). Primer tecnih rastvora su vodeni rastvori razliCitih soli u vodi, alko­hola u vodi i sl. Cist vazduh je primer gasovitog rastvora kiseonika, argona i nekih drugih gasova u azotu.

4.7. Mehanicke komponente kvaliteta

Mehanicke komponente kvaliteta se odnose na ponasanje proizvoda prema dejstvu spoljasnjih sila, koje po pravcu, smeru, intenzitetu, naCinu i mestu delovanja mogu biti razlicite. Sile mogu tokom delovanja biti stalne po sme­ru i intenzitetu ili se postepeno (bez potresa ili udara) menjati i tada se go­vori o statickom dejstvu sile. Ako se sile menjaju u kratkim vremenskim in­tervalima, ako osciluju izmedu dve granicne vrednosti, deluju u vidu udara govori se o dinamickom dejstvu sile.

Statickim dejstvom sile ispituju se sest osnovnih osobina, odn. otpornosti na: zatezanje, pritisak, savijanje, uvijanje, smicanje i izvijanje.

Kao posledica dejstva spoljasnjih sila na proizvodu se javljaju deformacije odn. promene prvobitnog oblika. Pri tome ponasanje proizvoda moze biti dvojako, odn. deformacije mogu biti:

+ elasticne - ako postoje samo dok na proizvod deluju spoljasnje sile,

• plasticne ili trajne, odn. proizvod ostaje deformisan i nakon prestanka dejstva spoljasnje sile.

Page 96: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

86 tJ.pravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.7.1. Elasticnost

Elasticnost se maze definisati kao osobina cvrstih materijala da po prestan­ku dejstva spoljasnjih sila dobijaju svoj pocetni oblik. To je osobina koju ve­Cina konstrukcionih materijala poseduje pri relativno slabim spoljasnjim si­lama. Maksimalno naprezanje41 do koga se materijal elasticno deformise se naziva granica elasticnosti.

A

F

~1

. 1<~----=='VJ< . F

Slika 11.7. lspitivanje zatezanjem

Elasticnost se maze izraziti i preko modula elasticnosti, koji se definiSe kao naprezanje koje izaziva jedinicnu deformaciju. Taka na pr. aka je naprezanje normalno (aka sila deluje upravno na povrsinu, a deformacija linearna - na pr. izduzenje), onda je odgovarajuCi modul elasticnosti:

E = Normalno naprezanje = F I A

Izduzenje L:ll/ 1

4.7.2. Plasticnost

Plasticnost je osobina materijala da trajno ostane deformisan. NajveCi broj materijala je delom elastican a delom plastican. Granica izmed.u elasticne i plasticne deformacije zavisi od veliCine naprezanja. Pri manjim naprezanji­ma deformacije su elasticne, a pri veCim plasticne.

41 Naprezanje se definiSe kao kolicnik sile i povrsine dejstva sile

Page 97: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 87

Na dijagramu naprezanja42 (slika II.8 mogu se uoCiti sledece karakteristicne vrednosti:

~ 7.

II

c

0

l~la1 i\·1w tkfurmacij:l t r J

Slika 11.8 Dijagram naprezanja istezanjem

+ granica proporcionalnosti - maksimalna vrednost naprezanja do koje je deformacija proporcionalna naprezanju;

+ granica elasticnosti- maksimalna vrednost naprezanja do koje se materi­jal elasticno deformise;

+ granica razvlacenja (granica tecenja) - pocetak oblasti naglog deformisa­nja;

• zatezna cvrstoca- maksimalno naprezanje koje neki materijal moze da iz­ddi;

+ granica kidanja - tacka u kojoj dolazi do kidanja materijala.

42 Naprezanje se obracunava stalno na pocetnu povrsinu dejstva sile, bez obzira sto se ona takode menja

Page 98: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

88 Upravljanje kva/itetom materijalnih proizvoda

Zavisnost deformacije od naprezanja, data na slici liS, vazi za ispitivanje ni­sko ugljenicnih celika. Kod drugih materijala ova zavisnost je drugaCija, odn. navedene karakteristicne tacke nisu tako uocljive.

4. 7.3. Tvrdoca

Tvrdoca je istovremeno uobicajena ali i veoma slozena osobina cvrstih ma­terijala, koja zavisi od prirode materijala, stanja njegove povrsine, metode i uslova ispitivanja. Formalno, ona se definise kao otpor kojim se materijal suprotstavlja utiskivanju stranog tela u njegovu povrsinu. Pri merenju tvr­doce utiskivanjem, tvrdoca se izrazava kao kolicnik sile utiskivanja i povrsi­ne otiska nastalog u materijalu.

Zavisno od oblika tela koje se utiskuje, postoje razne metode za odredivanje i izrazavanje tvrdoce. Tvrdoca po Brinellu (HB) se odreduje utiskivanjem ce­licne kuglice odredenog precnika, a po Vickersu (HV) utiskivanjem pravilne cetvorostrane piramide od dijamanta. u oba slucaja se tvrdoca izrazava kao kolicnik sile utiskivanja (F) i povrsine dobijenog otiska (5):

H = F IS [ N I m 2]

Medutim tvrdoca moze da se definise i kao otpor materijala pri stvaranju zareza (ogrebotine). Tada se tvrdoca izrazava sirinom zareza nastalog pod definisanim uslovima.

Kod materijala kod kojih se u povrsini ne moze dobiti jasan otisak ili zarez koriste se druge metode. Tako na pr. tvrdoca moze da se izrazi visinom ela­sticnog odskoka (tvrdoca po Shoru) ili relativno - primenom Mosove skale za tvrdocu (tabela Il.7).

Page 99: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 89

Tabela 11.7. Mosova sklala tvrdoce43

Pokazatelj i tvrdoce Mineral Karakteristika tvrdoce

1 talk lako se para noktom 2 gips para se noktom 3 kalcit lako se para celicnim nozem 4 fluorit para se celicnim nozem pod malim pritiskom 5 apatit para se celicnim nozem pod velikim pritiskom; ne para staklo 6 feldspat lako para staklo, ne para se celicnim nozem 7 kvarc vrlo lako para staklo, ne para se celicnim nozem 8 topaz 9 korund I

10 dijamant -

4.8. Organolepticke komponente kvaliteta

U organolepticke44 komponente kvaliteta spadaju ona svojstva proizvoda koja se identifikuju neposredno covekovim culima. OdgovarajuCim kontaktom iz­medu receptora, koji se nalaze u culu, i proizvoda nastaje signal koji dospeva do mozga, gde se stvara odgovarajuCi osecaj odn. slika o svojstvu proizvoda. Neke organolepticke komponente kvaliteta se mogu odrediti i egsaktnim labo­ratorijskim metodama. Medutim kod vecine njih laboratorijske metode ne po­stoje ili su suvise komplikovane, skupe i nedovoljno pouzdane. Zbog toga se osobine kao ukus, miris, zvuk i sl. najcesce odreduju probanjem, pregledom, posmatranjem, slusanjem i sl. ili se samo delimicno pomaze jednostavnim mernim instrumentima ili hemijskim reakcijama (testovima). Dakle, odrediva­nje organoleptickih komponenata kvaliteta se zasniva na culnim percepcijama - opazanjima pomocu cula vida, dodira, sluha, mirisa, ukusa, odn. kao senzor se koristi covek. Ova ispitivanja ne dostizu tacnost laboratorijskih, s obzirom dana rezultate veliki uticaj mogu imati subjektivni faktori. Medutim, ako se is­pitivanje izvodi timski, po odredenoj unapred dogovorenoj proceduri, rezulta­ti su dovoljno pouzdani.

43 Muravljov M.: "Gradevinski materijali", Beograd, 1989 44 Organolepticke komponente se u literaturi nazivaju i senzorskim komponentama kva­liteta

Page 100: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

90 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, laboratorijska analiza, rna koliko bi­la precizna i sigurna, ima izvesne nedostatke. Laboratorijski se odreduje koliCi­ne pojedinih sastojaka, gustina, mikrobioloska ispravnost i sl.. Medutim, tako dobijeni rezultati nisu dovoljni za formiranje konacne ocene o prihvatljivosti proizvoda za potrosace i zadovoljenja njihovog ukusa. Tek kombinovanjem la­boratorijskog i organoleptickog ispitivanja moze se izvrsiti potpuno ispitivanje kvaliteta prehrambenog proizvoda. Smatra se, da je korektno izvrseno organo­lepticko ispitivanje najsigurniji put ka utvrdivanju ukusa, mirisa, arome, izgle­da, boje, pakovanja i drugih svojstava proizvoda, koje potrosaCi zele. Iako se laboratorijske metode ispitivanja stalno usavrsavaju ne moze se u skoroj bu­ducnosti ocekivati odbacivanje organoleptickih testova.

Organoleptickim testovima se mogu odrediti razliCite osobine pojedinih proiz­voda:

+ Culom vida se odreduju vizuelna svojstva proizvoda: oblik, boja45, konzi­stencija, zrelost i svezina (kod prehrambenih proizvoda), a mogu se uoCiti i neke negativne promene pri kvarenju namirnica, koroziji metala, prisu­stvo primesa u proizvodu.

+ Culom dodira se mogu utvrditi temperatura, glatkost ili hrapavost povrsi­ne, mekoca (tekstih<ih proizvoda, papira, koze, plasticnih masa i sl.).

+ Culom sluha se ispituju osobine zvuka kod radio aparata, televizora, mu­zickih stubova, muzickih instrumenata i drugih slicnih proizvoda, kod ko­jih je kvalitet zvuka najvaznija ili jedna od veoma vaznih karakteristika. S druge strane, pojava odredenog zvuka kod nekih masina moze da ukaze i na nastanak kvara. Na osnovu zvuka je moguce ispitati i ispravnost odre­denih proizvoda (staklenih ili keramickih na pr.).

• Culom mirisa se mogu identifikovati razliCiti, prijatni i neprijatni mirisi. Ne­ki proizvodi lako otpustaju mirise, dok neki, pak, lako primaju strane miri­se o cemu treba voditi racuna pri njihovom skladiStenju i cuvanju. Brojne su varijante mirisa, a na njihov intenzitet, znacajno utice temperatura. lspi­tivanje mirisa primenjuje se najcesce kod kozmetickih i prehrambenih pro­izvoda, pica i hemikalija. Na osnovu mirisa mogu se identifikovati i znaci kvarenja, kao i neke materije koje spaljivanjem ispustaju karakteristican miris (plasticne mase, vuna i dr.). Isto tako, nekada se proizvodima mogu namerno dodavati supstance intenzivnog mirisa, da bi svaka neispravnost mogla pravovremeno da se uoci (na pr. odorizacija prirodnog gasa u gaso­vodima ili butana i propana u bocama).

45 Boja moze relativno lako da se odredi i egsaktno laboratorijski (kolorimetrom)

Page 101: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 91

• Culom ukusa se ispituju osobine prehrambenih proizvoda, pica i kozmetic­kih proizvoda koji dolaze u dodir s ovim culom (na pr. zubne paste, ruze­vi za usne i dr.). Receptori ukusa su rasporedeni po jeziku i usnoj duplji.

Osetljivost cula zavisi od vise faktora: zdravstvenog stanja ocenjivaca, koncen­tracije stimulanasa, temperature proizvoda, Cistoce ruku, posuda, ambijenta i dr. Taka se na pr. pri zapaljenju sluzokoze nasa (kijavica, nazeb) osetljivost cu­la mirisa znatno smanjuje, a ako duze traje maze i potpuno da se izgubi.

4.8.1. Ukus

Ukus je osnovna i najvaznija organolepticka osobina svakog prehrambenog proizvoda. On zavisi od hemijskog sastava, tehnologije dobijanja, duzine i na­cina odlezavanja i drugih cinilaca. Osnovne varijante ukusa su: slan, sladak, kiseo i gorak. Ostali ukusi su u sustini njihove kombinacije (ljut, ostar, paleCi, ukus na odredenu supstancu ili proizvod). Posta hrana obicno sadrzi vise sa­stojaka koji su sposobni da izazovu nadrazaje receptora, to se istovremeno ja­vlja vise nadrazaja koji se medusobno ukrstaju, taka da je konacni osecaj rezul­tat vise primarnih osecaja. Osecaj receptora prema raznim supstancama nije isti. Najveca osetljivost postoji na gorko. Takode, pojedini receptori imaju do­bru osetljivost na slana i kiselo, drugi na kiselo i slatko, itd. Slana i slatko se najbolje osecaju na vrhu jezika, kiselo na bocnim povrsinama, a gorko na bazi jezika.

Intenzitet ukusa jednog proizvoda zavisi od vrste i koncentracije prisutnih sti­mulanasa. Medutim, minimalna koncentracija koja izaziva osecaj ukusa odre­denog intenziteta nije ista za sve stimulanse, pa prema tome i za sve varijante ukusa. Pojedine supstance izazivaju dovoljno jak osecaj ukusa i kada su prisut­ne u veoma malim kolicinama (kofein na pr.), dok je kod drugih za postizanje istog efekta potrebna znatno veca koncentracija (so, secer). Zato specificne ni­janse ukusa mogu poticati od prisustva veoma malih, gotovo nemerljivih koli­cina pojedinih sastojaka.

Na intenzitet ukusa mogu da uticu i drugi sastojci. Taka na pr. slanost ne zavi­si samo od saddaja soli nego i od prisustva kiselina (pH vrednosti proizvoda), masti, temperature i dr. Slatkost voca takode zavisi i od kiselosti. Zato su refe­rente vrednosti za ispitivanje pojedinih osnovnih ukusa razliCite. Slanost se is­pituje uporedivanjem sa vodenim rastvorima kuhinjske soli odgovarajuce koncentracije, slatkost uporedivanjem sa vodenim rastvorima saharoze itd.

Page 102: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

92 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Pri ocenjivanju ukusa primamo se odreduju tri aspekta:

Cistoca, odn. da li je ukus normalan, prirodan ili stran;

intenzitet ukusa- prenaglasen ukus moze biti indikator neispravnosti pro­izvoda;

plemenitost, uskladenost i harmonicnost.

4.8.2. Miris

Miris je takode veoma vazna organolepticka osobina. Za razliku od ukusa, broj osnovnih mirisa je znatno veCi. To je posledica postojanja mnogo veceg broja receptora, koji su od receptora ukusa osetljiviji za oko 25000 puta. Sa povecanjem temperature intenzitet mirisa se uvecava. Jaki mirisi mogu da pokrivaju slabije, pa se izvesni mirisni nedostaci ne mogu identifikovati u njihovom prisustvu. To pruza mogucnosti za prikrivanje nepozeljnih miri­sa. Osnovni uzrok loseg mirisa su pojave kvarenja izazvane neadekvatnom manipulacijom gotovim proizvodim, losim sirovinama i dr. Prema tome, prenaglasen miris, po pravilu ukazuje na greske nastale u izboru sirovina, njihovom cuvanju, slaboj tehnologiji, dodavanju falsifikata i sl.

Pri ocenjivanju mirisa se, slicno kao i kod ukusa, odreduju pre svega njego­va Cistoca, intenzitet, plemenitost.

4.8.3. Aroma

Izraz aroma se upotrebljava za ukupan organolepticki osecaj, koji se javlja pri zvakanju i gutanju hrane. Osnovni ton aromi daju osecaji ukusa. Medutim, oni su po pravilu modifikovani osecanjima mirisa, uticajem temperah1re, kineste­tickim osobinama.46

46 Kinesteticke osobine su osecaji izazvani mehanickim nadrazajem delov<1 usta usled ostri­ne, tvrdoce, konzistencije proizvoda.

Page 103: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 93

Aroma je, prema tome, rezultat ukrstanja i multiplikovanja raznih osecaja, pr­venstveno osecaja ukusa, koji su donekle modifikovani osecajima mirisa, kine­stetickim osobinama proizvoda i uticajem temperature. Osnovne gradacije arome su:

neprimetna, bez arome, slab a, prosecna, srednje izrazena,

- jaka (veoma izrazena, intenzivna) veoma izrazena i specificna (plemenita).

Za svaki proizvod se maze definisati odredeni profil optimalne, normalne (prosecne ili osrednje) i minimalne arome. Medutim, jedna ista aroma ne mora biti optimalna za svaku kategoriju potrosaca. Stoga se maze govoriti o opti­malnoj aromi za pojedine grupe potrosaca, proizvodaca, strucnjaka specijali­sta. Sve kategorije potrosaca nemaju istovetne kriterijume u gradaciji proizvo­da prema aromi, ukusu i mirisu. Profil arome jednog proizvoda razliCit je kod raznih naroda i raznih kategorija potrosaca i zavisi od navika u ishrani, stan­darda, klime i drugih uslova zivota. Osim toga, profil arome se menja od gene­racije do generacije.

4.8.4. Boja

Baja je u sustini osobina koja se relativno lako maze odrediti i laboratorijski. Medutim, sa gledista kvaliteta ona se javlja i kao organolepticka i estetska komponenta. Baja proizvoda je pre svega njegovo estetsko svojstvo i ima veli­ki vizuelni uticaj na kupce. Ona se, istina obicno ne maze uzeti kao osnovni i jedini kriterijum za ocenu kvaliteta, ali ulazi u sklop organoleptickih ispitiva­nja i ocene dizajna skoro svih proizvoda i ambalaze. Pri ispitivanju prehram­benih proizvoda, boja maze da posluzi kao merilo zrelosti, kriterijum za klasi­fikaciju, za ocenu tehnoloske abrade, svezine, higijenske ispravnosti, dizajna, ispravnosti skladistenja, pakovanja itd.

Page 104: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

94 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.8.5. Osnovne metode organoleptickog ispitivanja

Najvaznije organolepticke metode su: testovi razlikovanja, testovi klasifikacije i sistemi bodovanja.

+ Testovi razlikovanja baziraju na poredenju uzorka ispitivanog proizvoda sa standardnim ili unapred izabranim uzorkom. Pogodni su za kontrolu arome, ukusa i mirisa raznih proizvoda. NaroCito su pogodni za ispiti­vanje njihove ujednacenosti, a mogu se primeniti u svim slucajevima ka­da je ujednacenost proizvoda po odredenoj osobini bitna komponenta kvaliteta. Mogu se primeniti kod izbora kvalitetnije varijante proizvoda ili standardnog proizvoda, zatim kod kontrolisanja pojedinih faza teh­noloskog procesa, kod ispitivanja sirovina, ambalaze itd. Od posebnog su znacaja za ocenjivanje onih osobina proizvoda, kod kojih se ne maze primeniti rigorozna laboratorijska kontrola.

Glavni predstavnici testova razlikovanja, kojih inace ima mnogo, su:

Parni test - ispitivacu se daju dva uzorka istovremeno ili sukcesivno. Zadatak ispitivaca je da na osnovu odredenih kriterijuma izdvoji bolji uzorak. Ovakav test je veoma jednostavan ali mu je primena ogranice­na. Maze se primeniti samo na razlikovanje osnovnih organoleptickih osobina: slanosti, slatkosti, mirisa. Ovde ne postoji standardni uzorak, ali je on prisutan u kriterijumu ocenjivanja.

Triangl test ili trojna proba - Jedinica za ispitivanje se sastoji od tri, po spoljnjem izgledu potpuno jednaka uzorka, od kojih su dva istovetna. Oni moraju biti obelezeni taka da ne sugeriSu nikakav redosled. Stan­dard je prisutan, ali ispitivac ne zna koji je to uzorak. (A, A, B; A je standard). Zadatak ispitivaca je da odvoji dva jednaka uzorka, odn. da izdvoji onaj koji je razliCit od druga dva.

Duo-trio test - Ovde jedinica testiranja takode ima tri uzorka, od kojih su dva istovetna i standardna (A,A,B), a treCi je onaj koji se prakticno ispituje. Jedan od standardnih uzoraka obelezen je kao standard (As). Ispitivacu se najpre prezentira obelezeni standardni uzorak, a zatim u odredenom intervalu druga dva nasumice. Zadatak ispitivaca je da identifikuje nestandardni uzorak, odn. proizvod B.

Page 105: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 95

+ Sistemi klasifikacije: Prema metodama iz ove grupe se ispitivacu prezentira serija uzoraka jednog proizvoda koje on treba da poreda na osnovu inten­ziteta odredene organolepticke osobine (na pr. slatkosti, slanosti, mirisa i sl.). Testovi klasifikacije su primenljivi i kod anketiranja potrosaca, da bi se utvrdio najpovoljniji sastav proizvoda za one koji ga kupuju.

• Sistem bodovanja omogucuje da se istovremeno ocenjuje veCi broj razliCi­tih osobina, a konacna ocena kvaliteta se izrazava preko broja bodova. Osnovni princip ovog sistema je da on omogucuje razliCito vrednovanje pojedinih svojstava u zavisnosti od znacaja za ukupan kvalitet proizvo­da. Svaka osobina se ocenjuje pojedinacno, a konacna ocena se dobija obradom pojedinacnih ocena po unapred utvrdenoj metodologiji, taka da se kvalitet proizvoda izrazava preko odredenog broja bodova. Va­znost pojedinih osobina se izrazava preko maksimalno moguceg broja bodova ili preko ponderacionog koeficijenta.

5. KV ALITET GOTOVIH PROIZVODA

Koncepcija integralne kontrole kvaliteta zahteva pracenje i analiziranje proiz­voda u svim fazama njegovog zivotnog taka, od analize tr2:ista, preko razvoj­nih aktivnosti, proizvodnje, distribucije i prodaje, do usluga (servisa) kupcima. Dakle tu su obuhvacene aktivnosti vezane ne samo za tok procesa proizvod­nje, nego i za okolinu i drustveni ambijent u kojima se proizvod realizuje. Osim toga karakteristicno je da kvalitetu doprinosi svaka osobina (karakteri­stika ili atribut) proizvoda od koje maze zavisiti opredeljenje kupca i trend prodaje, bez obzira na prirodu osobine i njenu merljivost. Sve u svemu, tmu­trasnja struktura kvaliteta proizvoda je slozena, sto se za slucaj proizvoda koji ima sest bitnih karakteristika kvaliteta maze prikazati kao na slici 11.9. Obzi­rom da je u savremenoj teoriji kvaliteta kupac najvazniji subjekat, ovu kompli­kovanu strukturu treba uprostiti i iskazati je taka da kvalitet proizvoda kupcu bude sto razumljiviji.

Page 106: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

96

Proizvod 2

Kz

I - - - .-::::·_.,.-··'-- - -

K3

I I I

__/\ I I I

:·····

.............................

Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

K1

K6

Proizvod 1

Ks

K.

Slika 11.9. Struktura kvaliteta proizvoda

Kod prakticne primene ovakve koncepcije kvaliteta proizvoda nailazi se na problem kako jednostavnije iskazati kvalitet proizvoda sa veCim brojem razli­Citih komponenata kvaliteta. Ovo se cesto postize uvodenjem jedne jedine oce­ne kvaliteta odn. formiranjem integralne ocene kvaliteta. Za merenje pojedi­nacnih pokazatelja postoji razradena metodologija, koja je manje ili viSe pou­zdana. Medutim, kod abrade rezultata, gotovo uvek se postavlja problem ka­ko matematicki sintetizovati vrednosti izabranih pokazatelja kvaliteta jednog proizvoda, koji se po pravilu izrazavaju razliCitim jedinicama a nekad i opisno. U tom pogledu gotovo da nema matematickog modela koji bi u potpunosti za­dovoljio. Zato se u praksi jos uvek najvise koriste razni sistemi bodovanja. To je metodologija koja se koristi cak i pri ocenjivanju pojedinih projekata, izbora tehnoloskih metoda i opreme.

Page 107: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 97

Bodovanje ima nekoliko prednosti nad ostalim metodama:

Upotrebljivo je za ocenu osobina proizvoda za koje ne postoje adekvatne i dovoljno pouzdane laboratorijske metode (ukus, miris, boja, elementi dizaj­na, ergonomske karakteristike i sl.);

Bodovanjem se mogu u jedinstven sistem objediniti veoma razlicite kom­ponente kvaliteta, od kojih jedne mogu biti izmerene objektivnim (laborato­rijskim) metodama, a druge organoleptickom ocenom;

Jeftinije je od laboratorijskih metoda;

Za ocenu pojedinih osobina i za kompleksnu ocenu pojedinih proizvoda to je jedini primenljivi metod.

Osnovni princip ocenjivanja kvaliteta bodovanjem je da se svaka karakteristic­na osobina ocenjuje odredenim brojem bodova, a sabiranjem dobija zbirna ocena. Posto ocenjivanje vrsi grupa eksperata (strucnjaka) za dati proizvod, to se ovaj metod naziva jos i ekspertni metod. Svaki clan tima samostalno ocenjuje proizvod, a konacna ocena se racuna kao aritmeticka srednja vrednost.

Pouzdanost ocenjivanja kvaliteta sistemom bodovanja zavisi od

izabranog sistema bodovanja, prirode proizvoda i ocenjivosti njegovih osobina, stepena definisanosti osobine i kriterijuma pri izboru ocenjivacke komisije, uslova rada pri ocenjivanju i organizaciji citavog procesa ocenjivanja; motivacije i ozbiljnosti u pristupu citavom poslu.

5.1. Sistem bodovanja

Pre nego se pristupi ocenjivanju proizvoda po sistemu bodovanja, treba izradi­ti adekvatan sistem bodovanja ili odabrati jedan od postojecih sistema. Izrada sistema bodovanja sastoji se u sledecem:

Upoznavanje i analiza proizvoda, na osnovu koje se vrsi izbor osobina (ka­rakteristika) proizvoda, koje ce biti ukljucene u sistem ocenjivanja;

Page 108: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

98 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Blize definisanje svake osobine i kriterijuma za njeno ocenjivanje;

Odreaivanje relativne vaznosti svake osobine u sklopu kompleksnog kvali­teta datog proizvoda.

Vaznost osobine se u sistemu bodovanja moze iskazati na dva nacina. Prvi je da se za svaku osobinu utvrdi poseban raspon ocenjivanja, adekvatan njenoj vaznosti, tj. za svaku osobinu razliCit maksimalan broj bodova. (Tabela II.8).

Tabela 11.8. Standardni sistem ocenjivanja jakih alkoholnih pica

Osobine Raspon bodova ukus 0-10 miris 0-7 boja 0-2

j:Jistrina 0-1

Ovakav sistem je jednostavan, ali nije dovoljno funkcionalan jer zahteva od ocenjivaca da za svaku osobinu ima u vidu posebnu skalu. Posebno je neprak­tican ako se u obzir uzima veliki broj osobina.

Tabela 11.9. Sistem bodovanja jakih alkoholnih pica47

Osobina Skala ocena Koeficijent vaznosti Raspon bodova ukus 0-5 10 0-50 miris 0-5 7 0-35

I boja 0-5 2 0-10 bistrina 0-5 1

- L___ 0-5

- - -- - --~- ---- -

Drugi princip je da se svaka osobina ocenjuje po istoj skali, a da se dobijena ocena koriguje mnozenjem odgovarajuCim koeficijentom vaznosti osobine (ponderacioni koeficijent) (Tabela II.9):

b= a· d

b - obracunati broj bodova a - ponderacioni koeficijent d - ocena, odn. broj bodova kojim je data sobina

ocenjena po jedinstvenoj skali (na pr. 0 - 5)

47 Lekic T., Vlahovic M., Jancetovic-Atanasovska M.: "Roba i tehnoloski razvoj", Beograd, 1992, str. 39

Page 109: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda

Najjednostavnija skala ima 5 gradacija:

1- slabo 2 - zadovoljavajuce 3- dobro 4 - vrlo dobro 5- odlicno

99

U pravilniku za ocenjivanje ili standardu mora biti poblize odredeno sta su kriterijumi za davanje pojedinih ocena. Za izuzetno slabe osobine, odn. za ne­dopustive mane moze ponekad da bude predvidena i ocena "0", koja praktic­no eliminiSe proizvod iz daljeg ocenjivanja.

Broj osobina moze biti veoma razliCit, sto zavisi od vrste proizvoda. U sistem se mogu ukljuciti i rezultati laboratorijskih istrazivanja i tako dobiti komplek­san pokazatelj kvaliteta. Ako je maksimalna ocena 5, obicno maksimalan broj bodova je 100, pa zbir svih ponderacionih koeficijenta iznosi 20.

Na osnovu ovako razradenog sistema bodovanja, formulisu se kriterijumi za razvrstavanje proizvoda po nivou kvaliteta. Ako je maksimalno moguCi broj bodova 100 onda se obicno svi kvaliteti svrstavaju na 3 nivoa:

1. Extra kvalitet (extra klasa) 86- 100 bodova 2. I kvalitet (I klasa) 71- 85 bodova 3. II kvalitet (II klasa) 55 - 70 bodova.

Proizvod koji pri ocenjivanju dobije manje od 55 % od maksimalno mogucih, po ovom sistemu se smatra nestandardnom robom, kojoj u normalnim prilika­ma nema mesta na tdistu. U trgovini se ponekad upotrebljavaju i drugi nazi­vi:

1. superior, De luxe, Export 2. I klasa - super, A klasa, Prima, Original 3. II klasa - Secunda, B klasa, II kvalitet, Consum, Merkantil i sl.

Ranije je bilo govora da kvalitet u sustini ima dve strane, odn. dve vrste me­rila: ona koja se odnose na koristi odn. pozitivne efekte kupcu i ona koja se odnose na stetne odn. negativne efekte koje kupac moze imati od proizvoda sa greskama. Ova dva aspekta kvaliteta se odrazavaju i kroz sistem bodova­nja. Do sada je reCi bilo o pozitivnim efektima odn. o pozitivnim ocenama i bodovima koje proizvod moze da skupi; tada u principu viSem nivou kvali-

Page 110: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

100 Upravljanje kvalitetom materifalnih proizvoda

teta odgovara veCi broj bodova i obrnuto. Medutim, bodovanje maze da se izvede i dodavanjem negativnih ocena za pojedine karakteristike. U tom slusaju viSem nivou kvaliteta ce odgovarati manji ukupni broj bodova, taka­de se obicno propisuje i najveci dopusteni broj negativnih bodova. Kao pri­mer se navodi bodovanje koje se primenjuje za neke prehrambene proizvo­de (Tabela II.lO i Tabela II.ll).

Tabela 11.10. Bodovanje defekata brzo smrznute maline na uzorku od 300 g plodova48

Jedinica Kategorija defekta Vrsta defekta mere Manji VeCi Ozbiljan Ukupno

delimicno dekolorisani plodovi svaki 1 (25-75% povrsine) plod kompletno dekolorisani svaki 4

_Elodovi (vise od 75 %_E_ovrsine) plod peteljka svaki 2

komad primesa biljnog porekla (Iisee, svaki cm2 2 casice iii delovi) ostecenja na plodovima (precnik 1 do5 mm) ostecenja na plodovima (precnik 2 preko 5 mm) deformisani plodovi svaki 1

plod plodovi razliCite sorte svaki 2

plod najvise dozvoljeno negativnih _IJ_Oena 15 10 4 20

48 Ljubisavljevic, M.: "Prehrambeni proizvodi i pica", Beograd, 1996, str. 281

Page 111: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda

Tabela 11.11.49 Broj negativnih bodova za pojedinacne nedostatke u uzorku od 300 g sirove kafe

Nedostatak Broj negativnih bodova jedno plesnivo zrno 2

jedno kiselo zrno 1

jedno nagrizeno, delimicno kvarno, plesnivo zrno 1

jedno crno zrno 1

dva polucrna zrna 1

dva suva ploda 1

dva zrna u pergamentnoj ljusci 1

pet skoljkastih zrna 1

pet naboranih zrna 1

deset insektom ostecenih zrna 1

pet belicastih zrna male gustine 1 pet nezrelih zrna 1

deset deformisanih zrna 1

pet nedovoljno izraslih zrna 1 deset pulterom ostecenih zrna 1

pet sunderastih zrna 1

pet zrna sa mrljama 1

pet polomljenih zrna 1 tri delica zrna 1 pet delova pergamentne ljuske 1 jedno vece drvce 5 jedno srednje drvce 2 jedno malo drvce 1 jedan veliki kamen 5 jedan srednji kamen 2 jedan mali kamen 1 jedna velika grudva zemlje 5 jedna srednja grudva zemlje 2

I jecl_na_mala grudva zemlje 1

49 Ljubisavljevic, M.: "Prehrambeni proizvodi i pica", Beograd, 1996, str. 57-58

101

Page 112: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

102 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

6. STANDARD! I OSTALI PROPISI ZA REGULISANJE

KV ALITET A PROIZVODA

PrateCi elemenat zivotnog taka svakog proizvoda je, izmedu ostalog, i prateca pravna regulativa. Ona je posledica:

potrebe uspostavljanja efikasne zastite zdravlja, bezbednosti i ekonomskih in teresa potrosaca kao i njegovog uzeg i sireg okruzenja;

stvaranja uslova za stabilno snabdevanje trzista;

obezbedenja konkurentnosti na medunarodnom triistu, i sl..

Osnovni dokumenti koji se javljaju kao posledica zakonskog regulisanja kvali­teta su standardi, mada pored njih postoje i drugi kao: norme kvaliteta, razni pravilnici, atesti, garantni listovi i dr. Standardi su tradicionalno vezani za teh­nicke karakteristike proizvoda, mada se danas sire ina netehnicke sfere.

Kod nas je Zakon o standardizaciji osnovni oblik zakonskog regulisanja kvali­teta. Medutim, neka pitanja u vezi sa kvalitetom nisu obuhvacena standardi­ma, pa se zato kvalitet delimicno regulise i drugim propisima kao sto su na pr.: Zakon o sistemu mera, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti zivotnih namir­nica i predmeta opste upotrebe, Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu, Zakon o trgovini i dr.

6.1. Standardizacija

Standardizacija je proces utvrdivanja i primene odredenih pravila radi sredi­vanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz ucesce svih zaintere­sovanih strana, a naroCito radi ostvarenja sveopstih optimalnih usteda, uzima­juCi u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehnicke bezbednosti.SO U praksi, standardizacija se maze shvatiti kao proces definisanja i uvodenja jedinstvenih normi i pokazatelja kvaliteta proizvoda i procesa (sirovina, materijala, delova, polufabrikata, gotovih proizvoda, usluga). Taka utvrdene i usvojene norme

so Definicija prema ISO (International Standardization/Standards Organization)

Page 113: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 103

zakonski se sankcionisu donosenjem dokumenta o standardizaciji, koji se nazi­va standard. Primenom standarda se na dobrovoljnoj bazi, postizu racionaliza­cije aktivnosti u nauci, tehnici, ekonomiji i upravljanju. Standard ima karakter zakonskog propisa, ali je u sustini rezultat sporazumevanja i dogovaranja iz­medu proizvodaca, potrosaca i sire drustvene zajednice.

Dakle, standardi su glavni oblik pravne regulacije kvaliteta. Medutim, obzi­rom da njima nije sve obuhvaceno postoje i drugi oblici od kojih su najvazniji sledeCi:

+ Pravilnici a kvalitetu su jedan od oblika propisivanja kvaliteta. Njima se uglavnom propisuje kvalitet prehrambenih i nekih drugih proizvoda siro­ke potrosnje. Pravilnik se obicno odnosi na grupu proizvoda srodnog sa­stava i namene (Pravilnik o kvalitetu zita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa, Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voca, povrca, pecurki. Pravilnicima o kvalitetu se ne vrsi potpuna standardizaci­ja, vee se normiraju samo najvazniji elementi kvaliteta - osnovni sastav proizvoda, vrste i kolicina aditiva, uslovi i postupci abrade, organoleptic­ke osobine, pakovanje, deklaracija i sl.

+ ProizvoaaCka specifikacija je akt koji donosi proizvodac pre pocetka proiz­vodnje i stavljanja u promet novih proizvoda. Ona se odnosi na sastav proizvoda, tehnologiju abrade, pakovanje i druge elemente vezane za kva­litet.

+ TehniCki normativi su posebna vrsta propisa koji regulisu mere zastite i si­gurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom skladistenju, transportu i cuva­nju (propisi o prevozu opasnih materija i predmeta, propisi o zasiti od po­zara, propisi o izgradnji, eksploataciji i odrzavanju objekata i sl.

• Garantni list je dokumenat kojim se proizvodac, odn. uvoznik, pismeno obavezuje da ce o svom trosku otkloniti nedostatke do kojih dade u ga­rantnom roku ili pak, zameniti neispravan proizvod. Potrosacu se na taj nacin pruza odredena zastita od proizvoda slabog kvaliteta. Za proizvode siroke potrosnje, kod kojih je garancija obavezna, rok otklanjanja nedosta­taka u garantnom roku je 45 dana. Ova obaveza vazi za preduzeca koja stavljaju u promet trajna i polutrajna potrosna dobra (elektricni i drugi aparati za domacinstva, masine, prevozna sredstva. Kupcu mora biti ispo­rucen overeni garantni list, uputstvo za upotrebu i spisak ovlascenih radi­onica.

Page 114: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

104 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ Vek trajanja je period nakon prestanka proizvodnje proizvoda, u kome je proizvodac duzan da trziste snabdeva rezervnim delovima. Obaveza vazi za sva polutrajna i trajna potrosna dobra i po pravilu je duza od garantnog roka.

+ Servisiranje i rezervni delovi moraju biti obezbedeni ne samo u garantnom roku, vee u vremenu koje je proizvodac predvideo kao vek trajanja proiz­voda pri normalnim uslovima upotrebe.

+ Atest o kvalitetu je isprava ili dokumenat kojim se potvrduje, da je dati pro­izvod na propisan nacin ispitan i da po osobinama odgovara zahtevima standarda ili drugog propisa o kvalitetu. Izdaje ga laboratorija odn. institu­cija ovlascena za atestiranje datog proizvoda.

6. 1. 1. Ciljevi standardizacije

Standardizacija, kao aktivnost, se odvija neprekidno i ima razne ciljeve i zadat­ke. Osnovni cilj standardizacije je stvaranje uslova za proizvodnju optimalne ekonomicnosti i kvaliteta, u skladu sa potrebama potrosaca i citavog drustva.

Odredeni oblici standardizacije se srecu veoma rano. Tako se pojedine rane kulture prepoznaju upravo preko karakteristicnih sara na keramici. Kinezi su vee 2700 godina pre nove ere imali merni sistem, au starom Egiptu su se kori­stile cigle dimenzija 410x200x130 mm. Prvi tehnicki standard u savremenom znacenju je donet 1841 god. i odnosio se na profil i korak tzv .. Virvortove na­vojnice51 sto je omoguCilo industrijsku proizvodnju navrtki52.

Optimalna ekonomicnost i odgovarajuCi nivo kvaliteta robe se postize pre sve­ga uvodenjem napredne tehnologije, novih materijala, novih oblika organiza­cije. Uvodenje inovacija ima za pretpostavku standardizaciju reprodukcionih materijala, opreme, gotovih proizvoda i njihove kontrole. Danas je nemoguce organizovati bilo kakvu masovniju proizvodnju bez primene standarda, niti se

51 Ova navojnica se i danas koristi u anglo-saksonskim zemljama. U ostalim evropskim zemljama pa i kod nas se koristi takozv. milimetarska navojnica. 52 Holzl, J.: "Einfiihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Mi.inchen Wien, 1989, str. 41

Page 115: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 105

ukljuCiti na medunarodno trziste. Osnovni cilj standardizacije se moze rascla­niti na vise jednostavnijih, od kojih se posebno isticu sledeCi:

zastita potrosaca i drustva, - bezbednost, zastita zdravlja i zivota stanovnistva, - bezbednost i zastita prirodnog okruzenja,

smanjenje rastuceg broja varijanti proizvoda i postupaka, odstranjivanje prepreka za trgovinu, sporazumevanje i sl.

Osnovni ekonomski efekti standardizacije su:

uproscavanje ustede sirovina, reprodukcionog materijala, radne snage, sto u krajnjoj liniji dovodi do smanjenja troskova proizvodnje, optimalno smanjenje asortimana proizvodnje, olaksana zamena delova i servisiranje, smanjenje i bolja ekonomija zaliha materijala i delova, poboljsavanje i ujednacavanje nivoa kvaliteta, stvaranje povoljnijih uslova za specijalizaciju proizvodnje i podelu rada, povecanje konkurentne sposobnosti privrede stvaranje preduslova za kooperaciju i tehnicku saradnju sa raznim partneri­ma, stvaranje pretpostavki za uspesniji transfer tehnologije.

6.1.2. Predmet standardizacije

Predmeti standardizacije mogu biti sva podrucja ljudske aktivnosti:

razne vrste sirovina, materijala i gotovih proizvoda, metode ispitivanja, razne definicije i drugi apstraktni pojmovi, tehnoloska oprema, proizvodni procesi, dokumentacija (projektna, proizvodna i dr.), sistem za kontrolu kvaliteta, sistem kvaliteta.

Page 116: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

106 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Prema tome, osnovne vrste standarda su:

standardi za pojedine vrste robe, kojima se propisuje kvalitet gotovih proizvoda, sirovina i drugih materijala; standardi kojima se propisuju metodi i tehnike ispitivanja; standardi kojima se propisuju elementi proizvodnih procesa, opreme, projekata i inzenjeringa u celini, standardi za tehnicko sporazumevanje, kojima se daju definicije raznih pojmova, mera, velicina i sl., standardi kojima se propisuje zahtevi koje mora da ispuni sistem kvaliteta preduzeca.

Tabela 11.12. Vrste standarda53

Predmet regulisanja Sadrzaj Primer

Tipovi Definisanje konacnog broja tipova Elektromotori, testere, viljuskari proizvoda po vrsti, obliku velicini ili i sl. nekoj drugoj zajednickoj karakteristi-ci

Dimenzije Dimenzije proizvoda, sve ili pojedine Formati papira, dimenzije masin-koje uticu na upotrebnu vrednost ski elemenata, gradevinskih ele- j

menata i sl. Materijali Strukturalne, hemijske i tehnoloske Konstrukcioni materijali, vrste ce-

karakteristike materijala i njihova po- lika, negvozdeni metali i dr. dela prema nameni

Hardverski Zahtevi u vezi kvaliteta tehnickih i Standardi za drvo, standardi za proizvodi prirodnih proizvoda vatrostalne materijale, klase kvali-

teta za voce i dr. Tehnologija Procesi dobijanja o abrade proizvoda Postupak zavarivanja, celuloza

natronska ili kisela i dr. Ispitivanje Postupci ispitivanja i merenja u nauci Odredivanje hemijskih, struktu-

i tehnici, radi provere ocekivanih ka- ralnih i drugih karakteristika po-rakteristika materijala ili gotovih pro- jedinih proizvoda (bele tehnike, izvoda ambalaze, prehrambenih proizvo-

da i dr.)

Svi standardi i ostali propisi se povremeno podvrgavaju reviziji, dopunjavaju ili menjaju, zavisno od razvoja tehnologije, obzirom da razvoj tehnologije po pravilu to zahteva. Standard ima karakter zakonskog propisa, ali je u sustini rezultat sporazumevanja i dogovaranja izmed.u proizvod.aca, potrosaca i sire drustvene zajednice.

53 Holzl J.: "Einfi.ihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Munchen Wien, 1989, str. 42-43

Page 117: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda _ 107

6. 1.3. Nivo standardizacije

Kao sto se iz prethodnog izlaganja vidi, dokumenti kojima se regulise kvalitet su vrlo razliciti po sadrzaju. Medutim, razliCitost se vidi i po mestu gde se pri­menjuju odn. gde vaze. Oblast u smislu fizicke lokacije, u kojoj standard vazi se naziva nivo standardizacije. Prema nivou standardizacije, standardi mogu biti:

interni (lokalni) - vaze u jednom preduzecu, ustanovi ili poslovnom siste­mu; grupni, granski ili resorski - vaze na nivou jedne proizvodne grupacije, gra­ne ili resora; nacionalni - vaze na teritoriji jedne drzave; regionalni - vaze na teritoriji jednog regiona; i medunarodni- vaze u najmanje dve nezavisne ddave. -

Nacionalne standarde donose odgovarajuce nacionalne institucije. Najpoznati­ji i najznacajniji su: nemacki (DIN), francuski (AFNOR), ruski (COST), svajcar­ski (SNV), americki (ASTM), britanski (BS), jugoslovenski GUS). Najpoznatiji regionalni standardi su evropski standardi (EN), koji prevashodno vaze u ze­mljama Evropske Unije, mada vaze i sire (na pr. u Svajcarskoj, Norveskoj, Islandu itd.).

U uslovima danasnje globalizacije trzista, politika standardizacije mora biti ta­kva da tezi sto visem stepenu ujedinjavanja nacionalnih standarda. Jedina or­ganizacija koja se time bavi je Medunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) ciji administrativni centar je u Zenevi. Pojedinacne zemlje (danas oko 100) postaju njene clanice preko svoje nacionalne ustanove54. Medunarodna organizacija za standardizaciju postoji vee vise od 50 godina, ali je njeno sire­nje isla dosta sporo. Tek 80-ih godina XX veka se pocelo sa donosenjem prvih pravih medunarodnih standarda. Pre toga su izradivani samo tipski standardi za odredene grupe industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji su imali ka­rakter preporuke. U takvoj situaciji su standardi najrazvijenijih zemalja done­kle imali karakter medunarodnih, jer su manje razvijene zemlje preuzimale ove standarde. To je na pr. bio slucaj sa standardima bivse Zapadne Nemacke, bivseg SSSR ili SAD.

54 Kod nas je to na pr. Savezni zavod za standardizaciju

Page 118: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

108 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Rezultati rada Medunarodne organizacije za standardizaciju se publikuju u odliku medunarodnih standarda (ISO standardi) na engleskom, francuskom, ruskom i spanskom jeziku. Cilj Medunarodne organizacije za standardizaciju je usvajanje i uvodenje jedinstvenih standarda sirom sveta, da bi se olaksala medunarodna razmena proizvoda i intenzivirao zajednicki rad i razvoj na na­ucnom, tehnickom i privrednom polju (osim elektrotehnike55). Ovo je veoma vazno zato sto nacionalni standardi, ukoliko su zakonski vazeCi mogu postati prepreka za medunarodnu razmenu.

6.2. Standardizacija sistema kvaliteta

Poslednjih desetak godina se cesto govori i pise o sistemu kvaliteta u preduze­cu, njegovom uvodenju, dokumentovanju i sertifikovanju, sto je posledica ra­znih zahteva, koje mnoge kompanije postavljaju svojim dobavljaCima. Sistem kvaliteta cini definisanje organizacione strukture, odgovornosti, procedura i procesa koji se primenjuju radi efikasnog upravljanja kvalitetom. Osnovni cilj je upravljanje kvalitetom i unapredenje kvaliteta.

Prvi standardizovani sistem kvaliteta se pojavio 1987. godine, pod imenom standardi serije ISO 9000, i veoma brzo je prihvacen sirom sveta, o cemu sve­doCi Cinjenica da je vee 5 godina kasnije preko 500.000 preduzeca sirom sveta imalo sertifikovane sisteme kvaliteta ili radilo na njihovom uvodenju56. Usva­janjem serije standarda ISO 9000, skup predmeta standardizacije je prosiren. Pre toga su standardi primenjivani na mere, tehnicke performanse, mehanic­ke osobine, teminologiju i druge pojmove iz tehnike i egzaktnih nauka. Na pocetku je sirenje standarda na netehnicke sfere posmatrano sa skepsom, pas­to se smatralo da upravljacki sistemi u preduzecu treba da budu specificni i prilagodeni samom preduzecu i da se u trziSnoj privredi oni ne mogu stan­dardizovati. Organizacije za standardizaciju su uoCile ovaj problem i razresile ga tako sto su standardima propisani samo zahtevi koje sistemi kvaliteta tre­ba da ispune, ali ne i kako oni treba da izgledaju. Dakle svako preduzece ma­ze da izgradi sopstveni sistem za upravljanje kvalitetom onaka kako njemu najviSe odgovara, ida pri tome ispuni standardizovane zahteve. Jednostavni­je receno: standardi ISO 9000 utvrduju sta u okviru sistema kvaliteta mora biti regulisano, aline kazu kako to mora da se uradi.

55 Za elektrotehniku postoji posebno medunarodno telo CENELEC (= Comite Europeen de Normalisation Electrotechnique) 56 Seghezzi H. D.: "Integriertes Qualitatsmanagement", Carl Hanser Verlag, Miinchen, 1996, str. 203

Page 119: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 109

Donosenje standarda serije ISO 9000 je posledica dugogodisnje prethodne prakse, koju su veliki kupci imali u odnosu na svoje dobavljace. Nairne, veliki kupci su od svojih dobavljaca zahtevali da imaju sisteme kvaliteta ustrojene po odredenim principima. Prvi takav primer je firma "Ford" koja je razradila stan­darde57 za svoje dobavljace. Nakon toga se javljaju slicni zahtevi u pojedinim granama: vojna industrija, industrija aviona, industrija automobila i dr. sumo­rali da imaju sisteme kvaliteta usaglasene sa odgovarajuCim granskim standar­dima.

U situaciji kada je postojao veoma veliki broj razlicitih standarda za sisteme kvaliteta, cak i manji dobavljaCi, koji su kupce imali u vise grana, su se naSli u situaciji da svoje sisteme kvaliteta moraju usaglasavati sa razliCitim zahtevima svojih kupaca. To je kao krajnju posledicu imalo tesko prihvatljivo povecanje troskova. Zbog toga su krajem 70-ih i pocetkom 80-ih godina 19. veka nastali nacionalni standardi (nemacki, svajcarski, britanski i dr.) koji su po prvi put stvorili mogucnost da se unutar jedne zemlje dobavljacima postave standardi­zovani zahtevi.

Globalizacijom privrednih aktivnosti su nacionalni standardi postali tesni i pretili da postanu prepreka u medunarodnoj razmeni. Zbog toga je bilo neop­hodno da se donesu odgovarajuCi medunarodni standardi. To se dogodilo 1987. godine, od kada pocinje velika njihova primena. Danas su to najsire pri­hvaceni standardi uopste.

Seriju standarda ISO 9000 cini nekoliko standarda. U njima su date osnovne definicije i koncepcije, uputstva za oblikovanje sistema kvaliteta, i zahtevi koje on mora da ispuni. Od 1987. do danas su ovi standardi viSe puta revidirani. Bez obzira na verziju, u njima postoji odredeni broj zahteva, koji idu od odgo­vornosti rukovodstva do statistickih metoda:

+ Odgovornost rukovodstva - Kvalitet mora biti stalno u centru paznje ruko­vodstva, koje treba da definise politiku i odredi cilj kompanije u oblasti kvaliteta, obezbedi odgovarajucu organizaciju, nadgleda sistem kvaliteta. Odgovornost i kompetentnost svakog pojedinca takode treba definisati. 0 svemu ovome mora postojati odgovarajuca dokumentacija.

+ Sistem kvaliteta mora biti uspostavljen i podrzavan taka da obezbedi da proizvodi ispune sve zahteve iz specifikacije. To znaci da treba da postoje opisi procesa, kriterijurni za kontrolu kvaliteta, kriterijumi prihvatljivost proizvoda i procedure za nadzor i inspekciju sistema.

57 Takozvani "Q 101"

Page 120: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

110 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ Preispitivanje ugovora - Svi ugovori treba da budu provereni po posebnoj proceduri. Cilj preispitivanja je da se utvrdi da li su zahtevi kupaca dobra definisani i da li kompanija moze da ih ispuni. Porudzbine se ne prihvata­ju niti ugovori potpisuju, ukoliko ne postoje potpune garancije da sve ma­ze da se ispostuje. U vezi sa svim ovim mora da postoji i odgovarajuce do­kumentacija.

+ Kontrola dizajna - U okviru dizajna treba napraviti plan svih aktivnosti, u okviru cega se za svaku aktivnost definise i odgovornost. Proveru dizajna i verifikaciju rezultata treba proveriti i dokumentovati.

+ Dokumentacija i zapisi o kvalitetu - Uvodenjem sistema kvaliteta se u kom­paniji znatno povecava broj dokumenata. Zbog toga mora postojati defini­sana procedura za registraciju, kontrolu i verifikaciju dokumenata. Isto ta­ka, mora postojati procedura za identifikaciju, skupljanje, registraciju, pi­sanje, sortiranje i odrzavanje dokumentacije u vezi sa kvalitetom, koja mo­ra biti takva da se iz nje vidi da su postavljeni zahtevi ispunjeni i da je si­stem kvaliteta efikasan.

• Nabavka - Osnov za izbor dobavljaca mora biti njihova sposobnost da ispune razliCite zahteve, ukljucujuCi i zahteve u vezi sa kvalitetom. Kompanija mora biti sigurna da nabavljeni proizvodi odgovaraju zahtevima iz specifikacije, pa se moze organizovati kontrola proizvoda pri dolasku od dobavljaca. Za ovo mora postojati odgovarajuca procedura kao i procedura za ocenu i izbor dobavljaca. Listu prihvatljivih dobavljaca treba povremeno revidirati.

+ Kontrola proizvoda dobavljaca - Dobavljac mora imati proceduru za verifika­ciju, cuvanje i odrzavanje proizvoda pre isporuke.

+ Identifikacija i sledljivost- Sledljivost podrazumeva da se nakon identifika­cije proizvoda moze pristupiti dokumentima kao sto su specifikacija, crte­zi, zavrsna kontrola, kontrola procesa i sl. Sledljivost je neophodna da bi mogli da se utvrde uzroci odstupanja od postavljenih zahteva.

• Kontrola procesa - Kompanija mora da identifikuje i projektuje procese od kojih zavisi kvalitet. Odgovarajucom dokumentacijom i kontrolom mora biti potvrdeno da se procesi izvode onaka kako je predvideno.

+ Ispitivanja i testiranja - Treba u skladu sa pisanim uputstvima proveriti da li je sve, sto je kupljeno ili proizvedeno, u skladu sa postavljenim zahtevi­ma.

Page 121: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo- Kvalitet proizvoda 111

+ Oprema za ispitivanje, merenje i testiranja - Celokupna oprema za ispitiva­nje, merenje i testiranje mora biti registrovana, kalibrisana i odrzavana prema odgovarajuCim uputstvima. rezultati kalibracije treba da budu do­kumentovani.

+ Status ispitivanja i testiranja- Treba omoguCiti da u toku proizvodnje moze da se utvrdi da li su proizvodi ili delovi odgovarajuci.

+ Kontrola nekonformnih proizvoda - U kompaniji mora biti razradena takva praksa koja ce garantovati da se nece koristiti niti instalisati proizvodi koji ne odgovaraju specifikaciji. To podrazumeva identifikaciju, dokumentaci­ju, procenu i odluke o merama koje se primenjuju u vezi sa nekonformnim proizvodima.

+ Korektivne mere - U kompaniji mora da postoji razradena procedura za analizu uzroka nekonformnosti proizvoda. Na osnovu toga treba preduze­ti korektivne akcije. svaka izmena usvojene procedure koja se javlja kao re­zultat korektivnih aktivnosti mora biti dokumentovana.

+ Manipulacija, skladistenje, pakovanje i isporuka - U toku manipulacije, skla­distenja, pakovanja i isporuke moze doCi do ostecenja ili unistavanja proiz­voda. Zbog toga u kompaniji mora do postoji odgovarajuca procedura ko­jom ce se ovo spreciti.

+ Interna provera kvaliteta- U kompaniji mora postojati odgovarajuca, projek­tovana i dokumentovana interna provera, Ciji cilj je da se verifikuje da ak­tivnosti u vezi sa kvalitetom odgovaraju onima koje su predvidene. Time se obezbeduje efikasnost sistema kvaliteta. Sve modifikacije moraju da bu­du sprovedene i dokumentovane u skladu sa odredenom procedurom.

+ Obuka - Mora da postoji procedura koja ce garantovati da je svaki pojedi­nac kompetentan i da ima odgovarajuca znanja i vestine.

+ Servisiranje - U nekim slucajevima isporuCilac mora da bude odgovoran i za dokumentaciju u vezi sa kvalitetom servisiranja.

+ StatistiCke metode- U kompaniji treba da budu uspostavljene procedure za koriscenje odgovarajucih statistickih metoda u kontroli kvaliteta.

Uvodenjem sistema kvaliteta prema ISO 9000 preduzece ostvaruje odredene pozitivne efekte, koji se najcesce sastoje u sledecem:

transparentnost struktura i procesa; - jasna odgovornost i kompetentnost svakog pojedinca;

Page 122: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

112 Upravljanje kvalitetommaterijalnih proizvoda

vladanje procesima i redukcija gresaka; smanjenje rizika; korekcija uzroka nastajanja gresaka; smanjenje troskova; skraCivanje proizvodnje proizvoda; povecanje satisfakcije potrosaca; povecanje satisfakcije zaposlenih; povecanje konkurentnosti i ugleda.

Sve u svemu jasno je da sistem kvaliteta po ISO standardima kao rezultat ima manje nastajanje gresaka, korekciju uzroka gresaka, bolje vladanje pro­cesima i jasnu podelu odgovornosti i kompetentnosti medu pojedincima, ti­movima i odeljenjima.

Na suprot pomenutih pozitivnih efekata, stoje dosta veliki troskovi koji su neophodni za uspostavljenje sistema kvaliteta. Preduzeca srednje veliCine treba da uloze izmedu 100.000 i 500.000 DEM da bi ovakav sistem uveli. Osim toga, vreme neophodno za to iznosi izmedu 6 meseci i 2 godine. Ne moze se ocekivati da se ono moze mnogo skratiti, zbog toga sto zaposlene treba ukljuCiti u izgradnju sistema. Dakle, ljudski faktor je veoma vazan. Svaki pokusaj drasticnog skraCivanja perioda uvodenja sistema kvaliteta, mogao bi da znaCi da saradnici ne usvoje sistem i ne pocnu da zive sa njim. Time bi nestao kamen temeljac ocekivanih pozitivnih efekata.

LITERATURA:

1. "Hemijsko-tehnoloski prirucnik", Beograd, 1987

2. Bergman B., Klefsjo B.: "Quality from Customer Needs to Customer Satisfaction", Me Graw-Hill, London, 1994

3. Holzl J.: "Einfiihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Miinchen Wien, 1989

4. Juran J. M.: "Oblikovanjem do kvaliteta", Grmec, Beograd, 1997

5. Lekic T., Vlahovic M., Jancetovic-Atanasovska M.: "Roba i tehnoloski razvoj", Beograd, 1992

Page 123: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

II Deo - Kvalitet proizvoda 113

6. Ljubisavljevic, M.: "Prehrambeni proizvodi i pica", Beograd, 1996

7. Majstorovic V.: "Sistem kvaliteta - strategija menadzmenta", JUSK, Beograd, 1994

8. Muravljov M.: "Gradevinski materijali", Beograd, 1989

9. Noori H., Radford R.: "Production and Operation Management", McGRAW-HILL, New York, 1995

10. Popovic, B.: "Osnovi elektrotehnike", Beograd, 1998

11. Seghezzi H. D.: "Integriertes Qualitatsmanagement", Carl Hanser Verlag, Munchen, 1996

12. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Beograd, 1979

13. Vlajic M.: "Tehnologija materijala", Beograd, 1982

Page 124: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 125: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Transpozicija proizvoda

1. UZROCI KVARENJA MATERIJALNIH PROIZVODA

Materijalni proizvodi na putu od proizvod.aca do potrosaca su izlozeni mnogim uticajima, sto cesto dovodi do pogorsavanja kvaliteta. Put od pro­izvod.aca do potrosaca je cesto i fizicki veoma dug, odn. proizvod.ac i potro­sac se nalaze na med.usobno veoma udaljenim lokacijama (cak ina dva raz­licita kontinenta), a takod.e i vremenski razmak izmed.u proizvodnje i po­trosnje moze biti dug. U tom periodu proizvodi se nalaze u skladiStima (kod proizvod.aca, velikoprodaje, maloprodaje, potrosaca) ili raznim tran­sportnim sredstvima. Oni se utovaruju, istovaruju, premestaju sa mesta na mesto. Pri tome su proizvodi izlozeni razlicitim uticajima, usled cega mogu biti i potpuno unisteni, a po pravilu dolazi do snizavanja njihovog kvaliteta ( slika III.l).

kvalitet

proizvod 1

proizvod 2

proizvod 3

vreme

1· ·+ proizvodnja \_transport, potrosnja

skladistenje, manipulacija

Slika 111.1. Promena kvaliteta sa vremenom

Page 126: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

116 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

U lancu kretanja proizvoda od proizvodaca do krajnjeg korisnika ima dosta kriticnih mesta i momenata. Najveca odgovornost za nivo kvaliteta je kod proizvodaca, a on je objektivno i najvise zainteresovan da njegov proizvod u onom trenutku kada dode do krajnjeg korisnika ima zadovoljavajuCi kva­litet. Neke analize pokazuju da je danas vise od 90% svih vrsta materijalnih proizvoda, koje se nalaze u prometu, podlozno promenama kvaliteta nakon duzeg ili kraceg izlaganja normalnim atmosferskim uticajima (temperatura, vazduh, sunce, kisa i sl.). Ista analiza pokazuje da se 70 % gubitaka nastalih na ovaj nacin moze izbeCi stvaranjem odgovarajucih uslova u ovom delu zi­votnog toka proizvoda.

Zbog svega ovoga, proizvodaci nastoje da potencijalne negativne uticaje svedu na najmanju mogucu meru. U tom cilju im na raspolaganju stoji vise mogucnosti, sto se uglavnom svodi na:

adekvatno pakovanje proizvoda, odn. izbor najpogodnije ambalaze po materijalu, obliku i dr.;

davanje uputstva za skladistenje, transport i manipulaciju proizvoda.

Promene na proizvodu mogu biti razliCite, ali se po glavnom uzrocniku dele na: mehanicka, mikrobioloska, hemijska i ostecenja izazvana drugim uzroc­nicima. Takode, treba napomenuti da su prakticno svi proizvodi istovreme­no izlozeni dejstvu veceg broja potencijalnih uzrocnika kvarenja, kao i da oni zajedno mogu da izazovu veca ostecenja (kao na pr. vazduh u kombina­ciji sa vlagom i svetloscu).

1.1. Mehanicka ostecenja

Mehanicka ostecenja su uglavnom izazvana dejstvom spoljasnjih sila. Sile po pravcu i smeru delovanja mogu biti razliCite: pritisak, istezanje, udar, trenje i drugo, a po trajanju i naCinu merenja mogu biti staticke i dinamicke. Od statickih, pritisak je najcesce razlog oStecenja, a dolazi do izrazaja kad se, na pr. veCi broj jedinica proizvoda slozi jedna na drugu u vertikalnim slojevima. Od dinamickih dejstava najcesCi su udar i pad, a desavaju se pri utovaru, istovaru, pretovaru, naglom kocenju vozila ili njegovom vibriranju pri kretanju po losem kolovozu.

Page 127: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 117

Ostecenja se manifestuju u vidu trajnih deformacija oblika materijalnog pro­izvoda, njegovih povr5ina, naprsnuca pa i lorna proizvoda, sto proizvod maze da ucini neupotrebljivim. Na OVU vrstu ostecenja posebno su osetljivi svi proizvodi od stakla i keramike, elektrotehnicki i elektronski aparati, merni instrumenti, mnoge masine i proizvodi od metala, namestaj i sl.

Uspesna zastita proizvoda od mehanickog osteCivanja se sastoji u:

izboru odgovarajuceg pakovanja (materijala sa zastitnim elementima -jastuCiCi, ddaCi, ulosci i sl.)

pazljive manipulacije, posebno kod utovara, istovara, iznosenja iz skla­. dista ili pri isporuci potrosacu. U tom smislu se na ambalazu stavljaju standardizovane oznake koje upucuju na odgovarajucu manipulaciju.

1.2. Mikrobioloska ostecenja

Mikroorganizama i enzima ima jako mnogo i nalaze se prakticno svuda, te su covek i sve sto se oko njega nalazi stalno izlozeni njihovom dejstvu. Oni su veoma cesto uzrok nezeljenih promena svih proizvoda koji u sebi sadde organske supstance: prehrambeni proizvodi, tekstilni proizvodi, papir, ko­za, farmaceutsko-hemijski proizvodi i dr. Medutim, mikroorganizmi imaju istovremeno i veoma vaznu ulogu kod nastajanja nekih proizvoda (hleb i peciva, kiselomlecni proizvodi, alkoholna pica, neki proizvodi od voca i po­vrca i sl. ).

Mikroorganizmi su, generalno govoreCi, veoma osetljivi na uslove u kojima se nalaze. Osnovni parametri koji uticu na njihov razvoj su: temperatura, vlaznost, zracenja, hemijski agensi.

+ Temperatura: NajveCi broj mikroorganizama je aktivan1 na temparetura­ma od 0 do 60°C, a za veCinu njih opet optimalna temperatura je 25 do 37°C. lzvan ovog intervala, njihova aktivnost je veoma mala ili praktic­no ne postoji. Na temperaturama visim od 60°C poCinje unistavanje mi-

I Aktivnost mikroorganizama podrazumeva njihov rast i razmnozavanje, za Sta im je kao i drugim zivim organizmima neophodna hrana. Hranu uzimaju iz sredine u kojoj se na­laze (organske materije). Uzimanjem hrane oni stvaraju i izbacuju u svoje okruzenje (proizvod), materije koje uticu na promenu osobina proizvoda.

Page 128: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

118 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

kroorganizama. Sto je temperatura visa to je i veCi broj unistenih mikro­organizama. Na temperaturama oko 125 oC veCina mikroorganizama bi­va potpuno unistena. Na suprot ovome, snizavanjem temperature, mi­kroorganizmi bivaju sacuvani, ali im se aktivnost smanjuje, i to utoliko vise ukoliko je temperatura niza. Na temperaturama oko -20°C prestaje prakticno svaka njihova aktivnost.

+ Vlaznost: Voda je neophodna za razvoj mikroorganizama, ~- ako nje ne­ma, prestaje njihova aktivnost. Prema tome vlaznost (sadrzaj vode) pro­izvoda bitno utice na aktivnost mikroorganizama.

+ Zracenja: Ona mogu imati razliCiti uticaj (pozitivan i negativan) ali ne u tolikoj meri kao temperatura i vlaznost sredine.

+ Hemijski agensi: Neke supstance deluju veoma negativno na mikroorga­nizme i to cak i u veoma malim koncentracijama. Njihova dejstvo je uglavnom takvo da unistavaju mikroorganizme ili sprecavaju njihova razmnozavanje.

Moze se zakljuCiti da se mikrobioloska ostecenja mogu znatno umanjiti ako se odgovarajucom preradom osetljivih proizvoda i1i njihovim cuvanjem pod posebnim uslovima, mikroorganizmi uniSte ili dezaktiviraju ili se njihova aktivnost znatno smanji. Dakle proizvode treba cuvati na snizenim tempe­raturama, u suvim prostorima, ili ih prethodno podvrgnuti nekom od meto­da konzervisanja (kao sto je na pr. vrlo cesto slucaj kod prehrambenih pro­izvoda).

1.3. Hemijska ostecenja

Hemijska ostecenja proizvoda nastaju ako on, usled reakcije jednog ili vise svojih sastojaka sa hemijskim supstancama iz okoline, promeni hemijski sa­stav. Hemijska priroda materijalnih proizvoda moze biti veoma razliCita. Neki su otporni na veCinu hemijskih agenasa (kao na pr. staklo, plasticne materije), a neki reaguju sa velikim brojem hemikalija, pa cak i normalnim sastojcima atmosfere, kao Sto je to na pr. kiseonik (neki metalni materijali, prehrambeni proizvodi i dr.). Ako se ovakve hemijske reakcije dese, dolazi do promene hemijskog sastava proizvoda, sto izaziva i promenu njegovog

Page 129: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 119

kvaliteta. Najcesci uzrocnih hemijskih ostecenja proizvoda su vazduh, odn. kiseonik iz vazduha, koji izaziva oksidaciju (na pr. prehrambenog proizvo­da ili koroziju metala), mada i drugi sastojci vazduha (vodoniksulfid, sum­pordioksid, ugljendioksid) mogu biti uzrocnici hemijskih promena.

Glavna zastita od hemijskih ostecenja je pravilan izbor ambalaze. Ona mora da predstavlja apsolutnu barijeru izmedu proizvoda i svih supstanci koje mogu da se nadu u okolini proizvoda, odn. materijal za pakovanje mora biti hemijski inertan prema upakovanom proizvodu, ali i svim agensima iz oko­line. Isto taka hemijski osetljivi proizvodi se moraju skladiStiti u prostorima u kojima nema agresivnih supstanci niti drugih materijalnih proizvoda sa slicnim dejstvom. Taka se na pr. prehrambeni proizvodi ne smeju skladiStiti niti transportovati zajedno sa hemijskim proizvodima (kao sto su to na pr. sredstva za pranje i ciscenje).

1.4. Ostala ostecenja

Mehanicki, mikrobiloski i hemijski uticaji nisu jedini uzrocnici kvarenja ma­terijalnih proizvoda. K varenje moze da nastupi, is tina rede, i zbog drugih razloga, od kojih ce ovde biti pomenuti najvazniji.

+ Suncevi zraci veoma nepovoljno deluju na organske materije; one pod njihovim uticajem razlazu, sto izaziva promenu boje i mehanickih ka­rakteristika. Neke vrste plasticnih masa su isto taka podlozne promena­rna, ali se one dodatkom stabilizatora mogu znatno umanjiti. Osim toga, i mnogi prehrambeni proizvodi su podlozni kvarenju pod dejstvom sve­tlosti.

+ Glodari, insekti i njihove larve su u nasim klimatskim uslovima takode ozbiljan uzrok kvarenja proizvoda. Ovoj vrsti kvarenja posebno su izlo­zeni prehrambeni, zatim papirni, drveni, tekstilni proizvodi.

+ Vlaga je jedan od neophodnih uslova za razvoj mikroorganizama, o ce­mu je bilo reCi. Medutim, i vlaga sama, bez dejstva mikroorganizama, utice nepovoljno na mnoge proizvode, kao: tkanine, poljoprivredni prehrambeni proizvodi, proizvodi od koze, drveta, metala, papira i sl..

Page 130: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

120 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ Temperatura je takode jedan od Cinilaca koji uticu na delovanje mikroor­ganizama o cemu je vee bilo reCi. Medutim, neodgovarajuea temperatu­ra sama moze kod nekih proizvoda da izazove osteeenja. Tako na pr. povisena temperatura dovodi do topljenja sastojaka, Cija tacka topljenja je izmedu 20 i 50 °C, gubitka mirisa i arome, susenja proizvoda koji sa­dr:Ze vodu. Niske temperature i nagle promene izazivaju razaranje strukture kod proizvoda koji sadr:Ze vodu (na pr. keramicki proizvodi), osteeenje ambalaze i dr.

2. Cuv ANJE, SKLADISTENJE I TRANSPORT PROIZVODA

Kvalitet proizvoda zavisi od veeeg broja cinilaca i veoma je podlozan pro­menama, posebno na putu od proizvodaca do krajnjeg korisnika, o cemu je vee bilo reCi. Detaljna analiza uzrocnika promene nivoa kvaliteta ukazuje na to da se oni mogu klasifikovati na odredeni naCin, o cemu je takode vee bilo reci. Uslovi i duzina skladiStenja i transporta veCine materijalnih proizvoda imaju veliki, a cesto i odlucujuCi uticaj, na stvarni nivo njegovog kvaliteta u trenutku dolaska kod krajnjeg korisnika. Medutim, uslovi cuvanja proizvo­da i nacin njihovog skladistenja i transporta uticu ina ocuvanje samog inte­griteta proizvoda, lakoeu manipulacije, racionalnost koriseenja kapaciteta skladista i transportnih sredstava, organizaciju rada, troskove distribucije i sl. Podaci pokazuju da vise od 50 % gubitaka nastalih kvarenjem proizvoda mogu biti izbegnuti izborom odgovarajuCih uslova njihovog cuvanja, skla­distenja i transporta.

Svaki proizvod sa aspekta ocuvanja neophodnog nivoa kvaliteta ima svojih specificnosti koje sene mogu zanemariti. Dakle, da bi se takvim proizvodi­ma adekvatno manipulisalo treba voditi racuna o veeem ili manjem broju zahteva koje treba postovati tokom njihovog utovara, istovara, pretovara, skladistenja i transportovanja, a koji su vezani za strukturalne, toplotne, he­mijske i druge komponente kvaliteta. Uskladivanje zahteva sa specificnosti­ma svakog pojedinacnog proizvoda nije racionalno. Stoga se proizvodi pre­ma glavnim uzrocima kvarenja i potencijalnim opasnostima dele na: eksplo­zivne, zapaljive, otrovne, lakokvarljive, lomljive, zatim proizvode podlozne koroziji, osetljive na prasinu, svetlost, hladnoeu, vruCinu, promaju, vlagu, proizvode koji ne podnose zatvoreni prostor, proizvode koji se ne menjaju pod dejstvom atmosferskih prilika i dr.

Page 131: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Ill Deo - Transpozicija proizvoda 121

Obzirom na raznolikost materijalnih proizvoda, tesko da se u jednom pro­storu (skladistu odn. transportnom sredstvu) mogu stvoriti uslovi za sve vr­ste pomenutih proizvoda. Medutim analizom osobina pojedinih proizvoda, da se zakljuCiti da se oni sa aspekta skladistenja, manipulacije i transporta mogu grupisati u cetiri osnovne grupe:

opasni proizvodi, lakokvarljivi proizvodi, proizvodi koji zahtevaju normalnu paznju, proizvodi koji se mogu skladistiti na otvorenom prostoru.

Prostori za smestaj materijalnih proizvoda treba da budu izradeni od cvr­stog materijala dobrih termickih karakteristika, taka da u njegovoj unutras­njosti nema velikih i naglih oscilacija temperatura u toku dana, meseca i/ili godine. Osim toga, za veCinu proizvoda, oni treba da budu dobro provetra­vani, suvi, mracni, Cisti, dobra oddavani. U zavisnosti od vrste proizvoda postoji veCi broj tipova skladista2:

za poljoprivredne i prehrambene proizvode, za metale i metalne proizvode, za elektrotehnicke proizvode, za gradevinski materijat za drvo i proizvode od drveta, za goriva i maziva, za hemijske proizvode, za kozu i proizvode od koze, za tekstilne proizvode, za gume, plasticne mase i proizvode od njih, za masine alate i instrumente, za lakoisparljive hemijske proizvode, za opasne materijale i predmete.

Sa aspekta ocuvanja kvaliteta materijalnih proizvoda najvazniji parametri svakog skladisnog prostora su temperatura i vlaznost vazduha. Na osnovu njih, kao i odgovarajuCim osvetljenjem, ventilacijom i pritiskom, se u skla­distu stvora povoljna mikroklima. Prema osnovnoj koncepciji cuvanja i mo­gucnostima regulacije uslova postoje tri osnovne vrste skladista: otvorena, poluotvorena i zatvorena.

2 Jancetovic M.: "Komercijalno poznavanje robe" udzbenik za II razred ekonomske skole, Beograd, 1996., str. 3

Page 132: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

122 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ otvorena skladista su namenjena za proizvode Ciji nivo kvaliteta se ne menja pod uticajem vazduha, sunca, promena temperature, vlage, prasi­ne, mikroorganizama, zivotinja i sl. Takvi proizvodi su na pr. neki gra­devinski materijali (pesak, sljunak), goriva (ugalj), masine upakovane u odgovarajucu ambalazu i zasticene od korozije, energetski kablovi na­motani na velike kalemove i sl.

• poluotvorena skladista su prostori kod kojih su proizvodi zasticeni nadstresnicom, tako da su zasticeni od direktnog dejstva atmosferskih padavina i sunca. Pored gore pomenutih proizvoda, u ovakvima prosto­rima se cuvaju gradevinski materijali, goriva i slicni proizvodi upakova­ni u metalnu burad, daske, poluproizvodi od metala i dr.

• zatvorena skladista su prostori izgradene od cvrstih materijala, cime se smanjuje mogucnost delovanja spoljasnjih uticaja. U ovakvim prostori­ma mogu biti ugradeni i odgovarajuCi uredaji, pomocu kojih se u skla­diStu stvora odgovarajuca mikroklima. Prema specificnim uslovima ova skladista se mogu dalje deliti na veCi broj specijalizovanih, kao sto su to na pr.:

obicna skladista izradena od odgovarajuCih materijala bez mogucnosti posebne regulacije temperature i vlaznosti vazduha. U njima su pro­izvodi zasticeni od direktnog uticaja atmosferilija i naglih promena temperature, a mogu biti zasticeni i od dejstva svetlosti. Ako se pra­vilno oddavaju, proizvodi u njima su zasticeni i od dejstva insekata, glodara i drugih zivotinja. Pogodna su za cuvanje proizvoda od dr­veta, papira, plasticnih masa, tekstila, koze, nemetala, metala i sl.

- grejana skladista su prostori u kojima postoje uredaji za zagrevanje (lokalni ili centralni). U njima se skladiste proizvodi osetljivi na ni­ske temperature u hladnijim mesecima. To se odnosi pre svega na proizvode koji sadde veliku koliCinu vode, zatim na gumene proiz­vode, neke plasticne proizvode, proizvode upakovane u staklene boce i sl..

hlaaena skladista odn. hladnjace su prostori opremljeni uredajima za snizavanje temperature namenjeni pre svega za cuvanje lakokvarlji­vih proizvoda. U zavisnosti od temperature, postoje uglavnom dve vrste ovakvih prostora:

Page 133: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 123

• oni u kojima je temperatura oko tacke mdnjenja vode (oko 0 °C); u njima se cuvaju svezi prehrambeni proizvodi kao mleko, meso, vo­ce, povrce

• oni u kojima je temperatura niza od tacke mrznjenja vode (obicno oko -20 °C); u njima se cuvaju smrznuti prehrambeni proizvodi kao smrznuto meso, voce, povrce, ribe, testo, alii neki drugi (neki tecni gasovi, farmaceutski proizvodi i dr.)

klimatizovana skladista su prostori u kojima postoje uredaji za odrza­vanje stalne temperature, vlaznosti, brzine strujanja i cistoce vazdu­ha. Kolika ce biti vrednost ovih parametara zavisi od optimalnih uslova cuvanja pojedinih proizvoda

Tabela 111.1. Uticaji kojima su izlozene manipulativne jedinice

Vrsta uticaja Primer Staticki Pri visini slaganja od 6 m pritisak na najnizu jedinicu je u proseku

oko42 kPa3 Dinamicki Vidracije, kotrljanje, udaranje, guranje, trenje, ljuljanje, podizanje

viljuskarima itd. K.limatski Toplota, hladnoca, vlaga, kondenzovana voda, kisa, sneg Hemijski Agresivni gasovi ili tecnosti, razlicite hemijske reakcije, naroCito kod

opasnih proizvoda Bioloski Bakterije, gljivice, insekti, glodari; truljenje, kvarenje, prljanje Zajednicko Sukcesivno ili istovremeno dejstvo vibracija i toplote pri transportu dejstvo vise prethodnih faktora

-

3 HOlzl J.: "Einfi.ihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Mi.inchen Wien, 1989

Page 134: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

124 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela III.2. PreporuCljivi uslovi cuvanja i ocekivano vreme trajanja nekih prehrambenih proizvoda

Temperatura Relativna Ocekivano Vrsta proizvoda vazduha u ac vlaznost trajanje

vazduha u% Sveze banana zelena 11,5 do 14 90-95 10- 20 dana voce banana zrela 13 do 16 85-90 5- 10 dana

limun zeleni 4 do 10 85-90 3-6 nedelja limun zuti 2 do4 85-90 2-3 nedelje jabuke -1 do 4 85-90 3-8 meseci jagode okoO 85-90 1-5 dana lesnik, orah 7 70 1 godina

Sveze boranija 2 do4 oko 85 3-4 nedelje povrce mladi grasak -1,5 do -0,5 85-90 6-8 nedelja

kupus -1 do 0 80-90 do 7 meseci

mrkva 0 do2 85-90 5-6 meseci

paradajz -1 do 1 oko 90 3-5 meseci

zelena salata 0,5 do 1,5 90-95 3-4 nedelje

Hladeno govedina -1 do 0 oko 90 2-4 nedelje meso svinjetina -1,5do0 oko 90 1-3 nedelje

slanina dimljena -1 do 0 75-80 2-4 meseca sveze kobasice 1 do 2 80-85 10 dana dimljene kobasice 0,5 do 1 80-85 3-4 nedelje trajne kobasice -2 do 0 75-80 6 meseci divljac -2 do 0 85 3-5 nedelja per ad -1 do 0 80-85 3-5 dana

Ouboko govedina -18 95-98 7- 12 meseci smrznut svinjetina -18 95-98 6-9 meseci o meso sveze kobasice -18 85-90 8 meseci

trajne kobasice -18 85-90 12 meseci divljac -18 90 9 meseci perad -18 95-98 12-15 meseci

!

I

Page 135: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo- Transpozicija proizvoda

Materijal za pakovanje: (na pr. papir, staklo, metal,

plasticna masa) materijal od koga se pravi

ambalaza

-J 1 Osnovna ambalaza: Pomocna ambalaza:

(na pr. kutije, kese, sanduci, boce i sl.) proizvod od materijala za

pakovanje, koji sluzi za obavijanje iii objedinjavanje proizvoda, da bi se

ovaj lakse transportovao, skladistio i/ili izlagao

(na pr. lepljive trake, sredstva za susenje, zatvaraci i sl.)

proizvod od materijala za pakovanje, koji sluzi za obavijanje iii objcdinja­vanje proizvoda, da bi se ovaj lakse

transportovao, skladistio i/ili izlagao

Proizvod za pakovanje: proizvod koga treba zapakovati iii koji je

zapakovan

l l Ambalaza:

zbirni naziv za osnovnu i pomocnu ambalazu

Pakovanje: 1. proces obavijanja proizvo­

da, kao i punjenja i zatvara­nja ambalaze, a maze da se obavlja rucno iii masinski;

2. rezultat dobijen spajanjem ambalaze i proizvoda (na pr. Pakovanje cigareta, soka, papira i sl.)

Slika 111.2. Pojmovi vezani za pakovanje proizvoda

125

Page 136: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

126 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

3. P AKOV ANJE PROIZVODA I AMBALAZA

3.1. Osnovni pojmovi

Globalizacija privrednih tokova, izmedu ostalog, u robnom prometu postavlja veoma vazan i slozeni zadatak, a to je da se proizvodi, Cije se mesto proizvod­nje i potrosnje ne poklapa, sto brze i bezbednije dopreme do krajnjeg korisni­ka. Ovako slozeni zadatak moze uspesno da se izvrsi samo stvaranjem nepre­kidnog lanca u kome transportnu funkciju vrsi vise grana saobracaja, ciji teh­noloski proces je mehanizovan od proizvodaca do potrosaca, tj. u kome je sprovedena racionalizacija na celom prevoznom putu. U svemu ovome amba­laza i pakovanje proizvoda imaju veoma vaznu, pa cak i odlucujucu ulogu.

Generalno posmatrano, proizvodnja i primena ambalaze je u tesnoj vezi sa proizvodnjom i prometom proizvoda materijalne ili pretezno materijalne pri­rode kao sto su to na pr. trajna potrosna dobara (bela tehnika, namestaj, ter­micki aparati i dr.), tekstilni, prehrambeni i metalni proizvodi, zatim maziva, keramika, cigarete, pica, farmaceutski, hemijski, parfimerijski proizvodi itd. Ambalaza je danas sastavni deo koncepcije proizvoda. Kao sto je vazno kreira­ti proizvod tako da svojim funkcionalnim karakteristikama zadovolji potrebe potrosaca, vazno je pronaCi i optimalnu ambalazu. Dakle, ambalaza mora biti prilagodena zahtevima kupaca i karakteristikama proizvoda.

Ambalaza moze da se definise kao sud, omot, okvir, ram, materijal u koji se proizvod stavlja, odn. sve ono u sta se proizvod moze staviti a da ne gubi na svom sadrzaju, da bi se zastitio od stranih uticaja na putu od proizvodaca do krajnjeg korisnika, da bi se olaksalo njegovo prenosenje i transport, da bi svo­jim izgledom poboljsala njegov plasman na trzistu, da bi bio pogodniji za ko­riscenje, da on sam ne moze uticati na okolinu i dr.

Tehnoloski proces koji podrazumeva stavljanje proizvoda u ambalazu, za­tvaranje i obelezavanje upakovanog proizvoda, se naziva pakovanje. Kod nekih proizvoda pod ovim se podrazumeva i odmeravanje (doziranje) i for­miranje ambalaze, koje se vrsi na istoj masini, ukljucenoj u tehnolosku liniju

Page 137: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 127

pakovanja.4 Pakovanje maze da obavlja proizvodac robe sto ima svojih prednosti. Tada je pakovanje jedna od faza proizvodnje proizvoda. Medu­tim, pakovanje maze da se obavlja i u za to specijalizovanom preduzecu ili to maze da cini i sam prodavac. Osnovni termini vezani za pakovanje proiz­voda su dati na slici III.2.

Uvodenje nove ambalaze, slicno kao i uvodenje novog proizvoda, je kom­pleksan proces koji prolazi kroz sve faze zivotnog taka proizvoda: koncep­cija, funkcije, parametri, procesi, proizvodnja, prodaja, koriscenje, odbaciva­nje.

Na razvoj ambalaze je uticalo dosta faktora od kojih su najvazniji:

razvoj trgovine, tacnije razvoj maloprodaje i razvoj samousluzivanja koji su zahtevali da proizvod do kupca dade spreman za preuzimanje;

razvoj materijala za proizvodnju ambalaze i razvoj tehnologije proizvodnje ambalaze i procesa pakovanja, su prosirili mogucnosti oblikovanja am­balaze i pronalazenja sto adekvatnije ambalaze za odredeni proizvod;

zahtevi kupaca koji podrazumevaju upotrebu sve atraktivnije, funkcional­nije, prakticnije ambalaze.

Osobine ambalaze mogu biti veoma razliCite te to omogucuje da se za svaki proizvod izabere ona koja mu najvise odgovara. Ona maze biti razlicitih ob­lika i veliCina, vece ili manje cvrstoce, fleksibilna ili kruta; maze biti propu­stljiva ili nepropustljiva za gasove, tecnosti, pare, masnoce, mirise, svetlost. Neke treba da podnesu procese pasterizacije, sterilizacije, smrzavanja. Osim toga ona treba da bude lepa i dopadljiva, funkcionalna i prihvatljive cene.

Izbor ambalaze zavisi od mnogih faktora. Najvazniji od njih, koji uticu na kreiranje ambalaze sus:

vrsta proizvoda za koji se kreira ambalaza, zahtevi, potrebe i zelje kupaca kojima je proizvod namenjen, specificnosti tehnologije proizvodnje proizvoda, marketing zahtevi prema ambalazi, uslovi transporta i skladistenja proizvoda,

4 "Leksikon marketinga", Beograd, 1975, str. 30 s Spagnut, D.: "Tehnoloske osobine robe u transportu", Saobracajni fakultet u Beogradu, Beograd, 1983, str. 104

Page 138: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

128 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

propisi o pakovanju i ambalazi pojedinih proizvoda, troskovi ambalaze, mogucnost koriscenja paleta i kontejnera, odn. standardizovanih oblika ambalaze kojima se racionalizuje proces distribucije.

3.2. Funkcije ambalaze

Zahtevi koje savremena ambalaza i pakovanje treba da ispune su brojni i veoma raznoliki. Osnovni zahtev je svakako da proizvod nade svog kupca i da do krajnjeg korisnika dode sa zadovoljavajuCim nivoom kvaliteta. Medu­tim pored ovoga postoji i veliki broj drugih zahteva svakog subjekata iz lan­ca aktivnosti iz zivotnog toka proizvoda, koji treba da budu medusobno us­kladeni i zadovoljeni. Svi oni se mogu grupisati prema osnovnim funkcija­ma. Tako savremena ambalaza ima ima veCi broj funkcija od kojih ce ovde biti pomenute najvaznije kao na pr.: zastitna, distributivna, i dr..

3.2.1. Zastitna funkcija ambalaie

Zastitna funkcija ambalaze se ogleda u zahtevu da ona bude barijera izme­du proizvoda i okoline. To u praksi znaCi cetiri osnovna vida zastite:

• zastita od spoljnih uticaja: klimatskih (temperatura, vlaga, svetlost, ga­sovi, zracenja, vazdusni pritisak, vetar i sl.), mehanickih (udara, vibraci­ja, pritiska, trenja i sl.), bioloskih (mikroorganizama, insekata, glodara), hemijskih (vazduh i druge materije koje mogu da promene sastav proiz­voda)idr.

+ zastita od migracije sastojaka upakovanog proizvoda u spoljasnju sredi­nu (gubici gasova, mirisa, raznih isparljivih sastojaka, masnoca i dr.)

• zastita upakovanog proizvoda od same ambalaze (ambalaza mora biti inertna prema proizvodu).

• zastita okruzenja od ambalaze (ambalaza mora biti hemijski inertna prema vazduhu i vodi i eventualno drugim agensima)

Page 139: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 129

Da bi ambalaza mogla da vrsi potpunu zastitu upakovanog proizvoda, ona mora da ispunjava odredene uslove, koji zavise od vrste proizvoda, uslova skladistenja, transporta i manipulacije. Dakle, broj i vrste potencijalnih uti­caja od kojih ambalazu i proizvod treba stiti su veliki. Zbog toga univerzal­na ambalaza ne postoji, ali se ipak mogu izdvojiti neki opsti uslovi koje sva­ka ambalaza mora da ispuni, a odnose se na materijal za pakovanje kao i na njen oblik i dimenzije.

Materijal od koga se izraduje ambalaza mora biti sposoban da vrsi potpunu zastitu proizvoda u toku transporta, skladistenja i svih manipulacija. Zato materijal mora imati odgovarajuce mehanicke osobine (zatezna cvrstoca, cvrstoca na pritisak, tvrdoca), hemijsku postojanost prema sastojcima proiz­voda i okoline (vazduh, voda, korozivne supstance), propustljivost ili ne­propustljivost za vodenu paru i gasove, nepropustljivost za tecnosti (naroCi­to vodu), masnoce, rastvarace, da na upakovani proizvod ne prenosi niti miris niti ukus.

Oblik i dimenzije ambalaze treba da omogucuje medusobno slaganje jedini­ca pakovanja bez veCih supljina. Supljine i nepovoljni oblici ambalaze prou­zrokuju lorn i druga ostecenja proizvoda, a osim toga dovode do slabijeg is­koriscavanja prostora u kontejneru, transportnom sredstvu i skladistu (ne­zadovoljavajuca distributivna funkcija). Inace oblik i dimenzije ambalaze uticu i na njenu privlacnost, sto se odrazava na prodajnu funkciju ambalaze.

3.2.2. Distributivna funkcija

Ambalaza mora biti sto bolje prilagodena svim operacijama i procesima na putu od proizvodaca do krajnjeg korisnika. Ona se ogleda kroz skladisnu, transportnu i manipulativnu komponentu:

+ ambalaza mora da zadovolji osnovne tehnoloske zahteve spoljnjeg i unutrasnjeg transporta;

+ ambalaza mora biti prilagodena zahtevima skladistenja u pogledu duzi­ne i racionalnog koriscenja raspolozivog prostora;

Page 140: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

130 Upravljanje kvalitetom mater~ialnih proizvoda

• da omoguCi koriscenje paleta i kontejnera, kojima se racionalizuje pro­ces distribucije;

• ambalaza treba da olaksa rukovanje robom tokom distribucije i omoguCi koriscenje mehanizacije.

3.2.3. Prodajna funkcija

Prodajna funkcija ambalaze se odnosi na njen uticaj na obim i racionalizaci­ju prodaje, kao i na njenu informativno prodajnu ulogu. Ambalaza je akti­van cinilac prodaje robe. Ona svojim oblikom, tekstom, grafickim resenjem i identifikacijom komunicira sa potrosaCima. Treba da omoguCi udobno, jed­nostavno i lako koriscenje, kao ida je atraktivna i savremena. Mora biti pri­lagodena kupovnoj moCi potrosaca, njegovoj potrosackoj kulturi i navika­ma, uskladena sa standardima i propisima, sto je veoma bitno kod prehram­benih proizvoda. Ona se manifestuje kroz:

oblik, koji mora biti prilagoden manipulaciji, a kod maloprodajne amba­laze i naCinu izlaganja u maloprodajnim objektima;

boju, koja ima snazno psiholosko dejstvo na potrosace;

identifikaciju- preko nje potrosac prepoznaje proizvodaca i marku;

informacije o sastavu, nameni, nacinu cuvanja i upotrebi proizvoda.

V isibility (uocljivost) I nformation (informacija)

E motional impact (emocionalnost)

lAT orkability (prakticnost)

Slika 111.3. Prodajna funkcija ambalaze (VIEW- pravilo)

Page 141: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 131

3.2.4. Sigurnosna funkcija

Sigurnosna funkcija je funkcija novijeg datuma. Odnosi se na opsti zahtev da se onemoguCi neovlasceno odn. neometano otvaranje i ponovno zatvara­nje ambalaze, pre nego sto proizvod dospe do krajnjeg korisnika, kao i na zahtev kod nekih proizvoda (uglavnom iz kategorije opasnih) da se otvara­ju na poseban nacin, da ih ne maze svako lako otvoriti (na pr. deca)6.

Medutim sigurnosna funkcija ima i drugu stranu. Kod nekih proizvoda je neophodno da sistem otvaranja i zatvaranja bude specifican odn. neuobica­jen, da ih ne bi lako mogla otvoriti lica koja ne poznaju prirodu u nacin ko­riscenja proizvoda.

3.2.5. Ekoloska funkcija

Ekoloska funkcija ambalaze postaje sve znacajnija. Podrazumeva pre svega izbor pogodnog materijala za pakovanje. Ekoloska ambalaza, slicno kao ekoloski proizvod, je ambalaza koja je bolje prilagodena prirodnom okruze­nju od uobicajene ambalaze za istu vrstu proizvoda. U skladu sa ranije po­menutim strategijama dobijanja ekoloskih proizvoda (reciklovanje, demate­rijalizacija, substitucija i rekuperacija) ekoloska funkcija ambalaze se maze povecati na razne nacine kao sto je na pr.:

pakovanjem u ambalazu izradenu od reciklovanih materijala, pakovanjem u povratnu ambalazu, prodajom veceg broja proizvoda "u paketu", smanjivanjem broja ornata oko jedinice proizvoda, zamenom tezih materijala laksim, pakovanjem u ambalazu koju ce potrosaCi kasnije koristi u istu i1i druge svrhe i sl..

6 Taka se na pr. na bocama za butangas nalazi ventil sa levim navojem; ambalaza sa po­sebno agresivnim sredstvima za ciScenje se otvara uz neuobicajen pokret (da ih deca ne bi mogla otvoriti) i sl.

Page 142: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

132 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

3.3. Podela ambalaze

Zahtevi koje ambalaza treba da zadovolji su, kao sto je u prethodnom tekstu navedeno, brojni i razliCiti. Zbog toga, potencijalni korisnici pri izboru opti­malne ambalaze za svoj proizvod, treba da odluce o njenim osnovnim ka­rakteristikama, vezanim za materijal, oblik, veliCinu i sl., u cemu pomoc mo­ze da pruzi i odredena sistematizacija koja se ovde primenjuje.

Podela ambalaze moze da se izvrsi polazeCi od razliCitih kriterijuma, od ko­jih su sledece najcesce:

(a) Prema materijalu od koga je izradena ambalaza moze biti:

+ papirna ili kartonska, + od plasticnih materijala, + metalna, + staklena, + drvena, + tekstilna, + od kombinovanih (kompleksnih) materijala.

(b) Prema povezanosti ambalaze sa upakovanim proizvodom deli se na:

+ odvojivu- koja ne cini sastavni deo proizvoda (kutije, omoti i sl.) + neodvojivu- koja cini sastavni deo proizvoda (tube, spray boce i sl.)

(c) Prema podrucju primene odn. prema vrstama proizvoda kojima su na­menjeni, postoji ambalaza za:

+ poljoprivredno-prehrambene proizvode, + hemijske, farmaceutske, metalne, elektrotehnicke i druge proizvode

(d) Prema naCinu i duzini upotrebe, odn. trajnosti postoji:

+ ambalaza za jednokratnu upotrebu- nepovratna ambalaza,

+ ambalaza za visekratnu upotrebu - povratna ambalaza koja se vraca posredniku ili proizvodacu.

Page 143: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo- Transpozicija proizvoda 133

(e) Prema nameni kojoj sluzi ambalaza moze biti:

+ potrosacka (originalna, prodajna) ambalaza7 - to je najsitniji oblik ambalaze; sa njom proizvod dolazi do krajnjeg korisnika. Ona se po pravilu sastoji od jednog ornata oko proizvoda, mada ih moze biti i vise (na pr. tuba koja se nalazi u kutiji)

+ maloprodajna ambalaza- to je krupnija jedinica; u njoj je smesten ve­Ci broj originalno upakovanih proizvoda. Ona je cesto prilagodena samousluznom naCinu prodaje

+ komercijalna ambalazas - to je krupnija jedinica od prethodne, u koju se smesta veCi broj maloprodajnih ambalaza. Ako se radio relativno krupnim proizvodima, komercijalna ambalaza moze biti identicna sa maloprodajnom

+ transportna ambalaza9- je najkrupnija jedinica. U njoj se nalazi neko­liko maloprodajnih pakovanja i moze biti raznih veliCina, oblika i od raznih materijala ali je prvenstveno namenjena transportu i skladiste­nju proizvoda na putu od proizvodaca do krajnjeg korisnika

(f) Ambalaia moie biti raznih oblika: kutije, kese, vrece, tube, gajbe, bacve, sudovi, listovi, folije i dr.

Kombinovanjem pomenutih kriterijuma se dobijaju osnovni tipovi ambala­ze:

• kruti sudovi: stakleni sudovi, limenke, plasticne boce, kutije, case • fleksibilni sudovi: papirne i plasticne vrece i kese, tube • fleksibilni omoti: papirni listovi, plasticne folije, aluminijumska folija • ostali tipovi: zatvaraCi za boce, pecati, kanap, trake, zice.

Svaki tip moze biti izraden od raznih materijala, pojedinacno ili njihovih kombinacija, zavisno od prirode proizvoda koji ce biti upakovani i zahteva koji treba da budu ispunjeni. Gasoviti, tecni i cvrsti proizvodi su po svojoj prirodi razliCiti, ali se moze zahtevati da njihova ambalaza bude hermeticka i nepropustljiva. Prehrambeni proizvodi i pica treba da budu pakovani u

7 Consumer unit s Traded unit 9 Transport unit

Page 144: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

134 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

hermeticku ambalazu, koja nekad mora biti nepropustljiva i za svetlost, da bi se sprecilo zagadivanje i kvarenje. Toksicni i opasni materijali, s druge strane, moraju biti zapakovani tako da se spreci njihova izlazak iz ambalaze i/ ili korozija. Ponekad ambalaza treba da bude transparentna ba bi se video upakovani sadrzaj, kao kod svezeg voca, povrca i mesa. Nekad ambalaza mora biti cvrsta i zilava da bi bila laksa za rukovanje, ali ne i kruta. Neke ambalaze se koriste veoma kratko (na pr. velikoprodajne vrece) dok druge treba duze vreme da stite proizvod (sprej boce).

3.4. Ostecenja ambalaze

Upakovani proizvodi su na putu do krajnjeg korisnika izlozeni razliCitim uticajima koji ih mogu, potpuno ili delimicno, obezvrediti. Ambalaza odgovara svojoj nameni samo ako je sposobna, da uticaje ovih faktora smanji do te mere, da proizvodi ostanu neosteceni. Ostecenja ambalaze mogu da izazovu isti oni uzrocnici koji mogu da ostete i proizvode u celini.

MehaniCka ostecenja ambalaze se manifestuju promenom oblika, pucanjem, probojem, lomom i sl. Svi tipovi krutih sudova su posebno osetljivi na ovu vrstu ostecenja. Ambalaza mora biti prilagodena ovakvim uticajima, ako se oni ocekuju, kako ne bi doslo do rasipanja sadrzaja i prodora vazduha, vode ili drugih neCistoca u proizvod. Naravno, ostecenja ove vrste mogu nastati i usled nestrucne manipulacije Sa aspekta mehanickih ostecenja, kriticno mesto u distribuciji proizvoda je svako njegovo pomeranje Kod posebno osetljivih (lomljivih) proizvoda na ambalazi postoje odgovarajuCi znaci, upozorenja, a ponekad i uputstva za manipulaciju proizvodom, kao i oznaka mesta na kojima se ambalaza hvata pri podizanju. Pri slaganju u odgovarajuCi prostor treba paziti da se ne prekoraci maksimalno dozvoljeni broj jedinica koje se mogu naslagati jedna na drugu.

Mikrobioloska ostecenja se mogu smanjiti ili potpuno ukloniti cuvanjem upa­kovanih proizvoda i ambalaze u relativno suvoj sredini (relativna vlaznost od 65 do 85%) na pogodnoj temperaturi. Papirna, tekstilna i drvena ambala­za su posebno podlozne mikrobioloskim ostecenjima.

Page 145: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 135

Hemijska ostecenja se sprecavaju pre svega cuvanjem upakovanih proizvoda u suvoj sredini. Metalna i papirna ambalaza su posebno osetljive na hemij­ske uticaje.

Ostecenja pod dejstvom suncanih zraka se manifestuju promenom boje i me­hanickih osobina ambalaze, posebno drvene, papirne i tekstilne kao i nekih vrsta plasticnih ambalaza.

Ostecenja koja izazivaju insekti i glodari se sprecavaju pre svega cuvanjem proizvoda u objektima od cvrstog materijala. Prodajne objekte treba redov­no Cistiti i oddavati. Osim toga, neophodno je vrsiti redovno dezinsekciju i deratizaciju.

3.5. Materijali za pakovanje

Jedinstveni univerzalni materijal koji bi mogao da se upotrebi za pakovanje svih proizvoda ne postoji. Razni ambalazni materijali medusobno mogu da konkuriSu samo kod grupa slicnih proizvoda, kao sto su to na pr.: alkoholna pica, bezalkoholna pica, gotova jela, deterdzenti, boje i rastvaraCi, kontejneri itd.

:-0

~ 0

e= drl'o

Sl'dkln

metal

PVC

papir

Kolicina

Slika. 111.4. Zavisnost troskova pakovanja od broja zapakovanih jedinica iste veliCine

Page 146: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

136 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Troskovi pakovanja zavise od mnogih faktora: vrste materijala, oblika ambala­.Ze, karakteristika proizvoda i dr. Na slici III.4. je data zavisnost troskova pako­vanja od broja zapakovanih jedinica iste velicine za razne ambalazne materija­le. U svakom slucaju, troskovi pakovanja treba da budu uskladeni sa vrednos­cu proizvoda. Skuplji proizvodi mogu biti zapakovani u skuplju ambalazu. Pri tome treba imati u vidu i koliko dugo treba kvalitet proizvoda da ostane na za­dovoljavajucem nivou.

3.6. Ambalaza od vlaknastih materijala

Vlaknastim materijalima se nazivaju svi materijali dobijeni na bazi celuloze, poluceluloze, drvenjace, starog papira; krpa i sl. Osnovni vlaknasti materijali su papir, karton i lepenka.

Papir kao materijala je poznat vee oko 2.000 godina. To je proizvod dobijen 10 iz vlakanaca pretezno biljnog porekla 11 koja su medusobno povezana i iz kojih je formirana papima traka, odn. list papira. Pored papira, na slican nacin, od istih osnovnih i pomocnih materijala proizvodi se i karton. Ne postoji jasno odredena i precizna granica izmedu papira i kartona. Papir se prakticno razli­kuje od kartona po debljini, odn. gramaturi. Uobicajeno je da se pod papirom podrazumeva papima traka gramature od 8 do 25012 g/ cm2, a kao karton ona cija je gramatura preko 250 g/ cm2. Unutar ovako sirokog intervala postoji ida­lja podela na papire, polukartone i kartone, pri cemu je dodatna granicna vrednost 150 g/ cm2.

U strukturi svetske potrosnje materijala za pakovanje prvo mesto zauzimaju vlaknasti materijali, odn. papir, kartoni i lepenke. Mada ovi materijali imaju izvesne nedostatke njihova potrosnja neprekidno raste gotovo u svim obla-

1o Osnovna sirovina za proizvodnju papira su vlaknasti materijali (celuloza, drvenjaca, poluceluloza, stari papir, stare krpe i sl.), a pomocni materijali su punila, lepila, opticka belila, boje i dr.. Osim ovoga za proizvodnju papira neophodna je jos i voda 11 Od vlakanaca biljnog porekla najvaznija su ona dobijena iz raznih vrsta drveta, mada mogu da se dobiju i iz nekih jednogodiSnjih biljaka. Pored njih za proizvodnju papira mogu da se koriste i vlakanca zivotinjskog, mineralnog i sistetickog porekla, ali se ona koriste samo za neke specijalne vrste papira. 12 Ponekad se kao granicna vrednost gramature smatra vrednost od 224 g/ cm2

Page 147: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 137

stima potrosnje. Danas se od ovih materijala izraduje ne samo potrosacka, maloprodajna i komercijalna vee i mnoge vrste transportne ambalaze (kutije od kartona, cilindricni sudovi, vrece) koja sa uspehom zamenjuje drvo i tek­stil. Snazan prodor ove ambalaze i visoko mesto u strukturi potrosnje mate­rijala za pakovanje predstavlja jednu od bitnih karakteristika modernog pa­kovanja. Koristi se za pakovanje tecnih proizvoda (sokovi, mleko) ali i za pakovanje mnogih cvrstih neprehrambenih proizvoda (hemijski, tekstilni, elektrotehnicki, farmaceutski i dr.). Posebno je pogodna za pakovanje robe za prekomorski transport.

Dakle, vlaknasti materijali su danas veoma vazna grupa materijala za pakova­nje. Velika primena ovih materijala je posledica njihovim dobrih osobina i prednosti u odnosu na ostale materijale. Kvalitet ovih materijala se ocenjuje preko sledecih komponenata kvaliteta:

gramatura papira13 (g/m2), - debljina (mm),

cvrstoca na kidanje, elasticnost,

- upijanje vode, propustljivost za vodenu paru, gasove, mirise, masnoce, mikroorganizme,

- propustljivost za vazduh, opticke osobine: izgled povrsine, boja, prozirnost

Osnovne prednosti papira, kartona i lepenki kao materijala za pakovanje su:

- lagani su jer je gustina hartije i kartona relativno mala (u poredenju sa drugim konkurentskim materijalima: staklo, metali),

- mehanicke osobine su zadovoljavajuce, - mogu se lako oplemenjivati i kombinovati sa drugim materijalima,

posebno aluminijumskim folijama i plasticnim masama, - pogodni su za neposredno stampanje i reklamu, - relativno su jeftiniji, - upotrebljavaju se kao nepovratna ambalaza, - potrosacu se isporucuje u slozenom stanju.

13 Povrsinska masa = masa 1 m2 papira u gramima

Page 148: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

138 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Glavni nedostaci ovih materijala su:

osetljivost na vlagu, povisenu temperaturu i svetlost, opasnost od pozara (pod uticajem plamena se lako pali i intenzivno gori).

Optimalni uslovi za cuvanje papirne i kartonske ambalaze su relativna vla­znost vazduha izmedu 60 i 70 % (pri vecoj vlaznosti se odlepljuju).

Osnovni tipovi materijala iz ove grupe su papiri, kartoni i lepenke. Po sastavu to su veoma slicni materijali. Ono po cemu se oni uglavnom razlikuju je deblji­na, zbog cega kartoni i lepenke imaju bolje mehanicke osobine od papira, te se oni na pr. vise koriste kao transportna ambalaza.

3.6.1. Papiri za pakovanje

Papiri za pakovanje (omotni papiri) su papiri razliCitog sirovinskog sastava i osobina, cija je osnovna namena da sluze za pakovanje. Oni treba da posedu­ju14 odredene mehanicke osobine (kao otpornost na cepanje, kidanje, probija­nje, savijanje i elasticnost), stamparske osobine (po cemu su uopsteno uzevsi papiri najbolji od svih ambalaznih materijala). Kao sto je napred receno pod papirima se podrazumevaju tanji vlaknasti materijali, ali i unutar njih moze dalje da se izvrsi podela. Tako se papiri koji imaju gramaturu do 30 g/ cm2 se nazivaju svilasti papiri. Za specijalne namene papiri mogu posebnim postup­cima proizvodnje ili naknadnom obradom da se ucine nepropustljivim za tec­nosti, masnoce, rnirise, arome, vodenu paru i dr. Svi ovi papiri se izraduju kao ravni, glatki i/ili krepovani.

Osnovne vrste papira za ambalazu su:

• Obican papir za pakovanje najcesce se izraduje od sulfitne celuloze sa do­datkom veceg procenta drvenjace ili stare hartije. Upotrebljava se za izra­du kesa, kao omotni papir, za oblaganje kartona pri izradi kutija, itd. Po­znatije vrste su celpak papir, papir od drvenjace i celuloze, bezdrvni papir, celulozni papir;

14 Peric B.: "Poznavanje celuloze i papira", Beograd, 1993, str. 334

Page 149: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 139

• Natron papir (kraft) se dobija od raznih vrsta natronske celuloze i poluce­luloze. Odlikuje se vecom mehanickom cvrstocom i otporniji je prema sve­tlosti i temperaturi od ostalih vrsta hartije. Poznatije komercijalne vrste su: obicna natron hartija, natron krep, specijalni natron i dr. Najvise se upotre­bljava za izradu vreca, kesa i talasastog kartona.

• Svilasti papir je tanki, bezdrvni, jednoslojni gladak papir gramature do 30 g/ cm2. Koriste se za pakovanje osetljivih proizvoda kao boce, cvece, tek­stilni proizvodi, voce i sl.

• Srenc papir je papir koji se proizvodi od otpadne celuloze i nesortiranog starog papira. Ima sivu ili smedu boju i gramature najmanje 80 g/ cm2. To je jeftin papir koji sluzi za pakovanje i omotavanje neprehrambenih proiz­voda. Od prehrambenih proizvoda se u njega mogu pakovati samo proiz­vodi poput krompira, raznih repa i drugih vrsta povrca sa ljuskom15,

• Specijalne vrste papira za pakovanje. Obicna hartija je propustljiva za vo­du, gasove, masti i druge tecnosti, te nije pogodna za pakovanje mnogih proizvoda, narocito proizvoda sa veCim procentom vade, masnoca i dru­gih sastojaka. Kombinovanjem sa drugirn materijalirna i odredenom teh­noloskom obradom papiru se maze znatno smanjiti propustljivijom za masnoce, vade, gasove i sl.. Oplemenjivanje papira se maze vrsiti dora­dam sa voskovima, parafinom, raznirn smolama, smesama sintetickih smola i voskova, itd. Savremena industrija proizvodi veCi broj ovih vrsta papira medu kojima su poznatiji:

- Pergament papir se dobija tretiranjem obicnog papira sa sumpornom ki­selinom. Odlikuje se nepropustljivoscu za masnoce i nalazi veliku pri­menu kod pakovanja prehrambenih proizvoda.

- Parafinisani i vostani papir se dobijaju impregnacijom ili prevlacenjem pa­pira emulzijama ili rastvorima voskova, parafina, odn. smesa voskova i raznih sintetickih smola. Odlikuju se nepropustljivoscu za masnoce, ga­sove i vlagu. Gramatura im je obicno izmedu 30 i 50 g/ cm2, a koriste se za prehrambene proizvode (bombone, biskviti i sl. kao i zamrznute pro­izvode).

Is Srenc papir, obzirom da se proizvodi od starog nesortiranog papira, maze sadrzati toksicne sastojke koji poticu od stamparskih boja.

Page 150: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

140 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

- Plastificirani papir se dobija nanosenjem plasticne mase, obicno PE, a po­nekad i PVC, poliviniliden hlorida, silikonskih premaza i drugih poli­mera. Ovakve kombinacije su se pokazale veoma prikladnim za mnoge vrste pakovanja. Od ovog tipa papira se izraduju papime vrece, koje sa spoljnje i unutrasnje strane imaju plastificirani papir.

Metalizirani papir je papir prevucen veoma tankim slojem metala. Metali­ziranje se obicno vrsi aluminijumom ili bronzama, Cime papir dobija metalni sjaj.

3.6.2. Kartoni

Karton je materijal koji je po hemijskom sastavu veoma slican papiru ali ima vecu debljinu. Gramatura kartona se krece od 250 g/m2 pa do 600 g/m2. Ove granice su priblizne, a posebno donja. Tacnije, materijali sa gramaturama od 180 do 250 g/m2 obicne se nazivaju polukartonima. Sirovine i pomoCi materi­jali za njihovu proizvodnju zavisi od kvaliteta kartona koji se zeli dobiti. To mogu slicno kao i kod papira da budu: celuloza, drvenjaca, stari papir, punioci (pretezno kaolin), lepila, boje i dr. Po osobinama kartoni su slicni papirima, ali su im mehanicke karakteristike bolje zbog vece debljine materijala. Osnovne komponente kvaliteta kartona su pored gramature: daljina, jacina na pritisak, sposobnost upijanja, stamparske osobine, elektroizolaciona svojstva i dr.

Klasifikacija kartona moze da se vrsi prema vise kriterijuma kao na na pr.: si­rovinski sastav, postupak dobijanja i broj slojeva, namena i sl. (tabela III.3)16.

16 PeriC B.: "Poznavanje celuloze i papira", Beograd, 1993, str. 132

Page 151: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 141

Tabela 111.3. Klasifikacije kartona

Kriterijum Vrste J Sirovinski sastav - Srednjefini (proizveden pretezno iz drvenjace) !

- Bezdrvni (proizveden iz celuloze) - Kartoni na bazi tekstilnih krpa i dr.

Broj slojeva - Jednoslojni - ViSeslojni (dupleksi, tripleksi, multipleksi)

Povrsinska obrada - Nepremazani - Premazani

Boja - Prirodno bojeni (sivi ili smedi, tzv. natur kartoni) - Beljeni kartoni - Bojeni kartoni u raznim bojama

Stepen dorade i - Pregovani, reljefni i sl. oplemenjivanja - Lakirani

Ovde ce dalje biti pomenute najvaznije vrste ambalaznih kartona:

+ Hromokarton je bezdrvni, premazani karton, pogodan za visebojnu stam­pu. Upotrebljava se za izradu visokokvalitetne ambalaze za pakovanje luksuznih i skupih proizvoda kao sto su kozmeticki i parfimerijski proiz­vodi.

+ Karton za slozive kutije je viseslojni karton. Srednji sloj je obicno izraden od losijih sirovina (na pr. starog papira), a spoljni slojevi od kvalitetnijih si­rovina (beljena celuloza ili kvalitetnija drvenjaca). Ovaj karton ima ravnu povrsinu, podesan je za visebojnu stampu i lakiranja. Sluzi za izradu slozi­vih kutija koje se koriste kao potrosacka (originalnu) ambalaza za razne proizvode kod kojih je osim zastitne veoma vazna i informativna funkcija

+ Karton za tecne proizvode je namenjen za pakovanje mleka, mlecnih pro­izvoda, vocnih sokova i sl. Za njihovu proizvodnju se koriste specijalni bezdrvni kartoni i polukartoni, ujednacene gramature i debljine, koji su oslonjeni polietilenom, parafinom ili aluminijumskom folijom. PotrosaCi­ma se isporucuju u rolnama od kojih se formiraju sudovi karakteristicnog oblici kao: tetraedar (tretapak), kvadar (pure-pak), paralelopiped (brik pa­kovanje) i sl.

Page 152: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

142 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

3.6.3. Lepenke

Lepenke su po sastavu vrlo slicni po papirima, ali imaju povrsinsku masu pre­ko 600 g/m2, vecu debljinu i drugacije mehanicke i strukturalne osobine. Sa­stoje se iz listova formiranih od razliCitog materijala, koji su medusobno sjedi­njeni. Proizvode se prakticno kao i kartoni od vlakanaca biljnog porekla. Naj­masovnije se koriste drvenjaca (bela i smeda) i razne vrste starog papira, a ko­riste se i vlakanca na bazi starih krpa kao i azbestna vlakanca. Mogu da se pre­mazuju, impregniraju ili na neki drugi nacin doraduju, i oplemenjuju. Postoje dva osnovna tipa lepenki: puna lepenka i valovita lepenka i svaka od njih ima svoje posebne karakteristike.

+ Puna lepenka je svaka masivna, tvrda lepenka dobijena slepljenjem vise ravnih slojeva. Prema kvalitetu upotrebljenih sirovina moze biti razliCita, pa tako mogu da se pomenu na pr. sledece vrste: bela, siva, smeda ili me­sana.

~ »A«

~

»B«

iSZS2S »C«

Slika III.S. Nabori, A, B I C

TEHNICKE OSOBINE TALASASTOG KARTONA A B c E

1) 4,5-4,7 2,5-3,0 3,68 1,14-1,20 2) 8,5-8,6 6,0-6,1 7,20 3,20-3,40 3) 117-116 166-164 140 314-295 4) /cm2 2,0 2,9 5,8

Page 153: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 143

Tabela 111.4. Vaznije vrste punih lepenki za ambalazu

Vrsta Namena Osnovne sirovine

Siva Kutije za transportnu ambalazu kao i Mesani stari papir kutije za grublje metalne proizvode;

Bela Kutije za pakovanje sireva, kolaca, Bela drvenjaca na bazi drveta smreke torti i sl.

Smeda razne vrste kutija Smeda drvenjaca na bazi drveta smreke i bora

• Valovita lepenka ima dve vrste medusobno slepljenih slojeva: ravni ina­brani (slika 11!.6) Ravni sloj se obicno izraduje od natron papira vece zate­zne cvrstoce, mada se za kartone boljih performansi upotrebljavaju i drugi papiri kao: beli kraft, papir sa sintetickim premazom i sl. Nabrani sloj se pravi od slabijih vrsta papira. Treca komponenta za izradu valovitog kar­tona je sredstvo za slepljivanje, za sta jos uvek najvise upotrebljava klasic­no lepilo - vodeno staklo.

Zbog prisustva nabranog sloja ovi materijali imaju bolje mehanicke osobine, mada one zavise od kvaliteta upotrebljenih sirovina, visine i sirine vala kao i nacina lepljenja17. NajveCi valovi najbolje amortizuju udare, pa je zato ovakav karton pogodan za pakovanje proizvoda osetljivih na udare. Nizi valovi manje efikasno amortizuju udare, ali su zato otporniji na pritisak i lakse mogu da iz­drZ:e pritisak pri slaganju proizvoda jedan na drugi. Najsitniji valovi se koriste pretezno u prodajnoj ambalazi.

17 Visina vala je standardizovana: veliki val 4 do 4,5 mm, srednji val 3,2 do 4 mm, mali val 2,2 do 3 mm, mikrotalas 1,0 do 1,8 mm.

Page 154: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

144 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 111.5. Osnovne vrste ambalazne valovite lepenke

Vrsta Namena Dvoslojna (jedan ravan i jedan Jastucenje, zavijanje boca i drugih osetljivih pro-nabrani sloi) izvoda Troslojna (2 ravna sloja i jedan Pakovanje laksih proizvoda, izrada pregrada i nabrani izmedu njih ulozaka pri pakovanju proizvoda osetljivih na

udare Petoslojna (3 ravna i 2 nabrana sloja). Transportne kutije za pakovanje teskih i osetlji-Sedmoslojna (4 ravna i 3 nabrana vih rnasina i uredaja i njihovih delova

'-sloja) -- - -----

Ambalaza od talasastog kartona ima velike prednosti nad klasicnom ambala­·zom (drvenim sanducima i letvaricama, klasicnim kartonom) koju potiskuje i zamenjuje. Ona sluzi kao nepovratna ambalaza i predstavlja savremeniji vid pakovanja. Ona je znatno laksa od drvene ambalaze, pogodnija za rukovanje, omogucuje visebojno stampanje raznih reklamnih tekstova. Prazna ambalaza se transportuje i skladisti u slozenom stanju, tako da zauzima mnogo manje prostora od drvene ambalaze. Povoljnija je za palerizaciju i savremene uslove manipulacije.

/

<L

/

~

C VVV\1\f\ISZQSI\ZV\Z\Z\f\f\IV

d ~ ~

a - obican nabrani karton

b - dvoslojni nabrani karton, sa jedne strane oblozen ravnom hartijom

c - troslojni nabrani karton (oblozen sa obe strane)

d - petoslojni nabrani karton

Slika 111.6. Talasasti (valoviti) kartoni

Page 155: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 145

3.7. Ambalaza od plasticnih materijala

Plasticne materije su moderan materijal za pakovanje. Sa gledista zahteva pakovanja imaju mnoge prednosti u odnosu na ostale materijale, od kojih su narocito znacajne sledece:

- u proseku visoka hemijska otpomost;

- potpuna otpomost na koroziju i druge atmosferske uticaje;

relativno dobre mehanicke osobine;

mala gustina i lagano pakovanje;

- jednostavna obrada i oblikovanje, koje se maze vrsiti na automatizovanim masinama;

stapanjem ili slepljivanjem ambalaza se maze hermeticki zatvoriti;

veoma je fleksibilna, pa su gubici proizvoda usled mehanickih ostecenja minimalni;

- ne zahteva posebnu zastitu u transportnoj ambalazi

- plasticne folije su kompatibilne sa drugim materijalima, naroCito hartijom, aluminijumskom folijom, na bazi cega se izraduju veoma uspesno kom­pleksni materijali;

- fizioloski su dovoljno pouzdane i pri dobroj obradi i kvalitetu ne prenose nikakav strani ukus ili miris na proizvod;

- izuzev vecih sudova, plasticna ambalaza sluzi kao nepovratna ambalaza, sto je sa glediSta organizacije proizvodnje i prometa od velikog znacaja;

na njima se maze neposredno stampati, mada u tom pogledu zaostaju za hartijom;

- najvazniji oblici su folije, na kojima se vee kod proizvoaaca izvrsi stampa­nje deklaracije i drugih likovnih i grafickih oznaka, taka da ih kupac dobija gotove u rolnama, koje se neposredno ubacuju u masinu za pakovanje i fi­nalno oblikovanje.

najpogodnije su za izradu sasvim malih - parcionih jedinica. U tom pogle­du ispred njih je samo kompleksna ambalaza, u kojoj se opet plasticni ma­terijali javljaju kao bitna komponenta.

Page 156: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

146 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

folije mnogih plasticnih materija su providne, sto sa komercijalnog aspekta moze kod pakovanja pojedinih proizvoda (na pr. sveze voce i povrce, born­bone i dr.) biti prednost u odnosu na druge materijale.

Propustljivost plasticnih materija je razliCita. Tako na pr. neke plasticne materi­je propustaju gasove, a ne propustaju vodu (na pr. polietilen) pa su veoma po­godne za pakovanje svezih proizvoda (voca i povrca) koji posle pakovanja do­zrevaju.

Ambalaza od plasticnih materija se moze pojaviti u raznim oblicima koji se mogu sistematizovati na sledeCi nacin:

sudovi raznih oblika i zapremina, filmovi i folije, zatvaraCi za boce i druge sudove, kompleksni materijali o cemu ce kasnije biti reCi.

Ona moze biti izradena od raznih vestackih i sintetickih polimernih materi­jala, od kojih ce biti u nastavku biti pomenuti najvazniji.

3. 7.1. Celofan

Celofan je providni celulozni film odn. folija na bazi regenerisane celuloze. Do­bija se preradom celuloze po viskoznom postupku. Koristi se za pakovanje konditorskih proizvoda (bonbonjere), cajeva, kozmetickih proizvoda, cigareta i slicnih proizvoda kojima je potrebna dodatna zastita od spoljnih uticaja ili otvaranja. Ekoloska vrednost mu je povoljna posto se, poput papira, spontano razgraduje u prirodi. Na celofan, slicno kao i na papir, nepovoljno uticu povi­sena temperatura, direktna sunceva svetlost i nedovoljna odn. preterana vla­znost vazduha.

S obzirom na osnovne osobine, celofan se moze podeliti u dve osnovne grupe: nelakirani i lakirani.

Page 157: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 147

+ Nelakirani celofan je providan, veoma elastican i ima glatku i sjajnu povrsi­nu. Ne propusta prasinu, mikroorganizme, mirise, vazduh ulja i masti i dobro prima stampu. Medutim, nelakirani celofan ima i neke nedostatke: higroskopan je, pa ukoliko dode u kontakt sa vodom bubri sto nakon od­redenog vremena pogorsava njegove mehanicke osobine; isto tako postaje krt ukoliko je duze vremena izlozen povisenoj temperaturi. U suvom sta­nju ne propusta gasove, ali ovlazen postaje propustljiv za gasove. Neras­tvoran je u organskim rastvaracima, neotporan na baze i kiseline i ne moze se bez naknadne obrade spajati toplotom. Nelakirani celofan se upotreblja­va za pakovanje prehrambenih proizvoda (peciva, testenine), duvanskih preradevina, tekstilnih proizvoda i drugih slicnih proizvoda gde je lakira­nje stetno ili nepotrebno.

+ Lakirani celofan se dobija nanosenjem sloja laka, jednostrano ili obostrano na obican (nelakirani celofan). Za lakiranje se mogu upotrebljavati razni lakovi (nitrocelulozni, polimerni) te postoje mnoge varijante lakiranog ce­lofana kao na pr.: lakirani, neproziran, bojeni, otporan na vlagu, vrlo gla­dak, beli i dr.

Page 158: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

148 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

E . E~,-::::~- ZatvaraCi

8 .............. :················~:><· /~-~- --~/ / :. ····· ......... : ::~. .. · .. ··..... "" " : >-~· ....... ,. / ······ ... ·· ... ·· ................ :~·~ ~> -~ .. ·.:···· . -~ , ~< ... ;/ .;.::<.:·.·.·.·.·:·.·:::·

"~">< .... >···... . . .

0 ,,' ····\ .. ,_,·' ···)/ '\ -

, , , , , . , . F.::.::.::·········../ ····./~·. , . . ', . ..... /"····.'i ··· ... '< /

'~ ·:: ~ :~~:~: ~; ;! :/::~ ~::::~: >~ 0 ,-_,, I', I// \1. '',,,···

- I. ', "/ ·. ... -.-.-.-.-.-.-.-.".f-.- -. -;'-.".-. . -.- .... ... I ~· ', .· \

. '.' I /I '' / \ -~ /: . \/ I '· .... / I I ', .....,.. ,......· ... ,

I /· .... ·... : A ....... I / I ·-. / // ', / \

81 / . ...,---...--:- )<." .....

I // _I ,............... ........ ,·· ', -... .. / . ......... / ..... ' ...

/ ,_.,.. ......... ,... . . / . ... . .. . ... ' .... .

....... ,.., /.· .·/ ./.· '· ........ ',, .... . --...,.-..,!__ ./ ·-._ ,_:

I · 7------ ., .... / ./ ,. ------..

g //.1/_, -··- -·-·"" 1/ :· .. - .- -··

Filmovi i folije

Slika 111.7. Najce5Ci plasticni ambalazni materijali i njihovi oblici

Page 159: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 149

3.7.2. Termoplasticne materije

Termoplasticne materije se od svih plasticnih masa najvise koriste kao ambala­zni materijal. Medu njima najmasovniju primenu imaju: polietilen, polipropi­len, polivinilhlorid i polistiren. Ovi polimeri se lako preraduju, relativno su jef­tini, toplotna postojanost im je razliCita, pogodni su za izradu folija, filmova, raznih boca, sudova, tuba, kutija, gajbi, zatvaraca.

• Polietilen (PE) spada medu najjeftinije plasticne mase. Proizvodi se dve osnovne vrste: polietilen niske gustine (PENG18) i polietilen visoke gu­stine (PEVGI9). Razlika izmedu ove dve osnovne varijante je u gustina­ma ali i u drugim osobinama. PENG pored toga sto ima manju gustinu ima i manju tvrdocu, nizu temperaturu topljenja, vecu elasticnost. PEVG ima vecu gustinu, alii vecu tvrdocu i zateznu cvrstocu, viSu tem­peraturu topljenja, bolju hemijsku otpornost i bolju otpornost na niskim temperaturama.

+ Polipropilen (PP) je po osobinama bolji od polietilena. On ima izuzetnu elektricnu i hemijsku otpornost, otpornost na vlagu, relativno visoku temperaturu topljenja (165 oq, kao i dobre mehanicke osobine. Otpor­nost prema dejstvu svetlosti i oksidansa je slabija nego kod polietilena.

+ Polivinilhlorid (PVC) je postojan na dejstvo kiselina, baza i atmosferilija i ima dobre mehanicke osobine. Za ambalazu se pretezno koristi fleksibil­ni PVC i to za vece ambalazne jedinice (maloprodajna ili transportna ambalaza).

+ Polistiren (PS) je materijal otporan na vodu, alkalije, kiseline, nize alkohole. Proziran je, lako se preraduje. Medutim, ima nisku temperaturu omeksa­vanja (80 do 100 oq, malu dimenzionu stabilnost na povisenim tempera­turama, krt je, ima malu cvrstocu na udar i slabu otpornost na delovanje ultravioletnog zracenja. Od njega se moze dobiti penasta masa koja sluzi za izradu jastuCica i slicnih oblika kojima se upakovani proizvodi cuvaju od mehanickih ostecenja, kao i podloski za pakovanje voca, povrca, mesa i sl.

18 LDPE = Low Density Polyethylene 19 HDPE =High Density Polyehylene

Page 160: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

150 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

+ Polietilentereftalat (PET) po sastavu spada u poliestre. Istice se po tome sto je nepropustljiv za gasove, pa se koristi najvise za izradu boca za gazirana pica (mineralna voda, osvezavajuca pica). Termicki je postojan na tempe­raturama od -40 do +220°C.

+ Poliamidi (P A) su skuplji plasticni materijali, pa im je primena ogranicena. Najpoznatije komercijalna vrsta je najon. Imaju jako dobre strukturalne, mehanicke i hemijske osobine. Ne propustaju paru i gasove, fleksibilne su i dobro se zatvaraju. Termicka otpornost je relativno dobra. Uglavnom se koriste u obliku folija.

3.8. Ambalaza od metalnih materijala

Metali imaju dobre mehanicke i toplotne osobine, koje ih cine materijalom po­godnim za izradu ambalaze, narocito transportne. Njihove mehanicke osobine su takve da ova ambalaza po pravilu moze proizvode da zastiti i od grublje manipulacije.

Najvazniji nedostatak metala kao ambalaznog materijala je nedovoljna he­mijska otpornost. Kao sto je pozna to, gotovo svi tehnicki vazniji metali, odn. jeftiniji metalni materijali su manje ili vise podlozni koroziji. To znatno sma­njuje mogucnosti njihove primene posebno kod prehrambenih proizvoda. Hemijska otpornost se maze poboljsati posebnom zastitom (metalizacijom, lakiranjem i sl.), ali to poskupljuje ambalazu i proizvod u celini.

Metalna ambalaza se najcesce javlja u obliku sudova, zatim folija, zatvaraca. Medu metalnim sudovima posebno mesto zauzimaju limenke. U novije vreme trodelne limenke ustupaju mesto dvodelnim. Limenke se koriste (zajedno sa staklenom, plasticnom i kompleksnom ambalazom) uglavnom za pakovanje:

- prehrambenih proizvoda, koji se konzervisu toplotom, kao konzerve od povrca, voca, mesa, zatim drugih prehrambenih proizvoda kao: kafa, mle­ko u prahu i sl., kao i piva i gaziranih pica.

- neprehrambenih proizvoda kao aerosola, boja, motornih ulja i sl.

Page 161: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Oeo - Transpozicija proizvoda 151 " . .

Od ostalih sudova mogu se pomenuti tube (za pakovanje kozmetickih, pre­hrambenih proizvoda) i burad (za gradevinske materijale, goriva). Folije kao oblik su karakteristicne za plasticne materijale, medutim aluminijum ta­kode moze da se izvuce u folije.

U izradi metalne ambalaze koriste se sledeci materijali:

+ Cmi lim se dobija od mekseg niskougljenicnog celika valjanjem ili vuce­njem. Osetljiv je na koroziju te se moze upotrebljavati samo za pakovanje tehnickih proizvoda, u prvom redu cvrstih i sirovih materijala, goriva i dr. Najvise sluzi za izradu buradi, cisterni i kanti.

+ Beli lim je celicni lim prekriven sa obe strane tankim slojem kalaja. Izradu­je se od mekog celicnog lima i kalaja velike Cistoce (99,75%). Koristi se za pakovanje prehrambenih, kozmetickih, hemijskih proizvoda, a veoma je vazan za konzervnu industriju. Skora celokupna svetska proizvodnja kori­sti se za ambalazu. Preko 70 % fizickog obima proizvodnje apsorbuje pre­hrambena industrija (limenke za konzerve), oko 23% hemijska industrija, ostalo (7 %) druge delatnosti.

Dobijanje belog lima se sastoji u izradi celicnog lima i njegovom kalaisanju, ko­je moze biti: toplo kalaisanje i elektroliticko kalaisanje. Elektrolitickim postup­kom se dobija tanja i kompaktnija prevlaka, pa se ovaj postupak cesce prime­njuje. Na kvalitet belog lima utice debljina kalajne prevlake, debljina i jacina celicnog lima, sastav celicnog lima, Cistoca kalaja, postupak kalaisanja i poro­znost prevlake, ponasanje prema sadriaju konzerve, ponasanje pri raznim uslovima skladistenja i manipulacije. Debljina kalajne prevlake obicno se izra­zava preko povrsinske mase (g kalaja po 1m2 lima). Kvalitet kalajne prevlake posebno zavisi od njene poroznosti Prevlaka mora biti neporozna, jer u su­protnom sastojci pakovanja mogu doCi u kontakt sa gvozdem i ostalim sastoj­cima ambalaze, usled cega hemijski sastav proizvoda moze biti promenjen.

Osnovni nedostatak belog lima je nepotpuna otpornost na sve korozione agense. Usled toga se u konzervama javljaju tzv. unutrasnje dekoloracije, odn. tarnne mrlje, koje pokrivaju unutrasnjost povrsine limenke (mramori­ranje limenki).

+ Pocinkovani limovi su celicni limovi prevuceni tankim slojem cinka ci­me se postize jeftina zastita gvozdenih limova od atmosferskih uticaja. Medutim, primena ovih limova je ogranicena zbog nedovoljne otporno­sti cinka na koroziju. Obzirom da je cink rastvorljiv u kiselinama, pocin­kovana ambalaza nije upotrebljiva za prehrambene ali ni za mnoge dru­ge proizvode.

Page 162: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

152 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

• Aluminijum kao materijal za ambalazu se koristi u obliku folija2o, tankih traka debljine 0,21 do 0,35 mm (za izradu tuba, kutija, posuda), limova (za izradu transportne ambalaze kao sto su: kante, burad, cisteme, kontejneri), zatvaraca za boce. Za proizvodnju potrosacke ambalaze za prehrambene proizvode, koji su u dodiru sa ambalazom, mora se koristiti aluminijum Ci­stoce 99,5 %, a za neprehrambene proizvode i zbimu ambalazu moze se koristiti i manje Cist metal.

Aluminijumske folije za potrebe pakovanja izraduju se u debljinama od 0,005-0,020 mm. Za izradu folija upotrebljava se aluminijum visoke Cistoce, a za neke potrebe i njegove legure sa manganom, magnezijumom, bakrom i dr.

Dobre strane aluminijumske folije su: postojanost na poviSenoj temperaturi i svetlosti, nepropustljivost gasova i para, arome i drugih isparljivih sastojaka proizvoda, nepropustljivost masnoca, relativno dobra hemijska otpomost, or­ganolepticka neutralnost, mala gustina i dr.

Nedostaci aluminijumske folije su slaba zatezna cvrstoca, mala istegljivost, osetljivost na pregib (na mestima pregiba dolazi do pucanja i prodiranja ultra­violetnih zrakova i vazduha) U tankim slojevima je porozan. Osim toga nije dovoljno otporan prema slabim organskim kiselinama i rastvorima soli. Zbog slabih mehanickih osobina pri zagrevanju dolazi do deformacije limenki od aluminijuma.

Nedostaci aluminijuma mogu se donekle otkloniti raznim postupcima ople­menjivanja: anodnom oksidacijom, lakiranjem, kasiranjem, laminiranjem, oslo­javanjem sa folijama od plasticnih materijala, hartije ili drugih materijala. Iz tih razloga se u novije vreme upotrebljavaju uglavnom oplemenjene aluminijum­ske folije. Oplemenjivanje se obicno vrsi lakiranjem pomocu lakova na bazi sintetickih smola. Medutim, najvazniji danasnji oblik primene aluminijumske folije je u okviru raznih kompleksnih materijala, o cemu ce kasnije biti reci.

• Olovo je specifican ambalazni materijal. On je otporan na kiseline (sum­poma kiselina), mek ali i tezak. Medutim, posto ima sposobnost absorpcije jonizujucih zracenja koristi se za pakovanje radioaktivnih proizvoda.

2o Folija je list debljine do 0,020 mm, dobijen specijalnim postupkom od plasticne materi­je, metala ili njihove kombinacije.

Page 163: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - TranspoziciJ,a p~oizvoda 153

3.9. Ambalaza od stakla

Stakleni sudovi kao ambalaza se upotrebljavaju vee veoma dugo. Medutim, siroku primenu je omoguCio tek pronalazak automatskih masina za duvanje stakla, kojima je omogucena visokoserijska proizvodnja staklenih sudova. Po svom sastavu to je jedna vrsta natrijum-kalcijum-magnezijum-alumosili­kata, koje se dobija stapanjem odabranih sirovina na 1450 °C.

Najznacajnija osobina stakla kao ambalaznog materijala je njegova velika hemijska otpornost, te se u staklene sudove mogu pakovati gotovo sve vrste proizvoda, sem malog broja hemijskih. Proizvodi rastvaranja obicnog stakla nisu toksicni, ne menjaju ni ukus ni miris upakovanog proizvoda. Zbog to­ga je staklo sa gledista higijenske ispravnosti jedan od najpogodnijih materi­jala za pakovanje prehrambenih proizvoda.

Pored velike hemijske otpornosti staklo ima i druge dobre osobine kao na pr.:

mogucnost dobrog Ciscenja i ispiranja, tako da na njemu ne ostaju nikakvi tragovi,

otpornost prema svim atmosferskim uticajima,

- potpuna nepropustljivost za tecnosti, gasove i mikroorganizme,

- providnost, pa se u njoj vidi boja, konzistencija i opsti izgled proizvoda,

- jednostavna tehnologija dobijanja iz prostih sirovina, pa je njena proizvod-nja dostupna manje vise svim zemljama,

- mogucnost oblikovanja duvanjem i livenjem, pa se mogu izraditi sudovi veoma raznolikih i estetski privlacnih formi,

ekoloska neutralnost,

- veoma velika sirovinska baza za izradu stakla,

- relativno velika tvrdoca (6 -7 po Mosovoj skali).

Page 164: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

154 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Medutim, staklena ambalaza ima i mnoge nedostatke, od kojih su vazniji:

- krtost i lomljivost, sto uslovljava relativno veliki procenat rastura u sva­koj fazi upotrebe i zahteva posebnu transportnu ambalazu,

- nedovoljna zastita proizvoda od suncevih radijacija,

- velika gustina (oko 2,45 g/cm3), tako da boca od 0,5lit ima masu od 350-450 g, a boca od 1 lit 600 - 750 g.

- komplikovan sistem pakovanja i vracanja u ponovnu upotrebu;

- zatvaranje, koje se obicno izvodi poklopcima, cepovima i sl. izradenim od drugih materijala;

ZahvaljujuCi osobinama stakla i mogucnostima njegovog oblikovanja, mogu­ca je proizvodnja ambalaze raznovrsne po bojama, oblicima, debljini zidova, masi i dr.

Boja staklene ambalaze krece se od bezbojne do vise nijansi smede, zelene i drugih boja. Zavisno od toga sta ce se pakovati u staklenu ambalazu, bira se i boja. Bezbojna ambalaza se koristi tamo gde je potrebno kontrolisati boju upa­kovanog proizvoda i tamo gde sunceva svetlost ne deluje stetno na proizvod (kao sto su to na pr. neke vrste zestokih alkoholnih pica, kozmetickih, farmace­utskih i dr. proizvoda). Obojena staklena ambalaza se upotrebljava za pakova­nje proizvoda na koje stetno deluje sunceva svetlost, posebno ultravioletno zracenje (na pr. pivo, vino i sl.).

Tabela 111.6. Propustljivost svetlosti raznih vrsta stakala

Ukupna svetlosna Skodljiva svetlosna Boja stakla Obojivac propustljivost (%) propustljivost (%)

Tamnosmeda Mn,Fe 16,2 0,4 Tamnosmeda grafit-pirit 34,4 1,1 Smeda Mn,Fe 40,5 5,2 Tamno zelena Fe,Cr 51,7 22,1 Zelena Fe,Cr 60,4 30,9 Bezbojna - 83,1 74,0

Page 165: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 155

Moderna industrija stakla nastoji da sacuva svoje mesto u proizvodnji am­balaze. Radi toga se ulazu napori za usavrsavanje tehnologije i poboljsanje onih osobina koje staklo cine nekonkurentnim. Najvaznije dostignuce u pro­izvodnji staklene ambalaze je proizvodnja boca i staklenki znatno manje mase, a ostalih performansi kao klasicne.

Najvazniji oblici staklene ambalaze su

+ sudovi sa uskim grlom odn. boce i baloni, • sudovi sa sirokim grlom - tegle, lonCiCi i sl. + ostali oblici - ampule, kivete.

Medu svim ovim oblicima danas se daleko najvise proizvode21 i koriste stakle­ne boce za pivo i vino, a zatim i ostali sudovi za prehrambene proizvode (za hranu za decu, dzemove, marmelade, kompote i sl.).

3.1 0. Ambalaza od kompleksnih materijala

Zahtevi koji se postavljaju pred ambalazu su brojni i raznovrsni. Svaki od do sada razmatranih materijala zadovoljava samo neke od njih, te nijedan od njih nije niti univerzalan niti idealan materijal za pakovanje. Dakle, po­smatrano u odnosu na optimalne zahteve za pakovanje odredenog proizvo­da svaki materijal za pakovanje ima i nedostataka, ali se oni mogu, delimic­no ili potpuno, otkloniti kombinovanjem dva ili vise materijala, odn. upotre­bom tzv. kompleksnih materijala.

Kompleksni ambalazni materijali su viSeslojni materijali dobijeni slepljiva­njem ili nanosenjem tankog sloja jednog materijala na drugi. U onim slucaje­vima gde jedan od materijala daje dominantne osobine, a drugi materijal sluzi samo za otklanjanje odredenog nedostatka (na pr. propustljivosti va­de) upotrebljava se izraz oplemenjena ambalaza (kao na pr. oplemenjeni pa­pir). Tako se dobijaju materijali koji imaju bolja barijerna, mehanicka i druga svojstva od pojedinacnih materijala.

21 Ayres R., Ayres L.: "Industrial Ecology", Edward Elgar, Cheltenham, UK, Brookfield, US, 1996, str. 211

Page 166: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

156 Up~~vljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Kompleksni materijali za pakovanje se dobijaju na nekoliko nacina:

• Kasiranjem (slepljivanjem) dve ili vise folija: to je postupak po kome se dva, tri ili vise slojeva materijala slepljuju pomocu raznih lepkova. Ovim po­stupkom se moze dobiti veliki broj kompleksnih materijala, vee prema to­me kakve se osobine kod materijala zele postiCi. Kao pojedinacni materijali najvise se upotrebljavaju papir, aluminijumska folija, celofan, folije od po­lietilena, polivinilhlorida, poliestera, polipropilena, poliamida.

• Povrsinsko oplemenjivanje je postupak kojim se materijal sa jedne ili obe strane prevlaCi tankim slojem smole, voska, parafina ili druge slicne sup­stance, koja proizvodu daje bolje osobine (na pr. nepropustljivost za vodu i masti). Oanas se najvise oplemenjuju papir, celofan, aluminijumska folija.

+ Oslojavanje je postupak kod koga se izmedu dva materijala (sloja) izliva ta­nak sloj polietilena ili slicne materije, koja formira treCi sloj. Oanas se po ovom principu proizvode materijali sa 11 slojeva.

Obzirom na iznetu koncepciju, kompleksni materijali mogu biti veoma razno­vrsni ali se u kombinacijama najcesce koriste papir, plasticne mase i alumini­jumska folija. U tabeli III.8. su date najcesce kombinacije u okviru kompleksnih materijala i njihova primena.

Tabela 111.7. Neki kompleksni materijali i njihova primena

Osnovni materijali Primena HOPEI I adheziv /EVOHI /HOPE kecap LOPE I I adheziv /EVOH/LOPE majonez,senf,kecap PP1 I adheziv /EVOH/ adheziv /PP prelivi, salate, jestivo ulje, kecap PC1 I adheziv /EVOH/ adheziv /PC farmaceutski proizvodi, ermoobliko-(iliPP) vane posude za gotova jela PSI/EVA I /PVOC1 /EV A/PE pakovanje sa modifikovanom atmos-

ferom PS/adheziv /EVOH/adheziv /PP PET1 /EVOH/PE; PET /PVOC/PE folije za zatvaranje termooblikovanih

posuda

Page 167: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 157

3.11. Potrosacka (originalna) ambalaza

Potrosacko je svako pakovanje pri kome se proizvodu daje ona ambalaza i ob­lik u kojoj ce biti prodat krajnjem korisniku, bez ikakvih daljih izmena. Pod ovim terminom se ne podrazumeva pakovanje robe u papir ili stavljanje robe u kese i sl., koje vrse prodavci u maloprodaji.

Pakovanje robe u potrosacku ambalazu vrsi proizvodac i tada imamo original­no pakovanje u pravom smislu reCi. Medutim pakovanje u potrosacku amba­lazu moze da obavlja i trgovina na veliko, trgovina na malo, specijalizovana preduzeca za pakovanje i sl.

Potrosacka ambalaza pruza niz prednosti za sve direktno zainteresovane su­bjekte (proizvodac, potrosaCi, trgovina):

+ Potrosacu ovakvo pakovanje:

garantuje identitet i kvalitet proizvoda - garantuje kolicinu (masenu ili zapreminsku) proizvoda

obezbeduje bolju higijensku ispravnost proizvoda

+ Proizvodacu ono znaCi da:

- do krajnjeg korisnika proizvod stiZe u onom stanju u kome je i proiz-veden i opremljen od strane potrosaca

- smanjuje stete od rastura, kala, lorna i transporta - stvara neposredniji kontakt sa potrosacem - uproscava proces manipulacije

+ Trgovina ima takode odredene prednosti:

- uproscava se proces prodaje proizvoda - pruza bolje mogucnosti za samoposluzni nacin prodaje, - smanjuje rizike od kvarenja i drugih negativnih uticaja na proizvod, - skracuje se vreme zaddavanja robe u prometu.

Po obliku i spoljasnjem izgledu potrosacka ambalaza se najcesce javlja kao:

- omotna ambalaza, koja je tesno priljubljena uz proizvod, - u obliku manjih sudova od kartona, plasticnih materijala, metala - okvima ambalaza.

Page 168: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

158 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

3.11.1. Sistemi potrosackog pakovanja

Istovremeno sa nastankom kompleksne ambalaze javili su se i novi oblici i si­stemi pakovanja koji se po proizvodnji i upotrebi razlikuju od klasicnih. Spa­daju u nepovratnu ambalazu. Ekoloska vrednost im zavisi od amih materijala koji ulaze u njihov sastav ali i od toga koliko su pogodne za reciklovanje. Nji­hov broj se stalno povecava i skoro svi su zasticeni patentima. Poznatiji sistemi potrosackog pakovanja su:

+ Tetra-pack sistem ima tetraedarski oblik ambalaze koja se izraduje od kombinacije: vosak-papir-polietilen (troslojni materijal za obicni tetra­pack, a petoslojni za asepticni). Aluminijum stiti proizvod od svetlosti, a nepropustljiv je i za gasove i arome. Oblik tetraedra omogucava racional­no slaganje u transportnu ambalazu. Koristi se za pakovanje tecnih proiz­voda (mleka, jogurta, vocnih sokova i dr.)

+ Doy-pack je ambalaza u obliku stojecih vreCica stabilnog dna. Izraduje se od troslojnog materijala: celofana (PP ili PET) koji se kasira na aluminijum­sku foliju, ana ovaj dvoslojni materijal se kasira polietilenska folija s unu­trasnje strane ambalaze, sto omogucava hermeticko zatvaranje pakovanja termozavarivanjem. Ambalazni materijal se isporucuje u rolnama, a formi­ranje ambalaznih jedinica se izvodi neposredno pred punjenje, na pr. so­kava na temperaturi od 90°C.

+ Hypa-pack ima oblik paralelopipeda kvadratne osnove zaobljenih uglova. Omotac je od petoslojnog materijala (PE-karton-PE-Al-PE) a dna i poklo­pac od aluminijumske folije prevucene polietilenom i pogodno ozljebljene radi boljih mehanickih svojstava ambalaznih jedinica. Koristi se za pako­vanje sokova zapremine 0,71.

• Kombi-doza je slicna trodelnoj hypa-pack ambalazi kruznog ili elipsastog preseka. Tela doze se oblikuje motanjem papira ili kartona, a dna i poklo­pac su od plasticnih masa, belog ili aluminijumskog lima. Unutrasnja po­vrsina maze biti prevucena raznim materijalima, zavisno od osobina pro­izvoda koji se pakuje. Koriste se za pakovanje mnogih proizvoda: tecnih, pastoznih, praskastih, kasastih i dr.

+ Tetra-brik koristi istovetnu kombinaciju materijala kao tetra-pack, a ima oblik kvadra. Ima bolja mehanicka svojstva od tetrapaka. Koristi se za pa­kovanje vocnih sokova, mleka, ulja, vina.

Page 169: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 159

• Pure-pack se izraduje od papira impregniranog s obe strane parafinom. Ima oblik paralelopipeda, Ciji gomji deo je u obliku krova. Formira se, pu­ni i zatvara u proizvodnom pogonu korisnika. Koristi se za pakovanje mleka, jogurta, sokova i smatra se ekoloski povoljnijom od mnogih dru­gim ambalaza.

• Poly-pack je sistem pakovanja u plasticnu ambalazu koja ima oblik creva iz koga se formiraju kese zapremine 0,5 ili 11. Tako se na pr. u polietilen­sku ambalazu pakuje mleko.

t Reno-pack sluzi za pakovanje (na pr. ulja) u plasticne sudove koji se for­miraju iz debljih folija na samoj masini za pakovanje.

t Aerosol (spray) pakovanje spada medu najpoznatije sisteme potrosackog pakovanja koje ima siroku primenu kod kozmetickih proizvoda, sredstava za Ciscenje, autokozmetike, insekticida i dr. Aerosol ambalaza se izraduje od belog lima, aluminijuma, stakla ili plasticne mase. Namenjeno je za jed­nokratnu upotrebu. Na gomjem delu boce se nalazi ventit a dno je kon­kavno. Proizvod je u boci izmesan sa komprimovanim gasom u tecnom stanju ili gasom rastvorenim u tecnosti. Sadrzaj boce se prazni otvaranjem ventila. Proizvod se izbacuje u obliku cvrstih ili tecnih cestica suspendova­nih u gasu, u obliku pene, kase ili praha ili u obliku gasa ili tecnosti

3.12. Transportna ambalaza

Krupnije ambalazne jedinice koje zadovoljavaju osnovne zahteve transpozicije proizvoda (pakovanje, skladistenje i transport) se nazivaju transportnom am­balazom. Ona se moze sastojati i od veceg broja jedinica razliCitih velicina slo­zenih jedna u drugoj. Njena najvaznija funkcija je zastita upakovanih proizvo­da, mada ne treba zanemariti ni ostale. Izraduju se u obliku kutija, sanduka, vreca, buradi, cisterni i sl. od materijala boljih mehanickih osobina.

Stepen zastite od mehanickih ostecenja zavisi pre svega od osetljivosti samog proizvoda (tabela IlLS). Pored otpomosti na udare za transportnu ambalazu je veoma bitna i otpomost na vibracije i pritisak, od cega zavisi najveca dopuste­na visina slaganja. U praksi se visine slaganja krecu izmedu 2 i 8 m, pri cemu se pritisak krece izmedu 13 i 40 kPa (tabela III.9).

Page 170: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

160 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 111.8. Osetljivost proizvoda na mehanicka ostecenja

Stepen osetljivosti proizvoda Primeri

lzuzetno osetljivi Precizni instrumenti Veoma osetljivi Elektromehanicki merni instrumenti Osetljivi Elektromehanicki aparati

( elektricne pisace i racunske rna sine) Umereno osetljivi Elektricni i opticki aparati (televizori, kamere) Malo osetljivi Bela tehnika (masine za pranje rublja, hladnjaci) Skora neosetljivi Masine p~ osetljivih delova

-- - ------------

· Tabela 111.9. Orijentacione vrednosti maksimalnih visina slaganja22

Mesto Visina slaganja Drumska vozila i kontejneri do 2m Avioni do 2m Skladista bez polica do6m Brodovi- medupaluba do 4,5 m (31 kPa) Brodovi - podpaluba do 8 m (55 kPa)

Pored mehanickih uticaja na transportnu ambalazu uticu i klimatski uticaji, a pre svega promene temperature i vlaznosti vazduha, usled kojih mogu da se jave razliCita ostecenja. Efikasne protivmere su odgovarajuce provetrava­nje (topao vazduh ne sme da dade u hladan prostor niti na hladne povrsi­ne), primena izolacionih materijala, absorpcionih sredstava i klimatizacija skladisnih prostora, kontejnera i sl.. Veoma efikasna, alii skupa, mera zasti­te je upotreba vodonepropustljivih materijala za pakovanje ili primena zas­titne atmosfere.

22 Holzl J.: "Einfuhrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Miinchen Wien, 1989, str. 95

Page 171: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija ~~?izvo~a .. 161

lzbor oblika i materijala transportne ambalaze mora biti uskladen sa oceki­vanim uticajima u toku transporta i skladistenja kao i njihovim trajanjem, kao i sa rizicima koji postoje u transpoziciji. Oni mogu da se procene ekspe­rimentalno, simuliranjem uslova, ili na osnovu statistickih podataka iz osi­guravajuCih drustava. Rizik nije povezan samo sa ostecenjima ili gubljenjem proizvoda (sto osiguravajuca drustva pokrivaju) nego i sa eventualnim gu­bljenjem potrosaca. PotrosaCi, prevoznici ili zakonodavci cesto imaju poseb­ne zahteve u vezi sa pakovanjem, kao sto je to na pr. slucaj sa medunarod­nim propisima u vezi opasnih proizvoda.

Najstroziji zahtevi pred transportnu ambalazu se postavljaju u prekomorskom transportu i ani se odnose na:

velicinu u masu jedne manipulativne jedinice proizvoda,

vrstu transportnog sredstva, a posebno na tip broda, visinu skladisnog pro­stora, visinu slaganja, mehanizaciju;

infrastruktura luka i skladista, posebno dolaznih;

klimatske uslove u toku transporta i u dolaznom skladistu (na pr. skladiste­nje na otvorenom prostoru).

Razmatranjem raznih ambalaznih jedinica koji spadaju u transportnu ambala­zu maze se zakljuciti da posebnu vaznost imaju tzv. sredstva integralnog tran­sporta23. Njihovom primenom se snizavaju troskovi transporta, alii pakova­nja, zatim se smanjuje rizik od ostecenja robe, njenog rastura i kala, odn. racio­nalizuje proces distribucije proizvoda. Najznacajnija sredstva integralnog tran­sporta su palete i kontejneri.

23 Pod integralnim transportom se podrazumeva celokupni prevoz materijalnih proizvo­da od proizvoddaca do potrosaca po sistemu "od vrata do vrata". Karike u transport­nom lancu su svi unutrasnji i spoljni prevozi, ako se pri tome koriste tovarne jedinice istih, odn. standardizovanih dimenzija i nosiviosti.

Page 172: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

162 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

3. 12. 1. Palete

Paleta je postolje pravougaonog oblika na koje se moze naslagati odredena ko­licina robe i sa kojom se kasnije manipulise kao sa jedinstvenim komadom24. Paleta treba po konstrukciji da bude prilagodena sredstvima za njen prenos (viljuskari, dizalice). Roba koja se slaze na paletu mora imati odgovarajucu cvrstocu, kako bi se mogla slagati jedna na drugu i pri tome nije bitno da li je sama upakovana ili ne.

Izraduju se od raznih materijala, i mogu biti povratna ill nepovratna ambala­zu. Medutim, sve prednosti paleta dolaze do izrazaja onda kada se uvede tzv. paleta za razmenu, koja je prakticno cleo kruznog toka izmedu proizvodaca i potrosaca.

Ako je potrebno, proizvodi slozeni na paletu se na odgovarajuCi nacin mogu zastiti od mehanickih ostecenja, rasipanja i atmosferskih uticaja, kao sto je ve­zivanje robe, obavijanje termoskupljajucom folijom ili spiralnim omotavanjem pomocu elasticne folije.2s

24 Urosevic, S.: "Tehnologija", Ekonomski fakultet, Beograd, 1979 25 Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savremena administracija, Beograd, 1971, str. 151

Page 173: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda

OI

Proizvodac (paker) ·

Distributer Centralno ski.:

1;:.:

~

Trgov. na malo

Slika 111.8. Zajednicka upotreba paleta

163

Page 174: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

164 ... Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Palete se medusobno razlikuju po konstrukcionim osobinama, obliku i dimen­zijama, a ovi elementi su prilagodeni uslovima primene paleta. Uglavnom se koriste tri tipa: ravne, stubne i boks palete.

+ Ravna paleta je ravna podloga bez posebne nadgradnje, najcesce drvena, sa nozicama namenjena za slaganje upakovanog tereta pravilnog oblika, koji se dobro slaze i Cije su mehanicke karakteristike dovoljno dobre da on u svom najnizem sloju ne bude trajno deformisan. U Evropi se najpovoljni­jom smatra "evropska cetvorougaona drvena paleta za razmenu "26. Njena sopstvena masa je oko 25 kg, a nosivost 1000 kg. Izraduju se od tvrdog i mekog drveta. Donjim delom su prilagodene viljuskarima, pomocu kojih se vrsi njihova podizanje, premestanje i spustanje. Vek trajanja im je oko dve godine. Medutim, ravne palete mogu biti izradene i od drugih materi­jala (karton, juta, plasticne mase, metali) i u drugim dimenzijama.

+ Stubna paleta ima kao nadgradnju na svakom uglu po jedan stub. Name­njena je za transport robe pravilnog oblika koja se dobro slaze, ali kad sama roba ili ambalaza nema dovoljnu cvrstocu da bi izddala tezinu gornjih jedinica. Stubovi pri visokom slaganju paletnih paketa primaju tezinu gornjih paketa.

+ Boks paleta ima kao nadgradnju tri ili cetiri bocne strane. Namenjena je za transpot upakovane ili neupakovane robe nepravilnog oblika, koja se tes­ko slaze u kompaktni paket bez ograde i koja ne trpi pritisak. Tezinu gor­njih paketa preuzimaju stranice koje ujedno obezbeduju robu od rastura­nja pri transportu i manipilaciji. Stranice su uglavnom visine oko 1 m, a napravljene su od supljih cevi, resetaka, lima ili dasaka. Mogu imati i po­klopac. Korite se za transport manjih delova masina, visoko vrednih neu­pakovanih proizvoda, rasute robe, osetljivih upakovanih proizvoda i sl.

3.12.2. Kontejneri

Kontejner je sud pravougaonog preseka, nepromoCiv, koji se primenjuje za transport i skladistenje vise tovarnih jedinica dencanih posiljki ili proizvoda u rasutom stanju. Mora biti konstruisan i izraden tako da mu je saddaj zasticen od kvarenja i gubitaka, da se moze odvojiti od transportnog sredstva, da se moze manipulisati kao sa jednom jedinicom tovarenja i da se moze pretovariti bez istovremenog pretovara robe.

26 Dimenzije ove palete su 800 x 1200 x 144 mm (144 mm je ratojanje izmeau gornje i do­nje stranice)

Page 175: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 165

U toku razvoja kontejnerskog transporta nastao je veliki broj razlicitih tipova i vrste. Njihova raznovrsnost se ogleda kako u pogledu proizvoda koji se tran­sportuju (cvrsti proizvodi, tecnosti, komadni proizvodi, gasovi i dr.), taka i u odnosu na materijale od kojih su izradeni ili po obliku izrade. Stroga njihova klasifikacija maze da se izvrsi prema vecem broju kriterijuma: namena, vrsta robe koja se prenosi, nosivost, zapremina, materijal od koga su izradeni (tabela III.lO).

Tabela 111.10. Klasifikacija kontejnera

Kriterijum Vrste Namena - univerzalni

- specijalni Nosivost -laki

- srednji :

- teski Zapremina -mali

- srednji - veliki

Strukturalne osobine proizvoda - za komadne proizvode - za rasute proizvode - za tecne proizvode

Vrsta materijala od koga su - drveni napravljeni - metalni

- plasticni - kombinovani

Uredaji kojima raspolazu - izotermicki - sa uredajima za hladenje i zagrevanje - sa pneumatickim uredajima - sa vibracionim uredajima - sa uredajima za ventilaciju i susenje - sa amortizerima

Iz tabele se vidi kolika je raznolikost kontejnera. Sa ekonomskog stanovista najznacajnija je podela prema nameni pa ce o tome biti malo viSe reCi. Po ovom kriterijumu kontejneri mogu biti univerzalni i specijalni. Univerzalni kontejneri su namenjeni za prevoz veceg broja razliCitih proizvoda koji ne

Page 176: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

166 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

zahtevaju posebne uslove transporta. Zato se pri dobro organizovanoj eks­ploataciji oni mogu koristiti u oba smera puni, cime se povecava stepen efi­kasnosti. Specijalni kontejneri su namenjeni za transport jedne odredene vrste proizvoda ili grupe proizvoda slicnih osobina, koje zahtevaju posebne uslo­ve transporta prema kojima se i sam kontejner izraduje. Po obliku i dimen­zijama su vrlo razliCiti. Njima se prevoze zrnasti, praskasti proizvodi, tecni i gasoviti proizvodi, zatim prehrambeni proizvodi i dr. Za ovu vrstu kontej­nera je tesko obezbediti povratni teret, pa im je efikasnost manja.

Kontejneri mogu da se koriste u lokalnom i medunarodnom transportu, i uglavnom se bitno ne razlikuju. Po pravilu, u lokalnom prevozu ucestvuju kontejneri manjih dimenzija i nosivosti, dok se veCi kontejneri upotrebljava­ju na veCim rastojanjima. Od kontejnera namenjenih za medunarodni tran­sport najvecu vaznost imaju takozvani transkontejneri.

Transkontejner je kontejner duzine najmanje 3 m, koji se koristi u evrop­skom ili interkontinentalnom saobracaju. Konstrukcija je cvrsta, trajna, ot­porna i namenjena za visekratnu upotrebu. Posebno je prilagoden pomor­skom saobracaju, ali je prilagoden i kopnenim transportnim sredstvima. Opremljen je uredajima koji olaksavaju manipulaciju. Standardni ili 150-kontejneri imaju oblik kvadra, unificiranih dimenzija, i predstavljaju osnov­ni oblik kontejnera (tabela 111.11). Najcesce su izradeni od metala (celika, aluminijuma), plasticnih masa, drveta ili kombinacije pojedinih od ovih ma­terijala. Prema vrsti robe odn. nacinu transporta kontejneri mogu biti:

zatvoreni kontejneri sa ceonim i bocnim vratima; kontejneri sa krovom koji se moze otvoriti i sa otvorom na ceonom zidu; otvoreni kontejneri; kontejneri za tecnosti; kontejneri za rastresite terete; kontejneri hladnjace; ostali kontejneri

Page 177: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 167

Tabela 11. Osnovni tipovi transkontejnera i njihova namena

Tip Namena Otvoreni proizvodi otporni na atmosferske uticaje,

proizvodi upakovani u zastitnu ambalazu, kablovi, cevi

Uslovno otvoreni zasticeni proizvodi, velike masine Zatvoreni cvrsti proizvodi kao: tehnich hemijski (pod (standardni, cisterne i sl.) uslovom da se vodi racuna o zahtevima u

vezi sa opasnim materijalima), prehrambeni proizvodi kao secer, brasno i sl. praskasti, zrnasti, tecni i gasoviti proizvodi · u cisternama (cilindricnim ili sfernim)

Izotermicki razni hemijski i prehrambeni proizvodi, na (kontejneri sa termickom pr. cokolada, kozmeticki proizvodi izolacijom) Temperirani smrznuti proizvodi (meso, riba i dr.), hlade-(sa hladenjem ili grejanjem) ni (sveze voce), proizvodi osetljivi na niske

temperature Provetravani sveze voce i povrce na kraCim relacijama, (prirodno ili ventilatorima) suva voce i povrce, jezgrasto voce, sirova

kafa, kakao zrna, zitarice, zive biljke i zivoti-

-----nje.

Obzirom na potrebu kombinovanog transporta, dimenzije i oblici kontejne­ra moraju biti unificirani. U praksi postoje cetiri osnovna tipa kontejnera (ta­bela 111.12). Standardni kontejneri za cvrste proizvode imaju drvene podove, a zidovi i tavanice su oblozeni termoizolacionim materijalom. Za pojedine vrste proizvoda, gde se traze odredeni temperaturski uslovi, mogu se ugra­diti uredaji za hladenje ili zagrevanje. Ovo se narocito odnosi na prehram­bene proizvode.

Page 178: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

168 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela 11!.12. Standardni transkontejneri

Spoljne mere u mm

Tip Duzina Sirina Visina Zapremina u m3 A 12190 2435 2435 63,0 B 9125 2435 2435 48,7 c 6055 2435 2435 30 D 2990 2435 2435 14

4. 0PASNI PROIZVODI

Veliki broj materijalnih proizvoda, koji se inace svakodnevno srecu, zbog ne­kih svojih osobina mogu u toku skladistenja, transporta, utovara, istovara, pre­pakivanja i drugih manipulacija da izazovu negativne posledice po korisnika i/ili njegovu uzu ili siru okolinu. Dakle kontakt sa ovakvim proizvodima nasi sa sobom vise ili manje izrazenu opasnost. To su proizvodi koji su eksplozivni, lako zapaljivi, otrovni, zarazni, nagrizajuCi, radioaktivni i sl., koji inace imaju neke specificne karakteristike, na osnovu kojih su cenjeni i na osnovu kojih i nalaze svoju primenu. U svakoj fazi zivotnog taka ovakvog proizvoda se mora voditi racuna o bezbednosti. Posebno kriticna mesta, sa aspekta bezbednosti su pakovanje, transport i skladiStenje takozvanih opasnih proizvoda. Neki od tih proizvoda su toliko opasni da ih redovni prevozioci (zeleznica, auto sao­bracajna preduzeca i sl.) ne primaju na prevoz, nego se prevoz vrsi u organiza­ciji prodavca ili kupca ili specijalizovanog prevoznika.

Crni krst Sv. Andrije na narandzarskoj osnovi

Slika 111.9. Znak za obelef.avanje opasnih proizvoda

Page 179: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 169

Promet kao i transport opasnih proizvoda je regulisan posebnim propisima i konvencijama, koje se medusobno razlikuju, ali osnovni sadrzaj se odnose na:

klasifikaciju opasnih materija, nacin njihovog obelezavanja, i

- uslove transporta.

Neki od navedenih pravilnika su dati u tabeli III.13.

Tabela III.13. Pregled meaunarodnih propisa za transport opasnih materijala27

Vrsta transporta Prop is

Sinski RID (franc.: Reglement international concernant le transport des marchandises dangereuses par che-mins de fer)

Drumski ADR (franc.: Accord europeen relatif au transport international des marchandises par route)

Recni AND (franc.: Accord europeen relatif au transport international des marchandises par voie de naviga-tion interieure)

Pomorski IMDG (engl.: International Maritime dangerous Go-ods)

Vazdusni lATA (RAR) (engl.: lATA Restricted Articles Regu-lations)

Radioaktivne materije franc.: Reglement de transport des matieres radioac-tives

- --- - - ---- - ------- ---

U tabeli III.l4. je data klasifikacija opasnih proizvoda po pro17ima koji se pri­menjuju u medunarodnom transportu opasnih proizvoda zeleznicom.

27 Holzl J.: "Einfiihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Mi.inchen Wien, 1989, str. 96

Page 180: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

170 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela Il1.14. Klasifikacija opasnih materija po RID sistemu

Klasa ili odeljak Neki primeri proizvoda Klasa 1 eksplozivi vatrometi, dinmi signali, municija postoji 6 odeljaka i 13 kompatibilnih grupa, sa 35 moguCih kombinacija Klasa 2 gasovi (komprimovani, tecni aerosol rasprsivaCi, upaljaci za

ili hladeni) cigarete, tecni propan-butan odeljak 2.1.- zapaljivi gasovi odeljak 2.2. - nezapaljivi, neotrovni

gasovi odeljak 2.3. - gasovi otrovni pri

inhalaciji Klasa 3 zapaljive tecnosti adhezivi. bcie, tecna goriva, Klasa 4 sib ice odeljak 4.1.- zapaljive cvrste materije odeljak 4.2. - samozapaljive materije odeljak 4.3. - materije opasne u

ovlazenom stanju Klasa 5 vodonikperoksid, hemikalije za odeljak 5.1.- oksidansi dezinfekciju bazena odeljak 5.2. - organski peroksidi Klasa 6 nikotin, pesticidi, medicinski odeljak 6.1. - otrovi dijagnosticki uzorci odeljak 6.2. - zarazne materije Klasa 7 radioaktivne materije detektori dima Klasa 8 korozivne materije kiseline, baterije, sredstva za !

Ciscenje, belila Klasa 9 ostalo suvi led, pojasevi za spasavanje sa '

samonaduvavanjem

Sem same podele opasnih materija na klase i odeljke, ova klasifikacija obuhva­ta i podelu opasnih materija u restiktivne i nerestriktivne (slobodne) klase, a navode se i tzv. ivicni brojevi, radi lakseg nalazenja pojedinih opasnih materi­ja. Oznaka da je neka klasa restriktivna znaCi da se, pod odredenim uslovima, mogu preuzimati za transport samo one materije koje su izriCito navedene u odgovarajucim listama, dok se sve ostale materije, koje bi po svojim osobina­ma mogle da pripadaju toj klasi, iskljucuju i njihov transport nije dozvoljen. Kao sto se iz tabele III.14. vidi u opasne proizvode spadaju i neki koji se koriste u svakodnevnom zivotu (sibice, upaljaCi, aerosoli i dr.).

Page 181: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 171

4.1. Eksplozivi

Eksplozivi su hemijske supstance ili njihove smese, koje imaju takvu mole­kulsku strukturu da se pod uticajem nekih spoljnjih Cinilaca (toplota, udar, elektricna varnica, trenje) trenutno hemijski razlazu uz oslobadanje velikih koliCina gasova i toplote. Ovakvo razlaganje, Cija posledica je naglo poveca­nje pritiska uz pojavu detonacije, naziva se eksplozija. Stepen opasnosti po­jedinih eksploziva se procenjuje na osnovu niza karakteristika od kojih su vaznije navedene u tabeli III.15.

Tabela 111.15. Vaznije karakteristike eksploziva

Vrsta Znacenje Brzina detonacije Brzina kretanja detonacionih talasa (m/s), Gasna zapremina Zapremina gasovitih proizvoda koja nastaje pri

eksploziji 1 kg eksploziva Toplota eksplozije Kolicina toplote koja se razvija pri eksploziji 1 kg

eksploziva Temperatura eksplozije NajviSa temperatura koja se razvija pri eksploziji Specificni pritisak Maksimalni pritisak koji se javlja pri potpunom

eksplozivnom razlaganju 1 kg eksploziva u jedi- i

nici zapremine Temperatura paljenja Minimalna temperatura na kojoj sigurno dolazi

do paljenja ili eksplozije supstance Brizantnost Razornamoc I

4. 1. 1. Klasifikacija eksploziva

Komercijalni proizvodi eksplozivne prirode mogu se prema sastavu, nameni, · prirodi opasnosti i stanja u koje se stavljaju u promet, podeliti na:

+ eksplozivne supstance (eksplozivi u uzem smislu - tabela 11116.): jedinje­nja ili smese koje su podlozne eksploziji. Velika brzina reakcije je svojstve­na svim eksplozivnim supstancama, ali ipak postoje velike razlike u brzini

Page 182: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

172 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

sirenja eksplozije. Zbog toga ime je i dejstvo razliCito, pa se dalje dele u vi­se grupa, kao sto su na pr.:

baruti gore i eksplodiraju relativno sporo. Slu.ze kao municijski eksplo­zivi za pogon projektila kroz cevi vatrenog oruzja

lomiva su supstance koje se najrazlazu mnogo brze od baruta (brzine detonacije su im preko 100 m/s, a obicno preko 1000 m/s).

inicijalni eksplozivi su eksplozivne supstance ekstremno velike brizant­nosti. Pod dejstvom i najmanjeg impulsa spolja (udarac, plamen), ze­stoko detoniraju. Zbog velike osetljivosti vrlo su opasni za manipulaci­ju. Upotrebljavaju se u malim kolicinama za punjenje detonatora, po­mocu kojih se dovode u eksploziju manje osetljivi eksplozivi koji sluze kao lomiva ili baruti.

sigurnosni eksplozivi su eksplozivne supstance namenjene za rad u rud­nicima u kojima ima metana i/ ili ugljene prasine, odn. tamo gde iz bezbednih razloga druge eksplozivne supstance ne smeju da se kori­ste.

+ predmeti napunjeni eksplozivnim supstancama: kapisle, municija, fitilji, signalna i osvetljavajuca sredstva;

+ sredstva za paljenje: vatrometi i sl., sigumosne sibice, elektricni upaljaci, pirotehnicki predmeti za zabavu i sl.

Tabela 111.16. Eksplozivne supstance

Vrsta Primeri Baruti Cmi barut (ukljucujuCi i stapine), bezdimni baru-

ti (nitrocelulozni, nitroglicerin) Lomiva Nitroglicerin, dinamiti, pikrinska kiselina, trini-

trotoluol i dr. Inicijalni eksplozivi Praskava ziva, alovni azid Sigumosni eksplozivi ~onijumnitrat __

---- ----

Page 183: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo- Transpozicija proizvoda 173

Crna bomba na narandzastoi osnovi

Slika 111.10. Znak za obelezavanje eksplozivnih proizvoda

Vecina komercijalnih eksploziva su smese dve ili vise eksplozivnih supstanci, a mogu saddavati i neaktivne komponente (kao na pr. dinamit). lsporucuju se u obliku praha, granula, stapica, cevcica i sl.

Pakuju se prema tehnickim uslovima specificnim za svaku vrstu eksploziva. Pakovanje mora biti kompaktno i sigurno od rasturanja. Od materijala za pa­kovanje eksploziva (osim odgovarajucih fizickih i mehanickih osobina) se zah­teva perfektna hemijska otpornost u odnosu na sastojke eksploziva i okolne sredine (vlagu, kiseonik, zracenja i dr.).

4.2. Gasoviti proizvodi

Gasovito stanje se znatno razlikuje od cvrstog pa i tecnog. Osnovne karakteri­stike gasova su velika pokretljivost cestica (molekula ili atoma), visi nivo ener­gije cestica, relativna razredenost i stiSljivost, izraziti uticaj temperature, spo­sobnost prolaza (gubitka) cestica kroz najsitnije otvore i supljine. Slicno gasovi­ma se ponasaju i pare raznih tecnosti. Pri radu sa komprimovanim gasovima opasnost moze da usledi iz dva osnovna razloga:

- zbog povisenog pritiska na kome se gas nalazi, i/ili zbog karakteristika samog komprimovanog gasa.

Page 184: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

174 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Osnovna opasnost se sastoji u mogucnosti eksplozije suda u kome se gas nala­zi bez obzira da li se radi o zapaljivim ili nezapaljivim gasovima. Do eksplozije sudova sa komprimovanim gasovima moze da dode usled udara ili pada su­da, pregrevanja suda suncevim zracima ili drugim izvorima toplote, prehladi­vanjem suda usled cega materijal suda postaje krt i lomljiv, prepunjenosti suda itd.

Proizvodnja i promet gasovitih proizvoda prilicno su velikog obima: prirodni gas i ostala gasovita goriva (butan-propan, disugas i dr.), mnogi hemijski pro­izvodi koji su na normalnoj temperaturi i pritisku u gasovitom agregatnom stanju (amonijak, hlor, ugljendioksid, kiseonik, azot, etilen, acetilen, propilen, vinilhlorid i dr). Njihov transport se vrsi na nekoliko nacina: gasovodima, spe­cijalnim transportnim sredstvima sa hladenjem, specijalnim kontejnerima, u metalnim ( obicno celicnim) bocama.

Prema fizickom stanju svi gasovi se mogu podeliti na vise grupa od kojih su komercijalno najvaznije sledece28:

+ Komprimovani gasovi- gasovi pod povisenim pritiskom (obicno oko 15 MPa). Njihova kriticna temperatura29 je -10 oC, te se oni bez hladenja ne mogu prevesti u tecno stanje. Takvi gasovi su: vodonik, kiseonik, azot, ple­meniti gasovi, vazduh. Oni se obicno pakuju u celicne boce raznih zapre­mina (maksimalno 40 l, zatim 27, 20, 10, 5 l).

+ Gasovi u tecnom stanju pod pritiskom i na normalnoj temperaturi - to su gasovi cije su kriticne temperature od -10 oC do +70 oC ionise mogu bez hladenja (samo komprimovanjem) prevesti u tecno stanje: butan, bu­tan-propan, amonijak, hlor, sumpordioksid, ugljendioksid, hlorovodonik i dr.

+ Gasovi rastvoreni pod pritiskom- gasovi koji su u komprimovanom sta­nju veoma osetljivi na udar se pakuju rastvaranjem u pogodnom rastvaracu (na pr. acetilen odn. tzv. disugas).

28 Osnovni parametri gasnog stanja, pritisak (p), zapremina (V) i temperatura (T), su ve­zani jednaCinom gasnog stanja (pV = nRT). 29 Kriticna temperatura je najvisa temperatura na kojoj neka supstanca moze biti u tee­nom egregatnom stanju

Page 185: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 175

Dakle svi gasoviti proizvodi predstavljaju opasne materije. Medutim, mnogi od njih nisu opasne materije samo zbog svog fizickog stanja, nego i zbog drugih osobina (zapaljivost, otrovnost, nagrizajuce dejstvo ). Prema hemijskim osobinama oni mogu biti:

nezapaljivi i neotrovni (azot, plemeniti gasovi), lako zapaljivi (prirodni gas, sintezni gas, vodonik) lako zapaljivi i otrovni (vodeni gas, sintezni gas) otrovni (hlor, fluor, sumporvodonik, sumpordioksid), gasovi koji podpomazu gorenje (kiseonik).

Cinjenica da je neki gas pod pritiskom jos i zapaljiv, otrovan i dr. samo govori o njegovim dodatnim karakteristikama i vecem stepenu opasnosti od takvih proizvoda.

Komprimovani gasovi se pakuju u celicne boce cilindricnog oblika razliCitih zapremina. Najcesce se upotrebljavaju cilindri zapremine 40 litara snabdeveni odgovarajuCim ventilom. Ambalaza kao i ventili se podvrgavaju povremenoj kontroli. Boce predvidene za punjenje zapaljivim gasovima su snabdevene ventilom sa levim navojima, dok se u ostalim slucajevima koriste ventili sa desnim navojima, kako bi se izbegla bilo kakva slucajna greska. Sudovi sa komprimovanim gasovima se obelezavaju karakteristicnim bojama (tabela 111.17).

Tabela 111.17. Karakteristicne boje za obeleiavanje komprimovanih gasova u celicnim bocama30

Komprimovani gas Karakteristicna boja Kiseonik Plavo Vodonik Crveno Acetilen Belo Hlor Zeleno Amonijak Tamnosivo Nezapaljivi gasovi Tamnosivo Zapaljivi gasovi (izuzev acetilena) Crveno

30 "Stetne i opasne materije", Hemijsko-tehnoloski prirucnik, Beograd, 1984, str. 97

Page 186: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

176 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.3. Zapaljivi proizvodi

Pored direktnog dejstva na organizam coveka, hemijske materije mogu efek­tom svojih reakcija da deluju i indirektno, tako sto dolazi do oslobadanja ener­gije u raznim egzotemim procesima, od kojih je jedan od najcescih sagoreva­nje. Ovi procesi se razlikuju po kolicini oslobodene toplote i svom trajanju. Ako je sagorevanje veoma brzo, prakticno trenutno, ako se pri tome oslobada­ju velike kolicine toplote i ako je takav proces nekontrolisan govori se o poza­ru. Pozari mogu biti praceni eksplozijom, praskanjem i rasprsavanjem.

4.3. 1. Zapaljive tecnosti

Zapaljive tecnosti su svi tecni proizvodi cije se pare pomesane sa vazduhom pale u dodiru sa vatrom. Stepen opasnosti ovakvih proizvoda zavisi od tacke zapaljivosti31. U ovu grupu proizvoda spadaju sva tecna goriva, najveCi deo organskih rastvaraca (alkoholi, estri, ugljovodonici i dr.). Prema tacki zapalji­vosti ovi se proizvodi dalje dele na viSe grupa:

• I grupa - tacka zapaljivosti do 35 oC. Ovo je grupa lako isparljivih tecnosti i potencijalno su najopasniji zapaljivi tecni proizvodi. Ovde spadaju laki benzini, benzol, toluol, etanol, metanol, aceton, etar, toluol i sl.;

• II grupa - tacka zapaljivosti 35 - 100 oC. Ovo je grupa tecnosti Cija je isparlji­vost znatno manja, pa je samim tim i umanjena opasnost od pozara. Nepo­sredna opasnost od paljenja ovakvih tecnosti nastupa samo ukoliko su tee­nosh jako zagrejane. U ovu kategoriju spadaju dizel-gorivo, lako loz-ulje itd.;

• III grupa- tacka zapaljivosti iznad 100 oC. Ovi proizvodi se pale samo ako su dobro zagrejani. U ovu vrstu proizvoda se ubrajaju jestiva ulja, maziva ulja i teska lo.Z-ulja.

Pakovanje je slicno kao kod eksplozivnih proizvoda. Ambalaza mora biti do­bro zatvorena i hemijski inertna.

31 Tacka zapaljivosti je najniza temperatura pri kojoj se pare tecnosti izdvajaju u tolikoj meri da sa vazduhom grade zapaljivu smesu.

Page 187: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda 177

4.3.2. Zapaljive cvrste materije

Pored gasovitih i tecnih proizvoda i mnogi cvrsti proizvodi su zapaljivi. To posebno vazi za one koji u sebi sadrze organske sastojke, zatirn za mnoge pro­izvode hemijske industrije. U ovakve proizvode spadaju na pr.:

proizvodi od drveta, posebno drvna prasina. strugotina, drvna vuna i dr.; celuloza, papir, vlakna i plasticne materije na bazi celuloze; seno, slama i druge biljne stabljike; tekstilni proizvodi: sva vlakna biljnog i zivotinjskog porekla, prediva i tka­nine; masnoce i voskovi; kaucuk, smole, asvalt; ugalj; sumpor, fosfor i njihova jedinjenja; prah aluminijuma. magnezijuma i nekih drugih metala.

Crni plarnen na narandzastoj Osnovi

Crni plarnen iznad kruga na narandzastoj osnovi

Slika III.ll. Znak za obelezavanje zapaljivih proizvoda i oksidanasa

Tacke zapaljivosti svih ovih materijala su po pravilu vise od 100 oC. Medutim, ona ne moze da se uzme kao mera zapaljivosti u onom smislu kao kod tecno­sti. Zapaljivost cvrstih materijala jako zavisi od stanja u kome se nalaze. Lako zapaljivi su proizvodi sa velikom povrsinom po jedinici mase: vlaknasti mate­rijali, prasina, listovi i sl. Neki metali (aluminijum, magnezijum) su u bloku potpuno bezopasni, ali u obliku praha postaju zapaljivi i eksplozivni. Posebno opasni su prasina od ugljeva, drveta, brasna, duvana, sumpora, plasticnih ma­terijala itd.

Page 188: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

178 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Neki cvrsti materijali su usled izvesnih hemijskih, biohemijskih i fizickih pro­cesa podlozni samozapaljivosti. To je najcesce slucaj kod ugljeva.

U istu klasu opasnih materijala spadaju i proizvodi koji u dodiru sa vodom oslobadaju zapaljive gasove. Takvi su na pr. kalcijum-karbid, natrijum, kali­jum, kalcijum.

Neke slicnosti sa prethodnim proizvodima imaju i oksidansi i organski perok­sidi. To su proizvodi koji sami za sebe nisu zapaljivi, ali koji lako oslobadaju kiseonik i aktiviraju sagorevanje drugih materija. Takva su skoro sva jedinjenja bogata kiseonikom: vodonik-peroksid, hlorati i hloriti, perhlorna kiselina, ni­trati, peroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala i dr. Njih treba pakovati u cvr­stu i jaku ambalazu izradenu od inertnih materijala i obezbedenu od otvaranja i naprsnuca.

4.4. Otrovni i radioaktivni proizvodi

Otrovna (toksicna) materija je svaka materija koja kada se u odredenoj kolicini unese u organizam moze prouzrokovati fizioloske poremecaje i/ili smrt. Ove materije u organizam mogu dospeti preko organa za varenje, disanje, kroz ko­zu i sluzokozu ili da budu unete direktno u krvotok (sto je rede).

Trovanje moze biti:

+ akutno- ako se u relativno kratkom vremenu unese toliko otrova da oni izazovu poremecaj, i

+ hronicno- ako se duze vreme unose manje kolicine.

Otrovne materije se prema poreklu dele na sledeCi nacin:

+ mineralni otrovi: to su neorganska jedinjenja:

gasovita: ugljenmonoksid, arsenvodonik (AsH:!, hlor, fluor, sumpor­vodonik, sumpordioksid, sintezni gas, generatorski gas

lako isparljiva: cijanovodonik (HCN), ugljendisulfid, beli fosfor,

teze isparljiva: kiseline,

cvrsta: jedinjenja arsena, antimona, zive, olova, cinka, barijuma, bakra;

Page 189: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Oeo - Transpozicija proizvoda 179

• Biljni otrovi: alkaloidi (opijum, morfijum, kokain, atropin, nikotin i sl.);

+ Sinteticki otrovi: organska jedinjenja koja se proizvode sinteticki. Najva­zniju grupu predstavljaju pesticidi (insekticidi, fungicidi, herbicidi, roden­ticidi i sl.), ali ovde pripadaju i mnoga druga jedinjenja: barbituratna kise­lina i njena jedinjenja, silicilna kiselina, oksalna kiselina, sinteticke boje, la­kovi itd.

Crna mrtvacka glava na narandzastoj osnovi

~~~ZJ ......._ .. ·$ . .) .. ~

....,..,~#<-"~~~>~ ~~~}!· •'"'" --.. ~:~ ~~- .. -•nlfl G a•• ~__.,..._6-$ ... , ... :·~

..,.~~ . 1 _ .. ... : ... ~~ -~~. ,. .. _j

Crna stilizovana detelina sa zracima i mrtvacka glava na narandzastoj osnovi

Slika III.12. Znak za obeleiavanje toksicnih i radioaktivnih proizvoda

Pored navedenih proizvoda u istu klasu opasnih materijala se svrstavaju i tzv. zarazne materije. To su proizvodi koji u sebi sadde patogene mikroorganizme koji su uzrocnici raznih lakoprenosivih bolesti. Medu najvaznije proizvode ave vrste spadaju: sirove koze, otpaci iz klanica, stajsko dubre, lesevi, sirista i dr.

Slicne po fizioloskom dejstvu su i radioaktivne materije, odn. proizvodi koje emituju jonizujuca zracenja.

Toksicne proizvode treba drzati u posebnim prostorijama ili u posebnim or­manima. U prostorima u kojima se ani nalaze ne smeju se nalaziti prehrambe­ni proizvodi niti stocna hrana. Izrazito toksicne materije (na pr. cijanovodonic­na kiselina i njene soli), koje mogu da oslobode gasovite proizvode, moraju biti uskladistene najmanje 200 m daleko od najblizeg stambenog objekta. Ambala­za za ovakve proizvode mora biti inertna i dobra zaptivena i pri duzem skla­distenju mora biti kontrolisana. Ambalaza za radioaktivne proizvode se izra­duje od olova:

Page 190: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

180 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4.3. Korozivne materije

Korozivne materije su materije koje imaju izrazito nagrizajuce dejstvo na razne materijale i tkivo coveka, biljaka i zivotinja32 . Mnogi od ovih proizvoda su isto­vremeno i otrovni, zapaljivi i/ili eksplozivni. Najvaznije grupe korozivnih proizvoda su:

+ Kiseline: skoro sve neorganske i organske kiseline su korozivne. Medutim, nisu sve opasne da bi se sa njima moralo manipulisati na poseban nacin. Iz­razito nagrizajuce su:

sumporna kiselina (koncentrovana, pusljiva, oleum, akumulatorska, razb lazena);

azotna kiselina (pusljiva, razblazena i u smesi sa drugim kiselinama);

hlorovodonicna (pusljiva, koncentrovana, razblazena)

fluorovodonicna, perhlorna, hromna i dr;

mravlja, sircetna, oksalna i dr.

+ Baze: natrijumhidroksid, kalijumhidroksid

• Ostale korozivne materije: brom, fluoridi

• Svi proizvodi koji u sebi sadrze nagrizajuce materije: akomulatori, baterije

Korozivni proizvodi se pakuju u ambalazu od cvrstih i hemijski inertnih mate­rijala sa posebnim sistemom zatvaranja. Staklena ambalaza je zbog svoje inert­nosh pogodna za pakovanje ovih proizvoda, ali mora na poseban nacin biti zasticena od lorna. Sudovi se pune 1/10 zapremina, da bi ostao prostor za eventualno sirenje.

32 Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savremena administracija, Beograd, 1971, str. 186

Page 191: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

III Deo - Transpozicija proizvoda

~ t:::: a o 6 . . .. ·. ~c)~

M1 ~ •. ·~ Crni crtez dve epruvete iz kojih kaplje tecnost na plocu i saku

na narandzastoj osnovi

Slika 111.13. Znak za obeleiavanje korozivnih proizvoda

LITERATURA:

181

1. Ayres R., Ayres L.: "Industrial Ecology", Edward Elgar, Cheltenham, UK, Brookfield, US, 1996

2. Filipovic V., i dr.: "Ekoloski aspekt marketing strategije", Strategijski menadzment, broj 3-4, 1997, str. 87-91

3. Holzl J.: "Einfiihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Miinchen Wien, 1989

4. Lekic T., Vlahovic M., Jancetovic-Atanasovska M.: "Roba i tehnoloski raz­voj", Savremena administracija, Beograd, 1992

5. Peric B.: "Poznavanje celuloze i papira", Grmec- Privredni pregled, Be­ograd, 1993

6. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savremena administracija, Beograd, 1971

7. Urosevic, S.: "Tehnologija", Ekonomski fakultet, Beograd, 1979

8. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savremena administraci­ja, Beograd, 1971

9. "Stetne i opasne materije", Hemijsko-tehnoloski prirucnik, Beograd, 1984

Page 192: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 193: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Alati za upravljanje kvalitetom

1. 0BRASCI ZA PRIKUPLJANJE I PROVERU PODATAKA

Pocetak svake inovacije je posmatranje definisane pojave1 ili uocenog pro­blema. Posmatranje pojave je pocetak velikog broja razliCitih aktivnosti koje zavrsavaju donosenjem odgovarajuce odluke. Njime se prikupljaju informa­cije na osnovu kojih se u timskom radu, kako se danas resavaju slozeni pro­blemi, operise Cinjenicama umesto prostom razmenom misljenja, i donose odgovarajuce odluke. Rezultat posmatranja mora realno da odrazava poja­vu odn. problem. Zbog toga, posmatranje mora biti izvedeno prema una-pred usvojenoj metodologiji i organizaciji. 1

Sastavni deo posmatranja je i prikupljanje podataka. Ovo je jedna od najva­znijih aktivnosti u savremenim programima za tmapredenje kvaliteta, posto prikupljeni podaci postaju baza za donosenje Citavog niza odluka. Ukoliko su podaci neodgovarajuCi ili netacni, ni veoma sofisticirane metode nece po­moCi u njihovoj analizi, pa ni odluke ne mogu biti adekvatne. Pre samog prikupljanja podataka mora biti potpuno jasan njihov cilj. Mora se definisati problem i sve sto je neophodno da se on razresi. Na osnovu podataka se oblast problema sistematizuje i sprecava ispustanje i zaboravljanje pojedinih aspekata.

Da bi podaci verno odrazavali polazni problem i da bi na osnovu njih mogle da se izvrse neophodne analize i donesu najbolje odluke, neophodno je, pre pocetka prikupljanja podataka, definisati odgovarajuCi obrazac za prikupljanje podataka2 . Obrazac za prikupljanje podataka je jednostavan alat pomocu ko­ga pocinje proces skupljanja informacija i kojim se misljenja pojedinaca za­menjuju objektiviziranim rezultatima. To je obicno prvi alat sa kojim se zaposleni susrecu. On mora biti jednostavan i brz za upotrebu i siroko primenljiv. Dobro definisani obrazac za prikupljanje podataka se popunjava

1 Pod posmatranjem pojave se podrazumeva prikupljanje podataka o manifestaciji poja­ve na individualnim slucajevima njenog ispoljavanja (S. Janosevic, R Senic i dr., Menadz­ment ukupnog kvaliteta, Kragijevac, 1999, str 244) 2 Engl. check sheet

Page 194: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

184 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

lako i brzo, neposredno pruza podatke za odgovarajucu analizu, sugerise valjane rezultate, koji se mogu upotrebiti i u slozenijim procesima. Obrazac mora biti prilagoden samoj pojavi, osnovnoj jedinici, prostoru i vremenu posmatranja. OdgovarajuCi obrazac za prikupljanje podataka se moze primeniti uvek kada postoji potreba za sakupljanjem podataka i u svakoj fazi resavanja problema. Isto tako, dobro definisani obrazac za prikupljanje podataka otkriva probleme nastale kao posledica problema na drugim poljima. Zbog toga, podaci i rezultati treba da budu upotrebljivi direktno na mestu gde je problem uocen, ali i sire.

Obrazac za prikupljanje podataka moze imati razne oblike, kao na pr.:

- tabele, manje ili vise slozene u kojima se registruje svaka pojedinacna de­finisana pojava,

- mape, karte i slicni crtezi na kojima se locira svaka pojedinacna pojava,

- liste, pomocu kojih se vrsi provera.

Ovde ce biti navedeni neki primeri obrazaca.

Na slici IV.l je dat primer jednostavne tabele pomocu koje se utvrduje fre­kvencija najznacajnijih gresaka u odredenom periodu (nekoliko sati do ne­koliko nedelja, meseci i sl.), prema definisanom problemu.

Vrsta greske ~arkiranjepojave Frekvencija A 9 B I I I 18 c I I I I I I I I I I I I 27

D E 4

I Ukupno 68

Slika IVl. Obrazac za prikupljanje podataka namenjen za utvraivanje najvaznijih vrsta gre5aka

Na slici IV.2 je dat obrazac kojim se kontinuelno prati proizvodni proces, iz koga izlaze jedinice razliCitih stvarnih velicina. Pri tome su neke jedinice izvan granica tolerancije.

Page 195: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom

Granica

QJ ·~ ";:1 1,6 1,7 1.8 1,9 2,0 2,1 !::::

QJ s 0

20

15

X

10 X

X

X X

X X X

5 X X X X

X X X X

X X X X

!U

·~ 3 4 5 8 u !:::: QJ

> ~

QJ ... "'"

2,2

X

X

X

X

X

X

X

X

X

X

X

X

X

12

Granica 1

2,3 2,4

X

X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

X X

17 15

185

2,5 2,6 2,7

X

X X

X X

X X

X X

X X

X X X

X X X

X X X

9 8 3

Slika IV.2. Obrazac za prikupljanje podataka o proizvodnom procesu

Page 196: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

186 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

-

X X XXX X

xxxxx XxX X X

X

Slika IV.3. Sematski crtei proizvoda sa lokacijama gre8aka

Pored navedenih obrazaca, koji su uglavnom orijentisani ka resavanju uoce­nih problema, postoje i obrasci Ciji osnovni cilj je obezbedenje postovanja usvojenih standarda. Zaposleni ovakve standarde obicno dozivljavaju kao ogranicenja u obavljanju posla. Neka od tih "ogranicenja" su nuzna jer po­sledice nepostovanja mogu biti ozbiljne, kao sto je na pr. ugrozavanje bez­bednosti zaposlenih ili nivoa kvaliteta proizvoda. Da bi svi zahtevi ovakve vrste bili zadovoljeni definisu se obrasci za proveru. Oni imaju oblik liste zahteva odn. operacija koje treba slediti, sto se zapisuje i potvrduje na pogo­dan nacin (potpisom radnika ili unosenjem odgovarajuceg znaka za svaku pojedinacnu operaciju i potpisom na kraju). Operateri bi trebalo da budu edukovani, trenirani i motivisani da zaista koriste ovakve obrasce za prove­ru. Dobra je, kad god je moguce da se ideje operatora ugrade u obrasce za proveru. Na slid IV.4 je dat primer jednog obrasca za proveru.

Page 197: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 187

I Provera automobila pre duzeg puta -I 1. Pravera delava bitnih za bezbednast

- svetla D - dubina sara na pneumaticima D - branici D - upravljacki mehanizam D - kacnice D

2. Cistaca auta - unutrasnjast D - vetrabranska stakla D - svetla D

3. Ostala - tecnast u kaCianam sistemu D - akumulatar D - tecnast za hladenje D - tecnast za pranje vetrobranskag stakla D - zastita ad mraza D - gariva D - pritisak u gumama D - autakarte D - m~zick~asete, diskavi D

-- --··--

Slika IV.4. Obrazac za proveru

2. HISTOGRAM!

Rezultat pasmatranja, ispitivanja i istrazivanja maze biti veliki braj padata­ka, kaji u numerickom abliku nisu davaljna pregledni. Za razliku ad avaga, slika adn. graficki prikaz numerickih padataka je mnaga jasniji.

Histagram3 je graficki prikaz skupa numerickih padataka, u kame se laka uacavaju raspadele vrednasti kampanenata kvaliteta (na pr. temperatura, vreme, duzina, visina, masa i dr.), njihave frekvencije i eventualne nepravil-

3 Smatra se da je tvorac histograma francuski statisticar A.M. Guerry. On je 1833 na ovaj nacin prikazao broj zlocina u razlicitim starosnim dobima. Na taj nacin su citaoci lakse mogli da izvuku zakljucke o kriminalu u Francuskoj. Njegov dijagram je postao stan­dardni alat za sumiranje, analizu i prikazivanje podataka.

Page 198: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

188 .. Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

nosti. To je vazan dijagnosticki alat, pomocu koga se brzo sagledavaju vari­jacije u posmatranoj grupi podataka, na osnovu kojih se brzo otkriva glavni uzrok problema. Oblik histograma kao i stepen rasipanja podataka, su u di­rektnoj korelaciji sa nivoom kvaliteta odn. stvamim performansama proiz­voda i/ili procesa. Tako na pr., preveliko rasipanje podataka obicno ukazuje na neodgovarajucu kontrolu. U slucaju normalne raspodele, vrednost koja se najcesce pojavljuje je smestena centralno, a ostali podaci se pojavljuju podjednako sa obe strane. Ako se podaci nalaze i izvan definisanih granica, proces i1i proizvod je izvan granica tolerancije.

Histogram moze da se konstruise neposredno nakon prikupljanja podataka ili nezavisno od toga. U prvom slucaju je prikupljanje podataka tesno pove­zano sa izradom histograma, pa je i sam obrazac tome prilagoden. Ako se histogram izraduje nezavisno od prikupljanja podataka, onda se podaci pr­vo analiziraju, pa se tek onda konstruise odgovarajuCi histogram.

. ')(.~

9°N~~ I. 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 mm

Slika IV.S. Obrazac za prikupljanje podataka o jednom atributu proizvoda dobijenog na dva razna naCina

Izrada dijagrama priblizno ide po sledecoj proceduri:

1. Planiranje i prikupljanje podataka.

2. Odredivanje opsega podataka (opseg je jednak razlici najveceg i najma­njeg u skupu podataka).

3. Utvrdivanje broja klasa (intervala) vrednosti, odn. stubica buduceg hi­stograma4. Opseg treba podeliti na intervale jednake sirine, a njihov broj

4 Optimalan broj klasa se priblizno moze izracunati kao Jlj, gde je N broj podataka.

Page 199: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo- Alati za upravljanje kvalitetom 189

zavisi od ukupnog broja podataka; obe krajnosti, i premalo i previse kla­sa, treba izbegavati. Klasa treba da bude toliko da lako moze da se uoCi tip raspodele, ali i da ne bude suviSnih "skokova". U praksi se veoma dobra pokazao predlog datu tabeli IV.l.

4. Odrediti granice klasa. Sirine svih klasa treba da bude jednake, a njiho­ve granice pogodne (na pr. celi brojevi ili ceo broj dekadnih delova).

5. Konstruisati histogram.

Tabela IV.l. Priblizna procena broja stubica histogramas

Broj podataka Broj stubica Manje od 50 S-7

50-100 6- 10 100-250 7-12

Vise od 250 10-20

Na slici IV.6 dat histogram koji se odnosi na podatke date u tabeli IV.2. Ov­akva slika se naziva histogram frekvencije, mada se umesto frekvencije, kao relativnog pokazatelja mogu koristiti i pojedinacni podaci i se dobija slicna slika.

Histogram Klase Frekvencija 5 2 10 8

"' 15 12 ::::;'I u

8 t: 20 11 0)

> 6 ..,. 25 6 0)

cl::: 4 30 6 35 5

5 10 IS 20 25 30 35 40 40 0

klase I ·'

Slika IV.6. Histogram, klase i frekvencije za podatke iz tabele IV.2

s Wadsworth H.M., Stephens K.S., Godfrey A. B.: Modern Methods for Quality Control and Improvement, John Wiley & Sons, Inc., 2002, str. 356

Page 200: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

190 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela IV.2. Primer skupa 50 podataka

7 10 32 17 21 29 13 3 18 28 18 6 12 14 25 27 33 29 17 12 8 35 16 31 11 15 22 7 20 9 19 19 5 21 8 13 17 30 14 15 33 18 7 11 13 25 ~5 16 23 28

--- --- -- - --- - -

Alati, u sustini, slicni histogramima i veoma korisni za ilustraciju velikog broja podataka se nazivaju EDA6. U njima su zadrzane vrednosti podataka, ali prikazane u obliku tabele koja liCi na histogram (slika IV.7)

0 3 (1) 0 567778899 (8) 1 0112233344 (10) 1 5556677788899 (13) 2 011233 (6) 2 5578899 (7) 3 0123 (4) 3 5 _Q)_

(50)

Slika IV.7. Dijagram stablo-list za podatke iz tabele 27

Pomocu histograma se vrlo lepo maze ilustrovati varijacija proizvoda ili procesa. Slabost histograma je sto se iz njih ne vidi promena karakteristike sa vremenom. Vremenska dimenzija se uvodi alatom koji se zove kontrolna karta, o cemu ce kasnije biti reCi.

6 Exploratory Data Analysis. Ovaj alat je razvio John Tukey (Bergman B., Klefsjo B.: Qua­lity from Customer Needs to Customer Satisfaction, McGraw Hill, London 1994, str 192) 7 Dijagram stablo-list: levo od vetikalce Iinije (stabla) su u ovom slucaju navedene desetice, a desno jedinice. Dakle, prvi podatak je 3, a poslednji podatak ima vrednost 35. Podaci u predposlednjem redu imaju vrednosti 30, 31, 32, 33

Page 201: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 191

3. PARETO DIJAGRAMI

Programi za unapredenje (poboljsanje) kvaliteta obicno polaze od postojeCih proizvoda i procesa, u kojima su uoceni neki nedostaci, mane, manjkavosti ili jednostavno neki elementi koji bi mogli biti i bolji. U takvim okolnostima se cesto postavlja zadatak da se iz skupa elemenata koje bi trebalo poboljsa­ti, izaberu oni Cijim ce se izmenama, doCi do maksimalnih pozitivnih efeka­ta. Pareto dijagramB se pokazao kao veoma koristan alat u razresavanju ova­kvih problema.

Pareto dijagram je u sustini histogram posebne vrste, koji se konstruise da bi se videla relativna vaznost kljucnih pokazatelja procesa, na pr. gresaka, troskova i sl. Dakle, Pareto dijagram je graficki prikaz relativne i apsolutne raspodele pojedinih tipova gresaka, problema ili uzroka gresaka. Iz prakse je poznato da najcesce mali broj tipova gresaka (problema ili uzroka) cini 80-90% svih gresaka na proizvodu, te je vazno identifikovati ovaj mali broj glavnih tipova gresaka. Pareto dijagram je alat pomocu koga se "vitalna ma­njina" odvaja od "trivijalne veCine" i time znatno pojednostavljuje definisa­nje najvaznijeg objekta za poboljsanje kvaliteta. On se cesto koristi kao prvi korak u programima za unapredenje kvaliteta, naravno pod uslovom da po­daci postoje, da bi mogla da se identifikuje "vitalna manjina". Pareto dija­gram je veoma koristan kao podrska timskom resavanju problema, jer se jednostavno pogledom na njega vidi sta je najvazniji problem9.

Na slici IV.S se vide paralelno histogram i Pareto dijagram. Primer se odnosi na ispitivanje 2165 delova dobijenih iz jednog procesa proizvodnje (tabela IV.3). Vidi se da oko 19% proizvedenih elemenata ima greske, da je vecina njih tipa I ida greske tipa I i III cine 72% svih gresaka. Na bazi ove tabele je konstruisan Pareto dijagram (slika IV.S). Na osnovu ove slike se moze za­kljuCiti da projekat za unapredenje kvaliteta treba pre svega da se koncentri­se na eliminaciju greske tipa I, zatim greske tipa III itdlO.

8 Pareto analiza (ABC analiza) koristi Pareto princip, po kome veliki deo problema poti­ce od relativno malo uzroka. 9 Pri iniciranju programa za poboljsanje kvaliteta, veoma je vazno da svi clanovi tima sa­raduju, da se izabere konkretan cilj (problem) i da problem ima odgovarajuci efekat. JO Dahlgaard J.J., Kristensen K., Kanji G.K.: Fundamentals of Total Quality Management, Chapman & Hall, London, 1998, str.88-89

Page 202: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

192 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela IV.3. Apsolutna i relativna raspodela gre5aka razliCitih tipova (ukupno 2165 ispitanih komponenata)11

Tip Apsolutna frekvencija Relativna frekvencija greske Broj gresaka greske (%) greske (%)

I 198 9,2 47,7 II 25 1,2 6,0 III 103 4,8 24,7 IV 18 0,8 4,3 v 72 3,3 17,3

Ukupno 416 19,3 100

Histogram Pareto dijagram

250 250.

200 200

"' ~ 150 -"' 150 "' ,Bl "" "' "' En 100

~,n,[_, 6h 100

·e 50 -"

-~

..D .0 50

0 1 0

I II III IV v I III v Ill IV

i tip greske tip greske

l __

Slika IV.8. Histogram i Pareto dijagram za podatke iz tabele IV.3

Ranije je receno da Pareto dijagrami mogu da budu dobra polazna osnova za donosenje odgovarajuCih odluka kod unapredenja kvaliteta. Jedan proces ili proizvod se moze unaprediti na razlicite naCine i time doCi do razliCitih efekata. Prema tome, za jedan isti proces ili proizvod se moze uraditi vise Pareto dijagrama po razlicitim kriterijumima, sto se maze videti iz hipotetickog primera koji je prikazan u tabeli IV.4 i na slici IV.9. Dakle pravilnom konstrukcijom Pareto dijagrama se maze zakljuciti sta je zaista prioritetan problem za resavanje i koji je najbolji put za poboljsanje kvaliteta.

n Dahlgaard J.J., Kristensen K., Kanji G.K.: Fundamentals of Total Quality Management, Chapman & Hall, London, 1998, str.88

Page 203: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom

Tabela IV.4. Tipovi gre5aka po obimu i troskovima

Tipovi gresaka Ukupno komada po pojedinim tipovima Ukupno troskovi po pojedinim tipovima

"' ~ E 0

..>:

Pareto dijagram

A B 30 50

2000 3000

c 65

1000

3500 3000

~ 2500 i .s 2000 -

I

"d 1500

1000 500

D 12

500

Pareto dijagram

193

E

7

1500

-

70

60

50 40 30 20 10

0 I o -L..L....___.__.__._....__.___.___.___.__~

C D A D E [_ --~-A E c D

250 -~~ 250 ·g 200 :.--;;:~------

" I 150

" 100 E ~ 50 ,.

0

~~::t.~/~ w ~ 50 tf;- . - ....

0

A B c D A B C D

Slika IV.lO. Primer koriscenja Pareto dijagrama pre i posle primene programa za unapreitenje kvaliteta

i _j

Kako se efekti jednog programa za unapredenje kvaliteta mogu pomocu Pa­reto dijagrama proceniti, vidi se sa slike IV.10.

Page 204: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

194 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4. DIJAGRAM UZROKA I POSLEDICA12

Dijagram uzroka i posledica je alat koji se veoma uspesno koristi kod utvr­divanja uzroka gresaka i problema u vezi sa kvalitetom. Snaga ovog dija­grama je u Cinjenici je jednostavan ida moze da se primeni u svim struktu­rama kompanije. Pomocu njega je moguce identifikovati uzroke problema, pocevsi od glavnih uzroka, zatim njihovih uzroka i tako dalje, dok se ne do­de do svih moguCih pojedinacnih uzroka. Dakle, pomocu ove tehnike se uzrocno-posledicno strukturisu svi procesi koji mogu biti uzrok definisanog problema. Medutim, ovo ipak nije svemoguc alat, jer da jeste, retko bi se ja­vljao neodgovarajuCi kvalitet, sto je daleko od istine.

Konstrukcija dijagrama je jednostavna. Jasno definisani problem se locira u "glavi" dijagrama. Nakon toga se definisu glavni uzroci postavljenog pro­blema. Ako oni ne mogu odmah biti uoceni, treba poCi od cinjenice da se kao uzroci problema najcesce pojavljuju: ljudi, materijali, metodi, masine, menadzment i okruzenje13 (slika IV.ll). Ovo je dobra polazna tacka za kon­struisanje prve verzije ISikava dijagrama, uz napomenu da sest pomenutih uzroka pokrivaju sve aspekte problema, a da li ce svi i ostati treba odluCiti za svaki konkretan slucaj.

~~·· i'ovEK ~ I MATERIJAi -]

1 ['<ASINE I

I PROBLEM 1~----------------

\ I MENADZMENT 01 METOD ~ I OKRU ZENJE I

Slika IV.ll. ISikava dijagram, koji pokazuje najcesce uzroke problema

12 Dijagram uzroka koji se po svom tvorcu naziva i ISikava (Ishikawa) dijagram. Dr Kao­ru Ishikawa je ovaj dijagram prvi primenio u vezi sa programom kvaliteta u kompaniji Kawasaki Steel Works u Japanu. Ovaj dijagram se ponekad, zbog svog oblika, naziva i dijagram riblje kosti. 13 Ovo se u anglosaksonskoj literaturi obicno naziva 6 M (Man, Milieu, Management, Machine, Methods, Materials)

Page 205: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo -:-- Alati za upravljanje kvalitetom 195

SledeCi korak je utvrdivanje uzroka koji su doveli do glavnih uzroka; oni se lociraju na krajevima "velikih kostiju", zatim uzroka uzroka i tako dalje dok se ne dode do svih relevantnih uzroka definisanog problema.

Konstrukcija ISikava dijagrama se obavlja na osnovu podataka, egzaktnih ili negzaktnih. Analiza podataka se sastoji od niza pitanja koji uvek poCinju sa "zasto". Odgovor na prvo zasto se sastoji od liste problema koji su spreCili da rezultat bude kako je planiran. Na ovom nivou je relativno lako prikupiti podatke. Odgovori na sledece "zasto" ce se odnosi na uzroke jednog ili viSe problema koji su ostali neotkriveni nakon prvog "zasto". Trece zasto se od­nosi na otkrivanje "uzroka uzroka", i slicnim postupkom se nastavlja dok se ne dade dotle da su problemi i njihovi uzroci toliko konkretni da maze da se otpocne sa planiranjem njihove korekcije i odgovarajuce kontrole.

Uzrok 1

~ ________,.,:/" ~ ~

Slika IV.l2. Identifikacija glavnih uzroka problema kvaliteta

Odgovori na pojedinacna "zasto" mogu da se dodaju postepeno direktno na prvo uradenom dijagramu, taka da on postaje postepeno sve detaljniji i de­taljniji. Glavo stablo i grane daju odgovor na prvo zasto, dok druge grane dijagrama daju odgovore na sledeca "zasto" itd. (slika IV.l2). Ako se ovaj proces pazljivo radi, onda dijagram uzroka i posledica oblikom podseca na riblju kost.

Dakle, kod konstruisanja dijagrama uzroka i posledica se uzroci identifikuju postepeno. Pri tome od velike pomoCi mogu biti i drugi alati kao: obrasci za proveru i prikupljanje podataka, histogrami, Pareto dijagrami, neke stati­sticke metode i dr.

Page 206: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

196 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Metod je najpouzdaniji ako se sprovodi timski uz pomoc neke kreativne telmike (kao sto je to na pr. bainstorming). Nakon konstruisanja dijagrama se utvrduju najverovatniji uzroci problema, koji se prodiskutuju u grupi i verifikuju odgovarajuCim proverama. Ako se ispostavi da je izabrani uzrok pogresan, onda se sledeca mogucnost razraduje na slican naCin. Medutim, nakon konstruisanja dijagrama moze da se primeni i obrnuti put: eliminisu se uzroci koji u konkretnom slucaju ne mogu biti razlog uocenog problema. Nakon toga se preciznije analiziraju preostali uzroci.

Najzad, treba napomenuti da je dijagram "uzroka i posledica" prilicno uni­verzalan alat, pa moze da se koristi u svim delovima kompanije, od razvoja proizvoda do prodaje, ito za identifikaciju raznih problema (a ne samo pro­blema kvaliteta).

5. KONTROLNE KART£14

Kontrolne karte su alat za nadgledanje procesa i identifikaciju i kontrolu uzroka koji povecavaju njihove varijacije. Osnovu kontrolnih karata pred­stavlja definicija procesa i podela uzroka greske koju je jos dosta davno dao Sjuhart15, koji je proizvodni proces definisao kao specificnu mesavinu uzro­ka. Menjanjem samo jednog uzroka, kao na pr. promena operatora, dobija se potpuno novi proizvodni proces. Nova masina, drugi alat, novi menadz­ment, novi program obuke i sl. su razliCite promene, na osnovu kojih se po Sjuhartu, dobija potpuno novi proces. Za menadzere je veoma vazno da ovo shvate, jer inace prakticno ne mogu da pokazu svoje liderstvo.

Sjuhart je uzroke variranja kvaliteta podelio na dve grupe:

• sistemskil6 i + specificni uzroci.

14 Dijagram uzroka koji se po svom tvorcu naziva i ISikava (Ishikawa) dijagram. Dr Kao­ru Ishikawa je ovaj dijagram prvi primenio u vezi sa programom kvaliteta u kompaniji Kawasaki Steel Works u Japanu. Ovaj dijagram se ponekad, zbog svog oblika, naziva i dijagram riblje kosti. IS Shewhart 16 Sjuhart (1931) je za sistemske uzroke koristio termin "slucajni uzroci". Deming (1982) koristi termin "opsti uzroci" i naglasava da su to uzroci koje treba "napasti" da bi sistem bio poboljsan.

Page 207: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 197

Sistemski uzroci su mnogobrojni ali je uticaj svakog pojedinacnog relativno mali (u poredenju sa specificnim uzrocima); medutim, njihov ukupni efekat je relativno veliki. Ako je ukupni efekat slucajnih uzroka neprihvatljiv (suvi­se veliki), onda proces (proizvodni sistem) treba menjati, odn. treba naCi drugi skup uzroka koji ce predstavljati novi proces. Odgovornost za sistem­ske uzroke je na menadzmentu.

Specificni uzroci su za razliku od sistemskih malobrojni i za svaki od njih moze da se identifikuje odgovorni subjekat. Zbog toga, svaka pojava speci­ficnog uzroka moze da se otkrije, tacna locira i ukloni. Primer sistemskog uzroka imamo kada dode novi radnik i pocne da radi bez prethodne obuke i treninga; odgovornost za ovaj uzrok snosi menadzment. Drugi primer imamo kada zaposleni u ponedeljak na posao dode posle napornog viken­da, pa opadne kvalitet njegovog rada; za ovo je kriv zaposleni. Dakle, odgo­vornost za specificne uzroke moze biti ina menadzmentu ina radnicima.

Procesna kontrolna karta je uporedni graficki prikaz rezultata procesa, sa definisanim kontrolnim granicama unetim u dijagram. Normalno, rezultati procesa se sastoje od grupe merenja, koja se redovno obavljaju ito u redo­sledu istom kao i merenja u proizvodnji odakle se uzimaju. Glavni cilj kon­trolnih karata je otkrivanje specificnih uzroka varijacija u rezultatima pro­cesa. Identifikacija specificnih uzroka se vrsi na osnovu polozaja rezultata merenja u kontrolnoj karti; oni leze izvan ucrtanih kontrolnih granica. Uzro­ci takvih pojava se utvrduju odgovarajucom analizom podataka, pri cemu Pareto dijagram i dijagram uzroka i posledica mogu biti od velike pomoci.

Na slici IV.13 se vidi osnovna ideja kontrolne karte: na bazi dovoljno veli­kog broja uzoraka uzetih na unapred dogovoreni naCin (na pr. odredeni broj jedinica u jednakim vremenskim razmacima) se, posle neophodnih pro­racunavanja, pokazatelj kvaliteta unosi u kartu. Na slici IV.13 se uzorak sa­stoji od pet jedinica, a vrednost koja se unosi u kartu je aritmeticka sredina pokazatelja kvaliteta pojedinih jedinica u svakom uzorku.

Page 208: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

198

3,6

3,3

Llpravljanje kvaliteto~ materijalnih proizvoda

CJ·CJ·CJ merenja:

3,1; 3,3; 3,2; 3,5; 3,4

L____J

3,3

merenja: 3,6; 3,4;

3,9; 3,3; 3,8

c==J pokazatelj kvaliteta (aritmenticka sredina)

3,6

c_:J L_______-J

merenja: 3,5; 3,4;

3,9; 3,5; 3,6

c==J 3,6

L_______J gornja kontrolna granica

,...

donja kontrolna granica

Slika IV.13. Sustina kontrolne karte

Na slici IV.l4 je prikazan osnovni izgled jedne od najrasprostranjenijih kon­trolnih karata. Na karti se vidi prosecna (srednja) vrednost rnerenja proiz­vodnog procesa kao i rezultati rnerenja u skladu sa procesorn proizvodnje (na pr. pet poslednjih proizvedenih jedinica na svakih sat vrernena). Srednja vrednost tih rnerenja je postavljena na kontrolnu kartu. Na kontrolnoj karti su ucrtane i dve kontrolne granice: gornja i donja, Ciji polozaj zavisi od tipa karte.

Page 209: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo- Alati za upravljanjekvalitetom 199

16

14 gomj;1 kontrolnn grnnic<~

12

.~ \0

]

I 8

g_ 6

I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

rcdoslcd kontrolis;mih uwraka J

Slika IV.14. Osnovni izgled kontrolne karte

Sa slike IV.l4 je jasno da postoje varijacije pokazatelja kvaliteta. Takode se moze videti da postoje dve vrste varijacija: one koje su unutar i one koje su izvan kontrolnih granica. Varijacije unutar kontrolnih granica su posledica mnogih sistemskih uzroka, ali proces je u stanju statisticke kontrole. Varija­cije izvan kontrolnih granica (na slici IV.14 postoje dve tacke) ukazuju na mogucnost da proces nije u stanju statisticke kontrole, odn. da treba otkriti specijalan uzrok koji lezi iza njih. Ako tacka izvan kontrolne granice predstavlja nezadovoljavajuCi rezultat, onda razlog mora biti otkriven i eli­minisan. Medutim, ako je rezultat pozitivan, onda bi trebalo raditi na tome da se promeni sistem, pa da specifican uzrok postane sistemski.

Dakle, kontrolna karta je alat pomocu koga se procenjuje da li je definisani proces u stanju statisticke kontrole. u sustini, unapredenje kvaliteta cesto pocine dovodenjem procesa pod statisticku kontrolu, pa tek posle, ako nivo kvaliteta nije zadovoljavajuCi, se unapreduje sam sistem (reinzenjering).

Za proizvodni proces kod koga vrednosti merenja, unete u kontrolnu kartu, variraju slucajno unutar kontrolnih granica se kaze da je u stanju statisticke kontrole. Odavde sledi, da proizvodni proces nije u stanju statisticke kon-

Page 210: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

200 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

trole ako se merenja nalaze izvan kontrolnih granica ili ako ne variraju slu­cajno unutar kontrolnih granica. Proces u stanju statisticke kontrole je stabi­lan i predvidiv. Zato se dovoljno pouzdano moze predvideti da ce buduCi rezultati lezati unutar kontrolnih granica, dok se ne pojave neki novi speci­ficni uzroci. Karakteristika procesa u stanju statisticke kontrole je da su svi specijalni uzroci uklonjeni, odn. da postoje samo sistemski uzroci.

U vezi sa varijacijama unutar kontrolnih granica postoje neke Cinjenice koje treba imati u vidu:

+ Sedam uzastopnih tacaka17 ili iznad ili ispod srednje vrednosti pokazate­lja kvaliteta ukazuju na prisustvo specificnog uzroka i treba ga identifi­kovati. Ovo proizilazi iz Cinjenica da je manje od 1 % verovatnoce da se takav rezultat dobije ako proces nije pod statistickom kontrolom.

+ Dve uzastopne vrednosti blizu gornje ili donje granice, mogu takode da ukazu za prisustvo specificnog uzroka.

+ Nagle promene varijacija unutar kontrolnih granica, kao na pr. dve ili tri uzastopne vrednosti pokazatelja kvaliteta blizu gornje kontrolne granice, a sledeca ili sledece dve ili tri vrednosti blizu donje kontrolne granice, mogu biti indikator prisustva specificnog uzroka.

+ Promena srednje vrednosti, navise ili nanize, ali unutar kontrolnih grani­ca takode moze biti izazvana prisustvom specificnog uzroka.

Iz gore navedenih cinjenica mogu se izvuCi dva veoma vazna zakljucka:

1. Ako je varijacija koja je rezultat sistemskih uzroka prihvatljiva, onda ne treba menjati sistem. Nema nikakvog smisla reagovati na individualna merenja u kontrolnoj karti. Ako se reaguje na pojedinacna merenja pro­cesa u statistickoj kontroli, varijacije ce porasti i nivo kvaliteta ce se po­gorsati.

2. Ako rezultati procesa nisu zadovoljavajuCi, uprkos Cinjenici da je on u statistickoj kontroli, onda bi trebalo identifikovati neki od najznacajnijih sistemskih uzroka i njih kontrolisati. Proces treba modifikovati tako da se dode do novog skupa uzroka, odn. proizvodni sistem treba promeni­ti, a to je uvek zadatak menadzmenta.

17 Po nekim autorima pet uzasopnih tacaka (Noori H., Radford R.: Productions and Opera­tions Management, McGRAW-HILL, New York, 1995, str. 343

Page 211: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 201

Radi obezbedenja definisanog nivoa kvaliteta kontrolne granice treba uvek da budu unutar granica koje proizilaze iz specifikacije proizvoda. U vezi sa tim se definise sposobnost proizvodnog procesa u stanju statisticke kontrole, koja je jednaka kolicniku prihvatljive sirine varijacija u specifikaciji proizvo­da i varijacije vezane za sistemske uzroke. Posto se prihvatljiva sirina varija­cije u proizvodnom procesu moze izraziti kao razlika gornje i donje granice prema specifikaciji, to sposobnost moze da se izracuna kao:

CGS-DGS Sposobnost = (GKG-DKG)fn

gde je: GGS- gornja granica prema specifikaciji DGS - donja granica prema specifikaciji GKG - gornja kontrolna granica DKG - donja kontrolna granica n- velicina uzorka

GKG-DKG

6J

B - standardna devijacija pojedinacnih merenja

Ako je sposobnost procesa manja od 1,25, postoji realna opasnost da proces nece moCi da obezbedi nivo kvalitet naveden u specifikacijilB.

5.1. Tipovi kontrolnih karata

Upravljanje kvalitetom pomocu kontrolnih karata se u praksi svodi na kon­trolu jedne mere centralne tendencije i jedne mere disperzije. Kao mera cen­tralne tendencije najcesce se koristi aritmeticka sredina, a kao mera disperzi­je standardna devijacija, ako moze da se odredi, ili interval varijacije.

IS U Motoroli su svi ciljevi od 1992 postavljeni tako da sposobnost svih procesa (admini­strativnih i proizvodnih) bude bar 2,0.

Page 212: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

202 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Pokazatelji kvaliteta, o cemu je ranije bilo reCi, su razliCiti i mnogobrojni. Zbog toga postoji veCi broj kontrolnih karata, ali se one mogu svrstati u dva osnovna tipa:

+ Kontrolne karte za varijabilne pokazatelje kvaliteta, kod kojih se direktno unose izmereni podaci o izabranom pokazatelju kvaliteta. Najpopularni­je karte ovog tipa suM- i R-karte i

+ Kontrolne karte za atributivne pokazatelje kvaliteta, od kojih se najvise koriste takozvane p-karte i c-karte.

5. 1. 1. Kontrolne karte za varijabilne pokazatelje kvaliteta

Kontrolne karte za varijabilne pokazatelje kvaliteta su alati za proucavanje variranja prosecne vrednosti, raspona i standardne devijacije za kontrolisani uzorak. Medu kontrolnim kartama ovog tipa se najcesce koristi kontrolna karta za aritmeticku sredinu (M-karta). Ona je osnovno sredstvo kontrole kvaliteta, ali je kao dopunska informacija neophodno formirati i kartu za raspon varijacije (R-karta).

Kontrolne granice za M-karte:

gornja kontrolna granica: x + AzR

donja kontrolna granica: x- AzR

gde je: x - srednja vrednost srednjih vrednosti uzoraka

R - srednji raspon uzoraka Az- vrednost iz tabele IV.S

Slika IV.15. Kontrolne granice M-karte

Page 213: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo- Alati za upravljanje kvalitetom 203

M-karte kao centralnu liniju imaju aritmeticku sredinu pokazatelja kvaliteta uzorakal9. Ako je poznata standardna devijacija populacije (procesa) onda je standardna devijacija uzorka:

ox ax= j;;

gde je ax - standardna devijacija uzorka O:r - standardna devijacija populacije n - veliCina uzorka.

Kontrolne granice se tada odreduju prema jednaCinama:

gornja kontrolna granica: X+ zax

donja kontrolna granica: X- zax

gde je ax - standardna devijacija uzorka

x - srednja vrednost srednjih vrednosti uzoraka z - broj normalnih standardnih devijacija

Da bi ove kontrolne karte bile pouzdane, neophodno je da bude najmanje 20 do 30 uzoraka sa 4 ili 5 jedinica.

Medutim, u praksi standardna devijacija procesa najcesce nije poznata ili se tesko izracunava. Zbog toga se za odredivanje kontrolnih granica, pod pretpostavkom da je raspodela normalna i da se granice postavljaju na ±3 standardne devijacije20 koriste jednacine date na slici IV.l5.

19 Pokazatelj kvaliteta uzorka je takode obicno aritmeticka sredina pokazatelja kvaliteta elemenata u uzorku

- = = zo Sto znaCi da bi 99,7% svih x trebalo da se nade unutar intervala ( x- 3ox; x + 3a,)

Page 214: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

204 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Tabela IV.S. Faktori za izracunavanje kontrolnih granica21 M- i R-karata

.. ·--· . - -- --VeliCina uzorka, n Az D3 D4

2 1,880 0 3,268 3 1,023 0 2,574 4 0,729 0 2,282 5 0,577 0 2,114 6 0,483 0 2,004 7 0,419 0,076 1,924 8 0,373 0,136 1,864 9 0,337 0,184 1,816

10 0,308 0,223 1,777

R-karte se koriste kao pratece kontrolne karte. U kontrolnu kartu se kao p­okazatelj unosi raspon uzorka, koji predstavlja razliku najvise i najnize vre­dnosti jednog uzorka. Kontrolne granice, pod pretpostavkom da se postavlj­aju na ±3 standardne devijacije se mogu izracunati iz jednaCina datih na slici IV.16.

5. 1.2. Kontrolne karte za atributivne pokazatelje

Kontrolne karte za atributivne pokazatelje kvaliteta se koriste onda kada se kvalitet izrazava atributivno22. Obicno su vezane za analizu gresaka u pro­cesu ili na proizvodima. Broj gresaka u jednom proizvodu ili uzorku, broj ili udeo (frekvencija) gresaka u uzorku itd .. Baziraju na atributivnim kompo­nentama kvaliteta o cemu je ranije bio reCi. Dakle, pomocu ovakvih pokaza­telja kvaliteta se skup podataka, prebrojavanjem ili konvertovanjem u udeo (ili procenat), deli da dva dela: onaj u kome postoji definisana karakteristika i onaj u kome ona ne postoji.

21 Noori H., Radford R.: Productions and Operations Management, McGRAW -HILL, New York, 1995. str. 344 22 0 atributivnim komponentama je ranije bilo reCi. Pomocu atributivnih pokazatelja se podaci do kojih se dolazi pracenjem procesa konvertuju u dve moguce vrednosti: prisu­stvo i odsustvo definisane karakteristike.

Page 215: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo- Alati za upravljanje kvalitetom

Kontrolne granice za R-karte:

gornja kontrolna granica: D4R

donja kontrolna granica: D3R

gde je: R - srednji raspon uzoraka D3 i D4- vrednosti iz tabele IV.5.

Slika IV.16. Kontrolne granice R-karte

205

p-Karte se koriste za pracenje neispravnih jedinica iz procesa. One su, posto jedinice mogu biti ispravne ili ne, zasnovane za binomnoj raspodeli. Kon­trolne granice se racunaju prema jednaCinama datim na slici IV.l7. VeliCina uzorka je obicno mnogo veca nego kod kontrolnih karata za varijabilne po­kazatelje; uzorak mora biti dovoljno veliki da bi se u njemu nasla bar jedna defektna jedinica. Tako na pr. ako je proces u stanju statisticke kontrole, i ako se procenjuje da postoji priblizno jedna neispravna jedinica na 200 jedi­nica, uzorak mora da obuhvati najmanje 200 jedinica.

Kontrolne granice za p-karte: gornja kontrolna granica: p +zap donja kontrolna granica: p +zap

Umesto p maze da se koristi i p : Ill

Idi p = .i=.!.__

nm

ap maze da se racuna prema sledecoj jednaCini:

ap = ~p(l: p)

gde je: p - srednja vrednost procenta defektnih u procesu z - broj normalnih standardnih devijacija

ap - standardna devijacija uzorka p- srednja vrednost procenta defektnih u uzorku d;- broj defektnih jedinica u uzorku i n- veliCina uzorka m - broj uzoraka

Slika IV.17. Kontrolne granice p-karte

Page 216: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

206 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

c-Karte baziraju na Poasonovoj raspodeli. Upotrebljavaju se za kontrolu broja gresaka po pogodnoj jedinici (proizvoda, povrsine, zapremine, mase i sl.). Kao i kod p-karte, uzorak mora biti dovoljno veliki da bi obuhvatio bar jednu gresku po ispitivanoj jedinici. Kontrolne granice se racunaju prema jednacinama sa slike IV.l8.

Kontrolne granice za c-karte:

gornja kontrolna granica: c + zFc donja kontrolna granica: c- zFc

Umesto c maze da se koristi i c: 11/

L:d; c = ....!.=!.._

m

gde je: c - prosecan broj gresaka u procesu z - broj normalnih standardnih devijacija c- prosecan broj gresaka u uzorku d;- broj gresaka u uzorku i m - broj uzoraka

Slika IV.18. Kontrolne granice c-karte

6. PRIMER IZ PRAKS£23

Kompanija sa 200 zaposlenih (podaci su navedeni na bazi nekoliko kompa­nija slicne veliCine) je postigla dobre rezultate u ukljuCivanju zaposlenih u zadatke kontinuelnog poboljsanja kvaliteta. Zaposleni su obuceni da koriste klasicne alate za upravljanje kvalitetom, a u kompaniji je uspostavljen si­stem za skupljanje i analizu pitanja i predloga zaposlenih, kao i komisija ko­ja ce se baviti prikupljanjem i analizom podataka i predlaganjem odgovara­juCih korektivnih akcija. U prvoj godini je bilo ukupno 235 pitanja i predlo­ga.

23 Dahlgaard JL Kristensen K., Kanji G.K.: Fundamentals of Total Quality Management, Chapman & Hall, London, 1998, str. 96- 99

Page 217: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 207

Na pocetku je odluceno da se komisija za pitanja i predloge sastaje jednom nedeljno (ponedeljkom ujutro) da bi se pitanja i predlozi brzo obradivali i odgovori vracali pojedincima ili grupama koji su ih definisali. Nairne, clano­vima komisije je bilo jasno da brzina kojom se pruzaju odgovori a utice po­zitivno na broj novih pitanja i predloga.

Kao standardno vreme za odgovor je odreden period od 13 radnih dana (=sedmice + 3 radna dana). Ovakav standard je izabran poSto su ocekivana i slozenija i teza pitanja, koja zahtevaju detaljnu analizu i dodatne diskusije u komisiji.

Takode je odluceno da se meri i registruje vreme koje protekne do dostavlja­nja odgovora na svako pitanje, i taka prikupljeni podaci nakon godinu dana analiziraju. Ova je odluceno da bi se bolje shvatilo funkcionisanje usposta­vljenog sistema, da bi se on ili usvojeni standard mogao bolje da se prilago­di nakon godinu dana. Da bi se bolje razumelo variranje podataka odluceno je da se napravi histogram.

U tabeli IV.6 su hronoloski prikazani skupljeni podaci u grupama od po pet. Iz pomenute tabele se vidi da se vreme do dobijanja odgovora krece od 7 do 20 dana, ida se standardno vreme od 13 dana pojavljuje relativno retko.

Opseg, kao razlika najveceg i najmanjeg broja u skupu podataka, u ovom primeru je (20-7) dana= 13 dana. U primeru se kao logican nametnuo izbor 13 intervala, taka da sirina svakog odgovara jednom danu. Na osnovu svih prethodnih podataka je odredena frekvencija i konstruisan histogram (slika IV.19).

Nakon ovoga su konstruisane kontrolne M- i R-karte (slika IV.20).

Page 218: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

208 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

80

70 r-=-

60

:;g., 50 r-=-u ::::: ~ 40

,..;.::: <l) '

~ 30 + r-=-

r== r==

20 '

I IJ IJ l,n,l IJ l,r-~1 IDr---,r-,,....--, ... ~ , 10 -1

0

r-=1

7 8 9 1 0 11 12 13 14 15 16 1 7 18 19 20 21

vreme do urucenja odgovora (u danima)

Slika IV.19. Histogram

Tabela IV.6. Vreme za dobijanje pojedinacnih odgovora

Podgrupa V reme za odgovor Srednja Raspon

vrednost (M) (R) 1 14 14 11 13 10 12,4 4

2 19 10 11 11 14 13 9

3 11 11 17 10 11 12,4 7

4 13 10 13 10 13 11,8 3

5 11 13 10 13 10 11,4 3

6 11 16 12 10 13 12,4 6

7 11 16 10 10 9 11,2 7

8 9 14 12 10 13 11,6 5

9 13 14 10 10 11 11,6 4

10 10 13 11 9 11 10,8 4 I

Page 219: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 209

11 13 9 11 10 10 10,6 4

12 10 9 11 11 10 10,2 2

13 14 11 11 9 10 11 5

14 10 11 9 14 11 11 5

15 14 11 17 10 11 12,6 7

16 11 11 9 16 10 11,4 7

17 10 11 10 10 14 11 4

18 14 13 9 11 14 12,2 5

19 10 10 10 14 11 11 4

20 11 14 11 10 11 11,4 4

21 8 11 11 11 11 10,4 3 I 22 9 11 11 10 10 10,2 2

23 10 11 9 10 13 10,6 4 I I

24 11 11 10 20 14 13,2 10

25 10 10 11 10 11 10,4 1

26 11 9 11 14 11 11,2 5

27 11 14 17 14 9 13 5

28 9 12 11 11 14 11,4 5

29 16 16 13 11 15 14,2 5

30 16 14 13 9 16 13,6 7

31 18 16 14 9 16 14,6 9

32 15 13 13 10 10 12,2 5

33 15 13 11 18 9 12,8 9

34 11 10 14 7 14 11,2 7

35 10 14 9 9 13 11 5

36 11 10 11 10 9 10,2 2

37 9 9 10 14 10 10,4 5

38 13 14 16 17 14 14,8 4

39 10 16 19 11 11 13,4 9

40 9 12 13 14 11 11,8 5

41 11 10 14 11 11 11,4 4

42 11 10 13 16 10 12 6

43 11 11 11 11 11 11 0

44 9 14 14 13 13 12,6 5

45 10 13 16 11 14 12,8 6

46 13 9 11 14 14 12,2 5

47 11 13 14 14 11 12,6 3

Page 220: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

210 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

16 .. ~ Gornja kontrolna granica

14

12

10

8 Donja kontrolna granica

6 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47

------- ---- ·--~- ------- --------------------------

r·--- - ----- --- ------------ --------------

12

Gornja kontrolna granica

10

8

6

2 Donja kontrolna

; ; ; ; ; 1 i I I I I I I I I ;i; I I I I 0 a I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I • • 47 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45

Slika IV.20. Kontrolna M- i R-karta za podatke iz tabele IV.6.

Page 221: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

IV Deo - Alati za upravljanje kvalitetom 211

LITERA TURA:

1. Bergman B., Klefsjo B.: Quality from Customer Needs to Customer Satisfaction, McGraw Hill, London 1994

2. Dahlgaard J.J., Kristensen K., Kanji G.K.: Fundamentals of Total Quality Management, Chapman & Hall, London, 1998

3. Janosevic S., SeniC R. i dr.: Menadzment ukupnog kvaliteta, Kragujevac, 1999

4. Jovicic M.: Statistiska kontrola kvaliteta, Ekonomski fakultet, Beograd, 1986

5. Noori H., Radford R.: Productions and Operations Management, McGRAW-HILL, New York, 1995

6. Wadsworth H.M., Stephens K.S., Godfrey A B.: Modern Methods for Quality Control and Improvement, John Wiley & Sons, Inc., 2002

Page 222: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 223: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Troskovi kvaliteta

Kvalitet proizvoda ili usluge je kriticni faktor uspeha savremenih preduze­ca. Pod kvalitetom se podrazumeva sposobnost svih karakteristika i perfor­mansi proizvoda ili usluge da zadovolji date potrebe. Tri kljucna faktora kvaliteta su: stepen zadovoljenja datih potreba u odnosu na proizvod iste namene, dizajn i usaglasenost (besprekorno funkcionisanje). U cilju integral­nag unapredenja kvaliteta u svim preduzeCima sve vise se primenjuje kon­cept totalnog upravljanja kvalitetom (total quality management). Sustina ovog koncepta je da u procesu unapredenja kvaliteta treba da bude ukljuce­na cela organizacija i svi zaposleni. Isto taka, i dobavljaci i sami potrosaci. Velika je uloga menadzmenta u kreiranju i implementaciji programa kvali­teta. Prema ovom konceptu treba otkriti i otkloniti uzroke a ne posledice lo­seg kvaliteta. Sve sto se radi treba da se prvi put radi kvalitetno, bez gresa­ka.

Iz istorije kvaliteta saznajemo da su veliki doprinos primeni koncepta total­nag upravljanja kvalitetom- u Japanu posle II svetskog rata i u drugim ze­mljama- dali V. Edvards Deming, Jozef Juran, Kaoru ISikava i dr. 1 Ustano­vljene su domace i med.unarodne nagrade za kvalitet, kao podsticaj za nje­govo kontinuirano unapred.enje (nacionalna nagrada za kvalitet Malcolm Baldrige u SAD, nagrada Evropske fondacije za menadzment kvaliteta, De­mingova nagrada u Japanu, Juranova u Australiji i dr.). Utvrd.eni su takod.e medunarodni standardi za kvalitet (ISO 9000 i dr.). Efekti svega toga,~- pri­mene koncepta totalnog upravljanja kvalitetom treba da su: povecanje profi­ta, putem povecanja prihoda i snizenjem troskova.

Veliki je uticaj kvaliteta na produktivnost i profitabilnost. Profitabilnost je veca sto je veCi kvalitet. VeCi kvalitet ne mora da podrazumeva visu cenu. Cena maze biti niza, jer su nizi troskovi sto je veci kvalitet. Cena je, po pra­vilu, visa sto je veCi kvalitet, i obrnuto.

I Videti: Stoner, Dz. A.F., Friman, R.E. i Gilbert, D.R., Menadzment, (prevod s engleskog), Zelnid, Beograd, 1997, str. 190-199.

Page 224: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

214 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Veoma su znacajni troskovi kvaliteta. U UK troskovi kvaliteta se krecu od 5% do 15% od ukupnih prihoda od prodaje kompanija.2 U mnogim americ­kim preduzeCima oni iznose od 20% do 25% od prodaje. Procenjuje se da su oko 40% troskova usluznih organizacija prouzrokovani niskim kvalitetom.3 Unapredenjem kvaliteta (eliminisanjem defektnih proizvoda) mogu se znat­no smanjiti troskovi kvaliteta i time povecati prihodi. Smatra se da troskovi kvaliteta ne treba da budu veCi od 2% do 4% (od prodaje).4

1. VRSTE TROSKOVA KVALITETA

Troskovi kvaliteta su troskovi aktivnosti preventive, identifikacije, poprav­ke i otklanjanja nedostataka, kao i oportunitetni troskovi gubitka vremena proizvodnje i prodaje kao rezultat nedostatka.s Oni se svrstavaju tradicio­nalno u cetiri grupe: 1. troskovi prevencije, 2. troskovi kontrole, 3. interni troskovi nedostataka i 4. eksterni troskovi nedostataka.

Troskovi prevencije su troskovi osiguranja od defekata. Tu spadaju: trosko­vi treninga kvaliteta, troskovi planiranja kvaliteta, troskovi odrzavanja opreme, troskovi osiguranja dobavljaca, troskovi informacionog sistema, re­dizajn proizvoda i poboljsanje procesa i drustvo kvaliteta.6

Troskovi prevencije, sa povecanjem, smanjuju ostale troskove kvaliteta. Sto­ga je opravdano da se znatan cleo novca namenjen za unapredenje kvaliteta investira u prevencione aktivnosti. Troskovi prevencije eliminisu ili reduci­raju probleme kvaliteta i predstavljaju troskove dodatne vrednosti iznosu troskova kvaliteta. Obicno su troskovi prevencije dobrovoljni ili diskrecioni troskovi i najvise troskovno-efikasan nacin za unapredenje kvaliteta.

2 Drury, C., Management & Cost Accounting, Thomson, Learning, Australia, 2000, str. 901. 3 Blocher, E.J., Chen, K.H. and Lin, Th.W., Cost Management, A Strategic Emphasis, McGraw-Hill, Irwin, Boston, 2002, str. 199. 4 Garrison, R.H. nd Noreen, E.W., Managerial Accounting, Irwin, Chicago, 1997, str. 206. s Blocher, E.J., Chen, K.H. and Lin, Th. W., op.cit., str. 206. 6 Ibid, str. 213.

Page 225: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Deo - Troskovi kvaliteta 215

Troskovi kontrole su troskovi utvrdivanja defekta. Tu spadaju: troskovi testa i inspekcije, test opreme i instrumenata, revizija kvaliteta, testiranje laboratorij­ske prihvatljivosti, testiranje i procenjivanje procesa i troskovi informacija.7

Interni troskovi nedostataka su troskovi popravke utvrdenog kontrolom de­fekta proizvoda pre isporuke potrosacima. Oni ne dodaju vrednost i suvisni su. Tipicni su sledeCi: troskovi korektivnih akcija, troskovi ponovnog rada i otpadaka, troskovi procesa, troskovi otpreme, troskovi ponovne inspekcije i ponovnog testiranja, i kontribucioni gubitak zbog povecane traznje za do­datnim ogranicenim resursima (~. prekida rada).8

Eksterni troskovi nedostataka su troskovi prouzrokovani posle prodaje de­fektnih proizvoda, ~- njihovog otklanjanja i gubitak profita po tom osnovu. U ove troskove spadaju: troskovi popravke ili zamene, troskovi potrosace­vih zalbi i povracaja, troskovi podsecanja na obaveze u vezi s proizvodom, gubitak prodaje zbog neodgovarajucih proizvoda i potrosaca i troskovi ob­navljanja renomea.9

Eksterni troskovi nedostataka su troskovi ne dodatnih vrednosti. Zauzimaju znacajno mesto u ukupnim troskovima kvaliteta. Veliki cleo eksternih tros­kova nedostataka su oportunitetni troskovi i ne prikazuju se u racunovod­stvu, pa se moraju u cilju utvrdivanja ukupnih eksternih troskova nedosta­taka i troskova kvaliteta proceniti.

Osnovni cilj analize (merenja) troskova kvaliteta je eliminisanje eksternih troskova nedostataka, minimiziranje troskova kontrole i internih troskova nedostatka i efikasno investiranje u prevencione aktivnosti.

Troskovi kvaliteta se dele i na: troskove usaglasenosti (costs of conforman­ce) i troskove neusaglasenosti (costs of nonconformance). U troskove usa­glasenosti (prilagodenosti) spadaju troskovi prevencije i troskovi kontrole, s obzirom na to da oni nastaju u cilju osiguranja da proizvodi ili usluge zado­volje potrosaceva ocekivanja. Troskovi neusaglasenosti su interni troskovi nedostataka i eksterni troskovi nedostataka. Oni su prouzrokovani i oportu­nitetni su odbacivanjem proizvoda ili usluge.1o

7 Ibid, str. 214. s Ibid, str. 214. 9 Ibid, str. 215. 10 Ibid, str. 215.

Page 226: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

216 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Troskovi kvaliteta se mogu podeliti i na: programirane troskove kvaliteta i neprogramirane troskove kvaliteta. U programirane troskove kvaliteta spa­daju: troskovi prevencije i troskovi kontrole. Neprogramirani troskovi kvali­teta su: interni troskovi nedostataka i eksterni troskovi nedostataka. 11

Projekat kvaliteta je prihvatljiv ako je ukupna korisnost veca od ukupnih troskova. Ukupna korisnost je jednaka zbiru inicijalne korisnosti (usteda troskova) i dodatne ocekivane korisnosti. Utvrdivanje dodatne ocekivane korisnosti, na primeru, vrsi se na sledeCi nacin:l2

Ish o d Korisnost x Verovatnoca =

Ocekivana vrednost

(od dodatne korisnosti)

Ekstremni uspeh Umereni uspeh Ukupna ocekivana vrednost od korisnosti

$100 miliona 20 miliona

X 60% X 40%

sanse = $60 miliona sanse = 8 miliona

$68 miliona

Komparativna analiza ukupne korisnosti (inicijalne - prve godine i ostalih godina) i ukupnih troskova programa kvaliteta vrsi se, na primeru, na sledeCi naCin: 13

Inicijalna korisnost i troskovi Dodatna ocekivana korisnost Ukupno

Ukupna korisnost

$170 miliona

$68 miliona $238 miliona

Uk1.!£_ni troskovi

$200 miliona

$200 miliona

U konkretnom slucaju, analizirani program unapredenja kvaliteta je sasvim prihvatljiv, jer je ukupna korisnost veca od ukupnih troskova. Ocekivana vrednost (od dodatne korisnosti) jednaka je proizvodu sadasnje vrednosti korisnosti (od ekstrernnog i umerenog uspeha) i verovatnoce ostvarenja.

n Horngeren, Ch.T., Harrison, V.T. and Bamber, L.S., Accounting, Prentice-Hill, Upper Saddle River, New Yersey, 1999, str. 1096. 12 Primer je preuzet iz citirane knjige: Ibid, str. 835. 13 Ibid, str. 836.

Page 227: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Deo - Troskovi kvaliteta 217

Veoma je slozeno pitanje utvraivanja ukupnih troskova kvaliteta. Oni se mogu utvrditi kao "razlika izmeau troskova razvoja, proizvodnje, marketin­ga i prodaje proizvoda i servisiranja i (redukovanih) troskova koji bi nastali u odsustvu defekata, ili neefikasnosti u ovim aktivnostima. DrugaCije rece­no, ukupni troskovi bi mogli da se odrede uporeaujuCi preduzece sa per­fektnim (idealnim) preduzecem. U tom slucaju postoji tesna veza izmeau koncepta troskova kvaliteta i bencmarkinga".14 Isto tako, i kao razlika izme­au troskova "idealnog procesa" i troskova stvarnog procesa, i to za sve po­tencijalne kontrolne tacke u preduzecu.lS

Prema novoj klasifikaciji, troskovi kvaliteta se dele na: vidljive troskove i ne­vidljive troskove. Vidljivi interni troskovi su: troskovi otpadaka ili popravke i troskovi preventive. Nevidljivi interni troskovi su: gubitak efikasnosti zbog loseg kvaliteta ili slabog menadzmenta i procenjeni troskovi preventive. Vi­dljivi eksterni troskovi su: troskovi garancije i reklamacija. Nevidljivi eksterni troskovi su: gubitak renomea zbog loseg kvaliteta ili slabog menadzmenta.16

Vidljivi troskovi kvaliteta se prate u racunovodstvu. Nevidljivi troskovi kvali­teta se procenjuju. Zbir ovih troskova su ukupni troskovi kvaliteta.

2. SNIZENJE UKUPNIH TROSKOVA KV ALITET A - PRERASPODELOM

Ukupni troskovi kvaliteta mogu se - preraspodelom (redistribucijom struktu­re) znatno sniziti. Sa povecanjem troskova prevencije i troskova kontrole sma­njuju se interni troskovi nedostataka i eksterni troskovi nedostataka, kao do­minantni i time ukupni troskovi kvaliteta. To se jasno vidi sa slike V -1.17

Graficka ilustracija troskova kvaliteta pokazuje da se sa povecanjem kvalite­ta povecavaju troskovi prevencije i troskovi kontrole i smanjuju interni tros­kovi nedostataka i eksterni troskovi nedostataka. Na odreaenom nivou kva­liteta, u tacki preseka krive troskova prevencije i troskova kontrole i krive internih troskova nedostataka i eksternih troskova nedostataka, ostvaruju se

14 Uscumlic D., "Odredivanje kvaliteta proizvoda", u Izazovi menadzmenta i marketinga u globalnom okruzenju, Ekonomski fakultet, Beograd,j 1998, str. 139. 1s Ibid, str. 139 i 140. 16 Ibid, str. 140. 17 Garrison, R.H. and Noreen, E.W., op.cit., str. 206.

Page 228: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

218 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

najnizi, optimalni ukupni troskovi kvaliteta. Prema tome, troskove preven­cije (kojim se eliminisu defekti) i troskove kontrole (kojim se samo otkrivaju defekti) opravdano je povecavati samo do odredene granice sa gledista opti­malizacije ukupnih troskova kvaliteta.

Troskovi

()

lntcrni

troskovi ncdostataka

Lkupni lroskovi kvalitcla

100

f'rilagodcni kvali!cl (f'roccnal outputa bcz dcJekla)

Slika V -1. Troskovi kvaliteta

3. IZVEST AJ 0 TROSKOVIMA KV ALITET A

Znacajan instrument upravljanja u savremenim preduzeCima je izvestaj o troskovima kvaliteta. On je detaljan prikaz troskova nastalih u vezi sa ostva­renjem datog nivoa kvaliteta proizvoda ili usluge. U njemu se troskovi kva­liteta iskazuju u apsolutnom iznosu i u procentima od ukupnih troskova kvaliteta, kao i u procentima od prodaje. Na osnovu njega se sagledava trend troskova kvaliteta. Iskazivanje troskova kvaliteta u procentima od prodaje omogucuje kompariranje sa prethodnim periodom, drugim predu­zecem i divizijama u okviru iste grupe. Na osnovu svega toga mogu se ot­kriti prekoracenja izvesnih kategorija troskova kvaliteta i preduzeti odgova­rajuce mere za njihova snizenje do dozvoljene granice.

U tabeli V -1. je prikazan, ilustracije radi, tipican izvestaj o troskovima kvaliteta.

Page 229: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Deo - Troskovi kvaliteta

Tabela V-1. Izvestaj o troskovima kvaliteta

Troskovi prevencije Trening kvaliteta Ispitivanje dobavljaca Kvalitet tehnike Preventivno odrzavanje

Troskovi kontrole lnspekcija primljenog materijala Inspekcija procesa rada i kompletiranja jedinica Testiranje opreme Revizija kvaliteta Interni troskovi nedostataka Otpaci Ponovljeni rad Prekid rada zbog problema kvaliteta Ponovo testiranje

Eksterni troskovi kvaliteta Povracaji Opomena Garancijske popravke Potrosaceve zalbe Kontribucioni gubitak zbog izgubljene prodaje

Izvor: Drury, C., op.cit., str. 902.

(f OOOs)

1000 300 400 500

500 1000 300 800

800 1000 600 400

2200

2600

219

% od prodaje (f 50 miliona)

4.4

5.2

2800 5.6

2000 1000 800 500 3000

7300 14900

14.6 29.8

Postoji i tesna veza izmedu koncepcije upravljanja totalnim kvalitetom i koncepcija poslovanja "tacno na vreme" (just-in-time), bencmarkinga (upo­redivanje sa uspesnim), reinzenjeringa i kontinuiranog poboljsanja. Primena ovih koncepcija utice na integralno unapredenje kvaliteta i time na snizenje ukupnih troskova kvaliteta.ls

18 Videti: Blocher, E.}., Chen, K.H. and Lin, Th. W. op.cit., str. 197-227, i dr.

Page 230: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

220 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

4. RACUNOVODSTVO TROSKOVA

U tradicionalnom racunovodstvenom sistemu se mogu dobiti podaci samo o nekim vrstama troskova kvaliteta. Novi racunovodstveni sistem treba da je takav da pruza podatke, s obzirom na znacaj o svim kategorijama trosko­va kvaliteta. U cilju utvrdivanja ukupnih troskova kvaliteta i dalje se moraju procenjivati izvesni troskovi kvaliteta. To se posebno odnosi na nevidljive troskove kvaliteta.

5. MERE KV ALITET A

Postoje brojne mere kvaliteta. Mogu biti finansijske i nefinansijske prirode. To su sledece: 1. sa gledista potrosaca: broj potrosacevih zalbi, broj garant­nih zahteva, broj vracenih proizvoda, troskovi popravke vracenih proizvo­da, 2. u procesu kontrole kvaliteta: broj defektnih proizvoda, troskovi po­novnog rada i 3. troskovi kvaliteta. Sve one zajedno pruzaju pravu sliku o kvalitetu proizvoda. Integralno se stoga posmatraju.

6. IDENTIFIKOV ANJE PROBLEMA KV ALITETA

Razvijena je posebna tehnika za identifikovanje (otkrivanje) problema kvali­teta. To su: kontrolna karta, histogram, Pareto dijagram, genijalna ideja i uzroci i efekti dijagram.l9

Kontrolna karta je graficki prikaz sukcesivnih opservacija poslovanja u kon­stantnom intervalu. Ona se najcesce koristi za identifikovanje ili otkrivanje problema kvaliteta. Izgleda, ilustracije radi, kao u tabeli V-2.

19 Ibid, str. 218-223.

Page 231: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Deo - Troskovi kvaliteta

Tabela V-2. Kontrolna karta za 118 inca burgije za busilice

Radno mcsto A

.1255'

Velie ina .125'

.1245'

.lcdinica

Radno mcsto B

.1255'

Vclicina .125'

.1245'

.lcdinica

Radno mcsto C

.1255'

Vclicina .125'

.1245'

.Jcdinica

221

()ornji limit

Donji limit

Ciornji limit

Donji limit

Gornji limit

Donji limit

Page 232: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

222 Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

Iz prikazane kontrolne karte se vidi da je u datom slucaju dozvoljena tole­rancija odstupanja od naznacene dimenzije (± 0.005"). Problem kvaliteta se javlja kod radnog mesta B. Neophodno je, svakako, ispitati zbog cega je ova­kav trend tolerancije odstupanja od naznacene dimenzije kod radnog mesta c.

I histogram i Pareto dijagram graficki prikazuju frekvencije problema kvali­teta ili observacija. Pareto dijagram pokazuje probleme kvaliteta od najveCih pa do najmanjih. Glavna ideja (brainstorming) je naCin da se istakne ideja o identifikovanom problemu kvaliteta, otkrije uzrok problema kvaliteta, ili razvije resenje problema kvaliteta.

Uzroci i efekti dijagram je graficki prikaz lanaca uzroka i efekata koji dovo­de do problema kvaliteta. On se koristi za razvrstavanje izvora uzroka i identifikovanje odnosa izmedu uzroka ili faktora i problema kvaliteta.

* * *

U savremenim uslovima privredivanja, kvalitet je kljucni faktor konkuren­cije. Opisan je sa brojnim karakteristikama i performansama proizvoda ili usluge. U cilju unapredenja kvaliteta preduzeca sve vise primenjuju kon­cept upravljanja totalnim kvalitetom.

Troskovi kvaliteta su slozena kategorija i sastoje se iz troskova prevencije, troskova kontrole, internih troskova nedostataka i eksternih troskova nedo­stataka. Izvestaj o troskovima kvaliteta je znacajan instrument upravljanja u savremenim preduzeCima. Prema novijoj klasifikaciji, troskovi kvaliteta se dele na vidljive i nevidljive. Veliki je problem utvrdivanja nevidljivih tros­kova kvaliteta, za potrebe sastavljanja izvestaja o troskovima kvaliteta, jer se ne prate posebno u racunovodstvu. Za ove svrhe se koriste stoga procenjene vrednosti.

Za ocenu kvaliteta proizvoda ili usluge uporedo se koriste finansijske i nefi­nansijske mere. Za potrebe identifikovanja problema kvaliteta koristi se sle­deca tehnika: kontrolna karta, histogram, Pareto dijagram, glavna ideja i uzroci i efekti dijagram. Od svih njih se svakako najvise koristi kontrolna karta.

Page 233: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

V Deo - Troskovi kvaliteta 223

Minimiziranje ili eliminisanje aktivnosti koje ne dodaju vrednost za potrosa­ca ne utice bitno na kvalitet proizvoda ili usluge.

Troskovi kvaliteta se mogu prikazati i u formi matrice. U horizontalnoj koloni su prikazane pojedine funkcije: dizajn, inzenjering, nabavka, proizvodnja, fi­nansije, racunovodstvo, ostalo i ukupno. U vertikalnoj koloni su prikazane pojedine kategorije troskova kvaliteta sa podvrstama: troskovi prevencije, troskovi kontrole, interni troskovi nedostataka i eksterni troskovi nedostataka i ukupno. Velika je svakako analiticka vrednost matrice troskova kvaliteta.

Troskovi nepostenja se javljaju u slucaju prodaje losijih u odnosu na bolje (kvalitetnije), iste ili slicne konkurentske proizvode. Oni obuhvataju, pored novcanog troska (placene cene), i gubitak od prodaje boljih konkurentskih proizvoda potisnutih sa trzista.

LITERA TURA:

1. Blocher, E.L Chen, K.H. and Lin, Th. W., Cost Management, A Strategic Emphasis, McGraw-Hill Irwin, Boston, 2002.

2. Drury, C., Management & Cost Accounting, Thomson Learing, Australia, 2000.

3. Garrison, R.H. and Noreen, E.W., Managerial Acconting, Chicago, Irwin, Chicago, 1997.

4. Hilton, R.W., Managerial Accounting, The McGraw-Hill Compnies, Inc., New York, 1997.

5. Horngren, Ch. T., Harrison, W.T. and Bamber, L.S., Accounting, Prentice-Halt Upper Saddle River, New Yersey, 1999.

6. Kotler, Ph., Upravljanje marketingom, Analiza, Planiranje, Primena Kontrola, (prevod s negleskog), Mate, Zagreb, 2001.

7. Lukic, R., Efikasnost multinacionalnog preduzeca, Zelnid, Beograd, 2001.

8. Meigs, R.F. i Meigs, W.B., Racunovodstvo: Temelj poslovnog odluCivanja, (prevod s engleskog), Mate, Zagreb, 1999.

9. Stoner, Dz. f>-· F., Friman, R.E. i Gilbert, D.R., Menadzment, (prevod s engleskog), Zelnid, Beograd, 1997.

10. Uscumlic, D., "Odredivanje kvaliteta proizvoda", u Izazovi menadzmenta i marketinga u globalnom okruzenju, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.

Page 234: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 235: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Literatura

1. Ayres R., Ayres L.: "Industrial Ecology", Edwarq Elgar, Cheltenham, UK, arookfield, us, 1996

2. Bergman B., Klefsjo B.: "Quality from Customer Needs to Customer Satisfaction", Me Graw-Hill, London, 1994

3. Blocher, E.J., Chen, K.H. and Lin, Th. W., Cost Management, A Strategic Emphasis, McGraw-Hill Irwin, Boston, 2002.

4. Dahlgaard J.J., Kristensen K., Kanji G.K.: Fundamentals of Total Quality Management, Chapman & Hall, London, 1998

5. Drury, C., Management & Cost Accounting, Thomson Learing, Australia, 2000.

6. Filipovic V., i dr.: "Ekoloski aspekt marketing · strategije", Strategijski menadzment, broj 3 -4, 1997, str. 87-91

7. Garrison, R.H. and Noreen, E.W., Managerial Acconting, Chicago, Irwin, Chicago, 1997.

8. "Hemijsko-tehnoloski prirucnik", Beograd, 1987

9. Hilton, R.W., Managerial Accounting~ The McGraw-Hill Compnies, Inc., New York, 1997.

10. Holzl }:: "Einfiihrung in die Warenlehre", Oldenbourg Verlag, Miinchen Wien, 1989

11. Horngren,. Ch .. T., Harrison, W.T. and Bamber, L.S., Acco­unting, Prentice-Hall, Upper Saddle River, New Yersey, 1999.

12. ISO 9000:2000

13. Janosevic S, Senic R. i dr.: Menadzment ukupnog kvaliteta, Kragujevac, 1999

14. Jovanovic Gavrilovic, B.: "Evolucija shvatanja o razvo­ju - od privrednog rasta do odrzivog ljudskog razvoja", Ekonomski anali, br. 145, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 153- 177

15. JoviciC M.: Statistiska kontrola kvaliteta, Ekonomski fakultet, Beograd, 1986

Page 236: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

226

16. Juran J. M.: "Oblikovanjem do kvaliteta", Grmec, Beo­grad, 1997

17. Kotler, Ph., Upravljanje marke­. tingom, Analiza, Planiranje, Primena i Kontrola, (prevod s negleskog), Mate, Zagreb, 2001.

18. Lekic T., Vlahovic M., Jance­tovic-Atanasovska M.: "Roba i tehnoloski razvoj", Beograd, 1992

19. Ljubisavljevic, M.: "Prehram­beni proizvodi i pica", Beo­grad, 1996

20. Lukic, R., Efikasnost multinaci­onalnog preduzeca, Zelnid, Be­ograd, 2001.

21. Majstorovic V.: "Sistem kvali­teta - strategija menadzmen­ta", JUSK, Beograd, 1994

22. Meigs, R.F. i Meigs, W.B., Ra­cunovodstvo: Temelj poslovnog odluCivanja, (prevod s engle­skog), Mate, Zagreb, 1999.

23. Milojcic, D.: "Standardi ISO 14000 za upravljanje zastitom zivotne sredine u organizaci­jama", Kvalitet, VIII, broj 1-2 (1998), str. 69-72

24. Muravljov M.: "Gradevinski materijali", Beograd, 1989

25. Noori H., Radford R.: Productions and Operations Management, McGRAW-HILL, New York, 1995

Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda

26. Pavlovic Bugarski, Lj.: "Kon­cepcija razvoja jugoslovenske standardizacije u oblasti zas­tite zivotne sredine", Kvali­tet, VIII, br. 1-2 (1998), str. 53-56

27. Peric B.: "Poznavanje celulo­ze i papira", Grmec- Privred­ni pregled, Beograd, 1993

28. Pokrajac, S.: "Tranzicija kao tehnoloski uslovljen proces promena", Ekonomski anali, br. 145, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 109- 126

29. Popovic, B.: "Osnovi elektro­tehnike", Beograd, 1998

30. Seghezzi H. D.: "Integriertes Qualitatsmanagement", Carl Hanser Verlag, Miinchen, 1996

31. Stoner, Dz. A. F., Friman, R.E. i Gilbert, D.R., Menadz­ment, (prevod s engleskog), Zelnid, Beograd, 1997.

32. Urosevic S., Mikijelj V.: "Teh­nologija", Beograd, 1979

33. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savremena administracija, Beograd, 1971

34. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Beograd, 1979

35. Urosevic, S.: "Komercijalno poznavanje robe", Savreme­na administracija, Beograd, 1971

Page 237: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15

Literatura

36. Urosevic, S.: "Tehnologija", Ekonomski fakultet, Beograd, 1979

37. Uscumlic, D., Odredivanje kvaliteta proizvoda, u Izazovi menadzmenta i marketinga u globalnom okruzenju, Ekonom­ski fakultet, Beograd, 1998.

38. "Stetne i opasne materije", Hemijsko-tehnoloski prirucnik, Beograd, 1984

227

39. Vlajic M.: "Tehnologija mate­rijala", Beograd, 1982

40. Wadsworth H.M., Stephens K.S., Godfrey A. B.: Modern Methods for Quality Control and Improvement, John Wiley & Sons, Inc., 2002

Page 238: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 239: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15
Page 240: r-v -  · PDF fileMarketing, Menadzment, Spoljna i unutrasnja trgovina) i poslediplomcima, kao ... "Roba i tehnoloski razvoj", Savremena administracija, Beograd 1992, str. 15