proza moderne.doc

8/17/2019 proza moderne.doc

1/48

Razvoj proze u periodu moderne

Novine koje zahvataju književnost u različitim stilskim formacijama najteže i najsporije prodiru u prozu i u većim i razvijenijim književnostima od naše.

Posle Vukove reforme nastupa doba dominacije poezije; u realizmu prozni žanrovi preuzimaju primatali je to bila anahrona proza u odnosu na evropski realizam. Naši realistički pisci su okrenuti selu iseoskoj sredini njenim dijalekatskim !ovorima i tipovima. "ezinte!racija realizma počinje #$%ih!odina &'& veka ())Večiti mladoženja)) *#+#. opisuje ,ent -ndreju !radsku sredinu i !radski načinživota; azarević i nje!ove pripovetke ))/vabica)) ))Vetar)) ))Verter)); 0atavuljeve ))1eo!radske priče)) i prodor misticizma2. Pripovetku kao dominantan književni žanr zameniće prvi moderni romani.Pojavu moderne u prozi obeležiće 1910. Stankovićeva ''Nečista krv'' prvi naš moderni roman koji jeuključen u svetsku književnu riznicu. Potom 1912. u celini izlazi ''Bespuće'' . !ilićevića kao prviobrazac moderno! romana kod nas. 191". se pojavio ''#edomir $lić'' !ilutina %skokovića prvimoderni roman o 1eo!radu. 3uralna sredina potisnuta je urbanom.' pripovetka počinje da se menja4 od 5očićevih impresionističkih elementa koji prodiru u proznustrukturu do 'sidorine esejizirane proze.6 moderni dobijamo i prve obrasce moderno! putopisa u "učićevim ))7radovima i himerama)) i'sidorinim ))Pismima iz Norveške)).3ealizam je tekovina devetnaestovekovno! pozitivizma. 8tuda su objektivne činjenice ono što je važnokako u nauci tako i u književnosti. ,tvarajući književni lik autor se trudi da prikupi što je više mo!ućekarakterističnih pojedinosti kako bi nje!ov književni lik prerastao u tip. 9ato realizam donosi tipiziranua ne realnu sliku sveta. 6 realističkoj pripoveci i romanu fabula ima središnju ulo!u a siže je jasnoizveden. ,ve je u realizmu reljefno. Postupci likova su uvek motivisani odnosno njihovi postupci iživotne situacije su psiho%socijalno uslovljeni.6 prozi moderne siže se potiskuje a likovi su individualizirani dok su njihovi postupci psihološkimotivisani. "ok je u realizmu društveni položaj junaka osnovni pokretač nje!ovih postupaka umoderni su to unutrašnja dešavanja u junaku. 6 ,tendalovom )):rvenom i crnom)) ilijen ,orel sve što poduzima poduzima da bi napredovao na društvenoj lestvici dok u romanu Veljka 0ilićevića))1espuće)) 7avra


2/48

ljudi)) kao i kod @orovića u pripovetkama ))Pod pećinom)) i ))Na vodi)). 5ao sekundaran samo povremeno prisutan motiv nalazi se u okvirima romana ))Nečista krv)).

&dlike impresionističke priovetke

C 'mpresionizam potiskuje siže u dru!i plan.

C ik se najpre prikazuje spolja neodvojiv je od pejzaža u kom se nalazi % sve je zasnovano nametonimijskom odnosu izmeBu lika i okoline. 0i ne možemo da znamo šta lik oseća. 0i to samomožemo da naslućujemo iz nje!ovo! po!leda ili ponašanja. 8samostaljivanje tačke !ledišta junaka uodnosu na pripovedača put je od impresionizma ka ekspresionizmu.C -ko je pripovetka data u *. licu jednine (5očić ))5roz ma!lu))2 onda je kompozicija pripovetke kao isve što se u njoj prikazuje uslovljeno trenutnim položajem pripovedača jer se prikazuje samo ono što pripovedač u datom trenutku vidi.C 8 likovima sudimo samo na osnovu pripovedačeve tačke !ledišta % pripovedač je medijum prekoko!a saznejemo nešto o liku. 6 modernoj pripoveci i romanu relativizam zauzima mesto dotadašnje!racionalizma.C ,truktura moderne pripovetke je fra!mentarna nema dosledno sprovedene uzročno%posledične vezemeBu do!aBajima.C Prvi put se u impresionizmu javlja lik%profil odnoslo liko koji nije dat u celini. Na primer u 5očićevoj pripoveci ))5roz svetlost)) pripovedač posmatra Vidu dok spava. 8n oči!ledno stoji na pra!u sobe dok ona leži na krevetu na boku. 'z svo! položaja pripovedač ne može da je vidi celu niti se ona u svom položaju da sa!ledati cela. 8n samo vidi i!ru sunca po njenoj mramornoj koži !rudi koje se podižu ispuštaju lice i košulju koja puca.

D


3/48

1.(etar )očić

' knji!a *E$D ,remski 5arlovci'' knji!a *E$F 9a!reb''' knji!a *E$+. u izdanju ,59))?auci sa 9mijanja)) *E*$ 9a!reb

Skerlić o )očiću

C Prva knji!a sadrži + pripovedaka4 ?ablan 5od 0arinkovo! točka *ro+ Slatke ,u-e ulumSimeona /aka $stiniti zulum Simeona /aka


4/48

$sidora o )očiću

C 'sidora traži od!ovor na pitanje zašto će 5očić i pored svo! na!lašeno! patriotizma borbe za pravdui slobodu ostati aktuelan i uvek čitan čak i tada kad nje!ova borba proBe i du!o očekivana slobodadoBe.

5očić predstavlja tradiciju srpsko ime i kosovski zavet u smislu narodne prave i produžene tra!edije.'sidora možda ni sama nije bila svesne zastrašujuće istine kada je zapisala da je 5osovo kao sininimvečno! srpsko! stradanja neprolazno da je ono neprekinuti lanac koji se uvek pretvara u novutra!ediju.C 'sidora konstatuje da je 5očić bio nacionalni pesnik i borac ali srećom u nje!ovim delima preovlaBuju i dru!e komponente % ))romantika)) i ))čulnost)) koja je 5očića ))žmarila)) i ))harala)). Velika5očićeva romantika su priče inspirisane 1osnom ))mističnih muških sna!a))4 o bosanskom seljaku bosanskom biku bosanskom !odišnjem dobu ili planini.C 6 najboljim 5očićevim pripovetkama dominiraju krupne epske muške fi!ure. 6 jednoj je ))čovek orlušina)) težak kao kamen i veran do ludila (0račajski proto2; u dru!oj ))čovek pokretan alkoholom))koji mašta slavne stvari i stoji u sred jada života koji meša neprikosnovenu prošlost sa komedijomsadašnjosti (,imeun


5/48

da on ne mari za lični život on nema uz sebe dra!anu ili dru!a on živi po skrivenim zakonima voljesvo! naroda i zato je on za!onetka.

6ndrić o )očiću

C emlja4 sa malo obradivo! tla sa monstruoznim kmetovskim sistemom to je zemlja u kojoj se 5očić

rodio % živeo je i umro u ropstvu.C /ta je 5rajina= Geritorija na tromeBi 1osne ike i "almacije; u!rožen kraj vrsta bedema osuBeno!na večnu odbranu i rat; ))krajiniti)) J buniti seC 7judi4 spolja % ljuto nemirno !oropadno tvrdo!lavo i bo!u se samo !lasno moli; iznutra % teško sedaju sa!ledati iznutra ali su nosioci društvenih i moralnih kvaliteta.C -ndrić je pronašao prototip 5očićevom ,imeunu


6/48

))5roz svetlost))

C Pripovetka počinje opisom oštre vrele svetlosti. 5arakteristika 5očićevo! pripovedanja jeste erupcijaepiteta kada opisuje svetlost i svetlosne utiske.C ,inestezija % čulni nadražaj miris pokreće u junaku sećanje.C "efabularizacija % pripovetka ))5roz svetlost)) nema fabulu ona se odvija kroz nijansiranje različitih

čulnih utisaka.C Pripovedanje je retrospektivno % priča nešto što se desilo u prošlosti. ,eća se žene Vide i erotsko!strasno! momenta. 5očićevi opisi su najerotičniji opisi srpske književnosti posle ,tankovićevih.Pripovetka se završava slikom erotsko! spajanja.C 6 kompozicionom smislu otkrivaju se lirski postupci % refrensko ponavljanje ))Proljeće proljeće)).Paralelno teče buBenje proleća i buBenje junakove strasti otuda ni ime Vida nije slučajno odabrano %Vida je bo!inja plodnosti pratilja bo!a Vida.

))5roz ma!lu))

C Pandan pripoveci ))5roz svetlost)) % lirska proza. 8vde se opisuje jesen i tra!ična sudbina žene zbo!nezadovoljene strasti.C ' u ovoj pripoveci kao i u prethodnoj pripovedač je na konju kreće se što dinamizuje položaj pripovedača a samim tim se dinamizuju i čulni utisci.C 0otiv preuzet iz narodne poezije % udaja mlade devojke za starca a ona voli dru!o!. "evojkadoživljava duševni lom zbo! nezadovoljene strasti.

))0r!uda))

C 0otiv ))nečiste krvi)) % uzrok junakinjino! stradanja je njena žestoka nemirna i slatka krv. ))Nečistakrv)) je nasleBena od majke.C 8vo je najbolje komponovana 5očićeva pripovetka.

))7rob ,latke "uše))

C 3elja 5nežević je bio bo!at čovek koji iznenada strada nje!ova sudbina asocira na biblijsko! ?ova.C Problem motivacije % zašto 3elja strada ne može se dati precizan od!ovor jer je to iracionalnosudbinsko stradanje. C ,ecana na !roblju na kom se okupljaju umobolni i prosjaci važna u kontekstu ,tankovićevih ))1ožijihljudi)).

))5roz mećavu))

C 0ećava % tra!edija izazvana zlim udesom. 0omenat mistično! i iracionalno! koji se ovaj put javljau prirodi.

))0račajski proto))

C 'z ove pripovetke se najbolje vidi veza koja postoji izmeBu čovekovo! temperamenta i prirode.

L


7/48

'')roz svjetlost''

C Nepersonalizovani nevidljivi pripovedač u I. licu jednine.C Pripovetka nema fabulu ona se razvija kroz nijansiranje različitih čulnih utisaka.C Počinje opisom buBenja proleća4 sve se preliva u svetlosti svetlost je ))oštra vrela)) pod njim mirišezemlja a junak se seća sećanja mu ))snažno zamirišu)) % sinestezija mešanje čulnih utisaka razara svet u

kome je sada i otvara mu prošlost pred očima % retrospektivno pripovedanje sećanje na ))doba delijanjai ašikovanja)).C ?unak se pretvara u sopstvena čula ona su izoštrena budna nadražena. "ok vrela svetlost treperi i preliva se on oseća ))vrelo !rčevito drhtanje)) % na!oveštaj erotsko!.C ?unak je na konju doživljaj prostora u pokretu. 0eButim iako se kreće ustvari je fiksiran jer neosećamo dru!ačiji doživljaj prirode od ono! koji bi nam dao da mirno stoji.C Gransformacija prirode pod svetlošću4 svilenkasta vuna ja!anjaca na suncu iz!leda kao planinskisne! a u daljini na jednom proplanku istopljeni snežni smetovi kroz timorastu svetlost iz!ledaju kaoovce na plandištu.C Na suncu blješti i han koji !a seća na nje!ovu ljubav Vidu kojoj i sada sav željan i uzdrhtao hita.C Arotska pesma o dojkama koje rastu i srcu koje čezne da se uda. ,ve je napeto od iščekivanja junak drhti od požude. ,voja osećanja projektuje na prirodu koja se pred njim širi u svetlosti ))šumi dršće istrepi)).C 'mpresionistička slika4 reka Ponor blješti na svetlosti kao ))rastopljeno srebro)) devojke peru veš a nanjedrima im se presijavaju ))dukati blistavi !erdani)). ,rebrna reka % modro nebo % zlatni Berdani Jmomenat apsolutno! bljeska.C 'mpresionistička slika4 Vida spava a sunce se probija kroz prozor i i!ra se po njenoj mramornoj koži.C Arotski san se pretvara u javu erotsko spajanje dvoje mladih koje je toliko jako da ih dovodi do suzai nesvestice.C Pripovetka dobija i lirsku komponentu refrenskim ponavljanjem4 ))proljeće proljeće)).C Posle ,tankovića najčulniji opis žensko! tela.

'')roz malu''

C -ko je u prethodnoj pripoveci dominirala svetlost ovde dominira zvuk i specifična pri!ušenasvetlost.C irska proza.C Personalizovani pripovedač u *. licu jednine. ' ovde je pripovedač na konju.C ?esen je i ma!la belasa se i leluja obavijajući ceo predeo. 0a!la doprinosi dinamizaciji doživljaja prirode % sve kao da ispada pred pripovedača.C Pripovedač zbo! ma!le ne vidi ali zato čuje4 zveket !erdana zvono na ovnovima i volovima žalobanzvuk čobanske svirale setnu devojačku pesmu % atmosfera puna mračnih na!oveštaja.C 9ima je u planini strašna ako nemaš s kim da je deliš. jubav oda!nava strah i surova zimska noćlako se pretvara u noć nezasite strasti.C Putnik%konjanik neprekidno prati tužnu devojačku pesmu. 5ada se pojavi pred njim devojka će prestati da peva.C 0otiv nezadovoljene telesne strasti motiv ludila4 čeljade se ))proviče)) niko ne zna od če!a. rtva jemlada 0aruška za čiji lik su vezana dva motiva4 folklorni udaja za nedra!o! i staro! i društveno%istorijski ako je otišao u vojsku a to je isto kao da je mrtav. 0aruška je jez!ro iz ko! zrače i u kom sesustiču svi motivi pripovetke.C 3az!ovor koji dopire iz ma!le otkriva 0aruškinu nesrećnu sudbinu.

+


8/48

C 'z njeno! po!leda pripovedač ))čita)) strast i sreću o kakvoj je maštala4 ljubljenje !rljenje !riženje))divljačno)) stezanje da ))kosti pucaju)) i ))sna!a se uvija)). ,trast ,tankovićevih junaka je uvek profinjenadok je kod 5očića ona proždiruča sila i uvek podrazumeva na!lešenu erotiku.

''!ruda''

C ,veznajući pripovedač.C 0otiv nasledno!4 majka je seoska skitara bila i ostala lepotica; u njihovom se ))plemenu)) samokopilad raBaju.C 0otiv čulno! ispoljavanje nasleBeno! ))slatka krv)).C Najlepša impresionistička slika u srpskoj moderni4 0r!uda pere veš na reci voda i svetlost koja se bljeska vazduh čist kao o!ledalo bljeskaju se Berdani na 0ar!udinom vratu; veliki kontrast % crvenakrv na beloj maramici % dokaz ljubavi. 5očićeve junakinje vole surovo i strašno plaše i sebe i ono!ako!a vole.C 0ika ide u vojsku.C 0r!uda leži i čeka dra!o! mesečina blista soba miriše. 0oli bo!a da je spase sopstvene sna!e ivatre a ujedno moli bo!a da joj doBe dra!i.C 0omenat prećutano! % na z!radi škrinuše vrata vetar stade sve se utiša % prećutano je da je 0ikadošao.C Vremenska distanca je i !rafički na!lašena. 0r!uda se ubila da ne bi bila još jedna iz ))plemena)) koja je rodila kopile. Narodno verovanje samoubica navlači bedu na selo !rad.

'')roz mećavu''

C Pripovetka o starozavetnom ?ovu 3elji 0laslariću iz 5rajine.C Pripovedač je sveznajući.C 6vodni deo je ispripovedan prospektivno4 starac i dečak Vujo napuštaju !rad neuspevši da prodajukravu da bi kupili sveće za zaduBnice. 5ult mrtvih snažan i danas u našoj kulturi.C 0istične slutnje od početka dominiraju pripovetkom4 kreću u selo a u prirodi ))kao da se nešto potajnoi podmuklo sprema)).C 3etrospekcija4 nekadašnja sreća u!led i bo!atstvo 3elje 0aslarića. Po svom čuvenju dospeo je unarodne poslovice i zdravice iz!ledao je kao be!4 modro odelo crven šal srebrne toke. Neprestano !a je morila slutnja da se nje!ovo bo!atstvo uveliko preliva.C Poče mu skapavati stoka a potom i čeljad.C 5očićevi ))božiji ljudi))4 1lentavi /ele udi 5rstanC Priroda je katalizator čovekove nesreće dovršava ono što je mistični udes započeo.

''*ro+ Slatke ,u-e''

C 8ve dve pripovetke (prethodna2 osim !otovo identično! sadržaja povezuje i motiv iracionalno!stradanja. 9ašto strada 3elja 0aslarić= 9ašto strada 0ija ,latka "uša= Ne znamo to ju sudbinskiudes nema racionalno! od!ovora.C 8vde je posebno interesantno pripovedanje4% počinje personalizovani pripovedač u *. licu jednine koji je i sam učesnik u radnji doduše samo uokvirima pripovedanja a tokom radnje je slušalac.% pripovedanje preuzima "ule seljanin svedok 0ijine nesrećne sudbine.C Priča o zlim zimama koje odnose živote u bosanskim planinama asocira na nesrećno stradanje ,latke"uše. 8pis predle4 )),ve je ljuto nemirno !oropadno i tvrdo!lavo na ovoj planini i ispod ove planine.6 nas je rijetkost pitom i )vamo pokoran čovek)).

#


9/48

C 3ealistički rudiment4 selo strada tj. seljak od popa kneza ))zakona)).C 6 stradanju ,latke "uše prepoznajemo mitsku vezanost čoveka za svoju zemlju svoje o!njište kućui zla kob koja stiže one koji to napuste i u!ase o!njište. 8 sličnoj vrsti vezanosti pisaće V. Petrović.

''!račajski prota''

C Personalizovani pripovedač ,tevica priča o zloj ćudi 0račajsko! prote4 ne voli niko! i ne trpi niko!nikom ne veruje. Pati od manije !onjenja.C ,tevica sve ovo priča svom dru!u koji će potom preuzeti ulo!u pripovedača.C ,lika vidno poremećeno! čoveka4 blesasto zuri u nešto oči mu mutne prestravljene po!led nemirani rastrzan. PuBi ci!aru za ci!arom priča sam sa sobom.C 5ada opazi pridošlice obuzme !a bes i drhtava uznemirenost.C Greći pripovedač4 prota priča kako se osvetio svojoj ženi.

''elike i omorike''

C 8pis planinsko! pejzaža u proleće4 sve je okupano svetlošću miriše prvo cveće.C 5ontrast4 ukočena i skamenjena jelova šuma tužna je i zamišljena ne raduje se životu.C Pojavljuje se čovek u prirodi prepoznaje sopstvenu tu!u i pesimizam.C -le!orija4 sudbina prirode je sudbina 5očićevo! naroda4 njihove šiljate bodlje su sleBene suze avečito zelena boja je večita čežnja za prolećem koje nikada neće doći.

''(jesma mladosti''

C Pripovedač u *. licu jednine ispovest ima!inarnom sa!ovorniku.C "esilo mu se nešto ne zna da li je java ili san J karakteristika moderne proze.C ?esen planinski drum kiš ponoć drhtavi zvuci iz divljine % ambijent najavljuje čudan nesvakidašnji pomalo zastrašujući do!aBaj.C ,an u kome sanja da je zaspao i probudio se. 8no što budan vidi sutradan (a još uvek spava24 ma!lačuje se zveket zvonaca na konjima koji pomiču drumom; ljudi kao mrtvaci sve je na njima ledenoukuočeno beživotno korak im je težak oči bez sjaja ruke mlitave malaksale nemo promiču porednje!a.C 'z daljine kroz ma!lu dopire bolna devojačka pesma kojom poziva dra!o! na ljubljenje i !rljenje.7las je iznemo!ao promukao polupijan.C Pesma mu je poznata seća se da je čuo ali ne zna kada.C ,tižu bela kola s belim konjima i belom prilikom u njima % aluzija na smrt.C 0ladost je predstavljena kao devojka na izdisaju na njenim !rudima je velika jesenja ruža sa potr!anim lišćem. Njih dvoje za!rljeni piju i plaču a s njenih !rudi se širi miris uvelih ruža i po!rebno!vina % smrt.C -mbijent smrti4 vetar jezivo zavija i cepa pramenove ma!le. Pesma o dra!oj i dra!om umire nanjenim usnama on nad njom drži upaljenu voštanicu.

''ulum Simuna /aka''

C Vreme pečenja rakije.C -mbijent za priču skaz % noć peče se rakija treba du!o sedeti ložiti vatru i paziti na kotao to jeidealan ambijent za priču. 0eBu okupljenima nalazi se i nepersonalizovani neimenovani pripovedač%slušalac. Njemu se 0ićan obraća i pita !a da li je čuo priču o ,imeunovom zulumu na 1ronzanom0ejdanu. Gako počinje priča. "a bi priča počela a kasnije se i nastavila 0ićan mora stalno da dotiče

E


10/48

rakiju ,imeunu


11/48

C ,imeun je potpuno izmešten iz prostora i vremena % umalo da obori kazan sa rakijom jurišajući naGurke. Pripovedač nevidljivi posmatrač i slušalac tumači ,imeunovo iščašeno ponašenje % on prestajeda pije ono! trenutka kada !a obuzme nekakav vatreni zanos kada mu svi živci trepere kada !a poneseoduševljenje i kada svaki san iz!leda kao istina.C ,imeun će ubiti -san%be!a tako što će !a terati da do iznemo!losti sjahuje i uzjahuje konja.

''$z starostavne knjie Simeuna /aka''C >orma letopisa mudronosnih proročkih knji!a.C Priča o 1osni srcu i snazi srpsko! otačastva u kojoj se na vlasti smenjuju 'rinBi i 1irinBi i nikako dase smene da jedan siBe a dru!i da se popne na tron te tako ostaše čudo i ru!lo naroda.C Najavljuje dolazak kaluBera delije koji će u rakiji počiniti mno!a bo!ou!odna dela i spašće prebelenemanjićku zadužbinu.C 5ada se vreme nad 1osnom izvedri pojaviće se u svetlo%cenoj odeći 0rko 6nuče :rno!a


12/48

2.$vo :ipiko

))Primorske duše)) *#EE. (Na povratku s rada2)),a jadranskih obala *E$$.)),a ostrva)) *E$I. (:vijeta -ntica2))5raj mora)) *E*I.

))Preljub)) *E*F.

''Na povratku s rada''

C 8bjektivni pripovedač (I. lice jedine2 daje opoziciju selo%!rad. koja će se provlačiti kroz veći deo pripovetke i koja predstavlja jednu od osnovnih tema @ipikove proze kao opozicija kultura%priroda ikoja postaje osnova iz koje izvire socijalna motivacija % realistička reminiscencija. B. 7azarević smatrada ono što @ipika odvaja od realističkih pripovedača koji su kao i on pisali o selu jeste prikazivanjesela i seljaka u stvarnim društvenim i ekonomskim uslovima (siromaštvo spojeno sa prirodnimkatastrofama2 i društveni položaj seljaka kao roba. Pored kontrasta selo%!rad ovde je data i finonijansirana razlika izmeBu radnika nadničara Primoraca i 9a!oraca. 9a!orci stižu parobrodom prvi

korak koji načine na !radskom tlu odaje njihov mentalitet % strah od nepoznato! zato ))hrpimice)) u!rupama kreću u varoš kreću se kao uplašene životinje % prirodni mehanizam zaštite.C "ruštvena realnost % potpora i kovir socijalnoj motivaciji i potvrda da je psiholo!ija horde opravdana% financijalna straža ih pretresa do !ole kože naročito zadirkuju devojke.C 8vom pripovetkom @ipiko uvodi lik seljaka%nadničara. B. 7azarević je zamerao @ipiku što semno!o oslanja na čulo vida bez zvuka ili mirisa. 8vom pripovetkom @ipiko kao da !a demantuje.C "eskripcija ima funkcionalnu ulo!u u vezi je sa osećanjima likova4 majka i sin stoje ))kao uklesani)) unoći u kojoj vetar nosi hartije i smeće šišti i kotrlja se što se naBe vetru na putu čuje se dečiji plač jakitalasi udaraju u obalu krkoću i žamore zvuk vetra je tu!aljiv i dopire do srca % poentirana slika.C 5ontrast svetlosti i tame % u mrkloj noći ))provala svetlosti)) iz kuće u kojoj se cedi maslinovo ulje.Potpuno se približava psiholo!iji promrzlih % u!ledavši svetlost oni ))vide)) u mislima veseli plamen i

))osećaju)) toplinu vatre. 'nstiktivno se kreću ka toploti % na!lešeno prirodna reakcija.C ,ocijalna motivacija % uslovi u kojima rade nadničari kao slika pakla za!ušljivo toplo mladedevojke tužno pevaju i rade. Go je rad koji ubija mladost jer nije u vezi sa prirodom sa otvorenimmorem ili na polju.C :vetin muž je strada u toku iz!radnje crkve a sve pare im je uzeo lekar.C :veta i njen sin skupljaju masline; slika prirode koja aktivira sva čula i koja je u kontrastu saljudskom sumornom e!zistencijom % sve je tiho i spokojno čuje se samo šuštanje i padanje maslinavetar raznosi miris kadulje vresa miriše i raskvašena zemlja nebo je crveno od zalazeće! sunca.C 8pet kontrastna slika % nemoć čoveka pred prirodnom stihijom % nevreme i kiša donose bolest i jad:veta ne može da radi a zaraBeni novac se troši na preživljavanje. B. 7azarević izdvaja scenu:vetino! pokušaja da se ukrca na parobrod kao izrazito uspešno psihološki izvedenu4 Nema dovoljno

novca za kartu ali joj je bri!a za domom privremeno oda!nala bri!u za povratkom; naino uverenje daće je primiti na parobrod i sa manje novca kada čuju za njene nevolje; 9a!orci sa više iskustva u !radu je upozoravaju da se ne nada dobru; isterujuje sa parobroda; pokušava da se umeša sa narodom ali je u poslednjem trenutku ponovo isteruju; su!estivno pokušava da vrati brod on odlazi a njoj ostaje misao okući i visoko podi!nuta nemoćna ruka. B. 7azarević je smatrao da je @ipiko napravio propust umotivaciji jer je :veta sutradan ipak otputovala kući meButim @ipiko je na!lasio % brodom čija jekarta jeftinija.C 0otiv slutnje koji ih prati kako se približavaju kući kulminira kada spaze otvorena vrata kuće imesečinu koja ispunjava prazan prostor.

*D


13/48

C 9avršna scena % užas prazno! prostora na mesečini % su!estivna i simbolična slika % mesec je prekriokuću polje i šumu ni!de !lasa a mesečina prodire sve do prazno! kreveta % mesta !de je pokojnik ležao.C :ela pripovetka je iz!raBena na kombinaciji izrazito slikarskih detalja i socijalnoj motivaciji.

'';vijeta''C "etalj kroz koji se uočava kontrast svetlost%tama odnosno priroda%!rad4 ulice su tesne i sunce nikadane prodire u !usto zbijene kuće zato :vijeta najviše voli da čisti prozore da bi bilo koliko%tolikosvetlosti u kući.C :vijetina udaja % more je ))crne slutnje)) % motiv preuzet iz narodne epske pesme ))enidba 0aksima:rnojevića)) devojka je na!rBena bo!injama. 'pak kako to 1. azarević na!lašava kod @ipikovih junaka priroda i njeni na!oni (ovde ))prirodni zakoni žene da potraži čovjeka))2 nadvladavaju.C ,cena pred o!ledalom % i!ra svetlosti i tame uveravanje u sopstvenu lepotu.C "etalj koji otkriva :vijetin karakter % trpeljive oči.C "evojka je uznemirena zbo! potencijalne udaje pomisao na momka i proveravanje spostvene lepotena!oveštavaju buBenje čulno! i erotsko! koje !radativno pratimo pri odlasku na vodu4 pomisao navojnike u kasarni; po!led na krčmu u kojoj se iza crvenih zavesa ))pomamno)) vrte; bezočni po!ledivojnika od kojih drhti i beži.C ,imbolično % izlazak van zidina !rada pribavlja osećaj slobode % sasvim suprotno ,tankovićevim junacima koji se izbezume od straha kada se naBu van varoši.C Povratak sa vode i opet na!oveštaj erotsko! % !de su devojke i vojnici ))sam kihot života i strasti)).C Problem sa kojim se devojka suočava % kako ispoljiti svoju strast kanalisati je shvatiti i prihvatiti= 6njenoj !lavi se množe nerazumljive misli. "evojka pada u san i tada počinje retrospektivno pripovedanje4 njeno detinjstvo i crno!orsko poreklo. ,trašna sudbina % majka umire poočim je ostavljau kafani pijanice joj dosaBuju a uveče je isteruju samu u noć.C "evojka se budi i pripovedanje se nastavlja prospektivno. 'zašavši van !rada ona uživa u suncuživotu koji izvire iz svetlosti. Njena priroda etiolira u !radskom mraku a na suncu ona se plašisopstvene radosti i sreće. Penje se iznad !rada da bi bila što bliže svetlosti i suncu.C ajtmotiv svih @ipikovih pripovedaka % bor samac i ovde kao i u ))-ntici)) predstavlja junakinju kojaće odbiti da živi u skladu sa očekivanim pravilima.C Ponovo retrospektivno pripovedanje % poznanstvo sa ,pasojem koji takoBe potiče iz :rne 7ore. ?oškao dete ,pasoje joj se žalio što mora da živi van !rada sa stokom a ona je smatrala da je tu lepše ne!ou !radu !de je mračno kao ))u špilji)). 8va razlika na!oveštava razlo! njihovo! potonje! razlaza4 ona jedete prirode i ne privlači je !radski ambijent kao ,pasoja. 7rad sputava :vijetinu prirodu i ne da joj da))da maha pustim mislima)). :vijeta je zavolela ,pasoja samo zato što je podsećao na ovćen na kraj izko! je sama potekla. 8n je za nju bio ovaploćenje divlje prirode za kojom je sama čeznula. ,pasojemeButim odlazi u -meriku.C Prospektivno % :vijeta provodi vreme u pripremama. Njena ženska priroda se raduje novom životu u-merici ali opet oseća neizmernu tu!u i ne zna zašto.C 5rećući parobrodom ona oseća kako je parobrod ))tr!a)) od obale !rada prirode zavičaja. Nesvesnoiz dru!e perspektive opaža lepotu poznato! predela4 prvi put vidi da su kuće i vrtovi ureBeni po nekom pravilu limuni pomorandže belo žalo visoke !oleti vrhovi planina koji se ljube sa nebom odakle je iona dovedena.C Poentirana scena % ne može da !leda ovćen a da ne misli o sebi % potpuna sraslost čoveka i prirode.C 3azočarenje % ,pasoje ko! je ona doživljavala kao ponosno! i snažno! kao ovćen sad je smežurani u!ojen kao sva !radska !ospoda. Nje!ovu divlju crno!orsku prirodu pro!utala je -merika. ' ,pasoje je razočaran. ,ećao se :vijete kao ))z!odne)) i ))snažne)) a ona je bleda i izmučena od puta. Gra!edija

*I


14/48

ljudi otr!nutih od zavičaja % on je u njoj želeo da vidi ono za čim čezne4 domovinu prirodu lepotusvežinu. ,pasoje otvoreno kaže da ona nije onakva kakvom je zamišljao a ona samo želi da se vratikući.C 7rafički odeljen kraj pripovetke !ovori o :vijetinoj starosti4 živi i služi kod staro! !ospodara,pasoje se vratio i sad je !ospodin. 'ako sama ona je srećna jer nije iskorenjena. ,amo joj se srceste!ne kad vidi parobrod pun omladine koji kreće za -meriku.

''6ntica''

C Pripovedač je u *. licu jednine. Pre ne!o što će upoznati -nticu slušao je o njoj.C Prelazi na pričanje -nticine sudbine pa se tako i menja pripovedač % I. lice jednine.C -ntica je ))mulica)) siroče čobanica na jednom ostrvu. 6živa u nesputanoj slobodi suncu vetrumoru u i!ri sa vršnjacima. Potpuno su joj strane društvene norme i pravila. ,vaki odlazak sa ostrva uselo je !uši i ona se žurno vraća u Velu uvalu da se nadiše slobode.C 5ao devojka shvata da ne može više sa dečacima%vršnjacima da se i!ra ))muža i žene)). 3az!ovora saribarima i mornarima ali je plaši požuda u njihovim očima. 'pak ona tako voli da oseti muški dah i damu se nemoćna prepušta u sanjarenju koje je sažiže.C -ntica bi volela da ima porodicu ali ne želi da se pokori tuBoj volji. 0arko ne razmišlja o ljubavi.Gačno je da je -ntica najlepša od svih devojaka na školju ali je njemu važnije da je jaka da ima jakeruke i da ume da radi % e!zistencijalni momenat nadkriljuje sve dru!e.C 1or samac ))odskače od ostalih drveta svojim živim zelenilom)). 5ao i ,ofka i -ntica ide nevoljno navenčanje morena crnim slutnjama.C Prizor u crkvi4 misli su joj nesreBene po!led vezuje za zraku sunca kao zraku izbavljenja. Pred očima joj seva bistrina i svetlost pučine koju je ostavila. ao joj je što je u crkvi i sve se za nju svršava. 5ajese što je napustila ostrvo misli na mornara sa eventa. Po!led na svatove na!oni je da se stidi svojihmisli.C 6brzo -ntica shvata da se prevarila što se udala. Prekorava sebe što je postupila suprotno svojoj prirodi. Njena idividualnost koju ona jasno oseća u!rožena je u braku.C "ok se ,tankovićeva junakinja :veta raspamećuje zbo! sopstvene !rešnosti izjednačavajući strast iljubav prema dru!om sa !rehom -ntica ne može da oprosti sebi !reh koji je počinila prema roBenoj prirodi.C 8pet bor samac % posrnuo je !rane su mu se savile od udara vetrova % jasno se iščitava -nticinasudbina.C 0arko strada u oluji % čovekova nemoć pred silama prirode najčešća @ipikova tema.C 0arko leži mrtav na žalu a nje!ova žena sedi kraj nje!a i oseća u sebi snažnu volju za životom.C Prospektivno pripovedanje se nastavlja u *. licu jednine.C -ntica ima +$ !odina živela je na svoj način u skladu sa svojom voljom i ne kaje se. ivi urazvalinama staro! manastira jer ne trpi zatvoren prostor. -ntica ima sedmoro dece raštrkane po svetu % poredi se sa lastavicom koja !aji svoje mlade a oni potom odlete ne pitajući se ko im je bila majka.,amo je smrt jača od nje i ona će biti jedina njena !ranica.C 8dlazeći sa ostrva pripovedač baca po!led na -nticu % naslonila se na bor samac koji stoji na udaruvetrova posrnuo ali još stoji a pod njim se !olišava ribarska deca kupaju i i!raju % život koji se stalnoobnavlja.

*F


15/48

e4+e

C @ipiko je nepravedno zaboravljen pisac poznaju !a samo istoričari i proučavaoci književnosti.C 0ože se dovesti u vezu sa ,imom 0atavuljem opisuje mediteransko podneblje.C Počeo je da piše relativno kasno tek nakon što je pročitao pripovetke ?anka Veselinovića.C 5ada se pojavila nje!ova prva zbirka pripovedaka hrvatska kritika !a je nazvala novom hrvatskom

zvezdom. @ipiko se tome usprotivio rekavši da je on srpski pisac.C 9a razliku od 5očića koji je nazvan piscem bosanskih planina @ipiko je okarakterisan kao pisacmora. "učić izdvaja tri ključna motiva @ipikove proze4 more ženu i !lad; to su tri elemetarne sile sakojima se čovek suočava na ovom svetu.C 5ao i za 5očiće i za @ipika su tvrdili da je realistički pisac. Pored socijalne motivacije koja jesterealistička javlja se i moderno filozofsko promišljanje života kao i aktualizacija odnosa čovek % priroda koji je ključan u @ipikovim pripovetkama.C *#EE. izašla je zbirka pripovedaka ))Primorske duše)) u kojoj se nalazi i pripovetka ))Na povratku srada)). 6 pripoveci su !radativno date teškoće sa kojima se suočavaju majka i sin. ,ocijalne nevolje praćene su i prirodnim nepo!odama % i kod @ipika kao i kod 5očića zapaže se složen odnos prema prirodi priroda kao elementarna nepo!oda priroda sa kojom se junak poistovećuje. 9ato kod @ipikadeskripcija uvek ima funkcionalnu ulo!u % povezana je sa osećanjima likova.C ))-ntica)) % sukob izmeBu na!onsko! strasno! i konvencija koje diktira sredinaC 5ontrast izmeBu -ntice i 0arka4 on ima razroke oči a njene su čiste i prozračne kao more.C 0otiv divlje prirode slobode nesputano! u prirodi i čoveka u njoj motiv je koji se prvi put javlja kod3usoa.

)):vijeta))

C 6metnički efekat ove pripovetke je još izraženiji u odnosu na prethodnu.C Na kompozicionom planu uočljivo je smenjivanje epizoda % sadašnjost prospektivno pripovedanje i prošlost retrospektivno.C 8va pripovetka je školski primer razlikovanja fabule od sižea. >abula je niz do!aBaja koji suuzročno%posledično povezani dok siže podrazumeva način na koji su ti do!aBaji predstavljeni u tekstu.

))Preljub))

C "učić pravi paralelu izmeBu ove @ipikove pripovetke i pripovetke ))6 noći)) 1. ,tankovićaC 9a razliku od ,tankovićeve pripovetke @ipikova je pomalo duhovita njome dominira motiv preokreta a situacija se razrešava na potpuno dru!ačiji način ne!o kod ,tankovića.

))'vo Polić))

C Pripovedač se retrospektivno vraća u vreme pada :ari!rada; fascinira !a prostor i svetlost; postavlja pitanje šta u takvom prostoru podseća na bo!a % mistično i spiritualno prodire u pripovetku.C Pripovedač na kraju konstatuje4 u životu postoje samo dva puta % jedan je put sultana dru!i je put>ranje -siško!. Greći put bi bio neka vrsta kompromisa prva dva ali to nije mo!uće.

*H


16/48


17/48

Priča o pirofobu Paraputi je uvod u strašnu priču o sudbini hadžike Gašane. 1udući udovica Gašana seosmelila da udovolji zahtevima svoje puti i z!rešila je sa 0anom%7rkom. Gakav !reh neminovno povlači kaznu. 5azna je veoma precizno osmišljena tako da porodica porodično ime i imanje kao i potomci ostanu sačuvani sramote a da samo Gašana ispašta. 8suBena je da ceo život dvori sumanuto!Paraputu.6 priči označenoj zvezdicom (&V''2 takoBe se opisuje sudbina člana jedne hadžijske porodice.

Providan bled poput mrtvaca on mesečari po varoši naričući i tužeći što nema srce. Gako bruka i uočaj baca celu porodicu. Naturalistički motiv se i ovde probija iz pozadine. Nje!ova braća kažu4 ))bez!reha roditelja lako se porodica ne kvari)) odnosno oni sumnjaju da im se otac nečasno obo!atio da jenavukao na sebe udovički i sirotinjski !nev i patnju !rabeći da što više skući i stvori. Njihove sumnje potkrepljuju i !lasine o navodnom majčinom neverstvu sa Gurčinom na čijem su imanju oni danas. 8nioči!ledno ispaštaju zbo! roditeljskih !rehova.6 priči o ,tanku ))čistom brašnu)) naturalistička podlo!a ponovo izbija u prvi plan. ,tanko je potomak imućne seoske porodice a svoju raspamećenost pokazuje kroz sakupljačku maniju. 8va psihopatološka pojava ima svoje društveno i socijalno utemeljenje. ?edan od najvećih strahova ,tankovićevih junaka jeste strah od siromašenja koje neminovno vodi srozavanju na društvenoj lestvici. Gaj strah nasleBen ilistečen može presudno uticati na razvoj junakovo! mentalno! sklopa.6 red neimenovanih božijaka spada i onaj opisan u priči pod brojem V''. Priča simbolično počinjeeliptičnom rečenicom )),am)). 8 tom neimenovanom samom ništa se ne zna ni odakle je ni čiji je. 8n je stranac i u životu i u svetu što je središnji motiv proze i poezije && veka.6 zbirku ))1ožiji ljudi)) uveo nas je nepersonalizovani pripovedač meButim u priči ))juba i Naza))u!rafički odvojenom epiloškom delu o sudbini !ušave Naze saznajemo zahvaljujući raspitivanju pripovedača u *. licu jednine. Gaj personalizovani pripovedač priča i poslednju priču iz ciklusa o smrti isahrani jedno! od božijaka.?ovan "učić i 1ranko azarević su smatrali da je tema ))božijih ljudi)) nedostojna jedne zbirke pripovedaka i da takva tema ne priliči ))vitezu srca)) za kakvo! je ,tanković smatran. 0eButim prikazujući naličje svoje utopijske varoši ,tanković je intuitivno išao za opštim tendencijama moderneknjiževnosti koja kate!oriju lepo! zamenjuje kate!orijom ružno! !roteskno!. Poetski pandan,tankovićevim ))1ožijim ljudima)) bile bi Pandurovićeve ))Posmrtne počasti)).

Skerlić o ''Bo4ijim ljudima''

C ,tankovićev pandemonijum4 sve što je Vranje imalo kljasto! bolesno! i duhom i telom unakaženo!telesno i pomračeno! uma.C /ta ih je načinilo takvim= 1orba za živu !lavu u varvarskom istočnjačkom svetu smrt najbližerodbine piće roditeljski !resi.C 9a ,kerlića ))1ožiji ljudi)) obeležavaju jedan trenutak u razvoju naše realističke pripovetke.C 0ane4 forma labava nemarna s puno ponavljanja ton mrtav i bezličan.

''Nečista krv''

3oman 1ore ,tankovića ))Nečista krv)) jeste prvi srpski moderni roman. 8bjavljen je *E*$. u izdanju))Nove štamparije "avidović)) u 1eo!radu.3azlozi zbo! kojih je ovaj roman poneo laskavi epitet prvo! srpsko! moderno! romana su brojni4

C složen prozni postupak C kombinovanje nekoliko tačaka !ledišta u naracijiC ambivalentni likovi kojima upravlja više poriva u isti meh

*+


18/48

C jezik C opšti sklop prozno! teksta

5ompozicija romana se sasvim uslovno može odrediti kao dramska. 3oman ima prolo! i epilo! s timšto se za razliku od drame protivrečnosti jednom dovedene u kulminacionu tačku ne razrešavaju. ' pored brojnih zamerki savremenika kompozicija romana se može oceniti kao dobro sklopljena i

skladna jer je sklad u razvijanju sižea. "o V !lave pripoveda se retrospektivno4 ,ofkino sećanje na pretke detinjstvo i mladost posredovani su autorovim !lasom sve do kobno! preduskršnje! dana. 8d V!lave radnja teče prospektivno. 8tuda se jasno zaključuje da je kompozicija romana temporalnozasnovana. i to tako da je u prolo!u i epilo!u vreme ubrzano a radnja dinamizovana da bi se vremeusporilo sa dolaskomočevo! !lasnika iz Gurske pred 6skrs a potpuno će biti zakočeno u opisu ,ofkinesvadbe da bi se ponovo ubrzalo posle !azda%0arkove smrti. Naslov romana je na nesreću !odinama pažnju proučavalaca skretao na po!rešnu stranu. 8tuda je))Nečista krv)) tumačena kao roman sa naturalističkom tezom. Naturalizam jeste prisutan u,tankovićevom romanu ali kao sekundaran pozadinski motiv. ))Nečista krv)) je roman o ,ofki o njenojudaji i padu silasku iz hadžijske u seosku sredinu.3oman pripoveda autor u I. licu jednine ali ,ofka ima povlašćen položaj blizak nevidljivomnepersonalizovanom pripovedaču. /to je lik bliži autoru to je jača težnja da do!aBaje posmatramo iznje!ove (likove2 perspektive. 6 krajnjem slučaju zamenivši pripovedača lik može postati pripovedač ina do!aBaje može da !leda kao na do!oBene znači unazad. ,ofka neće postati pripovedač ali ćemozato s kraja na kraj romana osećati njena opažanja i njene doživljaje. 9nači ,ofka je lik=re3lektor.6 romanu takoBe postoje sporedne sižejne linije u kojima dominira samo autorova tačka !ledišta4 priča o !azda 0arku nje!ovom životu u Pčinji i dolasku na periferiju varoši.6 oba ,tankovićeva romana ))Nečista krv)) i ))7azda 0laden)) prva rečenica ima ulo!u metateksta % onaotvara po!led u jedan romaneskni svet sažeto poentira ono što će u romanu biti rečeno. 6 tom smislurazlika izmeBu prve rečenice i fabule romana je samo u obimu.Prva rečenica ))Nečiste krvi)) uvodi !rupni lik predaka i roditelja a potom i junakinju. "opusna sinta!ma))pa čak i ona % ,ofka)) još jednom potvrBuje junakinjin specifičan položaj u romanu jer je neizjednačava već izdvaja od ostalih !rupnih likova.Prvom rečenicom autor ukazuje i na izvor svo! znanja na ,ofku ali i na predanje i varoške priče.6 prvoj rečenici uočavamo !ramatičku nepravilnost. 8blikujući uvodnu rečenicu ,tanković jeintuitivno pošao od iskaza u *. licu jednine (prethodne D verzije romana su zamišljene kao junakinjinosećanje i pripovedanje2 a pošto je autor taj koji pripoveda a ne ,ofka morao je iskaz u *. licu prevesti uneutralno I. lice jednine (mojim precima % njenim precima; o nama samima % o njima samima; o meni %o njoj2. ,tanković vrši prevoBenje iz junakinjino! upravno! u neupravni autorov !ovor ali sa malo!ramatičke discipline % menja samo zamenice. Gako se kod nje!a ukrštaju upravni i neupravni !ovor tvoreći nepravi upravni ovor. Nepravi upravni !ovor je veoma po!odna forma za roman u kome se pojavljuje lik%reflektor.'z aspekta normativne !ramatike ,tankovićeva rečenica jeste nepravilna. Po ,kerlićevom mišljenjunje!ova opšta pismenost je nedovoljna. 9a "učića ,tankovićeva sintaksa je nemo!uća i neverovatna.azarević ,tankovićevu rečenicu naziva z!užvanom dok po mišljenju 1o!dana Popovića ,tankovićevarečenica i sintaksa označavaju dolazak primitiva u visoku kulturnu sredinu i meBu visoke kulturnetekovine. ,vojom rečenicim ,tanković zapravo si!nalizira dve različite tačke !ledišta koje se prožimaju4 autorovu % objektivnu i ,ofkinu % subjektivnu.Vranje u ,tankovićevim delima jeste !eo!rafski i istorijski prepoznatljiv prostor ali ))propušten)) kroz piščevu individualnu osetljivost i umetničku ima!inaciju ono prerasta u jednu utopijsku varoš. 'ako jeutopijska ,tankovićeva varoš ne protivreči našem znanju. Go je stvarna ali i hipotetična varoš. 5aotakva ona postaje topos prepoznatljiv u našoj književnosti. ,vi likovi osećaju tu varoš i od nje im zavisi

*#


19/48

ponašanje. Na tom prostoru došlo je do specifično! kulturološko! spoja tursko%orjentalno! modelakulture sa vizantijsko%slovenskim.Porivi koji rukovode ,tankovićevim junacima su na!onski i lični i etički i socijalni. ,tankovićevi junaci retko uspevaju da pomire u sebi ove dve iako suštinski na!onske ali protivrečne sile. Gada počinje njihovo izopštavanje i pad sa društvene lestvice čiji je poslednji stupanj božiji čovek.,ofka je svakako najprofinjeniji ,tankovićev lik po dubini i istančanosti osećanja. 8na je do

razbludnosti čulna i do samouništenja moralna i to je ono što je čini tra!ičnom junakinjom.8no što je kod ,tankovića sasvim novo jeste to što je u So3kine čulne utiske uračunao polo4aj tela uprostoru. Kuvena je scena iz romana u kojoj ,ofka presamićena preko prozora po!ledom prati majkui 0a!du na !roblje a sama postaje svesna svoje telesnosti i bujnosti4 !rudima dotiče prozorsko oknooseća kako je nove šalvare svojom svilenom težinom pritiskaju nadražuju je ona postaje uzbuBenazažarena u zanosu se baca na krevet i predaje erotskom maštanju. Go je ))ono)) ,ofkino koje dovodi doudvajanja junakinjino! lika. 8na !otovo fizički oseća prisustvo izmaštano! muškarca % on ima telo ilice ali nije osoba. 'ako izmaštan taj muškarac predstavlja prvu zabranu preko koje je ,ofka prešla.?edini dominantan muškarac u ,ofkinom životu jeste njen otac. 8n je pretpostavljen svakom dru!ommuškarcu i zato je nijedan dru!i neće biti dostojan. 8vde je latentno prisutan motiv incestuoznosti kojise nikada ne povezuje sa konkretizacijom u realnosti. Go je pre nešto drevno i duboko prva zabrana nakojoj se temelji i od koje počinje civilizacija.,o4ivljaj prostora uslovljen je modelom kulture kojoj pripadaju ,tankovićevi junaci. 0ožda jenajznačajniji ,ofkin doživljaj porodične kuće. Go nije obična kuća već hadžijska kuća koja postajemetafora za junakinju. 'nfantilni strah od prodaje kuće stalno je prisutan čak i kada junakinja stasa udevojku. 6pravo je taj stalno slućeni strah izazvao la4nu motivaciju zamenu kada se junakinja prvi put prevarila. 8d trenutka kada ,ofka shvata da je ona a ne kuća prodata sva njena opažanja idoživljavanja prirode i prostora simbolizuju smrt (vlažna i mračna kuhinja tepsije koje je posmatrajukao užarene oči noćna sablasna atmosfera kuća sa svećama fenjeri kao oči šimšir koji mirišeza!ušljivo a kulminira u pozdravljanju sa majkom koja joj ljubi hladno čelo i ustao kao mrtvacu2.Pored oskudno! broja motiva koje varira u svojim proznim i dramskim delima ,tankovićev književnirad predstavlja prekretnicu u našoj modernoj književnosti % označava početak jedno! dezinte!racijono! procesa književnih normi i pravila koja su do tada važila i najavljuje dolazak nove stilske formacije %avan!arde.

(ripovetke B. Stankovića

))6 noći)) *#EE.

C 8kvir radnje4 noćni pejzaž radnici na poljima duvanaC Noć % vreme se koristi kao funkcionalna odrednica specifična atmosfera u kojoj će kulminirati jednaljudska ljubavna drama. 9ato je noć topla tamna nebo rujno pred sam mesečev izlazak vrbe i topolešušte duvao topao vetrić.

C Vreme pripovedanja je sadašnje a u pripovetku nas uvodi nepersonalizovani pripovedač.C :veta prestrašena beži u njivu jer čuje !lasove koji najavljuju ))nje!ov)) !azda ,tojanov dolazak. Po,tojanovom ponašanju i !estovima naslućuje se neki nemir i nela!oda4 !ovori tiho i plašljivo savijaduvan nevešto i brzo. 5ad ?ovan odlazi da dovede vodu ,tojan si čisto uplaši nje!ovo! odlaska. ' :veta je uznemirena4 najpre mu ne otpozdravlja a potom žurno radi i to tako silno da varnice skaču kadmotika udari u kamen.C 'z :vetino! i ,tojanovo! kratko! ispresecano! mucavo! dijalo!a saznajemo da su oni vrlo bliski poznaju se ali je ona ljuta na nje!a. 8pominje !a da je ona tuBa žena. 8vde je već jasno da se prednama raspliće jedna ljubavna drama.

*E


20/48

C 5ada ostane sama :veta pokušava da se smiri čak !ovori na!las jer strast koju oseća mora dasuzbije. 8seća sopstvenu !rešnost % reli!iozne zabrane nadilaze kulturološke jer su one svevremenskevečne su i na ovom i na onom svetu.C Noćni pejzaž je ponovo aktiviran % potresa !lavnu junakinju jer je ispunjava strahom i slatkimsećanjem.C Na!li vremenski rez4 zahvaljujući junakinjinom sećanju koje nam je posredovano autorovim !lasom

vraćamo se u prošlost.C ,tojanov otac se ovde kao i u većini ,tankovićevih pripovedaka pojavljuje kao autoritet4 prek jesurov natmuren kosmat sa ženom i sinom postupa isto kao sa slu!ama.C 0ajka je milostiva bez uticaja trudi se da zaštiti jedinca i u!odi mu.C ,tojan zavoli :vetu. Gakva ljubav je nedozvoljena i osuBena na propast4 on je !azda ona slu!a.C ,cena na polju duvana4 topao letnji dan u nedo!led zelenilo i bujnost koja korespondira sa njihovommladošću; nedozvoljena ljubavna i!ra dvoje mladih.C 8pet na!li vremenski presek4 ))-li jedne jeseni...)) usledi :vetina udaja za nedra!o!. ,ličan osećaj kaokod ,ofke4 na vest da će je udati :veta poklekne od šoka celu noć ne zna za sebe jasno joj je da udajaznači prekid sa dotadašnjim načinom života ali ona ))u!uši sve što beše)) % osujećena mladost ljubav iživot.C - sada ))od neka doba opet on taj isti ,tojan...)) vreba priliku da se opet vidi sa njom.C 3etrospekcija % ,tojanova sudbina; oženiše !a bo!atom devojkom radi očuvanja socijalno! statusa porodice. -li ,tojan je osujećeni bezvoljnik nalik 0iti iz pripovetke ))8ni)) dopušta roditeljima ))darade s njim šta hoće)). 5ao i 0itina majka i ,tojanova moli sina da joj kaže zašto beži od kuće i odžene.C 3az!ovor izmeBu ,tojana i oca naiz!led prelomni momenat ali neće biti tako. ,ituacija je izrazitonapeta % otac hoće da zna da li se u tom beživotnom telu još uvek krije živ čovek. Ooće nevestu da muvode od kuće tako će navaliti sramotu na kuću. 0eButim prvi put u ,tankovićevoj prozi videćemokako se na sinovljeve oči slama očinji autoritet4 otac plače kleči i moli.C ,tojanova promena je kratko trajala do leta. 5ako mu se :veta vrati u svest počinje da se menja prema ženi. :veta opaža promenu u njemu nje!ov ))učmao osmeh)). 8na mu kaže da je sebe davno prežalila a sada joj doBe da i nje!a žali. ?edino što je ostalo od nekadašnje! ,tojana jeste nje!ov !lason peva ali samo tužno. Na trenutak :veta daje oduška svojim osećanjima (folklorno stilizovanascena24 ,tojan se često pred zoru na mesečini na konju pojavljivao pred njenom kućom a ona tada poželi ))kao što se u pričama kazuje)) da poleti ob!rli !a i s njim pobe!ne daleko. ,voju erotsku čenjusputava stiskajući prsa moleći se krsteći se i metenišući.C 'zlazi mesec i još jače ističe i obasjava njenu telesnu lepotu i sna!u. ,a mesecom :veta se sve višeraspamećuje4 tužna je i prestrašena od ,tojanove pesme pada na zemlju !rize prsa mišice na ruci!ura pesnice usta da spreči svu tu navalu čiste strasti. -!oniju prekida njen muž. 8n misli da je trudna jer plače i !rca sva raščupana i raspasana.

,učić o pripoveci ''% noći''

C 8snovni motiv je star koliko i sama ljubav ali okvir u koji je ,tanković stavio do!aBaj i sama etičkadrama to je nešto krajnje umetničko potresno i novo.C :veta kao i sve ,tankovićeve žene ne poznaje fizičku stranu svo! bića a kada je oseti i kada ona preti da nadvlada onu moralnu ona postaje prestravljena zastiBena iz!ubljena. 6 njoj se sukobljavajučednost i čistota sa čisto erotskom strašću.C 8no što je po "učićevom mišljenju naročito nenadmašno jeste noćni pejzaž. 6 nje!a se utapa sve štose vidi i naslućuje. Nema podvojenosti izmeBu čoveka i prirode4 sve je noć ljubav strast i tajna. Gakvenoći su stranputice za jednu tako osetljivu dušu.

D$


21/48

C 8no što :veta oseća je više duševno ne!o telesno i u tome je veličina njene drame. 8na je moralnoduboko osetljiva i zato ljubav koju iznenada oseti iako prirodna direktno ruši njenu moralnost. 8vde je reč o sukobu moralnih sa prirodnim zakonima a oni nikada nisu išli zajedno.C :veta je pala kao pokošena jer je pored živo! muža poželela dru!o! muškarca a to je o!rešenje o božanske zakone.C ,tankovićeva :veta nema umne sposobnosti da raščlani svoj problem ona svoju prirodnu !rešnost

jednako kao i moralnu oseća na!onski a ne razumski.)),tanoja)) *#E#.

C 8dmah na početku pripovetke imamo važan podatak pripovedač o kome još uvek ne znamo ništanavodi izvor svo! znanja4 )):ela !a je čaršija a i donja mahala znala...Pričaju a i on koliko se putahvalio...)) 3eč je o priči koja je deo kolektivno! pamćenja.C Potom saznajemo i ko pripoveda % dečak 0ile.C ,tanoja je bio imućan držao bakalnicu a onda se propio ostavio sve i otišao da služi za hranu i odelo.8vakva strašna promena morala je biti nečim izazvana ali dečak%pripovedač još uvek ne zna razlo! onsamo prenosi ono što je čuo ili što je sam video.C ,tanoja brani dečakovu strinu od batina i sam nastrada. 5ada se ona razbolela pazio je kuću i decu a pripovedač ne skriva čuBenje kada kaže ))kao neka žena)) se brinuo o domazluku. ,trina se razboli i nasamrti traži oproštaj od ,tanoje. Posle strinine smrti ,tanojin sunovrat u ludilo samo je ubrzan.C Vreme pripovedanje se ubrzava i tako otkrivamo da je priča o ,tanoji sećanje odraslo! čoveka.C ,mrt pripovedačeve majke i raskopavanje strino! !roba kako bi u isti spustili majčine kosti.C ?eziva slika ,tanoje u !robu dok tužno !leda strinine kosti. >olklorna slika o bliskosti ljubavi i smrtiovde se ovaplotila u realnom obliku. ,tanojina ljubav dobija zastrašujuće nekrofilične razmere. 9ato se pripovedač prepadnut tr!ne i poremećenu ravnotežu vraća du!im po!ledom u prirodu % na ono što je unjoj normalno i živo. Gek tada odraslom čoveku postaje jasno sve ono što je kao dete !ledao % ,tanojin po!led !ovori o ))zakopanoj ljubavi proćerdanom životu i večitoj tu!i za nečim)).C Apilo! priče ostaje u domenu nekrofilije4 pričaju da je ,tanoja pobe!ao iz bolnice i umro na putu prema !roblju.

))8ni)) *E$*.

C Pripovetka u naslovu sadrži zamenicu koja nas upućuje na porodicu bolesnikove roditelje koji sustvarni premda prikriveni i prećutani vinovnici nje!ove bolesti i prerane smrti.C Pripovedač se na samom ulasku u dvorište sreće sa 0arikom 0itinom mladom ženom koja !a bezuvoda obaveštava da 0ita pljuje krv i da će umreti. Potom istrčava prestravljena majka. ,ve na njojukazuje na prisustvo smrti4 odelo joj je počaBavelo uplesnilo se a lice pokriveno staračkim blatom.C Pripovedača uvode u bolesnikovu sobu. 7otovo da nema razlike izmeBu 0ite živo! i mrtvo! kakvo!će !a pripovedač kasnije videti. Ga sličnost nije toliko u fizičkom izledu koliko u načinu na koji jeobučen ošišan obrijan kao mrtvac kada !a spremaju za sahranu. 8snovni utisak koji on ostavlja na pripovedača jeste da se sve!a stidi4 stidi se i strahuje od života od ona!a što misli i oseća to je stidukorenjen u detinjstvu a sada se javlja kao refleksna reakcija.C 5ontrast čovekMbolesnik % priroda. Napolju je proleće ali ono prevazilazi simbol života i životneradosti to je eotizovan pejzaž ale!orija strasti4 proleće je mokro nabreklo samo što nije puklo izazelenelo se.C 1olesnikova soba % potpuno nov doživljaj kućno! prostora. 8n !ubi svoju uobičajene odredbe kao štosu toplina svetlost ututkanost. 8vaj prostor prestaje da bude ovaploćenje sreće i postaje !robnica zaživo! čoveka4 hladna za!ušljiva pretrpana stvarima sve miriše na vla!u i ustajalost svaka pukotinazatvorena je nekakvim krpama a 0itina majka ne samo da panično zatvara vrata već ih učvršćuje i

D*


22/48

podupire. 5roz ovu simboličnu sliku pripovedač je dao stvarnu sliku 0itino! života o kome će potomretrospektivno pripovedati.C Pripovedač kaže da 0ita nije imao potrebe da mu bilo šta !ovori i bez nje!a znao je šta mu je. Priču počinje od roditelja % socijalna motivacija4 otac iz bo!ate kuće i poznate porodice ali se oženiosiroticom i odelio od zadru!e % motiv naiz!led ostvarene ljubavi ali po koju cenu= 0itin otac ceo život provodi u sticanju strahu i !rču a osećanja prema ženi brzo kopne. 0ajka je siroče iz udovičine kuće

zahvalni rob senka. ,in je bezvoljna senka čovek bez svo! stava i mišljenja. :elu porodicu modelujestrah od siromaštva i života.C -li 0ita je raspolućena ličnost jer pored sbe!a !aji jaku strast prema piću ženama ljubavi. 5radom pije sa -ritonom i kradom voli 0aru. enidba sa miraždžikom je vrhunac porodično! straha odsiromaštva i početak 0itino! sunovrata.C 6 ''' delu pripovetke ponovo se vraća u sadašnjost. Poslednja poseta bolesniku kome donosi 0arine ponude % kruške % supstituciju za nikada ne doživljenu strast. 0ita ne jede kruške već ih pije i !uta.0arika plače i beži a 0ita vadi krušku iz usta i zaista umre ))ranjav i željan)).C 6 'V delu opisana je 0itina smrt. Pripovedač neće da ide u tu pisku i vrevu a ))oni))= 8tac pokušavada sačuva pribranost majka nariče a žena ne sme jer je to sramota pa nariče za nekom umrlomsestrom. ,vi se čak i u ovakvom momentu drže propisanih pravila osim oca koji će !a na krajuneopojano! poljubiti.C Pripovedač beži iz te nesretne kuće a priča je poentirana ponoćnim pejzažem4 toplo mračnonepokretljivo duva neki neu!odan vetar.

))Pokojnikova žena)) *E$D.

C Pripovetka o strahu samoći i prostoru.C 3obovanje pokojniku4 stalni izlasci na !roblje plačevni trans a sve to nije pokrenuto ljubavlju ižalošću zbo! !ubitka već strahom i strepnjom da se ne o!reši o zakone zajednice a prikriveno i moždanajsnažnije strah od sopstvene putenosti4 njena koža je bela i rumena lice jasno i nežno ramena punaod plača joj se lice zažari sna!a nabrekne prsa joj se šire a haljina postaje tesna. 1acanje po !robumože biti bizarna supstitucija za erotski čin.C Povratak s !roblja jasno dočarava junakinjin strah od otvoreno! prostora. 5ao udovica ona je bezzaštite imena i prava; mora da ide krajem puta uz same kuće spuštene !lave z!urena sva upijena usamu sebe. Plaši se širine druma i sveta a naročito strahuje od prolaska pored 'tine kasapnice. Gek kadauBe u svoju kuću ona odahne.C ,amoće4 komšinice ne mo!u da dolaze ako joj majka nije tu njena rodbina ne sme da je posećuje dane bi poremetila red u pokojnikovoj kući. 8d svoje braće ne sme ni!de da izlazi jer iako je ne posećujunadziru je. 8na je toliko sama da je već otupela.C '' deo % retrospekcijaC 5ao devojku znaju je samo kao sestru ))od 3ibinčiki)) a kad se uda kao ))pokojnikovu ženu)).C Njena porodica došla je sa sela u varoš; braća su joj ubice i krijumčari majka je seljanka a otac se ne pita ni za šta. 5uća im je !ola prazna bez ikakvo! reda raz!raBena. 8na sanja o udaji svojoj kući posetama prijatelja. ' zaista imala je svadbu kakvu je želela. Go nije bila svadba udovca već je imala ikolo i !oste. Prvi put je osetila da je lepa i mlada i da ono što dolazi mora biti lepo.C 'ta kasapin je njena neostvarena ljubav pobratim njeno! muža. "ok je 'ta daruje pred svadbu onaoseća nje!ovo !orko saučešće koje najavljuje buduće do!aBaje.C ''' deo % prva bračna noć trauma ona pokušava da pobe!ne shvata da nema kuda plače. 'z mahaledopire pesma :i!ana koju vetrovi razviše. ,i!urna je da je to 'ta sa :i!anima. 8n joj je sada brat i on jemomak a ona je nečija žena nedostojna bilo čije dru!e ljubavi.

DD


23/48

C Prostor u kome živi % ništa ne sme da pomera. Poštovanje tuBe! prostora čime se ne o!raničava samonjena sloboda već i njena čula telo 5ad bi osetila da joj dolazi ))ono)) da je usta svrbe a prsa joj senadimaju krivila bi usta i proklinjala svoje telo.C 'V deo % smrt muža. 0islila je da će je ta smrt osloboditi ali to je bio početak njeno! ropstva iraspamećivanja. ,vesna je da kroz plač oplakuje sebe a ne nje!a i to raBa !rižu savesti. "ok plače na!robu daje oduška svojim osećanjima. 9ato savim nastrano oseća nemir i žudnju uoči subote. Gaj

!robljanski plač unosi u nju neku ))nasladu)) ))život vatru)).C 5ao udovica ona je latentna opasnopst za njenu porodicu pa oni nastoje da je što pre preudaju.0eButim ona odbija da se uda za 'tu jer je ona nešto prljavo nečisto od pokojnika zauvek njimeobeleženo.

,učić o ''(okojnikovoj 4eni''

C 6 ,tankovićevom Vranju čovek je prirodno podjarmljen i okovan. 8n je rob hiljadu obzira koji susvi do poslednje! išli nasuprot nje!ovoj zdravoj krvi i prirodnim intisnktima.C ))Pokojnikova žena)) je naša najlepša novela po predmetu i svojoj obradi.C ,mrt je nešto što je mno!o više vezalo supružnike ne!o njihov zajednički život. Go je istinitodramatično i apsurdno.C ,tankovićeve pripovetke su kao srpska narodna muzika koja je sva u jednom motivu i u D%I takta ali beskrajno su!estivna i čudna takva je nje!ova proza % jednoobrazna i pravih linija.

))Večiti poljubac)) *E$+.

C Pripovetka % sanC Vraćanje u doba detinjstva ali umesto idilične slike sablasno ukuočeno prostor i vreme.C 8n nije dete star je. eži u sobi a oseća oko sebe prostor4 kuhinju !ornji sprat dvorište. ,ve je pustomračno zamrznuto. "rveće na ulici je suvo. 8seća se žubor nekakve zamračene i zamrtvljene vodekoja nestaje kao u neki ponor. Nad tom vodom čuje šum krila kao !olubijih. ?asna simbolika4 mračnavodaJ smrt svet mrtvih; !olubJ simbol ljubavi nevinosti sveto! duha. Voda pokušava !oluba da svaliu ponor. 7olub najavljuje ))njenu)) pojavu % mrtva dra!a idealizovana predstava iz junakove podsvesti iodatle ))isplivava)) u nje!ov san svake D%I !odine.C 8na nije imenovana ni opisana. 5ao u "isovoj poeziji mi vidimo samo delove njeno! tela4 poluotvorena usta umorne oči punu i meku ruku mirisnu kosu.C Veoma složen doživljaj ljubavi4 ona je za nje!a kao majka i sestra % zaštitnička iskrena ljubav i kaožena % strasna čulna erotska ljubav. Gakva ljubav nadilazi zemaljske okvire postaje metafizičkaduhovna jer on kaže da oseća ))neiskazano blaženstvo telo mu izumire a duša mu se čisti)).C Poljubac u kome se on utapoa u nju a ona u nje!a.C 1uBenje4 ostaje samo miris njene kose i sladak ukus na usnama !riža savesti i otuBenje od porodice.8seća se kao !ost ili putnik u svojoj kući.C 'zlazi u !rad i oseća strah od otvoreno! prostora od ljudi od svoje želje za osamom. 1eži i zavlači seu svoju kancelariju.C 8vakvo stanje uznemirenosti nje!ovo ))ono)) trajalo bi D%I dana. Gaj san !a je odvajao od samo! sebe.

))6 vino!radima)) *#EE.

C Pripovedač u *. licu jednine.C ?esen berba !rožBa vreme kada se seoski svet meša sa varoškim kada je na ulicama opšta !un!ula.

DI


24/48

C Norme patrijarhalno! društva % ulicom prvo idu žene i to krajem ulice za njima idu devojke držeći seza ruke. 5reću se nakoso okrenute od ulice ka zidu kuća da ih muškarci ne bi videli. 0uškarcislobodno napred !rabe drumom a za njima dečaci na konjima.C Pripovedač se vraća u prošlost kada je bio mladić.C 9a vreme berbe u vino!radima padaju sve varočke norme žene su slobodne slobodno se krećusmeju se i pevaju. Poskidale su sa sebe sve što mo!u da ne isprljaju drveće se zbo! to!a šareni od

njihovih haljina. Pripovedač kaže4))Nestalo je meBa !ranica. ,ve je jedno.))C enka nje!ova ljubav.C ,urova ljubavna i!ra4 od mirisa njeno! odela hvata !a !roznica od njeno! !lasa sav se zapali jedvaizdržava njen suzni po!led ali ostaje surov % posvaBali su se na bunaru pre nekoliko dana. 8n bezuvijanja traži poljubac iako zna da ona ne sme da !a da.C 7ata mu :i!anka4 ))"uša ti je široka srce crno te teško onoj koja se u tebe za!leda. Vek ti je šaren put dalek neznan i taman. -ko preživiš...)) Prestrašen beži od :i!anke. 7leda ispred sebe mesto !destreljaju odmetnike. Gu sada čobanin svira monotono i jednolično a s dru!e strane ide pijandura 0itke0eraklija i peva pesmu o enki zbo! koje je prebolan. 8dlika moderne pripovetke % ništa nije rečeno jasno i sasvim do kraja sve je samo slutnja na!oveštaj tajna. Kitaocu je jasno da su pred junakom dvamo!uća životna puta ali koji je izabrao ne znamo.

,učić o pripoveci ''% vinoradima''

C 8ve proročke reči se mo!u tumačiti tako da će se neka devojka nesrećno za!ledati u junaka inastradati zbo! to!a.C Go je ta ,tankovićeva ljubavna tra!edija koja se uvek kreće iz neče! simbolično! za!onetno!ljudima fatalno nametnuto! nešto što je u samoj krvi prikriveno i mračno ponor u koji se niko ne smeduže za!ledati.C "učić ističe ,tankovićev neverovatan dar za posmatranje za detalj opisi kakve do tada niko nijevideo4 miriše vazduh na ispucalo !rožBe vazduh je topao i opija svetlost je mrko%žuta isprekidana iizlomljena varoške ulice su u sumrak teške i tamne.C -ko je u nečemu !rešio onda je to u sintaksi što je ))jedan žalostan nedostatak)). ,intaksa je!eometrija misli i najveći je onaj pisac koji piše najboljom sintaksom.

)),tari dani)) *E$$.

C ,adašnjost (ispričano u ))ti)) formi fiktivnom slušaocu2 % nema stare varoši naselili je doseljenici izGurske uništili nekadašnji red4 Bubre ispred kuća kaldrma izrivena česme opale turske kućenapuštene kao trupine. 8ko sreske kancelarije valjaju se seljaci. icitacija. ))Najveće !azde)) vreme provode kod podvodačice.C Na!li vremenski presek4 )),taro staro mi dajte))C ,lava kod pripovedačevih teče i tetke. 'dealizacija prošlo! insistira na zdravlju i poštenju minulihvremena.C Pripovedač dečak lik%reflektor ima povlašćen položaj. 8n ))osvetljava)) stvari koje posmatramo idoživljavamo kroz nje!ove oči i nje!ov doživljaj. 8n nije aktivno uključen u radnju samo posmatra.,tanković dečaku dodeljuje ulo!u lika%reflektora jer je njemu dato da vidi i opazi one stvari kojeodrasli ne mo!u.C Put iz tame u svetlost4 ma!la vla!a i kalju!a % nose fenjer da osvetle put % ukrštaju se mlazevisvetlosti iz kafane i kuća % tečina kuća na ulazu stoje dva fenjera % velika osvetljena soba % slu!a imosvetljava stepenice % soba se kupa u svetlosti i toplini.C ,ofra4 običajno sedenje u čelu tečina majka i ostali stariji muškarci i žene a devojke i mlade žene suu dru!oj prostoriji.

DF


25/48

C Prijatna porodična atmosfera.C ,naška Pasa mlada žena tek udata za pripovedačevo! čiča 0asu. 8na je delija%devojka. Pobe!la jeod -rnauta koji su je oteli i prešla !ranicu obučena kao muškarac. 5ući je vratio Gomča%krijumčar.Pasa ne zna da je Gomča prosio i da je odbijen kao nedostojan i siromašan.C jubavna drama4 Gomčina ljubav je osujećena skrivena a Pasa !a doživljava kao brata (opet tanka!ranica izmeBu rodbinsko! i erotsko! osećanja2.

C Gomča dolazi na slavu iako zna da tu ne pripada. ,ramota !a je nje!ovo! staro! zakrpljeno! odelanaspram njihovih svilenih bo!ato ukrašenih. 8d Pasine i!re i pesme beži napolje. "ečak !a prati. Napolju mrtva noć u daljini ne!de pada voda iz!reva mesec. "ečak posmatra uznemirene Gomčine pokrete4 prosipa duvan otire znoj sa čela hladi !rudi čas ustaje čas seda trepće očima čelom i licem.C 6 kafani potom tuče :i!ane. "ečak je prestravljen. 6 nje!ovoj svesti ostaje kontrast vesele slavske pesme sa Gomčinim strašnim !lasom pištanjem i vitlanjem :i!ana po varoši.

))Getka 9lata)) *E$E.

C Pripovetka o strahu i slobodi.C 6vod4 9latino devojaštvo. ,krivena putenost krije prsa pleća ruke kukove sve što bi mo!lo dana!ovesti da je žensko.C 6daja i muževljeva po!ibija4 ona oseća krivicu koja će je pratiti celo! života. 0isli da joj je mužnastradao jer je ona štedela na slavskom kolaču i tako navukla zlu kob na kuću.C Preudaje se. Njen sin ,tojan dobro uči a pastorak !a lepo pazi jer njen sadašnji muž i sin su došljacisa sela i kroz ,tojanovo učenje vide mo!ućnost da se uklope u varoš da i oni na neko! budu ponosni itašti.C '' deo4 smrt dru!o! muža. 8na odlazi iz nje!ove kuće i nastanjuje se van varoši !otovo u polju !desu tek počeli da se doseljavaju seljani. Gu njen strah počinje da biva izrazitiji.C 8dnos prema otvorenom prostoru4 mesto !de se nalazi 9latina kuća je iz perspektive same kućeimenovano kao nešto daleko van varoši strašno to je ono ))tamo)).C 8dselivši se iz varoši 9lata oseća da se tako vraća svom prvom mužu svojoj prvoj i jedinoj ljubavi % psihološki motivisan postupak % ona je žena na kojoj stoji i kuća i u!led kuće i što je još važnije budući u!led njeno! sina. 8na je udovica u svetu kome više po običajnom pravu ne pripada."ozivanje prvo! muža u svest je ustvari nesvesno traženje potpore zaštite da izdrži u tom teškomzadatku i ne poludi kao -nica (pokojnikova žena2.C 9latu mori panični strah od !ubitka sina. ,in je njena jedina šansa da ona u svetu u kome živi ponovo postane slobodna.C 3azmišlja i o samoubistvu ali ne sme da se osmeli jer joj preti mno!o !ora kazna večita onostrana.8na svesno oko sebe plete mrežu strahova jer je jedino oni drže uspravno i ne daju joj da poklekne.C Prvi znaci buduće slobode4 ,tojan polako postaje muškarac miriše na svo! oca. 9latine strepnje istrahovi se tada umnožavaju jer je sloboda tako blizu ali i dalje može da joj izmakne.C ''' deo4 noć uoči ,tojanovo! odlaska na zanat. 8na je u polusnu. 5roz tavanicu silazi i leluja lik njeno! prvo! muža i ona mu se hvali4 ))Ato dočekasmo dočekasmo...)) Go je ovaploćenje 9latine muškesna!e koja ju je držala sve ove !odine a koju je ona transponovala u fi!uru muža.C Njena sloboda počinje na putu ka zanatlijskoj radnji4 prvi put ide sredinom ulice a ljudi ustaju da je pozdrave.C Grenutak konačne slobode kada i ona sama razumski postaje svesna da je slobodna4 kreće iz bratovljeve kuće svojoj kroz mrak sama bez slu!e i fenjera. 8na slobodu telom oseća % ispravlja se anozdrve joj se šire.C /ta je sloboda za 9alatu= 'z!ubila je lično ime prestala da bude udovica i postala ,tojanova majka.,ada ne zaključava kapiju sme u mraku da sedi pred svojom kućom može pred kućom i da leži. Nemora prva svetlost u kući da bude njena kako bi svi u mahali znali da je unutra zaključana. ,ad je svi

DH


26/48

pozdravljaju i prave joj mesto da sedne. ,ada može da ide nezabraBena nezakopčana ne mora da ideuz zid. Ne samo da je slobodna ona je čista od svako! i svače!.

))6vela ruža)) (iz dnevnika2 *#EE.

C Naslov je simboličan lirski ruža je simbol žene ženske lepote i ljubavi.

C "nevnička forma na!oveštena u naslovu kroz sam tekst nije sprovedena. Pripovedač se ))noj)) kaoima!inarnom sa!ovorniku obraća podsećajući je na stara srećna vremena koja još žive samo unje!ovim snovima i sećanjima.C ,anjao ju je. Go je san o detinjstvu i mladosti naspram hladno! i samotno! života.C Njihove kuće su!erišu društveni status. Njena je mala skoro zidana sakrivena u bašti Nje!ova jestara široka !lomazna opasana visokim zidom hadžijska.C '' deo4 od malena 5osta je opterećen autoritetom porodice nekada bo!ate i uticajne sada posrnule.8vaploćenje to! autoriteta jeste baba i njena visoka očekivanja.C Veza izmeBu njih je nemo!uća ali to zna samo 5osta i baba. 6 ranoj mladosti on bez rezerve usvaja babin po!led na svet i daje maha svojim ambicijama shvatajući da je ,tana mno!o nisko i da joj oničine čast samim tim što je u njihovoj kući što služi i pomaže.C 8n je okončao njihovo nevino prijateljstvo a sve će se survati u bezdan osujećene ljubavi. Najpre nijemo!ao da kontroliše svoja nabujala osećanja ona se povukla ali prekasno jer je ljubav već začeta.C 8n ne sme da kaže babi da nije kadar da povrati nekadašnji u!led porodice da se propas nezaustavlja već u prvom kolenu.C ''' deo4 baba !a šalje na školovanje. 5ada doBe na raspuste svi pričaju da ona samo nje!a čeka. Njemu smeta njeno stalno dvorenje želja da mu u!odi kao bo!u ili idolu. ,am kaže da nije bilo tetolike njene predanosti znao bi on šta bi (možda ona surova ljubavna i!ra ))6 vino!radima)) kojaraspiruje žudnju i želju i koja tera na nepromišljene postupke2.C 5ostin hronotop sreće nije kuća kao kod većine ,tankovićevih junaka. 8n je doživljava kao neštočaBavo staro plesnjivo za!ušljivo i ustajalo. Oronotop sreće je vrt bašta4 meka sočna nabujala travamesečina zelena voda kamenje prekriveno mekom mahovinom cvrkut ptica nabujale !rane drveća.,tankovićev locus amoenus.C 1aba sve zna i brzo u!ovara ,taninu svadbu. 5osta se za trenutak oseti osloboBen a potom !aobuzima strah i krivica shvata sopstveni kukavičluk.C 'V deo4 posle D !odine. ,tana je propala prljava žena koju tuče muž. 6 bašti je sve isto samo njenema.C V deo4 baba umire. Vrt je pod sne!om potok usahnuo drveće isečeno zemlja je !ola i smrznuta.,tana je ravnodušna i hladna. 8slovljava !a sa ))!ospodine)).

,učić o Stankoviću

C 9a ,tankovićev svet "učić kaže da je to svet u kome sve što postoji stoji u službi čoveka za ženu i tomlado! čoveka za mladu ženu.C ,tankovićev svet je kao ))sutradan posle haosa)). Nje!ovi junaci su jedini stanovnici u vrtu božijem sanjihovom praiskonskom ljubavlju i praiskonskim iskušenjima. Njihova ljubav je brutalnoi čista samafizička strast. ivot postoji dok postoji ljubav a ljubav postoji dok postoji strast i mladost. 5ad proBemladost nema više niče!a.C Nije ,tanković bio slučajno nenadmašan i istinski obožavan4 sve što je o ljubavi strasti čežnji pre i posle nje!a rečeno bilo je lažno jer je bilo knjiško i plitko. Nije bilo istinito i iz srca.C ,tanković je uveo dva nedovoljno srpska i nedovoljno slovenska osećaja4 ))sevdah)) (osećanje dubokečežnje2 i ))dert)) (osećanje životne te!obe2 i jedno potpuno novo osećanje ))žal za mladost)) % strahmlado! sveta da im ne propadne mladost a ne žal starih što je mladost stvarno prošla.

DL


27/48

C "učić se pita postoji li zaista takav !rad Vranje u kome mo!u živeti ljudi jednim tako uzrujanimživotom= Gakno! !rada nema kao realne !eo!rafske odrednice takav !rad postoji samo u književnimimpresijama 1ore ,tankovića.C 5ako otkrivamo da ,tanković nije prost hroničar jedne istočnjačke varoši već moralni hroničar jednezatvorene i nepristupačne utopijske vizije= Gako što u nje!ovom Vranju ni!de pošte tele!rafa drumakoji to Vranje vezuje sa ostatkom sveta ni!de znakova malovaroško! kolektivno! života. Nema

profesora učitelja popa birokrate pridošlice. 6 nje!ovom Vranju uvek vlada žarko vrelo leto. Go jevaroš u kojoj se samo ljubi i plače i nikada ne spava.

inaver o Stankoviću

C Vinaver !a je nazvao književnim ?ehovom jer se izražava nemušto. Vinaver nije želeo da ispravljanavodne !ramatičke nepravilnosti u ,tankovićevom tekstu jer je za nje!a takav tekst bio ))živo tkivo odreči)) koje jedino u tom netaknutom obliku prenose ))drhtavi raspon u osećanjima)). Kula nje!ovih junaka))!olemo naslućuju)) i htela bi više ali se !ramatička lo!ika protivi tome.C ,tanković izražava čoveka i život na!lašava samo ono što je suštastveno a tada se muca oduzbuBenja.C ,tanković se usresreBivao na one likove koji ceo život provedu usresreBeni na svoju ))krvavu ranu))>rojdovu ))traumu)). 8ni ne žele tu ranu da iscele već da je sačuvaju jer je ona osnov njihovo! života podseća ih da su živi. ,ve ono što se nalazi spolja sporedno je i slučajno. 5ontrast ovakvim ljudima susavremeni Avropejci bića lišena osećanja bića koja su iz!ubila smisao sveta proleća neba žuboraživota. ,tanković je po mišljenju Vinavera mrzeo spas sa!ledavanje kraja čuvstvima. 0ožda je zatosvoje junake ostavljao uvek u situacijama koje nemaju iz!leda da se razreše.C ,tankovićevu književnost Vinaver naziva književnošću retkih i dra!ocenih smola. 8na je kao velikihrast čovekov sa razraslim korenom i bujnom krošnjom ali ne!de ozleBen i tu ozledu ranu pokriva i brani melemom smole a smola se luči iz čitavo! bića nje!ovo! iz najosetljivije! praživca iz ono!najvrednije! !de je životni na!on.

Skerlić o '')o-tani''

C ,lika iz narodno! života koja se probraća u priču sa tra!ičnim karakterom; samrtna pesma mladostikoja silazi u !rob.C ,vi junaci kao jedna duša stradaju od isto!.C ))5oštana)) opisuje sukob jedinke i društva sukob star koliko i sama tra!edija4 težnja za celovitim islobodnim životom sputana hladnim razumom društva.C ))1idni čovek... a čovek je samo za žal i muku zdaden)) to je taj ,tankovićev život koji ne može bitisladak ako nije !orak to je to ))pusto tursko)) iskonska lirika svako! čoveka. Greba biti čovek i osetiti itu!u i jad jer kako da znamo da smo živeli. ,tankovićev junak ne želi da vida svoje rane jer kroz njihdoseže nekadašnju radost.C ))5oštana)) je ,tankovićevo najlepše najpoetičnije i najdublje delo a mane su joj jednostavnost radnjekoja je uz to troma i nepovezana.

,eretić o ''*azda !ladenu''

C 6prkos nedovršenosti izuzetno značajno umetničko ostvarenje. Prva i poslednja po!lavlja suzavršena dok su središnji delovi ostali u fra!mentima tako da se osnovna linija romaneskno! zbivanjamože bez teškoće pratiti.C ))7azda 0laden)) je roman ličnosti iako su svi postupci !lavno! junaka izrazito socijalno zasnovani imotivisani. 3oman prikazuje čoveka čiji je ceo život bio u znaku jedne jedine težnje4 da od!ovori

D+


28/48

obavezama koje mu je nametnula porodica. 8n se žrtvuje iz najdubljih uverenja4 za očuvanje i uvećanje porodično! bo!atstva i očuvanja imena porodice. 'pak !azda 0laden nije čovek novca ne!o čovek morala jer u svojoj materijalnoj žudnji nikada ne ide tako daleko da zaboravlja na moralne norme.0oralnost nije shvaćena kao neka apstraktna kate!orija već kao izraz prilika u kojima se razvijao junak zahtev ljudske zajednice kojoj pripada.C 8snovni sukob u romanu zasiva se na suprotnosti izmeBu morala i potrebe za ljubavlju izmeBu

dužnosti i erosa. 1udući da nije u stanju da pomiri ove dve protivrečne težnje !azda 0laden odlučujeda ostane ))suv)) ))bez žene bez poroda)). 5ao i u ))Nečistoj krvi)) i ovde nezadovoljena strast izaziva pustoš. 'ako u !azda 0ladenu nema na!lih erupcija strasti jer ih je on svesno stišao one kao ponorniceizbijaju na površinu nje!ovo! bića.

C ' !lava4 Već u prvoj rečenici imamo ispisan ceo junakov život4 ))samo je radio ono što jedan čovek treba da radi)).C '' !lava4 7azda 0ladenova porodica je bo!ata dobrostojeća ali se i u njoj kao skoro svu!de kod,tankovića naslućuje !reh predaka koji će opteretiti potomke. 0ladenov deda je bio pijanica kockar iženskaroš i tako je iz!ubio celo imanje. 1aba uzima sve u svoje ruke i postaje !lava porodice. 'pak strah od siromašenja i bruke držaće celu porodicu na večitom oprezu i upravo će taj odnos oblikovatisudbinu !lavno! junaka. Ni 0laden kao 7avre


29/48

dru!i)). Nje!ov !nev po!odiće nje!ovu majku koja će potom usahnuti ostareti i još više se udaljiti odnje!a. 8na !a je oplakala kao da je mrtav.?ovanka umire a on je ljut što je baš nje!a pozvala na samrtnoj postelji šta će svet pomisliti=5ad !a obuzme samoća on čita starozavetne psalme pronalazeći sopstvenu sudbinu u njihovim rečima4))9arobljen sam 1ože)).8slobaBanje južne ,rbije od Guraka. 0laden prvi put pušta osećanjima na volju kad služi srpsku vojsku

vinom i plače.Graži od brata da podele imovinu da si i formalno odvoji od porodice čiji deo nikada nije bio.6mire.

DE


30/48

". Svetozar :orović

5njiževni industrijalac kako !a je "učić nazvao objavio je F zbirke pripovedaka u periodu od *E$I.do *E*$. i sve pod istim nazivom ))6 časovima odmora)). Nje!ove pripovetke su pravi primeri modernenovele kakvu u to vreme u Avropi piše 0opasan i kakvu je pisao Kehov. Po svojoj definiciji novela je priča usresreBena isključivo na jedan do!aBaj i u čijoj radnji postoji neočekivan obrt koji dotadašnju

radnju usmerava u neočekivanom smeru.@orović se pojavljuje kao vešt pripovedač koji lako vodi priču koji dobro komponuje priču i najčešće je vodi ka lirski intoniranom završetku. 6 nje!ovim pripovetkama prepoznajemo neke od aktuelnihmotiva moderne književnosti impresionizma naturalističke elemente erotsko bizarni spoj Arosa iGanatosa preplitanje stvarnosti i snoviBenja koje čitavu pripovednu strkturu čini nedorečenomnejasnom na!ovešteno! smisla.Gakva je pripovetka ))1o!ojavljenska noć)) objavljena u mostarskoj ))9ori)) *#EE. 7lavni junak dečak učasu kada se veruje da se nebesa otvaraju i bo! ispunjava smrtnicima želje sedi kraj majčino!samrtno! odra. @orović uspešno slika dečiju psiholo!iju tako u kratkom retrospektivnom se!mentuotkrivamo svet dečijih bajkolikih želja o zlatnom konju. ,ocijalna motivacija kao reminescencijarealizma u ovoj pripoveci biva potisnuta u dru!i plan ne izbijajujući jače na površinu da ne bi

pri!ušila izrazitu emotivnost momenta koju autor na!lašava čestom upotrebom tri tačke. "ečak je ustanju izmeBu sna i jave a ujutru dolazi komšinica -na i odvodi !a dok on ljubi majku u rukav verujućida ona spava. ,ve je na!ovešteno. Ni!de se konkretno ne kaže da je majka umrla. Na!oveštaj smrti postoji i u paralelizmu izmeBu žene na samrti i lelujavo! plamena sveće. 5oliko je @oroviću stalo da pripovetka ima savršenu kompoziciju svedoči i usvojena su!estija 1o!dana Popovića. Popović jesmatrao da je !reška što dečak u prvoj varijanti pripovetke ljubi majku u čelo i -na mu to dozvoljava.0orao bi primetiti da je majka mrtva. 8va ispravka posredno !ovori ne samo o @oroviću kao piscu veći o Popoviću kao neprikosnovenom autoritetu.?oš jedna pripovetka u kojoj dečija psiholo!ija zauzima centralno mesto takoBe je vezana za praznik i prazničnu atmosferu ))Na Vaskrs)). 1rat i sestra na 6skrs odlaze u crkvu na litur!iju. "oživljaj crkveno! prostora kao novo! i strano! iz dečije perspektive čini @orovićevu pripovetku posebno modernom. 3eč

je o !lasovitom postupku očuBavanja Viktora /klovsko! koji prodire u prozu moderne da bi uavan!ardi postao jedan od važnijih stilskih postupaka. 6 ovoj pripoveci dominira socijalna motivacijaali je i ona oneobičajena jer je saopštena kroz dečija usta kroz njihovo poimanje ))kazne božije))očevo! !reha i ispaštanja kao i njihovo! naivno! pokušaja da u!ode bo!u. @orović kao dobar pripovedač zna na kom mestu valja završiti pripovetku tako da i ovde možemo !ovoriti o lirskiintoniranom poentiranju.,ocijalna motivacija preobražena u ljudsku potrebu da se preživi i opstane inicijator je preokreta u pripoveci sa ironičnim naslovom ))Prijatelji)). 1ol i tu!a zbo! !ubitka prijatelja 0arka biće potisnutaono! trenutka kada Petrova žena odsečno i instinktivno završi poentira pripovetku eliptičnomuzvičnom rečenicom4 ))Greba)) Greba uzeti plodnu zemlju od 0arkove udovice i siročića da bi prehranili svoje.

Pripovetka ))Na vodi)) na krajnje moderan način ukršta impresionističke sa naturalističkim elementimaa preokret donosi bizarni spoj Arosa i Ganatosa. "va muškarca i žena ribare Neretvom. Godor starijimuškarac 0arin je muž a mladi naočiti muškarac je njihov prijatelj. jubavni trou!ao je na!ovešten.'mpresionistička slika slična ali ne i jednako lepa kao 5očićeva ))0r!uda)) jeste slika žene nadnesenenad vodu. judi ribare pred samo svitanje i osvetljavaju vodu upaljenim lučem koji je čas srebrno%ružičast čas modar kao čivit. Ga svetlost poi!rava po 0arinim punim mišicama širokim plećima i beloj razdrljenoj košulji. Na!oveštaj erotsko! potkrepljen je tihom pesmom koja dopire iz daljine. Peva je setan i mek ženski!las a pesma je o neutaženoj ljubavi.

I$


31/48

Preokret nastaje kada pronaBu leš utopljenice -nice 7r!urove koja se nimalo slučajno ubila jer je preljubnica. 8pis je naturalistički4 odrana koža oči ispijene bez kapaka i trepavica nos otkinut kosa puna rečno! mulja haljine prljave i pocepane.' upravo pored te i takve nesrećnice ))!otovo više !lave utopljenice...)) kada Godor ode po motiku da jezakopaju 0ara i 0itar će osetiti telesnu strst koju ne mo!u i neće da obuzdaju.Pripovetka ))Pod pećinom)) nastavlja tematiku božijih ljudi koju je 5očić samo na!ovestio u pripoveci

))5roz mećavu)) a ,tanković joj posvetio čitavu zbirku iz *E$D. !odine. 9a razliku od 5očića i,tankovića @orović ovaj naturalistički motiv obraBuje sa osetnom dozom humora (suludi Vaso baba-nBelka Godor ćoravi ?ovan !rbavi Petar2. Preokret u pripovedanju nastaje kada ova čudna zajednicasaznaje da ih je voBa ?ovan potkradao. Nakon nje!ove iznenadne smrti prosjaci prireBuju ))bo!atu))!ozbu.

B. (opović o :oroviću

C "obre strane @orovića kao pripovedača4 raznovrsna inspiracija dar za opažanje pone!dehumoristična žica prilična veština u pripovednom zanatu.C @orović meButim kao i većina naših pisaca nema razvijen visok stepen opšte kulture koji sereflektuje kroz predmet koji obraBuju probleme koji ih zanimaju društvene odnose strasti koje pručavaju i sl.

I*


32/48

>. eljko !ilićević ''Bespuće''

C 5afana !osti ulicaC Vreme od!ovara ambijentu i opštem raspoloženju kao da na!oveštava opštu čamu ))!un!ulu)) !radaali i bespuće. ?edino vetar unosi nemir inače je sve uobičajena kolotečina. Vazduh ))zaražava čamom imalaksalošću)) % to će do kraja ostati atmosfera romana.

C 7avre


33/48

C V deo4 'ako mu se 'rina činila vesnikom neče! novo! on svesno odlučuje da je povredi ))da učinineko malo zlo)) ))da je ujede za srce)) jer kako 7avre veruje ona provodi vreme sa njim zato što tunema niko! dru!o! ili da prekrati du!o vreme.C ,voj unutrašnji nemir pokušava da smiri u crkvi. Nada se da će mu crkva uliti sna!u i krepku voljumeButim u crkvi poju ))jadno i žalostivo)) a kaluBer žuri da otalja službu. 8vde mu postaje jasno da))topli i vedri dani bijehu umrli zajedno sa bo!om iz detinjstva)).

C V' deo4 'rina mu priča svoje nesrećno detinjstvo. Njena priča !a za trenutak !ane ali se on ubrzosavlada i povrati ravnodušnost. 8vaj 'rinin izliv iskrenosti umesto da ih zbliži udaljio ih je.C V'' deo4 "ošla je jesen i vreme Panekovo! odlaska. 'rina je nevesela i zamišljena i nije se radovalaodlasku. Pred sobom je imala čoveka koji se ))dosaBivao i imao nastrane misli)) ali je ipak u njoj izazvaosimpatije. 9a nju on ostaje nerešiva za!onetka. 8n je ispraća ))polubunovan i dremovan)) sa oči!lednomželjom da se što pre vrati u krevet. Njene nade konačno su skrhane.C Posle 'rinino! odlaska 7avre oseća ))pustoš i mrtvilo oko sebe kao nekada i užasnu se)). 'ste večeri onse prezrivo nasmeja sebi i oseti ))kako je nešto umrlo u njemu zauvijek)).C -utor nas na kraju sasvim uopšteno obaveštava o 7avretovom odlasku u -meriku.

,. ito-ević o !ilićeviću

C *E$I. objavio pripovetku ))0rtvi život)) u ,57 i postao najmlaBi saradnik ovo! časopisa.C*E$L. ,57 izdaje u nastavcima ))1espuće)).C 0o!ući uzori4 0opasanova ))8rla)) ,vetolik 3anković azarevićevi slabovoljnici @ipiko,tankovićev ))mladi starac)) iz ))6vele ruže)) Vojislav 'lić sa sveopštim simbolom ))mršavo! maleno!kljuseta)); hrvatski uzori4 eskovar 0atoš u suštini opšte stanje hrvatske kulture to! vremena pesimizam beznaBe; strani uticaji4 "ostojevski (psihopatološka stanja i stanja rastrojstva2 Golstoj(simbol jablana2 ))suvišni ljudi)) ruske književnosti od Puškina i jermontova do 0aksima 7orko!.C 8 uticajima u 0ilićevićevom slučaju treba !ovoriti kao mo!ućim i verovatnim ali ne i presudnim isi!urnim jer je ))1espuće)) pre sve!a autentičan roman.C /ta je novo što donosi ))1espuće))= ,ociološko i psihološko pitanje4 šta biva sa čovekom koji iz selauBe u !rad i civilizaciju= 6 novi svet se može ući ili o!rubljivanjem ili omekšavanjem % oba puta vodeu pesimizam jer oba podrazumevaju poraz jedinke.C ?unak 0ilićevićevo! romana jeste ))junak doba)) koji nije ni primer ni uzor ne!ativan je samo u onomsmislu da ne čini ništa. 7avre je osobenjak bolesnik pobunjenik.C Nova je i slika !rada4 !un!ula postaje nov način života sve je obezličeno (što autor su!eriše velikomupotrebom !la!olskih imenica2. ,ve je u !radu dokolica a društvene i!re su način da se preživi odurnastvarnost. ,ve je večno jednako sve se ponavlja u začaranom kru!u bespuća. Kovek izdvojen iz!un!ule u !radu postaje bespomoćan i uplašen.C 0ilićević ne daje junakovu predistoriju mi !a upoznajemo u trenutku kada on odlučuje da prekine sadotadašnjim ))bljutavim životom)).C 7avre je došljak čovek bez korena !urnut u !radsku vrevu z!rozio se nad onim što vidi i otudamožda nje!ova neurotičnost. 7avretovo nepripadanje začeto je još u selu zahvaljujući bahatom ponašanju nje!ovo! oca.C ' na planu forme ))1espuće)) je nov roman4 u njemu se ništa ne pripoveda samo se zbiva. Priča sesamo najnužnije. ,ve što se dešava prelomljeno je kroz junakovu svest.C ?oš jedna novina4 nesreća ne mora biti prouzrokovana obaveznim odsustvom novca ili ljubavi onamože biti specifično unutrašnje stanje za dru!e sasvim nevidljivo.C 7avre


34/48

e4+e

C ,tanković je začetnik moderne proze kod nas. 6 nje!ovim delima postoji otklon od realističke poetike i prisustvo složene koncepcije likova složena psihološka motivacija i slično. 3oman ))1espuće)) je takoBe začetnik moderno! romana kod nas a du!o je bio u zapećku. 0ilićević se prvi put kao pripovedač javio na stranicama ,57 sa pripovetkom ))0rtvi život)) čiji bi naslov mo!ao biti podnaslov

romana ))1espuće)). Pored ove objavio je pripovetku ))Vihor)) ))Plahe duše)) i dr.C ))1espuće)) je kraći roman. Prvi put se pojavio *E$L. u ,57 a kao zaseban roman tek *E*D. u,arajevu. 3oman je dobio pozitivnu kritiku od ,kerlića "učića P. Popovića "ušana 0atića. 5ritičare je fascinirala činjenica da tako mlad autor piše o tako mučnoj temi meButim pesimizam se možesmatrati opštim mestom ovo! književno! razdoblja.C Gematsko%motivski momenat koji roman problematizuje jeste došljaštvo iskorenjenost prelazak izruralne u urbanu sredinu.C ))1espuće)) je prvi srpski roman u kome se svet doživljava kao apsurd % svet je apsurdan a čovek jestranac u takvom svetu.C 3oman i na planu forme donosi novinu % nema slučajnih detalja sve je sa svim u vezi sve imana!lešenu simboličnu vrednost što se posebno odnosi na početak romana.C 9ačetak apsurdne slike sveta počinje već u prvoj !lavi romana kada dolazi do preokreta u junaku preokreta koji nije ničim izazvan. "ominira opis za!rebačke kafane pune ljudi !užva dim !un!ula.8pis je obezličen beživotan reflektuje stanje u kome se junak nalazi.C 7lavni junak je neraspoložen ali ne zna zbo! če!a % nemotivisano ponašanje. Posmatrajući svet okosebe uviBa nje!ovu banalnost i !rotesknost. 6 svesti mu dominira slika idealizovano! zavičaja kojastoji u kontrastu sa slikom koju sada !leda i on poželi da se vrati.C ,ve što je prikazano kao predmetni svet prikazano je iz junakove perspektive mi vidimo svet očima junaka jer je on lik%reflektor. Gako je ispripovedan !otovo ceo roman izuzev dela u kome Kehinja 'rina priča o sebi.C Kovečuljak u vozu je simbol čitavo! čovečije! života života pod teretom i u stalnom strahu.C 8vaj roman otvorio

Documents

proza moderne.doc