of 22/22
Ivanović-Đukić 1 Ekonomski fakultet Univerzitet u Nišu Pregledni naučni članak UDK: 316.334.2(497.11) Primljeno: 20. 01. 2010. DOI:10.2298/SOC1101021I PROMOVISANJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI The Promotion of Corporate Social Responsibility in Serbia ABSTRACT Enterprises are part of society they function in; therefore, they must, besides the implementation of economic objectives, pay attention to the impact they have on society and environment i.e., they should act responsibly. Corporate social responsibility involves the execution of all tasks in the enterprise in socially acceptable manner, with respect of: economic, legal, ethical principles, with volunteer participation of the enterprise in solving social and environmental problems. In Serbia, only relatively small number of enterprises broadens their economic objectives with socio-environmental objectives and get involved in solving social problems. As a consequence, there are a large number of social problems that have a reverse negative impact on an enterprise’s business. For problems to be solved, it is necessary for the enterprise to pay attention to the impact of its business activity on society, for the state to, with different programs and measures, promote and support responsible business activity of the enterprise. The measures that can incite socially responsible business activity of enterprises in Serbia will be discussed in the paper. The aim of the paper is to, incite and develop socially responsible business activity that will lead to gradual solving of certain social problems (such as corruption, poverty, violence, different modes of disturbance), by using experience and good business practice of developed European countries. KEY WORDS management, corporate social responsibility, social measures APSTRAKT Preduzeća su deo društva u kome funkcionišu zato, pored ostvarenja ekonomskih ciljeva, moraju voditi računa o uticaju koji vrše na društvo i prirodnu sredinu, tj. potrebno je da organizuju svoje poslovanje na društveno prihvatljiv način. Društveno odgovorno poslovanje podrazumeva da se svi poslovi u preduzeću izvršavaju, uz poštovanje ekonomskih, zakonskih i etičkih principa. U Srbiji, relativno mali broj preduzeća svoje ekonomske ciljeve proširuje socio-ekološkim i uključuje se u rešavanje društvenih problema. Kao posledica toga, javlja se veliki broj društvenih problema koji se povratno negativno odražavaju na poslovanje preduzeća. Da bi se ovi problemi rešili potrebno je da država bude mnogo aktivnija i da preduzeća vode računa o uticaju svog poslovanja na društvo. U ovom radu će biti objašnjene mere koje mogu podstaći društveno odgovorno poslovanje preduzeća ———— 1 [email protected]

PROMOVISANJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG · PDF filemore, izazvala je jak protest organizacija za zaštitu prirodne sredine i bila praćena brojnim člancima osude u međunarodnim časopisima

  • View
    217

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of PROMOVISANJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG · PDF filemore, izazvala je jak protest organizacija...

  • Ivanovi-uki1 Ekonomski fakultet Univerzitet u Niu

    Pregledni nauni lanak UDK: 316.334.2(497.11) Primljeno: 20. 01. 2010.

    DOI:10.2298/SOC1101021I

    PROMOVISANJE DRUTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA PREDUZEA U SRBIJI

    The Promotion of Corporate Social Responsibility in Serbia

    ABSTRACT Enterprises are part of society they function in; therefore, they must, besides the implementation of economic objectives, pay attention to the impact they have on society and environment i.e., they should act responsibly. Corporate social responsibility involves the execution of all tasks in the enterprise in socially acceptable manner, with respect of: economic, legal, ethical principles, with volunteer participation of the enterprise in solving social and environmental problems. In Serbia, only relatively small number of enterprises broadens their economic objectives with socio-environmental objectives and get involved in solving social problems. As a consequence, there are a large number of social problems that have a reverse negative impact on an enterprises business. For problems to be solved, it is necessary for the enterprise to pay attention to the impact of its business activity on society, for the state to, with different programs and measures, promote and support responsible business activity of the enterprise. The measures that can incite socially responsible business activity of enterprises in Serbia will be discussed in the paper. The aim of the paper is to, incite and develop socially responsible business activity that will lead to gradual solving of certain social problems (such as corruption, poverty, violence, different modes of disturbance), by using experience and good business practice of developed European countries. KEY WORDS management, corporate social responsibility, social measures APSTRAKT Preduzea su deo drutva u kome funkcioniu zato, pored ostvarenja ekonomskih ciljeva, moraju voditi rauna o uticaju koji vre na drutvo i prirodnu sredinu, tj. potrebno je da organizuju svoje poslovanje na drutveno prihvatljiv nain. Drutveno odgovorno poslovanje podrazumeva da se svi poslovi u preduzeu izvravaju, uz potovanje ekonomskih, zakonskih i etikih principa. U Srbiji, relativno mali broj preduzea svoje ekonomske ciljeve proiruje socio-ekolokim i ukljuuje se u reavanje drutvenih problema. Kao posledica toga, javlja se veliki broj drutvenih problema koji se povratno negativno odraavaju na poslovanje preduzea. Da bi se ovi problemi reili potrebno je da drava bude mnogo aktivnija i da preduzea vode rauna o uticaju svog poslovanja na drutvo. U ovom radu e biti objanjene mere koje mogu podstai drutveno odgovorno poslovanje preduzea 1 [email protected]

  • 22 SOCIOLOGIJA, Vol. LIII (2011), N 1

    u Srbiji. Cilj rada je da se, koristei iskustvo i dobru poslovnu praksu razvijenih evropskih zemalja, u Srbiji pokrene i razvija drutveno odgovorno poslovanje koje e spreiti irenje odreenih drutvenih problema (kao to su korupcija, siromatvo, nasilje, razliiti vidovi uznemiravanja i sl.). KLJUNE REI menadment, drutvena odgovornost preduzea, socijalni programi

    Uvod

    Trenutno je u svetu postoji veliki broj socijalnih problema koji su nastali kao rezultat neodgovornog ponaanja pojedinaca, preduzea i drava. Na primer, zbog konzumiranja alkohola u trudnoi svake godine rodi se oko 5 000 beba sa fetalnim alkoholnim sindromom, pui svaka etvrta osoba starija od 18 godina i pored toga to je puenje izuzetno tetno po zdravlje puaa i njegove okoline, samo 29% majki pridrava se preporuke da doji dete bar 6 meseci i ako je majino mleko izuzetno bitno za razvoj i zdravlje deteta, oko 30% vozaa i putnika u automobilima ne vee sigurnosne pojaseve i ako oni smanjuju opasnost povreda prilikom nesrea, manje od 5% zdravih ljudi dobrovoljno daje krv i ako ona moe nekome spasiti ivot, zbog izbegavanja preventivnih kontrola ogroman broj ljudi umire od kancera [Kotler i Lee, 2003:15]. Nedovoljna informisanost, nizak nivo svesti, sebinost, nepanja jednom reju neodgovornost pojedinaca su uzrok ovih i mnogo drugih problema od ijih posledica imaju ogromne tete drugi ljudi, itava drutvena zajednica, a vrlo esto i budue generacije.

    U poreenju sa indidvidualnom neodgovornou mnogo vee socijalne probleme moe stvoriti drutveno neodgovorno poslovanje preduzea. Na primer, zbog nemoralnog ponaanja menadera kompanije Enron, posle njenog bankrotstva 2001. godine, 5 600 zaposlenih je ostalo bez akcija u vrednosti od 2 milijarde dolara i bez posla, a ogroman broj akcionara bez ivotne uteevine.2 Proizvodnja Fordovog modela Pinto bila je uzrok velikog broja saobraajnih nesrea usled neodgovornog ponaanja menadera kompanije, koji nisu hteli da se ispravi greka na rezervoarima, usled ega su automobili prilikom udara eksplodirali [Stoner, Freeman, 2000:89].3 Pored toga veliki broj preduzea izbacuje otpadne 2 Menaderi kompanije su troili ogromna sredstva na kupovinu luksuznih automobila i za ostvarenje drugih linih ciljeva. U izvetajima kompanije prikazivani su nerealni rezultati (na primer, krajem 2000. godine kompanija je u izvetajima prikazivana dobit od 3 milijarde dolara, a realno je poslovala sa gubitkom od preko 100 miliona dolara), revizorske kue koje su vrile kontrolu finansijskih izvetaja su podmiivane da ne iznose tane informacije u javnost, a u isto vreme menaderi su nagovarali zaposlene da kupuju akcije kompanije uveravajui ih da kompanija uspeno posluje i da e dobijati velike dividende. 3 Kada je u Fordu poeo da se proizvodi model Pinto kompanija je otkrila da je rezervoar za gorivo bio lako zapaljiv u sluaju sudara. Uradili su analizu na osnovu trokova i koristi da bi proverili kakva je isplativost ispravljanja ove greke. Analiza je pokazala da bi postavljanje titnika za rezervoar od 11 dolara povealo sigurnost automobila, ali bi to znailo da se svi prodati automobili preuzmu od

  • Maja Ivanovi-uki: Promovisanje drutveno odgovornog poslovanja... 23

    materije u reke i mora ime unitava razliite ekosisteme i zagauje prirodnu sredinu, ogroman broj preduzea ne plaa zdravstveno osiguranje zaposlenima ime se smanjuje zdravstvena zatita radnika i njihovih porodica, mnoga preduzea otputaju radnice kada zatrae porodiljsko ili bolovanje za negu deteta, ime se negativno utie na rast nataliteta, mnoga preduzea nametanjem prekovremenog rada zaposlenima naruavaju njihov porodini ivot itd.

    Neodgovorno ponaanje pojedinaca i neodgovorno poslovanje preduzea mogu biti uzrok nastajanja i irenja velikog broja socijalnih i ekolokih problema. Primarnu odgovornost za reavanje socijalnih i ekolokih problema na nivou drutva ima drava (dravna uprava). Dravna uprava je odgovorna za karakteristike zakonsko-politikog sistema svake zemlje, tako da razliitim propisima i regulativama moe primorati preduzea da posluju na drutveno prihvatljiv nain, a stanovnitvo da se ponaa odgovorno prema drutvu i prirodnoj sredini i sprei nastajanje i irenje socijalnih i ekolokih problema. Isto tako odgovornim ponaanjem organa dravne uprave prema stanovnitvu i odgovornim poslovanjem javnih preduzea drava moe izgraivati model poeljnog ponaanja. Pokretanjem i finansiranjem velikog broja projekata za reavanje drutvenih problema i nagraivanjem preduzea koja ovakve projekte dobrovoljno pomau drava moe doprineti reavanju socijalnih problema i pokazati stanovnitvu i preduzeima da ove probleme smatra bitnim.

    Meutim u nekim situacijama, kao to je na primer, poslovanje multinacionalnih kompanija, drava ne moe biti dovoljno efikasna u spreavanju nastajanja socijalnih problema. U multinacionalnim korporacijama se proces proizvodnje, prodaje, plaanja... ne zaokruuje u jednoj zemlji, tako da jedna drava ne moe kontrolisati njihovo kompletno poslovanje i spreavati tetne uticaje na drutvo koje one mogu stvarati. U isto vreme ekonomska mo i politika snaga multinacionalnih kompanija moe biti vea od snage mnogih drava u kojima one posluju, tako da neke drave ne mogu znaajno uticati na njihovo poslovanje.

    Mnoge multinacionalne kompanije su, zloupotrebljavajui svoju ekonomsku snagu, kao i razlike u zakonskim propisima i privrednim karakteristikama pojedinih zemalja, izvravale veliki broj aktivnosti na nemoralan i drutveno neprihvatljiv nain. Takve aktivnosti su multinacionalnim kompanijama nosile ogromne profite, ali su u isto vreme stvorile veliki broj socijalnih i ekolokih problema irom sveta. Neodgovorno poslovanje multinacionalnih kompanija poinje naroito da privlai panju javnosti od 1980-tih godina, kada broj socijalnih i ekolokih problema koje one stvaraju postaje veliki (zapoljavanje maloletne dece, prodaja proizvoda tetnih po zdravlje, prekomerno korienje resursa na tetu buduih generacija, zagaenje prirodne sredine i sl.) [Figar, 2010:569-584]. Neke njihove tetne aktivnosti po njihovih vlasnika i da se model povue iz prodaje, to bi naruilo reputaciju kompanije tako da je odlueno da se ne vre nikakve ispravke.

  • 24 SOCIOLOGIJA, Vol. LIII (2011), N 1

    drutvo, su izazvale veoma burnu reakciju razliitih interesnih grupa. Na primer, kompanija Nike se susrela sa jakim bojkotom potroaa, poto su New York Times i drugi mediji objavili izvetaj o praksi zlostavljanja radne snage u fabrikama dobavljaa kompanije poetkom 1990-tih godina. Isto tako odluka kompanije Shell Oil da potopi zastarelu tehnologiju za preradu nafte u Severno more, izazvala je jak protest organizacija za zatitu prirodne sredine i bila praena brojnim lancima osude u meunarodnim asopisima 1995. godine. Menadment multinacionalnih kompanija shvata da jedna nepromiljena odluka moe dovesti do naruavanja reputacije preduzea koja je godinama izgraivana, tako da je cena neodgovornog poslovanja prema drutvu izuzetno visoka. Iz tih razloga menadment multinacionalnih kompanija poinje sve vie