Projektovanje is -Kalkulacija Cijena

7/30/2019 Projektovanje is -Kalkulacija Cijena

1/12

Univerzitet u Istonom Sarajevu

Saobraajno-tehniki fakultet

Doboj

Tema: Dijagram toka podataka i informacija za podsistem

kalkulacije cijena u hotelskom sistemu

- Seminarski rad -

Predmet: Projektovanje informacionih sistema

Profesor: dr Ljubia PreradoviAsistent: Mladen Vidi, dipl.mat.

Studenti:Jovica Ili 341/06Danijela Lazarevi 371/06


2/12

Doboj, 2007

1. Uvod

Potrebno je napraviti podsistem kalkulacije cijena za hotelski sistem, ali prije togamoramo se upoznati sa osnovnim pravno-tehnikim i tokovnim dijelovima vezanim zakalkulacije.

U osnovi, dobijamo fakturu dobavljaa sa svim potrebnim stavkama. Na fakturidobavljaa se nalaze artikli za koje je potrebno napraviti ulaz tj. kalkulaciju po datoj fakturi.

Nakon pravljenja kalkulacije, istu je potrebno arhivirati i upisati na skladite tj. poveati stanjeskladita za tu kalkulaciju, ali vodei rauna i o drugim artiklima koji se nalaze na istom, a istotako i o njihovim trenutnim cijenama. to znai da na skladitu moemo imate iste artikle ali porazliitoj cijeni. Takoe je potrebno da odtampamo kalkulaciju.

to se tie artikala, u tu grupu spada sve ono to moemo da prodamo u hotelu ali

namee se jo jedno pitanje a to je usluga koju pruamo u hotelu kao to je noenje,telefoniranje, koritenje pogodnosti koje nisu ukljuenje u cijenu noenja (smjetaja) a radi senpr. o masai i drugim slinim stvarima. Za njih nemamo fakturu dobavljaa, kao propratnidokument, i ne moemo da pravimo kalkulaciju cijena (moemo da napravimo neku internukalkulaciju u kojoj emo rei koliko te usluge kotaju) i ne moemo da ih imamo na skladitukao stvarno fiziko stanje ali moemo da ih fakturiemo tj. naplaujemo kao uslugu. Tako danam usluga moe stajati u artiklima sa unapred formiranom cijenom ili da cijenu formiramo utrenutku fakturisanja. Naravno bitno je dodati jednu stavku a to je da prilikom fakturisanjausluge moramo urauniti i porez to nije sluaj sa artiklima jer gledajui hotel kao maloprodajniobjekat cijene na njegom skladitu su sa uraunatim porezom.

Potrebno je obezbjediti da se stavke kalkulacija u trenutku pravljenja a isto tako i nakonnjega, mogu ispravljati u sluaju greke, inae to vai i za ostale dijelove kalkulacije. Zaispravljanje kalkulacije, nakon upisa (knjienja kalkulacije), potrebno je obezbijeditiprogramski mehanizam da se upisana kalkulacija ne moe ispravljati ako je bilo koji artikal saiste prodat tj. napravljen izlaz.

2


3/12

2. Zadatak

Dat je spisak funkcija i entiteti koji su kljuni u sistemu crteom. Student treba danapravi u elektronskom formatu rad koji sadri dijagram toka podataka (DTP) kao model SSAkoji opisuje odreeni kontekst funkcijonisanja hotelskog informacionog sistema. DTP koji serealizuje treba da ukae na meupovezanost pojedinih podsistema ili funkcija sistema, yavisnood nivoa na kojem objanjava funkcionisanje (pod)sistema. Treba nacrtati i relacioni model

podataka ukoliko je to mogue iz datog opisa sistema, a ako razvojni softver koji je koriten zarealizaciju istih podrava neophodno je nacrtati i modele podataka (ERD).Rad treba da sadrikreirane modele, objanjenja tih modela i eventualnu diskusiju da li je moglo neto da se rijeidrugaije. Po formi rad bi trebao da bude 6-10 stranica, sa svim formalnim elementima koje imaseminarski rad.

Kreirati i obrazloiti DTP koji modeluje tok informacija u ovom sistemu. Za ovakoskiciran sistem osmisliti i model podataka, i nacrtati relacioni model.

3

Kalkulacija cena

Unos/IzmenaKalkulacije cene

Unos/IzmenaStavki kalkulacije

cene

Zakljucivanjekalkulacije

Promovisanjekalkulisane cene u

cenovnik

Stampa kalkulacijecene

Sifarnik elemenatakalkulacije

Izvestaj o prometupo knjiznim

kodovima razbijenpo elementima

kalkualacije


4/12

3. Postupak rjeavanja problema

Gore definisani zadatak emo rijeiti upotrebom metologije SSA (strukturna sistemanaliza) i specifine metode za modelovanje funkcija DTP (dijagram toka podataka) i specifinemetode za modelovanje podataka ERD (entitet-relicija dijagram). Za praktinu realizacijurjeenja koristiemo case alat Case Studio.

3.1. Strukturna sistem analiza (SSA)

Strukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikacijuinformacionog sistema, odnosno softvera. Ona se na razliite naine moe povezati sa metodamadrugih faza u neku specifinu metodologiju cijelokupnog razvoja IS. Tako na primjer, ona moe

biti polazna osnova za metodu Strukturnog projektovanja programa, ili projektovanja logikestrukture baze podataka metodom normalizacije, ili se moe tretirati kao metodoloki postupakdekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se, nalaenjem modela podataka

podsistema i njihovom integracijom, doe do potpunog modela podataka posmatranog sistema.

Potpuna, tana, formalna i jasna specifikacija IS, ili kako se to obino kae, specifikacijazahtjeva korisnika, zahtjeva koje budu i sistem treba da zadovolji, predstavlja bitan preduslov zauspjeno dalje projektovanje i implementaciju sistema. Oigledno je zbog ega specifikacija IStreba da bude potpuna i tana. Zahtjev da specifikacija bude formalna iskazuje se zbog toga to

je formalna specifikacija osnova za "transformaciono" projektovanje i implementaciju, zaatomatizovano generisanje baze podataka i programa iz nje, odnosno za korienje CASEsistema. Zahtev da specifikacija bude jasna iskazuje se zbog toga to u specifikaciji IS u velikojmjeri uestvuju korisnici sitema, neinformatiari, pa jezik specifikacije mora biti i njima

prihvatljiv. Originalna SSA iji su tvorci Yourdon i njegovi saradnici (DeMarco i drugi)poseduje veoma jednostavne, grafike, pa samim tim i jasne koncepte. Ovde su svi ovi koncepti

zadrani, a stroija formalizacija je dodata samo za opis strukture tokova i skladita podataka, dabi se obezbjedio specifian transformacioni razvoj IS koji Standardna metodologija zagovara.

Specifikacija IS treba da prikae (potpuno, tano, formalno i jasno) ta buduiinformacioni sistem treba da radi. Veoma je bitno odmah istai da specifikacija IS prikazuje TAIS treba da da, a ne i KAKO to treba da ostvari. Oigledno je da prerano definisanje "kako",odnosno davanje nekih projektantskih rjeenja u okviru specifikacije, ograniava kasniji moguiizbor (optimizaciju) naina implementacije sistema. Odgovor na pitanje "kako" daje se zakonkretno okruenje, za definisanu tehnologiju i organizaciju u kojoj se sistem implementira. Daspecifikacija ne bi sadrala tehnoloki i organizaciono ograniena reenja, obino se kae da onatreba da opie funkcionisanje IS u "idealnoj tehnologiji", gde praktino nikakva ogranienja ne

postoje. Ako je specifikacija ovako zadata, onda je, prije prelaska na dalje projektovanje,neophodno da se definiu sva ogranienja koja namee okolina u kojoj se sistem implementira.

4


5/12

3.2. Dijagram toka podataka (DTP)

Dijagram toka podatka (DTP) predstavlja model sistema koji sadri etiri osnovnekomponente: procese obrade podataka (aktivne komponente sistema), objekte okruenja(interfejse) sa kojima sistem komunicira, skladita podataka koje procesi koriste i/ili auriraju itokove podataka koji povezuju ostale komponente sistema u cjelinu.

Osnovne karakteristike DTP-a su: jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom, istovremeno

jasan i detaljan opis sistema, primjenom metode apstrakcije tako da se sistem na viim

nivoima apstrakcije opisuje uopteno, a na niim detaljno.

Slika 1. Dijagram toka podataka

Dijagram toka podataka (Slika 1) ima sledee grafike simbole:

krug ili elipsa pretstavlja funkciju ili proces obrade podataka,

pravougaonik predstavlja interfejs,

usmjerena linija predstavlja tok podataka,

dvije paralelne linije ("otvoreni" pravougaonik) predstavlja skladite podataka

5


6/12

3.3. Model podataka (ERD)

Model podataka je intelektualno sredstvo za opis statikih karakteristika sistema, opiskarakteristika sistema u nekom stacionarnom stanju. Stacionarno stanje nekog sistemakarakterie se skupom zavisnosti koje postoje izmedju objekata sistema. Ove zavisnosti se, umodelu podataka, mogu predstaviti bilo strukturom podataka, bilo skupom ogranienja na

vrijednosti podataka. Pored toga, neophodno je definisati i skup operacija modela podataka, da bise preko njih, u modelima procesa, mogla da opie i dinamika realnog sistema. Zbog toga svakimodel podataka poseduje tri osnovne komponente:

Strukturu modela, odnosno skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa

i njihovih meusobnih veza. Ogranienja - semantika ogranienja na vrednosti podataka koja u svakom

stacionarnom stanju moraju biti zadovoljena. Ova ogranienja se obino nazivajupravilima integriteta modela podataka.

Operacije nad konceptima strukture, pod definisanim ogranienjima, preko kojih je

mogue opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

6


7/12

4. Praktina realizacija

4.1. Dijagram toka podataka za proces Unos/Izmjena kalkulacije cijena i

Unos/Izmjena stavki kalkulacije cijena

Slika 2. Unos/Izmjene kalkulacije cijena i stavki kalkulacije

Prilikom unosa kalkulacije, fukcija Unos kalkulacije uzima elemente kalkulacije izistoimenog skladita nakon ega se vri pozivanje funkcije za unos stavki kalkulacije. Kada sustavke unete vri se zakljuivanje kalkulacije.

Funkcija izmjena ne zakljuene kalkulacije vri promjenu kalkulacije i trai njenupotvrdu koju operater potvruje ili ne. Poziva se funkcija za izmjenu stavki kalkulacije i kada seona odradi vri se zakljuivanje kalkulacije. Treba naglasiti da se mogu samo mijenjatikalkulacije koje nemaju potvrdu o zakljuivanju. Ukoliko se kalkulacija zakljui, izmjene na njojse vie ne mogu vriti.

7


8/12

4.2. Dijagram toka podataka za proces promovisanje kalkulisane cijene u

cijenovnik

Slika 3. Promovisanje kalkulisane cene u cenovnik

Ova funkcija uzima uzima kalkulisanu cenu iz kalkulacije i skladiti je u cenovnik.

4.3. Dijagram toka podataka za proces tampanje kalkulacije cena

Slika 4. tampanje kalkucije cijena

Funkcija tampa kalkulacije cijena uzima kalkulaciju i tampa je.

8


9/12

4.4. Dijagram toka podataka za proces ifarnik elemenata kalkulacije

Slika 5. Unos u ifarnik elemenata kalkulacije

Pomou funkcije unos u ifarnik elemanata kalkulacije se unose imenovani a isto tako se

pomou funkcije izmena ifarnika elementa kalkulacije mogu vriti promene nad istima.

4.5. Dijagram toka podataka za proces izvjetaj o prometu

Slika 6. Izvjetaj o prometu

Izvjetaj o prometu po knjinim kodovima razbijen po elementima kalkulacije cenauzima zaduzenja boravka za odreeni period a isto tako informacije o boravku, ifarnikelemenata kalkulacije i knjine kodove i pravi pomenuti izvjetaj te ga zatim tampa.

9


10/12

5. Relacioni model baze podataka projektovanog podsistema

Na slijedeoj slici je prikazan relacioni model baze podataka podsistema kalkulacijecijena hotelskog poslovanja. Ovaj relacioni model je dobijen na osnovu razrade DTP dijagrama

projektovanog sistema i na osnovu spiska tabela koje su navedene u zadatku.

Slika 7. Relacioni model baze podataka podsistema kalkulacije cena

10


11/12

6. Zakljuak

Ovako projektovan dijagram toka podataka za kalkulaciju cijena i formirani relacijskimodel za isti, nije striktno vezan samo za hotelsko poslovanje, ve se moe primjeniti i u bilokom drugom poslovnom segmentu gde se ista primjenjuje.

Moda je bitno napomenuti da u drugim objektima prodajnog ili uslunog karatera, cijenana skladitu stoji bez uraunatog poreza (kakav je sluaj u veleprodajama) dok u maloprodajnimobjektima stoji sa uraunatim porezom, ali to ne remeti ovako koncipirani sistem. U naelu ovo

je zahtjev inspekcijskih slubi koje rade u tom domenu.

Sa ovako projektovanim sistemom moemo lako pratiti artikal od ulaza do izlaza iobratno u sluaju povrata od kupca i povrata dobavljau, to je veoma bitno zbog izlaznogodnosno ulaznog poreza na ta moramo da obratimo naruitu panju, jer su kazne za nepravilanobraun poreza veoma visoke.

U ovom radu je pokuano da se to bolje prikae funkcionisanje kalkulacije cena kao dioinformacionog sistema za rad u hotelima. Ovo je osnovni princip rada sa kalkulacijama cenahotela koji se odgovarajuom doradom i proirenjima moe primjeniti na nekom od stvarnihinformacionih sistema hotela. Treba napomenuti da je sistem pravljen na osnovu imaginarnoghotela a ne stvarnog hotela i na osnovu informacija koje su nam bile dostupne prilikom izrade te

je ovakav model predstavlja prototip za dio informacionog sistema hotela.

11


12/12

7. Literatura

1. dr Alempije Veljovi,Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Beograd 2001. godina.

2. Help for BPwin.

3. Help for ERwin.

12

Documents

Projektovanje is -Kalkulacija Cijena