Embed Size (px)
Citation preview
UNIVERZITET U BEOGRADUSAOBRAĆAJNI FAKULTET
- osnovne diplomske akademske studije -
PROJEKTNI RAD
PREDMET:Sociologija
TEMA:"Upotreba narkotika među mladima u Srbiji"
Autori:
Prezime i ime:Broj
indeksa:Smer:
Reković Kristina 080061 LOJovanović Milica 080312 LOĆosić Slađana 080286 LO
Zdravković Sanja 080022 LO
Datum prijema rada:_____________Ocena:________________________
Beograd,decembar 2008.
Sadržaj:
Uvod .................................................................................................... 3 Š ema psihoaktivnih droga ................................................................. 4
Legenda ............................................................................................... 5 Podsekcije ......................................................................................... 5
Istraživanje .......................................................................................... 9 Cilj istraživanja ................................................................................... 9 Metoda istraživanja ............................................................................ 9 Uzorak ispitanika ............................................................................... 9 Statistička obrada rezultata ............................................................... 9 Multivarijatna metoda ......................................................................... 9
Primerak ankete: .............................................................................. 10 Rezultati i diskusija: ......................................................................... 13 Zaključak:..........................................................................................23Literatura:..........................................................................................24
2
Uvod
Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je "svaka supstana, koja je u stanju da, kada se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti". Droge su različite prirodne ili hemijski sintetizovane supstance koje imaju psihoaktivni učinak. One prvenstveno deluju na vegetativni nervni sistem. Neke od njih pri produženom konzumiranju stvaraju težu ili lakšu ovisnost i imaju razne posledice na zdravlje konzumenta.
Bolest zavisnosti od droga se naziva narkomanija. 1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: "stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge". Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.
Mnoge današnje droge tokom istorije su se koristile kao lekovi (heroin, marihuana, hašiš, kokain). Sumeri, Kinezi, Asteci i drugi narodi starog doba koristili su opijum, kokain i halucinogene gljive za uklanjanje bola, radi pojačanja fizičke izdržljivosti ratnika, u religiozne i druge slične svrhe.
Pojedine droge kao što su kokain ili heroin se često mješaju sa nekim drugim supstancama opasnim po čoveka (nišador,gips,razne vrste otrova za insekte,brašno, ...)
Podela droga
Svetska zdravstvena organizacija dala je sledeću podelu psihoaktivnih droga:
-alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli)-amfetamini-barbiturati, hipnotici, sedativi, trankvilizanti-halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocibin i dr.)-kanabis (marihuana, gandža i hašiš)-kokain (čista materija i lišće biljke koke)-opijati (sirovi opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin)-droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi...)
Prema načinu na koji su droge tretirane u zakonskim odredbama, možemo ih podeliti na legalne i ilegalne. U legalne droge spadaju alkohol i nikotin, kao i mnogi lekovi (poput lekova za smirenje, protiv bola, za spavanje).
Prema psihoaktivnim učincima droge se mogu podeliti u tri grupe: psihodepresore, psihostimulatore i halucinogene.
Prema zavisnosti delimo droge na:teške (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i lake (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD...)
3
Šema psihoaktivnih droga
Sledeći Vennov dijagram je pokušaj organizacije i pružanja osnovnog prikaza najčešćih psihoaktivnih droga u preklapajućim grupama i podgrupama bazirano na farmakološkoj klasifikaciji mehanizama delovanja.Predmeti u svakoj od podgrupa su približno bliski onima sa sličnim delovanjem, te takođe prate ukupni smeštaj skladno legendi ispod dijagrama. Primarna preklapanja prikazana su mješanjem boja.
4
Legenda
Plavo: Stimulanti uobičajeno povečavaju u potencijalu prema gore lijevo.Crveno: Depresanti uobičajeno povečavaju potencijal prema dolje desno.Zeleno: "Halucinogeni" su psihodelični prema lijevo, disocijativi prema desno, uobičajeno manje predvidljivi prema dolje desno, uobičajeno manje potentni prema dnu.Pink: Takozvani "antipsihotici". Novi kontroverzni dodatak grafikonu.
Podsekcije
Bijelo: Preklapanje svih tri glavnih sekcija (Stimulanti, Depresanti i Halucinogeni) — Primjer: kanabis ima efekte iz sve tri sekcije.Purpurno: Preklapanje Stimulanta (Plavo) i Depresanta (Crveno) — Primjer: nikotin ima efekte oba.Svetlo plavo: Preklapanje stimulanta (Plavo) i psihodelika (Zeleno) — Glavni psihodelici imaju i stimulirajući učinakŽuto : Preklapanje Depresanta (Crveno) i disocijativa (Zeleno) — Glavni disocijativi imaju depresivni efekt
5
6
Ekstazi(ekseri,i)
LSD(Esid,trip)
Kokain(Koka,koks,belo,kokta...)
Heroin
Empatogeni proizvod sintetičkog porekla MDMA ili drugi metamfetamini (MDEA,MDA,MBDB,MDOH)
Jak halucinogen,sintetična vrsta toksina iz raži
Biljnog porekla (izolovan iz lista koke) ili sintetičkog porekla (laboratorijski produkt sinteze).Prosečna dužina delovanja od 20 do 30 minuta,do 4 sata za kokain biljnog porekla.
Način upotrebe
Oralno,snifovanje Oralno,ponekad mazanjem na kožu Snifanje,ubrizgavanje,pušenjeinjekcije,pušenje,ponekad snifovanje
Oblik Tablete,kapsule,prah kartončić,tečnost,mikrodot Prah,čvrsta masa,pasta...prah,kamen,''sečen'' talkom,praškom za veš,mlekom u prahu,laksativom,aspirinom...
Efekti
Deluju 4 do 8 sati,a početak delovanja je 20 do 60 min posle uzimanja.Ubrzanje rada srca i ubrzano disanje,osećaj fizičkog i mentalnog blaženstva,empatija,gubitak inhibicije,stimulatno i blago iskrivljeno opažanje i promena orijentacije u vremenu,prijatni vizuelni efekti,filozofski osećanje lucidnosti.
Deluju od 5 do 12 sati,a početak delovanja je od 1/2 sata do 2 sata posle uzimanja.Efekti su čulni i mentalni:osećanje da si u svom svetu,s posebnom vezom sa svetom oko sebe i samim sobom.Čulni poremećaj:vizuelna i čulna oštrina,ponekad su moguće vizuelne i čulne iluzije,poremećaj veze sa vremenom i prostorom,ponekad su moguće i halucinacije.Unutrašnji trip,neopisivo iskustvo i osećanje,ponekad mentalni preokret.Haotične misli,sanjarenje,depersonalizacija.Gubitak mogućnosti prosuđivanja,usporene reakcije.
Psihološki:-brzo daje osećaj ''da te diže''-psihostimulans-droga komunikacije-borilački duh,živahnost,euforija-razdražljivost,nervozaFizički:-ubrzava srčani i disajni ritam-povećava krvni pritisak-lokalni anestetik,anestezira-smanjuje osećanje gladi i žeđi gornje disajne kanale i vilicu
Psihološki:-ublažava bol i deluje kao sedativ,tj.sredstvo za umirenje.-osećanje olakšanja-podstiče osećaj psihičkog zadovoljstva-teškoće u izražavanju-pospanostFizički:-opuštenost mišića-usporavanje srčanog i disajnog ritma-usporenost reakcija-ublažavanje bola-suvoća kože
Rizici Mučnina,gubitak apetita,grčenje viličnih mišića,smanjenje imunog odgovora,hipertermija,dehidracija,srčani i bubrežni problemiPri uzimanju velikih doza,povećanje krvnog pritiska i rizik od pojave konvulzija(grčeva)Psihološka zavisnost,tolerancija,depresija,anksioznost i rizik od dugotrajne depresije
U slučaju da je osoba koja uzima LSD psihički nestabilna,to može dovesti do ozbiljnih mentalnih poremećaja(psihoza,šizofrenija).Može prouzrokovati i napetost,stres,psihološku nestabilnost,prolazni ili trajni ''bad trip'' : jako osećanje nemira,paničan strah,paranoja,ozbiljno stanje depresijeNeki ''fleš'' može da se dogodi kasnije zbog stresa,neke druge psihoaktivne droge ili čak zbog fizičkih vežbi.Tolerancija na drogu(ovisnost) se
Emocionalna depresija,napadi nemira,problemi sa nesanicom,gubitak apetita,nazalna iritacija,opsesija,napadi paranoje,hipohondrija,problemi sa disanjem,značajna psihološka zavisnost,jaka tolerancija,apsces prilikom ubrizgavanja,iznenadna smrt,srčani problemi
Zavisnost,slabljenje imunološkog sistema odbrane,smanjenje seksualne želje,izolacija,odbijanje fizičkog kontakta,''Rupe u pamćenju'',gubitak svesti,koma,predoziranje
javlja veoma brzo,dentalni problemi,osećanje umora,gubitak težine
Tabela1.Informacije o rizicima koji su povezani sa upotrebom proizvoda
8
Istraživanje
Cilj istraživanja
Istraživanju je bio cilj da se dobije uvid u informiranost i stavove mladih prema narkomaniji i narkoticima uopšte i njihovoj upotrebi.
Metoda istraživanja
Merni instrument (anketa-upitnik). U svrhu ovog istraživanja sastavljena je skala stavova mešovitog tipa (to su pitanja zatvorenog tipa, u kojima se ispitanik može odluciti izmedu više ponuđenih odgovora). Tu su takođe i pitanja otvorenog tipa). U sastavljanju pitanja služili smo se informacijama iz literature i interneta, zakonima, podacima centara za prevenciju narkomanije. Konačna forma upitnika sastoji se od 23 pitanja.
Uzorak ispitanika
Uzorak se sastoji od 156 ispitanika, 92 muškarca i 64 devojke, uglavnom studenata Beogradskog Univerziteta.Ispitivanje je vršeno uglavnom sa studentima na sledecim fakultetima: Saobraćajni fakultet, Farmaceutski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, Policijska Akademija, Ekonomski fakultet.
Statistička obrada rezultata
Kako bi ovu problematiku osvetleli sa što više različitih aspekata služili smo se različitim metodama obrade. Zatvorena pitanja obrađena su multivarijatnim statističkim metodama, a odgovori na otvorena pitanja svrstani su u kategorije prema njihovom sadržaju.
Multivarijatna metoda (citat iz knjige “Savremena Sociologija” S.Pantelić)
Multivarijantna analiza je logičko-statistički postupak u sociologiji (P. Lazarsfeld) koga treba razlikovati od istoimenog postupka u matematičkoj statistici. Multivarijantnom analizom utvrđuju se uzročne relevantnosti statističke povezanosti dveju grupa pojava tj. dejstvo mogućeg trećeg faktora na dve korelacijski povezane pojave. Kako je cilj multivarijantne analize da se istomogućnost prividne korelacije među pojavama, a što jeste slučaj u sociološkim istraživanjima, pretpostavlja se dejstvo trećeg činioca. Objašnjenjem (eksplikacijom) u ovom postupku, nazivamo slučaj kada treći činilac predhodi onim između kojih je utvrđena prvobitna korelacija; slučaj kada treći činilac pojavljuje između prvobitno dva utvrđena (interpretacija); slučaj kada se objašnjenje dva prethodno utvrđena činioca realizuje uvođenjem trećeg nezavisno od vremenske povezanosti (specifikacija). Multivarijantnom analizom se omogućava uzročno objašnjenje društvenih pojava za koje je utvrđeno postojanje statističke veze. Nije u pitanju originalni sociološki postupak, već primena logičkih i statističkih podataka u sociološkom statističkom materijalu.
Primerak ankete
Anketa
Tema: “Droga među mladima”
Anketa se sprovodi za potrebe seminarskog rada grupe studenata Saobraćajnog fakulteta. Anketa je anonimna, sva pitanja su osmišljena za potrebe seminarskog rada i sprovodi se među studentima Beogradskog Univerziteta. Anketa se bavi drogom kao kulturološkom i socijalnom fenomenu, sa tačke gledišta nas mladih. Molimo vas da zaokružite samo jedan odgovor ili više ali samo ako je to u tekstu naznačeno, a na pitanja koja zahtevaju pisanje odgovora odgovarate kratko i jasno.
1. Koliko imate godina _____
2. Pol muški ženski
3. Koliko mesto iz koga dolazite broji stanovnika:
Manje od 5000 5000-15000 15000-30000
30000-100000 više od 100000 Beograd
4. Obeležite neku supstancu za koju mislite da nije droga (možete obeležiti više odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš Kokain
5. Gde ste se do sada sreli sa najboljom edukacijom o drogama (možete obeležiti više odgovora):
Internet Neka zdravstvena ustanova Škola
Televizija Među vršnjacima U krugu porodice
Časopisi Negde drugo: ___________________
6. Da li ste nekada sa roditeljima razgovarali o drogama: da ne
7. Ko bi po vašem mišljenju, trebao da ima vodeću ulogu u edukaciji:
Zdravstvene ustanove Škola Roditelji
Televizija Novine (pisani medij)
Neko drugi: _______________________
10
8. Kako bi ocenili edukaciju o drogama u srednjoj školi:
Vrlo dobru
Dobru
Nemam mišljenje
Lošu
Vrlo lošu
Nismo ni imali takvu edukaciju u školi
9. Parola "Najbitnije je ne probati" koja se provlači kroz većinu edukacija o štetnosti droga po vama je:
Vrlo dobra Dobra Nemam mišljenje Loša Vrlo loša
10.Da bi danas bio "cool", koliko je bitno da konzumiraš neku od droga:
Nebino je Skoro nebitno Nema uticaj Bitno Vrlo bitno
11.Kakvo je vaše ekonomsko stanje u porodici:
Ispod proseka Prosečno Iznad proseka
12.Da li vam je neko nekada nudio neku od droga da ne
13.Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite koju (možete obeležiti više odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš
Kokain Neku drugu:_____________________
14.Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite ko je osoba koja vam je nudila narkotike (možete obeležiti više odgovora):
Poznanik Momak/Devojka Nepoznata osoba
Rođak Roditelji
Dobar drug Neko drugi:__________________________
15.Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite gde vam je ponuđena droga (možete obeležiti više odgovora):
Škola Privatni stan Ekskurzija
Kafić Ulica/park Doček nove godine
Negde drugo:___________________________
16.Da li poznajete neku osobu iz vašeg društva koja koristi neku od droga:
da ne
17.Da li ste nekada probali neku od droga da ne
18.Ako je vaš odgovor "da", koliko ste imali godina: ___
11
19.Ako je odgovor na pitanje 17 "da", da li ste nastavili sa konzumiranjem:
Da redovno Da povremeno Ne
20.Ako je odgovor na pitanje 17 "da" navedite koju (možete obeležiti više odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš
Kokain Neku drugu navedite koju:________________
21.Koji je razlog zbog koga ste se odlučili da uzmete drogu (popuniti kvadratić pored svake tvrdnje koja je tačna):
Radoznalost
Da ne bi odudarali od društva
Da biste se opustili
Da bi zaboravili na probleme
Bili ste pod dejstvom alkohola
Mislite da je život kratak i da treba probati sve
Da biste ličili na vašeg idola (glumca, pevača)
Nešto drugo: ________________________________________
22.Ukoliko bi imali priliku da li biste probali (popunite samo jedan kružić pored supstance koji odgovara nekoj tvrdnji):
sigurno ne / verovatno ne / ne znam / možda / sigurno bih
Marihuanu O O O O O
LSD O O O O O
Hašiš O O O O O
Kokain O O O O O
Heroin O O O O O
Ekstazi O O O O O
23.Da li po vašem mišljenju treba legalizovati upotrebu marihuane:
da ne
12
Rezultati i diskusija
Odgovori na pitanja koje su ispitanici davali, dat je u sledećim tabelama i grafikonima kao i diskusija posle njih:
1.Koliko imate godina:
Broj godinaBroj ispitanika po
godinamaProcenat ispitanika
po godinama 16 1 0,6 17 1 0,6 18 7 4,5 19 71 45,5 20 10 6,4 21 8 5,1 22 16 10,3 23 17 10,9 24 14 9,0 25 3 1,9 26 1 0,6 27 2 1,3 28 2 1,3 29 2 1,3 30 1 0,6
Ukupno 156 100,0
Kao sto možemo primetiti većina ispitanika ima 19 godina,odnosno studenti su I godine Beogradskog Univerziteta.
30
29
28
27
26
25
24
23
22
21
20
19
18
17
16
13
4.Obeležite neku supstancu za koju mislite da nije droga
Koja supstanca nije droga
Nije drogaNije droga u procentima
marihuana 38 24,4
lsd 4 2,6
ekstazi 3 1,9
hašis 7 4,5
kokain 2 1,3Sve su droge
109 69,9
Većin
a ispitanika od 69,9% odgorilo je tačno na pitanje da su sve droge,što je i tačno.Mada veliki broj ispitanika od 24,4% obeležilo marihuanu,što je potpuno zabrinjavajuće. Uzrok tome možemo tražiti u sve većoj prisutnosti ove droge kao i njenoj niskoj ceni, i naravno u tome što je marihuana u nekim zemljama legalizovana.
marihuana
lsd
ekstazi
hasis
kokain
Sve su droge
14
5.Gde ste se do sada sreli sa najboljom edukacijom o drogama
Najbolja edukacija
Odovori na pitanja
Odovori na pitanja u
procentima internet 24 15,4
neka zdravstvena
ustanova13 8,3
skola 69 44,2 televizija 47 30,1
medju vrsnjacima
29 18,6
u krugu porodice
26 16,7
casopisi 21 13,5 seminari o drogama
7 4,5
Možemo primetiti da se sa najkvalitetnijom edukacijom mladi sreću u školi. To je možda i jedina edukacija koja se organizovano sprovodi nad mladima, jer kao što možemo primetiti važni segmenti društva kao da nisu ni uključeni u edukaciju.Tu podrazumevamo zdravstvo. Takođe obeshrabrujuće je i to što se malo mladih,samo informiše o problemima droga,a prvenstveno mislimo na internet -15,4 % i časopisi -13,5%.
internet
neka zdravstvena ustanova
skola
televizija
medju vrsnjacima
u krugu porodice
casopisi
seminari o drogama
15
6.Da li ste nekada sa roditeljima razgovarali o drogama:
Da li ste nekad sa roditeljima razgovarali o drogama
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
da 118 75,6ne 38 24,4
Ukupno 156 100,0
Ovim pitanjem smo pokazali da negde oko četvrtine roditelja nije svesno opasnosti od droga koja preti njihovoj deci, pa stoga nije nikada ni razgovaralo o tim problemima sa njima. Ovim grafikonom smo pokazali da je činjenica da roditelji misle da se to uvek dešava nekom drugom i tamo daleko,a ne njima i njihovoj deci što je vrlo moguće.
ne
da
16
7.Ko bi po vašem mišljenju, trebao da ima vodeću ulogu u edukaciji
Ko bi trebao da ima vodeću ulogu u
edukaciji
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
zdravstvene ustanove
34 21,8
škola 69 44,2roditelji 75 48,1
televizija 29 18,6novine (pisani medij)
9 5,8
Možemo primetiti da među mladima vlada mišljenje da pored škole, porodice i zdravstvene ustanove treba da imaju vodeću ulogu u edukaciji,a upravo neki od njih u tom planu zakazuju.
zdravstvene ustanove
skola
roditelji
televizija
novine (pisani medij)
17
13.Koja vam je droga nuđena:
Opet možemo primetiti da je marihuana najčešće prisutna droga koja je nuđena mladima.Mada velikom broju (39.7%) nije nuđena droga uopšte.
Koja vam je droga
nuđena
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
marihuana 84 53,8lsd 20 12,8
ekstazi 36 23,1heroin 6 3,8hašiš 19 12,2kokain 26 16,7speed 3 1,9Nije mi nuđena nikakva droga
62 39,7
marihuana
lsd
ekstazi
heroin
hasis
kokain
speed
Nije mi nudjena nikakvadroga
18
17.Da li ste nekada probali neku od droga
Pošto je u pitanju broj 13. velikom broju ispitanika nuđena droga,ohrabrujuće je to što čak 72,4 % ispitanika nije probalo drogu.
Da li ste probali drogu
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
da 43 27,6
ne 113 72,4
Ukupno 156 100,0
19
20.Droga koja se najčešće konzumira
Iz
ovog pitanja se može videti da je marihuana najčešće konzumirana droga.
Najčešće konzumirana droga
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
marihuana 41 26.3
lsd 4 2.6
ekstazi 8 5.1
heroin 0 0
hašiš 6 3.8
kokain 6 3.8
Br.ispitanika/ukupno 65/156 41.6/100
marihuana
lsd
ekstazi
heroin
hašiš
kokain
20
23.Da li po vašem mišljenju treba legalizovati upotrebu marihuane
Iz ovog pitanja možemo primetiti da je veliki procenat ljudi koji su probali marihuanu i koji su za njenu legalizaciju.
Da li legalizovati marihuanu
Broj odgovora
Broj odgovora u procentima
da 52 33,3 ne 104 66,7
Ukupno 156 100,0
ne
da
21
Ukrštanje 2. i 17. pitanja,radi uvida da li je više muškaraca ili devojaka konzumiralo drogu,iako su muškarci bili nešto brojniji u uzorku.
Da li ste nekada probali neku od
drogaUkupno
da ne da
Pol ispitanika
muški 32 60 92ženski 11 53 64
Ukupno 43 113 156
zenskimuski
60
50
40
30
20
10
0
ne
da
22
Ukrštanje 3. i 17. pitanja,radi uvida kako sredina utiče na razvoj pojedinca kao ličnosti.
Da li ste nakada probali neku od droga
Ukupno
da ne da
Koliko mesto iz kog dolazite broji
stanovnika
manje od 5000 1 8 95000-15000 5 13 1815000-30000 5 14 19
30000-100000 8 26 34više od 100000 8 21 29
Beograd 16 31 47Ukupno 43 113 156
beogradvise od 100000
30000-100000
15000-30000
5000-15000
manje od 5000
40
30
20
10
0
ne
da
23
Ukrštanje 18. i 19. pitanja,zbog uvida u to koliko ispitanika je nastavilo sa konzumiranjem droge u odnosu na to kada su prvi put konzumirali neku od droga.
Koliko ispitanika koji su probali drogu je nastavilo sa konzumiranjem
Ukupno
da redovno da povremeno ne da redovnoKoliko godina su
ispitanici imali kada su prvi put probali drogu
14 0 0 1 1
15 0 4 2 616 0 5 4 917 0 6 5 1118 1 2 7 1019 0 0 4 420 0 0 2 2
Ukupno 1 17 25 43
24
20191817161514
6
4
2
0
ne
da povremeno
da redovno
Zaključak
Narkomanija je izuzetno široka i nezahvalna tema za razumljivo i kratko definisanje. Konstantno je podložna redefinisanju zbog distribucije novih droga, menjanjem trendova i stilova života i “filozofskih pristupa” omadine tj. društva.
Tema u kojoj moraju da važe pravila “igre”, “može biti ali ne mora”, “uopšteno”, “uglavnom”... Razlog je ipak jednostavan, postoje različite kombinacije profila vaspitanja i obrazovanja ličnosti, konzumirane količine i vrste droga, vremenskog trajanja problema... Nije moguće napraviti generalan pristup auto-destruktivnom ljudskom ponašanju, svesnog a istovremeno dugotrajnog suicidnog karaktera! Zašto neko svojom voljom uopšte testira neku supstancu o kojoj ne zna ništa, koja ga može iz “prvog puta” fizički ubiti...
Omladina se o svemu informiše na razne načine. Postoje razne “filozofije” i “sadržaji” koji nude i propagiraju konzumiranje droga, zbog sticanja profita na razne indirektne i direktne načine. Kao “direktna kontra” takvim interesima je aktivnost NV-organizacija i “ozbiljnih država” koje se planski bore protiv narkomanije!
25
Postojeća savetovališta za prevenciju i tretman narkomanije u našem regionu, većinom posećuju roditelji sa decom koja već imaju gorućih problema. Zašto roditelji “rizične grupe” nisu zainteresovani za problematiku narkomanije, sve dok im se problem ne dogodi u vlastitom okruženju. Savetovališta nude besplatno i diskretno svoju pomoć, dele štampani materijal, vrše urinska testiranja na prisustvo narkotika, zašto se ne informisati???
Saznanje o drogama, odnosno informisanost kompletnog društva je osnovni uslov za kvalitetniju borbu sa problematikom narkomanije. Informisanost pojedinca je prioritet pristupu smanjenja pojave zavisnosti, jer mentalitet i mehanizmi društava (porodice) u “tranziciji” trenutno nisu u organizovanom stanju da prihvate operativna “pravila igre” koja su odavno ustanovljena u “razvijenijim društvima” zapadne civilizacije.
Uobičajni tekstovi na domaćem informativnom tržištu, ali i slogani u vidu “stop droga” “nemoj ovo i ono” su se pokazali neefikasnim u preventivnom sistemskom delovanju na problem narkomanije. Nažalost, moguće je da je kritikovanje postojeće “blesave” situacije u našem društvu koje ne koristi oprobana uspešna iskustva i mehanizme, samo gubitak vremena. Ako kao pojedinci smatramo da se to “sve dešava tamo nekom drugom” i ako se kao društvo trenutno nalazimo u političko-ekonomskom haosu bez novca za sportske terene i razne sadržaje za omladinu, šta možemo trenutno prioritetno učiniti? Pojedinac mora više znati! Društvo mora znati istinu!
Obzirom na prisutnost droge i rana iskustva sa drogama, potrebno je obratiti pažnju na razvijanje socijalnih veština, prosocijalne orijentacije u vrednosnim sistemima, sposobnosti u odupiranju pritiscima iz okoline i problem-solving tehnike kod mladih.
Kod roditelja raditi na boljem informisanju, angažovanosti u informisanju dece, adekvatnim odnosima u porodici i na ulogama i hijerarhiji.
Profesori se moraju više aktivirati u prosvetno-pedagoškom i vaspitnom radu, sa mnogo boljim poznavanjem adolescentne psihologije i specifično problema vezanih za uzimanje PAS.
Literatura:
''Savremena sociologija'' - Snežana Pantelić-Vujanić,Beograd,2004.godine Program smanjenja rizika-lekari sveta Francuska(flajeri) www.znanje.org www.hr.wikipedia.org/wiki/Psihoaktivne_droge
26
27
