PROJEKAT PODRŽAO

SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE I DEČJU ZAŠTITU GRADA BEOGRADA

Stubovi kvaliteta u

obrazovanju i vaspitanjuZorica Trikic, ISSA Senior Program Manager i

REYN koordinatorka

Šta je kvalitet?

Strukturalni kvalitet

Vaspitna praksa i koncepcija

Vaspitanja i

obrazovanja

Kvalitet inteakcija ili

procesa

Operativni kvalitet

Orijentacioni kvalitet

• Sloţen fenomen

• Više od podučavanja

• Zajedničko dobro –

rezultat dogovaranja i

pregovaranja

“kvalitet nije objektivna datost, svojstvo koje postoji samo po sebi, već

konstrukt koji razvijamo sa određenih društvenih, kulturnih i teorijskih polazišta u

konkretnoj društvenoj praksi (Woodhead, 1996, prema Pavlović Breneselović,

Krnjaja, 2013).

Kvalitet strukture(broj učenika, broj odraslih,

obrazovanje učitelja,...)

Reguliše se zakonom i pravilnicima

Temelj je kvaliteta, ali ne garantuje kvalitet

Ne može predvideti postignuda učenika

Kvalitet procesa kvalitet rada sa decom i porodicama

(interakcije, podsticajno okruženje za učenje, uvažavanje potreba, uključivanje porodice, aktivno i smisleno učenje, formativno ocenjivanje...)

Bazira se na onome šta učitelj svakodnevno radi u razredu

Učitelji mogu da utiču

Može predvideti postignuda učenika (učenička postignuda

variraju u zavisnosti od kvaliteta nastavne prakse)

Kvalitet obrazovanja i vaspitanja

Šta čini razliku?

• Učenici – 50% varjanse

• Porodica – 5 – 10% varjanse (očekivanja kod kuće

od učenika, koliko se dete ohrabruje i koliko je

porodica uključena u školovanje deteta).

• Škola (uključujući direktore) – 5 -10% varjanse-

finansiranje škola, broj učenika u školi, veličina

razreda, zgrada i sl.

• Druga deca/učenici– 5-10%.

I s t r a ž i v a n j a - Učitelji čine razliku!

na veliku razliku u akademskom postignuću između

učenika približno jednakih sposobnosti i početnog

uspeha najviše utiče učitelj (Hanushek , 2002.)

tri godine za redom imati dobrog učitelja moţe u velikoj

meri smanjiti prosečno odstupanje u postignuću izmeĎu

siromašnih i boljestojećih učenika

na postignuća učenika 30% djeluju znanje, metode i

pristup učitelja (Hattie, 2005.)

- Učenici koji imaju neefikasne učitelje tri godine za

redom, postiţu gotovo 50% slabije rezultate od onih

koji su tokom istog perioda imali efikasne učitelje!

(Eric Hanushek, 2002.)

- U razredima najboljih učitelja deca uče dva puta više

nego u razredima prosečnih učitelja – oni nauče u 6

meseci ono što se u ostalim razredima nauči u

godinu dana. U razredima najmanje efikasnih učitelja

to isto će se naučiti za dve godine.

Učitelji čine razliku/A šta čini razliku meĎu njima?

Zašto je teško proceniti kvalitet procesa?

Kvalitet svi opisuju drugačije

Ne postoji magična formula efikasnog, kompetentnog

poučavanja koja bi važila za sve vaspitače/ učitelje u svim

vrtićima/školama, u svim grupama/razredima i u svim

situacijama.

Želimo li pomoći vaspitačima/učiteljima da se profesionalno

razvijaju i poboljšaju efikasnost svog rada i tako omoguće

deci/učenicima postizanje boljih vaspitno -obrazovnih rezultata,

nužno je jasno opisati šta podrazumevamo pod 'kvalitetnim

vaspitačem/učiteljem'. (Loewenberg Ball, D. i Forzani, F. M.

2010.).

ISSA PRINCIPI

KVALITETNE PEDAGOGIJE

KOMPETENTNI

NASTAVNICI/VASPITAČI 21. VEKA

'Možemo naučiti kako da vidimo stvari onakvim kakve zaista jesu, ali samo ako

imamo viziju možemo videti stvari onakvim kakve bi mogle biti.'

ISSA PRINCIPI KVALITETNE PEDAGOGIJE

• Razvila ih je grupa profesionalaca iz 29

zemalja

• Uvedeni u regionu 2001. / revidirani 2010.

•Promovišu pristup usmeren na dete

•Promovišu uključivanje porodice i lokalne

zajednice

•Podrţani setom materijala za (samo)

procenu, horizontalno učenje i kontinuirani

mentorski rad

ISSA vrednosti

• Usmerenost na dete

• Dete je građanin u demokratskom društvu

• Inkluzivnost i uvažavanje različitosti

• Usmerenost na porodicu

• Kontinuirani profesionalni razvoj

Sve što radimo u svojoj praksi zavisi od:

Slike o DETETU

Slike o VASPITAČU/UČITELJU/

NASTAVNIKU

I slike o RODITELJIMA

koju imamo!

Tribina “Principi kvalitetne

pedagoške prakse”, projekat

“Jačanje kompetencija stručnjaka i

Koju sliku vaspitača/učitelja/nastavnika imamo

na umu kada razmišljamo o unapreĎivanju njihove

profesionalnosti?

• Praktičar koji primenjuje ono što su drugi otkrili, napisali,

definisali?

• Refleksivni praktičar koji preispituje praksu i traga za

odgovorima?

• Istraživač koji samostalno ili u timu kreira znanja, polazeći od

svakodnevne prakse?

Slika o vaspitaču/učitelju

Od modela: Ekspert• Određena”količina znanja(nauka)

• Specifične veštine

• Znanje se predstavlja kao jedina”istina” – odrţava se postojećiodnos moći

Diskurs u pozadini:

Sigurnost, izvesnost, unapred

određena postignuća i načini

Ka modelu: Profesionalca• Pojedinci koji preispituju svoja

znanja i etos profesije

• Znanje nije nešto što se pasivnousvaja – ono se stalnoizgrađuje/dograđuje krozkompleksnost prakse

• Bazira se na odnosima i dijalogu sadrugima koji su autonomni(uključujući decu)

Diskurs u pozadini

Samopuzdanje i samosvest, nesigurnost, nejasnoće, dijalog,

neograničene i neispitanemogućnosti

ISSA PAKET za podršku

vaspitačima/nastavnicima• Principi kvalitetne prakse

• Teorija u praksi

• Kontinuum profesionalnog razvoja

• Instrument za procenu kvaliteta

• Video biblioteka

• Online kurs – Učitelji koji prave razliku

Outcomesfor ChildrenOutcomes

for ChildrenOutcomes

for ChildrenP

oro

dic

a i

za

jed

nic

a

ISSA oblasti kvalitetne pedagogije

Oblast rada Zašto je ta oblast važna

PRINCIPINDIKATOR

Struktura dokumenta

PRIMER

INDIKATOR

INDIKATOR

INDIKATOR

Neadekvatno Dobar početak KVALITETNA praksa Korak dalje

PRIMER

PRIMERPRINCIP

PRINCIP

SKALA (SAMO) PROCENE PROFESIONALNOG RAZVOJA

Šta je potrebno da se uspostavi održiv model unapreĎivanja

kvaliteta i profesionalnosti?

Zajedničkorazumevanje koncepta kvalitetne prakse

Vera u vaspitača/nastavnika i njegov profesionalizam

Negovanje kritičke refleksije, inicijative i autonomije

Osnaživanje samoprocene i kolegijalnog profesionalnog dijaloga

Mehaniymi i materijali za kreiranje mreže podrške medju vaspitačima /učiteljima i za njih

Treninzi – klasičan način - grupaMentoring – individualna podrška u procesuIzgradnja zajednice učenja –horizontalno učenje

- Uključivanje vaspitača/učitelja/saradnika i direktora

- Uključivanje savetnika i inspektora- Uključivanje roditelja- Uključivanje višeg obrazovanja- Uključivanje nivoa donošenja odluka

Kompetentni pojedinci u kompetentnom sistemu –

kako se uči

Individualni nivo - podizanje nivoa ličnih kompetencija

Pozitivni uticaji na decu Veca uključenost roditelja

Nivo PU (direktori, stručni saradnici, stručna tela...) i vrtića (timovi, zajednice učenja)

Stimulativno i refleksivno promišljanje

Vrsnjačko učenje i podrška Obezbeđivanje vidljivosti pedagoške prakse

Nivo sistema (donosioci odluka/zakonska i podzakonska akta)

Diversifikovana i koherentna politika usmerena ka kompetencijama

Pedagoški mentoring

HVALA NA PAŢNJI

Zorica Trikić

ww.issa.nl

ztrikic@issa.nl