Projekat Beton

Graevinski fakultet Subotica

Univerzitet u Novom Sadu

SEMESTRALNI RAD IZ PREDMETA TEHNOLOGIJA BETONA

PROJEKAT BETONA

Profesor: Student:

doc. dr Milan Kekanovi Ilija Samardija K26/2010

Jul 2012.

Univerzitet u Novom Sadu Graevinski fakultet Subotica

1 Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betona

SADRAJ 1

1. TEHNIKI OPIS OBJEKTA, KOLIINA BETONA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA I USLOVI KVALITETA .................................................................................................................................. 2

1.1. OPIS KONSTRUKCIJE I USLOVI KVALITETA BETONA ................................................................................... 2 1.2. SPECIFIKACIJA POVRINA ........................................................................................................................ 2 1.3. KOLIINA BETONA, KLASA BETONA I USLOVI KVALITETA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA ................... 3

2. PRETHODNI RADOVI I PRETHODNA ISTRAIVANJA I KONTROLNA ISPITIVANJA KOMPONENTALNIH MATERIJALA ........................................................................................................ 4

2.1. AGREGAT ............................................................................................................................................... 4 2.2. CEMENT ................................................................................................................................................. 4 2.3. VODA .................................................................................................................................................... 5 2.4. ADITIVI .................................................................................................................................................. 5

3. PLAN TEHNOLOHIJE PROIZVODNJE TRANSPORTA, UGRADNJE I NEGE BETONA ................ 6

3.1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I TRANSPORT ............................................................................................... 6 3.2. NEGA BETONA ........................................................................................................................................ 7

4. PROJEKTOVANJE BETONSKIH MEAVINA SA KONTROLNIM ISPITIVANJIMA ..................... 8

4.1. OSNOVNA RAZMATRANJA O ZAHTEVIMA BETONA .................................................................................... 8 4.2. PRETHODNA ISPITIVANJA SVEEG I OVRSLOG BETONA ............................................................................ 9 4.3 PROGRAM PRETHODNIH ISPITIVANJA ...................................................................................................... 10 4.4. PRORAUN KOLIINE KOMPONENTALNIH MATERIJALA ZA SPRAVLJANJE 1 M3 BETONA ............................. 11

4.4.1. Beton klase A ................................................................................................................................ 11 4.4.1. Beton klase B ................................................................................................................................ 14 4.4.3. Beton klase LB.............................................................................................................................. 17

5. DINAMIKI PLAN IZVOENJA BETONSKIH RADOVA ................................................................. 19

5.1 OPTI PREGLED TOKA BETONIRANJA ...................................................................................................... 19 5.2. FAZE BETONIRANJA .............................................................................................................................. 20

6. OPLATA I PODUPIRAI ....................................................................................................................... 22

6.1. ZIDOVI - MAXIMO RAMOVSKA OPLATA ............................................................................................... 22 6.2. VERTIKALNI SERKLAI -QUATTRO OPLATA STUBOVA ......................................................................... 23 6.3. TEMELJNI DRVENA OPLATA ................................................................................................................ 23 6.4. HORIZONTALNI SERKLAI, NADVRATNICI I NADPROZORNICI ................................................................... 23 6.5. OPLATNA PERPLOA ........................................................................................................................... 24 6.6. MEUSPRATNI PODUPIRAI .................................................................................................................. 24

7. OSIGURANJE KVALITETA BETONA (PODSETNIK ZA IZVRIOCA) ........................................... 25



1. Tehniki opis objekta, koliina betona po konstruktivnim elementima i uslovi kvaliteta

1.1. Opis konstrukcije i uslovi kvaliteta betona

Objekat je isto stambene prirode, projektovan kao prizemni objekat koji zatvara pravougaonik dimenzija 8,35 x 11,75 m. Lociran je na raskru ulice Sep Ferenca i ulice Nikole Paia. Sainjen je od dve prostorije za dnevni boravak , kupatila, predsoblja i kuhinje.

Zidovi stambene zgrade, obimni kao i pregradni se grade od lakog betona debljine 25 cm. Zidovi poseduju izuzetne termoizolacione karakteristike i iz tog razloga mogue je izbei koritenje dodatne termoizolacije koja ne bi dozvolila objektu da die. Tavanica se gradi od StiroFert gredica preteno polistirolske ispune koja e se prekriti sa lakim betonom i tako dodatno poboljati termoizolaciona svojstva. Koristie se samonosive StiroFert gredice koje zahtevaju minimalnu upotrebu podupiraa. Da ne bi dolo do formiranja hladnih mostova od lakog betona su takoe izgraeni nadprozornici i nadvratnice (ovo je mogue usled malih optereenja od zidova). Temelji i podne ploe se izvode od armiranog betona klase MB 25. Usvojeni su nearmirani trakasti temelji a podna ploa se armirana podunom armuturom RA 400/500 i poprenom armaturom GA 240/36. Podna ploa je izlivena betonom klase MB 25 (tj. iste klase kao i temelji). Kako horizontalni serklai i vertikalni serklai preuzimaju veinski deo optereenja, oni e biti sainjeni od betona klase MB 30. I horizontalni serklai i vertikalni serklai imaju popreni presek 25 x 25 cm.

Objekat se gradi na vrlo stabilnom i povoljnom peskovitom tlu. Pre poetka graenja treba otkloniti sloj humasa od debljine d=30cm i iskopati adekvatne rupe za temeljenje i slo naboja od ljunka.

1.2. Specifikacija povrina

1. Kuhinja_________________________________________________17,50 m

2. WC____________________________________________________13,50 m

3. Predsoblje_______________________________________________7,50 m

4. Soba 1__________________________________________________21,60 m

5. Soba 2__________________________________________________21,60 m

Ukupna neto povrina objekta__________________________________81,70 m



1.3. Koliina betona, klasa betona i uslovi kvaliteta po konstruktivnim elementima

POZ Konstrukcijski element Kom. Koliina betona (m3) Klasa Uslovi kvaliteta

Pojedinano Ukupno HS1 Horizontalni serkla 1 6 0,2375 1,425 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS2 Horizontalni serkla 2 3 0,35625 1,06875 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS3 Horizontalni serkla 3 1 0,33125 0,33125 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS4 Horizontalni serkla 4 2 0,221875 0,44375 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS5 Horizontalni serkla 5 2 0,09375 0,1875 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS6 Horizontalni serkla 6 2 0,078125 0,15625 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS7 Horizontalni serkla 7 1 0,14375 0,14375 A MB 30; D=31,5; plast. konz. VS1 Vertikalni serkla 1 9 0,20625 1,85625 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NV1 Nadvatnik 1 5 0,04 0,2 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NP1 Nadprozornik 1 3 0,056 0,168 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NP2 Nadprozornik 2 3 0,104 0,312 A MB 30; D=31,5; plast. konz. T1 Temeljna traka 1 1 4,2075 4,2075 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T2 Temeljna traka 2 1 3,24 3,24 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T3 Temeljna traka 3 1 4,2075 4,2075 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T4 Temeljna traka 4 1 4,8225 4,8225 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T5 Temeljna traka 5 1 2,2725 2,2725 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T6 Temeljna traka 6 1 0,3825 0,3825 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T7 Temeljna traka 7 1 1,305 1,305 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T8 Temeljna traka 8 1 4,875 4,875 B MB 25; D=31,5; plast. konz. PP Podna poa 1 19,6225 19,6225 B MB 25; D=31,5; plast. konz. MK Meuspratna konstrukcija 1 4,085 4,085 LB Laki beton Z Zidovi ukupno 32,335 32,335 LB Laki beton

= 87.6475 = 5,6125 = 44,935 = 37,1



2. Prethodni radovi i prethodna istraivanja i kontrolna ispitivanja komponentalnih materijala

2.1. Agregat

Za spravljenje obinog betona, tj. betona klase A i B (iji su detalji definisani u daljem tekstu) koristie se etvorofrakcijska meavina prirodnog sitnog (renog) materijala i vetakog krupnog (drobljenog) materijala. Granulometrija je odreena po Fuleru, s panjom da se ispotuju preporuke za spravljenje betona sa adekvatnom pumpabilnou kako bi pumpanje betona na gradilitu teklo bezprekorno. U drugoj glavi je dat dijagram koji pokazuje preporueni odnos frakcija za pumpani beton.

Za spravljenje lakog betona koristi se mleveni ekspandirani polistirol. Mleven je iz razloga to je obian nemleveni polistirol u kuglicama veoma hidrofoban pa bi to veoma loe uticalo na unutranju konzistenciju betonske meavine, a samim tim bi i pumpanje bilo znatno oteano.

Pre upotrebe upotrebe renog i drobljenog materijala potrebno je utvrditi vlanost svake pojedine frakcije kako ne bi dolo do greke prilikom izraunavanja potrebne vode za spravljenje meavine. Potrebno je i utvrditi eventualnu prisutnost tetnih zagaivaa kao to su ilovaa, humus, laporac, glina, gips i agregati koji sadre sulfate, hloride i alkalije su potencijalno tetni, te se njihovo prisustvo i mogue posledice moraju dobro razjasniti i definisati.

Agregat je neopgodno dobro isprati kako se u meavini ne bi nale prljavtine i organske materije ije je prisustvo posebno izraeno na najmanjoj (prirodnoj) frakciji. Ukoliko bi se ovaj postupak izostavio nakon ovravanja betona moglo bi doi do razvoja mikroorganizama koji bi uzrokovali degraraciju betona.

2.2. Cement

Sa konstruktinog i finansiskog aspekta izvoa kao najpogodniji za sve vrste betona koji ulaze u sastav konstrukcije uzima cement klase 42,5 (CEM II/A-M(S-L)42.5R). U pitanju je portland-kompozitni cement sa meanim dodatkom granulisane zgure i krenjaka. Odlikuje se visokim ranim i krajnjim vrstoama. Pogodan je za proizvodnju transportovanih i pumpanih betona kao i za nosive betonske konstrukcije. Za dobavljanje cementa je zaduena kompanija koja proizvodi beton. Dostavljanje se obavlja rinfuzno iz Beoina posredstvom kompanije Lafarge. U sastav betona mora se staviti minimalna koliina cementa od 300 kg/m3 kao najmanja koliina za pumpani beton.

Na kraju projekta je priloen i tehniki list cementa koji prua kompanija Lafarge.



Sastav: -portland cementni klinker 80-94% -granulisana zgura i krenjak 6-20 -gips i mineralna punila 0-5%

Karakteristike cementa:

-umerena potreba za vodom -mali gubitak konzistencije -brz prirataj vrstoa -odlina kompatibilnost sa aditivima za beton -nema pojave izdvajanja vode (krvarenja) -visok nivo vrstoa

U prilogu na kraju ovog projekta nalazi se tehniki list koritenog cementa.

2.3. Voda

S obzirom da e se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti pijua voda iz subotikog vodovoda, ta voda ne podlee obavezi ispitivanja podobnosti.

2.4. Aditivi

SikaPump

Ovaj aditiv uveliko pospeuje pumpabilnost sveeg betona i omoguava povoljnu konzistenciju ak i kod niskocementih meavina. Baziran je na kombinaciji polimera visokih molekularnih teina koji ispoljavaju odline visko elastine osobine. SikaPump formira trodimenzionalnu mreu koja pridrava agregat u cemetnoj matrici dok je beton u sveem stanju. Sa ekonomskog aspekta u potpunosti je opravdano koritenje ovog aditiva jer pospeuje pumpanje tako to uva opremu i znatno ubrzava sam proces. Aditiv se dodaje direktno u vodu prilikom spravljenja meavine. Najoptimalnija svojstva e se postii pri minimalnom meanju aditiva sa vodom od 90 sekundi.



3. Plan tehnolohije proizvodnje transporta, ugradnje i nege betona

3.1. Tehnologija proizvodnje i transport

Izvoenje stambenog objekta je planirano u period april-jun, stoga nee biti potrebno voditi rauna o ekstremnim temperaturnim uslovima betoniranja, tj. U tehnolokom postupku proizvodnje, transporta i ugradnje betona ne treba voditi dodatno rauna o specijalnim uslovima betoniranja kao to je pri niskim temperaturama (ispod 5C), odnosno visokim temperaturama (preko 30C). Objekat se nalazi u urbanom delu grada Subotice, koji je dobro povezan sa saobraajnicama. Proizvodnja betona se vri na pogonu za proizvodnju betona betonskoj bazi kapaciteta 30m/h koja se nalazi na udaljenosti 5km od lokacije gradilita. Proizvoa betona garantuje isporuku u roku od sat vremena od proizvodnje meavine, to omogava pravilnu i nesmetanu ugradnju na gradilitu. Beton je proizveden po prethodno usvojenoj recepturi koju su usvojili izvoa radova u saradnji sa tehnolozima iz fabrike betona. Komponentalni materijali su usvojeni tako da sve beton ispunjava sve zahteve transporta i ugradnje, a ovrsli beton sve mehanike, estetske, ekoloke i termoizolacione uslove.

Kompanija koja proizvodi beton u svojoj ponudi nudi i transport sveeg betona na gradilite. Na raspolaganju su 6 automiksera za dostavu sveeg betona do gradilita, dva miksera kapaciteta 6m i etiri miksera kapaciteta 10m.

Dalji transport sveeg betona na samom gradilitu e biti vren pomou pumpe za beton, iz ovog razloga izvoa radova, u saradnji sa proizvoaem betona, je posebnu panju posvetio pumpabilnosti sveeg betona. Granulometrija je podeena po preporukama priruniku Sika Prirucnik o betonima, a koriten je i aditiv SikaPump radi lakeg pumpanja i zatite opreme od prekomernog habanja. Treba obratiti panju na minimalni broj sitnih estica od 0,25 mm da bi se obezbedila adekvatna kohezivnost kako ne bi dolo do segragacije i izdvajanje vode.

Ugradnja betona e se vriti metodom livenja pomou stacionarne pumpe marke PUTZMEISTER BSA 1409 D koju poseduje izvoa. Pumpa je u mogunosti da radi duplo veim intenzitetom od same proizvodnje betona na betonskoj bazi (60m3/h). Da bi se postigli to bolji kvalitet ugraenog betona zbijanje betona e se vriti pomou previbratorskim iglama i vibroravnjaama. Konkretan tip vibratora e se birati shodno pojedinim delovima objekta. Treba napomenuti da kod klase betona LB (laki beton) treba izbei vibriranje kako ne bi dolo do segragacije polistirolskog agregata, odnosno isplivavanja u pravcu gornje povrine. Ovo bi loe uticalo na mehanika svostva elemenata i u potpunosti negiralo termoizolaciona svojstva lakog betona.



3.2. Nega betona

Kod ovog objekta pod negom betona se podrazumeva intenzivno odravanje vlanosti slobodnih povrina betona nakon ugradnje. Kao to je ve navedeno, uslovi izvedbe radova se odvijaju su u okvirima umerenih temperature, stoga ne treba pristupati merama nege drugaijim od uobiajenih.

Neposredno nakon ugradnje sveeg betona (odmah nakon to poetna sjajna povrina postane mat) slobodne betonske povrine treba prekriti sa navlaenim sunerastim prekrivaima kako bi se obezbedilo dugotrajno prisustvo vlage. Vlaenje e se vriti batenskim prskalicama. Po mogunosti horizontalne povrine treba ostaviti prekrivene slojem vode dok beton ne ovrsne. Oplate se grade od vodootporne perploe pa nije potrebno voditi rauna o povrinama koje nisu u kontaktu sa spoljnom sredinom.

U sluaju povienih temperature (ve preko 25C) treba intezivirati kvaenje betona kako ne bi dolo do isuivanja betona. Po potrebi, suner treba prekriti PE folijama koje e spreiti isparavanje vode.

Negovanje betona treba primenjivati najmanje 7 dana, odnosno dok beton ne dostigne najmanje 60% od svoje karakteristiene vrstoe dobijene nakon 28 dana. Na slici 3.1 je prikazana koliina evaporacije vode iz betona u zavisnosti od brzine vetra, vlanosti i temperature vazduha , te ovako moemo okvirno proraunati koliko je potrebno vlaiti beton.

Slika 3.1



4. Projektovanje betonskih meavina sa kontrolnim ispitivanjima

4.1. Osnovna razmatranja o zahtevima betona

S obzirom da se beton dobavlja iz betonske baze izvoa je duan da priloi samo gotove proraune koje isporuuje kompanija zaduena za spravljenje naruenog betona. U ovom sluaju granulometrija, kao i ceo sastav betona je projektovan u saradnji sa izvoaem i njegovim zahtevima.

Sav beton koriten za izradu ovog objekta spada u kategoriju B.II kod kojih su potrebna prethodna istraivanja o kojima je bilo rei u prvom poglavlju, a izvrena su u saradnji sa kompanijom zaduenom za spravljenje i isporuku sveeg betona. Dalje, uzimajui u obzir zahteve ovrslog betona za pojedine delove konstrukcije usvajaju se sledee klase betona:

Klasa A, etvorofrakcijski beton vrsoe MB 30 Klasa B, etvorofrakcijski beton vrstoe MB 25 Klasa LB, posebni laki sa mlevenim ekspandirajuim polistirolom kao

agregatom Beton koji e se koristiti za izradu temelja mora da ispunjava vrstou MB 25, a

vertikalni serklai MB 30. Prema preporukama kompanije Sika za pumpani beton potrebno je obezbediti plastinu konzistenciju i dobru koheziju betona. Vodei rauna da najvee zrno ne pree 1/3 od dijametra pumpne cevi (125mm) mogue je koristiti etvorofrakcijski beton sa najveim zrnom 31,5mm. Graulometrija betona je takoe projektovana prema preporukama kompanije Sika (Sl. 4.1). Kako za laki beton tako i za obini koristie se aditiv SikaPump da bi se poveala pumpabilnost i unutranja kohezija sveeg betona. U nastavku teksta data je tabela koja sainjava rezime klasa betona, mesta korienja i karakteristika betona.

Tabela 4.1 Karakteristike klasa betona

Klasa betona

Marka betona Agregat Konzistencija Mesto primene

A MB 30 etvorofrakcijski, reni i drobljeni Plastina Vertikalni horizontalni serklai, nadvratnici i nadprozornici

B MB 25 etvorofrakcijski, reni i drobljeni Plastina Ploe, temelj

LB LB Ekspandirajui polisiren Plastina Zidovi, meuspratna konstrukcija



Slika 4.1

4.2. Prethodna ispitivanja sveeg i ovrslog betona

Dalja labaratorijska i terenska ispitivanja betona e vriti izvoa radova kako bi obezbedio siguran kvalitet traene betonske meavine. Za svaku klasu betona, svaku vrstu ispitivanja i svaki ciklus ispitivanja uzimae se partije betona od 6 reprezentativnih uzoraka.

Ispitivanja sveeg betona e obuhvatiti kontrolu obradivosti i kontrolu zapreminske mase. Kontrolu obradivosti, odnosno konzistenciju treba utvrditi na gradilitu pre poetka pumpanja kako bi se obezbedilo sigurno pumpanje bez stvaranja segragacije i izdvajanja vode iz meavine. Ispitivanje e biti vreno metodom sleganja (sleganje bi trebalo biti u opsegu 6 do 10 cm). Na U prilog se daje i standardni oblik kalupa kupe za ispitivanje konzistencije (Sl. 4.2). Takoe, pre ugradnje betona, trebalo bi ispitati zapreminsku masu sveeg betona kako bi se aproksimativno utvrdilo da li je postignuta eljena meavina za odgovarajuu karakteristinu vrstou betona.

Ispitivanja ovrslog betona e obuhvatiti kontrolu vrstoe u odreenim vremenskim ciklusima i to na 3, 7 i 28 dan po ugraivanju betona. vrstoa na pritisak e se ispitivati hidraulikom presom na betonskim uzorcima u obliku kocke dimenzija 150x150x150 mm. Primenjivae se sledei kriterijum:

m3 MB + k1 x1 MB k2



Gde je m3 aritmetika sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja vrstoe pri pritisku, dok je x1 najmanji od tri posmatrana rezultata. Kako se radi o uhodanoj proizvodnji za uzima se k1=k2=3.

4.3 Program prethodnih ispitivanja

U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone bie sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije sveeg betona, pored ispitivanja zapreminske mase ovrslog betona ispitae se sledee:

beton A: - vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150 mm);

beton B: - vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150 mm);

beton LB: - vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150mm);

Obavezno je i testiranje otpornosti ovrslog betona na mraz kako bi se osigurala trajnost objekta u uslovima ekstremnih vremenskih uslova (niske temperature). Ispitivanje e se vriti na kockama dimenzija 15x15x15 cm postupkom ciklinog zamrzavanja na -20C i odmrzavanja na +20C kroz 100 ciklusa. Nakon ovakvog tretiranja uzoraka vrstoe betona, u skladu sa EN standardima ne bi smela da padne ispod 75%.

Slika 4.2



4.4. Proraun koliine komponentalnih materijala za spravljanje 1 m3 betona

4.4.1. Beton klase A

Agregat

Frakcije: Tip: Spec. masa: Vlanost:

0 4 reni; = 2620 / / = 4% 4 8 ; 8 16 ; 16 31,5 drobljeni; = 2720 / / = 3,7% / = 3,5% /, = 3,8%

Cement

CEM I; klasa 45; = 3100 / Voda

v = 1000 kg/m

Zahteva se marka betona 30

Uvuen vazduh = 1,5 % Plastina konzistencija

Aditivi

SikaPump = 500 1000 100

Masa vode

= = = 195 / Masa cementa

vrstoa: , = + 8 = 38 Vodocementni faktor: mvmc = vc , 1 = 0,61 ; ( = 320) Masa cementa: = 317,83 320 / Masa agregata

1 = + + + + = 0,686



Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekcija dobijene greke teina frakcija i vode usled vlanosti agregara

= = 100 , = 00,00 % = 100 , = 35,35% = 100

, = 50,00% = 100 , = 70,71% , = 100 ,, = 100,00% / = / = 35,35% / = 14,64% / = 20,71% /, = 29,29% ,/ = / ,/ = ,/ ,/ = ,/ + / ,/ ,/ = 0,243 ,/ = 637,97 ,/ = 663,49 ,/ = 0,104 ,/ = 273,09 ,/ = 283,19 ,/ = 0,142 ,/ = 386,24 ,/ = 399,79 ,/, = 0,201 ,/, = 544,27 ,/, = 564,95

= 1841,57 = 1911,42



= /100 ,/ + /100 / + /100 ,/ + /,100 ,/,

= 125,15 Kontrola spec. masa (bez aditiva):

= + + = 2356,57 / = + + = 2356,57 /

Tabela 4.3 Rezime komponentalnih materijala betona klase A MB Frakcije [kg] Voda [kg] Cement [kg] Aditiv [ ml/100 kg cementa] SikaPump 0/4 4/8 8/16 16/31,5 30 663,49 283,19 399,79 564,95 125,15 320 500-100

*napomena: sastav meavine ini etvorofrakcijski agregat sa najmanjom frakcijom od 0/4 pa u ovom dijagramu nisu posebno naznaene vrednosti ispod dijametra 4,0

35.35

50.5

70.71

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0.01 0.045 0.063 0.09 0.1 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5

Granulometrijska kriva



4.4.1. Beton klase B

Agregat

Frakcije: Tip: Spec. masa: Vlanost:

0 4 reni; = 2620 / / = 4% 4 8 ; 8 16 ; 16 31,5 drobljeni; = 2720 / / = 3,7% / = 3,5% /, = 3,8%

Cement

CEM I; klasa 45; = 3100 / Voda

v = 1000 kg/m

Zahteva se marka betona

Uvuen vazduh = 1,5 % Plastina konzistencija

Aditivi

SikaPump = 500 1000 100

Masa vode

=

= = 195 / Masa cementa

vrstoa: , = + 8 = 33 Vodocementni faktor: mvmc = vc , 1 = 0,68 ; ( = 320) Masa cementa: = 285,95 300 / *napomena: usvaja se 300 / cementa kao najmanja koliina za pumpani beton Masa agregata

1 = + + + + = 0,690



Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekcija dobijene greke teina frakcija i vode usled vlanosti agregara

= = 100 , = 00,00 % = 100 , = 35,35% = 100

, = 50,00% = 100 , = 70,71% , = 100 ,, = 100,00% / = / = 35,35% / = 14,64% / = 20,71% /, = 29,29% ,/ = / ,/ = ,/ ,/ = ,/ + / ,/ ,/ = 0,246 ,/ = 644,52 ,/ = 670,30 ,/ = 0,102 ,/ = 277,44 ,/ = 287,71 ,/ = 0,144 ,/ = 391,68 ,/ = 405,39 ,/, = 0,204 ,/, = 554,88 ,/, = 575,97

= 1868,52 = 1939,37



= /100 ,/ + /100 / + /100 ,/ + /,100 ,/,

= 124,15 Kontrola spec. masa (bez aditiva):

= + + = 2353,52 / = + + = 2353,52 /

Tabela 4.2 Rezime komponentalnih materijala betona klase B MB Frakcije [kg] Voda [kg] Cement [kg] Aditiv [ml/100 kg cementa] SikaPump 0/4 4/8 8/16 16/31,5 25 670,30 287,71 405,39 575,97 124,15 300 500-1000

*napomena: sastav meavine ini etvorofrakcijski agregat sa najmanjom frakcijom od 0/4 pa u ovom dijagramu nisu posebno naznaene vrednosti ispod dijametra 4,0

35.35

50.5

70.71

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0.01 0.045 0.063 0.09 0.1 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5

Granulometrijska kriva



4.4.3. Beton klase LB

Specifine mase

= 800 = 3100 = 1000 = 15

Masa cementa

= 0,4 1 = 1 1,6 = 563,48

Masa polistirola

1 = + + 0,4 = 1 0,4

= 0,59 = 8,85

Masa vode

3 = 1,77 = 0,4 + 0,2 = 343,392

Specifina masa sveeg i ovrslog betona

, = + +



, = 915,72

= + + = + 0,4 + = 797,722

Aditivi

Napominje se da i u sastav ove meavine treba dodati aditiv SikaPump kako bi se omoguilo nesmetano pumpanje meavine na gradilitu. Nije uzeta u obzir prilikom prorauna komponentalnih materijala jer je koliina neznatna (500 1000 ml / 100 kg cementa).



5. Dinamiki plan izvoenja betonskih radova

5.1 Opti pregled toka betoniranja

Na predmetnom sluaju stambene zgrade po isporuci betona iz betonske baze odmah se kree sa ugradnjom betona metodom livenja pomou pume za beton PUTZMEISTER BSA 1409D koju poseduje izvoa radova. Ova pumpa ima kapacitet od 90m3/h, to je ak tri puta vie od kapaciteta same betonske baze koja isporuuje sve beton na gradilite. Treba posebno obratiti panju da se vreme izmeu spravljenja i ugradnje betona ne prelazi 160 min koje garantuje proizvoa cementa, ak zbog sigurnosti ovo vreme treba skratiti na 120 min. Dostavlja betona garantuje da e beton na gradilite biti dostavljen automealicama u roku od 60 min od proizvodnje sveeg betona.

Treba nastojati da se beton ugrauje kontinualno bez prekida po konstruktivnim elementima koji i na kontaktima odreenih konstruktivnih elemenata kako ne bi dolo do nepovoljnih slabih taaka i problema sa vodopropustljivou betona na tim takama. Naravno, nehonoloki je nemogue izvesti ceo proces betoniranja bez prekida zbog samih performansi mehanizacije, ograniene radne snage i kapaciteta betonske baze, kao i mogunosti transportovanja. Iz ovih razloga betoniranje e biti podeljeno u nekoliko faza koje e oboguiti da betoniranje bude izvedeno sa minimalnim prekidima na onim mestima gde to ne predstavlja problem. Ukoliko dolazi do prekida u betoniranju kod jednog konstruktivnog elementa potrebno je razdvojiti tok betoniranja u podfaze, a kontaktne povrine ograniiti razdelnicama ukoliko su u pitanju vertikalni prekidi, a ukoliko su u pitanju horizontalni prekiti potrebno je nastaviti betoniranje pre nego to je dolo do prekomernog stvrdnjavanja donjeg sloja i nakon unoenja gornjeg sloja neophodno je ostvariti kompaktan spoj koji nee rezultovati kasnijim manama mehanikih osobina. Ovo je mogue ostvariti tako to e se nakon nanoenja gornjeg sloja na ve ugraeni donji sloj previbratorima zahvatiti oba sloja, to e rezultovati do izvesnog meanja slijeva i ostvarivanja besprekorne veze. U daljem tekstu bie opisane faze ugradnje betonske meavine.

Pre ugraivanja betona potrebno je prekontrolisati izvedenu oplatu i ugraenju armaturu. Zabranjeno je betoniranje dok se ne zavri izrada kompletne oplate i ugradnja armature. Pre ugradnje betona oplata se kvasi vodom. Vreme vezivanja betona poinje posle 1 sat te je neophodno da se u tom vremenu beton ugradi u oplatu i dobro izvibrira. Vibriranjem betona se beton zbija eliminisanjem vazduha iz meavine i popunjavaju se upljine izmeu agregata i cementa. Prilikom ugradnje betona neophodno je dobro i ravnomerno vriti vibriranje betona Nedovoljnim vibriranjem, marka ugraenog betona se moe drastino smanjiti. Visina slobodnog pada betona ne sme biti vea od 1.5m zbog spreavanja segregacije betona.



Beton vezuje u zavisnosti od vremenskih uslova oko 10 sati i u tom periodu plou treba zatiti od direktnog uticaja sunca i kie, ime poinje negovanje betona. Dobro negovanje betona je uslov za dobar kvalitet betona.

5.2. Faze betoniranja

I faza

Obuhvata ulivanje betonske meavine u temeljne trake. Betonska meavina se uliva direktno u oplatu od gore pomou pumne cevi. Betoniranje kree iz jednog oka kue. Prvo naliva po obimnim temeljnim trakama, a zatim po unutranjim koji nose pregradne zidove. U prvoj podfazi se vri betoniranje temeljne trake u zemlji. Tokom betoniranja, beton je potrebno vibrirati kako bi se to ravnomernije ugradio i kako bi se istisnuli mehurii vazduha iz betonske mase. Na taj nain poveava se njegova vrstoa i vodonepropusnost. U drugoj podfazi koja odpoinje sledeeg dana vri se betoniranje temeljnog zida ija debljina zavisi od irine zidova objekta i za ovaj deo se postavlja oplata. Oplata se postavlja tako da spoljanja strana bude via za visinu podne ploe. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje spreava slepljivanje betona za zidove oplate. Voditi rauna da se pre betoniranja postave ankeri vertikalnih serklaa na za to predviena mesta.

II faza

Oplata vertikalnih serklaa mora biti paljivo nainjena i dobro osigurana kako ne bi dolo do curenja materijala. Serklai se betoniraju bez prekida dok se ne dostigne njihova cela predviena visina od 3,10 cm. Cev dijametra 100 mm je dovoljno tanak da se spusti izmeu armature i nesmetano doliva odgovarajuu koliinu betona u oplatu. Poto armatura nije previe gusta pogodno je koritenje dubinskih vibratora. Mogua je i upotreba oplatnih vibratora.

III faza

Druga faza betoniranja ini izgradnju pune podne ploe koja se izliva na prethodno ugraen nabijeni sloj ljunka od 25 cm. Ova faza se poinje istog trenutka kada je gotovo ulivanje temeljnih traka. Kako je podna ploa debljine 25 cm mogue je celu izliti u jednom sloju. Po izlivanju sveeg betona povrina se ravna vibroravnjaom. Simultano u skladu sa izlivanjem i ravnanjem potrebno je vlaiti povrinu pomou batenske pumpe i ostaviti tanki sloj vode kako bi se hidratacija valjano odvijala. Betoniranje ploe se odvija bez pauze od strane objekta gde e se nalaziti ulazna vrata pa nadalje u trakama koje odgovaraju duini vibroravnjae. Sam proces moe da pone tek nakon to je dobro provereno da li je oplata dobro postavljena, a armatura pravilno formirana po unapred utvrenom nainu.



IV faza

U etvrtoj fazi se odpoinje sa izgradnjom zidova od lakog betona. Kad se oplata iskontrolie i dobro navlai mo e se poeti sa ulivanjem sveeg betona. Kao kod svakog ulivanja, ni ovde slobodan pad betona ne sme biti vei od 15 cm. Podfaze e se odvajati po betoniranju sistemom zid po zid, odnosno izmeu dva vertikalna serklaa. Unoenje betona se odvija u nekoliko taaka i to po slojevima od 30-40cm. Kada visina zida dostigne kotu nadvratnika ili nadprozornika treba izliti i ove konstruktivne elemente shodno njihnovim zahtevima.

V faza

U petoj, poslednjoj fazi betoniranja izvodi se sloj od 5 cm lakog betona preko StiroFert meuspratne konstrukcije i izvode se horizontalni serklai koji e prenositi optereenje dalje na vertikalne serklae. Prvo je potrebno izliti horizontalne serklae. Beton je neophodno dobro izvibrirati vibro iglama uz panju da se ne poremeti armatura kako ovi nosivi konstruktivni elementi ne bi imali slabe take. Kad se zavri sa izlivanjem serklaa moe se odpoeti sa izlivanjem ploe preko prethodno montirane StiroFert konstrukcije. Izlivanje se vri u trakama koje odgovaraju itrini vibroravnjaama kojima se ravna i vibrira beton.

Tabela 5.1. Pregled ugraenog betona po fazama

Faza Izgraeni elementi Koliina Betona (m3) A B LB

I Temeljne trake / 25,3125 / II Vertikalni serklai 1,85625 / / III Podna ploa / 19,6225 / IV Zidovi, nadvratnice, nadprozornici 0,68 / 33,015 V Meuspratna konstrukcija i horizontalni serklai 3,75625 / 4,085



6. Oplata i podupirai

Oplata mora da na donjim i bonim stranama ima dobru hermetinu zatvorenost kako beton ne bi iscureo. Mora biti omogueno lako rukovanje sa oplatom da bi sam proces ugradnje betona bio to efikasniji, bri i samim tim ekonominiji. U predmetnom objektu nema nema velikih optereenja jer su konstruktivni elementi relativno malih dimenzija, a zidovi i meuspratna konstrukcija imaju malu teinu s obzirom da se za izgradnju istih koristi laki beton. Izvoa poseduje oplate visokih nosivosti, pa ne treba obratiti posebnu panju na hidrostatiki pritisak betona na oplatu i mogua dodatna optereenja kao to su vibracije prilikom kompaktiranja, udara pri ulivanju ili eventualnig optereenja od vetra. Treba voditi rauna da oplata bude ista pre ugradnje betona kako ne bi dolo do nastanka nepredvienih defekata u konstrukciji. Oplata treba biti postavljena tako da se nakon to beton dostigne odreenu vrstinu bude omogueno lako skidanje bez rizika da e beton i njegova povrina biti oteeni. Da bi ovo pospeili mogue je koritenje nekih od premaza za skidanje oplate koji se nalaze na tritu. Nakon skidanja oplata e se istiti od ostataka betona sa preparatom PERI Clean. Za celu konstrukciju e se koristiti PERI oplatni sistemi.

6.1. Zidovi - MAXIMO ramovska oplata

MAXIMO ramovska oplata omoguava izuzetan izgled povrina vidljivog betona sa ujednaenim rasporedom fuga i otvora za ankerovanje. Na slici 6.1 je su prikazani oplatni elementi od kojih e se konstruisati celokupna zidna oplata.

Slika 6.1



6.2. Vertikalni serklai -QUATTRO oplata stubova

PERI QUATTRO oplata stubova (vertikalnih serklaa) moe se premetati kao kompletna celina. Popreni preseci serklaa pravougaonog ili kvadratnog oblika podesivi su u intervalu od 5 cm poevi od 20 x 20 cm, pa sve do 60 x 60 cm. Za predmetnu konstrukciju potrebne su dimenzije svih devet serklaa od 25 x 25 cm. Koriteni set od 3,50 m visine moe da izdri masu do 1 t. Izraunata masa betona u serklaima predmetne konstrukcije iznosi svega 455 kg. Oplatu je mogue runo premetatati bez pomoi krana. Na slici 6.2. je prikazan oplatni element od kojih e se konstruisati serklane oplate.

Slika 6.2

6.3. Temeljni drvena oplata

Za temeljne zidove upotrebljivae se gruba drvena oplata sainjena od daski i letvi.

6.4. Horizontalni serklai, nadvratnici i nadprozornici

Za nadvratnike i nadprozornike s obzirom da se u izvedenom stanju njihova povrina nee videti mogue je koristiti grubu drvenu oplatu od daski i letvi, a ovaj metod je ujedno i najpraktiniji za ove manje konstruktivne elemente. Horizontalni serklai e se ulivati u zidnu oplatu (ovo omoguava visoka zidna oplata) nakon odreenog vremena po zavretku ulivanja zidova da se ne bi svom teinom oslonili na zidove.



6.5. Oplatna perploa

Da bi se ostvarila to idealnija povrina betonskih zidova koristi se perploa za glatke betonske povrine sledeih karakteristika: finski kombinovani per, 11-slojni, spoljanji slojevi od breze, unutranji slojevi naizmenina kombinacija breze i smre. Obostrano presvuen fenol-formaldehidnom smolom, obraene Ova ivice. Ova perploa je ujedno i vodonepropusna to omoguava idealno stanje za hidrataciju sa minimalnim isparavanjem.

Karakteristike: Debljina: 21 mm Dimenzije: 625 x 2500 mm, 1250 x 2500, 1500 x 3000 mm Teina: 11,90 kg/m

6.6. Meuspratni podupirai

Poto se za meuspratnu konstrukciju koriste samonosive StiroFert gredice sa ispunom od polistirola potrebno je minimalno podupiranje na svakih 2,5 m. Podupiranje e se vriti MULTIPROP podupiraima. MULTIPROP podupirai izraeni su od aluminijuma i zbog toga su izuzetno lagani. Tako sa mogunou ekstenzije od 1,95 do 3,50 m tei svega 18,8 kg. Podupirai su prikazani na slici 6.3 .

Slika 6.3



7. Osiguranje kvaliteta betona (podsetnik za izvrioca)

I - Pri projektovanju

Da li su u opisu radova propisana sva potrebna svojstva? 1. Statiki i konstruktivni zahtevi marka betona maksimalno zrno agregata konzistencija betona 2. Postojanost delova konstrukcije otpornost na mraz vodonepropustljivost 3. Zahtevi za vidljive betonske povrine ravnost struktura ujednaenost boje pore Da li su propisani uslovi negovanja ugraenog betona?

II 6 nedelja pre betoniranja

Da li za sve predviene klase betona postoje podaci o prethodnim ispitivanjima s materijalima raspoliivim na betonskoj bazi? Da li betonska baza ima ateste za odgovarajue klase betona?

III Pravovremeno pre poetka betoniranja

Za transportnovani beton: Da li postoje tani podaci za narudbu odreenih klasa betona? vrstoa posebna svojsva (pumpabilnost) maksimalno zrno agregata (prilagoeno zatitnom sloju betona i armiranosti betonskih elemenata kao i uslovima pumpanja). konzistencija (prilagoena nainu zbijanja i dimenzijama elementa) nain transporta na gradilitu provera uslova betoniranja (neplanirani ekstremni uslovi) Da li je odreena struna osoba koja e preuzimati i potvrivati poiljke transpontovanog betona? Da li je pregledana potrebna oprema za transport, ugradnju betona, da li je ima dovoljno?

Documents

Projekat Beton